Issuu on Google+

Сту­ди­је о Бо­го­ро­ди­ци ТАТИЋ-Ђурић, Мирјана. - Сту­ди­је о Бо­го­ро­ди­ци. - Београд : Јасен, 2007. - 672 стр.

К

њи­гу Сту­ди­је о Бо­го­ро­ ди­ци Мир­ја­не Та­тићЂу­рић у ко­јој је са­бра­ но 40 сту­ди­ја на­ста­лих у пе­ри­ о­ду од 1966. до 2006. об­ја­ви­ла је из­да­вач­ка ку­ћа „Ја­сен“ из Бе­о­гра­да. Сту­ди­је су об­ја­вљи­ ва­не у нај­у­глед­ни­јим до­ма­ћим и стра­ним ча­со­пи­си­ма и збор­ ни­ци­ма, а са­да су пр­ви пут са­ ку­пље­не и об­ја­вље­не у јед­ној књи­зи. Књи­га до­ку­мен­то­ва­но све­ до­чи о аутор­ки­ном ви­ше­го­ди­ шњем про­у­ча­ва­њу ар­хив­ске гра­ђе у нај­ве­ћим свет­ским на­ уч­ним цен­три­ма, као и о са­мом те­рен­ском ра­ду за­хва­љу­ју­ћи ко­ јем је ус­пе­ла да ни­зом аутен­тич­ них сни­ма­ка са­чу­ва дра­го­цен ин­фор­ма­тив­ни ма­те­ри­јал, бу­ду­ ћи да је то­ком по­сле­рат­ног пе­ри­ о­да про­па­ло или уни­ште­но мно­ го цр­ка­ва, а са­мим тим и ико­на, фре­са­ка и мо­за­и­ка. По­зна­ва­ње ико­но­гра­фи­је и у пра­во­слав­ном и у ка­то­лич­ком хри­шћан­ском све­ту омо­гу­ћи­ло је аутор­ки да про­ник­не у те­ри­то­ ри­јал­не и вре­мен­ске ве­зе из­ме­ђу раз­ли­чи­тих ти­по­ва пред­ста­вља­ ња Бо­го­ро­ди­це у све­ту. Да­ју­ћи бо­гат ре­пер­то­ар ико­на и фре­са­ка, Мир­ја­на Та­тић-Ђу­рић ра­све­тља­ва не­до­у­ми­це у ту­ма­че­њи­ма ти­по­ло­ги­је ли­ка Бо­го­ро­ди­це, ве­за­них за пре­пли­та­ња не­ких ти­по­ва. Сва­ка од сту­ди­ја ис­црп­но об­ја­шња­ва тер­ ми­не, нај­оп­шти­је епи­те­те ко­ји се ја­вља­ју уз Бо­го­ро­ди­цу, на­во­ди спо­ме­ни­ке и цр­кве­не ру­ко­пи­се ко­ји се др­же јед­не од­ре­ђе­не ико­но­ гра­фи­је, као и ком­по­зи­ци­је. Пред­ста­вља­ју­ ћи раз­ли­чи­те ико­но­граф­ске ше­ме, аутор­ка нам по­ступ­но об­ја­шња­ва сва­ки тип, ука­зу­ ју­ћи на пр­во­бит­ни из­глед ико­не, на сиг­на­ ту­ре ко­је је пра­те, на то да ли су ико­не не­ру­ ко­тво­ре­не или се зна њи­хов аутор, на­во­ди ме­ста где су се на­ла­зи­ле и где се чу­ва­ју, као и раз­ли­ке и слич­но­сти у ту­ма­че­њи­ма ли­ко­ ва Бо­го­ро­ди­це код на­уч­ни­ка раз­ли­чи­тих епо­ха. Као при­мер мо­же се на­ве­сти део из тек­ ста „Ико­но­гра­фи­ја Бо­го­ро­ди­це Стра­сне, на­ ста­нак дог­ме и сим­бо­ла“ (стр. 279), где аутор­ ка ка­же: „По мом ми­шље­њу, у ико­но­гра­фи­ ји тз. Еле­у­се, Мај­ка не гр­ли сво­га Си­на са ра­до­шћу и ми­ло­шћу, пу­на на­кло­но­сти, као што се ни Исус не игра са сво­јом Мај­ком у без­бри­жно­сти свог де­тињ­ства; пре је у пи­ та­њу страх од јед­не бли­ске ви­зи­је пат­њи ко­је ће га пра­ти­ти на кр­сту ра­ди ис­ку­пље­ ња гре­ха. Са сво­је стра­не, мај­ка Спа­си­те­ља, као сим­бол Бо­жан­ске ми­ло­сти и За­ступ­ни­ ца људ­ског ро­да не гр­ли Си­на ка­ко се у апо­ криф­ним тек­сто­ви­ма го­во­ри, и на на­чин на ко­ји то ту­ма­чи ве­ћи­на ви­зан­ти­ни­ста, ко­ји

04

про­у­ча­ва­ју ико­но­граф­ски тип тз. Еле­у­се“. У ви­зан­тиј­ском све­ту сред­њо­ве­ков­на по­е­ зи­ја и сли­ка су пре­жи­ве­ле је­дан за­јед­нич­ки ду­хов­ни пут, где је по­сто­јао ме­та­фо­рич­ки и сим­бо­лич­ки је­зик по­мо­ћу ко­јег се по­е­зи­ја пре­о­бра­жа­ва­ла у сли­ку, а сли­ка у пе­снич­ко де­ло. Лик Бо­го­ро­ди­це као за­штит­ни­це људ­ ског ро­да, сма­тран је ико­ном, сим­бо­лом у ко­ јем је ути­сну­та ми­лост Бо­жи­јег при­су­ства и као та­кав био је ин­спи­ра­ци­ја умет­ни­ци­ма. Сре­ће­мо га на укра­си­ма Је­ван­ђе­ља, пу­ти­ри­ ма, на кр­сто­ви­ма-ре­ли­кви­ја­ри­ма, ме­да­љо­ ни­ма, али и на пред­ме­ти­ма про­фа­ног ка­рак­ те­ра, на на­ру­кви­ца­ма или на ам­пу­ла­ма са ма­лим сце­на­ма. По­мо­ћу то­по­граф­ских по­ ка­за­те­ља са­зна­је­мо ви­ше о кул­ту Бо­го­ро­ди­ це, док хим­но­граф­ски епи­те­ти бли­же од­ре­ ђу­ју ње­не ква­ли­те­те и од­нос пре­ма на­ро­ду. Ли­тур­гиј­ска хим­на „О Те­бе ра­ду­сја“ све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког на­дах­њи­ва­ла је умет­ни­ ке, сли­ка­ре ико­на и фре­са­ка раз­ли­чи­тих пе­ ри­о­да и шко­ла. За­ни­мљи­во би би­ло ис­та­ћи текст о ико­ но­гра­фи­ји Бо­го­ро­ди­це Стра­сне, где аутор­ ка да­је кла­си­фи­ка­ци­ју Бо­го­ро­ди­чи­них ико­ на Стра­сних (Еле­у­се), с об­зи­ром на сна­гу из­ра­же­них осе­ћа­ња и ду­би­ну стра­да­ња би­ ћа, јер Еле­у­са ни­је на­зив ко­ји од­го­ва­ра са­мо јед­ном ико­но­граф­ском ти­пу, већ је то ви­ше јед­на иде­ја по­ве­за­на са дог­мом стра­да­ња и ис­ку­пље­ња. По­след­њи текст у књи­зи о чу­до­твор­ним

ико­на­ма Бо­го­ро­ди­це на Све­тој Го­ри дру­га­чи­ји је од оста­лих. Ов­де се не ис­ти­че ко је ико­но­ пи­сац ни­ти ма­те­ри­јал на ком су ико­не ра­ђе­не. Бит­но је да оне осли­ка­ва­ју чу­до­твор­ну си­лу Бож­ју. Мир­ја­на Та­тићЂу­рић не го­во­ри о сти­лу и естет­ској фор­ми ико­на као у прет­ход­ним тек­сто­ви­ма, већ о уну­тра­шњем са­др­жа­ју и те­о­ло­шкој су­шти­ни ико­не ко­ја је из­ра­же­на у њи­хо­вој ико­но­гра­фи­ји. Кроз при­чу о ма­на­сти­ри­ма Све­те Го­ре, њи­ хо­вом ге­о­граф­ском по­ло­жа­ју и вре­ме­ну на­стан­ка са­зна­је­мо о чу­де­си­ма Пре­све­те Бо­го­ро­ ди­це – Бо­го­ро­ди­це Тро­је­ру­чи­ це, Бо­го­ро­ди­це Па­на­ги­је, Бо­ го­ро­ди­це Еле­у­се, Бо­го­ро­ди­це Кик­ске, Бо­го­ро­ди­це Де­шња­ки­ ње, Бо­го­ро­ди­це Пе­ри­влеп­те, Бо­го­ро­ди­це До­стој­но јест, Бо­ го­ро­ди­це Ку­ку­зе­ли­се, Бо­го­ро­ ди­це Ико­но­ми­се, Бо­го­ро­ди­це Ол­тар­ни­це, Бо­го­ро­ди­це За­кла­ не, Бо­го­ро­ди­це Еле­о­то­чи­ве, Бо­го­ро­ди­це Ан­ти­фо­ни­три­је, Бо­го­ро­ди­це Уте­ши­тељ­ке, Бо­го­ ро­ди­це Пор­та­ти­се, Бо­го­ро­ди­це Ско­ро­по­слу­шни­це, Бо­го­ро­ди­ це Ста­ри­це, Бо­го­ро­ди­це Гли­ко­ фи­лу­се, Бо­го­ро­ди­це Ми­ро­ви­ ли­це, Бо­го­ро­ди­це Оди­ги­три­је, Бо­го­ро­ди­це Стра­шне за­ступ­ни­це, Бо­го­ро­ди­це Стра­сне, Бо­го­ро­ди­це Пу­те­во­ди­тељ­ке, Бо­го­ро­ди­це Све­вла­дар­ке, Бо­го­ро­ди­це Из­ба­ви­тељ­ке, Бо­ го­ро­ди­це Је­ру­са­лим­ске, Бо­го­ро­ди­це Бр­зе По­моћ­ни­це, Бо­го­ро­ди­це Ака­тист­не, Бо­го­ ро­ди­це Усли­ши­тељ­ни­це. По­себ­но се тре­ба освр­ну­ти на још јед­ну ка­рак­те­ри­сти­ку књи­ге, а то је ис­црп­но на­во­ ђе­ње ре­ле­вант­не ли­те­ра­ту­ре у фу­сно­та­ма, ко­је је ре­зул­тат ду­го­го­ди­шњих ис­тра­жи­ва­ ња би­бли­о­теч­ке, му­зеј­ске и кон­гре­сне гра­ ђе, као и те­рен­ских про­у­ча­ва­ња, што чи­ни ово де­ло по­себ­ним у на­шој ико­но­граф­ској ли­те­ра­ту­ри. Уз ве­ли­ки број илу­стра­ци­ја, на око 700 стра­на, са ре­зи­ме­и­ма на фран­цу­ском је­зи­ ку, књи­га на по­е­ти­чан на­чин при­ча о Бо­ го­ро­ди­ци и Хри­сту, о Пат­њи и Спа­се­њу и о чу­де­си­ма Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, као и о за­хвал­но­сти вла­да­ра ко­ји су у ње­ну сла­ву гра­ди­ли цр­кве и ма­на­сти­ре. Мир­ја­на Та­тић-Ђу­рић је овим сво­јим де­лом до­ка­за­ла да је од­ли­чан по­зна­ва­лац исто­ри­је умет­но­сти, ви­зан­то­ло­ги­је и те­о­ло­ шке дог­ма­ти­ке и да за­у­зи­ма ви­со­ко и зна­чај­ но ме­сто ме­ђу по­зна­ва­о­ци­ма ико­но­гра­фи­је Бо­го­ро­ди­це, а Сту­ди­је о Бо­го­ро­ди­ци сво­јим на­уч­ним ква­ли­те­ти­ма за­вре­ђу­ју па­жњу ка­ ко ви­зан­то­ло­га и исто­ри­ча­ра умет­но­сти, та­ ко и те­о­ло­га и ико­но­пи­са­ца. Та­ња Јан­ко­вић


Studije o Bogorodici