Zagonetka retka retka zvana arhitetka

Библиотека Хајде да читамо Дејан Алексић Загонетка ретка звана архитетка Илустрације Коста Миловановић Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Графичко обликовање Душан Павлић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графoстил Тираж 2.000

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 АЛЕКСИЋ, Дејан, 1972 Загонетка ретка звана архитетка / Дејан Алексић ; илустровао Коста Миловановић. – Београд : Креативни центар, 2013 (Београд : Графостил). – [34] стр. : илустр. ; 19 cm. – (Библиотека Хајде да читамо) Тираж 2.000.

ISBN 978-86-529-0023-7 COBISS.SR-ID 200388108

Илустровао Коста Миловановић

МАША ЈЕ ПОЈЕЛА СВЕТ 5 СВЕТ ЈЕ МАЛИ 23

Маша је појела свет Ово је прича о Маши која је појела

шуму. И не само шуму. Осим шуме, у Машином стомаку завршили су и једна кућа и читав брежуљак на коjeм је била та кућа. На крају је смазала и Сунце. Све је то испричала Милану док су се играли у паркићу испред вишеспратнице у којој су обоје живели. Он јој, наравно, није поверовао.

5

– Машо, ја волим твоју маштовитост – рече Милан – али понекад стварно претераш. Док је то говорио, Милан је покушавао да направи папирни авион. Сви претходни које је тог дана направио били су права пропаст. Када би га бацио увис, сваки би се одмах врхом забадао у траву, као да је дечак бацао у ваздух згужвану салвету, а не папирни авион.

– Можда понекад претерам, али сада говорим истину – успротиви се Маша. Милан је само завртео главом и изгубио вољу да се даље расправља с њом. Поред муке с прављењем папирних авиончића, он је ионако већ имао напоран дан када је реч о јелу. Прво је морао да посрче супу, у којој је, поред свега осталог, пливало и једно

6

одбојно парче шаргарепе. Онако кувана и гњецава, шаргарепа је изгледала као неки наранџасти ванземаљац. Кад је некако изашао на крај с том невољом, тражили су од њега да поједе из тањира нешто зелено и парче рибе.

– Мораш да једеш рибу – понављала је његова мама. – То је веома здраво.

7

Милан је само гледао у парче рибе и чврсто стезао виљушку као да се спрема за одбрану од те водене звери.

– Узми и мало блитве. Она је такође здрава – умешао се и тата, а лепо је знао да његов син Милан не подноси блитву. Никада му се није свиђала. Та блитва из које су вирили зелени кончићи личила му је на гнездо неке гадне птичурине. Кад је после ручка напокон на ред дошао обећани сладолед, њему више није било ни до чега. Зато није желео да слуша глупости о томе како је Маша појела брежуљак и целу шуму.

– Мораш сутра да дођеш код мене на ручак – рече Маша и прекиде мучне Миланове мисли. Он се почеша по глави. Запитао се зашто би ручао код Маше када га већ код куће толико муче храном коју не воли.

8

– Сутра ће код мене опет доћи моја архитетка. Она прави најлепши ручак на свету – Маша настави да га убеђује правећи се важна.

– Ко ће ти доћи? – упита он верујући да није добро чуо.

– Доћи ће моја тетка. Она је, у ствари, архитекта, али је мени лакше да је зовем архитетка зато што је она моја тетка – рече Маша, а Милану се учини да би сутрашњи дан заиста могао бити занимљив. Он свакако никада није чуо ни за архитекте ни за архитетке. Запамтио је само да Маши долази тетка и да је позван на ручак.

9

– Буди добар тамо, код Маше на ручку – посаветовала га је мама, пошто су се његови родитељи сложили да може да иде.

– Немој да бришеш уста рукавом – рече му строго тата. Милан се на те речи скоро увредио. Он то никада не би учинио, нарочито не у гостима. Зато је пожелео да лупи тати једну чвргу, али се уздржао у последњем тренутку.

– И немој гласно да подригујеш – настави тата да га задиркује. Е то је превршило сваку меру! Милан се прикрао с леђа тати, који је седео у фотељи и читао новине. То је била њихова знана игра. Тата би се правио да га не види. Онда би изненада поскочио, ухватио га и почео да га гњави и голица у загрљају.

10

Следећег дана Маша је разгледала књиге у оближњој књижари. Како је само уживала у том свету шарених корица и примамљивих наслова! Али овога пута неће само гледати него ће и купити неку од књига јер је за то добила

11