Штампа – кичма медија - Радивоје Петровић

Радивоје ПЕТРОВИЋ

ШТАМПА – КИЧМА МЕДИЈА Новине у дигиталној ери

Радивоје Петровић

ШТАМПА – КИЧМА МЕДИЈА Новине у дигиталној ери

Београд 2017

Библиотека Знакови Радивоје Петровић ШТАМПА – КИЧМА МЕДИЈА Новине у дигиталној ери Рецензенти Др Зоран Арацки Др Зоран Јевтовић Др Слободан Рељић Издавач ЈАСЕН Дечанска 12 Београд тел. 011 32 86 339 www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com За издавача Војо Станишић Дизајн корица Мирко Тољић Припрема за штампу Александар Костић

САДРЖАЈ УВОД............................................................................................ 9 I – НОВИНАРСТВО У ШТАМПИ ........................................ 15 ЖУРНАЛИЗАМ КАО ПРОФЕСИЈА.......................................17 Особине штампе............................................................................. 18 Шта је лист, односно новина?...................................................... 19 Поштено новинарство.................................................................. 21 Функције новинарства.................................................................. 23 Новинар – главни актер новинарства....................................... 25

НОВИНАРСКИ НАЧИН РАЗМИШЉАЊА..........................27 Два стуба новинарског мишљења.............................................. 28 Новинарски интегритет................................................................ 30 Основни стандарди професије................................................... 31 Критичко мишљење....................................................................... 33 Развијање истраживачког духа................................................... 35 Идеолошко усмерење ................................................................... 37 Укидање утицаја стране вредносне матрице........................... 38 Раскид са идеологијама прошлости и аутошовинизмом...... 39 Културни модел заснован на минимуму заједничких традиција и вредности:......................................... 40 Промена свести на таласу националних потреба.................. 41 Закључак........................................................................................... 42

II – ДРУШТВЕНА ИСТОРИЈА ШТАМПЕ........................... 45 РАЗВОЈ ШТАМПЕ У СВЕТУ.....................................................48 Почеци штампарства и прве писане новине........................... 48 Битка за слободу штампе............................................................. 53 Успон и златно доба штампе........................................................ 57 Амерички нови журнализам....................................................... 60 Штампа у XX веку.......................................................................... 63 5

ШТАМПА У СРБИЈИ..................................................................67 Почеци српске штампе.................................................................. 67 Штампа у Кнежевини Србији и српској Војводини.............. 70 Штампа у Краљевини Србији...................................................... 75 Српска штампа у Краљевини Југославији................................ 78 Штампа у социјалистичкој Југославији ................................... 79 Штампа у вишестраначкој Србији............................................. 83

III – ПРОИЗВОДЊА САДРЖАЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У НОВИНАМА ..................................................... 87 ПРОИЗВОДЊА............................................................................89 Новинска индустрија.................................................................... 89 Избор садржаја............................................................................... 91 Писање.............................................................................................. 94 Како испричати причу.................................................................. 96 Редиговање и пласман садржаја................................................. 98 Уређивање новина........................................................................ 100

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У НОВИНАМА............................104 Типови редакција......................................................................... 106 Ко је ко у новинској редакцији?................................................ 110

IV – СПЕЦИФИЧНОСТ НОВИНАРСКИХ ЖАНРОВА У ШТАМПИ............................................... 115 ФАКТОГРАФСКИ ЖАНРОВИ...............................................117 Интервју ......................................................................................... 117 Вест.................................................................................................. 122 Извештај......................................................................................... 126

АНАЛИТИЧКИ ЖАНРОВИ...................................................130 Коментар........................................................................................ 130 Чланак............................................................................................. 133

БЕЛЕТРИСТИЧКИ ЖАНРОВИ............................................136 Репортажа...................................................................................... 136 Фељтон............................................................................................ 139

ФОТОГРАФИЈА..........................................................................141

6

V – ШТАМПА У ЕРИ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ....................... 145 Садржај из штампе за нове медије........................................... 147 Шта су досадашња искуства и последице судара штампе и интернета?...................................................... 148 Он-лине искуство штампе......................................................... 152 Зашто пропадају новине у Србији?.......................................... 155

VI – БИОГРАФИЈА................................................................ 159 VII – ЛИТЕРАТУРА ............................................................... 163

7

УВОД

Увод

Штампа је кичма медија, једнако као што је вест кичма свих новинарских жанрова. То је, вероватно, и разлог што је у ових неколико векова одолела свим искушењима, преживела појаву филма, радија, телевизије и интернета, са већим или мањим модрицама, излазећи после сваког дуела са новим конкурентом јача, самоуверенија и стабилнија. Чињенице да је настала три века пре свих других, као и да се у последња два века на сцени појавило више комуникационих медија него у читавој претходној људској историји, упућује нас на опрезније процене и пројектовање будућности штампаних новинских издања, што није био случај у неколико претходних деценија. Напуштајући праксу да нам историја буде водич, често смо заборављали много пута потврђену закономерност Роџера Фидлера, професора на Универзитету у Мисурију у САД, „да су силе које обликују нашу будућност у основи исте оне силе које су обликовале нашу прошлост”. Зато смо се и утопили у различите сценарије сахрањивања штампе, глорификујући домете и потенцијале нових дигиталних медија, да бисмо се после скоро две деценије „дигиталног пијанства” мало отрезнили и реалније почели да сагледавамо позицију најстаријег медија у XXI веку. У обиљу савремене литературе о медијима и код нас и у свету, ваљда због претходно реченог, нема много наслова који се баве штампом и професијом у новинама. Делом, претпостављам, разлог је што су ранија стручна издања о медијима, по правилу, подразумевала да се највећи део њихових анализа, резултата истраживања, целокупног садржаја у највећој мери односио на штампу, без њеног посебног издвајања. Мислим, ипак, да је главни разлог што никоме нормалном није падало на памет да се бави медијем, макар био и најстарији и највиталнији, глобално фокусирање пажње на интернет, мрежу, онлајн варијанте и све оно што је информатичко друштво донело са собом. Мада се у најширој јавности није много одмакло од такве атмосфере, осим што из стручних кругова широм света стижу отрежњујући истраживачки резултати да се са штампом мора и даље ра11

Штампа - кичма медија

чунати, проценио сам да је једна оваква књига, посвећена штампи, са свим њеним универзалним карактеристикама које присвајају и остали медији, данас преко потребна. Не само да би се реафирмисала улогу штампе и фокусирала на потребу њеног већег поштовања, већ и да би се попунила празнина у академском образовању младих новинара, који су израсли и сазрели у новом дигиталном времену, без јасне свести о штампи као кичми дигиталних медија. Истовремено, искуства потписника ових редова током вишедеценијске новинарске каријере у угледним српским новинама учврстили су ме у уверењу да су најбоља новинарска имена стизала из штампе, као што су и најбоље новинарске школе израсле унутар новинских редакција. Могуће је да се овакав приступ аутора подведе под својеврсну професионалну носталгију, која се објашњава животном везаношћу за тај медиј (сетите се изреке да је новинарство и професија, али и начин живота) на једној, или еснафску пристрасност, на другој страни, будући да је цео свој новинарски радни век потрошио на новине и штампу. Они који тако буду тумачили вероватно ће, макар мало, бити у праву, али то не умањује значај садржаја који је спакован између корица ове монографије. Књига има пет садржинских целина. Први одељак Новинарство у штампи говори о професији и начину рада у новинама и посебно разматра једну од кључних особина која се тражи данас од новинара – новинарски начин размишљања, што је централни део ове монографије и садржај који се до сада ретко стручно третирао на овај начин. Други одељак Друштвена историја медија представља историјски пресек развоја штампе у свету и посебно у Србији, дајући суштински важне моменте за разумевање модерне штампе. Трећи одељак Производња садржаја и организација рада у штампи говори о систему рада, од прикупљања информација до штампања новина и то у савременим условима, што ће посебно бити од користи будућим новинарима који још нису завирили у новине и „осетили мирис штампарске боје”. Четврти одељак Специфичност новинарских жанрова у штампи представља надградњу за младе новинаре који су већ савладали основна знања из теорије жанрова, а сада су у прилици да их изоштре и специјализују на примеру штампе, посебно кад је реч о оним жанровима који су својствени овом медију. Пети завршни одељак Штампа у ери дигитализације 12

Увод

је ситуирање читаве приче о начину рада и функционисању штампе у модерним условима, са намером да се промени фокус размишљања, релативизују дигитална очекивања и спрече неоправдане катастрофичарске прогнозе о судбини штампе. Садржај ове монографије подразумева да код потенцијалних читалаца постоји већ завидно професионално предзнање, па ово штиво заправо представља неку врсту логичног наставка наслова „Жанрови у савременом новинарству”, чији је коаутор и аутор ове монографије. Није намера ове књиге да навија за новине и фаворизује штампу, већ да у сучељавању стручних, научних и искуствених сазнања широм света и код нас изнедри један општи поглед на модерну штампу, без потребе да прогнозира њену будућност, али са наглашеним циљем да покаже оно што би могао да буде генерални закључак и посредни одговор на питање како опстају новине: квалитет данашњих новина је кључ њиховог опстанка и успеха, све остало што се догађа око новина – интернет, смањење прилива огласа, криза штампе и тако редом – само су алиби за људе у штампи да оправдају сопствени неуспех. Руковођен тиме и свестан да су многи искусни и ауторитативни новинари и комуниколози срочили своја сазнања и искуства у обиљу наслова, конципирао сам садржај ове монографије као сплет личних професионалних опсервација и знања и њихових ауторских запажања, настојећи да прецизним цитирањем и поштеним односом према њиховом раду направим макар мали искорак у настојањима да објасним феномен штампе у модерном времену. За историјски преглед развоја штампе од непроцењиве користи била ми је студија М. Бјелице и З. Јевтовића Историја новинарства, у издању Мегатренд универзитета из 2006. године, посебно њихова методологија развоја штампе у Србији, коју сам преузео, и на чему сам им неизмерно захвалан. Безброј питања и детаља у вези са новинарском професијом, организацијом и системом рада, специфичностима жанрова и још много тога савладавао сам консултујући студије С. Рељића Медији и трећи светски рат, у издању „Катене мунди“ (Catene mundi), 2016. године, С. Маловића Основе новинарства, у издању „Техничке књиге“ из Загреба, 2005. године, Д. Валић Недељковић О новинарству и новинарима, у издању Филозофског факултета, Одсек за медијске студије, из Новог Сада, 2007. године, Групе аутора Жанрови у савременом новинарству, у 13

Штампа - кичма медија

издању „Јасена“ из Београда, 2014, Ш. Р. Мола Новинарство, у издању „Клиа“ из Београда, 2005, Д. Славковића Основи новинарства и информисања, у издању „Радничке штампе“, из 1975. године и многе друге. Тим поводом искрено им се захваљујем, убеђен да ће садржај због тога бити далеко бољи и квалитетнији. Коначну реч о књизи даће читаоци и студенти комуникологије и новинарства, којима је превасходно и намењена, и то само као почетак једног дугог процеса учења новинарства, у коме ће оно што буду научили у штампи и у вези са њом бити дугорочно корисно, чак и ако штампе једног дана и – нестане. Аутор

14

I – НОВИНАРСТВО У ШТАМПИ

I - Новинарство у штампи

Новинарство је рођено у епохи штампе, онда када су искрсле потребе и створене могућности за бржи, ефикаснији пријем, обраду и пласман информација. Отуда је прича о новинарству и новинарима у штампи темељна у највећем делу и за новинарство у другим медијима, било традиционалним или дигиталним. Кључни стандарди, владајући принципи и најпоучнија искуства ове професије изнедрени су у штампи, па се по природи ствари новинарство и новинари у штампи сматрају неком врстом изворног квалитета ове професије. Колико је новинарство важна и за друштво незаобилазна професија можда боље од свега илуструје често понављана реченица: „Ништа се није догодило ако новине нису забележиле!” Некада се живот није могао замислити без новина, данас је ситуација иста са – медијима. Новине су као остарела дама простор препуштале другим, модернијим – радију, ТВ-у, интернету, али је суштина новинарства и ауторитет професије формиран у доба штампе остао да бди до данашњег дана. Чињеница да се ни после више од две деценије нису оствариле лоше, катастрофичарске прогнозе о нестанку новина довољно говори у прилог дуговечности штампе и у овим околностима када најстарији медиј пролази кроз своју можда најдраматичнију кризу. Ипак, истраживања потврђују да је добар део садржаја на онлајн медијима заправо преузет из штампе, сугеришући неочекивану истину: без новина се ни данас не може.

1. ЖУРНАЛИЗАМ КАО ПРОФЕСИЈА Новинарство је професија коју је немогуће дефинисати. Томе у прилог иде и податак да на претраживачу на интернету има више од милион варијанти одговора на питање: шта је новинарство? Иако је најчешће међу новинарима цитирана чувена реченица Винстона Черчила – „Новинарство је дивна професија ако се на време напусти!” – ипак је можда најбоље придружити се онима који сматрају да се једна тако важна друштвена делатност не може спаковати у било какве оквире, па ни у дефиницију. Ипак, за академске потребе би можда најближа некој целовитости слике о овој вештини била 17

Штампа - кичма медија

следећа: „Новинарство је професија која подразумева прикупљање, обликовање и проверавање информација о догађајима, појавама и људима од јавног интереса и потом њихово дистрибуирање до аудиторијума на велику удаљеност уз помоћ масовних медија.”1 У теорији се искристалисало „пет неопходних елемената” који ближе и прецизније одређују појам новинарства. То су2: 1. начин изражавања, који је у суштини обележје професије; 2. извештавање о идејама и догађајима; 3. коментарисање тих идеја и догађаја; 4. њихова јавна дистрибуција; и 5. све претходно се односи на садашње време и одређени географски простор. У прилог напорима да се што прецизније одреди појам новинарства бележимо и седам услова за медије Дениса Мек Квејла:3 „формалну организацију, усмереност на масовну публику, јавност и отвореност према свима; публика, примаоци су хетерогени људи који су на великим удаљеностима од места емитовања поруке; однос између комуникатора и публике успостављају особе познате само по својој јавној улози комуникатора; примаоци масовних порука су појединци уједињени у масу, која има заједничке интересе и сличне облике понашања.”

1.1. Особине штампе4 Које су основне особине штампе које имају повратно дејство на новинарство у овом најстаријем медију? У теорији се издвојило осам карактеристика: Прво, писана реч је једна од основних особина новина, што захтева савладавање вештина читања, писања и слободно време; Друго, забележена информација пружа могућност да се на њу читалац враћа више пута, да је прочита у више наврата, за разлику 1

2

3

4

18

Валић Недељковић Д. (2007): О новинарству и новинарима, Филозофски факултет – одсек за медијске студије, Нови Сад, стр. 9–10 Adam G. S. andi Clark R. P. (2006): Journalism The DemocraticCraft, Oxford New York: Oxford University Press, page 11 Цитирано према: Malović S. (2005): Osnove novinarstva, Golden marketing – Tehnička knjiga, Zagreb, str 11–12 Коришћен истоимени одељак из Валић Недељковић Д. (2007): О новинарству и новинарима, Филозофски факултет – одсек за медијске студије, Нови Сад, стр. 83–89

I - Новинарство у штампи

од електронских медија, кроз које информација прође без могућности да се прималац на њу поново врати; Треће, видљиво је све што се објави у новинама, и добро и лоше, и ваљано и грешка, па су управо најчешће тужени за клевету и увреду новинари штампаних медија; Четврто, дистрибуција, новине се купују на киоску, „тираж је одраз јавног вредновања штампе, али и стања духа јавности”; Пето, појава штампе наметнула је нову привредну делатност, промовишући нова занимања и нова радна места; омогућила проток информација убрзавајући развој државе и друштва, а опозиционим мишљењима помогла да буду ближи јавности; Шесто, вест од јуче, за разлику од радија, ТВ и у новије време онлајн издања; Седмо, развила су се специјализована издања: за жене, за младе, за мањине, оглашавање...; Осмо, обезбедиле независност продајом на киоску, а данас се највећи део прихода у новинама обезбеђује од оглашивача, којима новине, фактички, продају своју публику и у том смислу нису више независне. Шта је лист, односно новине? „Наша званична статистика дефинисала је лист као дневну или повремену публикацију која се издаје да би се редовно обавештавала јавност, а има своје посебно типографско обележје, штампана је у колонама (ступцима). Часопис је стручна или научна периодична публикација штампана најчешће у облику књиге. Билтен је уобичајен назив за периодичну информативну публикацију, намењену информисању чланова неке стручне или политичке организације или установе. Магазин је периодична публикација која је по садржају блиска новинама, а има форму часописа. Ревија је књижевно-уметнички часопис, графички богато опремљен. Често се под тим подразумева и илустровани магазин (ревијална штампа).”5 Четири битне карактеристике новина, према немачком теоретичару Оту Гроту, су: 1. периодично излажење; појављују се редовно у тачно одређеним временским размацима; 5

Бјелица М. и Јевтовић З. (2006): Историја новинарства, Мегатренд универзитет, Београд, стр. 27.

19

Штампа - кичма медија

2. актуелност; настоје да својим читаоцима доставе најсвежије вести; 3. општост; баве се разноврсним животним темама; 4. публицитет; настоје да обухвате својим обраћањем што шире масе људи. Амерички истраживач штампе Едвин Емери сматра да праве новине морају да имају следеће карактеристике6: • да излазе најмање једном недељно; • да су умножене механичким путем; • да су приступачне сваком ко жели да плати одређени износ за њих; • да садрже нешто што је од општег интереса; • да су писане приступачним књижевним језиком; • да су опремљене у складу са савременим техничким развојем; • да имају устаљено време излажења. Током историје штампаних медија однос прихода од продаје примерака и од оглашивача био је различит. Цена новина зависи од тог односа и од тиража. Новине, ипак, опстају, налазећи нове путеве, и представљају омиљено дневно штиво већине. Многи сматрају да су и бесплатни примерци за читаоце (финансирају их оглашивачи) будућност дневне штампе. У теорији постоје четири основна критеријума за класификацију штампе. То су: • квалитет, • фреквенција, • зона дистрибуције, • извори прихода. Према квалитету штампа може да буде: информативно политичка и таблоидna; а као међукатегорија издвајају се инфотејмент новине – забавне новине (Забавник) и инфојнмершал новине – бесплатни примерци (24 часа); У зависности од фреквенције излажења могу бити: дневне, информативна штампа (Политика, Данас, Новости), недељне (НИН, Печат, Недељник), двонедељне и месечници (разне врсте њуз магазина и специјализованих издања за разне врсте корисника); 6

20

Edwin E. (1962): The Press and America, An Interperetative history of journalism, Engled Cliffts

I - Новинарство у штампи

Према зони дистрибуције новине се деле на: интернационалне/глобалне (Ју-Ес-Еј Тудеј, Економист), националне (Политика, Гардијан, Монд, Њузвик), регионалне (новосадски Дневник), локалне (Народне новине из Ниша), интерне (фабричке, општинске, билтени, школске новине); У зависности од тога како се финансирају новине могу да се деле на: оне које се финансирају директно од стране читалаца, од оглашивача, мешовите и субвенциониране.

1.2.

Поштено новинарство

Какву нам слику стварности преносе новине? Да ли новинари могу верно да пренесу догађаје како су се догодили? Ово су само нека од питања о односу стварности и њеног привида у новинама. Наиме, новине као и остали масовни медији интерпретирају сложену и вишедимензионалну стварност настојећи да дају управо оно што је, према професионалним стандардима, најважније. Другим речима, новински извештај о догађају увек је само интерпретација новинара, слика догађаја како је он видео. Када се томе дода и чињеница да новине имају улогу „чувара капија” – gatekeeper, онда се комплетира неподељен утисак да се слика стварности на страницама штампе формира према симболичној и једноставној слици малобројних, али утицајних гласова. Новинарство је данас врло сложена професија која подразумева да се и стара дама – штампа – прилагођава духу времена и савременим технолошким иновацијама које, хтели то или не, мењају и новинарство, па и – новине. Све то намеће новинарима другачији приступ у припремању и реализацији садржаја у свакодневној новинској пракси и подразумева стицање нових знања и поштовање нових стандарда професије. Већи део професионалног вредносног система штампаног новинарства важи и данас као и у време када су дефинисани основни етички принципи. Све остало се променило, али су темељне вредносни и принципи, о којима је говорио и Џозеф Пулицер, остали.7 „Морална начела новинарства: увек се борити за напредак и промене, никада не толерисати неправду и корупцију, увек се борити против демагога свих странки, стално опонирати привилегова7

Цитирано према www.jetic-tempus.net

21

Штампа - кичма медија

нима и јавним проневеритељима, увек саосећати са сиромашнима, увек подупирати јавно добро, никада не бити задовољан само објављивањем вести, увек бити посве независан, не бојати се напасти зло, без обзира на то је ли га узроковала плутократија или центри моћи”, записао је Пулицер. Новинари нису више само сакупљачи вести. Од њих се очекује да истражују, да буду критични према свету у којем живе, али и проактивни, тачније да покрећу јавну дебату о темама од општег интереса. „Задатак новинара данас није, дакле, више само трагање за вестима, већ и умеће атрактивне презентације садржаја који се нуде све захтевнијем аудиторијуму. Истовремено такав начин рада је скуп и мало медија може да финансира сложене, кретивне, истраживачке пројекте. Стога многи теже једноставном, јефтином, тривијалном производу, који задовољава комуникационе потребе и примерен је општем укусу најнижих захтева конзумената садржаја популарне културе – културе кича”8. Стари модел новинарства, промовисан у златно време штампе, као ширење готових, једносмерних информација повлачи се пред налетима нових теорија које образују савремену матрицу информационо-комуникационих струјања, декларативно омогућавајући свима да говоре о свему и сваког тренутка! „Битно се мењају садржај и смисао људске интеракције, јер се комуникациона моћ усмерава ка полуобразованим масама које под утицајем медија промовишу потрошачки конзумеризам”.9 У таквим околностима, са свих страна вребају поруке са основним задатком да нас информишу, али и жељом да намаме, заведу и убеде. Модел 3К – кратко, крупно и креативно – њихов је мото и суштински креира амбијент у коме данас живи и ради новинар. Он више није, без обзира на то у ком медију пише, пасивни преносилац информације, посредник у процесу креирања масовне свести, нити универзална незналица, како се то некад говорило. Новинари су све више енергични комуникатори, трансмисија између догађаја на терену и јавности, који својим произвођењем садржаја 8

9

22

Валић Недељковић Д. (2007): О новинарству и новинарима, Филозофски факултет – одсек за медијске студије, Нови Сад, стр. 15–16 Јевтовић З., Петровић Р. и Арацки З. (2014): Жанрови у савременом новинарству, Јасен, Београд, стр. 16

VI – БИОГРАФИЈА

VI – Биографија

Радивоје Петровић, истакнути новинар, публициста и комуниколог из Београда, дипломирао је журналистику на Факултету политичких наука Београдског универзитета и досадашњи радни век од 32 године провео је у медијима: Студент, Студио Б, Експрес политика, Политика, Глас јавности, Вести, од чега најдуже у кући Политика – 25 година, и произвео је више од хиљаду новинских текстова и прилога свих жанрова… У новинама је обављао послове од приправника у градској хроници до партијског и скупштинског извештача, репортера из земље и света, заменика главног уредника, политичког коментатора (Политика) и одговорног уредника (Глас јавности). Добитник је престижних новинарских награда листова „Експрес”, 1985. и „Политике”, 1995. године. Радио је и на пословима уредника издања за САД и Канаду у најтиражнијем дневном листу српске дијаспоре „Вести” из Франкфурта. Магистрирао и докторирао на темама из области комуникологије фебруара 2008. и јануара 2011. године. Докторска теза носи наслов Нови журнализам као изазов монополу традиционалних медија, што је касније продубљено у академској пракси утемељивањем проучавања промена у новинарству у светлу нових трендова и прилагођавања ове професије захтевима мултимедија. Магистрирао је на тему Комуникационо и функционално повезивање српских медија у дијаспори, што представља својеврсну круну његовог новинарског ангажмана на сектору дијаспоре, дужем од једне деценије. Већ деценију и по је у процесу академског образовања новинара, а од 2013. године је ванредни професор Факултета за спорт Универзитета Унион Никола Тесла у Београду, на смеру спортско новинарство. Аутор је више публицистичких дела, од којих издвајамо Распад и рат, хроника распада од СФРЈ до СРЈ (1995), Просвета, Ниш; Србија на нишану, дневник бомбардовања (2000), Чигоја, Београд; Мождана веза са Србијом, 100 драгуља српског расејања (2005), Глобалпулс, Београд; Србија на Крфу (2008), Матица исељеничка Србије, Београд; Енциклопедија српског народа (2008), Завод за уџбенике Србије, Београд, одреднице о расејању; Чувари огњишта, монографија (2010), Хуманитарна организација Стара Рашка, Београд…

167

Штампа - кичма медија

Објавио је и десетак научних радова у националним и међународним часописима из области друштвених наука, аутор је монографије „Нови журнализам – Како спасити новинарство” (Јасен, 2014) и коаутор монографије „Жанрови у савременом новинарству” (Јасен, 2014).

168

VII – ЛИТЕРАТУРА

VII – Литература

Adam G. S. andi Clark R. P. (2006): Journalism The DemocraticCraft, Oxford New York: Oxford University Press Altheide D. L. and Snow R. P. (1991): Media Worlds in the Postjournalism Era, De Gruyter, New York Антонић С. (2014): Стање друштва и стратегија обнове, Зборник „Ка српском становишту”, Београд, Еврогуинти Arent H. (1994): Istina i laž u politici, Beograd, Filip Višnjić Balle F. (1988): Medias et societes, Montchrestien, Paris Bennett W. L. (1988): News: The Politics of Illusion, Longman, London Biagi S. (1999): Media Impact: An Introduction to Mass Media, Wodsworth Publishing Company, Belmont Бјелица М. и Јефтовић З. (2006): Историја новинарства, Мегтренд универзитет, Београд Brever D. (2008): Konvergencija u redakcijama, www.media.ba Chomski N. (1994): Secrets, Lies and Democracy, interwieved by Deavid Barsamian, Tucson, USA, Odonian Press, Chyi I. (2016): Trial and Error: U. S. Newspapers' Digital Struggles Toward Inferiority, Austin American-Statesman, Texas Čečen B. (2007): Vodič kroz sinopsis istraživačke priče, MC Онлајн, www. media.ba DiMaggio A. (2008): Mass Media, Mass Propaganda – Examining The News in the War on Terror, Lanahm, Lexington Books Donscbach W. (2001): Der kollektive Irrtum. Der Tod des kleinen Joseph: Warum Sebnitz zum Дотсон Б. (2008): Телевизијске приче за памћење, ЦИД, Подгорица Dovifat E. W. (1976): Jurgen: Zeitungslehre, Berlin u. a, de Gruyter Душанић Ј. (2014): Ка економском опоравку, Зборник „Ка српском становишту”, Београд, Evroguinti Edwin E. (1962): The Press and America, An Interperetative history of journalism, Engled Cliffts Ferguson D. L. i Patten J. I. (1986): Journalism Today, National Text Book Company, Lincolnwood Fidler R. (1997), Mediamorphosis, Thousand Oaks, CA: Pine Forge Press Fox S. (1984): The Mirror Makers: A History of American Advertising and Its Makers, Morrow, New York Gilli G. A. (1974): Kako se istražuje, Školska knjiga, Zagreb Гоцини Ђ. (2001): Историја новинарства, Clio, Београд 171

Штампа - кичма медија Heibert R. E, Ungurait D. F. i Bohn T. (1991): Mas Media VI: An Introduction to Modern Newspapers, Magazines and Specialized Publiciations, St Martins Press, New York Хејвуд Е. (2004): Политика, Београд, Clio Хофбауер Х. (2012): Наручена истина, купљена правда – колонијализам Европске уније, Београд, Јасен Хрватин С, Петковић Б. (2014): Значај медијског интегритета, Нови Сад, Новосадска новинарска школа Itule B. D. i Anderson D. A. (1987): News Writing and Reporting for Today's Media, McGrow Hill, Palatino Јевтовић З, Петровић Р. и Арацки З. (2014): Жанрови у савременом новинарству, Јасен, Београд Јевтовић З. и Петровић Р. (2013): Шта се догађа са нашим штампаним медијима, Часопис Политеиа, бр 5, Универзитет Бања Лука Јовановић М. (2014): У потрази са снажном државом, Зборник „Ка српском становишту”, Београд, Evroguinti Кара-Мурза С. (2015): Демонтажа народа, Београд, Информатика Kennedy J, Moen D. i Ranly D. (1993): Beyond the Inverted Pyramid: Effectiv Writing for Communication, Longman, New York Ковић М. (2014): Ка српском становишту, Evroguinti, Београд La Roche W. (2001): Einfuhrung in den praktischen Journalismus, List Verlag, Munchen Leyendecker H. (2000): Die so gennante vierte Gewalt ist oft nur viertklassing, Frankfurter Rundschau, Frankfurt Lippman V. (1931): The Revolutin in the American Press, Yale Review Lipman V. (1995): Javno mnjenje, Naprijed, Zagreb Ломпар М. (2014): Мисао о српском становишту, Зборник „Ка српском становишту”, Београд, Evroguinti Malović S. (2005): Osnove novinarstva, Golden marketing – Tehnička knjiga, Zagreb McDouggal C. (1938): Interpretative Reporting. MacMillan, New York McDougall A. (1990): Picture editing & lay out, Viscom Press Columbia McQuail D. (1994): Mass Communication Theory, SAGE, London Mertzler K. (2006): Creative Inerwieving, Third Edition, Oregon Mencher M. (1970): News Reporting and Writing, WCB, Medison Meyer W. (1983): Zeitungpraktikum. Auszug aus der Loseblattsammlung Journalismus von heute, hrsg. von Jurgen Frohner, Starnberg: Verlag R. S. Shulz Meller L. (2007): Sinopsis istraživačke priče, MC Онлајн, www.media.ba Милетић М. (2009): Основе менаџмента медија, Филозофски факултетодсек за медијске студије, Нови Сад Мол Ш. Р. (2005): Новинарство, Clio, Београд 172

VII – Литература Nichols J. i McChesney R. (2009): Saving Journalism: The Soul od Democracy, Free Press, New York Nielsen R. K. (2012): Ten Years that Shook the Media World, Univercity of Oxford and Reuters Institute for the Study of Journalism Нушић Б. (1982): Аутобиографија, Просвета, Београд Пешић Б. (1960): Савремена средства информације, Југословенски институт за новинарство, Београд Петровић Р. (2015): Национално становиште као јавни интерес у медијском комплексу транзиционих друштава, Култура полиса бр 28, Нови Сад, Институт за европске студије Петровић Р. (2014): Нови журнализам: Како спасити новинарство, Јасен, Београд Pitts B. J, Kumbula S. T, Popovich M. N. i Reed D. L. (1997): The Process of Media Writing, Allyin and Bacon, Boston Popkin J. D. (1990): Revolutionary News. The Press in France 1789–1799, Duke Univercity Press, Durham-London Радојковић М. и Ђорђевић Т. (2001): Основе комуникологије, ФПНЧигоја, Београд Рељић С. (2016): Медији и трећи светски рат, Београд, Catena mundi Rivers W. L. i Work A. R. (1988): Writing for the Media, Mayfield Publishing Company, Belmont Rosenwald M. (2017): Print is dead. Long life print, Columbia Journalism Review, Columbia Graduate School of Journalism, www.medija.ba Shirky C. (2009): Newspapers and Thinking Unthinkable, blogg, New York Seldes G. (1950): Tisuću Američana, Zagreb, Društvo novinara NR Hrvatske Славковић Д. (1975): Основи новинарства и информисања, Радничка штампа, Београд Stein M. L. (1989): Newspapers as TV set, Editors&Publisher Steinberg S. H. (1962): Cingue secoli di stampa, Einaudi, Torino Sullivan W. i Core G. (1983): Writing from the Inside, W. W. Norton and Company, New York Šćekić J. (1969): O intervjuu, Savremena sredstva informacije, Beograd Thompson M. (2009): The Three Key Parts of News Stories That Are Usually Missing, www.poynter.org Валић Недељковић Д. (2007): О новинарству и новинарима, Филозофски факултет – одсек за медијске студије, Нови Сад Вукотић М. (мај 2017): Зашто пропадају српске новине, „Недељник”, Београд Williams R. (1983): Sociologia della cultura, il Mulino, Bologna Williams R. (1962): Communications, Penguin, Harmondsworth 173

Winston B. (1998): Media Tehnology and Society. A History: from the Telegraph to the Internet, Routledge, London