КАПЕТАН ГУГУЛЕНЦЕ НА ТИХОМ ОКЕАНУ

К А П Е ТА Н Г У Г УЛ Е Н Ц Е на тихом океану гусарска прича Џона Рајана Превела с енглеског Емилија Кићовић

„То је апсолутно срамно!“, рече премијер. „Тај гусарски нитков мора да буде ухваћен, ма колика цена била! Узмите ескадрон бродова и претражите седам мора! Пронађите Црно Прасе, ухватите капетана и доведите га овамо живог!“

Крај гусари

ј има

Адмирал, сер Порфирије Кочоперни, главнокомандујући Британске морнарице, стајао је са дужним поштовањем и салутирао. „Сав дрхтим од жеље, премијеру!“, рече он. „Изабрали сте правог човека за тај посао. Заробићу хуљу! Само то препустите мени!“

Доле влада

и Ухцатит а Гугуленцет

А на сунчаном острву, далеко усред Тихог океана, капетан Гугуленце се блажено одмарао. То је било неколико седмица након састанка премијера и адмирала и

капетан није ни слутио каква му зла коб прети. Ово је за њега била јако успешна година. На обали су лежале велике гомиле блага покраденог са мањих и слабијих бродова. Небо је било плаветно, море благо и топло, а он је са својом посадом истински уживао.

Миле Пиле и Јуре Буре правили су роштиљ на златном песку.

Бода Чиода и Предраг Бураг уживали су у плавкасто-зеленкастом мору.

Изненада из правца џунгле долете бродски мали, Томица. „Капетане! Газда!“, викао је. „Страшна вест... Јури Вас Британска морнарица!“ „Како знаш?“, упита Гугуленце једва дишући. „Чуо сам од једног становника с оне стране острва“, одговори Томица. „Морнарица претражује читаву обалу, а овамо ће стићи за који минут!“

Настаде паника међу гусарима. Неки се обукоше, не би ли што пре побегли, а други се свукоше да запливају, ако буде потребе.