Arheologija

Edicija Saznaj i probaj

ArHeOloGija

drugo izdawe ideja: Qiqana Marinkovi} autor: dr Vesna Biki} ilustracije i grafi~ki dizajn: Du{an Pavli} recenzent: dr Dijana Plut urednik: Slavica Markovi} redaktor: Milena Trutin lektor: Violeta Babi} za izdava~a: Qiqana Marinkovi}, direktor

izdava~: KREATIVNI CENTAR, Gradi{tanska 8, Beograd telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

{tampa: Publikum tira`: 3.000 CopyrightŠKREATIVNI CENTAR 2008

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije 902(02.053.2) BIKI]. Vesna Arheologija / Vesna Biki} ; ilustrovao Du{an Pavli}. - 2. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Publikum. - 32 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Saznaj i probaj) Tira` 3.000. - Re~nik: str. 30-31. Registar.

ISBN 978-86-7781-534-9 1. Pavli}, Du{an a) Arheologija COBISS.SR-ID 148654348

Vesna Biki}

ArHeOloGija Ilustrovao

Du{an Pavli}

SADR@AJ 5...

6...

6...

7...

[ta je arheologija Ciq arheologije Gde sve arheolozi istra`uju Ko poma`e arheolozima

8 . . . Veliki arheolozi 1 2 . . . Ako postane{ arheolog, mo`e{ otkriti...

2 5 . . . Lepe strane posla 2 5 . . . Te{ke strane posla 2 6 . . . Kako se {koluje{ za arheologa 2 6 . . . Gde sve mo`e{ da radi{ kao arheolog 2 7 . . . Za{tita nalazi{ta

1 4 . . . [ta je sve potrebno arheologu

2 8 . . . Arheologija u kwigama i filmovima

1 5 . . . Dnevnik istra`ivawa

2 9 . . . Arheolo{ki pregled

1 6 . . . Arheolo{ke ve`be 1 6 . . . 1. Rasporedi arheolo{ke predmete prema starosti 1 8 . . . 2. Istra`i tumul 2 0 . . . 3. Opi{i predmete 2 1 . . . 4. Istra`i starost predmeta u ku}i 2 2 . . . 5. Nacrtaj predmet 2 4 . . . 6. Zalepi tawir

3 0 . . . Re~nik

Lopate ... pardon, {pahtlice u ruke!

3 2 . . . Indeks

Znao sam da ovako ne{to mora da postoji!

JO[ NEISTRA@EN HRAM!

[TA JE ARHEOLOGIJA ko te interesuje pro{lost, ako te privla~i sve ono {to je zanimqivo, neobi~no i tajnovito, onda je kwiga o arheologiji prava kwiga za tebe.

Otkad je sveta i veka, qudi skupqaju razne stare predmete, one koje mogu da koriste i one koje smatraju lepim. Na putovawima u udaqene krajeve putnici i istra`iva~i su imali prilike da vide pe}ine, razru{ene ku}e, palate i hramove iz davno pro{lih vremena kojima su se divili i o kojima su kasnije razmi{qali.

Iz nastojawa da se ne{to vi{e sazna o starim umetni~kim predmetima i gra|evinama nastala je arheologija – nauka o starinama.

A

U potragu za otkri}ima prvo su krenuli radoznali qudi `eqni znawa i avanture, oni koji su hteli da vide daleke krajeve i da upoznaju druge narode i razli~ite kulture. Ve}inom su to bile bogate i veoma obrazovane osobe, koje su na|ene predmete opisivale, prou~avale i davale na poklon muzejima.

Ludak! Kome treba ova starudija?!

5

Veruj mi, pomerio se!

Ciq arheologije

Stvarawe slike o pro{losti umnogome li~i na sklapawe slagalice iz mnogo delova.

Jedna od najpotpunijih slika o pro{losti je rekonstrukcija `ivota u italijanskom gradu Pompeji. Taj veliki trgova~ki grad i luka najpre je stradao u zemqotresu, a zatim je potpuno uni{ten u erupciji vulkana Vezuva 79. godine. Grad je prekrila vulkanska pra{ina, koja je „konzervirala“ sve {to se u wemu zateklo.

6

Arheologija je nauka koja prou~ava pro{lost – stare predmete i stare kulture. Wen ciq je da se utvrdi u kom su periodu u pro{losti nastali pojedini predmeti (na primer posude, nakit, oru|e ili oru`je) ili gra|evine. Potom sledi stvarawe slike o tome kako je mogao izgledati `ivot u nekom trenutku na nekom mestu – kako su qudi u pro{losti `iveli, u kakvim su ku}ama stanovali, iz kakvih su posuda jeli, {ta su sve umeli da rade i da naprave, kakve su ukrase nosili, u {ta su sve verovali i uz koje su igre provodili slobodno vreme. To nije nimalo lako jer podataka ~esto nema dovoqno, ali je veoma va`no jer iz pri~e o pro{losti mo`emo mnogo nau~iti i izvu}i brojne pouke za dana{wi `ivot.

Gde sve arheolozi istra`uju Pre svega, tu su iskopavawa u prirodi ili gradu (kako se to stru~no ka`e – na arheolo{kom lokalitetu, tj. mestu istra`ivawa). Nekada se istra`uje i pod vodom, u mo~varama, rekama i morima da bi se otkrile potopqene ku}e, stari mostovi ili potonuli brodovi.

Kako arheolog zna gde treba da po~ne da kopa?

Tokom slu~ajnog obilaska nekog kraja nailazi se na tragove starih gra|evina. Tako|e se, prilikom iskopavawa temeqa za novu zgradu ili obra|ivawa poqa, mo`e desiti da iskrsne stari predmet ili deo sru{ene gra|evine, koji se zatim ispituju.

Ali ne doga|a se sve ba{ slu~ajno. Stare predmete ponekad treba naporno tra`iti. Do mesta za iskopavawe sti`e se i tako {to se ~itaju kwige o pro{losti, slu{aju pri~e starih qudi, predawa, prou~avaju stara dokumenta i radovi drugih arheologa.

Za otkri}e je potrebno o{tro oko, a ~esto i poseban ose}aj istra`iva~a. De{avalo se, me|utim, da postojawe znakova na povr{ini ne zna~i stvarno da se ispod wih ne{to krije, pa su arheolo{ka istra`ivawa mnogo puta bila niz razo~arewa i neuspeha. Da bi se do{lo do otkri}a, potrebno je veliko strpqewe.

Ko poma`e arheolozima Da bi se na osnovu arheolo{kih otkri}a stvorila potpuna slika o nekom mestu i qudima iz pro{losti, arheolozima su od velike pomo}i i istra`ivawa drugih nau~nika. Geolozi, fizi~ari i hemi~ari poma`u da se utvrdi materijal od kojeg su napravqeni prona|eni predmeti ili da se pomo}u ure|aja ispita {ta se jo{ mo`da nalazi ispod povr{ine zemqe na nekom nalazi{tu. Biolozi na osnovu raznih tragova utvr|uju koje su biqke i `ivotiwe qudi gajili i ~ime su se hranili.

Arhitekte prave rekonstrukcije nekada{weg izgleda gra|evina na osnovu wihovih ostataka. Oni tako|e izu~avaju tehnike zidawa starih zgrada, koje su ~esto druga~ije od dana{wih tehnika.

I arheologija koristi drugim naukama, naro~ito istoriji.

Bez arheolo{kih nalaza ne bi bilo opipqivih dokaza za mnoge doga|aje i, uop{te, za `ivot qudi u pro{losti.

Za prepoznavawe mesta kao arheolo{kog nalazi{ta najboqa je fotografija iz vazduha.

Zanimqivo je to da je jedna od prvih fotografija iz aviona, napravqena 1906. godine, bila ba{ fotografija va`nog arheolo{kog otkri}a – Stounhenxa u Engleskoj.

Veoma koristan izvor podataka su i satelitski snimci.

U novije vreme tragawe za arheolo{kim nalazi{tima u velikoj meri olak{avaju radari, detektori i drugi ure|aji napravqeni da „vide“ zidove ili razli~ite slojeve zemqe ispod povr{ine asfalta ili betona.

7