Magazin 99

МАГАЗИН Година II * Број 99 * 23. фебруар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

2

МАГАЗИН 23.2.2014.

Краљевачки

МАГАЗИН Премашена граница од 1000 читања на дан

Краљевачки МагазИН осваја планету

3

Рано јутрос отворена биралишта у Косовској Митровици

МАГАЗИН

23.2.2014.

ЧЕТИРИ КАНДИДАТА ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА

4

- У седам гласачких центара на 33 биралишта становници Митровице бирају између Горана Ракића, Оливера Ивановића, Мусе Мифтарија и Фљорента Аземија. - Биралишта се затварају у 19 сати. - Оливер Ивановић из затвора послао поруку бирачима. - Скупштина Косова мора да промени Устав како би се створили услови за оснивање оружаних снага. - Очекује се да косовска војска има 5.000 активних и 3.000 резервних војника. - Нова мисија Европске уније ће доћи на Косово на основу резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244

5

МАГАЗИН

23.2.2014.

Д

6

анас се одржавају поновљени избори за градоначелника Косовске Митровице на којима ће се бирачи опредељивати између четири кандидата, два представника српских партија и два члана албанских странака. На гласачком листићу су имена кандидата Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливера Ивановића, Грађанске иницијативе „Српска“ Горана Ракића, Демократског савеза Косова Мусе Мифтарија и Демократске партије Косова Фљорента Аземија. У седам гласачких центара 33 бирачка места отворена су у 7, а затварају се у 19 сати. Косовска председница Атифете Јахјага расписала је изборе за градоначелника северне Митровице за 23. фебруар након што градоначелник Крстимир Пантић, изабран на локалним изборима 3. новембра, није желео да положи заклетву на материјалу са ознакама државности Ко-

сова. Кандидат за градоначелника Оливер Ивановић, који се од 27. јануара налази у затвору под оптужбом да је умешан у ратне злочине, једини је од четворице кандидата који је учествовао и на новембарским локалним изборима на Косову и Метохији. Са завршног скупа Грађанске иницијативе „Српска“ Горан Ракић је поручио да да ће грађани његовим избором за градоначелника добити искреног и доследног лидера у енергичној и одлучној борби за очување српских интереса и обећао да ће радити на ефикасном решавању свих проблема са којима се грађани свакодневно суочавају. Све то је могуће остварити формирањем институција признатих и поштованих од стране свих међународних фактора који имају јак утицај на живот и опстанак српског живља на Космету, па је неопходно прилагодити се постојећој ситуацији и деловати у складу са њом.

Оливер Ивановић се бирачима обратио писмом које је прочитано на завршној конвенцији Грађанске иницијативе „СДП“ и поручио им да не дозволе да манипулацијом или политичким притиском буде изабран неко ко не може обезбедити мир, стабилност и очување њиховог виђења како град треба да изгледа у будућности. Ивановић је навео да је његов највећи грех што као грађанин Митровице жели мирно да живи у свом граду и подиже децу у атмосфери коју неће диктирати туђе политичке идеје. Становницима северне Косовске Митровице је позив да у што веће броју изађу на биралишта упутио и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, истичући значај избора који треба да створе услове за брже формирање Заједнице српских општина. На састанку са представницима Грађанске иницијативе „Српска“, и кандидатом те листе за градоначелника Косовске Митровице Гораном Ра-

кићем, Вучић је поновио решеност Србије да обезбеди сваку помоћ и несметан живот Србима у том граду. Суд је, без јасног образложења, одбио захтев за премештај Оливера Ивановића из Приштине у притворску јединицу у Косовској Митровици и то је први пут у историји правосуђа на овим просторима да тужилац поднесе жалбу на одлуку суда о премештају, и да се одлука о премештају преиначи, саопштила је Грађанска иницијатива „Србија, демократија, правда“. Ивановића је у затвору посетио његов адвокат Небојша Влајић и потврдио да је психофизичко стање његовог брањеника, након што је сазнао за одлуку суда, посебно тешко. У саопштењу Грађанске иницијативе подсећа се да је Ивановић у изолацији, и да из безбедносног разлога не може да се креће ван притворске јединице у коју је смештен, што представља још један вид притиска на њега. Грађанска иницијатива „СДП“ је упутила апел међу-

народној заједници и Влади Србије да се што активније и енергичније укључе у решавање овог проблема како би се Оливеру Ивановићу омогућило да се брани са слободе, јер је у питању живот невиног човека. Приштински лист „Епока е Ре“ преноси тврдњу заменика премијера Косова, и министра правде, Хајредина Кучија да нема потребе за оснивањем трибунала који би истраживао ратне злочине на Косову, јер Косово има довољно капацитета да истражи и процесуира сваки случај, а томе поред домаћих судија и Еулеска доприноси и међународна мисија са међународним судијама и тужиоцима. Заменик премијера је подсетио да је Косово већ процесуирало разне случајеве и да је то учинило на адекватан начин. Коментаришући писање медија о статуту наводног трибунала Кучи је рекао да косовска влада никада није разматрала то питање, a да би тај статут кршио људска права. Као министар

правде јавно потврђује да би тај статут поткопао рад УНМИК и Еулекс и других судова на Косову. У исто време „Трибуна“ пише да је мало вероватно да би косовска влада и посланици Скупштине подржали оснивање суда који би процесуирао наводне злочине припадника Ослободилачке војске Косова наведене у извештају Дика Мартија. Лист пише да Европска унија због тога припрема резервни план за оснивање трибунала наводећи да ће он бити основан одлуком Савета безбедности Уједињених нација без мешања косовских институција. Процедура за оснивање трибунала била би у том случају слична као приликом оснивања Еулекса. „Трибуна“ пише и да у случају да косовске институције не могу да донесу одлуку о оснивању трибунала, Еулекс ће послати захтев да се одреде надлежности тог суда ради процесуирања истрага у вези са злочинима који се помињу у извештају Дика Мартија.

7

23.2.2014.

МАГАЗИН

8

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун би тада затражио од Савета безбедности да донесе одлуку о оснивању тог суда. Приштински лист „Зери“ преноси очекивања косовске владе да у наредних неколико седмица достави Скупштини предлог закона о оружаним снагама, а када он буде усвојен почеће оснивање косовске војске. Лист наводи да ће Скупштина Косова морати да промени Устав како би се створили услови за оснивање оружаних снага. Очекује се да косовска војска има 5.000 активних и 3.000 резервних војника, а војни стручњаци верују да ће тај број бити довољан да осигура безбедност. Министар безбедности Агим Чеку истиче да НАТО нема право да доноси одлуке о судбини безбедносних снага Косова, а да такву одлуку могу да донесу само институције Косова. Чеку верује да ће за такву одлуку

сигурно добити подршку северноатланске алијансе. Министар иностраних послова Косова Енвер Хоџај изјавио је да је Косово предано чланству у организацији Процес сарадње у југоисточној Европи која представља најважније тело регионалне сарадње, а приштинска штампа преноси да је позив Европске уније за укључивање Косова у Процес сарадње у југоисточној Европи у складу са споразумом који су у априлу прошле године у Бриселу постигли премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи. Приштински дневник „Коха диторе“ пише да други програм Радиотелевизије Косова, који програм емитује на српском језику, не признаје Косово као независну државу. У емисији, која се емитује на овом програму, изнети су ставови да је Косово једнострано прогласило независност, а менаџмент Радио-телевизије ће након

приспитивања свих чињеница, ако буде потребно, казнити одговорне. Нова мисија Европске уније ће доћи на Косово на основу резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а Приштина и Брисел разменити ноте поводом такве одлуке, пише приштински дневник „Коха диторе“ позивајући се на потпредседника владе Хајредина Кучија. Дневник тврди да Европска унија инсистира да се у мандату нове мисије не мењају три ствари, резолуција 1244 треба да остане правна основа за мисију, наставиће се мониторинг и извештавање о напретку у успостављању владавине права, а резултати истрага специјалне истраживачке јединице неће бити део процеса процењивања напретка. Специјални представник Европске уније Самуел Жбогар најавио је да ће првих пет милиона евра бити упућено општинама на северу Косова. Жбогар

је на састанку са градоначелницима северних општина рекао да је то први део од укупно 38,5 милиона евра обећаних за развој тих општина. Приоритет сваке владе није чланство у Европској унији већ успостављање демократске и стабилне Србије, изјавила је шеф преговарачког тима Србије Тања Мишчевић и истакла да је држава задужена да створи систем који ће бити у складу са стандардима у земљама у окружењу и у Европској унији. Србији предстоје преговори о поглављима која нису нимало интересантна политички, али утичу на животе грађана јер се у њима говори о безбедности хране, енергетици, транспорту и регионалном развоју. То су области које су најскупље и најтеже за уношење у право једне државе, а Србија на тим пољима има велике потенцијале. Приоритет у преговорима су поглавља 23. и 24. о правима и вла-

давини права без које земља не можемо да функционише. Без успеха у поглављима која се тичу правосуђа, борбе против криминала и корупције и јачања владавине права нема успеха у приступним преговорима са Европском унијом, а реформа правосуђа је кључна за успех у том преговарачком поглављу, али зависи од тога да ли ће они који раде у правосуђу прихватити и применити реформе. Зато је битно да сви који чине правосуђе схвате нужност реформи правосуђа које је сплетом несрећних околности дуже од две деценије било окоштало, па се у њему ствари нису мењале у складу са потребама новог времена. Србија је усвојила стратегије за реформу правосуђа и за борбу против корупције, а добро је што се усвајање тих докумената поклопило са почетком приступних преговора са Европском унијом. Земљу у наредном периоду

очекује примена стратегија и закона који су усвојени у складу са европским стандардима, али још нису до краја примењени у пракси. Мониторинг мисија Европске комисије која је боравила у Србији закључила да српско правосуђе иде у добром смеру упркос великом броју проблема које треба решавати. Да ће Атина учинити све да се током председавања Европском унијом отвори што више поглавља у преговорима Београда са Бриселом како би Србија могла да се овој асоцијацији придружи до 2020. године, потврдио је потпредседник грчке владе и министар спољних послова Евангелос Венизелос после разговора са председником Владе Србије Ивицом Дачићем. Т. Радовановић

9

Уводно излагање Европске уније о приступним преговорима

МАГАЗИН

23.2.2014.

ШТА ЕВРОПА ОЧЕКУЈЕ ОД СРБИЈЕ

10

1. У име Европске уније, част ми је да уваженим представницима Србије данас пожелим добродошлицу на отварање преговора о приступању ваше државе Европској унији.

2. Ово је тренутак од историјског значаја за све нас. Проширење и даље представља кључну политику Европске уније. Отварање приступних преговора није само важан корак када је реч о односима између Србије и ЕУ, већ је оно и јасан доказ трајне посвећености ЕУ европској перспективи Западног Балкана. Отварање приступних преговора такође показује да, када се испуне услови, ЕУ испуњава своја обећања. Изгледи за приступање подстичу политичке и економске ре-

форме, трансформишу друштва, консолидују владавину права и стварају нове могућности за грађане и привредне субјекте у оним европским државама које желе да постану део пројекта још блискије повезане уније. Они јачају процес стабилизације и помирења у региону, показујући на делу да процес проширења доводи до трансформисања и стабилизације у корист како ЕУ, тако и региона у целости.

3. Србија и Европска унија су већ блиски партнери у оквиру Процеса стабилизације и придруживања. Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима, који је потписан у априлу 2008. ступио је на снагу 1. фебруара 2010. године. Поред тога,

Споразум о стабилизацији и придруживању је недавно ступио на снагу, тачније 1. септембра 2013. године. Пре тога, Комисија је водила интензиван дијалог са вашим властима у циљу праћења спровођења реформске агенде ЕУ и кључних приоритета утврђених у Мишљењу Комисије о захтеву Србије за чланство у Европској унији из октобра 2011. Предузети су храбри кораци да би се постигао Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа између Србије и Косова* и од тада је остварен позитиван напредак у спровођењу његових главних елемената.

4. Генерално гледано, у протеклих неколико година наш дијалог и са-

радња били су изузетно интензивни. Европска унија је примила к знању да је Србија на задовољавајући начин спровела Прелазни споразум и да доприноси неометаном функционисању различитих заједничких институција. Штавише, као што је наведено на нашем првом састанку Савета за стабилизацију и придруживање одржаном 21. октобра, ступање на снагу ССП означава нову квалитативну фазу у билатералним односима. ССП ће додатно учврстити већ сада јасно видљиве позитивне ефекте Прелазног споразума, нарочито у области трговине. Ово изискује нове, значајне обавезе и ангажовање Србије у областима као што су правда, слобода и безбедност, слободно кретање радника и право пословног настањивања, као и слободно кретање капитала и услуга, јер ове обавезе сада имају уговорни карактер.

5. Користи за обе стране које проистичу из побољшаног квалитета наших односа већ се материјализују. Тако је, на пример, за грађане Србије постало лакше да путују у ЕУ откад је визна либерализација ступила на снагу 2009. године. ЕУ пружа Србији и финансијску помоћ у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА). Осим тога, Србија учествује и у неколико програма ЕУ. Наш политички и економски дијалог ће се сада додатно развијати, нарочито преко тела која су задужена за спровођење ССП.

6. Као што је наведено у закључцима Савета од 11. децембра 2012. године, као и у оним од 25. јуна и 17. децембра 2013. године, а које је Европски савет усвојио на заседању одржаном 27/28. јуна и 19/20. децембра 2013. године, Србија је постигла неопходан степен усклађености са критеријумима за чланство, а нарочито са кључним приоритетом предузимања корака ка видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом. Србија у задовољавајућој мери испуњава политичке критеријуме и услове Процеса стабилизације и придруживања, а предузима и значајне кораке у правцу успостављања функционалне тржишне економије. Србија би требало да у средњем року буде у стању да преузме обавезе из чланства и то у скоро свим областима правних тековина ЕУ.

7. Данашње отварање приступних преговора представља прекретницу у еволуцији наших односа. Ваша држава је део наше заједничке европске историје, наслеђа, вредности и кулутре, те се радујемо даљем јачању веза које нас већ сад блиско повезују.

8. Наши преговори се заснивају на члану 49. Уговора о Европској унији и, сходно томе, узимају у обзир све релевантне закључке Савета, пре свега закључке усвојене на седници Европског савета одржаној у Копенхагену у јуну 1993. и обновљени консензус о про-

ширењу који је Европски савет одобрио у децембру 2006. ЕУ придаје велики значај кохерентној примени обновљеног консензуса о проширењу који се заснива на консолидацији преузетих обавеза, праведном и строгом условљавању, бољој комуникацији, а у комбинацији са капацитетом ЕУ, у свим његовим аспектима, да интегрише нове чланице, при чему се свака држава оцењује на основу сопствених достигнућа. Кредибилна политика проширења од кључног је значаја за одржање реформског процеса који је започет у државама на које се ова политика односи, као и за јавну подршку проширењу у државама чланицама. Савет остаје чврсто посвећен наставку процеса проширења на основу договорених начела и закључака.

9. У складу са захтевом који је Европски савет упутио на седници одржаној 27/28. јуна 2013. године, а што је Европски савет потврдио 19/20. децембра 2013, Савет је 17. децембра 2013. усвојио општи Преговарачки оквир, у складу са обновљеним консензусом о проширењу који је Европски савет усвојио у децембру 2006. и установљеном праксом. Овај оквир садржи нови приступ који је Комисија предложила у погледу поглавља о правосуђу и основним правима, правди, слободи и безбедности, као и када је реч о нормализацији односа између Србије и Косова.

11

23.2.2014.

МАГАЗИН

12

10. Преговарачки оквир, који вам данас представљамо, узима у обзир искуство стечено током претходних процеса проширења, текућих преговора о приступању, као и развој правних тековина ЕУ, и има у виду достигнућа Србије и њене специфичне карактеристике. Циљ преговора јесте да Србија у целости усвоји правне тековине ЕУ и осигура њихово пуно спровођење и примену.

11. Преговарачки оквир нарочито узима у обзир искуство стечено у погледу преговарачког поглавља о правосуђу и основним правима, и поглавља о правди, слободи и безбедности. Ова два поглавља биће разматрана у раној фази преговора како би се омогућио максималан временски период који је потребан за усвајање неопходног законодавства, успостављање институција и праћење спровођења пре него што се преговори затворе. Извештаји о скринингу које ће Комисија достављати о овим поглављима садржаће важне смернице, укључујући и смернице о задацима

који треба да буду предвиђени у акционим плановима а које власти у Србији треба да усвоје, и у овим извештајима ће се налазити мерила за отварање поглавља. Поменути акциони планови којима ће се утврдити приоритети Србије када је реч о реформама треба да се израђују кроз транспарентан процес консултација са свим релевантним заинтересованим странама како би се обезбедила максимална подршка њиховом спровођењу.

12. Преговарачки оквир такође узима у обзир и континуирано ангажовање Србије и све кораке које је предузела ка постизању видљивог и одрживог унапређења у односима са Косовом. Овај процес обезбеђује да обе стране могу да наставе својим европским путем, избегавајући при том да једна другу могу ометати у овим напорима, и треба постепено да доведе до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова, у форми правно обавезујућег споразума до краја приступних преговора са

Србијом, уз изгледе да обе стране буду у стању да у потпуности остварују своја права и испуњавају своје обавезе.

13. Правне тековине ЕУ, између осталог, садрже циљеве и начела на којима је Унија заснована, а како је утврђено у Уговору о Европској унији. Као будућа држава чланица, од вас очекујемо да се придржавате вредности на којима Унија почива. Поред тога, приступање Европској унији подразумева благовремено и делотворно спровођење целокупног корпуса законодавства ЕУ, односно правних тековина ЕУ у постојећем облику у моменту приступања ваше земље. Успостављање одговарајућих административних и правосудних капацитета од кључне је важности за испуњавање свих обавеза које проистичу из чланства.

14. Како је већ раније поменуто, Србија би могла да у средњем року буде у стању да преузме обавезе које произилазе из чланства у готово свим областима правних тековина ЕУ. На свом путу ка приступању, Србија ће

морати да настави да улаже напоре у усклађивање свог законодавства са правним тековинама ЕУ и да обезбеди потпуно спровођење кључних реформи и прописа, нарочито у области владавине права, укључујући реформу правосуђа и борбу против корупције, независност кључних институција и даље унапређење пословног окружења; посебну пажњу треба посветити правима и укључивању рањивих група, нарочито Рома, као и делотворном спровођењу прописа којима се уређује заштита права мањина, недискриминаторски приступ према националним мањинама на целој територији Србије, као и решавање проблема дискриминације на основу сексуалне оријентације или родне припадности.

15. Србија је такође погођена глобалном економском и финансијском кризом због које је до изражаја дошла међузависност националних економија, како унутар ЕУ, тако и ван ње. У том смислу, подсећамо на значај јачања економског опоравка, као и посвећеност ЕУ да настави да пружа своју

подршку у виду давања савета у вези са политикама у различитим областима и у виду финансијске помоћи. Даљи напори ка спровођењу структурних реформи, фискалне консолидације и реформи везаних за ЕУ, укључујући прихватање стратегије Европа 2020, требало би да убрза овај напредак и раст и побољша конкурентност, као и да унапреди економско управљање и помогне властима да се припреме за нове процедуре надзора у оквиру Економске и монетарне уније.

16. Регионална сарадња и добросуседски односи такође остају кључни елементи процеса проширења. Србија треба да настави да конструктивно учествује у инклузивној регионалној сарадњи и јача односе са суседским земљама. Поред тога, напредак ће се мерити и у односу на то у којој мери се Србија залаже за решавање нерешених питања и проблема наслеђених из прошлости, у складу са међународним правом и релевантним закључцима Савета, као и у складу са принципима мирног решавања спорова сходно По-

вељи Уједињених нација, укључујући, по потреби, обавезно поштовање надлежности Међународног суда правде или механизама арбитраже.

17. Подсетимо да ће, упоредо са приступним преговорима, Унија наставити дијалог са цивилним друштвом и сарадњу у области културе са Србијом, како би се народи међусобно приближили и обезбедила подршка грађана процесу приступања.

18. Да закључимо, на крају овог процеса на државама чланицама ће остати да одлуче да ли су се стекли услови да се преговори заврше, имајући у виду развој правних тековина ЕУ од датума почетка преговора, као и спремност Србије за чланство. Приступни преговори које данас отварамо биће захтевни. Уз вашу посвећеност, сигурни смо да имате капацитете да ове преговоре доведете до успешног завршетка. Пружаћемо вам подршку у вашим напорима и радујемо се да вам пожелимо добродошлицу као пуноправном члану Европске уније.

13

МАГАЗИН

23.2.2014.

Редовна седница Градског већа

14

У ДЕЦЕМБРУ ВОДА ИСПРАВНИЈА ОД ВАЗДУХА - Двадесет седам дана у децембру прошле године Краљевчани удисали ваздух са знатно већом количином штетних честица од дозвољене.

- Додељена средства спортским организацијама, удружењима грађана и медијима

Р

едовни извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха на основу мерења имисије за децембар прошле године био је тема прве тачке дневног реда 45. седнице Градског већа. На основу 147 узорака воде за пиће из мреже градског водовода, и 15 узорака сирових вода са црпних станица, констатовано је да је вода била бактериолошки и физичко-хемијски исправна. У истом периоду једном недељно узоркована је вода за анализу на фенолне материје из реке Ибар и констатовано да вредности ових материја нису прелазиле вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања констатовано је да је вода за пиће из градског водовода током децембра била хигијенски исправна што се не би могло рећи и за квалитет ваздуха. Док су измерене вредности сумпордиоксида, азотдиоскида и чађи биле у дозвољеним границама концентрација суспендованих честица биле су у оквиру прописаних вредности тек један дан у месецу. Преосталих 27 дана током којих су вршена мерења средња двадесетчетворочасовна вредност ових честица била је изнад дозвољене вредности. Чланови Градског већа су усвојили извештај о недовољно добром квалитету ваздуха пре више од месец дана, па се поставља питање сврсисходности таквог извештаја. Ако се узме у обзир да су просечне дневне вредности биле изнад дозвољених поставља се питање колике су биле максималне и колико су утицале на здравље најмлађих и најстаријих грађана Краљева, као и оних са дисајним проблемима. Пред крај године, када је концентрација ПМ честица у ваздуху била изнад дозвољених вредности у много краћем периоду, стизала су упозорења о превентивним мерама којима би се спречио негативни утицај на становнике. После два извештаја из инспекцијских служби изостало је овакво упозорење што је требало да покаже како је ваздух исправан, а на основу последњег извештаја то се не би могло закључити. Пред члановима Градског већа нашло се и разматрање бројних предлога, између осталих о одређивању оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама, распоређивању средстава за спорт за период јануар – март 2014. године, успостављању Регистра административних поступака, суфинансирању пројеката удружења грађана за прво полугође 2014. године, образовању Комисије за израду Предлога годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији града Краљева. Тема расправе били су предлози решења о давању у закуп пословног простора, расподела средства за медијске услуге у области јавног информисања, избор најповољнијег понуђача за постављање киоска на више локација у граду, као и бројне жалбе грађана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

23.2.2014.

Предизборна кампања Српске напредне странке

МАГАЗИН

БУДУЋНОСТ У КОЈУ ВЕРУЈЕМО 16

Фото: М. Радовановић

- Предизборни караван краљевачких напредњака обишао Самаила, Врдила, Пекчаницу, Роћевиће, Дедевце, Дракчиће, Мусину реку, Лазац, Буковицу, Бапско поље и Мрсаћ. - Сусрет са становницима Доситејеве улице. - По завршетку спортске дворане у Рибници следи реконструкција атлетског стадиона и изградња затвореног базена.

- Озбиљнији приступ туризму и пропалим приватизацијама. - Највећи проблем Србије бела куга. - Приоритет земље оживљавање економије

17

МАГАЗИН

23.2.2014.

Н

18

акон што је тачно у подне, на Сретење 15. фебруара, најављен почетак предизборне кампање краљевачки напредњаци су кренули у агресивну борбу за придобијање поверења бирача. Предизборна кампања се одвија под слоганом „Александар Вучић – будућност у коју верујемо“, а мештани Самаила били су први који су на пригодној трибини добили прилику да се упознају са предизборним програмом коалиције окупљене око Српске напредне странке у којој су још Нова Србија, Покрет социјалиста, Српски покрет обнове и Социјалдемократска партија Србије. О бројним питањима везаним за живот на селу у Самаилима су са мештанима разговарали кандидати за народне посланике Марија Обрадовић, Зоран Бојанић, Маја Мачужић и члан Изборног штаба Новица Гаговић. У препуној сали Дома културе мештанима је пренета порука да је најважнији циљ оздрављење економије, а за спровођење реформи и повећање инвестиција неопходна подршка грађана. Напредњаци обећавају веће улагање у сеоска подручја са циљем да се заустави исељавање и одлазак младих према великим градовима. Да би потребна средства стигла до крајњих корисника неопходно је припремити пројекте којима ће се конкурисати код предприступних фондова Европске уније. У оквиру предизборне кампање на-

предњаци су на пункту у Врдилима изложили основне смернице програма који би требало да доведе до оздрављења економије, а кандидати за народне посланике Марија Обрадовић и Зоран Бојанић и члан окружног изборног штаба Небојша Симовић разговарали са мештанима и одговарали на питања која највише муче житеље овог краја. Уколико се хитно не предузму мере за развој села, за спречавање депопулације и миграција становништва из мањих средина у Београд и друге велике градове, Србија ће изгубити своје предности и умањити шансе за привредни опоравак, основна је порука коју је мештанима Врдила упутила Марија Обрадовић. Земља је у тешкој ситуацији зато што је деценијама уништавана и разарана, зато што је продато све највредније и најбоље, зато што су уништене задруге и домаћинства, а за то нико није одговарао. Чланови месних одбора СНС-а обишли су села Пекчаница, Роћевићи, Дедевци, Дракчићи, Мусина река, Лазац, Буковица, Бапско поље и Мрсаћ где су разговарали са мештанима и упознали их са предизборним програмом странке. Активисти и представници краљевачких напредњака обишли су становнике Доситејеве улице где су кандидат за народног посланика Зоран Бојанић и члан градског изборног штаба Ненад Нерић разговарали са грађанима о њи-

ховим проблемима. Проблеми са којима се суочава земља су веома велики, јер је привреда девастирана, а велики број грађана без посла. Управо због тога се свом снагом мора кренути у реформе које ће обезбедити радна места, задржати младе у Краљеву и донети просперитет граду – основна је порука скупа са становницима овог дела града. Обилазећи Матарушку Бању члан Главног одбора напредњака Миодраг Поповић подсетио је на туристичке потенцијале Србије и потребу довољне количине знања за бављење овом привредном граном. Обраћајући се новинарима испред Хотела „Термал“, који већ неколико месеци не ради, Поповић је истакао потребу за озбиљнијим приступу преиспитивања неуспелих приватизација. У оквиру предизборне кампање Српске напредне странке члан Главног одбора Предраг Перуничић је посетио Краљево и поручио да Србија није само Београд, а да Српска напредна странка неће дозволити да млади оду из овог града и земље. Након разговора са руководством ФК „Слога“, у друштву кандидата за народне посланике, обишао је нову халу спортова где га је директор Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Ненад Нерић упознао са пројектом изградње затвореног базена. Обилазак атлетског стадиона у који ништа није улагано од изградње пре више од 40 година био је прилика да са домаћинима разго-

вара о реконструкцији овог значајног спортског објекта, а посету Краљеву завршио је разговорм са младима на Градској тераси. Кандидат за народног посланика др Радосав Јовић је на трибини „Бела куга“ говорио о једном од највећих проблема друштва. Према резултатима последњег пописа становништва Србија је за последњих девет година сиромашнија за 377 хиљада становника, па се поставља оправдано питање ко ће земљу водити у будућности ако се настави овако негативан тренд. На штандовима код Дома културе и бензинске пумпе „Лукоил“ у Рибници напредњачки кандидати за народне посланике разговарали су са грађанима овог насеља о проблемима који их тиште и упознали их са програмом Српске напредне странке за излазак из кризе, а предуслов за то је и стварање уређене државе и уређеног система који ће бити привлачан и атрактиван не само за стране инвестиције и нова запошљавања, већ и стабилније и безбедније окружење за грађане Србије. Да би могла да ради на економским реформама, уређењу државе, борби против корупције и криминала, Српској напредној странци је потребан чист мандат и већинска подршка грађана. У том смислу је и становницима Рибнице упућена порука да преузму одговорност за бољу будућност Србије тако што ће изаћи на изборе и дати глас Александру Вучићу који је проте-

клих годину и по дана показао вољу да се избори са многим проблемима. На трибини у Ласцу са мештанима овог села разговарали су Зоран Бојанић, др Радослав Јовић и Небојша Симовић, као и коалициони партнери Томислав Илић, Мирко Вуковић и Дражен Самарџић, и подсетили да је за Србију најважније да крене путем економског развоја и обезбеђивања нових радних места, а да би тај циљ био остварен неопходан је одлучни наставак борбе за смањење стопе корупције и криминала. Коалициони партнери из Нове Србије, СПО-а и СДПС-а позвали су све присутне да изађу на изборе 16. марта и подрже коалицију окупљену око Српске напредне странке и Александра Вучића. Изборни штаб краљевачких напредњака приоритетним проблемом Србије сматра економију, пре свега отварање нових радних места, стварање услова за директан прилив инвестиција и нов пословни амбијент у коме ће мала и средња предузећа и предузетници моћи да послују много боље него до сада. За такав амбијент неопходно је изборити се са корупцијом о чијим размерама сведочи сазнање да се оно што је Српска напредна странка учинила током једноипогодишње владавине тек само гребање по површини.

- Семе зла су током претходних година посејали Мишковићеви и Ђиласови тајкуни, и неће бити лако

изборити се са овом чврстом и моћном инфраструктуром тајкунског система, али је то основ да би могли да кренемо даље. Да бисмо обезбедили нова радна места нове инвестиције, стабилну социјалну и здравствену заштиту за наше пензионере, да би радници имали боље плаћена радна места неопходно је да пуном снагом кренемо у реформе, у борбу против корупције и за нова радна места. Шеснаестог марта је лак избор, или ће се бирачи определити за Ђиласов тајкунски систем или за Српску напредну странку и реформе – поручила је народни посланик Марија Обрадовић испред штанда у Краљеву као једног од бројних широм Србије на којима напредњаци покушавају да добију потврду о сигурном гласу на изборима. Као и све остале политичке странке у кампањи и напредњаци потврђују да је широм земље све више људи спремно да постану чланови њихове странке. Важнији од ових, на чији се глас са сигурношћу рачуна, су симпатизери којих има много више.

- Не желимо да само чланови Српске напредне странке учествују у кампањи, јер знамо да огромна већина у Србији подржава Александра Вучића у борби против корупције за стабилнију економију и реформе. Овде људи могу потписом да подрже кампању Александра Вучића – поручила је Обрадовић. Т. Радовановић

19

Економски програм Уједињених региона Србије

МАГАЗИН

23.2.2014.

ДА РАДИМО И ЖИВИМО

20

- О економском програму Уједињених региона Србије кандидати за посланике ове странке разговарали са грађанима Краљева

Н

а гласачким листићима за ванредне парламентарне изборе у марту ове године Уједињени региони Србије налазе се под редним бројем седам. Кандидати за посланике ове странке из Краљева разговарали у петак на Тргу српских ратника са грађанима о економском програму чије су основне смернице дефинисане у шест тачака, а прва се односи на инвестиције и запошљавање уместо стезања каиша и отварање фабрика попут „Фијата“ у свим регионима. Уједињени региони Србије верују да би јака развојна банка за подршку домаћој привреди могла да обезбеди дугорочне кредите за рад малих и средњих предузећа и почетнике у бизнису, а да би

буџет за пољопривреду требало повећати за четвртину како би се бесповратним средствима за инвестиције пружила посебна подршка мањим газдинствима, младима, старачким домаћинствима и домаћицама. Посебна ставка економског програма односи се на масовне јавне радове на изградњи инфраструктуре који би поред посла за грађевинаре обезбедили и знатно боље услове за живот у свим регионима. Смањење бирократије и брже процедуре при решавању административних проблема могло би да се изведе укидањем папирологије и увођењем електронске управе, а раздуживањем државе обезбеде услови за раст плата и пензија.

Статистички подаци показују да од 14 хиљада незапослених у Краљеву трећину чине људи млађи од 30 година од којих највећи број никада није био у радном односу, а знатан број и они старији од 50 година који су у процесу транзиције остали без радног места. Привреда је у потпуном колапсу, а незадовољни радници „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“ на улицама траже стечена права. Из Уједињених региона Србије упозоравају да је ситуација знатно неповољнија него пре само две године када су они покушавали да стабилизују макар ова два предузећа која су радила. У кампањи која се захуктава готово

сви политички субјекти се залажу за привлачење инвестиција, иако мало ко од њих може да се похвали да је до сада нешто конкретно урадио. Насупрот њима кандидати за посланике Уједињених региона подсећају на немерљив допринос њихових представника у влади у претходном периоду када је реализовано 26 највећих инвестиција у Србији. У стотинак нових предузећа посао је добило 70 хиљада људи што наводи на закључак о материјалном обезбеђењу исто толико породица. Међу тако значајним инвестицијама ни једна није реализована у Краљеву, а кандидати за посланике Уједињених региона подсећају да

имају јасан план како се стање у наредном периоду може побољшати. Прва ствар на којој ће инсистирати је да Краљево добије посебан статус града у Србији што је важно због одређених повластица које би држава морала да обезбеди. Почетак разговора са стратешким партнером ватросталног дела „Магнохрома“ треба да буде одговор на индолентност владе која није имала слуха ни да прими, а не да озбиљније разговара, са неким од њих. И коначно експанзија аутомобилске индустрије пружа шансу за почетак производње компоненти за „Фијатова“ возила у погону какав заслужује Краљево као некадашњи центар металске

индустрије. У Уједињеним регионима верују да остале странке, које имају одређене аспирације према значајнијем уделу у парламентарном животу, све чешће копирају делове њиховог програма. Један од њих противи се смањењу плата просветним радницима, лекарима, припадницима војске и полиције. Сва расположива средства држава треба да уложи у запошљавање људи, а применом програма Уједињених региона Србије врло брзо би и у Краљеву могло да се живи боље. Само да у то још убеде бираче. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

МАГАЗИН

23.2.2014.

Поновљени захтеви представницима власти

22

ПРОТЕСТ УМЕСТО РАДНИКА

У

време кад најјача политичка странка у Краљеву реализује веома агресивну кампању у настојању да анимира што већи број грађана за подршку на мартовским изборима опозиционим партијама попут Либерално-демократске начин да пре почетка своје скрену пажњу јавности представљају перформанси. Један такав у петак су испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића извели најмлађи чланови ове партије са циљем да од челника Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије добију потврду о начину за решавање нагомиланих проблема. Члан омладине Либерално-демокрaтске партије Милан Дабовић очекује од највиших функционера

странака на власти да страначке колеге из Владе Србије подсете на аргументе о разрушеној привреди, незапослености већој од 40 одсто и 30 хиљада интерно расељених лица која су након погрома на Косову и Метохији уточиште нашла у Краљеву.

- Ако ови аргументи не буду довољно јаки да нам Влада покаже како мисли да решава наше проблеме доносимо им овај стиропор да могу да отпочну миран протест у чему ће имати нашу пуну подршку. Боље је да испред Владе штрајкује неколико функционера, него да то чине стотине радника и паралишу град. Ако се овај наш предлог не прихвати схватићемо да је све ово што се говори само једна бајка – каже Дабовић.

Уверени да највиши представници локалне власти добро знају за проблеме града, а да не чине ништа на њиховом решавању, покушали су још једном да скрену пажњу на опасност за функционисање града у коме добар део становништва не ради и не привређује. Иако су они према којима су упућени захтеви обавештени о свему што ће се дешавати нико од представника власти није изaшао да прихвати понуђени поклон и чује захтеве младих либералних демократа који закључују о још једном доказу да нема покушаја за решавање нагомиланих проблема. Млади ове партије наставиће са сличним активностима уз подршку Градског одбора. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- Млади Либерално-демократске партије позвали градске челнике да протестима испред Владе Србије протествују уместо радника који су данима блокирали краљевачке саобраћајнице

23

У потрази за сламком спаса

МАГАЗИН

23.2.2014.

ЈЕДИНИ СПАС ШЕИК

24

- Осамдесетих година прошлог века у Ушћу је било запослено 3.000 становника, данас тек неколико стотина. - Проблем Ушћа актуелизује се само пред неке изборе кад незадовољство мало попусти под налетом слаткоречивих обећања, да би се поново вратило на исти ниво, чак и повећало, кад после избора поново престане да буде објект интересовања. – Перспективни пројекти „Рудно на води“, „Голија на води“ и „Копаоник на води“

К И УШЋЕ НА ВОДИ

25

МАГАЗИН

23.2.2014.

Н

26

а месту одакле реке Студеница и Ибар даље крећу заједно према Морави и Црном мору угнездило се рударско насеље које је осамдесетих година прошлог века доживљавало процват, а у њему било запослено чак 3.000 мештана. Транзициони потреси нису заобишли ни овај део подручја града Краљева који је, иако географски на истом месту, све даље од очију оних који су преузели одговорност за организацију живота у овом крају. О томе сведоче Ушћани Мирољуб Балтић, председник Градског одбора Социјалистичке партије Краљево и Драгош Бојанић одборник Либерално-демократске партије у Скупштини града. Место удаљено од Краљева тек 50 километара, од Копаоника 35, манастира Студенице 13 има исте оне природне потенцијале као и у време највећег просперитета, пре свега огромне речне капацитете који могу да се искористе за градњу мини хидроцентрала. До деведесетих година прошлог века у овом месту су успешно пословале четири задруге, Фабрика металне опреме „Економ“, Ибарски рудници, паркетара Шумско-индустријског комбината „Јасен“. У време снажног развоја у Ушћу није било незапослених, а бројна радна места попуњавали су радници који су у ово место долазили са простора целе Југославије. До 1967. године постојала је општина Ушће, а након што је трансформисана у месну заједницу краљевачке

- Као гранична територија Ушће је брана свим превирањима која се дешавају на Косову, сутра можда и у Санџаку, а ако жели да се заштити Србија не треба да оставља слободан простор општине почиње постепена стагнација, а почетком деведесетих година нагли суноврат који је проузроковао све дубље сиромаштво. Данас је готово све замрло, стотинак стругара са по пар радника прерађује обловину у сивој зони, а број запослених у Ушћу свео се тек на неколико стотина оних који се боре за голи живот. Ибарски рудници у реструктурирању запошљавају око 200 радника који стрепе за будућност након приватизације која се очекује, некадашњи погон „Јасена“ је приватизован и тавори, мало ради „Еко Студеница“, а „Екофарм“ је знатно редуковао број запослених. Трговина је сведена на најнижу могућу меру, а снабдевање служи само за одржавање живота тако да Ушће више не личи на некадашње. Некада је овде постојало одељење заједничких основа усмереног образовања средње школе, а Ушћани верују да би и данас било оних који би долазили са стране на школовање и у овом месту потрошили по који динар за смештај, исхрану и задовољење других потреба. Истурена одељења Основне школе „Милун Ивановић“ по

околним местима се гасе, јер становништво трбухом за крухом одлази у градове и тражи спас. Пре скоро три године покренута је иницијатива за оснивање градске општине Ушће, што је превиђено и Статутом града, али се са реализацијом касни, а Ушћани верују да се ова идеја актуелизује само у време кад то одговара одређеним политичким гарнитурама. Упркос томе верују да је децентрализација, и поновно формирање општине, једини начин за равномернији развој локалне заједнице. Први човек краљевачких социјалиста верује да се формирање одлаже због страха градских челника да би могло да дође до одливања средстава из градског буџета и да би новој општини припало много више него што сада добија Ушће.

- Тај процес траје превише јер некоме није у интересу да се брзо заврши. Ми хоћемо реформе, хоћемо напредак земље, али се негде тапка, прате нас старе навике и не знам кад ћемо то да променимо. Социјалистичка партија даје подршку овом пројекту и ми стојимо на становишту

рањима која се дешавају на Косову, сутра можда и у Санџаку, и ако хоћемо да се заштитимо не треба да остављамо слободан простор – каже Балтић.

Проблем Ушћа актуелизује се само пред неке изборе, локалне или парламентарне, кад незадовољство мало попусти под налетом слаткоречивих обећања, да би се поново вратило на

- У ишчекивању да се формира градска општина живот замире упркос веровању да би независна јединица локалне управе решавањем приоритета зауставила негативан тренд

Фото: М. Радовановић

да Ушћу треба да се врати општина. У ишчекивању да се нешто деси живот замире упркос веровању да бисмо као независна јединица локалне управе решавањем неких приоритета зауставили негативан тренд. Ако бисмо створили услове да имамо администрацију, а људи да се врте око те општине, верујем да би се нешто покренуло. Не видим разлог да не покушамо, јер смо дошли у ситуацију да рачунамо на затварање и конзервирање, или да ову територију препустимо неком другом. Као гранична територија ми смо брана свим преви-

27

МАГАЗИН

23.2.2014.

исти ниво, чак и повећало, кад после избора поново престане да буде објект интересовања. Безброј пута се показало кратко памћење становника овог краја, а Ушћани страхују да би то могло да се деси и након мартовских избора ове године. Градски одбор Социјалистиче партије Србије на чијем се челу налази Мирољуб Балтић није спреман да становништву овог краја продаје лажи. У тешкој ситуацији залаже се за промене онолико колико може, а колико ће у томе успети видеће се у времену које долази. До тада је домаћински народ овог краја, навикао да ствара и живи од свог рада, оријентисан на контејнере у ситуацији када нема ни назнаке могућности о одрживом животу. Тежак живот до те мере оптерећује оне оне чији су погледи упрти ка људима попут Балтића и Бојанића да по која оштрије изговорена реч најсликовитије дочарава степен горчине који је присутан код представника народа у органима власти. Сазнање да у свакој шали има и доста збиље речима Мирољуба Балтића даје много већу тежину.

- Свака политика говори како се

28

залаже за децентрализацију, за руралне крајеве као што је наш, а ја бих рекао за заостала села. Међутим, то у пракси не може да се види, па ово питање постаје алармантно. Сви обећавају, залажу се за нас у републици и влади, а ја одговорно тврдим да нико никада није прстом мрднуо кад се тиче Ушћа и овог краја. Данас је важно постати посланик, да одеш горе и будеш виђен што многима даје шансу да постану државни секретари, или ко зна шта. Много се крећем и у контакту сам са многим људима, чак и са тим посланицима који се декларативно изражавају како се залажу, али се то залагање у пракси не види, па нисам видео вајду ни од једног посланика – каже Балтић. Однос посланика према народу није се много мењао о чему сведочи анегдота која се у овим крајевима препричава деценијама уназад. Још пре Другог светског рата, када је посланик из овог краја возом одлазио у Београд, све цедуљице мештана са захтевима везаним за решавање егзистенцијалних проблема заденуо би за перо шајкаче коју је носио. Кад воз

крене отпоздрављао би шајкачом онима који су дошли да га испрате, а цедуљице испадале једна за другом и падале на земљу поред пруге. Исто се, каже Балтић, догађа и данас, само што актуелни посланици то чине на мало модернији начин. Некада су плодне ливаде на осунчаним бреговима око Ушћа биле препуне стада оваца, а с првим данима пролећа и великим бројем младих јагањаца. У време кад почетком маја стигну за клање интензивирале би се посете краљевачких политичара који су увек хвалили јагњетину са Рудна, из Мланче и Ушћа. Јагњади је све мање, а и оно што је преостало поприлично је мршаво јер нема чиме да се храни, а нема ни оних који би о њима водили рачуна, па је све слабијег квалитета. Приметили су то и политичари, па су почели све ређе да долазе у овај крај. Свесни су Ушћани опасности које носи лагодни живот политичара и масна храна, па покушавају да их наговоре да промене начин исхране. На цени је све више здрава храна, а ушћански крај обилује површинама под зељем и копривом.

Мирољуб Балтић

29

МАГАЗИН

23.2.2014.

Некада је задруга у овом месту живела од сакупљања лековитог и шумског биља, а у понуди су и печурке.

- Да бисмо их убедили да прихвате мораће да прође још пет, шест година исто толико колико траје прича о општини. Зато морамо бити истрајни да сачувамо макар коприву и зеље кад смо изгубили све ово друго што је задруга извозила у Европу, а за навикавање треба времена јер им можда желудац не вари такву храну. Овај народ је познат као дарежљив и гостопримљив, па сматрам да треба да им понудимо зеље и коприву као здраву храну – каже Балтић подсећајући да се Ушће простире са обе стране реке Студенице читавих пет километара узводно, а да краљевачки политичари верују да је то само оно око магистрале. Ма колико да су гостопримљиви онима који брину на досадашњи

30

начин не препоручују долазак у овај крај. Марљиви Ушћани нису увек вични тумачењу свега што преко медија долази из престонице, па не праве велику разлику између Београда на води и јајета на око. То их не спречава да размишљају о пројекту „Ушће на води“ као решењу свих проблема који их оптерећују. Артикулишући наде становника овог краја одборник Драгош Бојанић очекује много од канала Дунав-Морава-Егејско море, а има информацију о изградњи канала испод Копаоника којим би се Ибар, за који очекује да постане плован, повезао са овим великим хидро системом. Чули су Ушћани да на Копаоник долази некакав шеик који је спреман да инвестира у хотелски комплекс, али је сазнање да долази хеликоптером помутило наду да би могао да сврати у Ушће. Уверени у искреност његових

речи спремни су да жртвују и по које јагње, речну пастрмку и друге прерађевине од рибе. Уверени су да их бар из пристојности не би одбио у време кад искуство доказује да су се до сада политичари најчешће опредељивали за младу јагњетину, а пастрмку остављали домаћинима.

- Никад се није десило да се поједе пастрмка, а да остане јагњетина, него обрнуто, па углавном за нас остане по неко парче рибе. Ми очекујемо шеика и верујемо да ће запазити Ушће. Ако будемо успели да дођемо до њега, и да му презентирамо шта све може да успева на овом подручју, предложили би му пројекат „Ушће на води“. Онда нам не би ни требала општина. Ако он не дође мораћемо опет да се залажемо за општину – каже Балтић. Драгош Бојанић је конкретнији и много захтевнији, а предлаже да неки од шеика мало крене у планине. У

време кад ништа није немогуће, барем у обећањима политичара, верује да није нереално размишљати о „Рудну на води“ или „Голији на води“. Како је све модернији излазак на водне токове можда би платформа неке од политичких партија у будућности могла да буде заснована на пројекту „Копаоник на води“. То, каже Бојанић, можда изгледа мало провокативно иако је у целом свету све присутнија идеја о силаску на воду што потврђује Дубаи, и многи други градови, а Ушћани верују да би један такав пројекат могао бити рализован за највише две године. Као председник Градског одбора краљевачких социјалиста, чланова коалиције окупљене око Српске напредне странке, Мирољуб Балтић је био гост код градоначелника Краљева у чијем кабинету истакнуто место заузима фотографија која приказује комплекс Краљевграда. Пун гнева који

дели са становницима средине у којој живи није се устручавао да упита кад је комплекс отворен, јер му као привреднику оптерећеном великим обавезама треба место на коме би могао да се одмори.

- Политичари су нам у машти направили све, а заносимо се сулудим идејама Краљевграда, градова на води, канцеларијама за брзе одговоре. Пре неки дан сам тражио неки брз одговор, а нисам могао да нађем канцеларију. Зато би једну такву прихватили и у Ушћу макар брз одговор био и НЕ. Верујем да би најчешће и добијали такав одговор – каже Балтић. Ушћанима преостаје да у недељу 16. марта сами трасирају даљу судбину, а колико ће у томе успети показаће време. И док једни размишљају да поверење поклоне тренутно водећој странци има и оних који верују да би ускоро могло да дође до нових из-

бора. Иако припадници различитих политичких опција и Балтић и Бојанић позивају мештане Ушћа да 16. марта сами одлуче како ће живети након избора, а да се после тога не жале на оно што добију.

- Ово што су нас запоставили то је и наше дело, јер смо сами бирали и добили то што смо тражили. Ја сам као привредник који има страшних проблема тражио нешто друго, да држава поведе више рачуна о привреди и свему што чини живот у реалном сектору од кога није остало ништа. Најлакше је задужити се код Међународног монетарног фонда, а свака власт се задужује не размишљајући ко ће да враћа дугове. Можда ми као народ изумремо, па нам и отпишу дугове – каже Балтић у маниру какав је доминирао током читавог разговора о проблемима ушћанског краја. Т. Радовановић

31

Краљево на путу без повратка

МАГАЗИН

23.2.2014.

РАДИКАЛНА ДЕМОНТАЖА НАКАРАДНОГ СИСТЕМА

32

- У поремећеном граду ништа не ради, а ми се бавимо имитацијом града који функционише на нивоу мало јаче вароши. - Променом одређених буџетских ставки паразитски буџет се конвертује у развојни што отвара простор за инвестиције. - Када ни на који начин не може да се дође до новца потребног за плате запослених у јавним предузећима нико и не помишља да прибегне штедњи, већ се радије опредељује за скупе кредите чији се терет преваљује на леђа грађана.

- Укидањем привилегија јавним предузећима, која су и монополисти на тржишту, ствара се простор за већу помоћ приватним као јединима које у све тежим условима остварују реалну зараду. - Краљевачки форум је за годину дана урадио више него многе политичке странке заједно

Дарко Обрадовић

33

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

23.2.2014.

П

34

редизборне активности полако почињу да се захуктавају, а симпатије грађана бар у неком периоду привлаче обећања политичких првака која увек лепо звуче. Поред регистрованих политичких странака и покрета у Краљеву делује и известан број група грађана основаних са циљем да утичу на политички живот. Основане као удружења без политичких претензија неретко постају жестоки критичари свега што се дешава на политичкој сцени најављујући почетак политичког деловања. Једна од таквих организације је Краљевачки форум са члановима који су финансијски независни, па им водиља за деловање на политичкој сцени није лични интерес и профит који би могао да се изрази у финансијском смислу након евентуалног освајања власти. Дипломирани економиста Дарко Обрадовић, као један од иницијатора за оснивање Краљевачког форума у фебруару прошле године, каже да је њега и истомишљенике испровоцирало опште стање у коме се друштво данас налази. Краљевачки форум чине људи различитих идеолошких опредељења који су за само десетак минута превазишли све неспоразуме и договорили да реагују на све што се дешава у животу града.

- Ми смо удружење слободоумних грађана које има око 80 регистрованих чланова, неколико стотина симпатизера, хиљаде оних који нас подржавају преко друштвених мрежа и са симпатијама гледају на наше покушаје да нешто променимо, да допринесемо да држава буде јефтина, да град функционише јефтиније и да новац иде на другу страну – каже Обрадовић. Прве активности новог удружења усмерене су на лоцирање црних тачака, сређивање обале Ибра, критику рада јавних предузећа која је уродила плодом. Промењен је изглед дечјих игралишта поред Ибра, сређен простор поред пута у близини „Аутотранспорта“, појас на улазу у Краљево из правца Крушевца. Краљевачки форум својата заслуге окупљање младих у ок-

виру пројекта Хакатон који је резултирао израдом апликације за мобилни телефон којом се побољшава безбедност у саобраћају. Међу успешне акције убрајају борбу против трговине људима, свечану академију поводом две стоте годишњице рођења Петра Петровића Његоша, песничке вечери и представљање стваралаца који нису део затвореног система, указивање на проблеме прилаз великим тржним центрима ДИС и Темпо.

- Стање у Краљеву је катастрофално, а оно што ми видимо је само неколико кључних проблема. Први је настао након доласка 30 хиљада људи са Косова и Метохије који су тамо изгубили домове, а овде заузели 1824 радна места. Али, овде су повећали потрошњу, па је њихов долазак био и користан. Иако је долазак довео до отварања многих продавница, киоска, већег броја тезги на пијаци Краљево то није искористило јер није, као неке друге средине, од државе за узврат тражило бољу саобраћајну и другу инфраструктуру. Као што су се тада краљевачки политичари погађали у своју корист погађају се и сада. У поремећеном граду ништа не ради, а ми се бавимо имитацијом града који функционише на нивоу мало јаче вароши – верује Обрадовић. У таквој ситуацији на површину испливавају манифестације као Пројада и Пасуљијада за које се град од 130 хиљада становника припрема шест месеци, а од којих нема никакве користи, јер нико није ни покушавао да утврди колико је зарада надмашила трошкове организације. У граду који је некада важио за индустријски, и у коме је била развијена економија као основа за одржавање манифестација, власт се бави непривредним активностима и одржавањем непрофитабилних манифестација. И ма колико да је култура важна за опстанак једног народа може да даје резултате само ако се, као и спорт, заснива на здравој економији, без обзира што су највећа дела Срба настала у поразима, ропствима и изгубљеним биткама. Краљевачки форум је доследан у

критици дефектног система који на најбољи начин одсликава локални буџет и трошкови јавних предузећа са превеликим бројем радника и огромних средстава за плате што се у великој мери одражава на количину обртних средстава. Велики проблем су и синдикати који једино постоје још у јавном сектору, а сем што бране бестидно високе плате у јавним предузећима у односу на количину рада не учествују у креирању пословне политике предузећа - Краљево је град са 18 хиљада радника буџетских корисника, а седам хиљада у реалном сектору. То економска доктрина не познаје, тога нема нигде у свету и то једноставно није могуће. Склопљен је договор да се нико од запослених у јавним предузећима не дира, направили су зид ћутања, јер је свако некога запослио, и ту је крај приче. Ако у приватном сектору немаш гаранцију не можеш је имати ни у јавном уколико предузеће не буде успешно. У таквој ситауцији не постоји економска доктрина којом можеш да браниш тринаесту плату у ЕПС-у који је губиташ, а да не говоримо да многи људи не долазе на посао, а примају плату што поприма димензије криминала. То треба да се сузбије, да се успостави здрава конкуренција, да се расписују огласи на сваке две три године, и да шансу у јавним предузећима имају сви, јер нико нема право да у овој кризи за стално орочи радно место. Свет не познаје ситуацију да читаве фамилије буду запослене у јавним предузећима – каже Обрадовић. Евидентно је да чланови форума помно прате дешавања у свим сферама живота, па су реаговали и на политичке смене у установама културе не зато што бране смењене директоре већ због начина на који се спроводи поступак без покушаја да се изврши анализа рада.

- Акумулација кадрова доводи до тога да имамо много људи који не раде ништа. Дајте да видимо ко шта ради и чиме се бави сем што прима плату, да извршимо пресек рада јавних предузећа и установа, позоришта такође. Чујем да имају само две пред-

35

23.2.2014.

МАГАЗИН

36

ставе годишње, а колико коштају? Шта раде институције у којима запослени имају добре плате то нико не зна. Ми ћемо јавно заговарати да се промене одређене буџетске ставке и да се паразитски буџет конвертује у иоле развојни да би Краљево могло да се бави неким инвестицијама – каже Обрадовић. Краљевачки форум је покренуо одређене иницијативе у Градској управи уверен да би коначно требало да почне примена принципа запошљавања у јавним предузећима на основу конкурса. У супротном размишљају о активном политичком деловању као покрет грађана, приступању некој од политичких партија на краљевачкој политичкој сцени, можда коалицији и стварању широког фронта који би се успротивио успостављеном систему рада који се оцењује катастрофалним. Стиче се утисак да људе окупљене у Краљевачком форуму посебно иритира политика запошљавања, пре свега у Градској управи која није у ситуацији да се одупре притиску све већег броја партија коалиције на власти. У ситауцији када ни на који начин не може да се дође до новца потребног за плате нико и не помишља да прибегне штедњи већ се радије опредељује за скупе кредите чији ће се терет поново превалити на леђа грађана. Укидањем привилегија јавним предузећима која су и монополисти на тржишту ствара се простор за већу помоћ приватним као јединима које у све тежим условима остварују реалну зараду. Рестриктивна политика у финансирању јавних предузећа огледала би се у маси месечних средстава којима би биле исплаћене зараде запослених без обзира на њихов број. Осим тога свако од њих би на средства из градске касе могао да рачуна само на основу добро образложених пројеката.

- Ми делујемо проактивно, реактивно и превентивно у настојању да спречимо пропаст. Залажемо се за побољшање промета у буџету, у који се до сада ништа није враћало, већ само давало за затискивање рупа. Зарада

треба да се остварује пласирањем производа ван Краљева или довођењем у град људи којима би продали неку услугу. У супротном смо на путу без повратка који наука не познаје. Постоје друштва која могу да егзистирају на просјачком штапу извесно време, али не дуго, а систем који постоји код нас нема чиме да се брани, а не познају га ни државни системи из окружења – каже Обрадовић. И поред позива појединих политичких субјеката у Краљевачком форуму нису препознали ни једну странку која би подржала радикалну и брзу демонтажу накарадног система. Почетак изградње аутопута и обилазнице око града и Аеродром „Морава“ само су неки инфраструктурни пројекти чију реализацију помно прате припадници Краљевачког форума не устручавајући се да укажу на илузорност улагања пре свега у толико пута помињани карго центар. Основ за ово лежи у чињеници да пољопривреда није на довољно високом нивоу организоване производње која би оправдала његову градњу. Доказ томе је и стање сличних центара при аеродромима у Београду и Нишу. И ма колико да се изостанак инвестиција у Краљеву везује за постојање аутопута бројни су примери градова са сличним положајем у којима се добро ради, али и оних поред аутопута који тапкају у месту. То само потврђује став да многе ствари више зависе од способности људи него од инфраструктуре.

- Ови људи живе у комунизму, али у оном негативном смислу. Њих не интересује развој града, већ лични интерес. Наду су дали у капитализам, иза себе оставили комунизам и не баве се развојем града, јер се на местима на којима се одлучује налазе људи који нису дорасли том послу. Где су они радили, шта су радили, шта виде пред собом кад устану ујутру. Зашто би размишљали и радили кад имају све обезбеђено, сем да се боре да стање које постоји задрже што дуже. Дајте да мењамо ово што можемо да мењамо – каже Обрадовић. Типичан пример дебакла система је Матарушка Бања у којој је затворен

Хотел „Термал“. Разлоге за поразно стање туризма Обрадовић види у изостанку анализе у овој области, прецизних информација о трошковима, броју запослених, количини рада, индивидуалној одговорности, али и увођењу нових садржаја у ову некада веома атрактивну средину. Села у околини града одумиру, у пољопривреду се не улаже колико је потребно, а плодне оранице уступају место ауто отпадима и бензинским пумпама. Краљевачки форум се припрема да на првим следећим локалним изборима учествује као група грађана. У том смислу појачава пропагандну активност како би што више бирача убедио у исправност ставова по којима локална средина представља Србију у малом.

- Да би развио друштво мораш да будеш конкурентан, извезеш више него увезеш, обезбедиш монетарну стабилност, промениш фискалну политику. Нисмо се сви изборили за праведни систем, па морамо да се погледамо у очи и примамо онолико колико зарађујемо, јер је то једино што може данас извуче. Народ је незаинтересован и дубоко разочаран, занима га само лична корист, а ми хоћемо да то продрмамо. Србија је у прошлом веку имала десет мањих и већих политичких револуција, а ни једну искрену социјалну. Не може више овако, блокираћемо институције и неће радити нико док се не изврши то што треба да се изврши. Дајмо државу Јапанцу у франшизу и кажимо да смо неспособни да водимо ово друштво – каже Обрадовић. Сфера интересовања Краљевачког форума нису ни политичке странке ни појединци већ систем. И док верују да се већина политичких субјеката додворава интересним групама, пензионерима или партијским кадровима запосленим у јавном сектору у форуму се заклињу у независност која даје довољно простора за јавно изношење ставове, али и сарадњу са удружењима грађана који слично размишљају. Краљевачки форум је, каже Обрадовић, за годину дана урадио више него многе политичке странке заједно. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 23.2.2014.

Без договора са штрајкачима

- Вршилац дужности министра привреде Игор Мировић и представници радника „Фабрике вагона“, који су данима блокирали пружне правце према Пожеги и Рашки и Индустријску улицу, нису постигли договор о исплати четири минималца до краја фебруара. - Без нових блокада до краја месеца, након тога нова радикализација протеста. - Ванредна контрола трошења новца који је држава усмеравала за производњу у „Фабрици вагона“. - Следи план реструктурирања фабрике. - Министар разговарао са радницима „Гибњаре“, „Аутотранспорта“ и „Пластметала“ који имају сличне проблеме

Фото: М. Радовановић

ЧЕТИРИ МИНИМАЛЦА ДО КРАЈА МЕСЕЦА?

39

МАГАЗИН

23.2.2014.

С

40

коро сат времена разговарали су представници Штрајкачког одбора са вршиоцем дужности министра привреде Игором Мировићем који је са сарадницима, представницима града и Српске напредне странке у четвртак посетио „Фабрику вагона“. Посета је испровоцирана инцидентом који је претио да се претвори у сукоб већих размера кад су радници неколико краљевачких колектива из индустрисјке зоне у близини „Фабрике вагона“ у понедељак покушали да пробију блокаду и дистрибуцијом готових производа испуне обавезе према купцима. Неколико дана трајала је блокада појединих градских саобраћајница и коначно два путна правца према Пожеги и Рашки. То није дало очекиване резултате сем што је направљена ненадокнадива штета неколицини успешних колектива који су се нашли са друге стране барикаде. Читаву недељу дана за довоз сировина и транспорт готових производа користили су алтернативне путеве све доке се нису успротивили становници Блажићеве улице, па штрајкачи блокирали и овај путни правац. Представници приватних преду-

зећа „Јасен“, „Рамин“, „Милкоп“, „МТИ прерада дрвета“ и „Екотек“ безуспешно су покушавали у време викенда да ступе у контакт са градоначелником како би извршио притисак на штрајкаче да омогуће рад онима који имају посла. Додатни проблем приватним предузећима, која су радила и у време државног празника, представљала је чињеница да се празновало у Градској управи, па нико није реаговао на алармантна упозорења о могућно-

сти да блокада буде пробијена силом. Краљевачки „Екотек“ који се бави проментом секундарних сировина је за седам дана претрпео штету која се мери десетинама хиљада евра, јер није могао да испоручи 150 до 200 тона робе неопходне за рад смедеревске железаре. Још веће проблеме има „МТИ прерада дрвета“, предузеће које у Краљеву већ десету годину након приватизације бележи добре резултате, а комплетну производњу пласира

на инострано тржиште. Довољан степен разумевања за проблем радника „Фабрике вагона“ био је разлог да недељу дана не указују на проблеме које имају све до тренутка док није угрожен процес производње и запретила опасност да стотинак радника буде послато на принудни одмор. Од рада овог погона зависи стотину радника погона у Бајиној башти, и још толико у фабрици која се налази у Словачкој. Како шлепери са сировинама и готовим производима нису могли да

прођу блокаду роба је претоварана више пута и мањим камионима и тракторима превожена преко зелених површина у близини Спомен гробља, што је додатно повећавало трошкове производње. Сваке недеље према земљама западне Европе из овог погона одлази пуна три шлепера готових производа, а исти број према Бајиној башти и обратно. Блокадом пута у Индустријској улици било је угрожено око 600 радника у шест предузећа. До штрајкача на барикадама нису

Игор Мировић

могли да допру молбе и апели угрожених који су са тешким камионима у понедељак кренули позивајући се на исто право као и радници „Фабрике вагона“. Ма колико једни сматрају да имају право да блокирају саобраћајнице, други сматрају да имају право да их користе. Куриозитет посебне врсте је чињеница да је блокада правила више штете онима који нису криви за положај радника „Фабрике вагона“ него држави коју штрајкачи сматрају главним кривцем. Штрајкачи су као услов да се уклони блокада упутили захтев да у Краљево дође вршилац дужности министра привреде Игор Мировић који је долазак условљавао ослобађањем путних праваца.

- Смешно је да нас неко условљава да померимо људе са пруге да би прошла нека локомотива. Ми не би ни били ту да нека локомотива може да прође. Позвали смо лепо министра да дође у Краљево, а он може да дође и хеликоптером. Ако буде хтео да дође људи ће да се помере, идемо да преговарамо и то није проблем. Ово је начин да неко дође да реши овај проблем, а ја нисам крив што живим у таквој држави и што морамо да

41

23.2.2014.

МАГАЗИН

42

блокирамо пут да би неко испоштовао моје право. Ја немам здравствену књижицу иако ми је то уставом омогућено. Ако држава не поштује закон ја морам да то овако радим и тражим неке паре које смо зарадили, а ником од нас није лепо да се овде мрзнемо по целу ноћ – рекао је председник Штрајкачког одбора Ненад Терзић подсећањем да не пристају ни на каква условљавања тим пре што није испоштован ни договор о исплати две минималне зараде који је постигнут на последњем састанку у Београду. Посебно незадовољство радника на блокади је чињеница да су представници Владе разговарали са готово свим радницима у другим градовима који су на сличан начин изражавали протест и тражили своја права. Зато је међу њима поново актуелизовано питање сукоба две струје међу напред-

њацима што се на најгори могући начин манифестује у Краљеву. Током неколико дана који су претходили ескалацији незадовољства помињано је подношење кривичних пријава против организатора блокаде пута, али и односа „Железница Србије” према краљевачким вагонџијама. Штета коју су претрпеле неко ће морати да плати, а страхује се да би то опет могли да буду радници „Фабрике вагона“ кад буду морали да поправљају неке следеће вагоне за овог наручиоца. И предузећа која су оштећена блокадом пута прерачунавају износ штете коју су претрпели и најављују могућност потраживања опет од „Фабрике вагона“. Радницима који су блокирали пругу и пролаз кроз Индустријску улицу придружили су се запослени у „Пластметалу“, „Гибњари“ и „Магнохрому“ који имају сличне

проблеме. Првог радног дана након празника градоначелник Краљева Драган Јовановић окупио је представнике свих заинтересованих за решавање проблема, а осим оних из „Фабрике вагона“ и шест других предузећа позвани су и представници краљевачких политичких странака. Од свих одазвали су се само они из Покрета за Краљево и Српске радикалне странке. На састанку је постигнут компромис о укидању блокаде до четвртка када је у Краљево требало да стигне вршилац дужности министра привреде Игор Мировић. Члан Штрајкачког одбора Горан Вујановић је после састанка потврдио да је министру предочен минимум радничких захтева који се односе на исплату четири минималне зараде до краја овог месеца. Штрајкачи нису били спремни да прихвате оправдање

да у фонду из кога очекују измирење обавеза нема новца, а да до краја месеца приме само још један уз минималац који је већ исплаћен током недеље. Одбили су и могућност да у марту приме још једну минималну зараду и инсистирали да им новац буде исплаћен на руке због чињенице да су текући рачуни многих радника блокирани због прекорачења дозвољеног минуса. Тек по испуњењу ових захтева спремни су да разговарају о динамици исплате преосталих дуговања.

- Ми смо му објаснили да је то за државу ситан новац, а за нас огроман кад немамо пара ни за лечење, ни за хлеб и остале основне животне потребе. Остајемо при нашим захтевима, а уколико не буду исплаћена четири минималца на руке радници најављују радикализацију протеста – каже Вујанац уз обећање да пруга остаје

отворена до 28. фебруара. Ништа конкретно није договорено ни кад је у питању овера здравствених кљижица, а о повезивању радног стажа и социјалном програму моћи ће да се разговара тек након формирања нове владе, која се очекује у мају као и кредит од 250 милиона долара од Светске банке. Министар Мировић је обећао ванредну контролу која треба да утврди начин реализације свих досадашњих обавеза, али и како су трошена средства које је држава раније опредељивала за производњу у Фабрици вагона.

- Мораћемо брже да уђемо у реструктурирање у смислу да се направи план да један број људи види перспективу у самој фабрици кроз тржиште, производ и све друге елементе које тај план треба да садржи. Најважнији проблем због кога ови људи оправдано

протествују су несиплаћене зараде. Иако је држава финансијски помагала реализацију одређених пројеката ми у овом тренутку немамо одговор на питање на шта су та средства отишла – рекао је Мировић који није могао да обећа тражену исплату четири износа минималне зараде. Поред радника ове „Фабрике вагона“ са министром су разговарали и радници „Пластметала“, „Аутотранспорта“ и Фабрике опруга „Гибњара“. Представници синдиката Гибњаре тражили су исплату две минималне зараде и пуштање гаса који им је искључен пре месец дана, како би могли да испуне уговорне обавезе према купцу из Немачке, а причало се и о условима за излазак овог предузећа из тешке ситуације у којој се налази. Т. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 23.2.2014.

45

Фото: М. Радовановић

И то се догађа

МАГАЗИН

23.2.2014.

БЛОКИРАН И

46

- Радници „Гибњаре“ којима држава дугује зараде, а искључен им је и гас па не могу да раде и испуњавају обавезе према купцима, препречили пут вршиоцу дужности министра привреде док не чује и њихове захтеве.

- Полицајци који су данима немо посматрали блокаду путева и пруге брзо реаговали

И МИНИСТАР

Д

ок су трајали разговори представника Штрајкачкогодбора радника „Фабрике вагона“ и вршиоца дужности министра привреде Игора Мировића незадовољни радници Фабрике опруга „Гибњара“ су са два транспортна возила препречили пут како би спречили министра да изађе из круга фабрике пре него саслуша и њихове захтеве.

Врло брзо су се у кругу „Фабрике вагона“ нашли припадници полиције који су дошли да уклоне блокаду. Интересантно је да су припадници полиције током читавог периода блокаде раскрсница у граду били присутни на лицу места, а да ни у једном тренутку нису показали жељу да реагују чак ни на званичне захтеве представника шест краљевачких пре-

дузећа да им се омогући пролаз и достава готових производа до купца. Код злонамерних, каквих је било на свим странама у сукобу, поставља се питање чему служи полиција и да ли су радници на блокади имали њену прећутну подршку у блокирању саобраћајница. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

НАЛЕД тражи од странака да се изјасне о економским приоритетима

МАГАЗИН

23.2.2014.

ОСАМ КЉУЧНИХ ПРИОРИТЕТА

48

- Политичким лидерима упућен захтев да, поред предлога мера за унапређење економије, поставе рокове за реализацију најважнијих реформи

Н

ационална алијанса за локални економски развој позвала је данас странке које учествују на парламентарним изборима 16. марта да се изјасне о економским реформама које намеравају да спроведу у оквиру свог политичког програма. Лидерима странака послат је упитник са 41 питањем на које треба да одговоре до краја фебруара и наведу које ће конкретне мере спровести у циљу реализације осам кључних приоритета за покретање економије и кад. Приоритети укључују борбу против сиве економије и реформу инспекција, реформу радног законодавства, унапређење процеса издавања грађевинских дозвола, смањење административног оптерећења привреде и увођење електронских сервиса, смањење фискалних и парафискалних намета, решавање проблема браунфилда и неуспелих приватизација, привлачење инвестиција и унапређење регулаторног процеса. Национална алијанса за локални економски развој као највећа јавноприватна асоцијација у земљи иза које стоји подршка 200 компанија, локалних самоуправа и организација цивилног друштва, намерава да грађанима и привреди обезбеди објективну и непристрасну информацију да ли и у којој мери свака од странака подржава ове приоритете. Након анализе попуњених упитника, почетком марта биће организована јавна дебата у оквиру које ће високи представници релевантних политичких партија имати прилику да грађанима и привреди представе своју економску агенду за период 2014-2018.

Приоритети за покретање економије Од партија се очекује да се у вези сузбијања сиве економије изјасне на који начин ће унапредити инспекцијски надзор, да ли ће мењати законе и подзаконске акте који се односе на рад инспекција, које подстицајне мере за излазак из сиве зоне планирају да усвоје и како ће санкционисати нелегално пословање. Странке би требало да кажу и како ће решити кључне дилеме у Закону о раду везане за исплату отпремнина, уговоре на одређено, дисциплинске мере, минималне зараде, репрезентативност синдиката и слично, као и на који начин ће обезбедити учешће привреде и грађана у изради закона. Једно од кључних питања фискалне политике је да ли ће ићи на смањење пореза и доприноса на зараде и на који начин. У Националној алијанси питају странке да ли ће смањити намете привреди, како ће спречити увођење нових парафискалних намета и успоставити контролу висине такси које одређују агенције, управе и јавна предузећа. Од странака се очекује да наведу да ли ће и када усвојити нови закон о планирању и изградњи, да ли ће увести електронско издавање грађевинских дозвола на националном нивоу, као и како ће обезбедити контролу јавних предузећа у процесу издавања сагласности. С тим у вези, за привреду је важно да зна и да ли ће бити усвојен нови закон о улагањима, да ли се планира наставак рада СИЕПА-е и политике давања подстицаја по отвореном радном месту, и по

којим критеријумима. Битан пропис за привлачење инвестиција јесте и Закон о приватизацији па се очекује изјашњење да ли партије планирају његове измене, којим мерама ће помоћи окончање процеса реструктурирања и приватизације и шта ће учинити за ревитализацију браунфилд локација. Кад је реч о јачању транспарентности рада државе и смањивању бирократије од странака се тражи да јасно кажу на који начин ће смањити непотребне административне процедуре, да ли у том циљу намеравају да усвоје закон о спречавању сувишне папирологије и формирају регистар процедура. Упитник тражи од политичких лидера да наведу како ће обезбедити развој е-управе и које ће електронске сервисе увести за грађане и привреду, као и да ли ће развити умрежавање институција како би међусобно размењивале податке уместо да грађани буду курири државе који носе документе од шалтера до шалтера. Неопходно је и да грађани и привреда Србије знају да ли се планира увођење обавезе спровођења јавне расправе на сајту е-управе, на који начин се планира смањивање броја закона донетих по хитном поступку и брже усвајање подзаконских аката. С тим у вези, странке би требало да наведу како планирају да обезбеде предвидивост правног оквира који подразумева могућност увида у планове доношења закона, концепт и нацрт прописа и ефеката примена, и учешће привреде и грађана у процесу доношења прописа.

49

Почетни кораци у побољшању услова живота Рома

МАГАЗИН

23.2.2014.

ЗНАЧАЈНА УЛ

50

- Највећи терет тешког живота у Србији подносе Роми због чињеница да је 95 посто припадника ове заједнице без посла. - Исто толики проценат користи социјалну помоћ која не може да покрије ни елементарне трошкове живота, а камоли да обезбеди сигурност породице. - Први пут усвојена стратегија трасирала је пут развоја и еманципације ромске националне заједнице кроз 14 области од којих су почетни помаци забележени у области образовања, становања, запошљавања и решавања стамбеног положаја. - Социјалдемократска партија Србије на изборној листи „Александар Вучић - будућност у коју верујемо“ обезбедила места која гарантују учешће представника ромске заједнице у извршној власти

ЛОГА ДРЖАВЕ

П

освећеност процесу инклузије Рома потврдила је у среду посетом краљевачкој Канцеларији за ромска питања директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Перовић. У том циљу Канцеларија за људска и мањинска права покренула је значајне активности, а најзначајније се везују за доношење Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома до 2014. године. Сем тога значајне активности везане су за одрживо финансирање питања која се односе на здравствене медијаторе и педагошке асистенте, а са циљем да се достигне што виши ниво здравствене заштите и повећа број деце припадника ромске

националне мањине која се уписују у школе. У Србији већ постоји завидан број канцеларија које се баве питањима инклузије рома, а педесет ромских координатора при локалним самоуправама координирају различите активности које се тичу инклузије припадника ове националне заједнице. И поред интензивне и сталне сарадње са локалним координаторима постоји потреба за ромским координаторима у свакој од локалних самоуправа, уједно и потреба да питање инклузије Рома буде питање укључености припадника њихове заједнице у доношење значајних одлука које се тичу свакодневног живота. Жеља Кан-

целарије за људска и мањинска права је да се у наредном периоду интензивно бави питањима становања, запошљавања, образовања, али и борбе против различитих видова дискриминације ромске националне заједнице, а бројна истраживања показују да се она у претходном периоду сретала и са овим проблемом. За све активности потребно је ангажовање знатне количине средстава буџета, али и донаторске и билатералне помоћи, као и средстава Европске уније. Општи је утисак да само бољом координацијом и ангажовањем свих учесника на заједничком задатку средства могу да стигну до породица којима су намењена. Канцеларија је и

51

23.2.2014.

МАГАЗИН

52

до сада подржала велики број пројеката који су се реализовали у јединицама локалне самоуправе, и били намењени унапређењу положаја Рома, а биће и убудуће отворена и спремна да са ромском заједницом ради на свим питањима која оптерећују њене припаднике. Помоћ у том процесу треба да пруже и три припадника ромске заједнице који стажирају у Канцеларији за људска и мањинска права. Током наредне годне новцем Европске уније стипендираће се 500 Рома који завршавају средње школе и крећу на факултете, а додатним средствима решавати питања становања и формирања мобилних тимова у двадесет српских градова. Опремљени аутомобилима они ће бити у могућности да помогну локалним самоуправама у решавању ни мало једноставних питања са којима се сусрећу грађани ромске мањине. Канцеларије за ромска питања углавном се финансирају средствима јединица локалне самоуправе, али могу бити добар партнер било којој ромској невладиној организацији и гарантовати успешност и одрживост пројекта по основу конкурса које, као подршку онима који се баве инклузијом Рома, два пута годишње расписује Канцеларија за људска и мањинска права. Финансијска помоћ усмерена је првенствено према локалним самоуправама које имају одговарајуће ромске канцеларије и готове акционе планове, а желе одржива решења усмерена на инклузију Рома. Ромске невладине организације са територије Србије могу да рачунају на финансирање 16 до 20 пројеката са око 15 милиона динара. Са додатних десет милиона биће финансирано десетак других пројеката, а потврђено је да Канцеларија за људска и мањинска права годишње учествује у финансирању четрдесетак ромских организација Локална власт у Краљеву је у доброј мери заинтересована за што већу укљученост Рома у образовни процес, а доказ бриге о припадницима ове популације је и управо започета градња

десет комфорних станова за становнике такозваног Шаторског насеља. Ово је само прва фаза пројекта који би требало да обезбеди 20 станова за исто толико породица. У Србији се и иначе тешко живи, а највећи терет таквог живота подносе Роми због чињеница да је 95 посто припадника ове заједнице без посла. Исто толики проценат користи социјалну помоћ која не може да покрије ни елементарне трошкове живота, а камоли да обезбеди сигурност породице. Током претходне године држава је направила искорак према припадницима заједнице што се манифестовало првенствено побољшањем положаја у образовању, али и другим областима. Афирмативне активности утицале су на упис ученика у школе, а стипендије и пријем у студентске домове допринео већем броју оних који одлучују да наставе школовање. Први пут усвојена стратегија трасирала је пут развоја и еманципације ромске националне заједнице кроз 14 области од којих су почетни помаци забележени у области образовања, становања, запошљавања и решавања стамбеног положаја. Проблема који оптерећују ромску заједницу има много, а највећи је незапосленост чије смањење није могуће очекивати док се не покрене производни процес у привреди. Терет економске кризе солидарно подносе сви становници Србије, а спремност Владе да се на одговоран начин бави питањем борбе против корупције, приватизацијом, покретањем привреде, налажењем инвестиција добар је пут за све који живе у земљи, па и за укључивање припадника ромске националне мањине.

Избори И ма колико да је у првом плану брига за социјални статус и инклузију припадника ромске заједнице у питању посета Краљеву је била и прилика да се подсети на значај учешћа Рома на мартовским изборима. На то су указали представници Националног савета ромске националне заједнице

уз констатацију да се она никада није више помињала, а да у исто време никада није теже живела. Две ромске странке и 70 организација цивилног друштва потписале су споразум са Социјалдемократском партијом Србије која је са своје квоте на изборној листи „Александар Вучић будућност у коју верујемо“ обезбедила места која гарантују учешће представника ромске заједнице у извршној власти. Споразум отвара могућности за широк фронт ромског покрета у време кад ромске партије још нису спремне да самостално наступе на политичкој сцени. На конференцији за медије у Канцеларији за ромска питања чуло се да је међу припадницима ромске заједнице присутна трговина гласовима бирача, а колико је ромски глас јефтин најбоље знају оне странке које су га куповале на досадашњим изборима. Потврђено је и да политичка свест ромске националне заједнице још није на довољно високом нивоу, па Роми не могу да се пореде са другим мањинама које имају изграђену страначку инфраструктуру и за врло кратко време могу да анимирају дисциплиноване бираче.

Лична документа У Србији је, захваљујући изменама законске регулативе коју је покренуло Министарство правде и државне управе, више од двадесет хиљада припадника ромске заједнице добило лична документа, а планом до 2015. године предвиђено је да нема ни једног правно невидљивог припадника ове заједнице. Здравствене медијаторке помогле су да се обезбеди приступ здраваственим услугама, да болесни знају где могу да се лече, имају здравствене књижице и уђу у систем здавственог осигурања. Заслугом педагошких асистената све више ромске деце укључено је у редовно образовање, а за последњих пет година њихов број је повећан за четвртину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

23.2.2014.

МАГАЗИН

54

Радослав Миленковић

Без длаке на језику: Радослав Миленковић (1)

- Кад имаш тридесет година, Стеријину награду и потпуно си постављен као глумац, мораш да превладаш сујету и да са десет година млађим студентима седиш у клупи. – Студентима са 19 и 20 година лако је да буду глупи и да нешто не знају, са 30 верујеш да си нешто урадио, треба да си исто глуп, а не знаш да учиш док мислиш да си паметан, па мораш да учиш тек кад признаш да не знаш. – На Дубровачким летњим играма су од педесетих година прошлог века настајале представе које су на најбољи начин обележиле један део историје позоришта Југославије, а сан сваког глумца био је да буде позван, не само због тога што ће у Дубровнику провести два месеца, већ због чињенице да се ту окупљала глумачка репрезентација и играли најзначајнији комади у амбијенту три тврђаве, пољане и острва

Фото: М. Радовановић

ЗЕКИНИ ГОЛАЋИ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

55

С

МАГАЗИН

23.2.2014.

азнање да у Краљеву на кратко борави Радослав Миленковић, након телевизијских серија „Вратиће се роде“ и „Равна гора“ све препознатљивије лице са малих екрана, било је довољан повод за контакт са на први поглед ћутљивим човеком који није превише спреман на разговор. Морам да признам да до Рода нисам ни знао да постоји човек који ће ме освојити на први поглед. Зато разговору у Краљевачком позоришту и приступам резервисано без превелике жеље да откривам став према њему. И ма колико да почетак разговора не обећава много претвориће се у лавину речи које откривају изузетно елоквентног интелектуалца. Већ на почетку Рале признаје да му је незгодно да говори о себи зато што оно што ради и не постоји као чињеница, већ више као сећање других. Па и да постоји као чињеница човек треба да буде скроман, да се бави послом

56

због радости и унутрашње потребе, а не због популарности која га прождире. Естрада је све присутнија у животу и политици, а у њу су се претвориле и школе, па се због сазнања да постоји фризерска академија човек који је завршио глумачку осећа поприлично глупо. Доказ да у животу не може ништа са сигурношћу да се планира је сазнање да је до пред крај гимназијског школовања у Новом Саду био убеђен да ће бити професор књижевности, или у најбољу руку писати песме. Традиција у Јовиној гимназији била је да момци девојкама припремају приредбу за 8. март, а оне њима 1. марта. Учешће на једној од таквих била је прилика да западне за око професору књижевности Димитрију Зекавици који је водио драмску секцију у којој је недовољан број момака спремних да се посвете глуми утицао на избор репертоара у коме су преовладавали

женски ликови. Пред младим матурантом отворили су се нови хоризонти, а чаробно место у простору библиотеке пружало прилику за даноноћно бављење поезијом, књижевношћу и позориштем које је у то време било важно место на коме су се причале важне приче. Половином седамдесетих година прошлог века да би освојио девојку момак је морао да иде у позориште, чита књиге, да нешто зна, а некако у време кад је Рале завршавао гимназију новосадска академија уписивала је другу генерацију студената глуме, прву у класи професора Бранка Плеше.

- Нас четворо из драмске секције смо били међу десет студената, а након тога сваке године бар четворо Зекиних голаћа, како су нас звали, уписивало је глуму тако да се, док је био жив, скоро четрдесет ученика уписало углавном на академије у Новом Саду и Београду. Било је међу њима ученика

гимназије, али и других школа, који су из љубави према позоришту и књижевности долазили у драмску секцију професора Зекавице. Она је била богат мајдан младих глумаца и место на коме си могао да изразиш љубав према позоришту, глуми и књижевности и са другима поделиш осећање које је дубоко у теби – прича Миленковић. У годинама када се много тога више наслућује него зна од посебне важности је да постоји место на коме може да се изрази таленат или љубав према нечему. Бранко Плеша је већ престао да се бави глумом и определио за педагошки рад, а студенти прве године глуме о њему знали само као о легенди, хладном интелектуалцу који се не уклапа у стереотип глумца и кафанског боема. Као врхунски интелектуалац који говори пет шест језика већ је прочитао све важне књиге за које су

студенти икада чули, а и многе за које никада нису чули, био изузетан ерудита и образован човек. Истовремено је био човек невероватно укорењеног живог срца са проницљивошћу за најљудскије, за оно што је пролетерско, ласцивно, чулно, па се иза првог утиска о хладном и усправном интелектуалцу стварала и једна другачија слика.

- Све могуће зафрканције и керефеке је носио дубоко у себи, у томе је био врхунски мајстор, само што то није трошио на јавним местима него делио са пријатељима сходно ситуацији у којој се налази. Од свих које сам упознао у највећој мери је имао осећај за ситуацију, а у складу са околностима његово понашање је било апсолутно одговарајуће било да се ради о научном скупу, округлом столу на неком фестивалу, учионици, кафани, путовању. Након првог сусрета били смо из-

ненађени колико је непосредан и спонтан и колико је могао да види све што смо мислили да можемо да сакријемо, да нико не зна наше дубоке тајне, двоумља и дилеме. Он је био истински геније зато што је за све што види знао од чега је направљено, и чему служи, и у складу са тим колико вреди. Зато се осећам посебно привилегованим што сам имао срећу да будем његов ђак, а сви моји другови са класе, и сви студенти других генерација, имамо посебну везаност за нашег професора. Нисмо ми никакво тајно братство, али смо сви у истом духу расли, сазревали и учили, а и данас кад радимо и кад се срећемо, сећамо се високих захтева које је покушавао да постави пред нас – прича са нескривеним одушевљењем Рале Миленковић. Високи захтеви везани су за однос према себи, уметности, професији, учењу, сталном неговању радознало-

57

МАГАЗИН

23.2.2014.

сти и покушају да се освоји радост игре, да то све буде израз радости због сазнања да се баве великим песницима, литературом и имају прилику да играју за публику. У таквим околностима развија се свест о одговорност коју има уметнички чин уопште, али и уметнички чин на сцени где глумац мора бити изузетно одговоран за оно што ради, а све због сазнања да има и гледалаца на које то не делује. Рале потврђује важност тог дејства у име хуманости, људскости, високих вредности и морала било које друге врсте, а са друге стране и уздржавања и борбе

58

против површности, баналности и вулгарности каквих је довољно у другим аспектима живота.

- Из моје класе има дивних, фантастичних глумаца. Лидија Стевановић је велика глумица у Српском народном позоришту. Пре неки дан смо имали премијеру, а имао сам радост да Лидија са моје класе, и другарица из гимназије, буде госпођа министарка у истоименој представи коју сам режирао. Представа је тек изашла, а већ је распродата за цео фебруар. Са наше класе су још Драгомир Пешић, Зоран Богданов, Александра Плескоњић,

Мирјана Стевовић је у Народном позоришту и игра мање него што би требало, Предраг Тодоровић Браца је првак позоришта Душко Радовић, а неколико њих се не бави глумом – каже Миленковић. Бранко Плеша се поред глуме бавио и режијом, а његови студенти поред глумачке вештине савладавали важност и начин на који глумац треба да испуњава простор у стварању позоришне представе. Захваљујући њему и Рале је упућен на неке аспекте и редитељске погледе на ствари што је утицало да након глуме упише режију у

класи професора Боре Драшковића. И док се глумац бави само делом посла у стварању позоришне представе редитељ је творац целине што ово занимање чини изузетно узбудљивим. Ма колико да су глумци упознали ону страну и простор у послу који је резервисан за редитеља у добром позоришту се представа ствара заједно. Занимање за режију, и жеља да сазна више, одвела га је на ту класу, али само на годину дана након чега га је живот одвео на сасвим другу страну, у Загреб где је постао члан Театра Итд, у време широког замаха када је умет-

ност освајала широки простор велике земље. У време кад је филм био резервисан за Бату Живојиновића, Љубишу Самарџића и оно мало студената чешке школе који су освојили југословенски простор Рале је играо у Звездара театру, Загребу и свуда где је било потребе за ликом који је могао да донесе на сцену. Пред крај осамдесетих година прешао је у Југословенско драмско позориште и ту режирао представу „Лаку ноћ мајко“ са Олгом Спиридоновић и Мирјаном Вукојчић.

- Дејан Мијач се као уметнички директор који је имао велику моћ одлуке

већ устоличио као својеврсни патријарх српског позоришта. Видео је представу, а онда су ме он и Егон Савин, који су водили класу режије на београдском Факултету драмских уметности, позвали на другу годину, а ову режију признају као испит прве године. Рекао сам да сам већ завршио прву годину и тако наставио да студирам режију као првак Југословенског драмског позоришта који је редовно ишао на предавања, што је било прилично напорно. Кад имаш тридесет година, Стеријину награду и потпуно си постављен као глумац, мораш да пре-

59

60

МАГАЗИН 23.2.2014.

владаш сујету и да са десет година млађим студентима седиш у клупи. Њима је лако да буду глупи и да са 19 и 20 година нешто не знају. Са 30 верујеш да си нешто урадио, треба да си исто глуп, а не знаш да учиш док мислиш да си паметан. Мораш да учиш тек кад пристанеш да не знаш – каже Рале. Бранко Плеша је 1990. године као уметнички директор Српског народног позоришта у Новом Саду позвао Миленковића да у овом позоришту реализује дипломску представу. Куриозитет посебне врсте је чињеница да нико од студената прве генерације глуме у класи професора Плеше није дипломирао са десетком. Наредних година била је по која, касније све више, а десетке су добијали и они који их каснијим радом нису оправдали. Пре него је са највишом оценом дипломирао режију представом „Патње господина Мокинтота“ Петера Вајса са професором Плешом је Рале играо у представи „Кус петлић“ Звездара театра. Тешко је било убедити уваженог професора да Рале глуму није дипломирао са десетком, па је Плеша обећао да ће режију оценити са 11 како би талентовани редитељ у просеку имао две десетке. Од тада је Рале обузет посебним осећањем да му је две десетке доделила једна од најзначајнијих личности српског позоришта што га увек на време, или бар по некад, заустави у тренутку кад се заборави и почне да се охоли, горди, мисли да је нешто важан у томе што ради. Дубровачке летње игре биле су најзначајнији летњи позоришни фестивал, а Рале Миленковић са посебним задовољством истиче да је више година у различитим представама учествовао на овој престижној манифестацији. Већ од педесетих година прошлог века на играма су настајале представе које су на најбољи начин обележиле један део историје позоришта Југославије, а сан сваког глумца био је да буде позван, не само због тога што ће у Дубровнику провести два месеца, већ због чињенице да се ту окупљала глумачка репрезентација и играли најзначајнији комади у амбијенту три тврђаве, пољане и острва. Као врло млад глумац наступио је у Бондо-

вом Лиру у режији Љубише Георгијевског, потом Држићевој „Хекуби“ и Шекспировој „Олуји“, да би врхунац био позив да игра Клаудија у представи „Хамлет“ коју је на сцену поставио мађарски редитељ Ласло Бабарци.

- Био сам запањен, али је концепт био такав, а Бабарци који ме никад није гледао тражио је од уметничког директора глумца који је мали али динамичан, енергичан и темпераментан. То лето сам у Дубровнику играо Клаудија, што је животни сан сваког глумца, а Ласло Бабарци је један од важнијих људи са којима сам радио у животу и важан за даљи ток мог живота. Пред саму премијеру у августу 1990. десио се Книн, балвани, Хрватска и све је већ отишло к врагу, мада се читаве наредне сезоне то крпило у време кад су се састајали задригли политичари и договарали да се не договоре – прича Рале. Када се 1991. године у земљи распало све што је било добро, и почео безуман рат за који нико нормалан, па ни Рале Миленковић, није веровао да ће постати толико крвав и страшан. Никоме није било јасно зашто би то морало да буде тако, а и сада постоји сумња да није баш све решено. И одједном из омаленог, и наизглед мирног, човека навиру емоције засноване на уверењу да је од тих година до данас све само бизнис који служи како центрима моћи споља, тако и онима у земљи, окрутан и бездушан бизнис у коме је неколико милиона људи измрцварено, неколико милиона заувек озбиљно трауматитизирано, оштећено, осакаћено и физички и емотивно, у коме је побијено толико људи, уништено толико добара само зато да би неко стекао некакво богатство. На одвратан начин се све одвијало у Хрватској и Босни, рат направљен зато што је добар бизнис, а мир направљен касније кад је постао бољи бизнис.

- Оног часа кад рат поново буде бољи бизнис невероватни стручњаци, страсни борци за задовољење похлепе и грамзивости, поново ће наћи начин да направе рат и то је трагично – каже Рале Миленковић. Т. Радовановић

61

Краљевачка медијска сцена: Срећко Гвозденовић (2)

МАГАЗИН

23.2.2014.

МУЗИЧКИ УРЕДНИК КАО БОГ И БАТИНА

62

- Статус радника у медијима је маргинализован, власници медија настоје да задовоље своје потребе, а за друго најчешће нема довољно пара, па није редак случај да запослени месецима не примају зараде.

- Радио или телевизијска станица може да се направи за много краће време него квалитетан радник. - Слободно новинарство никада није постојало, увек је везивано за некога ко је давао мало више пара.

- Најтежи периоди у раду четворомесечна болест Јосипа Броза Тита и бомбардовање 1999. године. – Годину дана након одласка у пензију Срећко Гвозденовић није био спреман да прихвати чињеницу да га нема међу плочама у музичкој редакцији

Срећко Гвозденовић

63

64

МАГАЗИН 23.2.2014.

С

тизала је екипа Радио Краљева у најзабитије делове тадашње општине, а симпатије посетилаца култна емисија „Селима у походе“ привлачила на простору од Александровца до Ушћа, у селима са подручја трстеничке и крушевачке општине. Продефиловале су кроз њу стотине певача аматера, а на аудицијама при истом квалитету извођача предност увек давана локалном певачу. Незаборавно финале емисије у Грачацу обележили су Весна Змијанац, Добривоје Топаловић и Мија Алексић који је пре изласка на сцену пред више од 1.100 гледалаца нервозно трљао руке у покушају да савлада трему. У сећању је остало и финале у Лађевцима пред више од 800 посетилаца са плаћеним улазницама, а важније од свега је, каже Срећко Гвозденовић, да су оживеле бројне певачке групе које до тада нису постојале. На магнетофонским тракама у Радио Краљеву заувек ће бити забележени наступи бројних певача, хармоникаша, фрулаша и других инструменталиста.

- Има на српској естрадној сцени певача који су снимили и по 20 плоча, а немају ни један трајни снимак у архиви Радио Београда. Изванредан радио певач Раша Павловић има 50 трајних снимака, а на једно снимање емисије „Селима у походе“ дошао је да свира фрулу. Пошто те вечери није било пријављено довољно певача аматера упитао сам га да ли би могао нешто да пева, а након што је отпевао неколико песама рекао сам му да баци фрулу и постане певач – прича Гвозденовић. Један од најбољих српских хармоникаша Миша Мијатовић је још као ученик музичке школе формирао оркестар који је пратио певаче аматере свуда где је гостовала екипа емисије „Селима у походе“, а чинио је то све док није постао уредник у Продукцији плоча РТБ. Неколико година је као оркестар Радио Краљева наступао састав из Годачице, а на гостовањима су се

појављивали Зоран Сеничић и Владица Станојевић. Кроз емисију су прошли бројни касније веома познати краљевачки певачи, између осталих и Томислав Чоловић који је на гостовању у Алекдсандровцу до делиријума довео публику током извођења надалеко познате песме „Мали мрав“. Обиловала су снимања бројним догодовштинама, а организатори често обузети страхом поготово у најзабитијим деловима руралног подручја. До почетка заказаног снимања у Мланчи нико се од посетилаца, ни локалних извођача, није појавио на договореном месту, па је разочарана екипа већ почела да пакује кофере након девет сати увече у зимској ноћи пуној снега.

- После десет као да је неко пустио људе из затвора, па салу дома у селу напуни око 400 гледалаца. Направили смо изврстан програм и морали да останемо у Мланчи целу ноћ. Било је певача из Савова, Ђакова и других удаљених места који због страха од вукова нису смели да се враћају кући током ноћи. Из солидарности према њима остали смо заједно до јутра, а целу ноћ свирали и певали – каже Гвозденовић. Гостовали су у емисији Вера Матовић, Вера Ивковић, Снежана Ђуришић, Мирослав Илић, Новица Неговановић, Ера Ојданић и бројни други познати извођачи све до деведесетих година када је замирисао рат, а људи полако почели да губе стрпљење и жељу за забавом. Почела су и политичка превирања, а све се одражавало и на концепцију програма Радио Краљева. Најтежи период у раду дугогодишњег музичког уредника Радио Краљева представљало је четворомесечно боловање тадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита. У то време су политичари помно пратили рад медија, па би емитовање веселијих песама могло да буде протумачено исто толико погрешно колико и оних мало тужнијих. Средину су представљали иснтрументали и по која староград-

ска песма са добро избалансираним текстом. Улога партије је била јака и морала да се поштује јер је од ње зависило финансирање, а никад се није знало ко све слуша и како ће да реагује. Слично је било и током НАТО бомбардовања 1999. године када је због опасности студио пресељен у подрум зграде преко пута Дома друштвених организација. У време када су људи радио слушали због вести, а не музике, програм је поново попуњаван инструменталима. Да једна несрећа никад не долази сама потврдио је пожар у студију Радио Краљева чији узроци никад нису утврђени. Осим опреме уништен је и део материјала за емитовање, а студио Радио Краљева још једном дислоциран, овога пута у Чика Љубину улицу где ће Срећко Гвозденовић обављати дужност музичког уредника све до одласка у пензију 2002. године. Висок квалитет радио програма профилисали су искусни уредници Миодраг Ђокић и Ђорђе Ковачевић, а у сећање Срећка Гвозденовића дубоко је урезан глас Мирослава Качаревића коме су се сви дивили. Говорне емисије креирали су Мија Сарић, Миша Марић, Данило Цвијетић, Драгослав Обрадовић Кондис, Раде Јоветић, Славољуб Даишевић... Кад је почетком деведесетих година прошлог века из студија на шестом спрату Дома друштвених органузација почео да се емитује програм Телевизије Краљево радио је почео да губи на екслузивности, а млађи чланови музичке редакције приклонили се новом медију. Срећно Гвзденовић је до последњег дана остао веран радију, правио репортаже са гостовања краљевачких културно-уметничких друштава по свету, бавио се музичком критиком.

- Први текст под насловом „Хорско певање и певушење“ био је везан за такмичење хорова. Директору се то допало, па је почео да форсира да нешто напишем о бројним концертима озбиљне му-

65

23.2.2014.

МАГАЗИН

66

зике и другим музичким дешавањима. У „Ибарским новостима“ су објављивали све што сам написао тако да смо имали коректну сарадњу – каже Гвозденовић. Као и сваком човеку који је завршио радни век одлазак у пензију представља својеврстан шок, па Срећко годину дана није био спреман да прихвати чињеницу да није међу плочама у музичкој редакцији. Зато и данас после толико година у шали каже да још само прима плату, а не ради. Срећко Гвозденовић ни након пензионисања није престао да ради. Наставио је да сарађује у емисији „Чаша воде са извора“ коју је са њеним аутором Слободаном Бетулиће Бетулом креирао пуних 12 година. Концепција је слична оној из „Селима у походе“, али је прилагођена емитовању на телевизији. Обишла је екипа емисије скоро сва села у Србији, представила бројне певаче и инструменталисте од којих су се најбољи надметали на финалу у Врњачкој Бањи. Бирали су Бетула и Гвозденовић прву хармонику Европе међу 45 најбољих сврстаних у различите старосне категорије, организовали друго финале у Футогу пред више хиљада гледалаца, обилазили клубове наших радника у Немачкој. Везаност за кућу у којој је провео највећи део радног века повод је за праћење свега што је преживљавала током транзиције. Сазнања из тог периода доводе до закључка да није морало да се догоди то што се догодило у ситуацији кад су политичари пустили предузеће низ воду, па се десило оно што је било најгоре. У време кад је Радио Краљево словио за врхунску радио станицу није било ривалитета са негативним предзнаком, а Гвозденовић са поносом истиче помоћ другим краљевачким радио станицама.

- Зоран Јовановић је крио да ће да оснива радио и једном се поверио само мени. Направио сам са њим разговор који је емитован на радију и наговестио да ћемо можда да добијемо још једну станицу што се и догодило после само месец дана. Зоран је спо-

собан пропагандиста који уме да престави и што има и што нема, а то је много важно у овом послу. Кад је основао телевизију позвао ме је да радим, али сам после месец дана осетио да нисам пожељан у колективу и закључио да је и за мене и за њега боље да идем кући – каже Гвозденовић. Различите информације о стању на краљевачкој медијској сцени човеку као Срећко Гвозденовић не дају довољно елемената да може да стекне праву слику. И поред тога довољно је јасно да стање ни изблиза није какво је било, пре би се рекло да је прилично лоше. Овоме доприноси сазнање о све сиромашнијој понуди, првенствено на програму Телевизије Краљево који је све више оријентисан према једној политичкој опцији. То у информативном систему никада није било добро и увек се враћало као бумеранг. Отуда и жал за свим што се дешавало у последњој деценији и што је оставило дубок траг на краљевачкој медијској сцени. Програм радија у чијем је профилисању утицао деценијама готово да не постоји, а богата дискотека од 6.000 малих и 4.000 лонг плеј плоча пропада у просторијама некадашње радија у Чика Љубиној улици.

- Знам да су плоче неупотребљиве, да их је убила влага и чамоћа јер нису у оптицају. Увек сам волео плоче, а кад добијем нову из Београда створи се нека чудна љубав тако да не бих ни волео да видим у каквом су сада стању – каже Срећко. Напредак технологије је учинио своје, емитовање програма постало много једноставније, број радника смањен, а однос према заоставштини сведен на најнижу могућу меру. У таквој ситуацији се некадашњи музички уредник једне од најбољих локалних радио станица Србије са носталгијом сећа изузетно сређене документације у којој се до сваког од преко сто хиљада наслова долазило у веома кратком периоду, довољном тек да се одврти последња песма. У време када су сви медији приватизовани сваки од њих бори се да опстане у суровим условима

привређивања, посебно у Краљеву чија је економија сведена на пуко преживљавање. У таквој ситуацији статус радника је маргинализован, власници медија настоје да задовоље своје потребе, а за друго најчешће нема довољно пара, па није редак случај да запослени месецима не примају зараде. О другим обавезама према држави и да се не говори. То код оних који су радили у уређеном систему ствара посебан осећај нелагодности појачан чињеницом да радио или телевизијска станица може да се направи за много краће време него квалитетан радник. Са позиције квалификованог саговорника Срећко Гвозденовић потврђује да је и музички програм на радију претходних деценија био много богатији. У данашње време свео се на мали број певача недовољног квалитета. На то неминовно утиче и сазнање да у локалним радио станицама, сведеним на само једног човека у смени, више нама музичког уредника који би бринуо о квалитету и разноврсности онога што се нуди конзументима. На стандардно питање шта би препоручио млађима који планирају да се упусте у авантуру звану рад на медијској сцени Срећко Гвозденовић нема никакав одговор. Овакав став заснован је на недовољној количини информација о томе шта би могло да се догоди у периоду који предстоји.

- Никакву перспективу не видим, а ко планира да ради у радију или телевизији, и од тога зарађује за живот без обзира колику љубав гаји према том послу, слободно нека тражи неки други. Не знам каква је ситуација у новинама, али ми се чини да се много тога држи у тајности. Кад причамо о слободном новинарству морамо да имамо у виду чињеницу да оно као такво никада није постојало. Увек смо се везивали за некога ко је давао мало више пара и били благонаклони према њему. Данас поготово нема независног новинарства – каже на крају угодног разговора дугогодишњи музички уредник Радио Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 23.2.2014.

69

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

23.2.2014.

Изложба фотографија у Народном музеју: Југографија и после

70

СТРАСТВЕНИ ЛОВАЦ ЖИВОТНИХ СЛИКА - Дух времена забележен једним кликом, који заправо није један клик, него мајсторски тренутак онога ко стоји иза објектива. - Четрдесет прва изложба дугогодишњег фоторепортера „Вечерњих новости“ Жике Ранисављевића. – На фотографијама догађаји и личности који су обележили последње три деценије прошлог века на територији земље које више нема

графија представља специфичан облик новинарског изражавања. Као што ја пишем вест, извештај, коментар или репортажу тако и новински фотограф има фото вест, фото репортажу, чак и фото коментар који се изражава фотографијом. И ове фотографије говоре саме за себе, то су новински извештаји објављени у новинама, у овом случају „Вечењим новостима“ у којима је Жика провео највећи део радног века – рекао је Стојић. Фотографије су настале у последње три деценије прошлог века када је Југославија била велика земља, а почела да се распада да би завршила у братоубилачком рату. Три деценије преданости послу довољан је мотив да се они коју су живели у том времену подсете, а млађи упознају са догађајима који су трајно обележили период у коме данас живимо. Матична кућа Жике Ранисављевића разумела је жељу аутора и подржала пројекат у години када прославља велики јубилеј. По речима аутора Југографија подсећа на земљу које нема. Изложба се састоји из два дела, а у Краљеву је представљен само део оригиналне поставке. Онај други који представља идоле, легенде и митове тог времена по мишљењу аутора далеко је важнији. Иако би се за сваки од три термина могло закључити да искључују један другог Ранисављевић верује да то није тако и да се они допуњују тим пре што се овај део односи на људе који су градили и разградили Југославију. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Ш

ездесет година постојања „Вечерњих новости“ повод је за изложбу фотографија фоторепортера овог листа Радослава Жике Ранисављевића под називом „Југографија и после...“ Током тридесет година рада Ранисављевић је оставио неизбрисив траг у историји компаније показујући колико су фоторепортери посебни људи. У „Вечерњим новостима“ које су током шездесет година под слоганом брзо, кратко, јасно, истинито одсликавале свакодневни живот најчешће обичног човека Жика Ранисављевић је на посебан начин заустављао време и бележио специфичне тренутке преносећи читаоцима сведочанства која чине историју земље. Црно беле фотографије овог аутора хронолошки прате технички, друштвени и културни развој некадашње Југославије и људе који су одређивали судбину земље. Уместо најављених директора и уредника „Вечерњих новости“, који су из само њима знаних разлога пропустили отварање изложбе у Краљеву, изложбу је отворио новинар краљевачког дописништва овог листа Душан Стојић. „Југографија и после“, коју Краљевчани имају прилику да виде одмах после становника Смедерева у коме је Ранисављевић провео највећи део живота, четрдесет прва је у богатом опусу овог несвакидашњег аутора.

- Новинска фотографија није само фотографија, а новински фотографи нису само фотографи. Новинска фото-

71

Биоскоп „Кварт“

МАГАЗИН

23.2.2014.

БОГАТ РЕПЕРТОАР ДО ПОЛОВИНЕ НЕДЕЉЕ

72

Д

о половине следеће недеље Биоскоп „Кварт“ љубитељима седме уметности нуди четири нова филма, хорор трилер „Рођен из мрака“, акциону комедију „Операција: Чувари наслеђа“, акциону фантастичну 3Д авантуру „Легенда о Херкулу“ и анимирани 3Д филм „Ћурке на слободи“.

Ћурке на слободи Најмлађим Краљевчанима је сваког дана од 16 сати на располагању анимирани филм синхронизован на српски језик настао према сценарију Скота Мозиера и Џимија Хејворда који потписује и режију. Гласове анимираним јунацима позајмили су Овен Вил-

сон, Вуди Харелсон и Еми Пелер, а у српској верзији Дубравко Јовановић, Војин Ћетковић и Слобода Мићаловић. Док је код балканаца празник незамислив без печења било које врсте за Американце је то ћуретина, посебно на Дан захвалности када по традицији председник државе помилује ћурку да не заврши на трпези. Кад би се ћурке питале оне би учиниле све да буду скинуте са менија, а радња овог анимираног филма односи се на жељу два ћурана да учине све, па чак и да се врате у прошлост и промене ток историје, да ћуретина више не буде празнични специјалитет. Цена улазнице за овај 3Д филм је 300 динара.

Рођен из мрака Осамдесетдеветоминутни трилер прати Зека и Саманту који су запловили у брак као и сваки други заљубљени пар уз велико венчање у цркви, тропски медени месец и велике планове за будућност. Планови се компликују оног тренутка када се на путовању изгубе, а Саманта неочекивано остане трудна. Упркос томе настављају да славе своју љубав, бележећи све тренутке видео камером. Узнемирујући догађаји почињу да указују да беба коју носи Саманта представља оличење чистог зла. Ово је још један њихов филм базиран на такозваном пронађеном снимку, који је карактеристичан за

хорор филмове. У филму чију режију потписују Мет Бенители Олпин и Тајлер Гилет играју Зак Гилфорд, Елисон Милер и Роберт Белуши. Пројекције почињу у 22 сата, а улазница стаје 250 динара.

Операција: Чувари наслеђа Сценарио за филм Чувари наслеђа написали су Грант Хеслов и Џорџ Клуни који је и режисер, а појављује се и у главној улози поред Кејт Бланчет и Мет Дејмона. Филм је инспирисан стварном причом о највећем лову на драгоцености у историји, и немогућој мисији у коју се упустило седам директора музеја, историчара уметности и кустоса. Умет-

ничка дела заробљена су иза непријатељских линија, а нацисти одлучни да униште све што им је на путу у време кад Рајх пропада. Какве шансе за успех има специјални одред сачињен од појединаца који боље познају Микеланђела него полуаутоматске пушке М-1? У трци са временом ови храбри људи учиниће све, ризикујући и своје животе, да заштите и одбране највећа уметничка дела човечанства. Пројекције почињу у 20 сати, а за улазницу треба издвојити 250 динара.

Легенда о Херкулу Радња фила „Легенда о Херкулу“ смештена је у античку Грчку 1200. године пре Христа кад краљица подлеже

Зевсовој пожуди и рађа сина који треба да збаци тирана у будућности. Али, принц Херкулес не зна ништа о свом правом идентитету и судбини и жели само једну ствар љубав принцезе Крита Хебе која је обећана сопственом брату. Након побуне Херкул је протеран из дома, напуштен од породице и завршава у Колосеуму где као роб открива да је полубог… Деведесетдеветоминутну авантуру је по сценарију Шона Худа и Денијела Гиата режирао Рени Харлин, а у главним улогама појављују се Келан Луц, Геја Вајс и Скот Адкинс. Пројекције почињу од 18 сати а улазница кошта 350 динара. Т. Радовановић

73

Из Полицијске управе Краљево

КОРАК НАПРЕД ДВА КОРАКА НАЗАД

МАГАЗИН

23.2.2014.

С

74

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 10. до 16. фебруара још једном доказује да нема правила у понашању суграђана који су склони вршењу кривичних и других дела којима се угрожава безбедност грађана. Број евидентираних кривичних дела смањен је за трећину, па је прошлонедељних 40 заменило само 28 од којих су три сврстана у област привредног, а 25 област општег криминала. Евидентан је успех инспектора криминалистичке полиције у откривању починилаца, па је позната чак половина оних који су се упустили у вршења криминалних радњи. И ма колико да се стање у једној области побољша у другој дође до погоршања, па је у области јавног реда и мира скоро удвостручен број прекршаја. Број од шест туча за два је мање него у претходном статистичком периоду, али је број осталих прекршаја скоро пет пута већи. Најтеже последице углавном се осећају у области безбедности саобра-

ћаја, па може да радује податак о смањеном броју саобраћајних незгода. Припадници саобраћајне полиције евидетирали су их девет од који су пет као крајњи исход поред материјалне штете имале и повређена лица. У четири преостале оштећења на возилима су, заједно са претходних пет, достигла вредност од 190 хиљада динара. Једна соба је задобила теже телесне повреде док су оне код седам преосталих оцењене као лакше. Чини се да су остали возачи били мало мање агресивни, па је евидентирано тек 120 прекршаја у овој области што је за 74 мање него седам дана раније. У области заштите од пожара забележене су две интервенције Ватрогасно-спасилачке јединице, а штета коју је проузроковала ватра процењује се на 400 хиљада динара.

ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА Са првим пролећним данима када почињу припрема земљишта за пољопривредне радове јављају се опасност

од неконтролисаног пламена који може да нанесе несагледиве последице. Ово сазнање је повод да из Полицијске управе Краљево упуте упозорење грађанима који долазе у додир са отвореним пламеном да је у складу са Законом о заштити од пожара забрањено ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од њеног руба, изузев на одређеним и за то видно обележеним местима. Закон не дозвољава ни спаљивање остатака стрних усева, смећа и биљних остатака на отвореном простору, као ни бацање неугашених опушака цигарета, а запаљиви материјал не сме се смештати на простору који није удаљен бар шест метара од објекта или дела објекта, ако техничким прописима није другачије одређено. При обављању послова у природи који могу изазвати пожар, а нарочито приликом употребе отвореног пламена, морају се спроводити одговарајуће мере заштите, а против грађана који неодговорним понашањем изазову пожар биће поднете одговарајуће кривичне и прекршајне пријаве.

ДОЛИЈАЛИ ШВЕРЦЕРИ ЦИГАРЕТА У последњих десетак дана припадници Полицијске управе Краљево у три наврата зауставили трговину акцизном робом без одговарајуће документације и спречили шверц цигарета вредних више од 50 хиљада евра. Припадници Полицијске станице Рашка пресекли још један ланац трговине цигаретама чија се вредност процењује на око 5500 евра када су у месту Батњик на путу који према овом месту води из Новог Пазара приликом редовне контроле делатности зауставили комби возило „опел виваро“, београдских регистарских ознака, којим је управљао И.Д. из Новог Пазара. У специјално изграђеном бункеру у поду возила пронашли су 5.908 паклица цигарета „марбле“ и „ашима“, без акцизних маркица које су биле намењене илегалној продаји. Припадници Тржишне инспекције су цигарете привремено одузели, а против осумњиченог је поднета кривична пријава.

НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ

ХЕРОИН

Насиље у породици је све чешћи вид испољавања различитих врстава незадовољства, а хапшење двојице Краљевчана повод за закључак да је присутно у различитим категоријама становника. Због основа сумње да су извршили кривична дела која се карактеришу као насиље у породици, припадници полиције су у дане празника ухапсили, и по налогу заменика Основног јавног тужиоца у Краљеву, задржали до 48 сати И.М. (1969) и Д.М.

(1967) из Краљева. И.М. је у недељу у послеподневним сатима физички насрнуо на своју супругу и ташту којој је нанео лаке телесне повреде, а Д.М. у недељу у породичној кући, вређао и физички насрнуо на своју супругу, а затим и на петнаестогодишњег сина који је покушао да заштити мајку. Код супруге осумњиченог су констатоване лаке телесне повреде, а обојица су у законском року приведени Основном јавном тужиоцу у Краљеву.

Због основа сумње да су извршили кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и ометање овлашћеног службеног лица у вршењу послова безбедности или одржавања јавног реда припадници краљевачке криминалистичке полиције ухапсили су и задржали до 48 сати Ј.О. (1991) и С.Б.

(1986) са подручја Краљева. Полицијски службеници су у аутомобилу „рено лагуна“, краљевачке регистрације, којим је у ноћи између суботе и недеље у Богутовцу код Краљева управљао Ј.О. са сувозачем С.Б., приликом прегледа пронашли пакет са 13 грама хероина. Осумњичени су се, приликом предузимања службених мера и радњи, оглушивали о полицијска наређења, што је био додатни разлог за хапшење и притвор до 30 дана који је одредио судија за претходни поступак краљевачког Вишег суда. Т. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 23.2.2014.

77

Фото: М. Радовановић

Четрдесет пет година каратеа у Краљеву

МАГАЗИН

23.2.2014.

ЈУБИЛЕЈ У ПОДРУМУ

78

- Обележавање значајног спортског јубилеја у сенци судског спора Карате клуба „Слога“ и Општинске стамбене агенције. - Позадина спора политички утицај на избор директора Медицинске школе. - Кроз клуб прошла десетина хиљада вежбача од којих су многи били светски и европски шампиони, победници на медитеранским и балканским играма и националним првенствима. - До половине године монографија клуба, свечана академија и турнир свих категорија каратиста

К

ада су 1969. године краљевачки студенти у Београду, Нишу, Приштини и другим високошколским центрима први пут дошли у сусрет са каратеом, и ову борилачку вештину врло брзо донели у Краљево, ношени неописивим ентузијазмом нису много размишљали о деценијама током којих ће овај град постати познат по појединцима који ће освајати шампионска места на светским и европ-

ским првенствима, медитеранским и балканским играма и другим престижним такмичењима. Годину јубилеја најстарији краљевачки Карате клуб „Слога“ дочекује у знаку борбе за пуку егзистенцију и судских спорова везаних за просторије у којима су се годинама одржавали тренинзи. Након што је у другој половини прошле године дошло до спора са Општинском стамбеном агенцијом, која

је власник изнајмљеног простора за тренинге, каратисти су се нашли на улици. Повод су били неизмирени дугови закупа након чега је уследио насилни улаз у просторије које су издате другом закупцу. Након тужбе против Карате клуба „Слога“ због неизмирених обавеза уследила је против тужба заснована на насилном уласку у просторије клуба, а на првом рочишту 4. фебруара даљи

Милисав Кочовић

79

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

23.2.2014.

поступак је одложен за 20 дана. Чињеница да је спор у току повод је да председник клуба мр Милисав Кочовић демантује тврдње шефа одборничке групе Уједињених региона Србије Јована Нешовића који је у Скупштини града тврдио да је основ за избацивање спортиста из изнајмљених просторија правоснажна судска пресуда. Након неколико покушаја да укажу на тежину проблема, и одсуства слуха градских челника да допринесу његовом решавању, представници Карате клуба „Слога“ су наговестили спремност да на Краљевдан врате граду сва призања која су добили као узоран спортски колектив, али и она која су заслужили њихови чланови као појединци. Инцидент је избегнут на молбу градоначелника и његовог заменика који су обећали да ће да реше проблем у интересу клуба и свих оних који се у Краљеву баве овим спортом.

- Заказан је састанак у децембру на коме су поред гадоначелника и њего-

80

вог заменика Милуна Јовановића, били председник Скупштине Сретен Јовановић, Ђорђе Павловић, општински правобранилац, правник Општинске стамбене агенције Сворцан и директор Миле Вујовић. Након жучне полемике између мене и Вујовића на предлог правобраниоца смо се договорили да се раскине уговор који су направили са новим закупцем, да КК „Слога“ буде закупац, а ми да платимо дуг од 280 хиљада динара. До данашњег дана то није урађено – каже Кочовић. У ишчекивању епилога судског спора који би требало да донесе коначну одлуку из Карате клуба „Слога“ очекују од градских челника да помогну у реализацији постигнутог договора. Независно од коначне одлуке остаје да се утврди висина улагања закупца у адаптацију просторија из којих су избачени и начин за надокнаду. Спор између Карате клуба и Општинске стамбене агенције има и по-

литичку позадину у коју су уплетени највиши представници Социјалистичке партије Србије. Кочовић подсећа да је у основи свега његов сукоб са генералним секретаром Градског одбора социјалиста Драганом Вулићем који се поред места директор Јавног предузећа „Пијаца“ налази и на месту председника Управног одбора Здравственог центра „Студеница“, а као председник Школског одбора Медицинске школе настојао да утиче на избор директора ове средњошколске установе. Кандидат је и мр Милисав Кочовић који тврди да му се преко клуба свете због тога што је успео да заустави избор директора Медицинске школе, а да не би била угрожена стабилност коалиције на власти у Краљеву подршку Вулићу пружају Уједињени региони Србије чији је кандидат директор Општинске стамбене агенције.

- Дошло је до анимозитета према мени, јер је на место директора хтео

да прогура особу која нема искуства, а партијски је обојена као председница Форума жена СПС. Први конкурс сам оборио, а и овај ћу, јер је закон на мојој страни. Главни кривац што се не извршава договорено поред Вујовића је Драган Вулић, а то потврђују више извора из Српске напредне странке и са других места – каже Кочовић и подсећа да је јавна тајна Вулићев утицај на расподелу средстава за спорт, о чему ће бити речи на седници Спортског савеза Краљева, али и у запошљавању две особе у Спортском центру „Ибар“ само два дана пре ступања на снагу закона о забрани пријема нових радника у јавна предузећа и установе, па је персонал Спортског центра обогаћен за још два домара. За 45 година кроз краљевачки клуб је прошло на десетине хиљада вежбача рекреативаца и небројано оних који су обележили успешну епоху каратеа у Србији. Колико се у овом спорту преламају различити интереси

говори и податак да је већ било покушаја да се обележи четрдесет пета годишњица каратеа у Краљеву, а покушали су појединци који, по Кочовићевом уверењу, немају право на то. Први тренинзи каратиста у Краљеву одржавали су се у Друштву за телесно вежбање „Партизан“ у коме је овај спорт егзистирао само као секција. Како секције нису имале право да се такмиче формиран је Карате клуб „Младост“, а први тренинзи су одржавани на бетону хола у Дому ЈНА, на коме су такмичари били прави самураји. За 45 година селили су се са једних у друга места да би се пре неколико година коначно стационирали у адаптираним просторијама Општинске стамбене агенције. Поводом значајног јубилеја припрема се штампање посебне монографије, а више од три четвртине посла је већ завршено. Жеља издавача је да у њој буду заступљена сва значајна имена која су током скоро пола века

дала посебан печат краљевачком каратеу, а међу њима има министара, директора предузећа, врхунских лекара, професора и других од којих ће свако, на основу спортских резултата, наћи заслужено место. Поред монографије планирано је одржавање свечане академије на којој ће заслужним спортистима бити уручена пригодна признања, а у јуну ове године и турнир са широком лепезом учесника, од пионира, кадета, јуниора до сениора. Подршку краљевачким каратистима дао је и генерални секретар Спортског савеза Србије, а очекује се да исто учини Министарство омладине и спорта. Сенку на годину јубилеја баца сазнање да до завршетка спортске дворане на Ратарском имању, која је требало да буде готова пре почетка ове школске године, најмлађи чланови Карате клуба „Слога“ вредно вежбају у подруму Пољопривредне школе. Т. Радовановић

81

Трећа Сретењска атлетска трка „Ушће 2014“

АТЛЕТСКИ ПРАЗНИК У УШЋУ

МАГАЗИН

23.2.2014.

- Пред више од шест стотина гледалаца за титулу најбољег у једној од 26 категорија надметало се 300 такмичара из Ушћа, Студенице, Краљева, Новог Пазара, Бора, Сјенице. - Најатрактивнија трка рудара у рударским униформама. - Најбољима пехари, медаље и дипломе

82

У

шће је на велики српски празник Сретење господње било домаћин треће по реду атлетске трке у којој је у 26 категорија трчало око три стотине такмичара, од најмлађих ученика основне школе из овог и околних места до представника војске, полиције и ветерана, а посебан куриозитет представљала је трка рудара Ибарских рудника. Повод да у Ушћу буде саграђена Сретењска црква била је чињеница да су се у овом месту у 13. веку срели браћа Стефан и Вукан Немањић. У жељи да се на још један начин подсети на овај значајан догађај атлетски радници Краљева и Ушћа су пре две године уз помоћ Месне заједнице организовали Сретењску атлетску трку, а улогу организатора је ове године преузело Удружење грађана

Општина ушћанска. Податак да се у претходне две године на старту трке појављивало просечно 250 такмичара било је довољан разлог да се организацији приступи на много озбиљнији начи и трка постане знатно масовнија. Председник Организационог одбора, у коме су се на истом задатку нашли спортски радници, политичари, привредници и здравтвени радници, Борис Дражовић истиче посебно залагање директора трке Вучића Ђоковића познатог дугопругаша из најсветлијег периода краљевачке атлетике који је успео да поред домаћих анимира такмичаре из Краљева, Новог Пазара, Рашке и Сјенице. Повод за већ традиционану трку рудара је чињеница да је Ушће рударско место, а надметање у рудар-

ским униформама повод да се скрене пажња јавности на ово изузетно тешко занимање. Поред 15 ушћанских рудара за титулу најбржег такмичиле су се и њихове колеге из других места, а допринос у организацији пружили синдикати Ибарских рудника. Лепо време на Сретење окупило је дворишту Основне школе „Милун Ивановић“, и око стазе, око шест стотина гледалаца који су били у прилици да бурним аплаузима поздраве најмлађе такмичаре, а посебно рударе. Организатор се потрудио да припреми окрепљење и освежење за све такмичаре, али и посетиоце, а најбољима у свим категоријама припале су заслужене награде, дипломе, медаље и пехари. Т. Радовановић

83

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs