Информатика и рачунарство 8, уџбеник за осми разред основне школе

Катарина Алексић, Катарина Вељковић, Милош Бајчетић, Дарко Крсмановић

Ed

uk a

pr om

o

УЏБЕНИК ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Катарина Алексић, Катарина Вељковић, Милош Бајчетић, Дарко Крсмановић

ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО УЏБЕНИК ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Главни уредник Др Бошко Влаховић Одговорни уредник Др Наташа Филиповић

o

Лектура и коректура Споменка Трипковић

Илустрације Младен Анђелковић

pr om

Рецензенти др Ана Капларевић Малишић, доцент, Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу Душа Вуковић, професор рачунарства и информатике, Математичка гимназија, Београд Милош Милосављевић, наставник информатике и рачунарства, ОШ „Радоје Домановић”, Крагујевац

uk a

Дизајн Иван Танић

Ed

Издавач ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Др Бошко Влаховић, директор Штампа Ротографика, Суботица Издање бр.: 1, Београд, 2022. година Тираж: 9000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:004(075.2) ИНФОРМАТИКА и рачунарство : уџбеник за 8. разред основне школе / Катарина Алексић ... [и др.] ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. бр. 1. - Београд : Едука, 2022 (Суботица : Ротографика). 201 стр. : илустр. ; 29 cm + 1 електронски оптички диск (CD-ROM ; 12 cm) Тираж 9.000. - Речник мање познатих речи и страних израза: стр. 198-200.

ISBN 978-86-6013-569-0 1. Алексић, Катарина, 1971- [аутор] COBISS.SR-ID 60998409

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00301/2021-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

2

Садржај

Садржај Како да користиш овај уџбеник. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Уређаји потребни за учење и израду задатака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 QR кодови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Како да користиш QR кодове. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1. Информационо-комуникациона технологија. . . . . . . . . . . . . . . . 8

Ed

uk a

pr om

o

1.1. Радно окружење програма за табеларне прорачуне. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Програми за табеларне прорачуне. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Радно окружење програма за табеларне прорачуне . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Радна свеска и радни листови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Врсте показивача. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Кретање по радној површини. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.2. Унос података и форматирање садржаја ћелија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Унос података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Неки од типова података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Текстуални подаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Бројевни подаци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Датум и време. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Форматирање ћелија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Додатно уређивање изгледа табеле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.3. Организација и управљање подацима у радној табели. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Отварање постојеће радне табеле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Претрага садржаја ћелија табеле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Означавање (селектовање) редова и колона. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Копирање и премештање података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Уметање и промена редоследа редова и колона. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Брисање редова и колона. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Замена садржаја ћелија табеле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Аутоматско попуњавање садржаја ћелија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Побољшање прегледности података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 За оне који желе gа знају више Увоз података из CSV датотекe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 1.4. Формуле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 1.5. Функције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Функције. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Визуелизација података . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 1.6. Логичке функције. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 1.7. Филтрирање података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 1.8. Штампање радне табеле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 1.9. Рачунарство у облаку − дељене табеле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

3

Садржај

2. Дигитална писменост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

o

2.1. Отворени подаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Отворени подаци у Србији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 2.2. Појам и примена вештачке интелигенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Примена AI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Рачунарски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Препознавање лица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Примена апликација за препознавање лица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Препознавање говора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Машинско учење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 2.3. Етика у вештачкој интелигенцији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 „Паметни” градови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 2.4. Млади у дигиталном окружењу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

pr om

Истраживачки пројекат 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

3. Рачунарство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

Ed

uk a

3.1. Џупитер – радно окружење за анализу и обраду података . . . . . . . . . . . . . . . 117 3.2. Једнодимензиони низови – унос и приказ елемената. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 3.3. Једноставне анализе низова података помоћу библиотечких функција. . . . 129 3.4. Графичко представљање низова података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Хистограм . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Линијски графикон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Кружни (пита) графикон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 3.5. Унос и представљање табеларно записаних података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 За оне који желе gа знају више. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 3.6. Приступ и манипулација табеларно записаним подацима . . . . . . . . . . . . . . . . 158 3.7. Основне анализе табеларно записаних података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 3.8. Груписање и основне анализе груписаних података. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Истраживачки пројекат 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Додатак: Инсталација ЏупиТера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

Микробит и Мју едитор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Инсталација Мју едитора. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

Мју едитор – окружење. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188

Основне функције. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

Радио . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

Температура. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

Приказ података у реалном времену. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

Изведене (пивот) табеле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

Речник појмова, мање познатих речи и страних израза. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

4

Здраво! Још неколико месеци и завршиће се важно поглавље у твом животу – основна школа остаће иза тебе!

pr om

o

Иако се чини да још увек ништа не зависи од тебе, право је време да промениш став. Делује прилично невероватно, али квалитет живота у друштву у коме живиш зависи и од тебе. Ослушкивање потреба локалне заједнице и деловање у складу са њима треба да постану саставни део твог живота, али и живота сваког другог појединца. Применом стеченог знања и његовом надоградњом у складу са конкретним потребама на сигурном си путу да допринесеш бољитку људи са којима живиш, као и да успешно, у складу са сопственим жељама и талентима, управљаш својом каријером.

uk a

У ери отворених података и отворених образовних ресурса могућности за напредовање су практично бескрајне. Неопходни састојци на путу успеха јесу одлучност, упорност и спремност на целоживотно учење. Увек то имај на уму. У том контексту, на наредним страницама очекују те „упутства” која ће те, надамо се, уверити да ово нису биле празне речи, већ у реалности утемељена предвиђања аутора овог уџбеника. Желимо ти пуно успеха у даљем школовању и задовољством испуњен живот!

Ed

Катарина А., Катарина В., Милош и Дарко

5

Како да користиш овај уџбеник

Како да користиш овај уџбеник

Наставни садржај подељен је у три тематске области: Информационo-комуникациона технологија, Дигитална писменост и Рачунарство. Свака област садржи по неколико лекција. У лекцијама те очекују:

, истакнуте кључне речи (појмови који су од великог значаја за теме о којима учиш);

Говорићемо о... Уради

,

, ,

Мала помоћ Важно

,

,

Занимљивост

,

pr om

Размисли

За оне које желе да знају више Питања и задаци

,

,

и

uk a

Укратко

o

, посебно означени простори

Осврни се

;

, адресе интернет сајтова и путокази до потребних материјала (CD) који ће те „извести” из уџбеника и додатно објаснити одређене појмове и технике.

Ed

, QR кодови

Радни материјали

Саставни део уџбеника чини CD са материјалима потребним за израду задатака (сликама, звучним и видео записима), као и видео-упутствима која ће ти олакшати разумевање онога што учиш. Исте материјале наћи ћеш и у облаку података, на интернет адреси http://bit.ly/RadniMaterijali8.

Уређаји потребни за учење и израду задатака

w

bit.ly/RadniMaterijali8

6

За успех у учењу није неопходно да имаш лични дигитални уређај (рачунар/лаптоп/таблет/мобилни телефон). Сасвим је довољно да користиш уређаје који се налазе у твојој школи. Ако поседујеш мобилни уређај (таблет/телефон), до информација које додатно објашњавају садржаје уџбеника можеш да дођеш скенирањем QR кодова, које ћеш налазити на страницама које следе.

Како да користиш овај уџбеник

QR кодови

uk a

pr om

o

Данас су сви производи у продавницама обележени бар-кодовима. Радници на каси више не куцају цене, већ скенирају бар-кодове. Бар-кодови су визуелни прикази информација о производима које машине могу да прочитају.

QR кодови (кодови за брзи приступ, енгл. Quicĸ Response Code) унапређена су верзија бар-кодова. Они садрже и до хиљаду пута више информација од бар-кодова. Могућност да се помоћу мобилног уређаја скенира QR кôд и да се брзо приступи некој локацији на интернету чини га погодним за коришћење у уџбеницима. Уместо укуцавања интернет адресе неког сајта, довољно је скенирати QR кôд и проучити материјал који је у овом уџбенику препоручен. Да би у потпуности искористио/искористила могућности које ти пружа овај уџбеник, биће потребно да инсталираш читач QR кодова. Ако имаш мобилни уређај који ради на оперативном систему Android, инсталирај апликацију QR Code Reader. Након инсталирања и покретања апликације, довољно је да упериш екран свог мобилног уређаја на QR кôд. Када га апликација препозна, упутиће те на предвиђено веб-место.

Како да користиш QR кодове

Ed

На страницама које следе, најчешће ћеш поред објашњења неког техничког поступка (инсталације програма, подешавања радног окружења и сл.) видети простор са QR кодом, адресом интернет странице и/или путоказом ка радном материјалу (CD добијен уз уџбеник). На овај начин имаш могућност да оно што читаш у уџбенику видиш и у видео-формату, да посетиш одабране интернет странице или преузмеш потребне материјале (CD добијен уз уџбеник).

w www.eduka.rs C

Eduka → eduka.jpg

7

Ed

uk a

pr om

o

1.

ИнформационО-комуникациона технологија

8

Радно окружење програма за табеларне прорачуне

1.1. Радно окружење програма за табеларне прорачуне Говорићемо о:

o

– подацима и анализи података; – програмима за табеларне прорачуне; – радном окружењу програма за табеларне прорачуне; – радној свесци и радним листовима; – врстама показивача и кретању по радној површини.

pr om

Често се наглашава да живимо у дигиталном добу, у времену у коме се подаци (чињенице – бројеви, речи, слике...) сматрају новом нафтом. Ово доба почело је осамдесетих година 20. века, појавом десктоп рачунара и технологије која омогућава слободно и брзо преношење информација.

uk a

Произвођач рекламира свој производ на интернету. Реклама је подешена тако да произвођач има увид у број свиђања (лајкова), у старост, пол и назив места у коме особа која је производ „лајковала” живи. Чиме располаже произвођач – подацима или информацијама? На основу онога чиме располаже, да ли произвођач може да планира ширење продајне мреже? Објасни свој став и подели размишљања са другарицама, друговима и наставником.

Ed

Анализа података, односно доношење закључака и одлука на основу добијених информација, представља једну од можда најзначајнијих вештина у савременом друштву. Због тога, људи свакодневно користе дигиталне уређаје да аутоматски обрађују податке, користећи софтверска решења која омогућавају креирање различитих извештајa у форми табела или дијаграма, слика 1.1.1.

Слика 1.1.1. Приказ података у виду табела и дијаграма

9

Информационо-комуникациона технологија

Програми за табеларне прорачуне

pr om Програм LibreOffice Calc покрећеш кликом на његову иконицу или кликом на Start →All Programs→ LibreOffice 6.3 → LibreOffice Calc.

Програм Google Табеле покрећеш кликом на Google Табеле у оквиру апликације Google Диск

uk a

Програм Microsoft Excel покрећеш кликом на његову иконицу или кликом на Start →All Programs→ Microsoft Office 2013 → Excel 2013.

Радно окружење програма за табеларне прорачуне Радно окружење програма Excel 2013 доста подсећа на радно окружење програма Microsoft Word. Покретањем програма Excel 2013 отвара се нов прозор у коме можемо да изаберемо неки од понуђених шаблона, слика 1.1.2.

Ed

Иконице алатки које смо користили у програму Microsoft Word можемо на исти или на сличан начин да користимо и у програму Microsoft Excel 2013. Радом у њему стичеш знања и вештине за рад и у различитим верзијама програма Microcosft Excel (2007, 2010, 2016) или у другим програмима исте намене.

o

За аутоматску обраду података најчешће користимо програме за табеларне прорачуне (енгл. spreadsheet). Од краја осамдесетих година прошлог века, ови програми сматрају се најзаступљенијим програмима у пословном окружењу. На почетку примене, углавном су их користили економисти, рачуновође и инжењери, док данас примену налазе у скоро свим областима рада, нпр. за креирање спискова, евиденција, за израчунавање трошкова, прихода, расхода, за обраду резултата контролних задатака, за вођење статистике о напретку ученика и сл. У дигиталном друштву, познавање рада у овим програмима сматра се делом основне рачунарске писмености. Програми који се најчешће користе за табеларне прорачуне јесу: Microsoft Excel, LibreOffice Calc и Google Табеле.

10

Слика 1.1.2. Почетни екран програма Excel 2013

Радно окружење програма за табеларне прорачуне

pr om

o

Кликом на Blanĸ workbook отвара се радна свеска (енгл. workbook) која има назив Book1. У питању је документ који представља један радни лист или скуп или више радних листова (енгл. worksheet), налик страницама у правој свесци. Радне листове можемо, по потреби, додавати или брисати. На пример, једна радна свеска може да садржи податке о успеху ученика осмог разреда, организоване тако да се у радним листовима налазе подаци о успеху ученика по одељењима. Сваки радни лист подељен је на низ колона и редова (врста). Kолоне су означене словима, док су редови означени бројевима. У пресеку колоне и реда налази се ћелија – основно поље за унос података (бројева, слова, формула…). Податке је могуће унети у ћелију кликом на њу. Ћелија у коју уносимо садржај назива се активна ћелија. Она има подебљане ивице (маркер активне ћелије). Њену адресу представља име колоне и реда у чијем се пресеку налази. На слици 1.1.3. која приказује радно окружење програма Excel 2013, адреса активне ћелије јесте A1.

Алатке за брзи приступ

Назив датотеке

Линија менија

Дугмићи за контролу прозора програма

Трака формула

Ознаке колона

Ed

Активна ћелија

uk a

Трака са алатима

Адреса активне ћелије

Ознаке редова

Радни листови

Слика 1.1.3. Радно окружење програма Excel 2013 Статусна линија

Клизачи радне површине

► Алатке за брзи приступ – иконице основних и најчешће коришћених команди, које корисник може, по потреби, да прилагоди; ► Назив датотеке – име датотеке; ► Дугмићи за контролу прозора програма – дугмићи за минимизирање, максимизирање и затварање програма; ► Линија менија (картицe алатки) – избор различитих трака са алатима; ► Трака са алатима (енгл. Ribbon) – скуп алатки у оквиру једне картице;

11

Информационо-комуникациона технологија

Приликом селектовања више ћелија, у пољу за име приказује се опсег ћелија (распон) који је селектован (нпр. ако смо селектовали шест редова и четири колоне, у овом пољу биће уписано 6R x 4C). Нa слици видимо да су селектоване ћелије од А1 до D6. Да бисмо селектовали одређени опсег, можемо у поље за име унети адресу прве и последње ћелије из опсега одвојене знаком : (у нашем случају унели бисмо А1:D6)

► Адреса активне ћелије – приказује адресу активне ћелије или име додељено ћелији/опсегу ћелија; ► Трака формула – линија за унос садржаја; ► Активна ћелија – ћелија са подебљаним ивицама (маркер) у коју уносимо садржај (приликом уноса садржаја у активну ћелију, он се приказује и у траци формула); ► Ред – хоризонтални низ података који је означен бројем; ► Kолона – вертикални низ података који је означен словом/словима;

o

► Радни листови – избор активног радног листа (Sheet3) и управљање радним листовима;

pr om

► Статусна линија – приказује податке о тренутном статусу ћелије (спремна за наредну команду (READY), активирана за измену података (EDIT) итд.) и друге информације.

Ed

uk a

% На сликама, анализирај радно окружење програма LibreOffice Calc 6.3 и ГуГл Табеле. Упореди ова окружења са радним окружењем програма Excel 2013. На основу изгледа иконица, заокружи оне које имају исту функцију у сва три наведена програма.

12

Радно окружење програма за табеларне прорачуне

Радна свеска и радни листови Приликом отварања новог документа у програму Excel 2013, радна свеска има један радни лист са 1.048.576 редова означених бројевима од 1 до 1.048.576 и 16.384 колоне означене словима од А до Z (26 колона), затим од AA до ZZ (676 колона), па од AAА до WZZ (15.548 колона), од XAА до XEZ (130 колона), а последње четири колоне имају ознаке XFA, XFB, XFC и XFD. поред имена радног листа. Нови радни лист креирамо кликом на знак Десно од последњег радног листа појавиће се нови, слика 1.1.4.

1

o

2

pr om

Слика 1.1.4. Додавање новог радног листа (1 клик на +; 2 креиран нови радни лист)

Дa ли је на десном делу слике 1.1.4. активан радни лист Sheet1 или Sheet2? Објасни другу или другарици како да препозна активни радни лист.

Ed

uk a

Десним кликом миша на назив радног листа приказаће се помоћни мени. Избором одговарајуће опције, радне листове можемо да преименујемо, избришемо, да додамо нове, да их премештамо, копирамо, сакривамо (откривамо) или штитимо од измена, слика 1.1.5. Додавање новог радног листа Брисање радног листа Преименовање радног листа Померање или копирање Заштита радног листа Сакривање радног листа Откривање радног листа

Слика 1.1.5. Помоћни мени за управљање радним листовима

Радни лист можемо да преименујемо и двоструким кликом на његов назив, уносом новог имена и притиском на тастер Enter или кликом мишем на радну површину, Слика 1.1.6.

Слика 1.1.6. Промена назива радног листа Sheet2 у 8-2

Радни лист премештамо превлачењем, држећи притиснут леви тастер на његовом називу.

13

Информационо-комуникациона технологија

Врсте показивача Помоћу курсора миша, на радној површини можемо да означимо једну ћелију или низ ћелија, да активирамо ћелије за унос или измену садржаја, да копирамо или премештамо садржај одабраних ћелија, да селектујемо цео ред или колону, да подешавамо висину редова и ширину колона. За сваку од ових операција курсор миша има специфичан изглед – показивач. Показивач за селектовање ћелије или више ћелија и за активирање ћелије за измену или унос садржаја.

o

Показивач за додавање садржаја. Појављује се када дуплим кликом активирамо ћелију за унос или за измену података.

pr om

Показивач за копирање селектованог садржаја и за аутоматско попуњавање одабраних ћелија подацима. Појављује се када позиционирамо показивач на квадратић у десном углу претходно селектоване ћелије или опсега. Показивач за селектовање целе колоне или реда. Појављује се када позиционирамо показивач на назив колоне или реда.

uk a

Показивач за подешавање ширине колона. Појављује се када позиционирамо курсор миша на граничну линију између колона. Показивач за подешавање висине редова. Појављује се када позиционирамо курсор миша на граничну линију између редова.

Ed

Кретање по радној површини

За кретање по радном листу, односно за избор жељене ћелије или опсега ћелија, можемо да користимо и миша и тастатуру. Левим кликом миша можемо директно да активирамо било коју ћелију на радном листу. Током уноса података, често је много брже користити тастатуру за кретање по радном листу. За померање једну позицију удесно можемо да користимо и тастер TAB. На ћелију испод тренутно ак+тивне можемо да пређемо притиском на тастер ENTER. Коришћењем тастера са стрелицама мењамо положај активне ћелије. Помоћу тастера Page Up и Page Down померамо активну ћелију за цео екран, горе или доле. Истовременим притиском на тастере ALT и Page Up померамо активну ћелију за цео екран улево, док истовременим притиском на тастере ALT и Page Down померамо активну ћелију за цео екран удесно. Истовременим притиском на тастере CTRL и HOME враћамо се на ћелију A1 у радном листу, а комбинацијом тастера CTRL и END на последњу попуњену ћелију у радном листу.

14

Радно окружење програма за табеларне прорачуне

Укратко 22 Програми за табеларне прорачуне омогућавају аутоматску обраду података.

22 Најчешће коришћени програми за табеларна израчунавања јесу Microsoft Excel, LibreOffice Calc и сервис Google Табеле.

22 Покретањем програма Excel 2013 отвара се радна свеска – документ који представља један радни лист или скуп више радних листова.

22 Сваки радни лист подељен је на низ колона и редова. Kолоне су означене словима, а редови бројевима.

22 У пресеку колоне и реда налази се ћелија. Адресу ћелије чини слово/слова колоне и број реда у чијем се пресеку она налази.

Питања и задаци:

pr om

o

22 Ћелија постаје активна када на њу кликнемо. Активна ћелија има подебљане ивице (маркер активне ћелије). Садржај је могуће уносити само у активну ћелију или у опсег активних ћелија.

1. Објасни разлоге за аутоматску обраду података.

2. На који начин би могао благајник у одељењу да искористи програм за табеларна израчунавања, а на који наставник? Објасни.

3. Колико је ћелија селектовано ако је изабран опсег А4:C8? Објасни.

uk a

4. Отвори нову радну свеску у програму по избору. Додај три нова радна листа. Именуј их по називима три своја омиљена предмета.

Ed

Осврни се на лекцију Раgно окружење проĪрама за табеларне прорачуне и одговори на следећа питања: 1 Шта је, по твом мишљењу, најважније што си данас научио/научила?

2 Шта ти је остало нејасно?

Можеш ли да осмислиш начин да додатно напредујеш? Напиши неколико идеја.

15

Информационо-комуникациона технологија

1.2. Унос података и форматирање садржаја ћелија Говорићемо о: уносу података; типовима података и форматима приказа; форматирању ћелија; додатном уређивању изгледа табеле; чувању табеле.

o

– – – – –

pr om

% Покрени програм Excel 2013 и одабери опцију Blank workbook. % Преименуј радни лист у Телефони.

% Сачувај радну табелу под називом Vezba1.xlsx (File → Save As→ Documents→ Tvojeime→ IKT).

Ed

uk a

Maла помоћ: Радну табелу чуваш на исти начин као што смо то чинили у програмима за обраду текста или за израду мултимедијалних презентација. Подсећамо те да из падајуће листе Save as type можеш да одабереш који ће бити тип документа који чуваш. Треба да имаш на уму да нове верзије програма Excel отварају датотеке креиране у стaријим верзијама. Уколико планираш да радну табелу Vezba1 користиш у старијим верзијама програма Excel треба да одабереш опцију Excel 97/2003 Workbook (*.xls).

16

Унос података и форматирање садржаја ћелија

Унос података Подсећамо те да је податке могуће унети у ћелију само уколико је она активна. Активна ћелија има подебљане ивице (маркер активне ћелије). Уносом података они одмах постају видљиви у активној ћелији, али и у траци формула. Након уноса, постављање садржаја потврђујемо на неки од следећих начина: ► кликом мишем на било коју другу ћелију; ► кликом мишем на контролни тастер уноса ► притиском на тастер Enter; ► притиском на тастер Tab.

o

Неки од типова података

(лево од траке формула);

■ Текстуални подаци

pr om

У активну ћелију можемо да унесемо различите типове података. Навешћемо неке.

Ed

uk a

Под текстуалним поgатком подразумевамо скуп знакова (слова, цифре, специјални знаци). Када уносимо текст који је дужи од ширине ћелије, он ће бити видљив и у суседној ћелији (уколико у њој нема података). Ако у суседној ћелији има података, видеће се само текст који одговара ширини ћелије. У траци формула увек ће бити приказан читав текст, слика 1.2.1.

Слика 1.2.1. Приказ текста који је дужи од ширине ћелије када у суседној ћелији нема (Е2) или има (Е3) података

Ако кликнемо на опцију Wrap Text (у оквиру одељка Alignment менија Home), текст ће бити видљив у целини – написан у више редова у оквиру активне ћелије, што за последицу има промену висине реда у коме се та ћелија налази, Слика 1.2.2.

Слика 1.2.2. Омогућавање приказа читаве дужине текста када је он дужи од ширине активне ћелије

17

Информационо-комуникациона технологија

% Направи телефонски именик тако што ћеш, у радном листу Телефони, у ћелије А1, А2 и А3 унети имена три најбоља друга или три најбоље другарице, а у ћелије B1, B2 и B3 њихове бројеве мобилних телефона у формату нпр. 064000000. % Сачувај радну табелу. % Опиши како се приказују бројеви телефона. % Како су поравнати подаци у колони А, а како у колони B?

uk a

pr om

o

У контексту телефонског именика, бројеве телефона посматрамо као текстуалне податке. Са друге стране, програм за табеларне прорачуне препознаје да смо унели бројеве. Он аутоматски уклања почетну нулу, сматрајући да је унос нуле грешка (математика каже да запис целог броја не може да почне цифром нула). Зато, програму морамо да саопштимо да је податак који уносимо заправо текст. То чинимо постављајући знак ' (апостроф) као први знак испред осталих цифара. Након потврде унетог податка, апостроф неће бити видљив у ћелији, али хоће у траци формула (Слика 1.2.3).

Слика 1.2.3. Приказ бројева у ћелији без унетог знака ( ' ) и са унетим знаком ( ' )

Ed

% Исправи податке унете у колони B тако што ћеш као два почетна знака додати апостроф и нулу. Потврди унос за сваку од ћелија. Сачувај радну табелу. % Како су сада поравнати подаци у колони А, а како у колони B? Шта закључујеш? Објасни.

Искусни корисници програма за табеларне прорачуне унапред знају да бројеве телефона у радној табели могу представити као текстуалне податке. Уместо додавања апострофа, они би, пре уноса, форматирали ћелију тако да оно што се у њу унесе буде податак текстуалног типа. Ово би постигли десним кликом на активну ћелију и одабиром опције Format Cells, слика 1.2.4. Из листе Category одабрали би опцију Text, a затим кликнули на дугме ОК.

18

pr om

o

Унос података и форматирање садржаја ћелија

Слика 1.2.4. Помоћни мени Format Cells

% У радном листу Телефони, у ћелије C1, C2 и C3 унеси бројеве фиксних телефона наведених другова или другарица, уз навођење позивног броја места у коме живе (нпр. 011000000). % Пре уноса телефонских бројева форматирај ћелије користећи опцију Format Cells.

uk a

% Сачувај радну табелу.

■ Бројевни подаци

Ed

Под бројевним поgатком подразумевамо онај који се састоји од цифара (0, 1, 2, 3,... 9) и специјалних знакова: ► децималног зареза (,); ► предзнака за негативне бројеве (-); ► сепаратора хиљада (.) који нам омогућава да лакше прочитамо велике бројеве; ► ознаке за проценат (%); ► ознаке за новчану валуту (Дин., $,...) итд.

Слика 1.2.5. Различити прикази бројевних података

19

Информационо-комуникациона технологија

Програми за табеларне прорачуне могу аутоматски да одреде тип унетог податка. Када у ћелију унесемо нпр. ,5, након потврде уноса биће приказан као 0,5. Уколико унесемо број 123,000, након потврде уноса биће приказано 123, а уколико унесемо број који има 12 или више цифара (нпр. јединствени матични број грађанина – ЈМБГ који има 13 цифара), у ћелији ће бити приказано 2,21001E+12. Посматрајући бројеве наведене у колони C на слици 1.2.5. уочавамо да је један број приказан са две, а други са једном децималом. Ако желимо да оба броја имају нпр. три децимале, довољно је да кликнемо десним кликом на активну ћелију, одаберемо Format Cells, а затим из листе Category опцију Number, слика 1.2.6. У поље Decimal places потребно је да унесемо број 3 и да кликнемо на ОК.

Ed

uk a

pr om

o

У експоненцијалном (научном) приказу бројева Е се назива експонент а Е + 12 представља 1012. Број 2,21001 E + 12 се израчунава се као 2,21001 * 1012.

Слика 1.2.6. Подешавање броја децимала

20

Унос података и форматирање садржаја ћелија

■ Датум и време Датум и време представљају специфичне облике бројевних података. Да би датум и/или време били приказани у ћелији неопходно је да је форматирамо - да кликнемо десним кликом на њу, одаберемо опцију Format Cells, а затим из листе Category опцију Date. За унос данашњег датума користимо комбинацију тастера Ctrl и ; , а за унос тренутног времена комбинацију Ctrl и : . % У ћелије D1, D2 и D3 унеси датум уноса телефонског броја у именик. Форматирај ћелије тако да датум буде приказан у облику нпр. 14. јануар 2020. % У ћелије Е1, Е2 и Е3 унеси тренутно време.

o

% Сачувај радну табелу.

Ed

uk a

pr om

Maла помоћ: У оквиру опције Format Cells, из листе Category, одабери Date. Из листе Type означи одговарајући формат датума. Из листе Locale (location) одабери српски језик, ћириличко писмо. Кликни на ОК.

21

Информационо-комуникациона технологија

Форматирање ћелија У оквиру опције Format Cells можемо додатно да подешавамо изглед ћелије и њеног садржаја.

% поравнавамо садржај ћелија по хоризонтали и вертикали; % подешавамо оријентацију текста (превлачењем црвене тачке до жељеног усмерења); % подешавамо да текст буде видљив у у целини, у више редова у оквиру активне ћелије (Wrap text); % покрећемо аутоматско смањивање величине фонта све док текст не стане у ћелију (Shrink to fit); % спајамо више суседних ћелија у једну (Merge cells).

o

У картици Alignment:

pr om

Помоћни мени Format Cells можемо приказати употребом комбинације тастера Ctrl + 1.

uk a

Слика 1.2.7. Опција за подешавање изгледа ћелије и њених садржаја, картица Alignmеnt помоћног менија Format Cells

Напомена: Треба да будемо обазриви када користимо опцију Merge cells. Ако спајамо више ћелија у којима се налазе одређени подаци, у новој великој ћелији остаће подаци само из прве ћелије лево.

Ed

У картици Font форматирамо садржај ћелије (фонт, величина, стил, боја...).

22

Слика 1.2.8. Картица Font помоћног менија Format Cells.

Унос података и форматирање садржаја ћелија

У картици Fill подешавамо боју и ефекте позадине ћелије.

pr om

o

У картици Border подешавамо изглед оквира ћелија.

Слика 1.2.9. Подешавање изгледа оквира ћелије, картица Border помоћног менија Format Cells

Слика 1.2.10. Подешавање боје и ефектa позадине ћелије, картица Fill помоћног менија Format Cells

% Анализирај одељке Font и Alingment картице Home приказане на доњој слици.

Ed

uk a

1

% Као што је започето, на слици наведеним бројевима означи алатке за: 1 – избор врсте фонта; 2 – избор величине фонта; 3 – повећавање и смањивање величине фонта; 4 – додавање стила фонту (подебљано, искошено, подвучено); 5 – избор оквира ћелије; 6 – одређивање боје позадине ћелије; 7 – одређивање боје фонта; 8 – вертикално и хоризонтално поравнавање садржаја ћелије; 9 – подешавање оријентације садржаја ћелије; 10 – подешавање увлачења садржаја ћелије; 11 – подешавање видљивости садржаја ћелије у целини; 12 – спајање ћелија и постављање садржаја у центар.

23

Информационо-комуникациона технологија

% У радној табели Vezba1.xlsx направи нови радни лист и именуј га Форматирање ћелија. % Направи табелу следећег изгледа:

pr om

o

% Сачувај датотеку.

Додатно уређивање изгледа табеле

Ed

uk a

Радну табелу можемо додатно да уредимо тако што ћемо подесити ширину колона, висину редова, и доделити ћелијама неки од предефинисаних стилова. Ширину колона најчешће мењамо из практичних разлога – како би садржај ћелија био видљив у потпуности. То чинимо тако што 8.43 жељену колону или више њих селектујемо, а затим кликнемо десним тастером миша и из помоћног менија одаберемо опцију Column Width. Отвориће се прозор Column Width у коме Слика 1.2.11. Приказ прозора Column Width у истоимено поље уносимо жељену ширину изражену у тачкама. Подразумевана ширина колоне у програму Excel јесте 8,43 тачке (64 пиксела). Ширина колоне може имати вредност од 0 до 255 тачака. Висину једног или више редова подешавамо из истог разлога који је наведен за колоне. У овом случају, након селекције жељених редова и десног клика мишем, из помоћног менија бирамо опцију Row Height. Отвориће се прозор Row Height, у коме у истоимено поље уносимо жељену ширину изражену у тачкама. Подразумевана висина реда јесте 15 тачака. Висина реда може имати вредност од 0 до 409 тачака.

24

15

Слика 1.2.12. Приказ прозора Row Height

Унос података и форматирање садржаја ћелија

uk a

pr om

o

Програми за табеларне прорачуне нуде могућност стилизовања ћелија унапред дефинисаним стиловима. На располагању је већи број шаблона готових стилова како ћелија тако и читавих табела. Алатке за стилизовање налазе се у оквиру одељка Styles картице Home. На слици 1.2.13. приказани су садржаји опција Format as Table и Cell Styles у којима се подешава изглед читаве табеле, односно појединачних ћелија.

Ed

Слика 1.2.13. Садржаји опција Format as Table и Cell Styles одељка Styles картице Home

Укратко

22 Податке уносимо у ћелију само уколико је она активна. Уносом података они одмах постају видљиви у активној ћелији, али и у траци формула.

22 У активну ћелију можемо да унесемо различите типове података: текстуалне, бројевне, датум, време...

22 Текстуални подаци у ћелијама поравнати су улево, док су бројевни подаци, датум и време поравнати удесно.

22 У оквиру опције Format Cells можемо да бирамо различите формате приказивања података.

22 Програми за табеларне прорачуне нуде могућност стилизовања ћелија и табела унапред дефинисаним стиловима.

25

Информационо-комуникациона технологија

Питања и задаци: 1. Користећи опцију File → Open oтвори радну табелу Vezba1.xlsx. Форматирај ћелије које садрже време тако да оно буде приказан у облику нпр. 11:54:12. Сачувај радну табелу.

2. Отвори датотеку Vezba1.xlsx из фасцикле Documents → Tvojeime → IKT. У радном листу Телефони испробај различите стилове ћелија и табела. Сачувај радну табелу.

o

Осврни се на лекцију Унос поgатака и форматирање саgржаја ћелија и одговори на следећа питања:

uk a

2 Шта ти је остало нејасно?

pr om

1 Шта је, по твом мишљењу, најважније што си данас научио/научила?

Ed

Можеш ли да осмислиш начин да додатно напредујеш? Напиши неколико идеја.

26

Организација и управљање подацима у радној табели

1.3. Организација и управљање подацима у радној табели Говорићемо о:

o

oтварању постојеће радне табеле; претрази садржаја ћелије; означавању (селектовању) редова и колона; копирању и премештању података; уметању и промени редоследа редова и колона; брисању редова и колона; замени садржаја ћелија табеле; аутоматском попуњавању садржаја ћелија; побољшању прегледности података.

pr om

– – – – – – – – –

uk a

Замислимо да се у Шумадијском округу организује шетња ученика основних школа с циљем да се промовишу здрави стилови живота. Организатор догађаја тражи да му доставимо податке о школама (назив, адресу, контакт телефон, број ученика и наставника). Како бисмо одговорили на потребе организатора, морамо да будемо сигурни да ћемо доставити тачне податке из релевантних извора. Адресе чији је домен .gov.rs припадају државној управи и сматрамо их релевантним изворима података.

Ed

% Отворене податке Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије о основним школама можеш да преузмеш са веб-адресе https://opendata.mpn.gov.rs/otvoreni-podaci/ osnovno-obrazovanje.html у формату Excel.

% Ако немаш приступ интернету, исте податке можеш да пронађеш на CD-у добијеном уз овај уџбеник (фасцикла VIII→ IKT→L1.3.→ ОТворени поgаци.xlsx).

Отворени подаци (енгл. open data) јесу подаци који могу бити слободно доступни свима да их користе на било који начин, за било које сврхе, без ауторских ограничења и механизама контроле.

27

Информационо-комуникациона технологија

Отварање постојеће радне табеле Као и програми у којима смо радили у претходним разредима, Excel 2013 омогућава рад у раније креираној радној табели. Потребно је да отворимо постојећу радну табелу кликом на Open Other Workbooks . Отвориће се мени у коме бирамо опцију Computer → Browse, а затим, у прозору програма Explorer проналазимо одговарајућу датотеку и њен избор потврђујемо кликом на дугме Open, слика 1.3.1.

uk a

pr om

o

Брзи приступ радним табелама које смо креирали и сачували на свом рачунару омогућава нам опција Recent. Кликом на њу појављује се листа скоро коришћених датотека из које бирамо жељeну.

Слика 1.3.1. Поступак отварања постојеће радне табеле

Ed

% Покрени програм Excel 2013 и отвори датотеку ОТворени поgаци.xlsx.

% Померањем клизача радне површине сагледај који се све подаци у њој налазе. Са другом или другарицом осмисли које податке треба да садржи радна табела коју ћете послати организатору догађаја. Напиши називе колона: А: Округ B: __________________________________________ C: __________________________________________ D: __________________________________________ E: __________________________________________ F: __________________________________________

% Представите план наставнику.

28

Организација и управљање подацима у радној табели

Уочаваш да радна табела ОТворени поДаци садржи податке о 1192 школе из различитих округа у Републици Србији. Да бисмо обезбедили податке које организатор догађаја тражи, потребно је да издвојимо само један њихов део. Како бисмо овај посао успешно урадили, неопходно је да овладамо техникама претраге, копирања, премештања, промене редоследа, брисања, замене садржаја ћелија, редова и колона.

Претрага садржаја ћелија табеле

pr om

За претрагу података користимо опцију Find & Select која се налази у картици Home, у одељку Editing, слика 1.3.2.

o

Први корак у реализацији плана представља проналажење школа које се налазе у Шумадијском округу и њихово копирање у нови радни лист (Шумаgијски окруГ).

Слика 1.3.2. Одељак Editing

Ed

uk a

Кликом на Find & Select отвориће се падајући мени у коме треба да одаберемо опцију Find. Отвориће се прозор у коме, у поље Find what, треба да упишемо текст: Шумаgијски управни окруГ, а затим кликнемо на дугме Find All. Резултат ове акције приказан је на слици 1.3.3. Уочавамо да у радној табели постоје 44 ћелије које садрже текст: Шумаgијски управни окруГ.

Слика 1.3.3. Резултат претраге приказан у прозору Find and Replace

29

Информационо-комуникациона технологија

Означавање (селектовање) редова и колона Ред или колону означавамо (селектујемо) тако што позиционирамо показивач миша на ознаку реда или колоне (показивач мења облик: за селекцију реда , односно колоне ) и кликнемо. Одабрани ред или колона постаје обојен и добија маркер активног реда или колоне. Уколико постоји потреба да селектујемо више редова или колона, то можемо да учинимо на један од следећих начина:

o

► кликнемо на ознаку реда или колоне, држећи притиснут леви тастер миша означимо све редове или колоне које желимо да селектујемо; ► кликнемо на ознаку реда или колоне, држећи притиснут тастер Shift , кликнемо на ознаку последњег реда или колоне коју желимо да селектујемо; ► кликнемо на ознаку реда или колоне, држећи притиснут тастер Ctrl , кликнемо на ознаку сваког од редова или колона које желимо да селектујемо.

pr om

Слично се селектује и опсег ћелија. За селектовање можемо да користимо и комбинацију тастера са тастатуре: Комбинација тастера

Ред

Shift + Space

Колона

Ctrl + Space

Опсег ћелија

Shift + курсорске стрелице

Цео радни лист

Ctrl + А

uk a

Селектовање

Копирање и премештање података

Ed

Неки од поступака за копирање и премештање података могу се применити и у програмима за табеларне прорачуне. Податке копирамо и премештамо помоћу алатки за исецање и копирање којe се налазе у картици Home, у оквиру одељка Clipboard, као и познатим комбинацијама тастера Ctrl и X за исецање, односно Ctrl и C за копирање. Лепљење исечених или копираних података нешто је другачије него у нашем досадашњем искуству. Кликом на стрелицу испод дугмета Paste oтвара се падајућа листа са више опција: Икона

30

Назив опције

Шта ће бити налепљено

Лепљење (CTRL+V)

Сав садржај ћелије.

Задржи ширине изворне колоне Пренеси

Формуле

Садржај копиране ћелије заједно са ширином колоне. Мења оријентацију садржаја копираних ћелија приликом лепљења. Подаци у редовима се лепе у колоне и обрнуто. Формуле без обликовања и коментара.

Обликовање

Само обликовање из копираних ћелија.

Организација и управљање подацима у радној табели Икона

Назив опције

Шта ће бити налепљено

Вредности и изворно Вредности и обликовање из копираних ћелија. обликовање Лепљење везе Референца на изворне ћелије уместо садржаја копиране ћелије. Слика Копирана слика. Повезана слика

Копирана слика са везом до оригиналних ћелија (ако направите промене на оригиналним ћелијама, те промене се одржавају на налепљеној слици).

% Креирај нови радни лист и именуј га Шумаgијски окруГ.

pr om

o

% У оквиру радног листа Sheet1, селектуј редове који садрже податак Шумаgијски управни окруГ. То је могуће учинити на сваки од следећих начина:

► кликни на ознаку реда 653 и, држећи притиснут леви тастер миша повлачењем миша означи све редове до броја 696; ► кликни на ознаку реда 653; држећи притиснут тастер Shift , кликни на ознаку реда 696; ► кликни на ознаку реда 653; држећи притиснут тастер Ctrl , кликни на ознаку сваког од редова до реда 696. Примени онај који сматраш најбржим.

uk a

% Користећи комбинацију тастера Ctrl и C копирај селектоване редове у радни лист Шумаgијски окруГ (кликни у ћелију А1 и из падајуће листе Paste одабери ).

Ed

% Сачувај датотеку под називом ОТворени поgаци у фасцикли Documents → VIII → IKT → ImePrezime.

У складу са потребама организатора шетње ученика основних школа у шумадијском округу и осмишљеном структуром радног листа (А: Редни број; B: Назив установе; C: Место; D: Адреса; E: Teлефон; F: Број ученика), можемо да преуредимо радни лист Шумаgијски окруГ.

Уметање и промена редоследа редова и колона У табелу је могуће уметнути произвољан број редова и колона. Десним кликом на ознаку реда или колоне појављује се помоћни мени из кога бирамо опцију Insert. Појавиће се нови ред изнад, односно нова колона лево од ознаке на коју смо кликнули. Исту акцију можемо да реализујемо и кликом на опцију Insert из одељка Cells у оквиру картице Home. Програми за табеларне прорачуне омогућавају да на једноставан начин променимо редослед редова или колона. Потребно је да, након селекције реда или колоне, поставимо курсор миша на ивицу неке од селектованих ћелија тако ). Држећи притиснут леви тастер миша и да он промени изглед из ( ) у ( тастер Shift превучемо ред или колону на жељену позицију у табели.

31

Информационо-комуникациона технологија

Брисање редова и колона

pr om

o

Брисање редова или колона обављамо тако што селектујемо жељене редове, односно колоне, кликнемо десним кликом на неку од њихових ознака и из помоћног менија одаберемо опцију Delete. Исту акцију можемо да реализујемо и кликом на опцију Delete из одељка Cells у оквиру картице Home, слика 1.3.4.

Слика 1.3.4. Одељак Cells картице Home

Ed

uk a

% У радном листу Шумаgијски окруГ уметни празан ред на почетак табеле (ред 1). % Из радног листа Sheet1 прекопирај податке из реда 2 у празан ред 1 радног листа Шумаgијски окруГ. % Превуци одговарајуће колоне тако да добијеш структуру: А: Округ; B: Назив установе; C: Место; D: Адреса; E: Teлефон; F: Број ученика. % Обриши све колоне од колоне G до краја радне табеле. % Сачувај датотеку.

Замена садржаја ћелија табеле Неретко се дешава да имамо потребу да пронађемо ћелије које садрже одређени податак и тај податак заменимо другим податком. Ову акцију обављамо тако што изаберемо опцију Find & Select која се налази у картици Home, у одељку Editing (Слика 1.3.2). Кликом на Find & Select отвориће се падајући мени у коме треба да одаберемо опцију Replace. Отвориће се прозор у коме у поље Find what треба да упишемо податак који тражимо, а у поље Replace with податак којим желимо да га заменимо. Кликом на дугме Replace All аутоматски ће бити извршена замена садржаја свих ћелија радног листа које садрже падатак наведен у пољу Find what са податком наведеним у пољу Replace with.

32

Организација и управљање подацима у радној табели

pr om

% Сачувај датотеку.

o

% Садржај свих ћелија у којима стоји текстуални податак Шумаgијски управни окруГ замени текстом Шумаgијски окруГ.

Аутоматско попуњавање садржаја ћелија

uk a

Једна од веома корисних могућности програма за табеларне прорачуне јесте аутоматско попуњавање података. Довољно је да кликнемо у доњи десни угао ћелије чији садржај желимо да копирамо (показивач миша добиће изглед ) и држећи притиснут леви тастер развучемо селекцију на једну суседну ћелију или групу суседних ћелија. Означене ћелије аутоматски ће бити испуњене копираним садржајем.

Ed

% Уметни колону испред колоне А: ОкруГ. Нову колону назови Реgни број и у њу унеси редне бројеве школа. % Сачувај датотеку.

Maла помоћ: Када желимо да унесемо редне бројеве, довољно је да у ћелији А2 откуцамо број 1 и, уз држање притиснутог тастера Ctrl , применимо поступак аутоматског попуњавања садржаја ћелија.

Побољшање прегледности података Ради прегледности табеле која садржи велики број података, практично је обезбедити да се приликом померања клизача (скроловања) заглавље табеле не помера. Из картице View, у оквиру одељка Window, потребно је да одаберемо опцију Freeze Panes. Сада из помоћног менија можемо да одаберемо да замрзнемо групу суседних редова или колона, први ред или 33

Информационо-комуникациона технологија

прву колону. Уколико желиш да замрзнеш неку другу област, потребно је да тренутно замрзнуту област „одмрзнеш” избором опције Unfreeze Panes, која се појављује уместо опције Freeze Panes, слика 1.3.5.

1

2

o

Слика 1.3.5. Опције Freeze Panes 1 и Unfreeze Panes 2

pr om

Када желимо да замрзнемо више од једног реда или више од једне колоне, потребно је да селектујемо први ред или колону који неће остати замрзнути и да кликнемо на Freeze Panes → Freeze Panes. % Замрзни први ред радног листа Шумаgијски окруГ. % Сачувај датотеку.

Ed

uk a

Додатну прегледност табеле постижемо груписањем редова и колона. Групишемо их тако што селектујемо редове или колоне које желимо да групишемо, а затим из картице Data, у оквиру одељка Outline, кликнемо на опцију Group. Отвориће се помоћни мени из кога бирамо да ли групишемо ред или колону, слика 1.3.6.

Слика 1.3.6. Приказ опције Group и помоћног менија за избор редова или колона

Поступак можемо да поновимо и неколико пута, само је потребно да сваки пут изнова селектујемо редове или колоне које желимо да групишемо. Након груписања редова, са леве стране табеле појавиће се мени који или . подсећа на стабло са иконицама означава да постоје скривени редови. Kликом на шири се стабло, Знак појављује се иконица . односно откривају се скривени редови, а уместо стабло се скупља, тј. редови поново постају невидљиви.

Kликом на 34

Организација и управљање подацима у радној табели

% У радном листу Шумаgијски окруГ групиши редове од: – 3 до 12; – 15 до 16; – 18 до 38; – 42 до 45. % Кликни на сваку од иконица

и упиши колико видљивих редова радни лист сада има: _________.

% Сачувај датотеку.

pr om

Увоз података из .CSV датотекe

o

За оне које желе да знају више

Ed

uk a

Отворене податке често проналазимо у датотекама које имају екстензију CSV (Comma Separated Values). Ове текстуалне датотеке могуће је учитати у програме за табеларне прорачуне. Сваки ред текста представља посебан ред табеле. У сваком од редова, текст је раздвојен зарезима, што представља вредности које се налазе у колонама табеле. Како бисмо податке снимљене у CSV формaту могли да обрађујемо у програму за табеларне прорачуне, потребно је да, у нашем случају, .CSV датотеку увеземо у Excel 2013. Након покретања програма Excel 2013 потребно је да у одељку Get External Data картице Data одаберемо опцију From Text, слика 1.3.7. Отвориће се прозор Import Text File у коме бирамо датотеку коју желимо да увозимо и кликнемо на дугме Import.

Слика 1.3.7. Приказ увоза датотеке Отворени поgаци.csv

35

Информационо-комуникациона технологија

Процес увоза текста одвија се у прозору Text Import Wizzard, у три корака: 1 У првом кораку бирамо тип датотеке која најбоље описује наше податке. У случају .CSV датотеке у питању је опција Delimited која означава текстуалне податке раздвојене неким симболом (нпр. зарезом), слика 1.3.8. У овом кораку можемо да наведемо и:

pr om

o

–­ од ког реда желимо да почне увоз података (опција Start import at row:), –­ да ли табела има заглавље (опција My data has headers) и – која је кодна страница искоришћена за запис текста (опција File origin:).

Ed

uk a

Први рачунари прављени су претежно за енглеско говорно подручје и имали су подршку само за енглески алфабет, за бројеве, заграде и још понеки контролни карактер, што је чинило укупно 128 могућих слова (у 7 бита). То је био тзв. ASCII стандард. 1968. године је скуп карактера проширен на 256 (8 бита), а додатних 128 карактера било је коришћено за додатне карактере. Да би постојала подршка за више језика, смишљане су тзв. кодне стране (Code Page) које дефинишу понашање тог додатног скупа слова. Тако постоје Latin1 (ISO-8859-1) за латинична писма Западне Европе (Француска, Немачка, Шпанија...), Latin2 (ISO-8859-2) и Windows-1250 за латинична писма Источне Европе (српска латиница и сл.), Windows-1251 за ћирилицу, итд. Основни проблем са кодним странама јесте то што се међусобно искључују, тј. цео документ мора да буде написан истим писмом. То углавном није проблем реализовати, али ако би било потребно помешати два писма, као на пример у неком туристичком водичу где заједно постоји и текст на српском, на енглеском и на француском, наилази се на проблем. Због тога се дошло до идеје да се направи јединствени запис за све језике – (Unicode) (united – уједињен, заједнички; code – кôд, запис).

36

Слика 1.3.8. Приказ првог корака у прозору Text Import Wizzard

На други корак прелазимо кликом на дугме Next.

2 У другом кораку наводимо којим симболом су раздвојене колоне (у .CSV датотеци у питању је зарез (опција Comma). Овде је могуће изабрати и симбол који се користи за означавање текста (обично је у питању знак ", слика 1.3.9).

Слика 1.3.9. Приказ другог корака у прозору Text Import Wizzard

Организација и управљање подацима у радној табели

На трећи корак прелазимо кликом на дугме Next.

3 У трећем кораку имамо могућност да означимо сваку од колона приказаних у прозору Data preview и за њу одредимо, слика 1.3.10: ­– тип података који ћемо да увеземо (опције General, Text, Date). Иницијално, тип података је подешен на General, који претвара (конвертује) бројчане вредности у нумерички тип података, датуме у податке типа датум, а све остале вредности у текстуални тип података;

pr om

o

­– да ли ће бити увезена или не (опција Do not import column (skip)).

uk a

Слика 1.3.10. Приказ трећег корака у прозору Text Import Wizzard

Ed

Поступак увоза завршавамо кликом на дугме Finish. Појавиће се прозор у коме бирамо да ли желимо да увозимо табелу почевши од ћелије у којој смо позиционирани (њена адреса видљива је у оквиру опције Existing worksheet) у тренутном радном листу или желимо да је увеземо у нови радни лист (опција New worksheet, слика 1.3.11).

Слика 1.3.11. Приказ увоза података од ћелије у којој смо позиционирани (A1).

Кликом на дугме OK, завршавамо процес увоза .CSV датотеке.

37

Информационо-комуникациона технологија

Укратко

uk a

pr om

o

% Отворене податке са Портала отворених података Републике Србије о основним школама са веб-адресе https://data.gov.rs/sr/datasets/brojredovnikh-osnovnikh-shkola-na-kraju-shkolske-godine/ преузми у .CSV формату и увези их у Excel 2013:

22 При раду са подацима неопходно је обезбедити да они потичу из релевантних извора.

Ed

22 Пре креирања радне табеле пожељно је осмислити одговарајућу структуру.

22 За претрагу и замену садржаја користимо опцију Find & Select, одељка Editing картице Home.

22 За уметање и брисање редова и колона користимо опције Insert и Delete, одељка Cells картице Home.

22 Распоред редова и колона мењамо превлачењем.

22 Програм за табеларне прорачуне омогућава низ различитих начина лепљења исечених или копираних података.

22 Аутоматско попуњавање садржаја ћелија доприноси ефикасном раду у програму за табеларне прорачуне.

22 Прегледност података побољшавамо акцијама груписања редова и колона (опција Group, одељак Outline, картицa Data), као и замрзавањем изабраних редова и колона (опција Freeze Panes, одељак Window, картицa View) који остају стално видљиви при кретању кроз радну табелу.

38

Организација и управљање подацима у радној табели

Питања и задаци: 1. Из фасцикле Documents→VIII→IKT→Ime Prezime отвори табелу Отворени поgаци.xlsx. У радном листу Sheet1 групиши редове који одговарају Општини БеоГраg – Вожgовац, а затим групиши редове који одговарају Расинском управном окруГу. Сачувај табелу у истој фасцикли под именом Отворени поgаци Груписање.xlsx 2. У табели Отворени поgаци Груписање.xlsx замрзни први и други ред радног листа Sheet1. Провери ваљаност обављеног посла.

o

3. У радном листу Sheet1 радне табеле Отворени поgаци Груписање.xlsx прикажи следеће податке о ученицима школа из твоје општине (Општина, Насеље, Назив установе, Број одељења, Број ученика, Број девојчица) тако што ћеш непотребне колоне обрисати, а непотребне редове сакрити.

pr om

Maла помоћ: За сакривање реда потребно је да га селектујеш, кликнеш десним кликом на ознаку реда и из помоћног менија одабереш опцију Hide.

Осврни се на лекцију Организација и управљање поgацима у раgној табели и одговори на следећа питања:

uk a

1 Шта је, по твом мишљењу, најважније што си данас научио/научила?

Ed

2 Шта ти је остало нејасно?

Можеш ли да осмислиш начин да додатно напредујеш? Напиши неколико идеја.

39

Информационо-комуникациона технологија

1.4. Формуле

Говорићемо о: – формулама; – релативним, апсолутним и мешовитим адресама.

uk a

pr om

o

% Покрени програм Excel 2013 и направи табелу следећег изгледа:

% Сачувај датотеку под називом Krug у фасцикли Documents → VIII → IKT → ImePrezime.

Аритметички

Ed

Помињали смо да се за аутоматску обраду података најчешће користе програми за табеларне прорачуне и да је Excel 2013 један од таквих програма. До овог тренутка, говорили смо о различитим особинама и могућностима програма Excel 2013, али ниједна од њих није подразумевала било какве прорачуне (израчунавања). Због тога, у овој лекцији бавићемо се управо прорачунима. Ослањајући се на знање математике и Оператор Опис програмерско искуство стечено израдом Сабирање програма у Скречу и ПајТону, можемо да наведемо аритметичке операторе Одузимање помоћу којих вршимо основне рачунске операције. Множење Ово знање можемо да применимо Дељење / и на Excel 2013, где формуле креирамо користећи наведене операторе и поштујући математичка правила попут приоритета рачунских операција, коришћења заграда и сл.

40

+ *

Формуле

Б

pr om

A

o

У радној табели програма Excel 2013 израчунавања вршимо тако што креирамо одговарајуће формуле. Формуле уносимо тако што поставимо показивач миша у ћелију у којој желимо да резултат израчунавања буде приказан, откуцамо знак једнакости (=) за почетак формуле, унесемо формулу и унос потврдимо притиском на тастер Enter. На слици 1.4.1. приказанe су две формуле за сабирање два броја. На слици 1.4.1.A, у траци формула приказан је начин на који је израчунат збир бројева 54 и 46 видљив у ћелији C2 (=54+46). У питању је начин који нам је познат са часова математике и који смо користили небројено пута. Са друге стране, на слици 1.4.1.Б, у траци формула приказан је другачији начин израчунавања збира бројева 54 и 46 (=А3+B3). Овога пута нисмо обраћали пажњу на вредности сабирака, већ на адресе ћелија у којима се сабирци налазе. Дакле, поступак сабирања бројева видљив у ћелији C3 више личи на коришћење променљивих (A3, B3) у програмирању него на сабирање у математици.

Слика 1.4.1. Приказ записа формула за сабирање два броја

Ed

uk a

У програмирању, када смо желели да користимо податак сачуван у променљивој, довољно је било да наведемо њено име. Још тада смо рекли да концепт променљиве омогућава да исти програм користи више људи, изнова и изнова. Програмер креира програм користећи имена променљивих, а не конкретне вредности које се у њима налазе. Другим речима, програмер мора да зна име променљиве и тип податка који се у њој чува (број, стринг, логичка вредност: Тачно или Нетачно), а не мора да зна конкретну вредност тог податка. Слично је и у програму за табеларне прорачуне. Подсећамо те да свака ћелија има своју адресу. Дакле, садржај ћелије може да се мења, али њена адреса остаје иста. Отуда формуле за израчунавања треба да креирамо тако што ћемо наводити адресе ћелија, а не конкретне податке који се у њима налазе. % Површина круга израчунава се по формули: P = r 2 π . % У радној табели Krug.xlsx израчунај r 2 и површине кругова чији су полупречници дати у колони А. % Сачувај датотеку.

Радну табелу можеш пронаћи на:

C

CD → VIII→ IKT→ L1.4 → Krug.xlsx

% Отвори датотеку KrugResenje.xlsx која се налази на CD → VIII→ IKT→ L1.4 → KrugResenje.xlsx. Kликом на: – ћелије од B2 до B6 утврди начин на који смо дефинисали формуле за израчунавање квадрата полупречника (r 2); – ћелије од C2 до C6 утврди начин на који смо дефинисали формуле за израчунавање површине кругова.

41

Информационо-комуникациона технологија

Формуле најчешће користимо тако што адресе ћелија и константе повезујемо знацима аритметичких операција. На тај начин, изменом вредности података у ћелијама које су део записа формуле аутоматски ће доћи и до промене самог резултата. Тачност овог тврђења проверићемо израдом следећег задатка. % У радној табели KrugResenje.xlsx промени садржај ћелије А3 из 6 у 7. Шта се догодило са вредношћу квадрата полупречника (ћелија B3) и површине круга (ћелија C3)? Објасни. % Шта можеш да закључиш?

pr om

o

Радна табела из претходног задатка садржала је само пет вредности полупречника круга. У овом случају није било тешко унети пет формула за рачунање квадрата полупречника круга и пет формула за рачунање површине круга. Међутим, ако бисмо имали табелу са 1000 полупречника, овај посао не би био нимало лак. Програми за табеларне прорачуне пружају могућност копирања формуле из једне ћелије у низ других на следећи начин: ► позиционирамо се у десни доњи угао ћелије тако да показивач миша добије облик знака ;

uk a

► држећи притиснут леви тастер миша развлачимо оквир на све ћелије у које желимо да ископирамо формулу; ► отпуштамо леви тастер миша.

Ed

% Отвори радну табелу KrugKopiranjeFormula.xlsx која се налази на CD → VIII→ IKT→ L1.4 →KrugKopiranjeFormula.xlsx. % Формулу уписану у ћелију B2 развлачењем оквира ископирај у ћелије од B3 до B6 (B3:B6) и анализирај њихов садржај.

% Формулу уписану у ћелију C2 развлачењем оквира ископирај у ћелије од C3 до C6 (C3:C6) и анализирај њихов садржај.

% Сачувај радну табелу. % Како тумачиш чињеницу да је вредност у ћелијама C3:C6 нула? Објасни.

42

Адресе ћелија наведене у формулама које смо копирали у претходном задатку (А2, B2 и C2) називамо релативним адресама. Релативне адресе мењају се приликом копирања формуле у друге ћелије тако што се ознака колоне односно реда мења за одговарајући број места у табели, при чему програм води рачуна о правцу и смеру копирања. Отуда садржај ћелије B3 (=A3*A3) није идентичан садржају ћелије B2 (=A2*A2) нити садржају ћелије B4 (=A4*A4).

Формуле

Релативно адресирање показало се корисно када смо желели да израчунамо вредности квадрата сваког од полупречника. Међутим, релативно адресирање није било корисно при израчунавању површине сваког од кругова. У овом случају било је потребно да се у формули не мења адреса ћелије D2, тј. да она остане фиксна. Фиксну адресу називамо апсолутном јер се ознаке реда и колоне не мењају. За њено означавање користимо ознаку $. Пример апсолутне адресе јесте $D$2. Дакле, формула за израчунавање површине у ћелији C2 треба да гласи =B2*$D$2.

o

% У радној табели KrugKopiranjeFormula.xlsx промени формулу записану у ћелији C2 тако што ћеш унети апсолутну адресу ћелије D2. Ову формулу уписану у ћелију C2 развлачењем оквира ископирај у ћелије C3:C6 и анализирај њихов садржај.

pr om

% Сачувај радну табелу.

uk a

Уместо да у формулу за израчунавање површине круга уносимо апсолутну адресу ћелије ($D$2) у коју је уписана вредност константе π, било би лакше да унесемо име ове константе. Програми за табеларне прорачуне омогућавају нам да именујемо појединачну ћелију или опсег ћелија и да то име користимо у формулама. Име које дајемо мора почети знаком или доњом цртом ( _ ), док дужина може да износи до 255 знакова (слова, цифара, доње црте и тачке). Имена ћелија морају да буду јединствена. На који те појам из програмирања подсећа именовање појединачне ћелије или опсега ћелија? Објасни везу.

Ed

Најједноставнији начин да ћелији дамо име јесте да кликнемо на њу, у поље за адресу активне ћелије унесемо жељено име и потврдимо га притиском на тастер Enter, Слика 1.4.2.

1

2

Слика 1.4.2. Поступак промене назива адресе ћелије из D2 у KonstantaPi (1 означавање ћелије D2 и 2 додела новог имена уписом у поље за адресу ћелије)

Поред релативних и апсолутних постоје и мешовите адресе. Једна ознака (реда или колоне) јесте апсолутна, а једна је релативна. Пример записа мешовите адресе са апсолутном адресом колоне јесте $А7, док се апсолутна адреса реда означава са А$7.

43

Информационо-комуникациона технологија

Укратко 22 У програму за табеларне прорачуне формуле користимо на сличан начин као у математици и програмирању, користећи аритметичке операторе и поштујући математичка правила.

22 Формуле уносимо тако што поставимо показивач миша у ћелију у којој желимо да резултат израчунавања буде приказан, откуцамо знак једнакости (=) за почетак формуле, унесемо формулу и унос потврдимо притиском на тастер Enter .

22 При креирању формула, у програму за табеларне прорачуне можемо да користимо релативне (А1), апсолутне ($А$1) и мешовите ($А1, А$1) адресе.

Питања и задаци: 1. Анализирај табеле А и Б.

Б

uk a

A

pr om

o

22 Програми за табеларне прорачуне омогућавају нам да именујемо појединачну ћелију или опсег ћелија и да то име користимо у формулама. Име које дајемо мора почети знаком или доњом цртом ( _ ), док дужина може да износи до 255 знакова (слова, цифара, доње црте и тачке). Имена ћелија морају да буду јединствена.

Ed

Шта ће се десити са резултатом сабирања дефинисаним формулом облика =54+46 и приказаним у ћелији C2 (у Табели А) ако упишемо број 25 у ћелију B2? Објасни. Шта ће се десити са резултатом сабирања дефинисаним формулом облика =A3+B3 и приказаним у ћелији C2 (у Табели Б) ако упишемо број 25 у ћелију B3? Објасни.

2. Креирај радни лист. Користећи одговарајуће формуле, израчунај тражене вредности.

Упореди своје решење са нашим које се налази на CD → VIII→ IKT→ L1.4 → Zadatak 1.xlsx.

44

Формуле

o

3. Користећи мешовите адресе направи таблицу множења.

pr om

Упореди своје решење са нашим које се налази на CD → VIII→ IKT→ L1.4 → Zadatak 2.xlsx. Осврни се на лекцију Формуле и одговори на следећа питања:

uk a

1 Шта је, по твом мишљењу, најважније што си данас научио/научила?

Ed

2 Шта ти је остало нејасно?

Можеш ли да осмислиш начин да додатно напредујеш? Напиши неколико идеја.

45