Čitanka 5

школа Креативнашкола Креативна

9 788652 905614

за пети разред основне школе

Симеон Маринковић • Славица Марковић

ЧИТАНКА за пети разред основне школе

5

школа Креативнашкола Креативна

Симеон Маринковић • Славица Марковић

ЧИТАНКА за пети разред основне школе

5

ВОДИЧ Уводно питање

Aнализа текста Процена нивоа задатака одређена на основу наставничког искуства: основни ниво – задаци у којима ученик препознаје основне појмове и примењује знања у једноставним ситуацијама с редњи ниво – задаци у којима ученик примењује стечена знања у сложенијим ситуацијама апредни ниво – задаци који од н ученика захтевају способност уочавања, упоређивања и језичко стваралаштво

Речник Књижевни појмови Из живота писца Спољни извори Домаћи задатак Кључне речи

2

3

Љубав и пријатељство У овом поглављу текстове повезује мотив љубави и пријатељства. УЧИЋЕШ О: • лирским песмама и стилским фигурама • теми, приповедању, приповедачу, опису и дијалогу у књижевном делу • научнопопуларном тексту • роману за децу

МОЋИ ЋЕШ И ДА: • научиш да рецитујеш Шашаву песму Мирослава Антића и запишеш одговоре својих другова и другарица на питање: „Шта је љубав?“ • предложиш нека правила за добре односе у одељењу • прочиташ роман Хајдуци Бранислава Нушића • опишеш један мост из свог краја

Шта значи реч шашав? О чему би могла да говори песма под називом Шашава песма?

Мирослав Антић

ШАШАВА ПЕСМА Речник јава стварност, будно стање

Мама ми каже: шашаво моје, шта се то збива у твојој глави?

Постоје, кажем, као на јави дечаци смеђи, црни и плави.

У њој дечаци, кажем, постоје, дечаци смеђи, црни и плави.

Шта да се ради?, мама вели.

Мама ми каже: шашаво моје, зар могу тамо сви да се сложе? Ја мами кажем: кад већ постоје, нек ту и стоје – шта се може.

Ја кажем: ништа, већ да се жели да никад чекање не избледи. Мама ме пита: а да л’ то вреди? А ја се смешкам: видећеш – вреди.

Мама ми каже: пусти приче, – збијени тако на шта личе? Ја руком махнем и уздахнем. Сви они личе, сви много личе на нешто лепо као из приче. На све што чекам. На све што хоћу. Личе на немир. И на самоћу. Мама ми каже: шашаво моје, па они, значи, не постоје.

4

Мирослав Антић (1932–1986) рођен је у селу Мокрину код Новог Сада. Он је наш највећи песник првих љубави. Познате су му књиге: Насмејани свет, Плави чуперак, Шашава књига, Гарави сокак, Оловка пише срцем, Ходајући на рукама и друге.

5

Анализа текста

Књижевни појмови

1. Шта мисли и шта осећа мајка кад

Тема је оно најважније о чему се у књижевном делу говори. Тема Шашаве песме Мирослава Антића јесу немир и чежња које осећа девојчица.

каже девојчици шашаво моје?

2. Шта мајка жели да сазна?

3. Пронађи у песми стихове у којима се говори о томе како се осећа девојчица.

4. Објасни зашто се она тако осећа.

5. О чему мисли и шта осећа девојчица кад каже: Ја руком махнем / и уздахнем?

6. Зашто девојчица жели да никад чекање не избледи?

7. Зашто је девојчица на крају песме са смешком рекла: видећеш – вреди?

8. Пронађи у песми стихове који највише говоре о поверењу и разумевању између мајке и ћерке.

9. Издвој два разлога због којих је ово лирска песма: а) зато што опева догађаје и личности; б) зато што се у њој изражавају осећања; в) зато што је језик песме сликовит.

10. Напиши у свесци одговоре другова и другарица и свој одговор на питање: Шта је љубав? Одговори могу бити шаљиви и озбиљни.

Лирска песма је она песма у којој се изражавају осећања, расположења и размишљања песника. Основне одлике лирских песама јесу и сажетост, сликовитост, мелодичност и ритмичност. По томе која се осећања њима исказују, ове песме могу бити љубавне, родољубиве, мисаоне, описне, шаљиве и др.; деле се на народне (којима аутор није познат) и уметничке (за које знамо ко их је написао). Шашава песма је лирска љубавна песма. У овој песми срећемо различите стилске фигуре (изражајна средства). Епитет је стилска фигура, реч (најчешће придев) која се додаје именици да би исказала њене опште или посебне одлике. Доприноси сликовитости изражавања. Пример: дечаци смеђи, црни и плави. Поређење је стилска фигура којом се недовољно познате појаве или предмети упоређују са сличним, познатим појавама или предметима. Оно је обично веома сликовито и изазива јака осећања. Пример: сви много личе / на нешто лепо као из приче.

Домаћи задатак • Научи да рецитујеш ову песму. Погледај Правила за изражајно читање и рецитовање на 159. страни Читанке.

Кључна реч: тема, лирска песма, епитет, поређење

Где се обично састајеш с друштвом после школе? О чему тада разговарате?

Бранислав Нушић

ХАЈДУЦИ (Одломак из романа)

Речник драмлија сачма, металне куглице којима се пуни чаура муниције за ловачку пушку заковрнути умрети

6

И какве ти све разговоре не водимо ми четвртком после подне на храстовом стаблу, крај дунавске обале. О свему и свачему што се код нас дешава, или што оком сагледамо, или што смо чули или научили. Видимо, на пример, лађу на Дунаву; још је врло далеко, тек је само дим наглашава, и одмах скренемо разговор на лађу.

– Шта би ти волео – пита Цврца Трту – шта би волео, да си лађа или ’тица?

– Ја бих волео да сам ’тица – вели Трта – слободан сам, летим где хоћу, а лађа је везана за воду, не може да лети.

– Јест, ’тица, ал’ дође ловац па метне у пушку драмлије, па нанишани, па дум … а ’тица заковрне. А лађу не може ловац да гађа – вели му Цврца.

– Ја бих волео да сам лађа! – вели Дроња. – Волео бих зато, брате, што на лађи има кујна, па кад огладниш, можеш да једеш.

– Е баш си глуп, Дроњо – рећи ће Миле Врабац – па не једе лађа. То могу да једу путници, а не лађа! И настављамо тако разговор о лађи док нам што друго не одвуче пажњу. Праћне се, на пример, рибица изнад површине дунавске и, разуме се, одмах ћемо о њој разговарати.

– Је ли риба бржа од лађе? – пита Глуваћ.

– Па бржа је, дабоме, иначе како би могла да побегне испред лађе кад на њу наиђе! – вели мудро Трта.

– Ал’ ’тица је бржа од рибе! – тврди Глуваћ.

– Зашто? – питају други.

– Па има крила, а риба нема крила!

– Па јест! – као одобравају сви. Бранислав Нушић (1864–1938) рођен је у Београду. Највећи је хумористички писац у српској књижевности. За децу је написао роман Хајдуци у којем говори о неким догађајима из свог детињства. Његове комедије: Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка и друге преведене су на многе стране језике и често се приказују у позориштима. По њима су снимани и филмови.

7

– А ја бих, и поред тога, волео да сам риба – вели Глуваћ.

– А што? – питамо га сви наглас.

– Па прво зато што бих могао да препливам Дунав и десет и двадесет пута на дан.

– Е, то јесте! – узвикујемо сви и чисто завидимо Глуваћу што ће препливати Дунав десет и двадесет пута.

– А још због нечег волео бих да сам риба! – додаје Глуваћ, сад већ поносан што осећа да нас је освојио. Ми се сви претварамо у знак питања и гледамо га право у уста да чујемо шта ће рећи.

– Кад не знам лекцију, а ја ћутим као риба. Кад сам риба, морам да ћутим.

– Јест, ал’ да си риба не би те примили у школу! – додаје Цврца. Поводом тога прелазимо на разговор шта би ко волео да буде као животиња.

– Ја бих највише волео да будем тигар – рећи ће Дроња – па кад рикнем, да дршћу професори од мене. Ух, што бих уживао! Замисли час зоологије, па пита мене професор: „Знаш ли ти, Жико, шта је то зоологија?“ – „Зар ја, тигар, па да не знам шта је зоологија?! Ја сам зоологија!“– грмнем ја па шкргутнем зубима и рикнем, а професор зоологије дрекне као јаре кад га кољу, па полети право на прозор, разбије га главом и скочи доле у двориште. А ја се попнем на прозор двема предњим шапама, па ја њега онда питам: „Кажите ви сад мени шта је зоологија!“ Е, тако бих, видиш, уживао!

Анализа текста 1. Зашто је дечак Трта волео да буде птица?

2. Због чега је Дроња желео да буде лађа? Због чега је хтео да буде тигар?

3. Истражи начин на који писац у тексту гради хумор. Обрати пажњу на неочекивано понашање и говор јунака. На пример, када Дроња каже да би волео да буде лађа, очекујемо да то жели зато што воли да путује у лепе пределе и сл. Писац нас, међутим, изненађује Дроњином изјавом да му се лађа свиђа зато што на њој постоји кухиња у којој може да једе кад огладни. Пронађи и друге сличне примере духовитости и хумора. Објасни их.

Из живота писца Нушић је у једном друштву овако објаснио шта је то телеграф: – Замислите велику мачку којој је реп у Врању, а глава у Београду. Па када се повуче за реп у Врању, онда у Београду мјаукне.

– Добро – упитали су га пријатељи – а радио … шта је онда радио?

– Иста ствар, само без мачке.

Домаћи задатак • Прочитај роман Хајдуци Б. Нушића и сазнај шта су све доживели дечаци које си упознао у наведеном одломку.

• У свој Дневник читања упиши занимљиве податке о роману (види упутство о вођењу дневника на страни 158). Кључнa реч: роман за децу

8

4. Вежбајте читање овог текста по улогама.

5. Дечаци из Хајдука имају смешне надимке. Шта мислиш, зашто су их добили? Смисли духовита објашњења.

6. Сажето препричај у свесци, у неколико реченица, одломак из романа Хајдуци који је дат у Читанци.

7. Аргумент је доказ, разлог или

образложење за неку тврдњу. Изабери реч која највише одговара твојој оцени наведеног одломка. а) занимљив б) досадан в) поучан Наведи аргументе за своју оцену.

9

Књижевни појмови Књига Хајдуци Бранислава Нушића је роман за децу. У романима за децу главни јунаци обично су деца, а догађаји су узбудљиви, необични, а понекад и невероватни. Писан је за најмлађе језиком који је њима близак. О одликама романа за децу сазнаћеш нешто више кад будеш прочитао овај роман у целини. Приповедање је излагање догађаја, најчешће у трећем лицу, али може бити и у првом. У овом делу приповедач излаже догађаје у првом лицу. Приповедач је писац приповедних прозних дела (романа, приповедака и др.). Приповедач је и онај који усмено казује,

приповеда, а то је и онај који излаже радњу романа или приповетке. Опис је описивање, представљање човека или природе у неком књижевном делу. Састоји се од навођења призора из природе, карактеристичних детаља нечијег изгледа и од мноштва слика. Дијалог је разговор између два лика или више ликова у неком књижевном делу. У овом делу дијалог се води између дечака. Пример: – Шта би ти волео – пита Цврца Трту – шта би волео, да си лађа или ’тица?

– Ја бих волео да сам ’тица – вели Трта – слободан сам, летим где хоћу, а лађа је везана за воду, не може да лети.

Зашто се воде ђачки споменари? Шта жели власник споменара? Како се у споменару исказују љубав и пријатељство? Шта знаш о песнику Бранку Радичевићу? Ово је његов запис у споменару Мине, ћерке Вука Караџића.

Бранко Радичевић

ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ МИНИ КАРАЏИЋ У СПОМЕНИЦУ

ПЕСМА ЗА СПОМЕНАР Певам дању, певам ноћу, певам, селе, што год хоћу: и што хоћу, то и могу, само једно још не могу: да запевам гласовито, гласовито, силовито, да те дигнем са земљице, да те метнем међ звездице. Кад си звезда, селе моја, да си међу звездицама, међу својим, селе моја, милим сестрицама.

Анализа текста

Неке песме Бранка Радичевића толико су вољене да је за њих написана музика, па се и данас радо певају. То су, на пример: Девојка на студенцу, Циц, Клетва, Коло (из Ђачког растанка), Укор, Мини Караџић у споменицу и друге. Бранко је био заљубљен у Мину, ћерку Вука Караџића. У њен споменар записао је песму коју је њој посветио.

1. Којим речима песник исказује своју песничку слободу и песничку моћ?

2. Које су песникове жеље?

3. Која се осећања наслућују према особи којој се песма посвећује? Из којих се речи то може закључити?

4. Наведи речи којима можеш описати песникову природу. Шта је то из песме што те наводи на такав закључак?

5. Наведи неке посвете из споменара ако си имао/имала прилике да их прочиташ.

10

Бранко Радичевић (1824–1853) рођен је у Славонском Броду. Најлепше ђачке дане провео је у Сремским Карловцима. Био је одличан ђак и омиљен у друштву због своје веселе природе. Његова књига Песме једна је од најлепших књига у српској књижевности. Умро је млад од туберкулозе и сахрањен на брду Стражилову, изнад Сремских Карловаца.

Kako se čuva prijateljstvo? Zbog čega sе gube prijatelji?

DVANAEST SAVETA KOJI ĆE TI POMOĆI DA STEKNEŠ I ZADRŽIŠ PRIJATELJE 1. Uspostavi kontakt. Nemoj uvek da čekaš da neko drugi povuče prvi potez. Običan pozdrav i osmeh čine čuda.

2. Angažuj se. Učlani se u klubove koji te zanimaju. Idi na dodatne časove u školi ili van nje. Radi kao dobrovoljac.

3. Daj ljudima do znanja da te zanimaju.

Nemoj da govoriš samo o sebi; pitaj ih nešto o njima.

4. Budi dobar slušalac. Gledaj one koji ti se obraćaju. Obrati pažnju na ono o čemu govore.

5. Usudi se da kažeš nešto o sebi. Kada osetiš da bi to bilo dobro, ispričaj nešto o svojim interesovanjima, talentima i nečemu što ti je važno. ALI… 6. Nemoj da se hvališ. Neće svako koga upoznaš imati iste sposobnosti i interesovanja kao ti. (S druge strane, ne bi trebalo to da kriješ – a sigurno je da to nećeš učiniti kada nađeš prijatelje koji te vole i cene.)

7. Budi iskren. Reci istinu o sebi, o onome u šta veruješ i do čega držiš. Kada te neko pita za mišljenje, reci ga otvoreno. Prijatelji vole da budu iskreni. ALI… 8. Budi ljubazan. Postoje situacije u kojima je važnije biti uljudan nego sasvim iskren. Istina ne mora da boli.

9. Nemoj da koristiš prijatelje samo za to da bi im iznosio svoje probleme. Obrati im se i onda kada je sve u redu.

10. Obavi svoj deo posla. Tačno tako, posla. Svaki odnos zahteva trud. Nemoj uvek da očekuješ od prijatelja da prave planove i nose sav teret vašeg prijateljstva.

11. Prihvataj druge. Ne moraju svi tvoji prijatelji da misle i da se ponašaju kao ti. (Zar ne bi bilo dosadno kada bi bilo tako?)

12. Nauči da prepoznaš lažne prijatelje. Neki ljudi su toliko usamljeni da podnose svakoga – uključujući prijatelje koji to zapravo i nisu. © 2004 Alan L. Bin, Učionica bez nasilništva

11

Analiza teksta 1. Navedi savete iz teksta koje već primenjuješ.

2. Navedi i sve ono što bi želeo/želela da naučiš da primenjuješ.

3. Razmisli i odgovori kakva je razlika između ovog naučnopopularnog teksta i pripovetke.

4. Smisli kratak razgovor u vezi s prvim savetom: „Uspostavi kontakt“.

5. Odglumi taj razgovor s drugom/ drugaricom iz klupe.

6. Opiši kako bi nekome dao do znanja da želiš da se upoznaš s njim. Šta bi ga pitao/pitala? (3. savet)

7. Šta bi ispričao/ispričala o sebi nekome koga želiš za prijatelja? (5. i 6. savet)

Ključna reč: naučnopopularni tekst

12

8. Navedi ono što bi rekao/rekla kad bi čuo/čula šalu na svoj račun. (8. savet)

9. Zamisli da neko govori kako nešto mnogo voli ili da ga to veoma zanima, a tebi se to baš ne dopada ili ti je dosadno. Navedi šta bi kazao/kazala u takvom slučaju. (11. savet)

10. Smisli, navedi i obrazloži pred odeljenjem jedan svoj predlog saveta koji bi bio koristan za dobro druženje i razvoj prijateljstva u odeljenju. Kako glasi tvoj predlog? Zbog čega baš to predlažeš?

Književni pojmovi Naučnopopularni tekst je delo koje na jasan, razumljiv, popularan način približava nauku čitaocu. Na primer, to su tekstovi iz knjige Učionica bez nasilništva A. Bina.

Зашто људи подижу мостове? Какви се мостови у околини могу видети?

Иво Андрић

МОСТОВИ (Одломак)

Речник зарудети зацрвенети се, заруменети се ксилофон музички инструмент, удараљка с низом металних или дрвених плочица брвно стабло посеченог дрвета очишћено од грана затока мањи залив у реци, део реке, потока одвојен од главног тока

Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, јер општији, од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло. Велики камени мостови, сведоци ишчезлих епоха кад се другојачије живело, мислило и градило, сиви или зарудели од ветра и кише, често окрзани на оштро резаним ћошковима, а у њиховим саставцима и неприметним пукотинама расте танка трава или се гнезде птице. Танки железни мостови, затегнути од једне обале до друге као жица, што дрхте и звуче од сваког воза који пројури; они као да још чекају свој последњи облик и своје савршенство, а лепота њихових линија откриће се потпуно очима наших унука. Дрвени мостови на уласку у босанске варошице чије изглодане греде поигравају и звече под копитама сеоских коња као дашчице ксилофона. И, најпосле, они сасвим мали мостићи у планинама, у ствари једно једино овеће дрво или два брвна прикована једно уз друго, пребачени преко неког горског потока који би без њих био непрелазан. По два пута у години горска бујица односи, кад надође, та брвна, а сељаци, слепо упорни као мрави, секу, тешу и постављају нова. Зато се уз те планинске потоке, у затокама међу стенама, виде често ти бивши мостови; леже и труну као и остало дрво наплављено ту случајем, али та затесана брвна, осуђена на огањ или труљење, издвајају се од осталог наноса и подсећају још увек на циљ коме су служила. Иво Андрић (1892–1975) рођен је у селу Долац, крај Травника, у Босни и Херцеговини. Једини је српски књижевник који је добио Нобелову награду, највеће светско признање за књижевност. Писао је приповетке и романе. Најпознатији романи су му На Дрини ћуприја, Травничка хрони‑ ка и Госпођица, а међу најбољим приповеткама су Проклета авлија, Аска и вук, Мост на Жепи и Пут Алије Ђерзелеза. Познат је и по делу Знакови поред пута.

13

Речник капела мала зграда подигнута при цркви, на гробљу, у болницама и сл., намењена молитвама, богослужењу, сахранама

14

Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу и приликама којима је био окружен. И кад мислим на мостове, у сећању ми искрсавају не они преко којих сам највише прелазио него они који су највише задржали и занели моју пажњу и мој дух. Пре свега, сарајевски мостови. На Миљацки, чије је корито кичма Сарајева, они су као камени пршљенови. Видим их јасно и бројим редом. Знам им лукове, памтим ограде. Међу њима је и један који носи судбинско име једног младића, мален али сталан, увучен у се као добра и ћутљива тврђава која не зна за предају ни издају. Затим, мостови које сам видео на путовањима, ноћу из воза, танки и бели као привиђења. Камени мостови у Шпанији, зарасли у бршљан и замишљени над сопственом сликом у тамној води. Дрвени мостови по Швајцарској, покривени кровом због великих снегова, личе на дугачке амбаре и искићени су изнутра сликама светитеља или чудесних догађаја, као капеле. Фантастични мостови у Турској, постављени отприлике, чувани и одржавани судбином. Римски мостови у јужној Италији, од белог камена, са којих је време одбило све што се могло одбити, а поред којих већ стотину година води неки нов мост, али они стоје још једнако, као скелети на стражи. Тако, свуда на свету, где год се моја мисао крене или стане, наилази на верне и ћутљиве мостове као на вечиту и вечно незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде дељења, противности ни растанка.

15

Анализа текста

Из живота писца

1. Писац у три пасуса јасно исказује

Иво Андрић је детињство провео у Вишеграду, крај чувеног моста на реци Дрини. Преко моста је често пролазио и загледао његове велике камене лукове. Волео је да седи на каменој клупи на мосту и да слуша приче старијих људи који су се ту окупљали. Тада је заволео мостове, а о њима ће касније писати у својим књигама.

зашто су мостови толико важни. Пронађи те пасусе.

2. Какве све мостове писац помиње у тексту?

3. Зашто је човек подизао мостове? Које је жеље и разлоге имао?

4. Која је заједничка особина свих мостова?

5. Пронађи у тексту реченицу за коју мислиш да је порука овог дела.

6. Изабери опис једног моста из овог текста и објасни на који начин писац оживљава његову слику. Које детаље моста истиче? Са чим га пореди?

7. Наведи шта је то што, као мостови, може да спаја и повезује људе. Да ли то могу да буду и осећања, погледи, осмеси?

Иво Андрић крај моста на Дрини у Вишеграду

8. Пронађи у тексту и наведи више епитета којима се описују мостови.

9. Смисли више епитета уз именице: • река: мутна…

• поток: брз…

• обала: каменита…

Књижевни појмови Персонификација је стилско средство којим се оживљавају појаве и предмети тако што им се придају људске особине. Њом се оно што је неживо представља као да је живо. Пример: мостови... замишљени над сопственом сликом.

Спољни извори • Посети сајт Задужбине Иве Андрића (www.ivoandric.org.rs). Потражи податке о додели Нобелове награде нашем писцу.

Домаћи задатак • Прикупи податке о једном мосту из свог краја. Опиши његов изглед. Сазнај када је изграђен, ко све пролази њиме, зашто је важан и др. Напиши о томе састав. Причу о мосту испричај и у првом лицу. Мост може да прича како је настао, ко је све пролазио њиме, шта се све догађало око њега итд.

Кључне речи: стилска фигура, епитет, персонификација

По чему препознајеш пријатељство између човека и пса?

Данило Киш

ДЕЧАК И ПАС (Одломак)

Речник разузданост распуштеност, необузданост

16

Иако ми је званично газда био господин Берки, ја сам ипак, душом и телом, припадао дечаку. Од свих људи на свету с њим сам се најбоље слагао и најбоље споразумевао. Мислим да су томе допринеле, осим његових година, и неке наше заједничке особине. Верујем да не грешим душу ако кажем да смо он и ја били по много чему слични: по лењости, по разузданости, по оданости, по жељи за авантуром. Мислим да не грешим ако кажем и то да је тај дечак имао у себи нечег псећег: што се тиче његовог њуха и његове преосетљивости на мирисе, сигуран сам да не грешим. Усамљеност и туга спојише наше животе. Његова туга за оцем и моја туга за родитељима створише међу нама неку врсту пријатељства заснованог на сродности. Како сам почео нагло да растем и да стичем углед међу сеоским џукцима, као мудар и учен пас свог малог мудрог господара, дечак је постајао све мање усамљен, све поноснији на мене и све одважнији. Јер ја сам га ослободио не само његовог урођеног страха од паса (од те је исте бољке боловао и његов отац), него је и уопште постао храбрији, јер је знао да у мени има сигурног и оданог заштитника. Заузврат, он ме је научио разним корисним вештинама које изазивају поштовање. Умео сам да дотерам залутале краве, да откопавам кртичњаке (то из пустог задовољства, како бисмо прекратили време), да јурим зечеве, да откривам лисичје јазбине и гнезда барских птица, да ловим дивље патке, жабе, лептире, змије. Чак сам научио од дечака да разговарам са њим у часовима усамљености! Сећам се, једном, када нам се била изгубила крава Наранџа, замало нисмо побегли у свет. Данило Киш (1935–1989), велики српски књижевник, рођен је у Суботици. Написао је више романа и приповедака у којима је често описивао своје детињство и младост. Његова најпознатија дела су: Рани јади, Ба‑ шта, пепео, Пешчаник и др. Изузетно је цењен у свету, а његове књиге преведене су на многе стране језике.

17 Дечак ми је успут поверио тешке и одговорне задатке. Једна је његова порука била толика да сам личио себи пре на голуба писмоношу него на пса. Чим бисмо били јако несрећни, одмах смо ковали план да бежимо у свет. А нисмо, ето, доспели никад даље од трећег атара. Дечак је знао каткад да ми прича приче или да ми их чита. Мислим да не претерујем ако кажем да сам већ био научио напамет онај роман Човек, коњ, пас, што га је дечак толико пута причао чобанима, измишљајући често и дотерујући га. Не, мој живот није роман. Он је сав од малих прича, од многих малих догодовштина, веселих и тужних, но у тим је причама увек присутан дечак, као што сам и ја присутан у његовим причама. Примећујем у последње време да је дечак тужан. Постао је и према мени некако хладнији, обазривији. Видим, крије нешто од мене. Али сам ускоро схватио о чему је реч и, ето, поново ме сколила она моја стара псећа туга. Дечак се опет спрема да оде у свет. Овога пута изистински! У то нема сумње. Схватам и то зашто ме избегава: хтео би да олакша себи тај растанак. А и ја сам се од те изненадне туге разболео. Куњам пред дечаковим прагом како ми не би побегао без опроштаја. Куњам и размишљам о свом животу. Осећам, овај растанак нећу преживети. А-ууу! А-ууу! Писмо Драги господине Берки, ово вам писмо пишем издалека и хоћу да вас поздравим и питам за здравље. Полако се привикавам на нове другове у школи, али ми се сви ругају због мога изговора. Још увек сањам ноћу да сам тамо код вас, па ме мама будила баш синоћ, јер сам плакао у сну. Мама каже да је то носталгија и да ће све то брзо проћи. Драги господине Берки, молим вас најљубазније да ми се не смејете због овога што ћу вам сада рећи: ја сам синоћ плакао највише због мог пса Динга. Ана ми се још увек подсмева и каже да сам ја заљубљен у тог пса, а можда је то и истина, но ја верујем да ћете ме ви разумети и да ми се нећете ругати. Испричаћу вам сада како ми је било тешко када смо кренули на пут, како ме је потресао тај растанак. Сећате се да сам ја, пред сам полазак кола, био нестао и да сам дошао у последњем тренутку,

Речник атар територија неког места, округ сколити захватити, обузети куњати осећати се слабим, болесним; дремати носталгија туга, чежња за родним крајем, прошлошћу

Речник заридати тужно и гласно зајецати скљокати се срушити се, пасти

18

па су ме сви грдили. Казаћу вам сада где сам онда био. Одвео сам Динга на обалу Керке да се поздравим с њим. Затим сам га везао каишем за врбу, а он се није опирао, само је цвилео. Хтео је да крене за мном и молио ме је да га пустим, но ја сам му рекао да остане, да је живот такав и да знам да никада нећу наћи бољег пријатеља од њега, ни међу псима, ни међу људима. Онда сам чуо како ме зову, па сам отрчао да се поздравим са свима вама. Сећате ли се, сви смо плакали, и моја мајка, и Ана, и ваша мама, и ви. Знали смо да се нећемо никада више видети. Онда су кола кренула, а ја сам још увек плакао, срце ми се кидало од плача. Сећао сам се свих оних година које смо тамо провели, мог покојног тате, који се није никад вратио, вас и ваше маме, госпође Риго, учитељице, Беле Хермана, Лацике Тот, Јулије Сабо и осталих. Успут нисам смео да се осврнем, како не бих још јаче заридао када будем угледао последњи пут село, звоник, Грофовску шуму и све остало. Но ипак нисам могао одолети. И замислите, господине Берки, кога сам угледао! За нама је трчао Динго и цвилео из свег гласа, а ми смо сви опет заридали. Онда сам замолио чика Мартина да га отера бичем и да потера коње брже, јер нисам могао да поднесем више то цвиљење. Динго је, можете замислити, био на крају снага, јер је трчао за нама све до Честрега! Био је сав запењен, исплажена језика. Ја сам почео да вичем, да урлам, тако да је чика Мартин морао добро да га ишиба док га није приморао да се заустави, заправо да се скљока од исцрпљености насред друма. Чак и када је воз кренуо, ја сам једнако гледао кроз прозор и плакао. Све ми се чинило да чујем његово цвиљење и да још увек јури за нама. Ето, драги господине Берки, то сам хтео да вам испричам и да вас замолим да ми напишете једно писмо о свему. Пишите ми и о томе како је Динго. Још бих вас само замолио, ако ми се нећете смејати, да му прочитате ово моје писмо и да му кажете да ја нисам крив, да га нисам могао повести са собом и да га нећу никада заборавити. Кажите му и то да ћу једног дана, када постанем песник, написати о њему песму или басну. У тој ће басни пас да говори. И зваће се, наравно, Динго. Молим вас, дакле, господине Берки, да ми учините то, он ће све да разуме, само, док му говорите, гледајте га право у очи и понављајте му моје име. Реците му: „Анди, Анди; Анди те поздравио“. Говорите му полако, као сасвим малом детету. Видећете да ће вас разумети. Почеће да цвили када му будете поменули моје име. То ће значити да је све разумео.

19

На крају вас још молим да га пазите и да му купите добру вечеру за овај новац који вам шаљем. Он највише воли коњетину (са доста костију), а то можете сигурно да купите у Бакши, код господина Фејеша, месара. Такође вас молим, драги господине Берки, да у вашем писму мојој мами не помињете овај новац (то је од моје уштеђевине), јер би ми се Ана сигурно ругала. Зато је најбоље да пишете мени лично, онако како сам вас замолио. Засада нека буде доста. Вас и вашу маму, као и госпођу Риго и све моје другове, а посебно Белу Хермана, Лацику Тот и Јулију Сабо и све остале, најсрдачније поздравља и свих се радо сећа.

Ваш јадни

Андреас Сам, ученик

Анализа текста 1. По чему су дечак и пас из овог одломка слични?

2. Шта у себи носе и дечак и пас?

3. Како су се дечак и пас допуњавали и помагали један другом?

4. Како је дечак из приче проводио дане? Коју књигу је много волео?

5. Објасни шта за дечака значи даљина, непознати крајеви?

6. Наведи реченице из текста које показују колико пас и дечак саосећају један с другим. Пронађи примере за њихову међусобну емпатију (преношење у духовни свет другог).

7. Чије гласове чујеш у тексту?

8. Како су се звали одрасли и деца са којима је живео дечак на селу? Потражи у тексту њихова имена.

9. Због чега је дечак дозволио да се шибом отера његов пријатељ пас? Шта ти мислиш о таквој одлуци? Наведи два разлога због којих тако мислиш.

10. Зашто је дечак замолио да се псу купи коњетина коју воли? Другим речима, зашто му је важно да пас добро вечера?

11. Шта закључујеш – како је дечак из приче волео пса, а како своје другове? Пронађи у тексту реченице које поткрепљују твоје мишљење.

12. Смисли питања која би поставио дечаку и псу.

Спољни извори • Нешто више о животу Данила Киша сазнаћеш ако посетиш интернет страницу www.kis.org.rs/biografija.htm

163

САДРЖАЈ ЉУБАВ И ПРИЈАТЕЉСТВО...............3

Шашава песма, Мирослав Антић.................... 4 Хајдуци, Бранислав Нушић............................... 6 Певам дању, певам ноћу, Бранко Радичевић...10 Dvanaest saveta koji će ti pomoći da stekneš i zadržiš prijatelje, Alan L. Bin............11 Мостови, Иво Андрић......................................13 Дечак и пас, Данило Киш................................16 Шта треба запамтити................................. 20

ЖИВИМО ЗАЈЕДНО.........................21 Домовина, Душан Васиљев..............................22 Чича Јордан, Стеван Сремац.........................24 Певам песму, Милица Стојадиновић Српкиња............................................................31 Шала, Антон Павлович Чехов.........................32 Šljiva, Milovan Danojlić....................................37 Том Сојер, Марк Твен......................................39 Шта треба запамтити................................. 46

УМ ЦАРУЈЕ.......................................47 Девојка цара надмудрила, народна новела..................................................48 Народне мудрости...........................................52 Еро са онога свијета, шаљива народна прича....................................54 Утопио се поп што није руку дао, шаљива народна прича....................................57 Зечеви нису најстрашљивији, народна прича о животињама........................58 Капетан Џон Пиплфокс, Душан Радовић.....59 Uspomene, doživljaji i saznanja, Milutin Milanković............................................68 Шта треба запамтити................................. 70

ГРАД ГРАДИЛА БИЈЕЛА ВИЛА......71

Вила зида град, народна песма.......................72 Народне лирске песме о раду........................73 Породичне народне лирске песме................76 Месец над тепсијом, Горан Петровић..........78 Зимско јутро, Војислав Илић..........................83 Поход на мјесец, Бранко Ћопић.....................85 Кад књиге буду у моди, Пеђа Трајковић........92 Зеленбабини дарови, Ивана Нешић...............94 Прометеј, Густав Шваб...................................97 Шта треба запамтити............................... 102

ПРВА БРАЗДА.................................103 Прва бразда, Милован Глишић.....................104 Биберче, Љубиша Ђокић...............................111 Desetica, Ivan Cankar.....................................116 Кирија, Бранислав Нушић.............................121 Музика тражи уши, Дејан Алексић..............128 Шта треба запамтити............................... 130

ПУТОВАЊЕ У ПРОШЛОСТ............131 Свети Саво, народна песма............................132 Аждаја и царев син, народна бајка..............134 Женидба Душанова, народна песма............140 Урош и Мрњавчевићи, народна песма........149 Робинсон Крусо, Данијел Дефо.....................154 Шта треба запамтити............................... 157 Како се води Дневник читања.................. 158 Правила за изражајно читање и рецитовање............................... 159 Правила за добро писање састава........... 160 Индекс књижевних појмова.................... 161 Индекс аутора........................................... 162

ЧИТАНКА

за пети разред основне школе прво издање Аутори Илустратори Уредник Рецензенти

Др Симеон Маринковић Славица Марковић Душан Павлић, Добросав Боб Живковић, Ивица Стевановић, Милан Павловић, Борис Кузмановић, Тихомир Челановић Анђелка Ружић Проф. др Станиша Величковић, Филозофски факултет, Ниш Мр Александра Станић, професор српског језика и књижевности, Београд Миодраг Сретеновић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Ј. Ј. Змај“, Стопања

Речник израдила

Виолета Бабић

Дизајн

Душан Павлић

Лектори

Ликовни уредник Технички уредник Издавач

За издавача

Виолета Бабић Ивана Игњатовић Мирјана Делић Душан Павлић Небојша Митић, Марко Хубер Креативни центар Градиштанска 8 Београд Tел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Мр Љиљана Маринковић

Штампа Година штампе

2018

Тираж Copyright

© Креативни центар 2018

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за српски језик у петом разреду основне школе решењем број 650-02-00079/2018-07 од 16. 4. 2018

школа Креативнашкола Креативна

9 788652 905614

за пети разред основне школе

Симеон Маринковић • Славица Марковић

ЧИТАНКА за пети разред основне школе

5