Како мислимо речи - Драгана Д. Вељковић Станковић

Драгана Д. Вељковић Станковић КАКО МИСЛИМО РЕЧИ ПРИЛОЗИ ПРОУЧАВАЊУ КОГНИТИВНИХ АСПЕКАТА СРПСКЕ ЛЕКСИКЕ

Драгана Д. Вељковић Станковић

КАКО МИСЛИМО РЕЧИ ПРИЛОЗИ ПРОУЧАВАЊУ КОГНИТИВНИХ АСПЕКАТА СРПСКЕ ЛЕКСИКЕ

Београд 2018.

Библиотека Језикословље Уредник Др Михаило Шћепановић Драгана Д. Вељковић Станковић КАКО МИСЛИМО РЕЧИ Прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике Рецензенти др Рајна Драгићевић, редовни професор др Јелена Јовановић Симић, редовни професор др Стана Ристић, научни саветник Издавачи Филолошки факултет Универзитета у Београду Студентски трг 3, Београд ЈАСЕН Дечанска 12, Београд Тел. 011 32 86 339; 064 12 42 626 www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com За издавача Војо Станишић Припрема за штампу Александар Костић Дизајн корица Мр Мирко Тољић

САДРЖАЈ

О КЊИЗИ КАКО МИСЛИМО РЕЧИ ..............................................7 1. НЕКИ АСПЕКТИ ИНТЕНЗИФИКАЦИЈЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ............................................................................................ 11 1.1. О ШИРЕЊУ КРУГА АДЈЕКТИВНИХ И АДВЕРБИЈАЛНИХ ИНТЕНЗИФИКАТОРА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (ПОД УТИЦАЈЕМ ПРОЦЕСА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ)...................................................................... 11 1.2. О ЗНАЧЕЊУ И УПОТРЕБИ ИНТЕНЗИФИКАТОРА УЛТИМАТИВАН..........................26 1.3. ИНТЕНЗИФИКАЦИЈА И АФИРМАТИВНА КВАЛИФИКАЦИЈА ЛЕКСЕМАМА СА ЗНАЧЕЊЕМ НЕГАТИВНЕ ЕКСПРЕСИЈЕ.............................. 41 2. ДЕМИНУЦИЈА И ИНТЕНЗИФИКАЦИЈА .............................. 77 2.1. КОГНИТИВНИ АСПЕКТИ ДЕМИНУЦИЈЕ ГЛАГОЛА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ.............................................. 77 2.2. ДЕМИНУТИВНО-ПЕЈОРАТИВНИ ГЛАГОЛИ ИЗВЕДЕНИ СУФИКСИМА -АКА, -АРА И -АТА............... 103 3. АНТРОПОЦЕНТРИЧНО УСМЕРЕНА СЕМАНТИЧКА ДЕРИВАЦИЈА .............................................................................. 137 3.1. О РАЗВОЈУ ФИГУРАТИВНИХ ЗНАЧЕЊА ЗООЛЕКСЕМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ.................................. 137 3.2. О ФИГУРАТИВНИМ ЗНАЧЕЊИМА ФИТОЛЕКСЕМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ............................. 181 3.3. О (САМО)ПОИМАЊУ И ИМЕНОВАЊУ ЧОВЕКА КАО НЕЖИВОГ ЕНТИТЕТА У СРПСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЈЕЗИКУ – НА ПРИМЕРИМА АДЈЕКТИВНЕ РЕИФИКАЦИЈЕ.............................................. 204 5

3.4. РЕИФИКАЦИЈА ЧОВЕКА У СРПСКОМ ЖАРГОНУ........ 225 3.5. ЧОВЕК У ВЕЛИКОМ КРУГУ ПОСТОЈАЊА – КОГНИТИВНИ ПРИСТУП У РАДУ ЛИНГВИСТИЧКЕ СЕКЦИЈЕ................................................... 242 ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................... 259 ИНДЕКС ЦИТИРАНИХ АУТОРА ................................................. 270

6

О КЊИЗИ КАКО МИСЛИМО РЕЧИ

Када се у свакодневној комуникацији питамо о значењима речи и онога што је њима (ис)казано, природно је да предност дајемо препознавању садржаја поруке, а да при томе пажњу не обраћамо на начин(е) 'продукције смисла', тј. на процесе настанка и/или модификације семантичког садржаја језичких јединица. Ипак, речи уобичајено посматрамо као 'садржатеље' идеја и концепата који се, према схватању когнитивиста, оформљују на основу наших искустава. Природа и структура тих концепата одражавају нашу мисао о себи и свету пројектовану у језик. Како сваки језик поседује специфичне матрице на темељу којих 'производи' значења, наш циљ је да у овој књизи представимо неке од њих и тиме дамо скроман допринос разумевању концептуалног мозаика изворних говорника српског језика. Књига окупља тематски кохерентан круг објављених, а за ову прилику уређених, методолошки и терминолошки усаглашених радова, као и оних који се први пут објављују (1.2, 3.2). У првом поглављу бавимо се адјективним интензификаторима страног порекла (апсолутан / апсолутно, тоталан / тотално, комплетан / комплетно, ултимативан / ултимативно), те особеностима концептуализације појединих интензификатора као лексичким и/или семантичко-прагматичким иновацијама у српском језику, а потом и тзв. негативним интензификаторима (нпр. страшно, језиво, ужасно, грозно и сл.), којима се у српском књижевном језику и 7

жаргону реализује афирмативна (аксиолошка и афективна) вредност исказа. Друго поглавље је контрастно постављено, те је у његовом фокусу дезинтензификација, тј. истраживање деминуције глагола као творбено-семантичке модификације ослоњене на концепте фрагментације и лимитације, утемељене на метафорички опојмљеном сценарију радње (РАДЊА ЈЕ /ДИНАМИЧКИ/ ЕНТИТЕТ → НАЧИН ВРШЕЊА РАДЊЕ ЈЕСТЕ ФОРМА /ДИНАМИЧКОГ/ ЕНТИТЕТА → ГЛАГОЛСКА ДЕМИНУЦИЈА ЈЕ ТЕМПОРАЛНА И АКЦИОНА ФРАГМЕНТАЦИЈА РАДЊЕ МОТИВНОГ ГЛАГОЛА → ФРАГМЕНТИРАЊЕ ЈЕ СЛАБЉЕЊЕ /КОХЕРЕНТНОГ/ ЕНТИТЕТА), из кога происходе основна значења девербативних умањеница са богатим адвербијалним инскриптом; у посебном поглављу представљамо детаљно испитивање деминутивно-пејоративних глагола изведених суфиксима -ара, -ата и -ака. Трећи део књиге посвећујемо проучавању фигуративних значења зоолексема, фитолексема и реилексема усмерених на карактеризацију човека. У овом поглављу представљамо своје виђење когнитивне потке семантичке деривације у оквиру опште метафоре ВЕЛИКОГ ЛАНЦА ПОСТОЈАЊА (Лејкоф и Џонсон 2003). Реверзибилне метафоре и њихову координацију у оквиру великог ланца (уп. ЧОВЕК ЈЕ ЖИВОТИЊА  ЖИВОТИЊА ЈЕ ЧОВЕК, уп. звер, вук, гмизавац, овца и др.; ЧОВЕК ЈЕ БИЉКА  БИЉКА ЈЕ ЧОВЕК, уп. ладолеж, јаблан, коров, боранија и сл.; ЧОВЕК ЈЕ СТВАР  СТВАР ЈЕ ЧОВЕК, буздован, машина, аутомат и др.) посматрамо на примерима из књижевног језика и жаргона, и то као исходе метафтонимијски утемељених сценарија усмерених на циљни домен човек / људско, чије учешће у развоју фигуративних значења представља израз потребе за целовитим разумевањем и оцртавањем људске природе. Након теоријског разматрања антроподирективних фигуративних 8

значења зоолексема, фитолексема, адјективних и других реилексема, у финалном раду представљамо методички приступ разматране проблематике на часовима лингвистичке секције (у средњој школи). Како су интензификација и дезинтензификација део афективно и евалутивно устројеног аксиолошког система који се може пратити и кроз поимање, тј. концептуализацију сложене човекове природе сагледане у изворним доменима живог / анимантног (фауне, флоре) и неживог / инанимантног окружења (артефаката), могли бисмо закључити да је читава књига посвећена облицима самопоимања и разумевања колективног селфа говорника српског језика, те когнитивном обликовању семантичког и културно специфичног инскрипта у нашем заједничком лексикону; отуда и наслов – Како мислимо речи. Књига је намењена и посвећена свима који говоре српским језиком и мисле на њему и о њему. Најсрдачније се захваљујем рецензентима на пажљивом читању, корисним запажањима и предлозима, који ће бити подстицај за даљи рад, јер се теме покренуте и разматране у овој књизи – због своје ширине – не могу сматрати у целости обрађенима, будући да се подручје (дез)интензификације и семантичке деривације у српском језику континуирано шири. Београд, августа 2018.

Д. Вељковић Станковић

9

1. НЕКИ АСПЕКТИ ИНТЕНЗИФИКАЦИЈЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

1.1. О ШИРЕЊУ КРУГА АДЈЕКТИВНИХ И АДВЕРБИЈАЛНИХ ИНТЕНЗИФИКАТОРА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (ПОД УТИЦАЈЕМ ПРОЦЕСА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ)1 1.0. Глобализација се често посматра као процес који се тиче пре свега привредних, политичких, технолошких и информационих аспеката приближавања земаља, друштава, културно, историјски и економски различитих средина, што не може остати без утицаја на језик, особито на тзв. мале језике, о чему исцрпно пише Предраг Пипер (22004). У опсежној литератури посвећеној глобализацији, која се више не сматра специфичношћу нашег времена, налазимо различита тумачења, као и опозитне ставове (уп. глобалофил/и/, глобалофоб/и/), а Т. Тадић (2005: 195–197) наводи 32 дефиниције глобализације у којима, као кључне речи и појмове, запажамо повезивање, међузависност, интеграцију и интензификацију: „Глобализација је просто интензификација процеса међународне међузависности, функција раста конкуренције унутар међународног система слободне трговине интензификованог дифузијом технологије” (Џоунс; према Тадић 2005: 195). „Глобализација се може дефинисати као интензификација друштвених односа на светском плану, која повезује удаљена места на такав начин да локална збивања 1

Исп. Вељковић Станковић 2014.

11

КАКО МИСЛИМО РЕЧИ

уобличавају догађаји који су се одиграли километрима далеко и vice versa” (Гиденс 1998, према Тадић 2005: 195); „Глобализација упућује на згушњавање времена-простора у друштвеном животу” (Харви 1989; према Тадић 2005: 196).

Концепт глобализације базиран на „згушњавању” просторне и временске димензије води „деструкцији дистанце” – сваке, па и језичке – што на комуникативном плану често подразумева хрљење у сусрет доминантном језику даваоцу, па и некритичко ширење интернационализама. У новије време, порасту броја и фреквенцији интезификатора, особито оних пореклом из латинског језика, чију експанзију подржава утицај енглеског као „одомаћеног страног језика” (исп. Прћић 2005: 14–21), погодују непрегледан обим информација и повећана брзина њиховог протока. Тако се прозводи појачана потреба за истицањем одређених (циљних) садржаја, важних сегмената усмених излагања и текстова, при чему функцију селектора и експоненцијалних маркера често преузимају ови лексички појачивачи. Интензификатори апсолутно, тотално, комплетно и сл. почели су се осећати снажнијим, па отуда и пожељнијим лексичким агенсима од домаћих, што препознајемо по све израженијем процесу (ре)дистрибуције у коме прилози веома, врло, изузетно, посебно, потпуно, сасвим и др. узмичу пред страним лексичким максимизаторима и екстремним модификаторима. У овом раду покушаћемо да образложимо оправданост, односно неоправданост њихове употребе, да на примерима ексцерпираним из електронског Корпуса савременог српског језика (СрпКор) Математичког факултета Универзитета у Београду, знатно мање из других извора доступних на интернету, укажемо на неке значењске и колокацијске специфичности страних интензификатора, а такође и да откријемо когнитивну утемељеност интензификације адјективним и адвербијалним лексичким појачивачима апсолутан / апсолутно, тоталан / тотално и коплетан / комплетно.

12

1. Неки аспекти интензификације у српском језику

2. Значење, употреба и концептуализација интензификатора 2. А. АПСОЛУТАН, АПСОЛУТНО Прилогом апсолутно2 указује се на досезање максималне мере заступљености одређеног својства (1), овај адверб интезификује градабилне али и неградабилне придеве (2, 3), са циљем наглашавања обухватности користи се уз универзалне квантификаторе (4), а такође се употребљава и као појачивач емфатичког понављања (5) (исп. Ковачевић 1998: 144–145): (1) Највећи комад [злата] који је био апсолутно чист тежио је 15 гр (СрпКор2013; Политика, 26. 11. 2005).

(2) То је ... апсолутно јасна и недвосмислена морална подршка Србији (СрпКор2013; Политика, 27. 2. 2008).

(3) Младићи су били апсолутно неми, оборених глава ... (СрпКор2013; Растко Петровић, Африка, Београд, Нолит).

(4) Непоправљив си. За твоје добро говорим: све забележити. Апсолутно све, до ситница (СрпКор2013; А. Исаковић, Трен 2 /Казивања о Чеперку/, Београд, Просвета 1983).

(5) Оне вечери када му је Херта Албрехт рекла да је сада више нимало, апсолутно више нимало не боли, доктор Нађ је седео дуго, али говорио мало... (СрпКор2013; Мирослав Поповић, Судбине, Београд, Дерета, 1994).

Често се овим адвербом истовремено остварују интензификацијска и персуазивна прагматичка функција. Прва се очитује у максималном подизању, а потом и затварању узлаУ РСАНУ читамо: апсолутан и апсолутан (лат. absolutus) прид. 1. фил. ничим неусловљен; безуслован. 2. неограничен, који не подлеже контроли.

3. потпун, савршен; несумњив. 4. неминован, неопходан. 5. несавладљив. 6. искључив, једини. 7. хем. чист, без примеса; апсолутно и апсолутно прил. а. потпуно, сасвим. – Апсолутно [су се] морали затворити најважнији правци од Београда (Павл. Ж. 2, 75). б. безусловно, несумњиво. – Више каже него што је апсолутно потребно (Шен. А. 8, 253). То апсолутно ни по чему није турска млада (Дим. Ј., СКГл 22, 334).

2

13

КАКО МИСЛИМО РЕЧИ

зне скале интензификације, а друга је заснована на појмовној метафори ИСТИЦАЊЕ СТЕПЕНА ОБУХВАТА / ДОСЕГА ЈЕСТЕ ИНТЕНЗИВИРАЊЕ СТЕПЕНА УВЕРЉИВОСТИ: (6) ЕУ је још 2003. године поручила да су ти процеси апсолутно раздвојени (СрпКор2013; www.rts.rs, 28.3. 2010. год.).

У претходном примеру (6) запажамо да је персуазивна функција додатно оснажена прагматички активираном импликацијом могућности степеновања одређеног својства. Премда употребљени придев (раздвојен) нема облике компаратива ни суперлатива, синтагма апсолутно раздвојени сугерише да раздвојеност може имати више ступњева и мноштво модалитета (нпр. делимично раздвојени, условно ~, дефинитивно ~ и сл.), па се тиме илокутивни ефекат жели додатно оснажити а исказ како-тако учинити уверљивим (ову импликацију подржавају и уобичајени спојеви с адвербијалним апроксиматорима (скоро, безмало, готово раздвојен и сл.). Најмаркантнији пример у коме сагледавамо потенцијал релативизације прил. апсолутно је следећи: (7) Предрасуда да су они тамо апсолутно мртви потиче од опасне предрасуде да смо ми овде апсолутно живи (СрпКор2013; Светислав Басара, Фама о бициклистима).

Упркос денотативном значењу нестепенованих антонима, чије се својство не може градирати (уп. Драгићевић 2007: 282; РСАНУ мртав 1. који није жив, у коме нема биолошких манифестација живота), прилошким интензификатором доводи се у питање присуство наведене особине, а већ поменута импликација градабилности (жив, *не сасвим жив, *делимично жив и сл.) има реперкусије на разумевање и тумачење исказа. Ова импликација, као и претходном случају (6), има потпору у спојивости наведених придева с апроксиматорима (скоро / готово мртав). Ипак, слични колокати могућност реализације најчешће дугују фигуративним значењима интензификованих придева.

14

1. Неки аспекти интензификације у српском језику

Употребу прилога апсолутно најчешће прати још једна импликација: „апсолутна заступљеност Х” истовремено подразумева „апсолутно одсуство Y”. И код градабилних и код неградабилних адјектива инсистира се на одусуству опозита; на пример, апсолутно равна површина је она коју не ремети ни најмања неравнина, као што и карактеризација синтагмом апсолутно поштен подразумева отклањање сваке сумње у могућност несолидног и непоштеног понашања. Запажамо да се уз неке придеве прилог апсолутно не може употребити, а уколико се такав колокат јави, нпр. у колоквијалном језику, интензификација носи обележја неприродности и нестандардности, нпр. *апсолуно висок, *~ речит, *~ брз, *~ дубок, *~ плитак, *~ узак, *~ широк и сл. Рекли бисмо да је ово ограничење условљено самим концептом интензификације коју разумевамо преко својих искустава у вези са запремљеношћу простора – ИНТЕНЗИФИКАЦИЈА ЈЕ ЕКСТЕНЗИЈА, а с обзиром на то да се прилогом апсолутно остварује највећи могући степен екстензије, у овом случају МАКСИМАЛНА ИНТЕНЗИФИКАЦИЈА ЈЕСТЕ МАКСИМАЛНА ЕКСТЕНЗИЈА. Како појмовне метафоре осветљавају само једну страну апстрактног појма (Кликовац 2004: 15), скривена страна метафоре открива да екстензија не искључује постављање границе; граница, дакле, упркос највећем степену удаљености од ординарног нивоа, ипак постоји. Отуда су максималној интензификацији инхерентне и екстензија и лимитираност. Колокациона рестрикција посредно открива и начин на који концептуализујемо одређене особине или својства: она својства која се опиру и максималној екстензији прилогом апсолутно, па и релативизацији апроксиматорима (јер су и ови спојеви неприхватљиви, уп. *скоро речит, *готово висок и сл.) поимамо као карактеристике са инхерентним лимитаторима, који производе унутрашњу тензију, те тако схваћен имплицирани квантитет не трпи драстичне промене, а отуда ни ин15

КАКО МИСЛИМО РЕЧИ

тензификацију. С друге стране, већи је број придева којима се апсолутно може придружити, што показује да таква својства разумевамо као отворене, флексибилне концепте који су стога подложни екстензији (уп. Парадис 1997: 77–82). Упркос чињеници да оштру границу између придева с потенцијалном и/или имплицираном лимитацијом екстензије није могуће стриктно поставити, јасно је да управо концепт ограничености одређеног својства управља колокационом рестрикцијом, али у свим случајевима у којима апсолутно примерено функционише као интензификатор запажамо да овај адверб има способност померања, па и релативизовања граница фокусираног својства (уп. Тај часовник је апсолутно поуздан / тачан и сл.). Међутим, није мали број случајева у којима се за овим лексичким појачивачем посеже олако, мада постоји читав спектар адверба и адвербијалних израза који се неупоредиво боље уклапају у поједине контексте (уп. потпуно, сасвим; безусловно, несумњиво, без сумње и сл.), што показује да је интензификација овим адвербом каткад сувишна или сасвим неприкладна (уп. 8–11): (8) Имаћете бележника, господине, пошто апсолутно желите да га имате ... (СрпКор2013; Александар Дима, Гроф Монте Кристо, 2011).

(9) А звучите тако ... апсолутно ... београдски!? (Срп Кор2013; Мирјана Ђурђевић, Паркинг Светог Саватија, Београд 2003).

(10) Догоди ли се то, Славнић ће на располагању имати веома занимљив тим који би апсолутно могао да испуни очекивања армије навијача (СрпКор2013; Агенцијске вести, Танјуг, 29. август 1995).

(11) Сусрет два човека, два лидера који апсолутно имају снагу да учине искорак, сигурно ће омогућити да се убрзају процеси... (СрпКор2013; www.rts.rs, 2. 11. 2010).

16

1. Неки аспекти интензификације у српском језику

2. Б. ТОТАЛАН, ТОТАЛНО Наглашавање обухватности постало је веома популарно, посвуда се среће натпис Тотално снижење, гледамо Total TV, говори се о „тоталној посвећености” послу, породици, спорту и сл., на интернет странама нађен је чак и ексцесив овог придева – претоталан (www.kodcivrica.com, 12. јун 2013. год.), а у слогану компаније SBB, једног од наших водећих кабловских оператера, интензификатором је максимално наглашена ваљаност интернет услуга: „Тотално добар интернет”.3 Персуазивна компонента поруке ослоњена је на концептуализацију значења придева тоталан, утемељену на схватању целине као јединства појавног, тј. спољашњег и нутарњег, суштинског аспекта одређене појаве, ентитета или својства: ТОТАЛИТЕТ ЈЕ УКУПНОСТ ЕКСТЕРНОГ И ИНТЕРНОГ САДРЖАЈА, ФОРМЕ И КВАЛИТЕТА. Значење укупности, целине, потпуности кореспондира са сагледавањем ентитета чија је карактеристика стабилна кохерентност, па су и визура и потенцијална оцена холистичке. Навика олаког преузимања и коришћења интернационализама и туђица – чак и у контекстима у којима је интензификатор или непотребан или непримерен – често не води само одударности од језичког стандарда, већ нејасном и нелогичном казивању (уп. 12–15), а такође и неприхватљивим колокацијама (*живети тотално /12/, *тотални амбијент /13/, *тотални спортиста м. комплетан спортиста /14/, *тотални архив /15/ м. обједињени, свеобухватни архив): Како је једно од важних обележја рекламних слогана краткоћа, која, разуме се, не сме угрожавати јасноћу, ефективност и ефиксаност комерцијалне поруке, није тражен какав претенциознији атрибут, већ је маркетиншка стратегија усмерена на снажење илокутивног учинка путем интензификације придева добар (којим су обједињени сви очекивани позитивни квалитети) у новије време све фреквентнијим прилогом тотално. Очито да је појачивачки потенцијал адвербијалних блискозначница сасвим и потпуно процењен као недовољно снажан за експоненцијалну функцију која им је намењена, па је интензификатором тотално остварено следеће читање рекламне поруке: „максимално/неоспорно/ безусловно добар Х” (уп. „инернет који нема ниједне мане/недостатка”).

3

17

КАКО МИСЛИМО РЕЧИ

(12) „Писао је собом, а не о себи”. Писао, односно живео је тотално (СрпКор2013; Политикини културни додаци 2002).

(13) Тако, стварајући тотални амбијент у замраченом галеријском простору, она ... линије цртежа ствара флуоресцентним ластишима растегнутим од пода до плафона ... (СрпКор2013; Политика, 6. 3. 2010).

(14) ...он неће имати прилику да се реализује ни као тотални спортиста са аутентичним етосом, а камоли као тотални човек (СрпКор2013; Политика, 28.7. 2008).

(15) ... расправљамо о светској дигиталној библиотеци, о институционалном стапању архива и библиотека, о тоталном архиву и о сличним темама (СрпКор2013; Политика, 21. 1. 2008).

Стиче се утисак да се приликом превођења књижевних дела не чини велик напор зарад тражења адекватних супституената адверба тотално, па се овај прилог некритички пресликава, тј. преузима из оригинала. Мада у наведеним примерима запажамо и друге недостатке4, нема сумње да би место страних интензификатора било умесније употребити домаће: потпуно / посве чудновато (16), сасвим будна (17), сасвим / потпуно (18) друкчији: (16) У сваком случају, осећао сам се сасвим друкчије него обично, тотално чудновато, као никад дотле у животу (СрпКор2013; Томас Ман, Чаробни брег).

(17) Људи моји, стварно је била тотално будна (СрпКор2013; Џером Дејвид Селинџер, Ловац у житу /електронска верзија/).

Иако нам текст оригинала није доступан, морамо приметити да се и у потоњем примеру (18), као и у многим сличним случајевима, у преводу неретко препознају избор и ред речи карактеристични за страни, али не и за српски језик, мада се – уз невелик напор и истанчаније језичко осећање – увек може наћи примеренија форма исказа (уп. „...гледала сам у твојим очима ону светлост која те чини тотално другачијим малим дечаком од осталих” м. „у твојим очима гледала / посматрала сам светлост којом се потпуно разликујеш / издвајаш од осталих дечачића” или сл.).

4

18

1. Неки аспекти интензификације у српском језику (18) Од дана када си рођен гледала сам у твојим очима ону светлост која те чини тотално другачијим малим дечаком од осталих (СрпКор2013; Марк Леви, А ако је то ипак било истина, Београд, Плато, 2004).

У новије време придев тоталан употребљава се и као специфичан модификатор значења супстантива (19–21). Претпостављамо да је развоју ове његове функције допринела наглашена склоност интензификацији, при чему је значење обухватности добило нове варијетете (добрим делом зарад усклађивања са намерама говорника, који, одабравши такав начин атрибуције, јасно показује језичку неинвентивност, или сиромаштво речника). С друге стране, јасно је да у таквим колокацијама правац и исход модификације значења придева тоталан зависе од значења именице: по правилу се указује на какав нов квалитет којим се одређена појава издваја из познатог значењског оквира. Тако наглашавање обухвата екстерних и/или интерних својстава са циљем именовања ентитета који је окарактерисан као „варијетет Х спецификован највишим степеном обухвата” резултира колокатима као што су тотални фудбал5, тотално позориште6, тотални free jazz и сл. У чланку „Тотални фудбал” (www.znanje.org) овај варијетет познатог спорта објашњава се на следећи начин: „Израз тотални фудбал потиче из Француске, из самог израза fudbal total који означава апсолутну фудбалску игру”. Оваква дефиниција – управо због употребе двају интензификатора (тоталан, апсолутна), чија се семантичка поља добрим делом поклапају – не казује нам много о природи игре о којој је реч. Укратко, ради се о таквом модалитету фудбала у коме сваки играч мора бити способан да успешно игра у свим позицијама, нпр. да буде једнако добар у нападу као и у одбрани, на положају крила или бека, али и центарфора.

6 Образлажући својства тоталног позоришта, Г. Цветковић каже: „То је позориште у коме је СВЕ МОГУЋЕ и све је дозвољено, само ако је довољно атрактивно и изазовно – за пажњу, за сучељавање искустава, за преокретање појмова, за обновљену дискусију о битним темама, за разбијање шаблона мишљења и певања ... Тако се у том – како назив каже – ТОТАЛНОМ ПОЗОРИШТУ и користи СВЕ што се може наћи на сцени, око сцене, у граду, у глави извођача, у глави аутора, у тексту, у искуству, у изразу, у музици ...” (исп. Цветковић 2010; графичко истицање је ауторово).

5

19

КАКО МИСЛИМО РЕЧИ

(19) Израз тотални фудбал потиче из Француске, из самог израза fudbal total који означава апсолутну фудбалску игру (www.znanje.org; 20. 7. 2013. год.).

(20) У питању је тотално позориште. Немојте очекивати да ће представа бити ведра, јер је таква тема... (Срп Кор2013, Политика, 11. 12. 2007).

(21) ... некој радикалнијој струји коју представља Горан Симоноски из Belgradeyard Sound System тотални free jazz и вероватно мој фаворит (СрпКор2013; НИН 27, јун 2002).

Уочено је да у све поменуте синтагме придев тоталан уноси прагматичко значење „Х ослобођено очекиваних ограничења”, односно Х чији је квалитет проистекао из снажног отклона од „уобичајеног”, најчешће као последица кршења утврђених, познатих правила. Тако схваћено прекорачење, као differentia specifica, доприноси настанку модалитета који се, због наглашене (интерне и/или екстерне) екстензије, истиче интензификатором: тотални фудбал ослобађа играча скучености једне једине улоге, тотално позориште присваја неслућену слободу уметничког израза, а тотални free jazz емфатички истиче постојећу атрибуцију (free енгл. – слободан) и указује на највиши степен извођачке неспутаности у џез импровизацијама. Занимљиво запажање у вези са колокацијама прилога тотално (а–в) и придева тоталан (г) ексцерпираним из Корпуса савременог српског језика односи се на атракцију ових лексема и великог броја глагола, придева и именица са негативним значењем. Посебну групу чине речи у које је префикс не- унео значење одсуства пожељног квалитета (в). Нашли смо веома мали број придева афирмативног значења у споју с овим адвербом (тотално слободан, ~ очаран, ~ оригиналан). Мада су, разуме се, уобичајени и спојеви у којима се адверб тотално употребљава ради истицања чега (изузетно) позитивног или пожељног (тотално неодољиво, ~ прихватљиво, ~ опуштено и сл.), убедљива превага коло20

Скок 1972: P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (Knj. 2), (uredili Mirko Deanović i Ljudevit Jonke; surađivao u predradnjama i priredio za tisak Valentin Putanec), Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. СМер 2001: Словенска митологија: енциклопедијски речник (редактори: Светлана М. Толстој, Љубинко Ранковић), Београд: ZEPTER BOOK WORLD. СрАР (1) 2005: Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић, Асоцијативни речник српскога језика, прва књига – од стимулуса ка реакцији, Београд: Београдска књига, Филолошки факултет, Службени лист СЦГ. Срејовић и Цермановић-Кузмановић 31989: Драгослав Срејовић, Александра Цермановић-Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, Београд: СКЗ. СрпКор 2013: Корпус савременог српског језика (СрпКор), верзија СрпКор2013, Група за језичке технологије Универзитета у Београду, 2013. Сташић 2013: Miroslav Stašić, Ultimativno uživanje na koncertu Slayera, TTM [Time machine Music], <www.timemachinemusic.org> 26. 06. 2013. Цветковић 2010: Горан Цветковић, „Сардинија”, Радио Београд 2. <www. urbanandras.com> 31. 05. 2010. Шебек 2004: Zoltan Šebek, „Život kao putovanje”, Polja, časopis za književnost i teoriju 429, jul‒avgust 2004, s mađarskog preveo Arpad Vicko <www.polja. rs> 20. 10. 2014.

ОСТАЛИ ЕЛЕКТРОНСКИ ИЗВОРИ: <www.znanje.org> 20. 07. 2013. <www.facebook.com> 12. 06. 2013. <www.vesti.rs> 11. 02. 2013. <www.kodcivrica.com> 12. 6. 2013. <www.exyuforever.blogspot.com> 12. 10. 2013. <balkankinology.net>15. 10. 2014. <www.thelakakonjica.blogspot.com> 26. 11. 2014. <www.balkankinology.net/forums> 20. 12. 2014. <www.sportal.rs/news> 25. 05. 2015. <www.exyuforever.blogspot.com> 16. 05. 2015. <www.man.wannabemagazine.com> 12. 05. 2016. <www.ultimativnisastojak.blogspot.rs> 12. 08. 2017. <www.likechocolate.net> 16. 01. 2017.

269

<www.savjeti.org> 10. 01. 2017. <www.lepotica.rs> 12. 10. 2017. <www.pressonline.rs> 01.06.2017. <www.lider.media> 23. 07. 2017. <www.muskimagazin.com> 11. 12. 2017. <www.wisegeek.com> 16. 10. 2017. <balkankinology.net>15. 10. 2014.

270

ИНДЕКС ЦИТИРАНИХ АУТОРА Клајн, И. 29, 47, 66, 114, 235 Андрић, Д. 53, 226, 232, 241 Ковачевић, М. 13, 147 Бечева, Н. 149 Милорадовић, С. 53, 54 Бунтић, Д. 34 Николић, М. 83 Вељковић Станковић, Д. 11, 35, 41, 45, 77, 79, 95, 97, 103, 104, Новаковић, С. 104 107, 110, 112, 117, 118, 120, 122, Пипер, П. 11, 55, 56 134, 137, 153, 186, 194, 204, 225, Радовановић, М. 78 226, 239, 242, 250, 255 Ристић, С. 27, 125, 234 Вилотијевић, М. 245 Срејовић, Д. 155 Вилотијевић, Н. в. Стојиљковић, Ј. в. Вељковић СтанВилотијевић, М. 245 ковић, Д. 186, 194, 245, 250 Влајић-Поповић, Ј. 105 Ћорић, Б. 78, 84 Гортан-Премк, Д. 28, 31, 207 Цветковић, Г. 19 Грицкат, И. 81, 87, 88, 91, 93, 103, Цермановић-Кузмановић, А. в.

106, 107, 114 Срејовић, Д. 155 Дамјановић, А. 58 Чајкановић, В. 184, 185, 253 Драгићевић, Р. 14, 30, 59, 120, 147, Шипка, М. 29, 47, 53, 54, 66, 235 148, 150, 207, 213, 251 Штасни, Г. 196 Јовановић, Ј. 256 Караџић, В. 184 Babić, S. 67, 115 Barić, Е. 115, 116 Baumeistner, R. 52 Bugarski, R. 232, 237 Csikszentmihalyi, М. 204 Dajer, R. 150 Dastjerdi, H. V. v. Telebinejad, M. R. 144 Deignan, A. 149, 151, 157 Đerić, G. 150, 151 Đorđević, Ј. 25 Fauconnier, G. 139, 144 Frankl, V. 50

Galera, A. v. Mendoza, F. R. 218

Gerzić, B. 53, 54, 74, 226, 230, 232 Gerzić, N. v. Gerzić, B. 53, 54, 74, 226, 230, 232 Gojkov, G. 244 Imami, P. 226, 230, 232 Janda, L. 97 Jing-Schmidt, Z. 52 Johnson, M. 8, 55, 182, 192, 206 Jurafski, D. 116 Kankaraš, M. 243 Katunar, D. 116, 117 Kiełtyka, R. 145, 153, 154, 155, 164 Kintsch, W. 126

271

Kleparski, G. A. 145, 153, 154, 155,

164 Klikovac, D. 15, 45, 55, 79, 90, 124, 247, 248 Kopecka, B. v. Kleparski, G.

A. 145 Kovačević, Ž. 30 Krikmann, A. 165 Kövecses, Z. 45, 46, 143, 145, 205 Lakoff, G. 8, 36, 45, 48, 55, 60, 64, 69, 72, 75, 90, 111, 123, 124, 125, 164, 165, 179, 192, 205, 206, 210, 212, 214, 216, 230, 232, 234, 238, 240, 241 Lalević, M. 125, 147 Levi-Stros, K. 211 Lippmann, W. 150 Littlemore, J. 248 Low, G. v. Littlemore, J. 248 Mandler, J. 192, 193 Markosian, N. 204 Martinez, I. M. P. 43 Mendoza, F. R. 218 Milić, G. 144

272

Mladenović, E. 185, 187 Nikodinovski, Z. 157 Outli, K. 42 Paradis, C. 16 Pavlović, L. v. Mladenović, E. 187 Persson, G. 153 Prop, V. 138 Prćić, T. 12, 28, 30

Pütz, M. 250

Radden, G. 145 Rasulić, K. 145 Reda, G. 218 Silaški, N. 144, 145 Skok, P. 157 Stojkanović, А. 234 Tadić, Т. 11, 12 Talebinejad, M. R. 144 Talmy, L. 45, 46 Taylor, J. R. 103 Thornton, F. J. 154 Turner, М. 139, 144, 164, 165, 179 Yule, G. 50 Zhang, R. 43

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 811.163.41'373 ВЕЉКОВИЋ Станковић, Драгана Д. Како мислимо речи : прилози проучавању когнитивних аспеката српске лексике / Драгана Д. Вељковић Станковић. - Београд : Филолошки факултет Универзитета, 2018 (Београд : Бубањ штампа). - 274 стр. ; 24 cm. (Библиотека Језикословље / [Јасен, Београд]) Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. Библиографија: стр. 259-270. - Регистар.

ISBN 978-86-6293-085-9 (Јасен) a) Српски језик - Лексика b) Српски језик - Семантика COBISS.SR-ID 267483916