Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА IV БР. 50, 30. МАРТ 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

50

Пројекат Localpress-а и Књажевачких

Бирам да будем бирана

У овом броју ЗАСАД ПЕТ Пишу ИЗБОРИ 2012.

Љиљана Вујин Миљевић Мр Дејан Крстић Стојан Тодоровић Саша Тодоровић Брана Филиповић Ирена Тошић Др Драгана Митровић Живорад Јовановић

ИЗБОРНИХ ЛИСТА

“Тимарк“ стартује, “Пеко’’ најесен ЛЕЧИ ДЕЦУ И СВИРА БУБЊЕВЕ

Основан форум жена стр. 5


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  2

ПРОГЛАШЕНО ПЕТ ИЗБОРНИХ ЛИСТА Избори 2012.

Изборна комисија општине Књажевац, на седници одржаној 20. марта, донела је Решење о проглашењу Изборне листе број 1 ,,ИВИЦА ДАЧИЋ – СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ (СПС) – ПАРТИЈА УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ (ПУПС) – ЈЕДИНСТВЕНА СРБИЈА (ЈС)”, коју је поднела ова коалиција за избор одборника Скупштине општине Књажевац за локалне изборе расписане за 6. мај 2012. године. - За свега два и по дана, захваљујући несебичном ангажовању активиста и грађана, прикупљени су потписи потребни за подношење листе наше коалиције. У досадашњем периоду, својим постављењем на одговорна места у општини, наши кадрови су оправдали указано поверење. Што се кампање за локалне изборе тиче, наш циљ је да победимо и демократе и напредњаке, те да преузимањем одговорности и у наредном мандату, створимо услове за поштовање социјалне правде, како за младе, тако и за раднике и пензионере у овом граду – рекао је на

У СПС одржана конференција за медије

конференцији за новинаре, одржаној 21. марта, Дарко Живковић, председник СПС-а и посланички кандидат социјалиста додајући да ће ускоро бити представљени кандидати за одборнике.

“Тимарк“ стартује, “Пеко’’ најесен Дуга традиција у производњи обуће, квалитетна радна снага и добра сарадња са локалном самоуправом, разлози су због којих су словеначке компаније ‘’Пеко’’ и ‘’Тимарк’’ одлучиле да инвестирају у Књажевцу. Ово је истакнуто у разговору који је са

председником Управе ‘’Пека’’ Јанезом Сајовицем и директором ‘’Тимарка’’ Истоком Рашевицем водио председник Општине Младен Радосављевић. Производни погон ‘’Пека’’ биће отворен у септембру, а ‘’Тимарк’’ стартује већ првих дана априла.

Округли сто о корупцији

У сали Општинског већа одржан је, 22. марта, у организацији Тимочког клуба и Коалиције за надзор јавних финансија, округли сто на коме је представљен Нацрт локалног акционог плана за борбу против корупције. Овај документ се може прочитати на ИЈА

ЦЕНТ АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

БОР

М

сајту Тимочког клуба (www.timok.org). О овој теми разговарали су др Мирослав Прокопијевић, научни саветник Института за европске студије у Београду и дипл. правник Драган Добрашиновић из Топличког центра за демократију и људска права. С.О.К.

УТЕР ЦЕН

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net Нове књажевачке новине су одитоване код АБЦ Србија

Јавност ће бити упозната и са подршком још неких партија и организација СПС-у. - Партија уједињених пензионера Србије, на републичком нивоу, бориће се да држава, законским актима,

помогне људима који су остали без посла, а налазе се у средњем животном добу. Тада је најтеже, тешко је наћи посао, а пензија је далеко – речи су Радомира Вељковића, председника ОО ПУПС-а и кандидата за посланика. - Јединствена Србија у Књажевцу је млада странка, али са јасним циљем деловања, првенствено у борби против “беле куге”, највеће пошасти наше општине – објаснио је новинарима Давор Петровић, председник ОО Јединствене Србије. Општинска изборна комисија прогласила је изборну листу Српска напредна странка – Томислав Николић. Прва на листи је др Весна Симић, доктор економије. Проглашена је и изборна листа Демократска странка СрбијеВојислав Коштуница. Уз претходно потврђене листе СПС-а, Демократске Странке и Уједињених региона Србије, до понедељка, 2. априла, у Књажевцу за локалне изборе кандидује се пет политичких партија. С.Т.

УГРОЖЕНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА Саопштење са састанка ресорног Одбора за здравство ДС Књажевац

Ресорни одбор за здравство Општинског одбора Демократске странке на седници одржаној 12.03.2012. разматрао је стање у Здравственом центру у Књажевцу. На састанку је истакнута забринутост за стање у Здравственом центру, пре свега због чињенице да до правих кадровсих промена није дошло, обзиром да је бивши директор, задржан у руководећој гарнитури центра. Први кораци прекомпонованог руководства Здравственог центра управо иду у прилог забринутости, јер не решавају основни проблем, а то је дуг преко 200 милиона динара и угрожено функционисање здравствене заштите у општини .Укидање Саветовалишта за младе, да би се ту инсталирала, још једна канцеларија за бившег- новог директора, представља прави показатељ како се ово руководство односи према грађанима, посебно према младима, који су данас изложени великим здравственим ризицима. Уместо да се ово руководство

посвети враћању преко 200 милиона дуга и рационализацијом рада, оно се ,такође, бави прогоном и шиканирањем запослених само зато што другачије мисле. Ресорни одбор за здравство Демократске странке и овом приликом истиче да су рачуни Центра и даље у блокади, као и да не постоји план и активност да се то промени и да велики број запоснених већ годинама не прима своје зараде, као и да недостају основна средства и апарати за лечење и збрињавање пацијената,а да поред тога дуг од преко 200 милиона динара, за који је најодговорнији бивши-садашњи директор господин Микица Видојевић, и даље расте. Ресорни одбор за здравство ДС сматра да је здравствена заштита грађана наше општине и даље веома угрожена и да најновији потези новогстарог руководства, не иду у прилог решавању нагомиланих проблема у Здравственом центру у Књажевцу. РО ЗА ЗДРАВСТВО ОО ДС КЊАЖЕВАЦ


ИНФО.

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Уз јубилеј

НОВЕ, СТАРЕ,

ПЕДЕСЕТ НАШЕ (НОВИХ) НОВИНЕ БРОЈЕВА

Да ли смо достигли циљ или је само почетак, јесмо ли постали штампани јавни сервис Општине Књажевац или смо тек закорачили на сцену немилосрдног тржишта, питања су о којима ће се тек гласније говорити. Колико смо новина народа, колико власти, каква нам је сутрашњица и докле досегосмо у борби за објактивном информацијом и документом који ће служити каснијим генерацијама. Да смо излазили чешће, били би ближи читаоцу и ширем аудиторијуму, можда и занимљивији, актуелнији засигурно. Овако, суочени са двонедељним издањем, прелазимо трновити пут до града и села настављајући традицију писаног новинарства у овим крајевима и то у временима кад је Тимочка крајина остала без својих новина, па и свеукупно штампаних гласила. Покушаји да се регионални “Тимок” обнови нису успели, нема ни некадашњих популарних “Борских новина”, “Мајданпечке” су давно угашене, неготинска “Крајина” је само у сећањима старијих. Од фабричких листова битише (повремено излазећи) “Колектив”, гласило РТБ Бор чији, силом прилика, билтенски садржај и данас верно чува традицију најстаријег посларатног (основан 1947. године) фабричког новинарства на простору целе Србије, што није за покуду. Остале су “Књажевачке” да се боре, да истрајавају, стреме у правцу лепших дана и година. Како то да Књажевац има новине, док други у окружењу очевидно заостају задовољавајући се – често – мизерним учинцима локалних ТВ. У ери телевизије као најмоћнијег, али готово искључиво за дневну употребу, медија, гаси се и утицај, чак и великог, радија. Ипак, на ширем плану, новине опстају и не дају се тек тако. И код нас и у свету. Сведоци смо нових дневника и недељника штампаних и у већим тиражима. И најважније: тај се процес у сфери савременог информисања неће лако предати агресивној електроници.То је тако видљива истина да ни једна најезда најновије технологије засноване на муњевитој брзини неће поколебати књигу и новине у бици, па макар и за голи живот. Новине и штампана публицистика, и најсвежија истраживања показују, остају за сва времена. Писана реч се чува, негује и не препушта немару. Зато и наш лист има своју основу и потку, своје место, и време у којем, успркос свим заплетима, учвршћује и овековечује традицију и културу. Другим медијима тај свети задатак мање је прилагодљив или га је врашки тешко, чак – у целини - и немогуће испунити. Око 1.800 наслова, 1.000 фотоса, више од 21.000 посетилаца из земље и света сваког издања на сајту Медија центра Бор, око 5.000 фотографија у архиви, десетине сарадника, углед у новинарским круговима и друштву, у асоцијацији Локал-преса, и све то завијено у скромном омоту материјалних могућности, вредно је пажње. Ускоро се појављујемо и у интернет пројекту “Новинарнице” са свим нашим и многим листовима из европских земаља на једном месту. Велики је то искорак у свет. Књажевац и Стара планина са свим својим потенцијалима и лепотама биће као на длану диљем планете. Преостаје да се крене у још професионалније, снажније, храбрије изазове.Верујемо да ће бити и ширег разумевања и добронамерности како би “Нове књажевачке новине” биле и новије, и борбеније, опремљеније, садржајније, агилније. Јер, то је тај циљ којем сваки посленик новинарског заната и умећа, у спрези са оснивачима, свакодненво прижељкује. И све зарад читаоца, тог неприкосновеног судије и истинског критичара. Пред Вама је 50. (нови) број. А и протекле две године колико излазимо саткане су и смештене у непоновљиви времеплов непролазности. Јер, новине се читају и остављају и за сутрадан, и за године и деценије које долазе. Б.Ф.

Моје ангажовање у двонедељнику “Нове књажевачке новине” започето је од маја 2010. године, тачније од 6. броја. После несрећне приватизације РТВ Књажевац и доласка В.Г. у град (ни име не желим да му спомињем), једина ТВ, која је била у узлазној путањи, бива угашена, а сав труд и рад згажен и понижен. Медијски мрак је завладао, јер хтели ми или не да признамо, брзо се живи, па је ТВ и даље најбржи и најконвенционалнији начин да се нешто сазна, чује и види. Јесте, ту је и интернет, али варош је “стара госпођа” и мало је оних којима је комп. “кућни љубимац”. Требало је изнаћи начина да и старији суграђани, као и они који живе у околним селима, сазнају најважније инфромације, па макар кроз резиме прошлих и најаву планираних догађаја. Осим тога, приче о занимљивим и заслужним људима, увек су занимљиве. Уз максимално разумевање локалне самоуправе, редакција Медија центра из Бора покренула је лист, од раније препознатљивим логом, уз мали префикс “Нове”. Убеђен сам да је лист од почетка био отворен за све друштвене и политичке опције и биће такав и убудуће. Битнији од политике, најбитније је уопште писати о животу какав јесте, о обичним, свакидашњим људи. Акценат у извештавању су друштвена, културна, спортска и поврх свега привредна кретања. Књажевац, од некада јаког индустријског града, препознатљив је последнннњих година и по туризму. Има потенцијала, треба пара и добрих идеја. Новинари су ту да помогну. Медији у Србији тешко живе, једва састављају крај са крајем. Ни са „књажевачким“ није другачије, делимо судбину са колегама у Србији. Сарадња осталим медијима у граду, као и ангажовање сољних сарадника и помоћ пријатеља, људи од пера, струке и науке, рецепт је који омогућуј да и “Књажевачке“ постоје. И не само то: у конкуренцији са осталим локалним и ргионалним новинама у републици не заостајемо, апротив. Читамо се на друштвени мрежама, на сајтовима, најновије и на „Новинарници“, на сајту свих штампених медија у држави. Део сам и проверене и признате асоцијације Локал преса. Вредно сарађујемо и са новинарским удруженјима, новинским агенцијама, невладиним организацијама, колегама у земљи и свету. Надам се да ће лист опстати и да ћемо се опет састати – код 100. броја, па да још бноље сагледамо резултате и видимо где смо и куда стремимо. Као да смо јуче почели. Срећно било свима нама... Саша Тодоровић

Ускоро нова књига Витомира Стевановића Професор и некадашњи директор Књажевачке Гиманзије, Витомир М. Стевановић завршава рукопис изузетно вредне књиге “Књажевац у свету науке”. Стевановић је и аутор монографије о 140 година Књажевачке гимназије, а”Нове књажевачке новине” објавиле су нeдавно у три наставка приче о живтном и радном путу тројице књажевачких акaдемика преузете из поменуте монографије. Овом

приликом се зaхвaљuјемо професору Стевановићу на помоћи и разумевању. У наредном броју објавићемо текст професора Стевановића о садржају нове књиге која ће осветлилити живот и дело 124 доктора наука из овог краја, од којих је данас 80 активних. Они су, напомиње аутор, огромна ризница знања која би могла да буде искоришћена у развој и унапређење свог, књажевачког краја.


ПРОЈЕКТИ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  4

Бирам да будем бирана

УСПЕШАН МУШКАРАЦ, ЈОШ УСПЕШНИЈА ЖЕНА

Др Весна Симић

Љиљана Жикић

Дарко Живковић, председник Скуп- нашле су се жене разних професија, развоју културе и чувању баштине свог укаже поверење потврђено је и у ОШ штине општине Књажевац каже да је највише је лекара, просветара, еконо- града и народа Старе планине. “Каплар”, где је до недавно била дирекПрофесорка Љиљана Жикић, дирек- торица Весна Давидовић. Она је тада недовољно жена у актуелној локалној миста, правника, инжењера, али има власти, нема их ни 30 одсто у одбор- и домаћица. Мало је радница. Село торица Техничке школе, изванредно добила најискреније честитке колега ничким клупама, али долазе нови из- није заступљено. Занимљиво је да руководи овом образовном установом, и града за уређење и обнову школског бори и та неправда, и недостатак, биће је код владајуће две партије састав али је и свуда присутна и спремна да простора. отклоњени. На пример: сада је само на поражавајући: од по девет одборника помогне. Млада, амбициозна, стручна, -Поносни смо на нашу нову и лепу листи СПС-а 40 одсто жена кандидата ДС и СПС само су две, односнио једна Када смо је питали одакле јој толико школу. Блиста и зграда Ђачке задруге. за одборнике, што је и највише од свих жена у Скупштини. То мора да се испра- знања и умења, енергије и љубави пре- Помажу колеге, родитељи, прихваћена ви, тако да предстојећи избори долазе ма разним пословима и обавезама, од- сам од свих, што даје подстрек да обеосталих партија. -Верујем да ће нови сазив побољшати “као наручени”-каже Цветановићева говорила је: збедим квалитетне услове за свих око слику укупног стања и жене ће, ако не додајући да је основни циљ да жене -Све што радим, радим добро, од- 900 ученика. до краја, стићи близу до европских буду самосталне, успешне, пословне говорно и професионално То је моје Дарко Живковић сматра да је нестандарда у локалном парламенту. То и политички активне. животно гесло. опходно да се виже жена нађе на одсе до пре неку годину није могло ни У Књажевцу има успешних жена У Клубу пензионера и инвалида пуно говорним местима у туризму, главној замислити. Можда је у СПС лакше јер у малој привреди, домаћој радино- је жена, све су у годинама. И све имају развојној грани целог краја. Несрећа је, постоји Форум жена који је вредан и сти, култури, образовању. Милена задатке у разним секцијама. Предводи вели, што је овај део Србије захватило бори се за своје место не само у својој Милошевић Мицић раније директор, их 67-годишња Стаљинка Митић, крепка, сиромаштво а школовани одлазе у инопартији, него и уопште у животној и данас кустос Завичајног музеја, прега- орна, прва у хору и фолклору. странство или у веће градове, највише радној средини-каже Живковић. лац је и неуморни радник какав се ретко - Када сам као наставник у у Бор, Ниш и Београд. Ипак, време које Марија Цветановић, правница и сусреће. Изложбе, књижевни и остали “Капларовој” основној школи пензи- долази промениће много тога, па и предсеница тог Форума, верује да дола- сурети стваралаца, манифестације “от- онисана пре десет година покренула учешће жене у органима управљања, на зе бољи дани и да ће се жене изборити вореног срца”, неговање традиција и сам Културно-уметничко друштво. Ше- челу јавних предузећа и установа, можза место под сунцем, не само у општин- обичаја, све је њеним рукама. Била је зедесет пензионерки сваки дан је “на да највише у туриситчким пројектима, ским структурама. Она подсећа да су у главни покретач свега и на недавној ногама”, не стајемо. Вежбамо, дајемо па и егзистенцију на селу. -Европски стандарди неће никог поОпштинској управи од седам шефова, 21. Вечери овореног срца свог града. приредбе и концерте, путујемо. Сталшест жена. Др Весна Симић заменик је Изјавила је: ни смо гост у више бугарских градо- штедети. Нама је то и данас јасно и зато председника Општине. У Општинском - Уметници су минулих година на овој ва. Радо смо виђене и цењене где ћемо све учинити да равноправност већутри су жене. Од укупно пет основ- манифестацији пружили другачије по- год се појавимо. Срећне смо што нас полова буде поштована како би и лакше, них и средњих школа, у три су дирек- гледе на свет, али и показали доста тога Општина и Удружење пензионера и сигурније, крочили у свет-уверен је тори жене. Даме су на челу Музичке што се у мањим срединама ретко може подржавају и колико год могу помажу. Живковић. школе и Народне библиотеке. Исто је видети и чути. Захвална сам свима”. Није То је уважавање жена, поготову у нашем Овде се с пажњом изговара и крии у Центру за социјални рад и Заводу овог пута, као и никада до тада, споме- добу. А ми се одужујемо, не дамо да нас латица: Иза сваког успешног мушкарца, за пензионо и здравствено осигурање. нула своје заслуге у организацији овог време погази. стоји још успешенија жена. Б. Филиповић -У новом одборничком саставу програма, као и немерљив допринос у Да се жене достојно одуже кад им се


ОГЛЕДАЛО

Мирољуб Првуловић

Драгана Милојевић

СТР.  5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ОСНОВАН ФОРУМ ЖЕНА СПС-а

АНКЕТА, КЊАЖЕВАЦ: У сусрет изборима 2012.

ПОСАО, СТАНДАРД И ШТЕДЊА Славко Богојић, 76 година Од предстојећих локалних избора очекујем да на власти буду људи који ће побољшати ред и дисциплину у нашем граду. Очекујем да будући председник обезбеди нова радна места на којима ће радити људи у својој струци, као и да ће смањити непотребне трошкове. Надам се да ће успоставити ред у Дому здравља и да ће особље убудуће поштовати болеснике и бити љубазније. Милијанка Станојевић, 55 година Могу да кажем да очекујем побољшање живота свих Књажевчана, а посебно пензионера и младих. Младима треба обезбедити радна места, док стари људи треба да уживају у својим пензијама, а не да издржавају младе. Очекујем да нова власт регулише уплаћивање радног стажа. Нама је неопходно да имамо приходе како бисмо могли да измирујемо своје обавезе према држави. Надам се да ће нам будућа власт излазити у сусрет и да нам неће затварати врата када затражимо помоћ. Мирољуб Првуловић, 52 године Очекујем истину, а не замајавање народа као протеклих годину дана. Обећавали су нам 10.000 радних места на Старој планини, а у периоду од 2008. до данас није отворено ни 100. Добро је што је изграђен хотел, али треба да се направи упоредна анализа (компарација) утрошених пара и оног што је урађено (хотел, локална инфраструктура). Људи који су нам обећавали 1.000 евра од акција и који

причају о деполитизацији приликом запошљавања дали су нам само 27 евра и запошљавају само своје чланове. Није довољна шминка у граду, да кажемо да наш Књажевац лепо изгледа, потребно је да наши суграђани не буду само неми посматрачи излога, јер немају новца да купе што је у излозима, већ је потребан и економски развитак кроз квалитетне, а не инвестиционе услове који наше суграђане претварају у робове неколико привредних субјеката чије је порекло капитала проистекло из криминалних делатности кроз пљачкашку приватизацију која није санкционисана, већ је својим чињењем или нечињењем полиција, тужилаштво, правосуђе, локална управа и државне службе учинила све да будемо у стању каквом смо сада. А то стање је, стање очаја, беде и безнађа. Пораст криминала свих врста и још већег погоршавања демографског питања у нашој општини. Драгана Милојевић, 36 година Као резултат будућих локалних избора видим владу која ће нешто променити у нашем граду. Владу која ће побољшати целокупно стање, нашу инфраструктуру и отворити нова престижна радна места. Валентина Виденовић, 45 година Не очекујем ништа од избора, јер знам да морам да се уздам у себе. Свако мора да ради свој посао најбоље што зна и уме, а општинска власт не може да решава наше личне проблеме. Сви морамо максимално да штедимо, јер криза је свуда. И.Тошић

Валентина Виденовић, Славко Богојић, Милијанка Станојевић

За председницу Форума жена СПС-а изабрана је Марија Цветановић Књажевачка општинска организација СПС-а започела је предизборну кампању за локалне изборе oснивачком скупштином Форума жена, одржаном 15. марта у сали Друштвеног клуба Дома културе.Поздравну реч имала је Ирена Тошић, секретар Савета социјалистичке омладине Књажевца, а затим је Јована Триван, члан ГО СПС и ИО Форума жена, указала на одлике које красе жену која је била и остала стуб породице и друштва. -Кампања социјалиста за локалне изборе започела је величанствено, конституисањем Форума жена и зато ће међу нама бити доста шарма, благаости и разумевања- рекла је Триванова, видно задовољна, с обзиром да је ово био трећи, сада више него успешан, покушај оснивања ове организације. Марија Цветановић, дипломирани правник, након изабра за председницу Форума жена, рекла је: Циљ је да жена буде самостална, самосвесна, успешна, пословна и политички активна – поручила је председница, додавши да ће Форум, на предстојећим локалним изборима, 6. маја, свом снагом стајати иза СПС-а. Дарко Живковић, председник СПС-а и председник СО Књажевац истакао је значај оваквог организовања не само у политичким оквирима, него и у свеукупним друштевним кретањима. Форум је отворен за сарадњу са свим сродним организацијама, потом организацијама хуманитарног карактера, добротворним друштвима и удружењима.. Услов за чланство није припадност СПС-у. Основни циљ деловање је, закључено је, афирмација друштвеног положаја жена, заштита права породице и полне равноправности. С.Т.


ТУРИЗАМ

ИЗЛОЖБА ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ У РАВНИ

Балта Бариловац ( по други пут)

Школа-музеј на Старој планини Школа у селу Балта Бериловцу подно Старе планине, без ђака већ неколико година, постаће незаобилазно место на туристичкој мапи тог краја. О том вредном догашају објавили смо вест у прошлом броју, данас пишемо опширније. Стара сеоска школа у Балта Бериловцу подно Старе планине, без ђака већ неколико година, ускоро ће поново оживети као стециште туриста и музеј старопланинског краја. Адаптацију школе спроводи књажевачки Завичајни музеј, у оквиру свог програма за развој образовног туризма.Реч је о једној од најстаријих школа у књажевачком крају. Мештани се са сетом сећају времена када су њене учионице биле препуне ђака и када је она имала важну улогу у животу села. Љубинка Ђорђевић памти када су у школском дворишту радиле воденица и ваљавица: -Било је много ђака, а ја са овцама на суседном брду по цео дан слушам звуке воденице, ваљавице и дечје гласове. Учитељ Стратимир Ранчић када је било потребно васпитавао и старије Балтабериловчан: -Ако је некоме из села био потребан савет за нешто што сам није могао да реши он се прво обраћао учитељу, као најписменијем мештанину. Значај школе за генерације сеоске деце која су ту стекла основно образовање је немерљив. О школи и њеном уређењу од прошле године брине књажевачки Завичајни музеј, у оквиру програма за развој образовног туризма “Образовна авантура долином Тимока подно Старе планине”. Пројекат је вредан милион и по динара и реализује се уз подршку Уницефа и Министарства културе и Општине Књажевац.У току су радови на  уређењу

СТР.  6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

унутрашњости школе и њеној припреми да постане изложбени простор. Основу поставке будућег музеја “Стара планина” чиниће аутентична учионица из прве половине 20. века. Директор књажевачког Завичајног музеја Србислав Ђорђевић истиче да ће учионица бити опремљена аутентичним предметима који су се користили у школама књажевачког краја: -Ми ћемо те предмете прикупити из свих старих школа у нашој општини, овде ћемо их изложити и приказати посетиоцима. Драго ми је да је општина Књажевац препознала значај овог простора и помогла његову адаптацију”. Школа је одувек била и незаобилазно свратиште на путу ка Бабином зубу. Идеја је да она то буде и даље, али на нови и садржајнији начин: била би завршно одредиште у будућој образовној и туристичкој тури, од долине Тимока у Архео-етно парку у селу Равна. Милена Милишевић Мичић, историчар уметности и кустос књажевачког Завичајног музеја ,каже да ће школа као будући музеј остваривати висок степен интеракције са посетиоцима. -Овде ћемо се бавити прерадом вуне, а посетиоци ће моћи да виде како је то некада рађено и да се и сами опробају у ткању. Имаћемо и специфичну радионицу за децу у природи, бавићемо се говором овог краја, приказаћемо народне обичаје Старе планине. Циљ је осмишљавање сасвим новог и специфичног туристичког производа, намењеног пре свега деци и породицама са децом”, објашњава Милена Милошевић Мицић, кустос Завичајног музеја у Књажевцу. Адаптација школе требало би да буде завршена до средине маја када ће на традиционалној манифестацији “Молитва под Миџором” прва група туриста проћи огледну туру “Образовне авантуре”, која ће од јуна постати и стандардни део званичне туристичке понуде књажевачке општине. извор: ртс.рс

У Галерији Завичајног музеја у Књажевцу, 23. марта, отворена је изложба радова насталих у Летњој школи конзервације и Школи традиционалних заната 2011. у Архео - етно парку у селу Равна. Изложбу је, након поздравне речи Србислава Ђорђевића, директора Музеја, отворила др Мила Поповић Живанчевић, директорка Централног института за конзервацију у Београду. Обе летње школе подржали су Министарство кулруре, информисања и информационог друштва Републике Србије, ЦИК, СО Књажевац и Завичајни музеј. С. Т.

НА ЈАБУЧКОМ РАВНИШТУ СУВЕНИРИ „ИЗВОРА“ Удружење за неговање традиције ‘’Извор’’ из Књажевца отворило је прву сувенирницу на Старој планини, у новом хотелу на Јабучком равништу. На свечаном отварању, 22. марта, на Младенце, “Извор” је окупио сараднике и пријатеље. Љиљана Михајловић, председница Удружења, у изјави за канал “КњажевацИНФО”, рекла је да је дугогодишња жеља остварена, јер су 2005. године, на почетку активности, маштали о бар једном киоску са сувенрима на планини. - После шест година доживели смо да будемо у овом луксузном хотелу, ту где су домаћи и страни туристи. Ако сагледамо портекли наш рад, таленат и умеће, чини ми се да је ово круна тога – рекла је Михајловићева. - Хотелу то много значи, зато што ће гости имати прилике да се, на овај начин, упознају са традицијом Књажевца и старопланинског краја – изјавила је Ана Спасић, менаџер маркетинга и продаје хотела “Стара планина”. С.Т.


РАЗГЛЕДНИЦА

СТР.  7

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Међународни успех ученика Техничке школе

ЈУБИЛЕЈ „КАПЛАРОВЕ“ ШКОЛЕ

„АДРЕНАЛИН 019“ НАЈБОЉЕ ПРЕДУЗЕЋЕ

„Интернационални сајам предузећа за вјежбу“ у Првог дана сајма предузећа су пословала са фиБудви одржан је 12. и 13. марта ове године. На сајму зичким лицима која су имала картице са вуртуалним је учествовало виртуално предузеће Техничке шко- новцем у износу од 2.000 евра. Циљ продаваца је ле „Адреналин 019“. Сајму је присуствовало чак 78 био да их убеди да тај новац потроше баш на њихове предузећа. Учесници су били из Албаније, са Косова, производе. Другог дана пословало се са правним из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Reč je лицима, предузећа су међусобно пословала и склао такмичењу виртуалних предузећа која су настала пала уговоре. у економским школама као вид практичне примене Књажевачко предузеће „Адреналин 019“ освојило теоретског знања. У Србији постоји преко 200 вир- је прво место у категорији најбољег промотивног туалних предузећа. Једно од њих је и предузеће материјала и тиме својој школи донело вредну на„Адреналин 019“ из Књажевца, које послује већ две граду - ласерскi штампач. Запослени у предузећу године у оквиру Техничке школе и бави се продајом „Адреналин 019“ заслужују све похавале. То су: Катаспортске опреме за екстремне спортове. Читав низ рина Првуловић, менаџер рачуноводства, Марија асортимана производа за скијање, вожење борда, Веселиновић, менаџер промоције и Ирена Тошић, планинарење и вожњу ролерима може се наћи у маркетинг менаџер. И.Т. каталогу овог предузећа.

ДЕВЕТО „ТОРЛАЧКО ВЕЧЕ“ У ЈАКОВЦУ

ДА СЕ ПРИЧА И ПАМТИ

Завичајно друштво „Тимочана - Торлака“ из Минићева, основано је 1. новембра 1997. године, са циљем афирмисања вредности завичаја и развијања љубави према њему. Ту је, пре свега, издавачка делатност, као и организовање сусрета и дружења људи из овог краја и, последњих година, суедне Бугарске. Прва забава, са пратећим програмом, одржана је у селу Витковац поводом Светог Трифуна, 1998. Седмог јула, исте године, забава је организована и у Минићеву. После седам година паузе, 2006., на Младенце, 22. марта, „Торлачко вече“ поново је у Минићеву И тако сваке године све до 2009. Ова манифестација постала је повод и за целодневно гостовање представника институција и организација суседних приграничних области Бугарске. Тако је Завичајно друштво добило значај и у међуграничној сарадњи, уз безрезервну подршку општине Књажевац. „Торлачко вече“ је, 2010., после дужг времена, „измештено“ из Минићева- организовано је у Дому у Малом Извору, и то у организацији Завичајног друштва и Месне заједнице овог села. Следеће, 2011. године, домаћин манифестације била је МЗ Врбица,

атар града Зајечара. Те године позиву су се одазвале делегације три бугарске општине, Белоградчик, Чупрење и Чипровци. ДружењеТорлака с обе стране границе настављено је овогодишњим деветим сусретом, одржаном 17. марта. Пријем делегацијама из три бугарске општине приређен је у сали Општинског већа, на коме су домаћини, Младен Радосављевић, председник Општине и Дарко Живковић, председник Скупштине општине, нагласили важност ових сусрета, како у културном, тако и у привредној размени и сарадњи. Гости су обишли знаменитости Књажевца, боравили су у етно-кући „Торлаци“ у Јаковцу, а затим су, у истом селу, провели „вече за памћење“, у сали Дома културе. Уз богат културно-музички програм и поздравне речи председника Општине Књажевац, кмета општине Белоградчик, председника Завичајног друштва мр Дејана Крстића и осталих званичника, могле су се чути речи хвале и задовољства. Колачар и домаћин за наредну, 2013. годину, биће Грлиште, село крај Зајечара. С.Т.

Основна школа „Димитрије Тодоровић Каплар“ прославила је, на свечан начин, Дан школе, 177 година постојања и рада. Дан раније, 16. марта, полагањем венаца на споменик Каплару, народном хероју, свечаном академијом у великој сали Дома културе колектив је представио школу кроз стихове. Школа има дугу традицију, основана је 1835. године. – Велики подстицај и подршку добијамо од наших наставника. Они треба, не само да преносе знање, већ и да обликују личност – рекао је Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке. С.Т.

СВЕТСКИ ДАН ВОДА

НЕМА ОПАСНОСТИ ОД ТИМОКА

Светски дан вода, 22.март, чланови еколошке секције Књажевачке гимназије ,,ЕКОГИМ“, обележили су предавањем ,,Значај воде за живот“ (предавач Јагодом Накић, професорком биологије), а затим је уследила радионица „Кап по кап’’, чланова секције првог и другог разреда. На обали Сврљишког Тимока, у центру града, урађене су анализе воде. Закључено је да је вода Сврљишког Тимока на задовољавајућем нивоу. Тренутна мутноћа потиче од суспендованих материја насталих спирањем са приобалног тла након отапања снега. Ј.Н.

ИЗЛОЖБА НИКОЛЕ БРАДИЋА Петнаестог марта, у великој галерији Дома културе, изложбу слика Николе Брадића отворио је својим стиховима Милоје Дончић, а музиком хор Дома културе „Свети Стефан Краљ Дечански”, као и млади гитаристи Музичке школе „Предраг Милошевић” Сава Божиновић и Милош Брезник. Никола Брадић рођен је 1960. године у Блацу. До сада је имао 15 самосталних изложби и више десетина колективних. Учесник је многобројних домаћих и међународних ликовних колонија. Један је од оснивача ликовне колоније акварела Газиводе у Зубином Потоку. Од 1994. ради у Покрајинском културном центру Приштина-Леп осавић. Д.К.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  8

КАМЕРОМ И ПЕРОМ

Наша камера протекле две године забележила је многе догађаје и детаље, нашла се у старопланинским селима и на народниом светковинама, на манифестацијама какве се памте: на „Кадибогазу“, „На панаџуру“, Данима јоргована, дружењима Торлака, славским окупљањима у Репушници и Папратни, на фештама у граду Књажевцу, фестивалу шприцера... Није заобиђена ни све популарнија и народу блискија „Шипуријада“ у Новом Кориту. Лањске године, у октобру, није било света као годину раније, али било је ту, и још како, неимирног ствараоца и прегаоца, визионара и уметника, Топлице Марјановића. Стигао је са радног места у Словенији, помогао колико се могло, дружио се, заветовао да ће Корито догледних година и индустријски процветати.

ОБЈЕКТИВ У КОРИТУ

-Враћаће се старији, млади ће опстајати у завичају. Имамо идеје и пројектеобјашњавао је дизајнер светског гласа. А нису мировале ни камере наших фоторепортера. Овековечен је најлепши фолклор на свету, „усликана“ је група основаца из „Каплара“, те најбољи дечји рад о „Шипуријади“ и шипурку, Топлица се за успомену и дуго сећање фотографисао са маскотама „Шипуријаде“ ( ( Шипурицама, Београђанкама, мјаком и ћерком, родом из Корита). Није заборављена ни стара, лепа, усамљена кућа породице Цветковић ( некадашњи дом предака премијера Србије Цветковића)... Пуно здравог, драговољног, српског и заносног на једном месту, тамо где ће се, верујмо, Стара планина можда најпре подмладити.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  9

ЛЕЧИ ДЕЦУ И СЛУША ЏЕЗ

Го р а н Јанковић, Kњажевчанин по рођењу, дечији хирург по опредељењу, припада генерацији Титових пионира, мирнодопских војника и успешних младих људи. Основну школу и Гимназију завршава у родном граду, уписује медицину и одлази на одслужење војног рока, у Билећу, један од тада ретких центара за обуку коју су и Совјети и Aмериканци једнако признавали. Факултет у Нишу завршава o року, дајући годину за годином. Своје “ухљебљење” проналази у тадашњој Војсци Југославије, радећи у од 1998. до 1999. године као лекар у књажевачкој гарнизонској амбуланти. После ратних дешавања одлази у Здравствени центар у Зајечар, где после теренског рада у Здравственом центру у селу Салаш добија специјализацију. - Из абр ао с ам де чју хирургију. Љубав према медицини и деци преточена је у један једини циљ: помоћи том малом човеку да живи, и

преживи. Искуство стечено на Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој у Београду је, несумњиво, од непроцењивог значаја за мој рад – каже за “Књажевачке” доктор Јанковић, који је са одличном оценом 2006. године завршио специјалистичке студије. Од 2009. године, Горан ради у Нишу, у Клиници за дечију хирургију и ортопедију, у оквиру Клиничког центра. - Стрес у мом послу искључиво

се превазилази јаком вољом и жељом да се унесрећеном помогне. Из тога произилази и мој непосредни и стални контакт са земљацима. Сваки мој слободан дан, проведен у Књажевцу, посветим обиласцима деце како би забринутим родитељима, из прве руке, дао неку почетну дијагнозу и наду. После тога их упућујем где, када и како да дете одведу на даље лечење – објашњава др Горан. - Књажевац је стално у мислима.

У канцеларији у Нишу држим предивну слику свог града кога волим свим срцем. Искуство говори да и мали центри могу да пруже квалитетну услугу. Грађани не смеју да остану без адекватне здравствене заштите – подвлачи доктор Јанковић. У музичким круговима Јанковић је познат као изврстан перкусиониста и бубњар. Завршио је Нижу музичку школу у Књажевцу, у првој генерацији. - Свирао сам тада хармонику, али је љубав према удараљкама била јача. Слушао сам рокенрол, али ме је џез увек више привлачио. Ваљда због ритма, богатства и разноликости мелодија. Сада немам толико времена за активну свирку. Сслушање музике и понекад „ ударање“ у бубњеве у кућним условима, више је за своју душу. Од гимназијског бенда “Денеб”, клупског “Midnight Session”, па до зајечарског ВИС “Доктори” и домаћег “Borderline”, Горан се увек с истим жаром предавао музици. С.Т.


ИСТОРИЈА

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Етнографски допринос Стевана Мачаја описом Књажевачког округа 1 (одломак) мр Дејан Крстић

ПРВА ЕТНОГРАФИЈА ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ Грађа за топографију округа Књажевачког Стевана Мачаја, едиција Записи о завичају, књига 1, Народна библиотека „Његош“ (2011)

Године 1859. источну Србију, тачније Књажевац (а касније и Зајечар), својим доласком и настањивањем почаствовао је лекар Стеван Мачај, човек племићког порекла, широког образовања и интересовања, човек који је први објавио њене описе. Мачај је један од оних страних интелектуалаца XIX века, од којих је свакако најзначајнији Јосиф Панчић, који су се саживели са Србијом и своје интелектуалне капацитете ставили јој на располагање. Њих можемо сматрати својеврсном кариком између представника два научна таласа – странаца који су сакупљали податке о Србији за потребе својих националних наука и Срба који су то чинили, осим из љубави према знању, и из љубави према отаџбини и свом народу. Стеван Мачај је, шездесетих година XIX века, како то видимо из путописа београдских лицејских питомаца (предвођених баш Јосифом Панчићем), био, изгледа, једина личност у источној Србији са научним афинитетима. У складу са научним маниром свога времена, он се, поред своје струке – медицине, и превођења са српског на свој матерњи, мађарски језик, интересовао за све оно што доприноси познавању крајева у којима је боравио – за геологију, географију, етнографију, историју, археологију и савремено друштвено стање. Књажевачки округ у Мачајево време обухвата другачији и нешто већи простор него што је данашња општина Књажевац, односно што се данас сматра књажевачким крајем. Он обухвата и цео сврљишки крај, као и северни део области Тимок, до Вратарничке клисуре, који данас припада општини Зајечар, а не обухвата област Буџак, која је данас у општини Књажевац, а која се тада још налазила у Турској. Опис обухвата тадашњи тимочко-заглавски и сврљишки срез, па и сâм Мачај у пружању података често користи ову поделу. Тако овај његов рад представља научни, а, разуме се, и етнографски допринос познавању не само највећег дела књажевачког краја већ и данашњег сврљишког краја и јужног дела данашњег зајечарског

Др Стеван Мачај (1823–1889)

Стеван Мачај се родио у Будиму 1823. године. Студије је завршио на Медицинском факултету у Пешти и стекао звање магистра хирургије и бабинства. Након девет година службе у својој земљи, Стеван Мачај долази у Србију. Пет година службује у Шапцу, а у новембру 1859. постаје контрактуални физикус Књажевачког округа, касније и управник болнице. На сопствени захтев премештен је 1871. у Зајечар за физикуса Црноречког округа. По молби је пензионисан 1886. године. До смрти, 11. октобра 1889, живео је у Београду. У време Мачајевог службовања у Књажевцу, овдашња болница и апотека спадале су међу најуређеније у земљи. Поред тога што је одлично обављао лекарску праксу, краја. У целини гледано, значај свог етнографског материјала у Мачајевом опису Књажевачког округа је у томе што је то први објављен етнографски материјал о данашњем књажевачком, сврљишком и зајечарском крају, и не само о њима, већ и први о источној Србији. Мање-више у исто време и у оквиру истог научног таласа сакупљани подаци

Стеван Мачај је, у срединама у којима је живео, дао значајан допринос и на пољу науке и културе. Осим медицином, бавио се историјом, географијом, геологијом, минералогијом, археологијом, нумизматиком. Био је редовни, дописни или почасни члан многих научних друштава, члан или оснивач неколико културних друштава, покретач многих културних и образовних акција у циљу здравственог и општег просвећивања становништва. Писао је чланке и радове за неколико листова и стручних часописа. Осим „Грађе за топографију oкруга Kњажевачког“ (Гласник СУД, 1866), написао је и радове „Црноречки округ“ (Гласник СУД, 1892) и „Брестовачка бања“ (1892), који из штампе излазе постхумно. Готово осамдесет година после Мачајеве смрти у часопису „Развитак“ објављени су и радови из његове писане заоставштине – „Обичаји Румуна“ (1966) и „Ратни дневник 1876-1877“ (1970). Мађарски племић Стеван Мачај сматрао је Србију својом домовином. Још у детињству, дружећи се са српском децом у Будиму, научио је српски језик и заволео српски народ и његову историју. Српско поданство примио је 1863. године. Био је ожењен Српкињом, Анком, са којом је имао три кћери – Љубицу, Косару и Даринку. Према сопственој жељи, Мачај је сахрањен по православним обичајима. из Књажевачког округа, који садрже и етнографске описе, објављивани су наредних година: годину дана после овог Мачајевог дела, 1867. године, светлост дана је угледао путопис лицејских питомаца са пута из 1863; две године касније, 1868, на немачком је Каниц објавио своје податке из Србије, 1876. Милићевић објављује Кнежевину Србију, 1881. Мишковић објављује свој опис

Књажевачког округа, 1887. Карић своју Србију, 1889. Јовановић своје податке о Књажевачком округу. Ипак, чини се, Мачајев спис има највише етнографских података и најсвеобухватнији је у овом смислу. У свом опису Књажевачког округа Мачај је, у научном маниру свог времена, тежећи свеобухватности, дао етнографски допринос познавању овог краја у све три велике области етнологије – материјалној, духовној и социјалној култури. Док се традиционална етнологија бави културним чињеницама, савремена културна антропологија бави се субјективним доживљајима стварности, па, с обзиром на то да има у његовом спису и оваквих података, можемо рећи да је дао допринос и антропологији, тачније познавању етничког идентитета. Уз то, ту је и велики број топонима, које, као што је већ речено, можемо сматрати и дијалектолошким, односно етно-језичком материјалом. Када је реч о топономастици, ако не рачунамо имена села овог краја која је набројао Вук Караџић, такође са доста грешака објављена у часопису Даница из 1828. године, ово је први објављени топономастички и уопште дијалектолошки материјал из књажевачког, сврљишког и дела зајечарског краја. Међутим, он током времена губи научни значај, остаје му само значај за историју науке као првообјављеног. Већ 1881. Мишковић по сличном принципу даје топонимију округа, али коректније записану. У првој половини XX века, кроз антропогеографске описе Заглавка и Тимока, а и неким појединачним прилозима, Маринко Станојевић топонимију даје још детаљније (мада ни он није имун на грешке). Данас је, захваљујући Љубиши Рајковићу Кожељцу, Јакши Динићу и Недељку Богдановићу, на подручју Књажевачког округа из времена Мачаја топонимија једна од најбоље (систематски и исцрпно) истражених области. Ипак, западни део општине Књажевац топономастички још увек није систематски обрађен (осим села Стогазовца), па од поменутих записа из XIX и прве половине XX века за овај део немамо боље. (Наставиће се)


СЕЋАЊА

СТР.  11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Пише Љиљана Вујин Миљевић

СТОЛИЦА У КОЈОЈ ЈЕ ДЕДА СЕДАО САМО КАД ПОБЕДЕ РАДИКАЛИ Ништа нисам мрзела као време око избора и изборе. Јер, кад се заврше избори, видим, отац носи дедину (функционерску) столицу на леђима, значи да су радикали изгубили, а наш живот се из основа мењао. Бежим, завлачим се у врбак поред Тимока, и плачем, плачем... Столица од ораховине, обична, на изборима освајали власт, деда је била у време Пашића. Пашић држи годрвена, глатка (природно углачана од имао неку, не знам какву функцију у вор, окупљеном народу се не свиђа дуге употребе), тамнобраон боје,са ви- општинској или среској управи. Кад би оно што говори, па виче: Уа Пашић! соким наслоном за леђа са извијеном радикали изгубили на изборима,деда Један је пљунуо право на његово линајгорњом пречагом и без наслона не само да би губио функцију, него је це, овај се обрисао и наставио говор. за руке и сада стоји у подруму зат- остајао и без запослења делећи судби- Сад се народу допало оно што је казао, рпана празним кутијама,прашњава ну својих истомишљеника од којих су па опет виче. Сада: Живео Пашић! То и обмотана паучином. У време мог они на већим функцијама (министар- је демократија. -Дед, ви сада викните: детињства стајала је увек у врх дугог ства и сл.) понекад чак завршавали и Уа,Тита! “(Тита никако, не знам зашто, стола под хладњаком („ладњак“-како у затвору. није звала: Тито, него све-Тита). Ту је ресмо га звали) где се лети одвијао цео Е, тада је наша бака (нана-како смо довно долазила у сукоб са нашом тетпородични живот; деловала је нека- је по њеној жељи звали) ступала на ком, својом ћерком, која је била профеко важно и хтео, не хтео видевши је сцену: од госпође општинско-среског сор, а као суплент учесник студентских човек би и несвесно помислио да не- функционера претварала се (будући немира непосредно пред Други светшто претставља, да ту не припада, да без неких школа и квалификација као ски рат, па због тога по дипломирању је однекуда ту залутала и да на неки и готово све жене тога доба) у радницу никако није могла да добије посао. начин захтева посебан третман. На (она би рекла:“морала сам да будем Једва је захваљујући богаташицатој столици је за време обеда обично служавка“) код богатих госпођа. Није ма, код којих је нана својевремено седео отац. увек била расположена за причу о тим радила, добила запослеље у неком Испоставило се да је та столица догађајима, али онда кад је могла да интернату који је финансирало Коло стварно везана за догађаје који су обе- се избори са својим унутрашњим бо- српских сестара, била је загрижени лежили време пре мог рођења. лима због поновног преживљавања комуниста. Од оних које су називали: Наш деда по оцу (кога памтим као понижења и тешкоћа из тих ситуација, “комуниста по дефиницији“ и никако масивног, бркатог и увек намргођеног умела је сатима да се присећа својих није дозвољавала критику на рачун костарца крупног гласа) целог свог жи- патњи и свих мука кроз које је прола- муниста, који су у време мог детињства вота, или бар онај део у време кога је зила. “Подносило се“-казала би на крају и младости и ових наниних присећања био у активној служби и имао да брине “деца су морала да једу, у школу да иду“. били на власти. о породици и подизању и школовању Кад-кад је као за себе умела да каже: „Ма, какав Пашић?!Ништа нисам двоје своје деце,био радикал. Колико “Никако да се мане тих радикала“. мрзела као време око избора и изборе. се сећам прича у кући,изгледа да му је А опет, кад би неко причао о На дан гласања,кад сам мислила да је гои отац, а и деда такође био члан исте демократији, о томе како код нас вла- тово и да се већ знају резултати,чучала да демократија (!), она би се огласила: сам код капије у исчекивању да се на партије. У интервалима кад су радикали “Каква демократија?! Демократија је улици појави тата.А онда га видим иде

и на леђима носи столицу (мени: знаш, ону из ‘ладњака) и ја знам:радикали су изгубили (знам да сам уствари подсвесно чекала да видим да ли ће тата доћи са столицом или без ње).Наш живот се из основа мења.Бежим низ двориште,завлачим се у врбак поред Тимока и плачем, плачем. Не желим да се вратим кући, не желим да присуствујем свађи и гледам мамине сузе и мамино несрећно лице. Ћутим ту згрчена и сама до дубоког мрака, а онда се полако пришуњам у кућу. Тата погнуо главу, гледа негде у једну тачку, мами лице надуто од плача, а млађи брат уплашено седи без речи и котрља кликере у џепу. Чује се како звецкају. Столица заборављена насред собе. И она као да ћути, да осећа неку кривицу. У тим тренуцима баш сам мрзела ту столицу. Као да је она крива за све недаће које нас од тог дана па до неких наредних избора, кад радикали победе, чекају“-мени, а као за себе испричала је једном приликом тетка, из неког разлога посебно револтирана нанином причом о Пашићевој демократији. Тако сазнадох причу о столици. Испало је да је то била дедина столица на којој је седео када би био на функцији, а коју је односио са собом кад би са функције, због губитка његове странке на изборима, морао да оде.


СЕЛО

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Актуелности у пољопривреди

ЗАШТИТА БИЉА, ПЕСТИЦИДИ

Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац

Зашто морамо употребљавати пестициде и штитити гајене биљке? Шта су пестициди ? Колико су опасни ? Како их употребљавати ? Можемо ли без њих ? Шта значе поједини појмови који се јављају на декларацијама пестицида ? И на још многа питања, покушаћемо да дамо одговор у неколико следећих бројева.

Заштита биља једна је од најважнијих технолошких мера у биљној производњи, а примјењује се да би се смањиле штете у количини и квалитету производа. Ова мера мора да се спроводи уз коришћење свих расположивих метода сузбијања штеточина, узрочника болести и корова (узгој отпорних сорти, агротехничке, механичке, биолошке, хемијске и др.), у циљу спречавања пораста њихове бројности преко границе код које до- Наука је стално у потрази за новим лази до економски значајних штета. средствима која су ефикаснија у борПрогнозно-извештајна служба, која би против проузроковача болести и предвиђа, прати и даје оптималне ро- штеточина и мање штетна за корисни, кове за сузбијање штеточина, узрочни- живи свет , човека и животну средике болести и корова, је незаобилазни ну. Проучавају се особине паразита део стратегије заштите биља на нивоу и њихова осетљивост на пестициде државе. Са добро развијеном службом (дозу, време и начин примене и др.), на целој територији земље знатно би као и деловање пестицида на кориссе смањио број третирања и издаци ни ,живи свет и животну средину. И за хемијску заштиту усева. Интензивна најефикаснија средства за штеточине пољопривредна производња је данас у пољопривреди не остају дуго због незамислива без примене пестици- појаве резистентности штеточина . да. Али коришћење пестицида мора се обављати уз строгу контролу свих фаза примене . Од утврђених проузроковача штета, избора средства , Производи хемијског или биовреме и начина примене, сопствене лошког порекла који су намењени зазаштите, прање и чишћење прскалица штити економски значајних биљака и и складиштење пестицида. животиња од корова, болести, штетПестициди који се користе за них инсеката, гриња и других штетних контролу штеточина, такође наносе организама. Заштита се врши примештету људима, домаћим животињама, ном пестицида у засаду , наношењем кућним љубимцима, рибама и дивљачи. ,у одређеној концентрацији (разблаОсоба која врши заштиту биља, има жено са водом), уређајима (прскалиобавезу да користи пестициде у складу це, атомизери) за прскање. На бази са упутствима произвођача како би око 250 ( сада је већ знатно смањен смањили ове ризике. Од првих не- број, на око 150) активних материја органских пестицида (Сумпор, Бакар, формулишу се много више препараАрсен) прошло је више од два века. та. Формулисан препарат осим акВременом су се појављивале нове бо- тивне материје, која је носилац биолести и нове штеточине, што је тражило лошког деловања, садржи и пратеће и нова, ефикасна, средства за борбу материје које омогућавају акт. мат. да протув њих. Од првих пестицида до испољи своје дејство. Ту су, зависно данас, примену су задржали Сумпор и од формулације : носач, разређивач, Бакар и то су изузетно ефикасна сред- растварач , ађуванти (пенетранти, ства и прихватљива за животну среди- дезактиватори, антиагломеранти, ну. Данас постој велики број активних слепљивачи и антипенушавци), сурсупстанци које се употребљавају или фактанти ( оквашивачи, емулгатори и су се употребљавале у заштити биља. диспергенти). Да ли је формулација

ПЕСТИЦИДИ

течна , чврста, паста итд, зависи пре свега од физичко-хемијске карактеристике активних супстанци. На основу ње се додају одговарајући компатибилни носачи, разређивачи и др. Из овог видимо да је један препарат, који купите у пољопривредној апотеци сложена комбинација више састојака. И да би се уопште добила једна активна супстанца из које би се формулисао неки препарат врло је дуг пут. Свакодневно се у свим лабораторијама на свету, врши синтеза на хиљаде нових супстанци . Све оне пролазе кроз разноразна испитивања: биолошка , токсиколошка , хемијска. И ново добијени препарати су пре уласка у нашу земљу, опет подвргнути контроли. Свако кориштење пестицида са собом носи негативне последице на екосистем у коме се примјењује и околне екосистеме. Смањење

употребе пестицида је један од темеља одрживе пољопривреде и идеја одрживог развоја.производа биљног порекла током складиштења. Постоје разне поделе пестицида : према намени , начину деловања, према начину преноса активне материје. Подела пестицида према намени: Хербициди - пестициди намењени за сузбијање коровских биљака. Арборициди - пестициди намењени за уништавање дрвенастих биљака. Фунгициди – п. намењени за сузбијање гљива проузроковача биљних болести. Инсектициди – п. намењени за сузбијање штетних инсеката. Акарицди – п. намењени сузбијању штетних гриња (паука). Лимациди (молускоциди) – п. намењени сузбијању штетних пужева. Нематоциди – п. намењени сузбијању штетних нематода. Родентициди – п. намењени сузбијању глодара. Репеленти - средства за одбијање штеточина. Десиканти – п. намењени изазивању увенућа, односно сушења гајених биљака. Дефолијанти – п. намењени за изазивање превременог опадања лишћа пре бербе, односно жетве. Регулатори раста - средства за регулацију раста биљака. Оквашивачи- средства за побољшање квашљивости и љепљивости. Бактерициди - средства за сузбијање бактерија Алгициди - средства за сузбијање алги .Авициди - средства за сузбијање птица. (наставиће се)

О Г Л А С

ПРОДАЈЕМ:

- Трактор 65 са кабином 1992 - Приколица киперка - Витло сајла 14-65м - Цистерна 7 т са новим гумама - Дрљача четворокрилна - Вертикални плугови - Тањирача 24 диска - Фреза 506 са косачицом, плугом и приколицом - MC cormick са утоваривачем - Yugo 45 E 1987. нерегистрован - SEAT дизел 1994. регистрован до 12.12.2012.

- Казан 120 л – Сврљишки стар две године - CO2 апарат 380 V 250 A - DVP abrihnera - Котао Подвис Књажевац 47.000 kcol - Машина за прављење гелендера - 10 сандука са пчелама - Моторна тестера Stil 051 - Компресор - Апарат за аутогено заваривање комплет - Прскалица тракторска Тел. 060 7125000 Јанко


ВРЕМЕПЛОВ

СТР.  13

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

О старим, добрим, варошким временима...

Бранислав Стојадиновић, “Књажевчани у причама”

ЖЕНИДБА

карактеру кола и да их је њему учио поменути војни музичар, сеоско руководство је одлучило да енергично реагује како би се случај безболно решио, и то пре него што о њему чују виши органи. Одлучено је да се сви чланови оркестра добровољно пријаве на омладинску радну акцију „Црни врх“ која је била у току. Наравно, на акцију су понели и своје инструменте, рачунајући да ће у слободно време моћи да вежбају. То се и остварило. Иако се на акцији радило од свитања до мрака, успевали су увече да узму инструменте и увесељавају акцијаше. Чак су убрзо постали атракција, што је допринело да њихова Трећа тимочка чета постане ударничка. На срећу, међу професионалним особљем акције налазио се неки школовани музичар, пореклом Немац или Аустријанац, који је пре рата радио у борском руднику. Будући да је дуго свирао у неким блех-оркестрима, познавао је ову врсту музике, па је решио да младим музичарима даје часове. Чак је успео да их научи да читају ноте, мада је то тешко ишло, јер многи од њих нису знали ни да је могуће бележити музику. Било како било, већ половином марта 1945. оркестар је утврдио раније научена кола, научио нека нова, чак и неколико маршева. А кад су се вратили у село, њихов случај је био заборављен или су га својим лепим и тачним свирањем потиснули у заборав. Наравно, „Радикалку“ више нису свирали, али им је она, вероватно, дубоко остала у сећању као повод да постану „школовани „ музичари.

Фотограф Михајло Крстић Звезда, свакако је најпознатији књажевачки мајстор овог заната, јер је најдуже – измедју два светска рата и годинама касније , имао фотографску радњу. Он је, као сасвим млад човек, у потрази за послом и бољим животом, као вашарски фотограф дошао у Књажевац, у намери да испита тржиште и евентуално отвори радњу. Од имовине имао је само фотоапарат и нешто мало пара. Брзо је уочио да овде постоји само једна фотографска радња,жто му је говорило да ће у вароши на Тимоку и за њега бити хлеба. Тумарајући тако по граду, нарочито око пијаце на главном тргу у вароши где су биле највеће трговачке, Одмах после Другог светског рата у оквиру акугоститељске и yанатске радње, млади Михајло за- тивности на обнови и изградњи земље, у готово пази једну симпатичну девојку за коју су му рекли да сваком селу књажевачке општине почели су да се је кћи познатог варошког газде и имућног трговца. граде задружни домови. Било је замишљено да ови У фотографу је прорадило срце, али и разум, јер је објекти, осим за основну делатност задругарства, девојка била добра прилика – њена породица је служе и за извођење културних и забавних програимала највећу кућу у центру града. Зато је пожурио ма. Тако се у периоду Првог петогодишњег плана да девојку фотографише не би ли изблиза погледао у многим селима готово сваке недеље обележавао изабраницу и некако јој наговести своја осећања. успешан крај и почетак нове радне недеље у чему Напори су међутим, били узалудни – не само што су су предњачили представници фронтовских бригада законитости патријалхалног света биле круте, него и чланови УСАОС-а. Зато су као печурке почели да је и девојка била сувише млада, те још није марила ничу блех-оркестри, па је њихов број од десетак, за љубавне чари. колико их је пре рата било у селима мњажевачког Таман када је несрећни Михајло хтео да одустане краја, нарастао на четрдесет четири. од освајања газдине кћери, десила се једна срећна Додуше, ти оркестри били су на брзину околост. На пијаци ја запазио три Циганке које су састављени од надарених младих људи, тако да су Једном од директора „Напретка“, а затими људима гледале у длан, али су нудиле и друге услуге: на репертоару имали свега неколико кола која су „Џервина“, Љубисава Паунковића Чолета, многи памте вађење црва из ушију, врачање, прорицање судби- свирали у бесконачност. по томе што јр у младости играо бека у предратном не... Одмах му је синула идеја, па приђе гатарама и Тако ће у Горњој Каменици, још крајем 1944. би- фудбалском клубу „Мајор Љутомир“, а после рата, замоли их за услугу: да оду у ту и ту кућу и да тамо ти формиран оркестер од чланова УСАОС-а, које као млад и перспективан пољопривредни стручњак, домаћици предвиде судбину њихове кцери удаваче. је подучавао неки стари војни музичар иа вароши, био организатор неколико изложби „ Пољопривреда За ову услугу Михајло им је дао своје последње паре, успевши да их научи неколико тада популарних кола некад и сад“. али морао је да ризикује. што су се пре рата свирала на занатским славама и За време свог диреторовања био је у ситуацији Циганке послушаше, одоше у кућу богатог трговца чувеном књажевачком вашару. Обука је трајала осам да често послом путује у Београд. Возачи службених и потражише домаћицу. Ова одмах прихвати да јој недеља, али су момци били слухисти, па су вредно аутомобила памте га као уљудног путника, који није гатаре гледају у длан не би ли јој откриле шта ће се у учили знајући да село једва чека њихов наступ. На пушио у колима нити је причом ометао возача. Добудућности десити у њеној фамилији, нарочито шта премијеру је дошло и старо и младо, а сви срећни дуже , волео је да слуша радио током вожње, што је ће бити са кћерком удавачом. Гатаре јој забринуто што њихово село има оркестар. неретко сметало сапутницима који би успут желели саопштише шта су показивале линије дланова: ако Игранка је трајала готово до 23 сата, што је био и да поразговарају. кћер не да првом човеку који је запроси, може оче- изузетак, јер је још увек постојала опасност од Директор је, медјутим, имао чудну навику за врекивати неколико прераних смрти својих укућана. На контрареволуције, па је у неким селима био заведен ме путовања. Ако би се на радију зачуло неко добро ово пророчанство газдарица се препаде и побеже полицијски час. Иако доста невешто, млади музичари српско колце, одмах би наредио возачу да стане, чак брзо у кућу, мада су Циганке очекивале од ње неку изводили су народна кола –„“уменку“, „Тројанац“ и и ако у близини није било паркинга, појачао би радио, награду. још нека, али се десило да им је најбоље ишло једно сапутнике натерао да изадју из возила и захтевао да Још истог поподнева, Михајло се са букетом цвећа варошко коло, па су га одсвирали неколико пута. на брзину одиграју коло. у руци запути кући своје изабранице и успешно Сутрадан се, међутим, дигла велика прашина око Није се притом освртао на зачудјене путнике друобави просидбу. тог кола. Неко из сеоског руководства ставио је при- гих возила, којима би чак махнуо уз поздрав, већ би Иако се послужио малом преваром, имао је из- медбу да је у селу играно коло које није примерено се, предводећи коло, сав удубио у игру, тражећи да узетно успешан брак са много деце, а временом је тренутку. Наиме, поменуту варошко коло била је изведе што атрактивнији корак. Чим би се коло завршило, задовољно би ужао у постао најтраженији фотограф у целом крају. Зна се „Радикалка“ или „Краљево коло“ које је у то време ауто, утижао радио и наредио возачу: да је од 1925. до 1930. био краљев повереник за Ти- било забрањено. „Терај !„ мочку крајину, задужен за фотографисање црквених Одмах су музичари позвани у сеоску општину објеката ради израде тадашње историјско-архивске не би ли се случај испитао и евентуално пронашли Не дај боже да је на програму била емисија у којој грађе. ( Из књиге Бранислацва Стојадиновића кривци за „ непријатељско деловање“. Иако се ис- су емитована само кола. Тада би путовање заиста дуго трајало. „Књажевчани у причама“, 2009.) поставило да млади музичари нису појма имали о

ОРКЕСТАР

КОЛО


РАСКРШЋА

СТР.  14

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

У знак сећања на Божидара Тошића

Бујер сa Старе планине Ову репортжу написао је у лето 1999. новинар „Политике“ Стојан Тодоровић када је Божидар Тошић имао много оваца, бикова и коња, али и могућност да живи у луксузном хотелу, и када је био међу нама живима , од прошле јесени преселио се на онај свет. Сећање на тог стаменог горштака, тешко је заборавити...

Нико о Старој планини не може више изворније и занимљивије приповедати од Божидара Тошића из Ћуштице, на Старој планини. Познат му је готово сваки камен, свако дрво, свака стаза и извор са књажевачке стране планине. А он је много познатији као Бошко Бујер. Има 74 године, али је још стамен као планина. Здраво румен, шеретских очију, звонког гласа, добродушан. Има сваки зуб у глави, без и једне фалинке,и пуну главу легенди о планини и горштацима, савременицима и оним из минулих векова. Надимак Бујер добио је по богатом куму (бујеру) Бошку из оближњег Балта Бериловца, испод Ћуштице, у самом подножју планине. Сточар је без премца, деценијама, од малих ногу. Као што будућег великог туристичког центра сваком погледу – беседи старина горсу били његов отац Бранко, деда Си- „Бабин зуб“. Популарни Бујер ту, поред штак, свечано обучен, тек приспео са меон и кум Бошко, познати сточари Зајечараца природњака, има две вели- народне светковине у Балта Берилови имућни трговци. Све до краја про- ке камене грађевине, једну за себе и цу. – Још могу с медведом да се рвем. шлог века, сваке јесени, долазили су супругу Невенку, а другу за стоку. Имао сам некада много, много више Шта да прича новинару, одакле да пара, али имам и данас и више него трговци до Јабучког равништа, великој висинској заравни, да од Тошића пре- почне. Рођен је ту у једној земуници на што мени и жени треба. узму 500 оваца и неколико десетина Јабучком равништу, међу грчким колиОн и супруга Невенка, млађа три расних бикова. А налазило се за тргов- бама. Ту где су грчки и српски сточари, године од њега, неуморна и ведра, це и по неколико десетина чабрица са између 1933.и 1936.године напасали и радили су знатно више док децу нису сиром, стотинак кубика буковог дрвета до 40 000 оваца. Ту су се тада запатиле извели на пут. Имају два сина и кћерку за огрев, осушених печурака и леко- и неке чудне грчке црне овце. У том и петоро унучади. Сада на Јабучком витог биља. насељу земуница и колиба радила је Равништу чувају десет крава, два коња Зајечарски природњаци из по- и школа за мале сточаре ,коју је завр- и нешто ситне стоке и живине. Имају пуларне дружине „До краја“, која на шио и наш саговорник. Биле су ту и две мноштво пријатеља међу љубитељима Јабучком равништу, већ дуже од две млекаре: једна Бошковог деде Симео- планине. Свега довољно да се осећају деценије има своје невелико камено на, а две су држали Ћирићи, Божидар срећним. пребивалиште, довели су нас до ле- и Матеја. Када се родио, један грчки Имали су и имају, а нису нешто нагендарног Бујера овог пролећа. Тек свештеник дао је малишану име Јања. рочито запињали. Невенка је бринула о је из Ћуштице стигао на Јабучко рав- Касније је деда Симеон натерао сина овцама, он о биковима. Стока се чувала ниште, где ће остати до позне јесени. Бранка да свом сину промени „грчко сама у изобиљу траве, на огромном Управо ту, на великој заравни, како име“. Да буде Бошко Бујер (богаташ), простору. Тек увече, Бошко, господје већ обелодањено мастер планом, као кум Бошко из Балта Бериловца. ски, ободе коња, једног од неколико, и градиће се велико хотелско насеље -Заиста сам бујер, или богаташ, у , пратећи звукове клепетуша, прибере

сву стоку. За сечу дрва прибавио је, међу првима, мотерну тестеру. И ту се ослободио терета. Зајечарски пријатељ, доктор Бане Предић поклонио му је мобилни телефон. („Да ока и да буде окан“). Једино што нико не може да му помогне да до колиба изведе струју. Тражили му много они из електродистрибуције. А то што ће морати да се сели кад почне градња хотелског насеља, не погађа га. Чврсто је одлучио да се пресели у хотел. Има имовину од 16 хектара и ове две грађевине и то ће претворити у акције. Нека му дају само трећину вредности његове имовине. Биће довољно, за собу или две. -Баба и ја живећемо од пензије коју смо уплаћивали годинама – изводи завршну рачуницу Бошко Бујер. – Нас двоје сада имамо готово 25 хиљада динара. Иха. Можемо још и да привређујемо, али шта ће нам више. Само да имамо палнину. Не бисмо је мењали ни за које благо на свету. А и Књажевац, где нам живе деца, није далеко. Таман посла да Бошко Бујер кочи прогрес. Има да се гради све што треба. Први се одазвао да добровољно помогне када је 1953.године на Бабином зубу почела изградња првог планинарског дома. Преживео је и ону страшну реквизицију (принудни откуп) после рата. Узимали су тада од Тошића и до 5000 килограма меса. -Једино никад нећу прежалити оне јадне овце што полипсаше на правди бога. А било је то кад су они из власти дошли да узму и 20 килограма вуне. Вуне нигде, али мора да буде. И ошиша смо јадне овце усред јануара. Дођоше им главе. Плакао сам тада . . .


МОЗАИК

Др Драгана Митровић Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Грип је акутна, веома заразна болест узрокована вирусима инфлуеце ( тип А и тип Б ). Болест почиње општим инфективним симптомима у виду повишене телесне температуре, главобоље, болова у мишићима и зглобовима, ослабљеног апетита , а болови у грлу и кашаљ могу се јавити касније. Извор заразе је оболела особа, а пут преноса је капљични, односно путем кијања и кашљања и преко прљавих руку и контанимираних предмета. Инфективан период код пацијената (одраслих) оболелих од инфлуенце је 3–5 дана од појаве

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

КАКО СПРЕЧИТИ ГРИП

симптома, а код деце до седам дана. Симптоми се јављају након 18–72 сата од инфекције. Болест започиње нагло, високом температуром, до 40°Ц, која се одржава 3-5 дана. Температуру прати снажна главобоља, нарочито у чеоном пределу, покрети очних јабучица су болни, болесник осећа болове у мишићима, зглобовима и уопште има осећај немоћи. Јављају се симптоми у виду запушеног носа, коњунктивитиса, гушобоље, кашља. До оздрављења долази после 2–7 дана. Грип може да буде и теже обољење ако се јаве компликације. Најчешће компликације које се могу јавити су бронхитис или секундарна бактеријска пнеумонија. Посебно је ризично за стара лица, хроничне болеснике и особе са слабим одбрамбеним системом. Лечење треба отпочети што пре. Терапија је симптоматска, односно парацетамол за снижење телесне температуре, болова у мишићима и главобоље. Антивирална (антивирусна) терапија се не препоручује без консултације са ординирајућим лекаром.Узимати што више течноси ( вода,чајеви,супе,чорбе,сокови ) и

што више воћа и поврћа које садржи витамин Ц. Одмор и мировање су веома битни како би што пре дошло до опоравка од ове вирусне инфекције. Антибиотска терапија се укључије ако дође до секундарне бактеријске инфекције код оболелог чији је имунитет ослабљен деловањем вируса. Како спречити да се вирис грипа шири? 1 . и з б е га в а т и к о н та к т с а оболелима 2.избегавати скупове где борави већи број људи 3.редовно проветравати просторије у којима се борави 4.често прати руке 5.појачати личну хигијену 6.јачати имунитет 7.држање одстојања од најмање један метар од других особа 8.хигијена дисајних путева (покривање носа и уста приликом кашљања и кијања папирнатом марамицом коју одмах након употребе треба бацити, а руке опрати текућом водом и сапуном) НАЈЕФИКАСНИЈА МЕРА ПРЕВЕНЦИЈЕ ЈЕ ВАКЦИНАЦИЈА!!!

СТР.  15

три и по хиљаде канти за смеће На седници Општинског већа Општине Књажевац, одржаној 16. марта, донета је одлука о набавци 3.500 канти за смеће и стотину контејнера за домаћинства у индивидуалним и колективним стамбеним објектима. Новац је обезбеђен у општинском Фонду за заштиту животне средине. Истовремено, обезбеђено је још милион динара за набавку контејнера за сеоске месне заједнице. С.О.К.

Град без блата

Књажевац ће већ од овог пролећа бити град без блата, чуло се недавном састанку гардских месних заједница. Асфалтирање 35 улица почеће чим буде окончан тендер за избор извођача и биће завршено за месец и по. Овај важни посао биће у целости финансиран средствима буџета општине Књажевац. Дирекција за развој, урбанизам и изградњу очекује од грађана сарадњу у решавању имовинско-правних односа, као и уклањања са јавних површина материјала, возила и свега оног што може да успори рад путара. К.И.


ЛОПТА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  16

НИКОДИЈЕВИЋЕВ НОВИ ДРЖАВНИ РЕКОРД

Такмичари Powerlifting клуба Књажевац учествовали су на традиционалном „Отвореном првенству Вршца“ - државном купу у бенч пресу – Powerliftingu одржаном 18. марта у Вршцу. Екипа је наступила у саставу: кат. до 59 кг. Золтан Тот - прво место, кат. до 66 кг. Урош Никодијевић прво место и нови рекорд Србије у бенчу за јуниоре 123,5 кг. кат. до 74 кг Бранко Остојић - 2. место, кат. до 120 кг. Никола Алексић - 3 место, кат. до 120 кг. Радомир Јовановић (са 69 година најстарији такмичар) 4. место у сениорској

Powerlifting клуб успешан и на државном првенству

конкуренцији, а прво место у кат. ветерана преко 60 година. У женској конкуренцији наступила је Наташа Јанић у кат. до 63 кг - освојила је прво место и поставила нови рекорд Србије за жене са подигнутих 92,5 кг. Један од тројице судија на такмичењу био је и Далибор Илијић, репрезентативац Србије и истакнути члан Powerlifting клуба Књажевац. Помоћ за одлазак на ово такмичење пружио је Спортски савез Књажевца и локална самоуправа. С.Т.

За Бањицу 15 милиона Душко Милошевић, директор Дирекције за развој, урбанизам и изградњу, потписао је уговор са пред узећем “Архибе т” из Ниша за реализацију пројекта уређења Бањице. Вредност уговора је око 15 милиона динара, а радови почињу у понедељак, 2. априла Милошевић је изјавио новинарима да је велико интересовање грађана за простор Бањице. зато ће све све учинити да цео пројекат буде завршен ове године. К.И.

Бициклом Одбојкашице у баражу за другу лигу КњажеваЦ-Минићево Под мотом ‘’Све се креће

Два кола пре краја првенства Регионалне лиге одбојкашице Књажевца обезбедиле су титулу првака и пласман на квалификациони турнир за попуну Друге лиге. Књажевчанке су минулог викенда у гостима

победиле екипу Зајечара 3:2, а у претпоследњем, 14. колу, наредног викенда играју против Пореча у Доњем Милановцу. Квалификације за пласман у Другу лигу играће се половином маја. К.И.

фото: С.Т.

у пролеће’’, Асоцијација ‘’Спорт за све’’ почела је серију занимљивих активности, усмерених ка спорту и рекреацији. Прва у низу је рекреативна вожња бициклом од Књажевца до Минићева. К.И.

Broj 50  

knjazevacke