Issuu

Краљевски

Година IV * Број 244 * 4. септембар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

У овом броју: Жалбама никад Краја Пета седница Скупштине града На путу ка реформама Пијаца на раскрсници Неслога кочница прогреса Солидарност на делу Емоције о политици и образовању Ново лице Машинске техничке школе На нивоу европских земаља

МАГАЗИН

28.8.2016.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Право да видим даље“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

8 10 12 20 24 34 38 42 50

Лек против лошег расположења Железничари у врзином клолу Баш краљевски На репертоару Биоскопа „Кварт“ Необично мирна недеља Акценат на безбедност ученика Свака помоћ добродошла Кобац јуриша на олимпијско злато Времеплов

56 64 72 74 76 78 82 88 94

МАГАЗИН 28.8.2016.

Јануар 2016.

Четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

28.8.2016.

ЖАЛБАМА Н

- Пред члановима Градског већа 58 жалби грађана изјављених на решења и закључке органа донете у првом степену. – Утврђен износ Октобарске награде од седамдесет хиљада динара. – Опасност од исплате значајне суме по тужбама грађана због повећаног износа за смештај деце у предшколску установу Ако се изузме неуобичајено дуг списак жалби грађана упућених Градском већу за четврту седницу би се могло рећи да има прилично скроман дневни ред који је Одборничка група „Александар Вучић – Србија побеђује“

пред наредну седницу Скупштине града обогатила предлогом амандмана на Предлог одлуке о усклађивању Оснивачког акта Јавног комуналног предузећа „Водовод“. Тема последње седнице било је и

разматрање Предлога закључка о начину и динамици измиривања обавеза Предшколске установе „Олга Јовичић – Рита“ из Краљева према корисницима услуга, а преме извештају начелника одељења за друштвене

НИКАД КРАЈА

делатности и привреду и финансије. Почетак рада Комисије за одређивање цене закупа и спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини на територији града Краљева повод је за разрешење старог и именовање новог председника, а уверење да би Градско веће знатно боље функционисало усклађивањем пословника о раду са новим условима повод да се проговори која реч и о томе. Месец дана пре него што буду проглашени добитници октобарских при-

знања сваке године је време кад Градско веће треба да утврди новчани износ Октобарске награде града Краљева па се и ова тема, ма колико била протоколарна, нашла на дневном реду последње седнице а већници су се сложили да и ове године буде седамдесет хиљада динара. Велики посао започет на претходној наставља се и на овој седници кад је од чланова Градског већа тражено да се изјасне о жалбама изјављеним на решења и закључке органа донете у првом степену. На подугачком списку нашло их се чак 58, а већницима није

преостало ништа друго сем да, не улазећи превише у проблематику, потврде ставове известилаца, председника Радног тела, начелника Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, начелника Одељења за инспекцијске послове, начелника Одељења за друштвене делатности и представника Центра за социјални рад. Рад на решавању жалби грађана наставиће се и у наредном периоду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

28.8.2016.

ПЕТА СЕДНИЦА СКУПШ

Фото: М. Радовановић

ШТИНЕ ГРАДА

МАГАЗИН 28.8.2016.

НА ПУТУ К

Експозе председника Владе Србије (4)

Односи са дијаспором елим да истакнем да нисмо и да никада нећемо заборавити нашу дијаспору, наше људе који су расути у око 160 земаља. Нажалост, припадамо народима који имају бројну дијаспору, народу који се вековима и деценијама селио и на другим просторима започињао нови живот. Највише нас боли што су минулих деценија отишле читаве генерације најобразованијих. Отуда ми данас имамо широм света врхунске лекаре, инжењере, научнике, професоре универзитета, успешне пословне људе, врхунске мајсторе, вредне раднике и готово да нема занимања која на најбољи начин не обављајунаши људи. Укратко да најавим само део онога што ћемо убудуће учинити за наше људе у расејању. Централно питање наше Владе јесте економија. Отуда бих волео да српску привреду умрежимо с нашим пословним људима у свету и да их позовем на сарадњу. Волео бих да, попут Кинеза, Јевреја, Пољака и других народа који имају своју дијаспору, наши људи учествују у инвестицијама или да помогну да страни инвеститори дођу у Србију. Ми желимо сарадњу на обострану корист и корист држава у којима наши људи живе. Желимо да уместо да финансијски помажете своје ближње, помогнете да им отворимо радна места, да се запосле, и ми ћемо понудити такве пројекте. Знам да је за многе и даље велики проблем да реше питање држављанства Србије. Обећавам да ћемо то хитно променити и да више нико неће моћи да каже да смо земља која најтеже решава то питање. Очекујем да ћемопотписатимеђудржавнеспоразумеорегулисању здравствено-пензионог осигурања, који ће омогућити многим нашим људима да пензионерске дане проводе у Србији. Да нагласим да ћемо се и даље посебно бавити Србима у региону и трудићемо седа

решимо и остале њихове нагомилане проблеме, а радићемо и на низу других важних питања. Србија већ има потписане међудржавне споразуме са земљама у региону којима се регулише положај и права Срба. Инсистираћемо да се ти споразуми доследно спроводе ида право сваког Србина у региону буде заштићено. Проблеми у региону су нагомилани. Радећи на побољшању односа, уједно радимо и на сигурности и будућности сваког припадника наше нације који у тим земљама живе. Србија ће као матица и убудуће радити на очувању идентитета Срба у дијаспори, улагањем у рад, у рад њихових културних удружења, у учење српског језика и дипломатском борбом за њихов правни статус. И на крају желим да још једанпут нагласим да ће ова Влада једнако водити рачуна о нашим људима у Србији и било где у свету. Захвалан сам на свему што наша дијаспора чини и што ће учинити за своју отаџбину. Обећавам да ће држава убудуће много више бринути о проблемима наших људи у расејању.

Макроекономска стабилност Истрајавањенапланупостизањаодрживе фискалне позиције наставља да нам буде императив и у наредном периоду. Ипак, пожар јеугашен,аванреднодобрирезултатинаовом плану из претходног периода дају нам простор да се у наредном периоду много више посветимо програмима који ће повећати конкурентност привреде и створити радна места и бољи живот грађана. У 2015. години спроведена је фискална консолидација у значајном обиму. Када је започет аранжман са ММФ-ом, планирано је структурно (трајно) прилагођавање од четири одсто БДП-а у периоду од 2015. до 2017. године. Ово трајно смањење дефицита обезбе-

ђује прво стабилизацију, а затим и смањење учешћа јавног дуга у БДП-у. У првој години спровођења било је предвиђено трајно смањење дефицита за 1,7 одсто БДП-а. Потпуним јединствомисагласношћудајенеопходношто пре вратити јавне финансије на одрживу путању, остварили смо трајно прилагођавање у 2015. години од 2,5 одсто БДП-а, што је 38 одсто више од онога што је било потребно. Снажнијим прилагођавањем у прве две године (3,5 одсто БДП.а кумулативно) Програма, Србија је себи обезбедила простор да у наредном периоду, уз мање снажно макрофискално прилагођавање, стави акценат на тешке структурне реформе које је неопходно спровести и о којима ће даље бити речи у овом Програму. Кључни задатак Владе у првих 100 дана јесте спровођење мера фискалне политике којима ће се осигурати испуњење постављених буџетских циљева у 2016. години. Потребно структурно смањење дефицита у 2016. години износи 0,7 одсто БДП-а. Остварењем бољих фискалних резултата од планираних, ми ћемо остварити и веће структурно прилагођавање у висини од један одсто БДПа. Кључне мере на којима се заснива наставак спровођења фискалне консолидације јесу и даље на расходној страни буџета: рационализација броја запослених, штедња у свим категоријама текућих расхода ради стварања фискалног простора за јавне инвестиције, које су преко потребне као подршка привредном расту, и о којима ћу такође дати више детаља у даљем излагању. Осим расходних мера, спровођење свеобухватнереформепорескеадминистрацијеи других мера из Програма реформе управљања јавним финансијама треба да унапреде наплату буџетских прихода и да осигурајуефикаснијуупотребубуџетскихсредстава, бољу контролу сврсисходности њиховог

Фото: М. Радовановић

А РЕФОРМАМА

28.8.2016.

МАГАЗИН

трошења. Да би се ово остварило, неопходно је завршити и потврдити резултате рационализације доследним спровођењем Одлуке о максималном броју запослених, обезбеђивањем праћења и контроле ефеката рационализације на свим нивоима преко унапређеног Регистра о запосленима. Усвојићемо нови Закон о финансирању локалне самоуправе с циљем унапређења система финансирања надлежности локалне самоуправе и отклањања постојећих неравнотежа између централног и локалног нивоа власти. Новим законом ће се увестиси стемски приступ а локацији трансфера и уређењу изворних и уступљених прихода и унапредити предвидивост система финансирања локалних самоуправа, ефикасност локалних самоуправа у прикупљању изворних прихода, као и у располагању јавним средствима, унапредити услови за локални економски развој и ефикасност пореског система, успоставити

вертикална равнотежа у расподели прихода и надлежности између различитих нивоа државе и унапредити транспарентност система финансирања локалних самоуправа. Настављамо започето јачање пореске администрације доследним спровођењем Програма трансформације Пореске управе, као саставног дела Програма за реформу јавних финансија у периоду 2016–2020, с циљем побољшања наплате прихода и боље и ефикасније услуге привреди и грађанима у погледу ефикасности плаћања пореза. Влада ће Народној скупштини предложити на усвајање Закон о планском систему, који представља oквир зa свeукупнo плaнирaњe у Рeпублици Србиjи и ствaрaњe oснoвa зa пoстизaњe пунe eфикaснoсти у интeгрисaњу рaзвojнoг плaнирaњa и финaнсирaњa кaпитaлних инвeстициja у нaциoнaлни буџeтскoплaнски oквир. Ради унапређења управљања јавним инвестицијама, донеће се Уредба о садржини,

начину припреме и оцене, као и праћења спровођења и извештавања о реализацији капиталних пројеката, која ће омогућити успостављање јединствене платформе за планирање капиталних инвестиција и методологије за анализу и планирање капиталних инвестиција како би се побољшала реализација, али и одредило шта је то приоритет у одабиру нових пројеката. Даље мере ће се спровести на унапређењу праћења и анализе процењених финансијских ефеката закона и других прописа како би се омогућило реално сагледавање финансијскихефекатакојећеактиматинаприходну и расходну страну буџета, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање за текућу буџетску годину и наредне две фискалне године, као и прецизније сагледавање могућности ефикасног уравнотеживања повећаних расхода и издатака, као и прихода и примања буџета. Осим спровођења Програма трансфор-

мације Пореске управе, с циљем унапређења система наплате прихода, донеће се Стратегија развоја Управе царина за период 2016– 2020. и наставиће се с активностима на сузбијању сиве економије контролом лица која обављају нерегистровану делатност, на сузбијању противзаконитог промета акцизних и других производа и добара. Интензивираће се рад на спровођењу програма који се финансирају из средстава претприступне помоћи Европске уније. Ради обезбеђивања законитог и сврсисходног трошења јавних средстава, Министарство финансија ће спровести низ мера и активности у вези са јачањем финансијске контроле. Планирано је усвајање Стратегије даљег развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору за период 2016–2020, као и спровођење читавог низа мера у правцу пружања подршке корисницима јавних средстава у јачању система интерне контроле и обезбеђивању функције интерне ревизије и унапре-

ђењу рада и функционалности Буџетске инспекције. Стратегија за сузбијање неправилности и превара у поступању са финансијским средствима Европске уније биће усвојена и она ће допринети даљој заштити финансијских интереса Европске уније, једном од захтева преговарачког поглавља 32 – Финансијска контрола, и допринети борби против корупције и јачању система јавне управе. Не сме се дозволити да се јавне финансије врате на неодрживу путању. Наставићесе са спровођењем мера и активности из Програма за реформу јавних финансија за период 2016– 2020. године. Потребно је оснажити законске и институционалне механизме који ће обезбедити да се остварени резултати фискалног уравнотежења одрже. Буџетски процес у протеклом периоду често није пратио правила, процедуре и рокове за доношење и усвајање буџета. Потпуно свесни да је за процес планирања, дефини-

сања политика и њихове реализације потребна предвидивост и поштовање унапред задатих рокова, реалност нас је често демантовала. Постојање високог дефицита и дуга, дефинисање мера за њихово смањење у оквиру програма са ММФ-ом, провера остварених резултата и задатих квантитативних иструктурних критеријума често је условљавала расположивост дужих серија података, пре ступања у фазу планирања и израде буџета. На снази је био „кризни менаџмент“, решавали смо проблеме, тражили простор за уштеде, простор за повећање наплате прихода, сваку меру посматрали како са фискалног и економског становишта, тако и састановишта њеног социјалног утицаја. Сада када је јасно да ћемо, на крају програма са ММФ-ом (2017. године), дефицит и дуг свести на одрживи ниво, ствара се простор да буџетски процес реализујемо у предвиђеним роковима, да тежиште у буџетском планирању померимо са годиш-

28.8.2016.

МАГАЗИН

њег на вишегодишње, односно средњорочно и да креаторима јавних политика дамо одговарајући временски хоризонт за планирање. Други велики задатак, односно фаза унапређења буџетског планирања, који је пред нама, јесте да наш буџетски циклус и пре приступања ЕУ потпуно ускладимо са тзв. европским семестром. Овај задатак реализоваћемо кроз приступне преговоре са ЕУ у оквиру поглавља 17 – Економска и монетарна питања. Спровођењем препорука Директиве о буџетском оквиру земаља чланица ЕУ, Србија ће у потпуности ускладити свој буџетски оквир са захтевима ЕУ. Кључне области усклађивања буџетског оквира односе се на измену Закона обуџетском систему с циљем побољшања правила и процедура буџетског планирања, јачање националних фискалних правила кроз њихово редефинисање и оснаживање, како би она у пуној мери остварила своју улогу сидра у вођењу фискалне политике, продужавање временског хоризонта буџетског планирања са годишњег на вишегодишње, те побољшање транспарентности буџетског процеса у свим фазама. Мере усклађивања допринеће даљем

јачању финансијске дисциплине у јавном сектору, јачању фискалне одговорности, унапређењу програмске структуре буџета, контроле трошења јавних средстава, обезбеђивања свеобухватнијег праћења измиривања обавеза буџетских корисника у прописаним роковима и најаве преузимања обавеза ради очувања ликвидности буџета и укључивању сопствених прихода индиректних корисника буџетских средстава у опште приходе буџета ради ефикасније контроле ове значајне врсте прихода. Наставиће се рад на укључивању индиректних корисника буџетских средстава у информациони систем извршења буџета, као и спровођења активности на примени међународних стандарда у области евидентирања и извештавања о функционисању буџетског система на централном и локалном нивоу. Осим тога, успоставиће се секундарне локације Дата Центра и обезбедиће се континуирани развој и одржавање информационог система за управљање јавним финансијама Републике Србије и локалне власти. Ради успостављања потпуне евиденције о непокретностима у јавној својини Републике Србије, Министарство финансија ће, као орган

који врши надзор над радом Републичке дирекције за имовину РС, предузети потребне мере за формирање базеподатака о овом типу имовине. Оснажићемо координациону улогу Министарства финансија у управљању јавним средствима. Јавна средства морају стићи тамо где су најпотребнија, без обзира на то да ли долазе од билатералних донација, пројектних зајмова, претприступних фондова ЕУ или од пореза који плаћају наши грађани. Средства се морају усмеравати у складу са приоритетима Владе, дефинисаним политикама и циљевима. У циљу даљег унапређења система наплате прихода и управљања јавним дугом, Министарство финансија наставиће са радом на унапређењу законодавног оквира у областима фискалне и царинске политике. У области пореске политике, Министарство финансија наставиће са координацијом активности на изради закона о накнадама, којим ће се завршити амбициозан пројекат обједињавања ове групе јавних прихода кроз једно законско решење. Оваквим решењем допринећемо повећању предвидљивости и конкурентности домаћег пословног окру-

жења. Истовремено ће се радити на спровођењу мера из Стратегије трансформације Пореске управе и Стратегије развоја Управе царина за период 2016–2020, са превасходним фокусом на рационалнизацију структуре и модернизацију пословних процеса Пореске управе, даљем развоју електронских сервиса у циљу олакшавања подношења пореских пријава, као и унапређењу извештавања. Осим тога, планирано је оснивање јединице у Пореској управи која ће се бавити пружањем услуга пореским обвезницима. Министарство финансија ће радити на даљем снижавању трошкова финансирања буџетских потреба, укључивању динарских државних дугорочних обвезница у тзв. глобални индекс државних обвезница у локалној валути за земље у развоју, даљем развоју домаћег тржишта државних хартија од вредности, повећању кредитног рејтинга Републике Србије и достизању вишег (тзв. investment grade) рејтинга у наредне три године, увођењу операција заснованих на финансијским дериватима како би се ефикасно контролисали финансијски ризици, пре свега девизни и каматни ризици. У наредном периоду радиће се и на оптимизацији портфеља пројектних

зајмова, како у подизању њихове ефективности (достизање постављених циљева) тако и ефикасности у коришћењу (повлачењу) већ обезбеђених средстава из ових концесионалних извора финансирања. У овој години планирамо да наставимо активности на припреми „Дунав осигурања“ за приватизацију, да наставимо поступак приватизације Комерцијалне банке, као и поступак реорганизације и модернизације банке Поштанске штедионице са циљемда постане лидер на домаћем банкарском тржишту у пословању са грађанима ипредузетницима. Биће настављено и спровођење мера из Стратегије за решавање проблематичних кредита, чија је реализација већ дала позитивне опипљиве резултате на тржишту. Прва наредна мера, која ускоро следи, јесте доношење законаоуређењупрофесијепроценитељавредности непокретности како би се системски допринело спречавању акумулирања нових ризика у финансијском сектору. Осим тога, интензивираћемо активности на решавању и наплати проблематичних кредита одобрених (директно или индиректно) од институција РепубликеСрбије,штоћедатидодатнизамахрешавању наслеђених проблема у овој области

и подстакнути бржи развој реалног сектора. У наредним годинама наставиће се рад на консолидацији банкарског сектора у државном власништву, праћен минимизацијом улоге државе у домену пословног банкарства, као и унапређење регулаторног и тржишног миљеа с циљем што интензивнијег развоја сектора осигурања. Убрзаће се и активности на постављању основаза интензиван развој тржишта капитала у Републици Србији у перспективи развоја регионалних тржишта, као и потпуно усклађивање са најбољим међународним стандардима у области корпоративног финансијског извештавања и са ЕУ регулативом, уз позиционирање Србије као лидера у тој области у региону Западног Балкана. Интензивираћемо и рад на што скоријој консолидацији, професионализацији и унапређењу ефикасности развојног финансијског сектора који ће обезбедити снажан замајац у припреми и реализацији приоритетних пројеката на нивоу целе земље и појединих региона, развоју предузетништва, микро и малих предузећа, и отварању новихрадних места и професионалних изазова за младе људе и све грађане.

МАГАЗИН 28.8.2016.

МАГАЗИН

28.8.2016.

Контрола пословања јавних предузећа

ПИЈАЦА НА РАСКРСНИЦИ

Фото: М. Радовановић

- Пијаца се сматра посебно значајном јер на најбољи начин показује са колико новца располажу грађани, шта се нуди а шта купује. - Кванташка пијаца готово да не постоји, пијаца аутомобила скоро да нема промета, а оно мало се обавља на 825 тезги од којих је све већи број празних. – Промет робе на пијаци се у ранијем периоду обављао на 1.200 тезги. – Цена закупа није мењана пет година и износи 4.500 динара на зеленој и 2.000 на Малој пијаци. – Иако је свих 215 локала издато проблем представља наплата закупа. – Број радника са 95 смањен на 77

МАГАЗИН 28.8.2016.

ромет робе широке потрошње увек је био добар показатељ стандарда једне средине. Бројни показатељи сведоче да у Краљеву из године у године опада највише због чињенице да се повећава број незапослених, а смањују зараде оних који још успевају да задрже радна места. Добар доказ су празни локали и на истакнутим локацијама у граду, а и честа затварања оних који нису успели да се изборе са свим проблемима на тржишту. У трговинском ланцу је одувек значајно место заузимала продаја прехрамбених производа, посебно воћа и поврћа на краљевачкој пијаци која је важила за једну од најбоље снабдевених у ширем региону због чега је привлачила пажњу продаваца, али и купаца. Једно од три продајна места, у Карађорђевој улици, већ одавно не ради па се промет робе обавља на преостале две, Великој пијаци у Београдској улици и Малој пијаци Борјак у Улици војводе Степе. Нема више ни надалеко познате сточне пијаце, а градња нове је заустављена пре нешто више од четири године, локација зарасла у коров, па најаве локалне самоуправе да се размишља о промени намене још увек не даје резултате. Кванташка пијаца готово да не постоји, пијаца аутомобила скоро да нема промета а оно мало се обавља на 825 тезги од којих је све већи број празних. Чини се да је од свих јавних предузећа у најтежем баш Пијаца због чега се нашла на првом месту листе оних које је почео да обилази градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Посете јавним предузећима најављене су непосредно након преузимања дужности крајем јуна, а нешто касније истакнут захтев да јавна предузећа обнове некадашњу праксу и део добити врате у буџет града. У срећнија времена најзначајнија средства су се у градску касу сливала баш са Пијаце због чега су се, и након демократских промена 2000. године, партије на власти отимале о ово пре-

дузеће. Смањење промета, и све већи број радника, учинили су да предузеће временом запада у све веће проблеме чије је решавање било један од разлога посете др Терзића. Свако од јавних предузећа носи одређен степен одговорности за функционисање локалне заједнице, а Пијаца се сматра посебно значајном јер на најбољи начин показује са колико новца располажу грађани, шта се нуди а шта купује. У време кад трговина није била развијена као данас пијаца је била место на коме су се грађани снабдевали највећим делом онога што им је потребно у исхрани. Петак је од давнина био познат као пазарни дан кад је повећавана количина робе на пијаци, а домаћице набављале количине потребне за недељу дана. Можда је и због тога градоначелник за посету изабрао баш петак. Летимичан поглед на оно што су произвођачи понудили сведочи о доброј снабдевености различитим врстама прехрамбених, али и других, производа али је приметно да је број оних који купују неупоредиво мањи него у ранијем периоду. Евидентан је и пад прихода Јавног предузећа „Пијаца“ чији менаџмент настоји да рационалним пословањем, које се огледа у бројним уштедама и смањењу броја запослених, одржи потребну ликвидност. Услови за промет робе су на високом нивоу посебно у делу Млечне пијаце због чега купци могу да буду сигурни у хемијску и бактериолошку исправност свих производа што се сматра изузетно важним. И поред уверења да на зеленој пијаци грађани могу директно од произвођача да купе најважније пољопривредне производе бољи познаваоци прилика у промету ове врсте робе сведоче о већем броју оних који се појављују као препродавци. О обиму промета сведочи податак о закупу тезги и сталном настојању да се ниским ценама повећа запосленост и на неки начин одржи социјални мир. Цене закупа се нису мењале неколико година, а после 2008. само је

2012. извршено усклађивање са трошковима, па су повећане за десетак одсто у односу на ранији период. Тако данас закуп тезге на Зеленој пијаци за месец дана износи 4.500 динара, а на Малој пијаци Борјак и дупло мање. До пре неколико година промет се обављао на 1.200 тезги, али је смањен за трећину па се обавља на 825 иако има капацитета за око 1.000. У власништву предузећа је и 215 локала, а икао су сви издати под закуп проблем представља наплата потраживања на коју најдиректније утиче пословање закупаца. Покушаји да се наплате сва потраживања не дају очекиване резултате, па у предузећу најављују нове мере како би до краја године могли да одрже ликвидност. Јавно предузеће Пијаца, као ни многа друга, није одолело политичким притисцима за запошљавање радника, па се њихов број опасно приближио стотини. Аларм је укључен пре четири године кад се дошло до закључка да са приходом који се остварује није могуће подмирити само њихове трошкове. Након што је један број запослених отишао у превремену пензију, а други напустио предузеће уз отпремнину, број радника је смањен на 77 што се сматра једним од значајних разлога због којих се у последње четири године одржава каква таква ликвидност. О смањењу трошкова сведочи и податак о износу средстава која се издваја за гориво камиона и трактора из возног парка предузећа. Док се у ранијем периоду на то трошило и милион динара годишње износ је смањен на 300 хиљада што у предузећу сматрају успехом. Уштеде су приметне и у количини различитог материјала који се троши, дневницама и свему где је то било могуће. Ма колико би се могло учинити да је то резултат рационалнијег пословања, и способности менаџмента да организује рад, мали је број оних, чак и у предузећу, који су спремни да поверују у овакве наводе. Т. Радовановић

28.8.2016.

МАГАЗИН

Драгољуб Кочовић

Петнаест година од демократских промена: Драгољуб Кочовић (1)

- Без обзира на снагу коју су имали радикали Југословенска левица је сматрана најјачом политичком групацијом у Земуну. - И у годинама које се оцењују најтежим у новијој историји земље српски спортисти су остваривали светски вредне резултате у одбојци, кошарци, ватерполу, чак и фудбалу. – „Отпор“ је смишљен на западу као организација која је многим земљама у свету задала муке, разорила их и унесрећила много народа. – Представници власти су, мада је то опозиција озбиљно оспоравала, радили поштено и искључиво у интересу земље која је под санкцијама међународне заједнице пролазила кроз тежак период. - Историја се понављала сваки пут кад је Србија у готово безизлазном положају, а Русија на коленима. – Између 1991. и 2010. године на територији Хрватске број католика повећан за пола милиона. - Пре пуне деценије и по Министарство спорта обезбедило средства за градњу спортске дворане у Краљеву, али локални политичари нису могли да се сложе око места где би је требало градити. - Да је било слоге Краљево би одавно имало и спортску халу и затворен базен

Фото: М. Радовановић

НЕСЛОГА КОЧНИЦА ПРОГРЕСА

28.8.2016.

МАГАЗИН

ериод који је у Србији настао након демократских промена 2000. године по много чему је тешко поредити са претходних пет деценија, посебно по политичком ангажовању било ког појединца које се, од ступања у Савез комуниста па на даље, битно разликовало од данашњег. У чланство једине политичке снаге у земљи у том периоду примани су само најбољи појединци, али тек након што прођу кроз густо сито провера. Кроз њега је прошао и Драгољуб Кочовић који је у организацију посебних при-

мљен са седамнаест година као један од ученика Техничке школе у Краљеву. Њему и групи новопримљених чланова указана је посебна част да чланске књижице приме из руку секретара Централног комитета партије Латинке Перовић. Године студија учиниле су да политичка активност остане у другом плану све до првог запослења у земунском „Телеоптику“ који је важио за једну од најбољих фабрика у Југославији. То је било пресудно за избор послодавца упркос чињенице да је за младог машинског инжењера интерес

исказало још осам других. Колико је „Телеоптик“ био надмоћан и колико се у овом и другим предузећима, у време које данас многи покушавају да окарактеришу ретроградним, водило рачуна о младим стручњацима најбоље сведочи податак да се Кочовић нашао међу деведесет других инжењера, економиста и технолога којима су пред крај седамдесетих година прошлог века уручени кључеви новог комфорног стана. На то није могао битније да утиче ни оштар сукоб са одређеним структурама у колективу ни чињеница

да је то довело до смене комплетног општинског руководства у Земуну. Драгољуб Кочовић је одувек био познат као човек без длаке на језику, па није могао да пређе преко чињенице да је тадашњи председник општине Земун на нелегалан начин дошао до стана. Као иницијатор предлога за покретање одговорности добио је довољну подршку чланства, а резултат је смена комплетног руководства „Телеоптика“, потом и општине Земун. - Сменили смо комплетно руковод-

ство и фабрике и општине, а ја сам постао председник Акционе конференције СК у „Телеоптику“ и члан општинског комитета партије у Земуну. На једном скупу у Централном комитету Савеза комуниста Србије сукобио сам се са организационим секретаром што је било повод за добронамерни савет пријатеља да се склоним у страну да не бих имао проблема у животу. Поднео сам оставку на место председника Акционе конференције и секретара партије за један ООУР, наставио да радим као инжењер, а кад

сам осетио да полако све пропада вратио сам се каратеу који сам због других обавеза мало запустио. Кренуо сам да правим екипу која ће руководити Карате савезом Југославије након што смо се сукобили са представницима Хрватске, Словеније и другима. Успели смо да сменимо Ивана Јарњака, који је касније био министар унутрашњих послова Хрватске за време председниковања ФрањеТуђмана, у чему ми је много помогао тадашњи функционер. а касније

МАГАЗИН 28.8.2016.

председник Карате савеза Краљевчанин Недељко Гиздавић. Променили смо цело руководство, а ја сам дошао на чело техничког дела – прича Кочовић. Нелагодно осећање да се држава полако распада унеколико је неутралисано сазнањем да је Карате савез био добро организован и да пуних једанаест година није имао никакве везе са политиком. Бујање националних осећања пред крај осамдесетих година, и обележавање шестоте годишњице Косовског боја на Газиместану, одлучујуће је утицало на опредељење да се укључи у политички живот и, након распада Савеза комуниста, постане члан Социјалистичке партије Србије. Прве године чланства није била изражена посебна активност, а безрезервна подршка политици председника Србије Слободана Милошевића била је резултат сазнања стечених током бројних путовања по свету која су наговештавала да се српском народу спрема нешто чије размере у то време, иако не превише видљиве, нису указивале ни на шта добро. Помоћ да се бар мало елиминише негативан имиџ Србије, који је из дана у дан добијао све шире размере, испољавала се на разне начине најчешће кроз спорт који је, упркос неповољним околностима, остваривао добре резултате. О томе сведочи податак да су чланови националног тима у каратеу учествовали на бројним такмичењима у иностранству и ни са једног се нису вратили без по које медаље. Значајним се чини и податак да је у време санкција, које је земљи увела међународна заједница, карате био једини спорт у коме су такмичари могли да наступају под заставом Југославије за шта се најзаслужнијим сматра секретар светске организације Грк Јеролимпос Јоргос. - Почетком деведесетих година почео сам мало да се укључујем у политичка збивања, али не превише. Једног дана сам био у Председништву Србије где је мој друг Ненад Баточанин, који се такмичио за Карате клуб Слога, био лични пратилац председ-

ника Слободана Милошевића. Често сам одлазио тамо, а једног дана кад је наишао председник пођем према излазним вратима. Тад сам га први пут видео и поздравио се са њим након опаске да сам каратиста а покушавам да побегнем. Закључио сам да је знао доста о мени зато што су му моји другови причали. После неког времена поново смо се срели кад нам је рекао како би волео да ја и Душан помогнемо Мири у периоду кад се размишљало о формирању Југословенске левице. Било је то време кад се тек вратио из Дејтона и потврдио да формирање нове странке није уперено против њега –сведочи Кочовић. Висок степен поверења са највишег државног нивоа био је добар повод да се максимално посвети новим обавезама, па је врло брзо постао члан Главног одбора и председник Комитета за спорт Дирекције Југословенске левице. Дуго се Кочовић опирао притисцима да преузме дужност председника Општинског одбора Југословенске левице у Земуну како би отупио оштрицу Српске радикалне странке која је имала јако упориште на територји ове општине. Кад су једна за другом фабрике почеле да пропадају прво су нестале оне најслабије. Уверење да ни „Телеоптик“ неће моћи дуго да издржи утицало је на одлуку о одласку како би се посветио спорту, уз обавезу да усмерава рад Југословенске левице на територји општине Земун. Без обзира на снагу коју су имали радикали Југословенска левица је сматрана најјачом политичком групацијом у овом граду, а чињеница да је већина чланова потекла из Социјалистичке партије добра основа за став да је сарадња два политичка субјекта била на високом нивоу. Драгољуб Кочовић подсећа да је и данас истакнути члан Социјалистичке партије Србије, члан Општинског, Извршног и Градског одбора СПС у Београду. После избора 1996. године недостајало је неколико посланика да Југословенска левица и Социјалистичка партија Србије саме формирају владу. Иако је до првих озбиљнијих сукоба дошло 1998. у добро обавештеним

круговима се већ у то време осећало да ће бити рата на Косову. У таквим околностима Кочовић је одбио предлог да буде помоћник министра за спорт Зорана Анђелковића, али је прихватио место његовог заменика. Анђелковић је по задатку скоро три године провео на Косову, а у Београд долазио тек повремено па се није много мешао у рад министарства којим је све време руководио Кочовић и присуствовао свим седницама Владе Србије. У годинама које се оцењују најтежим српски спортисти су остваривали светски вредне резултате у одбојци, кошарци, ватерполу, чак и фудбалу. И народ се већ примирио па није било превише свађе као почетком деведесетих година. - Кад је касније почело обарање власти ми смо знали, али не и народ, да то финансира запад и да су људи одлазили по паре и инструкције у Грчку, Будимпешту и Лакташе. Онда се појавио „Отпор“ као организација која је смишљена на западу и многим земљама у свету задала муке, разорила их и унесрећила много народа. Прво су то урадили у Румунији, а ми смо најбољим примером показали како се земља разара уз помоћ омладине која није добила ништа. Они који су били у руководству узели су новац и отишли да организују исту несрећу у другим земљама, а деца која су добијала батине и гутала сузавац нису добила ништа. Сад ни једна фабрика у Краљеву не ради, а ја сам као млад човек, који никога није познавао, од „Телеоптика“ добио стан од 77 квадрата. Упропашћено је све јер је неко добро смислио како ће то да уради, па видимо шта се десило са Либијом, Ираком, Сиријом, Авганистаном, у Јемену и Судану, шта су урадили у Украјини и неће се смирити јер гледају да опколе Русију, да је униште и да се домогну њених ресурса – каже Кочовић. Као човек од великог поверења, заменик министра и високи партијски функционер, Кочовић је учествовао у свим значајним догађајима а да за то нити је тражио нити добио шта од брачног пара који се сматрао најмоћ-

28.8.2016.

МАГАЗИН

нијим у земљи. Значајнијим од тога тога сматра да се никада нико са стране није мешао у рад министарства, нити сугерисао на који начин оно треба да функционише, па је руководио онако како је сматрао да је најбоље и прихватао потпуну одговорност за то. Питање поверења било је и тема не тако давних разговора са Миром Марковић у Москви кад је по ко зна који пут потврђено да су сви, мада је то опозиција озбиљно оспоравала, радили поштено и искључиво у интересу земље која је под санкцијама међународне заједнице пролазила кроз тежак период. Неспорно је да се у то време живело тешко, као и то да су санкције уведене да би се живело тешко, посебно у

време кад су у Србију почеле да пристижу бескрајне колоне избеглих Срба са простора Хрватске. Пуне две деценије касније преовладава сазнање да је боље што су дошли на сигурно јер, тамо где су живели вековима више није било услова за опстанак. Кратак осврт уназад показује да се историја на овим просторима понављала сваки пут кад се Србија налазила у готово безизлазном положају, а Русија била на коленима. Резултат се сваки пут огледао у трећини српског становништва које је страдало у разноразним облицима чишћења, трећини која је протерана из земље и остатку који је покатоличен. О томе сведочи податак да је на територији Хрватске између 1991. и 2010. године број католика повећан за пола

милиона. Проста рачуница показује како је, чак и да је половина досељена из других делова бивше Југславије, покатоличено још толико Срба. И поред свега што се дешавало за то, и друге злочине почињене над Србима, никада нико није одговарао а и тамо где су процеси покретани прекидани су због недостатка доказа. У време све већих миграција становништва велико гостопримство су показали Краљевчани док су прогнанима обезбеђивали смештај у својим кућама, сеоским домовима и задругама, делећи са њима све што су имали. - Пропутовао сам цео свет, и био на свим континентима, а мало је земаља у којима нисам боравио бар кратко време. Искуство које сам стекао по-

тврђује да су се Краљевчани показали најбољим са простора целе Југославије. Примили су много људи са стране који се касније нису прилагодили менталитету локалног становништва него су наметнули свој због чега су Краљевчани почели да се повлаче и одлазе у друга места, па их је све мање – каже Кочовић који је, као врхунски спортиста, добитник дипломе заслужног грађанина Краљева. Повремене приче о томе како Краљево у дугом периоду није изнедрило особу која би са високе функције у државном апарату могло да учини било шта на побољшању услова живота Кочовић демантује тврдњом да је у неким случајевима на повољнији исход углавном утицала неслога међу

локалним политичарима. Много пута су они након преузимања локалне власти у Краљеву 1996 године тврдили како није било разумевања републичких органа да се помогне граду. Ове тврдње су у директној супротности са онима по којима је Министарство спорта још у то време, обезбедило средства за градњу спортске дворане, али локални политичари нису могли да се сложе око места где би је требало градити. - Обезбедили смо новац, од мене је зависило да ли ће да се гради па сам долазио на састанке, а овде нису могли да се договоре. Једни су хтели да буде на старом рукометном игралишту, други у Карађорђевој, а трећи у Рибници где се и сада налази. Међу њима

сам био и ја, а у Краљеву тврдили да је то због тога што сам из Рибнице. Било ми је свеједно где ће да се гради, а ситуацију је додатно искомпликовао Владе Дивац јер је обећао да ће са Мркоњићем да гради халу у Краљеву. Знао сам да неће, време је пролазило а онда су дошле промене, па се чекало још 15 година. Да је тада било слоге Краљево би већ имало и халу и затворен базен – каже Кочовић. Министарство спорта је у то време финансирало градњу 87 спортских објеката у Србији, међу њима и оне у Димитровраду, Врњачкој Бањи, Рачи и другим местима. Т. Радовановић Форо: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.8.2016.

МАГАЗИН

28.8.2016.

Помоћ пострадалима у поплављеним подручјима Македоније

СОЛИДАРНО - Краљево предњачи по количини помоћи за пострадало становништво Македоније. – Носилац активности за прикупљање помоћи Удружење грађана македонске националне заједнице за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“ ного пута се показало да су елементарне непогоде, ма колику штету изазвале, увек прилика за исказивање солидарности са онима који су погођени, уједно и да им се бар мало помогне да надокнаде изгубљено и врате се нормалном животу. Краљево је у то могло да се увери у претходних неколико година, почев од земљотреса који је добро уздрмао ширу околину најужег градског језгра и изазвао последице које још нису у

потпуности и трајно елиминисане. Имовина великог броја становника додатно је угрожена у поплавама 2014. и ове године, а последице у највећој мери саниране захваљујући помоћи која је стигла од предузећа, установа и појединаца. Искуство стечено у оваквим ситуацијама добра је прилика за боље разумевање свих који се нађу у сличном положају што је било основ за понашање након информација да су пред

крај јула поплавама угрожени становници једног дела Македоније. Локална самоуправа је реаговала правовремено и донела одлуку о упућивању помоћи од 750 хиљада динара, а у акцију су се укључили и други. Као што се и очекивало пре свих су тежину проблема схватили чланови Удружења грађана македонске националне заједнице за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“ покретањем иницијативе за прикупљање помоћи. Ак-

ОСТ НА ДЕЛУ цију је подржао градоначелник Краљева др Предраг Терзић, а у њу су се укључили већи број предузећа и појединаца. Најшире руке била је Рибарница „Атлантик“, предузеће Сато из Конарева, ресторани Сунце, Бучо и Мали Лесковац, јавна предузећа „Чистоћа“ и „Пијаца“, па појединци који су дали финансијску и помоћ у различитој врсти робе након сазнања да су у овом тренутку најпотребнија средства за чишћење, дезинфекцију и одржавање хигијене. У импровизованом магацину у просторијама Удружења само неколико дана од почетка акције нашла се позамашна количина различитх производа, нове и половне гардеробе, средстава за дезинфекцију, сапуна и

шампона, воде за пиће и пелена, чак и играчака за децу. Председница Удружења „Кирил Пејчиновић“ Марија Продановић потврђује да се акција наставља, а да ће све што је прикупљено већ почетком наредне недеље бити упућено према Македонији, у првом реду према општини Газибаба чији су становници претрпели највеће штете. Током прва два дана вредност помоћи је премашила хиљаду и две стотине евра на које до упућивања према пострадалим подручјима треба додати обећану и помоћ за коју су средства уплаћена а још није стигла на адресу организатора. У Амбасади Републике Македоније потврђено је да, иако акција није завршена, по количини помоћи за по-

страдало становништво Краљево предњачи у односу на друге локалне самоуправе. Ако се томе дода и да је група од десетак учесника овогодишње Омладинске радне акције „Краљево 2016“ провело дванаест радних дана на отклањању последица поплава у Македонији онда се значај свих активности чини још већим. Удружење грађана македонске националне заједнице „Кирил Пејчиновић“ је организатор и других хуманитарних акција усмерених ка задовољавању појединих потреба становништва Македоније, првенствено кад је у питању прикупљање средстава за куповину лекова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.8.2016.

Однос власти према образовању у Србији

МАГАЗИН

28.8.2016.

ЕМОЦИЈЕ О ПОЛИТИ

раду је направљена анализа делова експозеа манадатара влада у Србији у периоду од 20012013.године, која се односе на образовање. Суштински проблем који је произашао из анализе је немогућност наших политичара да прате све већу комплексност науке и образовања. Зато у својим рефератима или избегавају да говоре о овој проблематици или декларативно подржавају неке европске идеје. Посебно је направљена разлика између политике и идеја премијера Зорана Ђинђића и осталих премијера. На политичкој сцени Србије, Зоран Ђинђић се појављује као филозоф, хуманиста, који образовање види као шансу за излазак из кризе и повезивање са Европом. Све остале владе су или затварале образовни систем или су производиле афере како би скренуле пажњу јавности на суштинске проблеме земље. Затварање система правдали су традицијом и тради-

цијским вредностима, а традиција је вероватно најтемељнији појам конзерватизма. У неразумевању овако великог и тешког система једино што је преостало је било окретање економији. Економија као прескриптивна наука, у ствари представља једно мање поље истраживања. Она не захтева мисао, већ само продуктивност коју су неспретно увели у високо образовање. Квантитет је почео да замењује квалитет. Суштина образовања је скренута у страну. Модерна идеологија корпоративног друштва је узела примат. Незнање, неинформисаност, изазивање страха, отуђености и затворености су оружија које политичари користе за своја истрајавања. Радећи на својој докторској дисертацији „Комуникација између света рада и света образовања у Србији“, кренула сам од питања да ли је Србија на путу ка Европи. Понесена најпре ентузијазмом који се темељио на визији

покојног премијера др Зорана Ђинђића, веровала сам да Србија може изнети вековно бреме које носи на себи. Веровала сам у потенцијал како појединца у новом демократсом друштву, тако и у освешћено друштво. Од тада је прошло седам година. Изместила сам се из Србије и сада тако измештена могу много боље да сагледам слику коју сам некада бојила ружичастим бојама. Емоције које су ме контролисале, у доброј мери су нестале. Доминик Мојси издваја емоције као важан фактор код оних који су у потрази за својим идентитетом, несигурних у оно што јесу, у своје место у свету и у изгледе за смислену будућност. Определио се за три основне емоције: страх, наду и понижење. Шта је од ових емоција остало у мени? Остао је страх, али не више ирационалан као тих година заноса, сада је тај страх рационалан, јер дуго су на политичкој сцени у Србији „елите“ које не раз-

ИЦИ И ОБРАЗОВАЊУ мишљају о одговорности. Толико су омађијани моћи да су они заправо ти који ће земљу извести из кризе, тако да нису у стању ни да виде статистике наше кризе. Политичке елите се не мењају „ни када су на власти, а ни када су опозиција. Нада не постоји. Већ дуго је на политичкој сцени је нека чудна десно-лева коалиција, која је суштински неспојива. Све што их спаја је интерес. О понижењу Мојси говори као „нарушеном поверењу оних који су изгубили наду за будућност: За свој недостатак наде окривљују друге, оне који су се према вама у прошлости лоше понели.“. У једном тренуту, сада мени тако давне 2004.године, била сам једна од многих који су тражили кривицу у другом. Осећај немоћи и осећај одговорности доминирали су мојим бићем. Појединац са квалитетима у друштву које се гради наједанпут постаје само субјекат. Систем се

урушио и започети пут губи свој смисао. Једино што је преостало је покоравање вољи легитимитета, што изазива страшан осећај понижења. И тако Србија почиње са писањем неке нове историје. Са падом Милошевићевог режима, затечено стање у држави је било драматично лоше, што је тадашњи премијер др Зоран Ђинђић описао речима „По свим меродавним показатељима, ми смо данас на последњем месту у Европи. По животном стандарду и куповној моћи нашег становништва, по степену запослености наших грађана, по стању и старости наше технологије и саобраћајне инфраструктуре, по задужености наших предузећа према иностранству, међусобно и према банкама, по степену наше задужености у целини...“ У свом експозеу 2001.године, је говорио да су за реформе у Србији потребна велика улагања, улагања у

људе,“ то је шанса за младе људе у земљи који имају амбицију, али то је шанса и за оне који имају енергију да ураде нешто у свом животу“. Ова влада покренула је крупне промене у Србији, неке са више, неке са мање успеха, али све ка европском путу. Наслеђено образовање је било у изузетно тешкој ситуацији. Још шездесетих година је престало да буде буџетски приоритет, наставни програми су били идеологизовани и политизовани. Образовани програми доношени су централизовано што је довело до униформности образовања. За све ово време, квалитет није никада био адекватно дефинисан, мерен или праћен. Једино што је преостало, било је читаву академску заједницу мобилисати и покренути реформу образовања. Тако је и урађено. Покренута је свеобухватна реформа., потписано је и приступање Болоњској декларацији. Политичка опција др. Зорана Ђинђића

МАГАЗИН

28.8.2016.

је била идејно и јасно опредељена за брже тржишне реформе, за сарадњу са међународном заједницом, за европску политику, за модерну Србију. Нажалост у том пуном замајцу и еуфорији просветне јавности, неки црни облак се надвио над Србијом, извршен је атентан на премијера, 12.марта 2003.године. Само неколико дана после атентата на премијера, Демократска странка је кандидовала за премијера Зорана Живковића, у том тренутку министра унутрашњих послова СРЈ. Шокирана влада, шокирана јавност, још неко време покушава је да настави задати курс. Међутим, све иде у правцу неизбежних превремених избора. Након превремених избора, демократска опозиција Србије (ДОС) се распала. Долази до консолидација и јачања управо оних странака СПС и радикала (данас су то у добром делу „напредњаци“ СНС) који су Србију довели до пропасти, а ето доћићемо до тога да они заправо данас чак и легитимно владају Србијом. За мандатара нове владе изабран је др.Војислав Кошту-

ница. У свом експозеу подсетио је да се она формира баш на двестоту годишњицу од „обнављања своје државности“, те да Србија и на почетку новог века стоји „пред неким задацима пред којима је стајала пре двеста година“, то јест она „мора прво да реши свој државни статус, који је доведен у питање тиме што на делу њене територије, на Косову и Метохији, не постоји наша власт, већ власт међународне заједнице. Осврћући се на рад свих министарстава, на крају је дошао ред и на Министарство просвете.„Као један од темељних стубова државе, просвета мора да заузме своје место покретачке снаге која омогућава напредак целог друштва. Да бисмо остварили овај циљ, у постојећи образовни систем неопходно је уградити најбоље принципе националне просветне традиције и опште принципе и стандарде земаља чланица Европске уније. У овом послу морамо да водимо рачуна о нашој националној и културној особености, и једним делом о специфичности постојећих институција...“.

Реторика др.Војислава Коштунице је заправо била утопијска, изражава је стварну намеру његове идеологије. Успевао је да својим интелектуалним ауторитетом укључи стварање апстратних појмова који заправо замагљују стварне догађаје. „Гомила не мора да зна“, често је говорио Мусолини. „Она мора да верује. Ако бисмо могли да их уверимо да планине могу да се померају, они би прихватили илузију да су планине покретљиве, и тако би илузије могле да постану стварност“. Заустављање промена у први план је ставио бекомпромисан историцизам. Србија је постала заробљена држава. И тако је до 2008.године, на политичкој сцени владала та чудна, неспојива, десно-лева коалиција. У овом периоду враћања Србије на 90.године, министарка просвете др. Љиљана Чолић, чак доводи у питање и Дарвинову теорију еволуције и њено изучавање у школама. Ни критика Болоњског процеса, не престаје. Идеја о другачијем образовању стављена је под ноге и претворена је у тачку пре-

сека сукобљених интереса. Професори у жељи да не изгубе свој комотитет заборавили су да се са идејама које прате реформу образовања не треба играти. Није тешко објаснити предрасуде у академској заједници с обзиром да имају свој корен у страху од свега што је страно и непознато. Мали број професора универзитета је говорио о Болоњском процесу као добром курсу којим треба да крене високо образовање. То је сасвим нормално, имајући у виду и намештену аферу Индекс на Правном факултету у Крагујевцу. Уместо стварног искорењивања корупције, долази до обрачуна са професорима, политичким неистомишљеницима. Пет година суђења у овој афери показују потпуну немоћ у доказивању мотива да се ухапси читаво факултетско веће како би се заштитили београдски професори који су били родоначелници корупције. Афера Индекс у Крагујевцу показала је да се власт у ствари у високом образовању не обрачунава са стварним носиоцима девијација, већ искључиво са политичким неисот-

мишљеницима, којима на сваки начин покушава да се подметне корупција. Ова афера је у суштини доказала неискреност Коштуницине владе да се озбиљно бави проблемима у образовању. Зато су професори постали најконзервативнија категорија у модерном друштву. На жалост, у Србији питање вођења образовне политике је више оптерећено снагом сугестије него значењем, не мисли се на правила игре унутар којих се води борба у одређеном животном циклусу. Да је било добрих намера, курс вођења образовне политике био би другачији, па би се најпре кренуло од улагања у образовање и вратили би се уставним правима сваког појединца да образовање свима постане доступно. Током 2006.године, Коштуница је успео у сарадњи са радикалима и Демократском странком да аранжира доношење новог устава Србије и укидање оног Милошевићевог из 1990.године. Како је вођење овакве политике закочило све реформе и промене, неизбежни су

били нови превремени избори. За премијера је поново кандидован др Војислав Коштуница, а председник Србије у то време је био Борис Тадић. Ова влада је имала неку врсту „кохабитационог карактера“. У свом новом еспозеу 15.маја 2007.године, говорио је и о процесу придруживања Србије ЕУ, са којом су преговори били обустављени: „Пуноправно и равноправно чланство Србије у Европској унији јасно је прокламовано програмско опредељење сваке од странака које улазе у коалициону владу. Подједнако је јасан и неспоран став да процес придруживања Србије ЕУ ни у којем случају не може бити компензација за било какве уступке када је реч о територијалном интегритету Србије. То је једноставно, у сваком погледу, потпуно искључена могућност.“ Други мандат др Војислава Коштунице није дуго трајао. Како је дошло до проглашења независности Косова и до великих разлика у погледу потеза који се даље могу повлачити, премијер је дао оставку. Др Маријана Шећибовић Фото: М. Радовановић

Реализација пројекта енергетске ефикасности

МАГАЗИН

28.8.2016.

НОВО ЛИЦЕ МАШИНС

- У двадесет одељења 550 ученика који се оспособљавају за занимање техничара за компјутерско управљање, машинског техничара за компјутерско конструисање, аутомеханичара, бравара заваривача и инсталатера. - Оспособљавање по моделу кооперативног занатског образовања који је у неким елементима сличан дуалном. – Могућност доквалификације и преквалификације. - Машинска техничка школа је укључена у пројекат енергетске ефикасности који се спроводи уз финансијско учешће Министарства просвете, науке и технолошког развоја на основу кредита који је Влада Републике Србије уговорила са немачком развојном банком КфВ. - У радове чија предрачунска вредност износи око 600 хиљада евра укључени су сви елементи неопходни за повећање енергетске ефикасности. – Једна од највећих инвестиција у средње стручне школе на територији Србије

Фото: М. Радовановић

СКЕ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ

ашинска техничка школа је једна од најстаријих средњих школа у Краљеву која деценијама уназад образује ученике у подручју рада машинство и обраде метала. Иако је верификована за више од тридесет образовних профила тренутно образује ученике у два четворогодишња и три трогодишња. Од првог до четвртог разреда има око 550 ученика разврстаних у двадесет одељења. О стању краљевачке металске индустрије може се закључивати и по броју ученика који се школују за обављање различитих занимања у овој области, а податак да је у овој школи у ранијем периоду било и више од тридесет одељења на најбољи начин осликава тренутну ситуацију. После четири године из школе излазе техничари за компјутерско управљање и машински техничари за компјутерско конструисање, а након трогодишњег аутомеханичари, бравари заваривачи и инсталатери. Кра-

МАГАЗИН

28.8.2016.

љевачка привреда није у ситуацији да апсорбује све који прођу кроз одређени образовни профил, па се могућност избора занимања из године у годину мења и прилагођава потребама средине. Зато ни ове године нема свих образовних профила каквих је било претходних година, а уместо оператера у школи су се определили за упис бравара заваривача као профил који подржава немачка владина организација ГИЗ. У одељење је уписано тридесет ученика који ће се за ово занимање оспособљавати по новом моделу кооперативног занатског образовања који је само у неким елементима сличан дуалном, јер школа одгворност за практични део наставе дели са партнерима из привреде. У образовање је укључено неколико краљевачких колектива, а ученици после дела полазне наставе у школи допуњују знања у предузећима под надзором наставника и ментора који су обучени у сарадњи са ГИЗ.

Иако највећи проблем у Србији представља чињеница да се, после завршене средње школе, тешко долази до радног места директор Машинске техничке школе Зоран Андријанић потврђује да за најбоље у сваком од занимања има посла, а и предузећа која су спремна да их прихвате. Повољност практичног дела наставе огледа се и у чињеници да предузећа у којима се обавља поред топлог оброка и радног одела додељују и награде у виду стипендија, па иако закон још није дефинисао надокнаду за ову врсту рада оно што добијају на послу је један вид тога. Податак да у околним градовима нема сличних образовних профила добра је основа за став да се могућност за запошљавање јавља и у овим срединама. Са друге стране у краљевачкој Техничкој школи се за одређена занимања школују и ученици из других средина што води до става да ситуација са запошљавањем није толико по-

МАГАЗИН

28.8.2016.

разна колико би се у првом моменту могло учинити. Поред ученика који наставу похађају као редовни у школи има места и за друге, за оне који искажу жељу да се доквалификују, али и друге који током претходног школовања нису изабрали образовни профил који на најбољи начин одговара њиховим жељама па изражавају жељу да се преквалификују. Доквалификација као посебан вид обуке у овој школи подразумева ужу специјализацију која одговара некадашњем петом степену образовања и стицању знања висококвалификованог радника за сваки одобразовни профил на подручју машинства. Оно што представља проблем у целом образовном систему осликава се и у раду Техничке школе, па наставу изводи шездесетак наставника од којих немају сви пун фонда часова. Ако би се обим наставе свео на пуно радно време било би их довољно за четвртину мање.

Машинска техничка школа је укључена у пројекат енергетске ефикасности који се спроводи уз финансијско учешће Министарства просвете, науке и технолошког развоја на основу кредита који је Влада Републике Србије уговорила са немачком развојном банком КфВ. Реализација је почела пре неколико година, а у радове чија предрачунска вредност износи око 600 хиљада евра укључени су сви елементи неопходни за повећање енергетске ефикасности. Попуна свих спољашњих отвора подразумева замену прозора са ПВЦ и врата алуминијумском столаријом, а енергетској ефикасности треба да допринесе комплетна изолација спољних зидова и нови изглед фасаде уз реконструкцију таванског дела што води ка уверењу о знатној уштеди енергената. Унутрашњем комфору ће допринети промена подова у свим учионицама и адаптација фискултурне сале са свлачионицма и мокрим чвором. Техничка школа има сопствено

грејање на лако лож уље, а иако постоји котларница и пројекат за прелазак на гас реализацију спречавају нерегулисани имовинско правни односи и различити интереси власника простора у индустријској зони кроз које енергент треба да стигне до постројења. Да се мислило на све потврђује податак да се у радионице уводи нов систем проветравања и пречишћавања отпадног ваздуха при чему ће се део створене топлотне енергије користити за загревање просторија. У реализацију пројекта чије је трајање ограничено на четири месеца укључена је и локална самоуправа која, по захтеву банке, учествује у адаптацији крова на школској згради. - Пројекат се реализује у сарадњи са Светском банком и прва фаза је одавно завршена. Ми смо прошли у другој која је каснила због кашњења прве због чега је Светска банка одустала, али је пре три дошла немачка КфВ банка од укупно двадесет изаб-

рали пет школа. Кад су код нас дошли њихови експерти чекало их је све што је било потребно, па су посао завршили пре него што су планирали и то је крај приче – објашњава Андријанић. Извођач радова на школи је београдска фирма Модулор изабрана од стране друге коју је за спровођење тендера и надзор над извођењем радова изабрало Министарство образовања науке и технолошког развоја. Почетак нове школске године повод је за долазак помоћника министра образовања Љубише Антонијевића који је пре ове посетио Основну школу „Живан Маричић“ у Жичи, Студентски дом и Дом ученика средњих школа. Овом приликом је подсетио да су, након избора извођача радова, уговори додељени 17. августа што је озваничило почетак радова и реализацију једне од највећих инвестиција у средње стручне школе на територији Србије. Повод је био потреба да се створе много бољи услови за сти-

цање теоретских знања и обављање стручне праксе. У Машинску техничку, као ни многе друге школе у Србији, одавно нису улагана значајнија средства па је ово добра прилика да она буде потпуно реконструисана према европским стандардима за образовне установе овог типа, а све у циљу реализације дуалног образовања коме претходи увођење бројних нових стандарда, између осталог и оних који се односе на енергетску ефикасност. Посебно значајним сматра се сређивање свих просторија у којима ученици обављају практични део наставе, а утисак који из Краљева носи помоћник министра сведочи да је нова школска година започела успешно. Од конституисања новог сазива Владе Србије нови министар просвете најављује значајне промене у образовном систему, а просветне раднике посебно интересује део који се односи на најављену могућност да оцену о њиховом раду дају ученици и њихови роди-

тељи. По помоћнику министра то је само једна од мера које воде ка уређивању целог система који укључује и бољу сарадњу ученика и родитеља у праћењу образовног процеса. - Имамо систем вредновања који већ постоји, а оно на чему радимо и шта развијамо је само вредновање у установама које треба да допринесе бољем и објективнијем оцењивању пре свега ученика. Оцењивање ученика прати и оно што постоји на високошколским установама, а то је оцењивање професора као једна од реформских мера које ћемо спроводити. Ми не можемо ни један реформски процес да урадимо ако немамо сарадњу са родитељима, јер васпитање детета потиче од породице због чега је одговорност пре свега на породици и родитељима ученика и студената које шаљу у образовну установу – каже Антонијевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.8.2016.

Идеални услови за смештај ученика

НА НИВОУ ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА - Најбоље услове за смештај оних који на школовање долазе у Краљево пружа Дом ученика средњих школа. – Смештајни капацитети од 320 места попуњени у првом пријавном року. – Испод црте шездесет средњошколаца. – Цена смештаја и исхрана од 5.358 динара месечно није мењана пет година. – Завршетак радова на спортској хали вредној педесетак милиона динара до 10. децембра. – Након опремања током првог квартала следеће године стављање у функцију до маја. - На основу категоризације Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Дом ученика средњих школа ће бити разврстан у највишу прву „А“ категорију

очетак школске године доноси велики број проблема родитељима, понајвише онима чија се деца школују ван места становања. У ситуацији кад је прилично тешко обезбедити довољну количину новца и за свакодневни живот посебно значајним чини се обезбеђење квалитетног и безбедног смештаја за ученике уз адекватну цену. Средњошколцима из других средина који школовање започињу, или настављају, у Краљеву најбоље услове за смештај, уз прихватљиву цену, пружа Дом ученика средњих школа који је дан пре почетка године примио све који су испунили услове да следећих десет месеци пажњу посвете само учењу. Први дан у новој средини за оне који први пут долазе у Краљево, а готово сви су стигли са родитељима, чинио се врло интересантним док је у просторијама дома врвело као у кошници. Да је овај дан значајан и за Дом

МАГАЗИН

28.8.2016.

ученика средњих школа потврђује директор ове установе Драгутин Карановић и потврђује да је капацитет од 320 места за смештај попуњен још у првом од два пријавна рока током једне школске године. Колико је интересовање за смештај ученика најбоље потврђује податак да ће шездесет оних који су изразили жељу за то морати да сачекају неку другу прилику. Податак да је интересовање за смештај у дом из године у годину све веће најбољи је доказ квалитета услуга које се пружају ученицима током целодневног боравка кад се васпитачи труде да им, поред учења, омогуће бављење различитим спортским и културно-забавним активностима. Прилику да користе све повољности смештаја и ове године имају они који су током претходног школовања постигли најбољи успех, јер је он основни критеријум за пријем, док у незнатном случају на то може да утиче материјално стање.

Иако због чињенице да у Краљево, због разноврсности школских програма, знатан број ученика долази из других средина са простора целе Србије највећи број оних који су и ове године стекли право на пријем су ученици Шумарске школе. Цена смештаја од 5.358 динара за смештај и исхрану није се мењала пуних пет година, а ученицима који нису у могућности да сваког викенда одлазе кући пружена је и могућност прања веша без надокнаде. Дан пријема ученика био је повод за посету градоначелника Краљева др Предрага Терзића који је имао прилику да се боље упозна са стандардом и условима за пријем ученика и увери да имају одличне услове за живот. Средњошколке су смештене у двокреветне и трокреветне собе, од којих свака има функционално и добро опремљено купатило, а њихови другови у оне које имају два, три или четири кревета, а свима се пружа могућност да користе

библиотеку, интернет клуб, читаоницу и посебну салу за забаву уз телевизијски програм. Дом је у највећем делу потпуно реновиран, а директор потврђује да ће преостали радови бити завршени у веома кратком периоду. Оно у шта су имали прилику да се увере родитељи који су први пут дошли у ову установу за смештај потврђује да су услови живота на завидном нивоу и да превазилазе квалитет многих у Београду што води ка закључку да Дом ученика средњих школа представља својеврсни студентски дом на нивоу најразвијенијих европских земаља. Кад ускоро буде завршена нова спортска дворана биће заокружена целина каква се ретко среће у ширем региону. Изградња спортске хале започета је у првој половини ове године највише захваљујући чињеници да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја у Дому ученика средњих

школа препознало поузданог партнера. То је било довољно да и у посебно тешким временима за улагање у инфраструктуру издвоји значајна средства потребна за градњу овако значајног објекта. Обавеза града је била да обезебди адекватну локацију и потребну комуналну инфраструктуру, а запосленима у Дому остављено да се ангажују у организационом делу и допринесу да објекат буде што пре завршен. Прва фаза која подразумева грубе, занатске и неке инсталатерске радове завршена је у прописаном року, па преостаје реализација друге иако није било у плану за ову годину. Најзаслужнијим за то сматра се помоћник ресорног министра Љубиша Антонијевић који је обезбедио средства као услов да Управни одбор Дома ученика донесе одлуку о расписивању јавне набавке. Административне процедуре подразумевају да након истека рока од 45 дана

буде изабран најбољи понуђач коме остаје шездесет дана за завршетак радова. Уколико све буде текло по планираној динамици очекује се да хала буде у потпуности завршена до 10. децембра. Након што у првом кварталу наредне године буде завршено опремање очекује се да буде предата на коришћење пре краја школске године. Спортска хала дугачка 40 и широка 22 метра омогућава одигравање рукометних и свих других утакмица на теренима мањим од тога. Уз халу се завршава анекс димензија 22 са шест метара са којим чини заокружену целину. На основу категоризације Министарства просвете, науке и технолошког развоја, са спортском салом вредном педесетак милиона динара краљевачки Дом ученика ће бити разврстан у највишу прву „А“ категорију. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.8.2016.

МАГАЗИН

28.8.2016.

ЛЕК ПРОТИВ ЛО

- Пеца Петровић је један од оснивача култне радио станице Студио Б на чијим је таласима пуних дванаест година водио исто толико популарну емисију „Пеца и деца“. - Најпознатији по проналаску лека против лошег расположења, пецилина који се пацијентима даје у произвољним количинама. – Књижевни опус од преко хиљаду и по песама. - На шареној страни веб сајта удружења „Српски кривак“ у току једне године објављено 365 песама и 52 бајке.

Човек са биографијом у коју се не може веровати

ШЕГ РАСПОЛОЖЕЊА

Пеца Петровић

МАГАЗИН 28.8.2016.

низу програма краљевачке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ намењених различитим узрастним категоријама издваја се „Лектира не боли“ посвећена најмлађима. Гост овог програма недавно је био човек чудног имена Петар Пеца Петровић Марш, представљен као велики пријатељ деце, новинар, писац, аутор бројних програма намењених деци на којима су одрастале генерације малишана. Пеца је чаробним гласом, младалачком енергијом и разиграном поезијом одушевио децу, родитеље и учитеље који су, захваљујући његовом уметничком умећу, активно учествовали у настајању неких нових песама, прича и слика. У музичком делу програма учествовали су гитаристи Драган Арсић и Душан Стојић, а поезију уваженог госта казивао је глумац Краљевачког позоришта Миломир Недељковић. Програма не би ни било да прсте није умешао председник београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“ Милан Новаковић. Већ први покушај да тачно утврдимо ко је уважени гост није био богзна колико успешан, јер ни он није могао на прави начин да одговори на ово питање па признао да ни сам не зна ко је и шта је па сваки пут кад је то потребно мора да прочита из личне карте у којој пише једно, а он се представља другачије. Иако у личној карти пише да се зове Петар Марш мало ко га познаје под тим именом па се чешће представља као Петар Петровић чика Пеца Марш. У биографији у коју се, каже још, не може безрезервно веровати пише да је српски књижевник, новинар, радијски водитељ, машински инжењер, сатиричар и сценариста Петар Марш рођен у Крагујевцу 1940. године, а да је познатији под псеудонимом „Пеца Петровић“, „Чика Пеца“ и слично. Животни пут овог необичног аутора је у најмању руку чудноват. Иако је након дипломиирања на Машинском факултету у Београду постао специјалиста за област термотехника нуклеарних реактора, а током инжењерске каријере се специјализовао за грејање и климатизацију, као конструктор и руководилац

радова на извођењу, пројектант и технички директор предузећа „Водотерма“ са преко хиљаду радника, Пеца је познатији као један од оснивача култне радио станице Студио Б на чијим је таласима пуних дванаест година водио исто толико популарну емисију „Пеца и деца“. Новинарско-водитељску и књижевну каријеру почео је у Феријалном савезу још као студент шездесетих година прошлог века кад је у рубрици „Хумор“ часописа „Феријалац“ уређивао и писао чланке, хумореске и сценарије за хумористичке стрипове Лази Средановићу и друге прилоге, а у феријалном кампу у Макарској четири године водио разгласну станицу оглашавану као „Феријални јавни сервис Радио телевизија Горан – Макарска“. Од 1970. године био је један је од оснивача и деценијски водитељ емисија београдске станице Студио Б, а осим познате дечје емисије „Пеца и деца“, уређивао је и водио емисије из области културе „Огледало“, као и вишечасовни недељни спортски програм „СОС - Све О Спорту“ у коме су гостовали културни ствараоци, књижевници, глумци, сликари, вајари, телевизијски аутори, оперски певачи, интерпретатори народне и забавне музике, као и домаћи и светски спортисти, као што су Стјепан Бобек, Драган Џајић, Ненад Стекић, Рикардо Замора, Михаил Таљ, Пеле... У биографији пише и да је, као сарадник Радио Југославије, водио емисије „БИМ - Бизнис, Информације, Музика“ и „Сви смо исте горе лист“, намењене слушаоцима из дијаспоре. Пеца је написао више од хиљаду и пет стотина песама за децу, које су годинама читане сваког јутра на радију Студио Б, а многе од њих биле основа за композиције извођене на различитим музичким фестивалима. Аутор је и текста химне фудбалске репрезентације „Плави, напред плави“ коју је компоновао Борис Бизетић, а композитор Данило Даниловић Данилушка је на његове текстове о словима српске азбуке 2000. написао музику за мјузикл „Музичка азбука“, да би 2008. заједнички реализовали пројекте навијачке

химне „Напред, Србија!“ и баладе „Заљубљен у Србију“. Пеца је аутор сценарија за двадесетак цртаних филмова насталих по текстовима „Прича из чудне шуме“ у продукцији Телевизије „СОС канал“. Осмислио је бренд „Слатка азбука“ који је 1977. године реализовала фабрика чоколаде „Банат“ из Вршца, био је аутор свих садржаја који су се емитовали на дечјем телефонском броју 9843 од 1993. до 2003. године и покретач и главни уредник првог таблоида у пуном колору за децу „Хоћу-нећу“ 1997. године. Осим штампаних збирки песама, у електронским медијима и на живим наступима, емитоване су и објављиване његове збирке поезије за децу Књиге песама за основце - за први, други, трећи и четврти разред, Песме о зубима Зубологија, Промукле песме, Чвороскоп - дечји хороскоп, Бајке за све који хоће да пајке, Змајеви и змајарење и друге. Свега овога највероватније не би ни било да његов отац још 1932. године није као учитељ дошао из Словеније и овде упознао будућу супругу из породице Чурлић из Ратине. Пеца Петровић је најпознатији по проналаску лека против лошег расположења, пецилина који се пацијентима даје у произвољним количинама. За разлику од свих других током многих година, колико је у употреби, није забележен ни један случај да је превелика доза штетила, нити да мала није била довољно ефикасна. Пецилин се узима у мери колико одговара духу онога коме је потребан, а остављено му је да сам одреди количину. Песме које Пеца пише углавном су намењене деци, а међу њима има велики број оних које нису баш згодне за старије јер говоре о лажовима и преварантима. Аутор признаје да не настају сувише често већ само по потреби, кад треба неког унапред упозорити да не прави грешке, или да их исправља ако су већ направљене. Учесницима овог интересантног програма у библиотеци приказане су књиге песама за сваки од прва четири разреда основне школе, а у свакој три-

МАГАЗИН

28.8.2016.

десетак оних које објашњавају шта се учи током овог периода живота. Својеврстан уџбеник у стиховима посебном методологијом ближе објашњава различите појмове као што је троугао, са свим врстама и подврстама, потом симетрија која се најбоље уочава у огледалу и много других који су у одређеном периоду посебног надахнућа заголицали ауторову машту. Између 1982. и 1985. године настало је више од хиљаду песама, а по једну су у том периоду сваког јутра десетине хиљада малишана чекале да чују са таласа Студија Б. Тачан број песама никада није поуздано утврђен, а на то је утицао и ни мало пријатан догађај кад је из Пециног аутомобила украдена торба у којој је било више од 250 спремних за објављивање. Велики број песама у рукопису повод је за освежавање збирке, отпочето пре неколико година, а у припреми је нова под називом „Имена су чуда, налазе се

свуда“. Тренутно је обрађено преко сто имена, а за настанак су од необичне важности склоности и интересовања особе на коју се песма односи. - Пишем о појмовима које нико никад није обрадио у песмама. Тога нема код других, јер ако бих писао о истим стварима ја бих преписивао. Велики број песама које нисам штампао објављене су на веб сајту удружења „Српски кривак“ чији сам члан. На шареној страни сајта сам објавио 365 песама које су 2013. године настајале сваког дана у години, уз то и 52 бајке које су током претходне године настајале сваке недеље. Радио сам цртани филм „Чудна шума“ чије су епизоде емитоване на СОС каналу. У Чудној шуми се ради о животу животиња које преко интернета ангажују дечака Косту и девојчицу Миу да им направе телевизију. Трагајући за проспектима свега што им треба налазе ствари и пребацују у шуму где праве зграду којој ће бити те-

левизија. Она почиње да ради баш као што је некада радио Студио Б, а како смо некада давно кренули да освајамо Београд тако смо сад кренули да освајамо животиње које постају и сарадници – објашњава Пеца. Најнормалније је да лав као цар свих животиња буде главни, а да сваки састанак са члановима редакције отпочиње са: „Господо животиње...“. Да се кроз читав серијал провлаче поређења са реалним ситуацијама из свакодневног живота у некој од телевизија илуструје и податак да је главни камерман нико други до мајмун. Инспирација за сваку од епизода су реални догађаји из живота. И баш као што је велики пожар у Београду био повод да се са таласа Студија Б упути позив за помоћ слично је и са шумском телевизијом кад се појави у непосредном окружењу. Разлика је у томе што мали број становника шумске заједнице зна како се гаси пожар, па мора

да позове у помоћ слона који се баш у то време на некој од журки проводио са браћом од тетке који су допутовали чак из Индије. На први знак опасности сва тројица су брзо реаговала и са оближње баре донели довољну количину воде за гашење пожара. Ништа мање интересантна није ни епизода са поштаром који носи пошту становницима Чудне шуме. У улози поштара је голуб Гута који има несрећу да изгуби сву пошту у тренутку кад му егзистенцију угрози опасни орао. Најбољи начин да добије савет је да се упути до телевизије и затражи помоћ од Мие и Косте који позову све животиње да помогну у трагању за изгубљеном поштом, сакупе писма и врате их голубу. - Постоји део у коме пожеле да истражују као Колумбо, па постоје два антипода, мрав Радоје и слон Добрило који, као најбољи пријатељи, један другом позајмљују одела. Њих двоје организују експедицију и траже нове континенте, а кад дођу на обалу мора

ангажују китове да их превезу до тамо где их дочекују домороци. Главни је огроман мрав, док је слон мали, а и друге животиње имају антиподе који су друге величине – објашњава Пеца. Програм „Лектира не боли“ био је прилика да деца науче како се читају песме, а сем аутора читао их је и глумац Миломир Недељковић уз пратњу две гитаре. Практична упутства указују да се наступ пред публиком најбоље увежбава код куће пред огледалом, а савети човека који се слушаоцима годинама обраћао преко радија прилика да науче како се чита и акцентују поједине речи. Услов за успех у сваком послу је упорност па се и ова вежба, ма колико била тешка, показала као изузетно корисна. Корисним се показало и читање на више различитих начина, тихо и гласно, унапред и уназад, а све са циљем да се савлада што боље. Питање је колико би се сваки од учесника програма сетио да оно што чита

сними, а касније преслуша и исправља грешке, да то овом приликом није први урадио баш Пеца. По једна од бројних песама које је донео намењена је сваком од учесника програма пред којима се нашао и озбиљан задатак да напишу песму на задату тему. Податак да је у ноћи која је претходила сусрету у библиотеци женска кошаркашка репрезентација Србије освојила бронзану медаљу на Олимпијади у Рио де Жанеиру био је повод да баш то буде тема неке нове песме баш као што су то јабука, као симбол доброчинства, печењак, боранија или било који други појам. По реакцији присутних могло се закључиити да лектира заиста не боли, напротив да прија много више него било шта друго под условом да је деци приближује неко као што су Петар Марш, Петар Петровић, Чика Пеца или њима слични. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.8.2016.

Седам деценија Културно-уметничког друштва „Железничар“

МАГАЗИН

28.8.2016.

ЖЕЛЕЗНИЧАРИ У

ВРЗИНОМ КОЛУ

- Пуних осам година омладински и дечји ансамбли КУД „Железничар“ су на квалификацијама за учешће на републичком такмичењу далеко испред осталих са простора Рашког округа. - Са републичких такмичења по правилу са једном од прве три награде. - Српски културни центар „Стефан Немања“ у подређеном положају у односу на друга културно-уметничка друштва иза којих стоје неупоредиво слабији резултати. - Има културно-уметничких друштава која организују семинаре и на њима продају маглу. - Једино Центар за проучавање народних игара даје материјале на основу којих не може да се погреши. - Највећи део средстава једног културно-уметничког друштва троши се на народне ношње првенствено на ретке примерке до којих је могуће доћи

28.8.2016.

МАГАЗИН

Драгољуб Милосављевић

з различите спортске клубове и удружења културно-уметничка друштва су деценијама била место окупљања највећег броја младих из различитих средина. Све веће интересовање за песму и игру у многоме је утицало на чињеницу да су, поред најстаријег „Абрашевића“, и у Краљеву почела да се оснивају нова међу којима најзначајније место заузима Културно-уметничко друштво „Железничар“. Ово друштво је од 1946. до 2012. године у значајној мери доприносило очувању српске традиције и дела културе који се везује за фолклор. Све време се сврставало међу најбоља у земљи чему су допринели бројни еминентни кореографи, међу првима Славко Пановић који је упоредо са „Абрашевићем“ постављао кореографије и у „Железничару“. Наследили су га Звездан Ђурић, потом Дејан Првановић па Драгољуб Милосављевић који тренутно обавља функцију уметничког руководиоца и потврђује да су сви који су нешто значили у овој области бар део рада провели у овом друштву што се показало као добра одскочна даска за наставак успешне каријере у већим. Пуних осам година омладински и дечји ансамбли „Железничара“ су на квалификацијама за учешће на републичком такмичењу, по уиграности и вредности свих елемената који се цене, далеко испред осталих са простора Рашког округа. Ништа мање значајна није ни чињеница да су се са републичких такмичења по правилу враћали са једном од прве три награде. Четири стотине педесет чланова сврстано је у девет дечјих ансамбала, по један припремни и први извођачки до кога се, по устаљеној процедури, стиже мукотрпним и упорним радом савладавањем једне по једне степенице у хијерархији друштва. Посебну групу чине две групе нешто старијих особа које се фоклором баве рекреативно, а за овај вид разоноде везује их љубав према игри. Има међу њима особа различите старости, од оних који због година више не могу да се мере са знатно млађима до других који се

никада нису бавили фолклором. Иако у друштво дођу тек да би научили да играју по правилу остају много дуже него што су планирали. Основно што их мотивише је позитивна атмосфера и дружење које се стално проширује и учвршћује током бројних путовања и наступа на различитим сценама у земљи и иностранству. Искуство показује да „Железничар“ има здраво језгро око кога се окупља велики број заљубљеника у игру, а током седамдесет година рада готово да се не памти период у коме се број чланова осипао. Милосављевић сведочи да одлазе једино проблематична деца, јер у овом колективу не могу да се изборе за статус који очекују, па то покушавају да то остваре на неком другом месту. - Ми немамо посебне аудиције за поједине ансамбле, а према деци смо поштени у мери да не гледамо где им раде родитељи и из какве породице долазе. За нас су сва иста и мислим да је то главна ствар због које постижемо значајне успехе. Ко заслужи да иде на такмичење иде, ко заслужи да игра концерте игра концерте. И други су укључени у све активности друштва, али на такмичења иду најбољи – каже Милосављевић. Годинама уназад Културно-уметничко друштво „Железничар“ је за увежбавање нових кореографија, а најмлађи чланови савладавање првих корака најједноставнијих игара, користило просторије железничког чвора у Краљеву које пружају готово идеалне услове за овај тип активности. Величина сале за вежбе омогућава истовремени рад са великим групама деце, а инфраструктуру допуњавају канцеларије, свлачионице помоћне и магацинске просторије за чување народних ношњи. Ма колико да су просторије деценијама уназад пружале идеалне услове последњих неколико година озбољно су угрозиле опстанак овог културно-уметничког друштва. Разлог лежи у чињеници да су чланови претходног руководства из само њима знаних разлога са железницом потписали уговор о закупу уверени како не мора да се поштује. Показало се да се размишљања другог потписника раз-

ликују, па је дуг временом премашио износ од неколико милиона динара што је био повод за тужбу. - Кад су видели да не могу да реше проблем они су се склонили и оставили нас са 450 деце као 450 сирочића. То траје већ неколико година, а кад нисмо знали шта ћемо и поред доброг рада и доста чланова дошли смо пред град и рекли да имамо проблем. Суд ће сигурно тражити да наплати трошкове, а са дугом према железници још не знамо шта ћемо иако нас за сада нико не дира. Интересантно је да ни једно друго културно-уметничко друштво при железници не плаћа закуп просторија које користи за рада сем нашег и то на захтев оних који су потписали уговор па отишли. Покушавамо заједнички да нађемо неко решење, и будемо третирани као сва друга железничка друштва, па чекамо да буде постављен генерални директор железнице па да и то решимо - каже Милосављевић. У тренутку кад је блокиран рачун друштва, и тако онемогућен даљи рад, јединим начином за опстанак учинила се пререгистрација па од 2012. Културно-уметничко друштво „Железничар“ егзистира као Српски културни центар „Стефан Немања“. У Краљеву као такво друштво још није довољно видљиво што води ка закључку да је то основни разлог што се и при додели средстава којима се субвенционише рад удружења грађана третира као ново и ставља у подређен положај у односу на друга иза којих стоје неупоредиво слабији резултати. Доказ је шест последњих полугодишњих конкурса који потврђују да је Српски културни центар „Стефан Немања“ по висини средстава које додељује локална самоуправа по правилу на последњем месту. То се дешава и у случајевима кад је предлогу пројекта којим се аплицира за средства додељен исти број бодова као и другим културно-уметничким друштвима или фолклорним групама. Ако се зна да су сва друга за полугодишњи рад добијала по 400 хиљада динара а ово скоро два пута мање онда је јасније у каквом се положају налази у ситуацији

кад треба да исплати трошкове три запослена радника који достижу 150 хиљада динара месечно. Разлика у количини средстава је сваки пут све већа, па је од првобитних педесет преко сто достигла 150 хиљада мање него остала друштва. Иако се разлози за то тумаче на различите начине, а има наговештаја да се при одређивању у први план стављају нечији лични интереси, у некадашњем „Железничару“ никада нису посегли за жалбом или било каквим другим начином изражавања незадовољства. Разлог лежи и у сазнању да без локалне самоуправе не би могло да се функционише на прави начин и уверењу да долази време кад ће изаћи на видело шта ко и колико ради, још више какве резултате остварује. Као добар познавалац народне традиције и фолклора Драгољуб Милосављевић је дугогодишњи сарадник Савеза аматера Србије и један од селектора који по окрузима врше избор за наступ на републичким такмичењима. Уједно је и сарадник Центра за

проучавање народних игара Србије који се, као веома значајна установа, бави теренским истраживањем народних игара. Богатство фолклора и бројне непознате ствари које се за њега везују повод су да се сваке године врши теренско истраживање једне области, а резултати презентују на неком од семинара што је само један од начина да се избегну импровизације и произвољно третирање какво је присутно у највећем броју случајева. Због тога се неопходним сматра едукација оних који по културно-уметничким друштвима на погрешан начин третирају народну традицију. - Има друштава која организују семинаре и на њима продају маглу, а једино Центар за проучавање народних игара даје материјале на основу којих не може да се погреши, па кад то донесе на сцену жири не може да каже да није радио по правилима. Кад радим нови програм у свом друштву обавезно обиђем терен у области са које се нешто обрађује. Тако сам на републичком такмичењу представио

песму која се на оваквој манифестацији појавила први пут. Иако су игре нашег краја колико толико познате, захваљујући обрадама Славка Пановића од пре 35 година, још има песама и обичаја који нису забележени. Значајан елемент сваког наступа су и народне ношње, оригиналних још има по скривеним шкрињама, а на терену сам наилазио на случај да је жена развукла изузетно вредну сукњу као простирку – прича Милосављевић. Податак да се на такмичењима равномерно са осталим елементима оцењује и народна ношња, а оригинална цени много више него било која реплика, повод је трагања за вредним примерцима каквих је све мање, а и кад се пронађу власници тешка срца одлучују да их се одрекну. Кад не помаже пријатељско убеђивање по који пут помогне новчана понуда, али је могућности за набавку сваким даном све мање. Највећи део средстава једног културноуметничког друштва троши се баш на народне ношње првенствено на ретке примерке до којих је могуће доћи. У ситуацији кад онога што је потребно

нема довољно у помоћ се позивају пријатељи из других друштава, а колико су они значајни потврђује податак са последњег такмичарског наступа кад је трећина народних ношњи позајмљена. Српски културни центар „Стефан Немања“ се сврстава у ред малог броја других којима је указано поверење Српске народне академије за народну игру из Торонта преточено у позив за наступе у Канади током наредне године. Двонедељна турнеја прилика је да се представи начин на који се чува народна традиција, а ово културно-уметничко друштво је, по многима, једно од ретких које то може да представи на адекватан начин. Преко океана се не путује толико често, па је одлазак у Канаду прилика да поред неколико концерата у овој земљи два буду одржана у Сједињеним Америчким Државама. Дечји ансамбл Српског културног центра „Стефан Немања“ био је само један у низу оних са територије ширег региона који је недавно наступио на фестивалу фолклора у бугарском граду Несебару. То је само један у низу међународних наступа неког од ансам-

бала овог друштва које је присутно у свим деловима Европе сем Скандинавије. Већ овог месеца старији ансамбл очекује окружно такмичење за које је спремљен оригинални пограм, а погледи су и овом приликом упрти ка републичком у новембру. Најмлађи се спремају за пут у Беч, а први ансамбли за узвратну посету једном од београдских друштава. Као културно-уметничко друштво које је током низа година показало посебан интерес за рад са најмлађима, што је на најбољи начин доказано на бројним републичким такмичењима последњих неколико година, Српски културни центар „Стефан Немања“ је прошле године покренуо дечји фестивал на коме су се међу првима појавили пријатељи са којима се одржава дугогодишња сарадња. Више од стотина учесника са простора целе земље на Тргу српских ратника је формирало велико срце и тако најавило почетак манифестације од које се очекује да у наредним годинама окупља све више оних који негују фолклор и чувају народну традицију.

И поред свега стиче се утисак да Краљевчани нису у довољној мери упознати са радом и резултатима које постиже ово културно-уметничко друштво. Због тога се значајним оцењује недавни пројем код градоначелника Краљева др Предрага Терзића као прилика за повећану медијску пажњу и начин да се глас о успесима прошири и ван уског круга познавалаца стања у овој области. Један од разлога за ово су и проблеми који су утицали на пререгистрацију и промену имена, па у друштву озбиљно размишљају да, након решавања проблема у које су запали, наставе тамо где су пре неколико година стали. Основном вредношћу сматра се правилан рад са децом која се као одрасли људи формирају у здравој средини. Другарство започето у неком од кола у оквиру овог друштва учвршћује се и ван њега, а посебно значајним сматра се чињеница да су нека од пријатељстава завршена браковима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.8.2016.

Завршен четврти Међународни фестивал краткометражног филма

БАШ КРАЉЕВСКИ осле четири дана, током којих је у четрнаест одвојених пројекција у Биоскопу „Кварт“ и Клубу „Евергрин“ у оквиру четвртог по реду Краљевског филмског фестивала, приказано је 72 кратка филма из 28 земаља од којих се 44 такмичило за најбољег у свакој од четири категорије, играни, документарни, анимирани и филм домаћих аутора. Жири у коме су били драматург Горана Баланчевић, глумица Драгана Милошевић и филмски критичар Иван Новчић дуго је већао пре него је саопштио да је набољи филм фестивала дебитантско остварење белгијског аутора Фреда де Лоофа „Pigeons Shit Everywhere“ коме је припала вредна награда продукцијске куће Синемон из Београда која укључује део услуга на следећем пројекту. Естетски изазован филм иновативне форме доноси причу

о уврнутом свету и главном јунаку који се, уз помоћ пораза и одбацивања од средине у којој живи, доказује у улози хероја Забавног парка и доживљава преображај личности. Најбољи у категорији филмова домаћих аутора је дебитантско остварење Бранка Томовића који се појављује и као тиумач главне улоге. Жири је проценио да је то снажан, храбар филм о актуелној теми трговине људским органима приказан кроз процес преиспитивања савести и немогућег бега из света мрака, у коме су главни јунак и јунакиња заточени. У филму „Nobody Dies Here“ француски редитељ Симон Пенеј доноси потресну причу кроз калеидоскоп сурова, брутална и емотивна признања о односу моћи и израбљивању копача злата у Африци који, заробљени у свету апсурда, са илузорним надама о

бољитку, свадневно ризикују сопствене животе. Најбољи у категорији анимираних филмова је „Karouma“ Бубакер Букарија из Уједињених Арапских Емирата чија прича, кроз стилски ведру и дечију естетику, открива да различитост не треба да се сакрива већ пусти да расте слободно у свету и прихвати саму себе. Различитост не сме бити кавез, јер су разлике и посебности крила која свакога могу одвести далеко. Жири је проценио да филм „Погледи затворених очију“ Доре Филиповић покреће сва чула и гледаоце на магичан начин идентификује са људима који су инспирисали ауторку и увели гледаоце у свој свет додира, музике, звукова и другачијег поимања стварности, што је повод да му ода посебно признање и додели специјалну награду. T. Радовановић

МАГАЗИН

28.8.2016.

На репероару Биоскопа „Кварт“

Бен Хур Имућни Јеврејин и племенити човек Јуда Бен Хур који постаје роб након што га је, за покушај атентата на римског управитеља, лажно оптужио најбољи пријатељ Римљанин Месала. Оставши без титуле, одвојен од породице и жене коју воли Бен Хур бива заробљен на римским галијама, а након много година проведених на мору, враћа се у домовину и тражи освету. Њих двојица се поново срећу у чувеној трци двоколица, у којој ће Бен Хур поразити Месалу и повратити углед који му је давно одузет на свиреп начин, а иако је дошао по освету Јуда проналази искупљење. Најновија епска прича је римејк чувеног филма из 1959. године који

је освојио 11 Оскара, а заснован је на класику Луа Воласа „Бен Хур – Прича о Христу“. По сценарију Кита Кларка филм је режирао Тимур Бекмамбетов а главне улоге тумаче Џек Хјустон, Тоби Кебел, Назанин Бониади и Морган Фримен. Филм сеприказује до 7. августа, апројекције почињу у 20 сати.

Опасне маме Ејми Мичел ставља породицу на прво, друго и треће место, па има наизглед савршен живот – добар брак, натпросечну децу, прелепу кућу, одличан изглед и завидну каријеру. Али, њен детињасти муж, деца и њен шеф је не схватају озбиљно, па иако се стално труди да им удовољи

то ипак никад није довољно. Захваљујући алфа мајкама у школи њене деце, које је мало изнервирају, Ејми пуца и постаје сасвим другачија. Добра Ејми брзо постаје опасна Ејми – и то не сама јер одлучује да удружи снаге са још две преоптерећене мајке које настоје да се ослободе одговорности које су им наметнуте. Тако удружене упуштају се у дивљу, слободну авантуру потпуно нетипичну за мајке, супротстављајући се преданим, савршеним мамама. По сопственом сценарију филм су режирали Џон Лукас и Скот Мур, а у главним улогама се појављују Мила Кунис, Кристин Еплгејт и Кристен Бел. Пројекције почињу у 22 сата а за улазницу је довољно припремити 250 динара по особи. Т. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

НЕОБИЧНО МИ оследњих година готово да није било недеље у којој подаци о стању безбедности на подручју Краљева, а на основу статистичких података редовно их достављају припадници Полицијске управе, нису упозоравали на озбиљност ситуације. Последњи статистички преглед за период од 22. до 28. августа специфичан је по томе што нема података о евидентираним кривичним делима и прекршајима који су утицали на ремећење јавног реда и мира. Ма колико се то чинило позитивним онима који прате стање у овој области делује готово невероватно да нема ове врсте девијантног понашања због којег ни припадници полиције нису имали потребе да реагују. Колико су подаци тачни могло би да буде познато врло брзо, а ако је резултат по-

МАГАЗИН

28.8.2016.

зитивног тренда активност полиције, можда почетком ове недеље фомираног Савета за безбедност на подручју града онда је то за сваку похвалу. Подаци Саобраћајне полиције потврђују да је у трећој недељи августа евидентирано 12 саобраћајних незгода од којих пет са страдалим лицима и седам само са материјалном штетом, а већ трећу недељу заредом бележи се по једна која је као последицу имала изгубљен живот. Теже су повређене четири особе, три су задобиле лакше телесне повреде а материјална штета је процењена на шест стотина хиљада динара. Слику о стању у саобраћају употпуњава податак да су припадници Саобраћајне полиције констатовали како је извршено 415 прекршаја оних који се нису придржавали прописа који регулишу стање у

овој области. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису имали потребе да реагују у гашењу пожара.

Сканк у мерцедесу Из Полицијске управе Краљево стиже информација да су припадници Министарства унутрашњих послова интензивним оперативним радом пресекли ланац трговине дрогом и запленили 8,5 килограма биљне материје налик на „сканк“. Полицијски службеници су сумњиву материју пронашли око поноћи у Прогорелици приликом контроле аутомобила марке „мерцедес“, којим је управљао четрдесетседмогодишњи Д.В. са подручја Ивањице. Осумњичени је ухaпшен a, по налогу надлежног тужиоца, одређена му

ИРНА НЕДЕЉА је мера задржавања до 48 сати због сумње да је извршио кривично дело koje закон третира као неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. Потврђено је и да ће, као што то прописи налажу, осумњичени уз кривичну пријаву бити приведен вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

Решен покушај убиства Интензивним оперативним радом, у року од само два дана, припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву успели су да расветле кривично дело које се третира као убиство у покушају. Због тога су ухапшени двадесетогодишњи К.Ђ. за кога се сумња да је са једним малолетним лицем након поноћи 30. августа, у парку у Чика Љубиној улици, ножем нанео тешке телесне повреде опасне по

живот суграђанину који је, након тога, збринут у Општој болници „Студеница“. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати, а малолетник је доведен вишем јавном тужиоцу у Краљеву.

Ухапшени обијачи са аутопута Припадници Министарства унутрашњих послова у Нишу, Краљеву, Крушевцу и Пироту ухапсили су двадесетчетворогодишњег Крушевљанина Д. Ж. четрдесетседмогодишњег Р. Р. из околине овог места и двадесетседмогодишњег Краљевчанина С. С. који се сумњиче да су извршили кривично дело које закон третира као тешку крађу. Они су од почетка године до краја августа дуж аутопута, на релацији

више градова, извршили серију тешких крађа тако што су на бензинским пумпама и паркинзима поред аутопуту Београд-Ниш, и магистралном путу Ниш-Пирот, обијали паркирана возила и из њих крали торбице са вредним предметима, новац, накит и мобилне телефоне, чиме су причинили штету процењену на више од два милиона динара. Сумња се да је у крађама учествовао и четрдесетчетворогодишњи Краљевчанин Г.С. који се, због сличних кривичних дела из претходног периода, од јуна налази на издржавању казне затвора. Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова након чека ће, уз кривичну пријаву, бити спроведени Основном јавном тужилаштву у Нишу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пред почетак школске године

АКЦЕНАТ НА БЕЗБЕД очетак школске године увек је прилика да Полицијска управа организује састанак са представницима Школске управе и директорима школа са подручја Краљева, Врњачке Бање и Рашке, а тема је и овом приликом била анализа стања безбедности и свих безбедносно интересантних појава које су се дешавале у току претходне школске године. Почеатк школске године је и повод

МАГАЗИН

28.8.2016.

за појачани обилазак зона свих школа са акцентом на ђаке прваке, а састанак са просветарима и за договор о наставку превентивних акција и кампања које укључују предавања на тему вршњачког насиља, безбедности деце у саобраћају и злоупотреби алкохола и наркотика. Од ове године се посебно спроводе акције везане за безбедно коришћење интернета и опасности од трговина деце.

Анализом понашања ученика запажа се неповољан тренд везан за узраст оних који су склони девијантном понашању, а он потврђује да се праг спушта све више што доказује све већи број малолетних лица извршилаца прекршаја и кривичних дела. Због тога се посебан акценат ставља на припаднике ове популације због чега се намеће потреба интензивније сарадње са Центром за социјални рад, Шкоском

ДНОСТ У ШКОЛАМА цима кривичних дела и прекршаја предузимати одговарајуће репресивне мере у складу са законом. Иако је у односу на претходну школску годину број прекршаја смањен запажа се више оних које изазивају особе млађе од 14 година које су законом заштићене у мери да не подлежу санкцијама, па преостаје једино да се примењују васпитне мере. Забрињава податак да су виновници у

све већем броју девојчице што указује на потребу да се, у сарадњи са школама, Центром за социјални рад и родитељима, предузимају и мере које излазе из наделжности полиције. Жеља да се делује васпитно све више усмерава активности према најмлађима, па се предавања примерена одговарајућим узрастима организују и у предшколским установама. Т. Радовасновић

Фото: М. Радовановић

управом и другим државним институцијама. Ма колико да су најмлађи све више активни актери вршњачког насиља и туча у Полицијској управи Краљево потврђују да није било тежих последица које би се огледале у повредама појединих учесника. И поред тога настављају се започете кампање које имају за циљ да делују превентивно, а из Полицијске управе стиже и потврда да ће се према свим извршио-

МАГАЗИН 28.8.2016.

Хуманитарни кошаркашки турнир

МАГАЗИН

28.8.2016.

СВАКА ПОМОЋ ДОБРОДОШЛА

Фото: М. Радовановић

- Победник турнира екипа краљевачке Канцеларије за младе. – За нијансу слабији комунални полицајци. – Уз осам екипа које су учествовале уз симболичну котизацију организацију помогла краљевачка предузећа и појединци. – Медијска пажња важнија од финансијске помоћи

МАГАЗИН 28.8.2016.

ако се општа беспарица на најнегативнији начин одражава на многе сфере живота чини се да је у посебно неповољном положају спорт. Кад је у питању женски чини се да је ситуација и тежа јер ни после толико година, и врхунских резултата, према средствима која се у њега улажу из градске касе не може да се пореди са мушким. У таквим околностима онима који до врхунских резултата долазе уз велика одрицања, и мукотрпан рад, више од недостатка средстава за нормалан рад клуба смета стављање у неравноправан положај не само са мушким клубовима који наступају у истом рангу такмичења, а постижу знатно скромније резултате, него и са онима који су неколико степеница ниже. Проблем је поново актуелизован претходне недеље кад је саопштено да је екипа Женског кошаркашког клуба „Краљево“ стекла услове за излазак на међународну сцену, овом приликом у оквиру ВАБА лиге која почиње почетком следеће месеца. Клуб је током две последње такмичарске сезоне остварио значајне резултате у националном првенству и, схватајући озбиљно наредне изазове, амбициозно отпочео припреме за наредну кад младе кошаркашице чекају нови изазови, борба за што бољи пласман у националном првенству и међународним такмичењима. Скромна средства којима се из градске касе субвенционише рад спортских клубова, удружења и организација, чине тек трећину трошкова у национаном шампионату, а путовање на утакмице од Словеније до Бугарске и организација одговарајућих сусрета у Краљеву, изискује знатно већа материјална средства. Жеља да се колико толико помогне у прикупљању помоћи, још више скрене пажња јавности и мотивишу и други да помогну, слила се у идеју локалне Канцеларије за младе о организовању хуманитарног турнира. Турнир је одржан током два августовска дана у

сали Основне школе „Јово Курсула“ а прикупљена средства, ма колико била симболична, чине се значајним у ситуацији кад је сваки динар драгоцен. Координатор Канцеларије за младе Никола Радевић указује на ентузијазам којим су организацији приступили волонтери, а значајнијим од прикупљања средстава сматра велику медијску пажњу као прилику да се проговори која реч о проблемима клуба, али и великим амбицијама којима се приступа реализацији будућих планова. - Хуманитарни турнир смо организовали у кратком периоду с обзиром да њима ускоро почиње сезона, па смо то одрадили за неких седам осам дана, а идеја је била да привучемо што више учесника који би платили котизацију за учешће. Донекле смо успели у томе јер смо имали осам тимова који су узели учешће на турниру уз још десетак приватника и предузећа који су уплатили котизацију. али нису имали одговарајући тим за такмичење – објашњава Радевић. Једне наспрам других стале су екипе канцеларија за младе из Краљева и Трстеника, омладине Српске напредне странке из Краљева и Чачка, Еуроаута, Комуналне полиције, управе ЖКК Краљево и Рукометног клуба Слога. Иако нису имали одговарајућу екипу турнир су финансијски помогли јавна комунална предузећа „Чистоћа“ и „Путеви“, Дом здравља Краљево, Културни центар Рибница, Завод за заштиту споменика културе и теретана Супермен, а личним средствима и васпитачице Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Иако резултат није био у првом плану такмичари су се, подељени у две квалификационе групе од по четири екипе са по пет играча, својски трудили да освоје титулу шампиона, а највише умешности, уз мало среће, показао је тим краљевачке Кнацеларије за младе који је у до краја неизвесном мечу са само пола коша разлике успео да надигра екипу Комуналне полиције. У ре-

гуларном току утакмице резултат је био изједначен, па су о победнику одлучивали продужеци. До полуфинала свака екипа је одиграла по три утакмице што за оне са слабијом кондицијом није било баш безазлено. Након последњег звиждука судије, кад су се страсти стишале, бољим познаваоцима игре чини се да је у финалној борби одлучила младост и за нијансу боља физичка кондиција, а резултат 30:29 сматра се правим одразом снага на терену. Треће место заузела је екипа Евроаута. Иако је и у први сусрет ушла као аутсајдер екипа Канцеларије за младе показала је довољну дозу талента за кошарку што је, уз младост и физичку спремност, довело до тријумфа. Завидан ниво вештине показала је и екипа Комуналне полиције којој је недостајало мало више спортске среће да се окити титулом шампиона. Све учеснике ће на турнир подсећати пригодне захвалнице, а прве три екипе и пехари које је обезбедила Туристичка организација Краљево. Значајним се оцењује и то што је такмичење протекло у најбољем реду, и без инцидената, чему су највише допринели бројни волонтери који су оба дана држали ситуацију под контролом. У акцију се укључио и окружни кошаркашки савез који је без надокнаде обезбедио четири судије, а они оба дана беспрекорно водили утакмице. Као шлаг на торти првог дана је деловала појава бивше играчице ЖКК Краљево Невене Јовановић која је само неколико дана раније, као чланица националног тима Србије, на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру освојила бронзану медаљу. Општи утисак сведочи о интересантном спортском догађају који је одскочио неколико степеника више од свакодневних, пре свега због жеље да се помогне и скрене пажња јавности на проблеме који оптерећују женски спорт, у првом реду ЖКК Краљево на почетку сезоне значајних такмичења. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.8.2016.

Урош Ћингелић

МАГАЗИН 28.8.2016.

Амбициозни планови младог спортисте

- Од 2000. године кроз Спортски борилачки клуб „Деспот Јован Оливер“ прошло је више од пет хиљада чланова од којих 250 такмичара. – Један од најуспешнијих клубова у земљи. – Уколико кик-бокс буде сврстан у породицу олимпијских спортова, а то је све извесније, за осам година се српској олимпијској репрезентацији смеши још неколико златних медаља. - Урош Чингелић предодређен за бављење спортом и способан да постигне врхунске резултате у сваком којим би се бавио. – Од педесет једног меча током две и по године само пет пораза. - За 16 година постојања клуб из средстава којима се субвенционише рад спортских удружења није добио ни динара, чак ни у време кад је организовао првенство државе у кик-боксу. - У Краљеву постоји бар петнаест клубова од којих неки само фиктивно, не организују такмичења, немају чак ни клупске просторије, а редовно конкуришу за средства из градског буџета

Фото: М. Радовановић

КОБАЦ ЈУРИША НА ОЛИМПИЈСКО ЗЛАТО

еценијама је у Краљеву, а и Србији, бокс као племенита вештина окупљао значајан број младих који су у овом спорту налазили начин да се ослободе вишка енергије. Привлачио је још већи број оних који су различите потребе задовољавали само посматрањем. Од времена кад је гледаоцима у Србији постао доступан приступ већем броју телевизијских ка-

МАГАЗИН

28.8.2016.

нала тек по који пут су били у прилици да виде и неке варијанте овог спорта, као што је кик бокс који се убрзо, у прво време стидљиво а онда све слободније, појавио и на овим просторима. Привлачио је многе који су у њему видели интерес, једни чисто спортски остали и неки други. Остали су му верни једино најупорнији међу које се убраја и Зоран Чингелић који је

2000. године у Краљеву основао Кикбокс клуб „Металац“. Бројни проблеми везани за бављење спортом чинили су да клуб пролази кроз различите фазе, једне прпознатљиве по изузетном ентузијазму и успесима на спортској сцени и друге који су озбиљно доводили у питање његову егзистенцију. Девет година касније клуб је престао да постоји

да би наставио живот као Спортски борилачки клуб „Деспот Јован Оливер“ који обједињује већи број борилачких дисциплина, уз кик-бокс још и олимпијски бокс, бразилску џиуџицу, рвање, ММА као мешовиту борилачку вештину и друге. Од 2000. године кроз клуб је прошло више од пет хиљада чланова од којих 250 такмичара који су постизали значајне резултате на бројним такмичењима. То је допринело да клуб 2004. године по успешности буде сврстан на трећу позицију у земљи, а прошле године се попне још два места више. Почеци кик-бокса у Краљеву везују се за Боксерски клуб „Металац“ у коме се ова грана спорта појавила само као секција. Скучен простор за тренирање испод трибина Атлетског стадиона ограничавао је рад, па је почело сељакање које траје неколико година. Делили су кик-боксери просторије са члановима карате клубова „Сатами“ и „Реикон“ да би се на неко време задржали у просторијама некадашње теретане у Улици цара Лазара. Све оно што се у почетку чини прилично добрим брзо се покаже као неадекватно, поготово ако се просторије деле са другима што је неминовно кад нема довољно пара да се самостално подмире трошкови изнајмљивања. Десило се то и кик-боксерима у тренутку кад је од даљег коришћења одустао један од партнера у закупу, а власник просторија, Општинска стамбена агенција, утростручио цену закупа уз додатне услове за финансијско обезбеђење који су укључивали позамашан депозит, потписану меницу и остало. Можда цена закупа простора, који је проглашен пословним, и не би била велика да је он заиста био то, да је имао санитарни чвор, одговарајући простор за канцеларију и свлачионице, приступ интернету и слично. Све то је водило само у једном смеру, гашењу нечега што је годинама уназад привлачило хиљаде младих. Вест о опасности која се надвија над клубом ширила се брзо, па су са свих страна стизали захтеви да се одржи у животу. То и значајни резултати једног од најмлађих чланова утицали су на не-

давну Зоранову одлуку да се посвети стварању шампиона који би кроз два олимпијска циклуса, за осам година, могао да буде носилац бар једног златног одличја са овог такмичења. Услов за то је, а Чингелић потврђује да се за сада све креће у позитивном смеру, да кик-бокс буде сврстан у групу олимпијских спортова. Ако се то догоди обећава прегршт златних медаља већ 2024. године, а први носиоци би, верује, требало да буду чланови његовог клуба. Тренутно их има седамдесет који у будућност гледају из нових просторија које пружају до сада најбоље услове за припрему и постизање врхунских резултата. Уз то је закуп вишеструко нижи него раније, а потврда комфора су, поред простране сале за вежбање, одвојене свлачионице за мушке и женске чланове, туш кабине и бројне друге повољности каквих до сада није било. Зоран Чингелић и супруга Ивана су дугогодишњи спортисти који су у том духу васпитавали и троје деце. Док се Зоран бавио борилачким спортовима, а Ивана гимнастиком, децу су усмеравали на базичне, гимнастику и пливање ма колико да је син Урош показивао склоност према онима за које се определио отац. - Нисам имао амбицију да га уведем у свет борилачког спорта, јер знам да је тешко, па смо почели са гимнастиком. У овом спорту је, иако за то у Краљеву нема готово никаквих услова јер немамо ни једну нову справу а и струњаче су старе бар четрдесет година, до те мере развио моторику и координацију покрета да смо размишљали да га спремамо за Олимпијаду. Кад смо схватили да и поред великог потенцијала да постане врхунски спортиста то спречавају неадекватни услови одлучили смо се за фудба. Избор је пао на ФК „Карађорђе“ првенствено због тога што се сврстава међу ретке који посвећују посебну пажњу млађим категоријама играча. И поред резултата мерених освајањем купа у узрастној категорији којој припада схватили смо да поред много играча нема превише могућности да израсте у врхунског спортисту, па се још једном

јавила дилема шта је крајњи циљ. Онда је изразио жељу да тренира кик-бокс иако је знао колико је то напорно и кроз шта сам ја све пролазио, али је срећа да за бављење било којим спортом, па и овим, има пуну подршку породице – каже Чингелић. Ма колико поједини спортови деци на том узрасту изгледали атрактивно, и били примамљиви, ретко ко може да схвати у шта се упушта и на колико одрицања треба да буде спреман. Управо због тога је и Урошу, који је тек навршио десету годину, омогућено да бар проба током неколико дана, или онолико колико жеља за бављење овим спортом код њега била присутна. Већ првог дана морао је да се суочи са непопуларном чињеницом да ће Зоран као тренер према њему бити знатно строжији него према другим члановима клуба. Само двадесетак дана припрема било је довољно за уверење како је спреман за прво такмичење у фул контакту, а колико је процена била тачна Урош је потврдио освајањем златне медаље. Зоран Чингелић ауторитативно тврди како је Урош предодређен за бављење спортом и способан да постигне врхунске резултате у сваком којим би се бавио. Доказ је податак да је за две и по године бављења кик боксом педесет један пут укрштао рукавице са другим такмичарима, а само пет пута са ринга изашао поражен. То је резултат, каже Чингелић, којим не може нико да се похвали ма колико да одлуке судија и у тих пет мечева биле дискутабилне. Резултати увек охрабрују, овакви и на овом узрасту знатно више него у другим ситуацијама, што је добар мотив за све већу посвећеност кикбоксу и упорније настојање да се вештина савлада до мере непобедивости ма колико сваки излазак међу конопце захтевао знатну дозу храбрости. Чини се да са десет година Урош није ни био свестан свих опасности које носи овај спорт, па је сваки улазак у ринг много теже подносио Зоран који сведочи о великој дози стреса колико и све време припрема за такмичење. Ма колико били различити Урош са

28.8.2016.

МАГАЗИН

успехом учествује и у мечевима класичног, или олимпијског, бокса а на бројним такмичењима, сем на првенству државе, наступа као члан клуба из Ниша јер матични клуб нема довољно средстава да плати котизацију за сва такмичења током једне године. До одласка на такмичење треба обезбедити довољно средстава за адекватне припреме, са посебним освртом на правилну исхрану и куповину одговарајуће квалитетне опреме. Чингелићи нису спремни да говоре о конкретним цифрама, али је довољан показатељ податак да је од почетка године због одласка на такмичења само за гориво потрошено 150 хиљада динара. Можда то и не би требало схватати трагично колико чињеницу да за 16 година постојања клуб из средстава којима се субвенционише рад спортских удружења и клубова није добио ни динара, чак ни у време кад је орга-

низовао првенство државе у кикбоксу. Додуше и тада су овлашћени представници локалне самоуправе чврсто обећали да ће подмирити трошкове ангажовања судија, куповине пехара и мајица за учеснике, али обећаних две стотине хиљада динара никад није уплаћено због чега је текући рачун клуба и даље блокиран. Више од чињенице да је онемогућено пословање боли она која указује да су због таквог понашања затворена врата и оних који су спремни да помогну. Колико су борилачки спортови атрактивини потврђује податак да у Краљеву постоји бар петнаест клубова од којих неки, потврђује Чингелић, само фиктивно, не организују такмичења, немају чак ни клупске просторије, а редовно конкуришу за средства из градског буџета. Кик-бокс још није олимпијски спорт, али има поузданих наговештаја

да би то ускоро могао да постане, уколико не за четири године до Токија онда сигурно до наредне Олимпијаде. То је добра основа за став да би генерација којој припада Урош баш тада могла да оствари врхунске резултате. Оптимизам се заснива и на ставу да је кик-бокс најтрофејнији спорт, а добра потврда је прошлогодишње светско првенство у Бразилу на коме је освојено шест златних медаља што је Србију сврстало на друго место по укупним резултатима. Уз податак да је на недавно завршеној Олипијади у Бразилу Србија освојила осам медаља, од којих само две златне, превише оптимистички, и готово невероватно, звучи уверење да би, уколико кик бокс постане олимпијски спорт, већ 2024. године само у овом спорту требало да има сигурних пет до шест најсјајнијих одличја. Највећа препрека развоју врхунског

спорта у Краљеву су финансије због којих они који постижу светски вредне резултате по правилу одлазе у друге клубове. Последњи пример је светски првак у категорији К1 Саша Полугић који је, после много година напорног рада и значајних резултата, каријеру наставио у Београду. Његовим путем кренули су многи а то је, у једном периоду каријере учинио и Зоран Чингелић који је годинама наступао за екипе Црвене звезде и Партизана. Ма колико било присутно уверење да је кик-бокс опасан спорт Урош је једине повреде доживео играјући фудбал и у кајаку. О стању у овом спорту сведочи податак да је Зоран Чингелић и председник клуба и тренер и масажер и психолог и возач и ко зна шта све. Ништа му, каже, није тешко јер је убеђен да ће Урош бити врхунски спортиста. - Ми не разговарамо о томе да

одемо на Олимпијаду да се боримо, већ говоримо о томе да тамо узмемо злато, а иако је пред нама пуних осам година није прерано говорити о томе. Први циљ нам је да Урош буде најбољи на свету, а онда идемо на Олимпијаду и узмемо све што може да се узме – каже Чингелић. Високи циљ је постављен, а ако услови за његово остварење не буду створени у земљи већ сада се размишља о одласку у иностранство. Урош је спреман да узме држављанство земље која понуди најбоље услове а они су, у поређењу са онима у земљи, неупоредиви. Погледи спортских стручњака из земаља у којима се овој области приступа озбиљно усмерени су на децу између 12 и 14 година, а Урош је баш на том узрасту. Понуда за одлазак у иностранство има, помињу се Француса, Енглеска и Пољска у којој је кик бокс по популарности

одмах иза одбојке. Вагање понуда очекује се током ове јесени, а поред финансијских услова пресудним се чини онај о ангажовању Зорана Чингелића као тренера који би радио са новом генерацијом младих спортиста. Иако припада категорији пионира Урош са специјалном дозволом наступа и у категорији кадета, а власник је више од сто медаља са такмичења и пехара који у потпуности заклањају шеснаест квадрата зида у стану Чингелића. Велика срчаност којом приступа свакој борби пресудно је утицала да добије надимак Кобац што је постало саставни део његовог имена. Нова сезона такмичења почиње већ овог месеца, а месец или два касније требало би да се зна под чијом ће заставом Кобац да се припрема за Олимпијске игре 2024. године. Без обзира која буде сигуран је да ће освојити златну медаљу. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 4. И 10. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

28.8.2016.

4. септембар

476. — Одоакар постаје први варварски краљ Италије свргавањем цара Западног римског царства Ромула Аугустула. Овај датум се традиционално узима за крај старог и почетак средњег века. 1479. — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669. — Венеција је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843. — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији. 1870. — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886. — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1929. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника. 1944. — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970. — У Чилеу је Салвадор

Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972. — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади. 1974. — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975. — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992. — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова. 1995. — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997. — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998. — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанда на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994. 1999. — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 одсто становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 одсто подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су

главни град Дили. 2001. — Махендра Чадри, први етнички Индијанац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Ча-

дријеву владу.

5. септембар 1514. — Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији. 1600. — Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом

и колонијална експанзија на индијском потконтиненту. 1774. — У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775. 1800. — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији. 1864. — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су

Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце. 1905. — Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји. 1939. — САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима „Cash and Carry“

(Плати па носи) и „Leand-Lesa Act“, (Закон о зајму и најму) помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур. 1960. — Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу. 1972. — Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац. 1977. — Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској. 1990. — Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953. 1995. — Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију. 2001. — Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих. 2008. — Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

6. септембар 394. — Битка на Фригиду: Римски цар Теодосије I поразио западног узурпатора Еугенија. Победа хришћанског

цара над паганским ривалом означила је и дефинитивну победу хришћанства над традиционалистичким римским религијама. 1522. — Шпански морепловац Хуан Себастијан Елкано завршио прво путовање око света, које је започео Фернандо Магелан 1519 са пет бродова и 270 морнара. Елкано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински урођеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара. 1688. — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана Емануела, уз помоћ српских добровољаца, савладала је отпор Турака и ушла у Београд. Турци су га поново заузели 1690. 1898. — Холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо. 1901. — У Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Мекинлија. Мекинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт. 1914. — На захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Сремска операција и Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче. 1940. — Румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила Осовине абдицирао у корист сина Михајла. 1948. — Холандска краљица Вилхелмина је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане. 1955. — У нередима, оркестрираним од турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда. 1965. — Нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат између Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН. 1970. — Палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у

28.8.2016.

МАГАЗИН

Каиру је запаљен „Боинг 747“ компаније „Пан америкен“, а два „Боинга 707“ дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Халид је ухапшена. 1975. — У земљотресу у источној Турској 2.350 људи је погинуло, а рањено око 3.000. 1988. — Једанаестогодишњи дечак Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута. 1988. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991. — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург. 1994. — Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба католика и протестаната у Северној Ирској. 1997. — Британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ преноса пратило више од 2 милијарде људи широм света. 2000. — У седишту ОУН у Њујорку отворен је „Миленијумски самит ОУН“, највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису присуствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Муамер ел Гадафи. 2001. — Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја.

7. септембар 1191. — У Трећем крсташком рату Енглези су под командом Ричарда Лављег срца поразили ајубидске снаге

под Саладином код Арсуфа, у данашњем Израелу. 1701. — У Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као „Друга велика алијанса“. 1714. — Цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима Баденски мир којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур. 1764. — За краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх. 1778. — Француска је напала острво Доминика и заузеле тамошњу британску тврђаву пре него што су Британци сазнали да је Француска ушла у Амерички рат за независност као савезник побуњених америчких колониста. 1812. — Бородинска битка, на 125 километара од Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су и Руси, под командом Кутузова, и Наполеон имали велике губитке. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову „Велику армију“. 1813. — Први пут је употребљен назив „Ујка Сем“ за САД, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“. 1822. — Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828. 1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије. 1901. — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка. 1913. — Краљ Петар I Карађорђевић потписао је Прокламацију о присаједињењу ослобођених области

Краљевини Србији у Рибарској Бањи код Крушевца. 1936. — У Хобартском зоолошком врту угинуо последњи торбарски вук, познат као „Бенџамин“. С њим је изумрла ова врста. 1940. — Немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи. 1944. — Јединице НОВЈ ушле су у Врање, који је су Бугари претходно на-

пустили. 1962. — Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе с Кином и Северним Вијетнамом. 1964. — У месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георгеа Георгију-Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап.

1975. — Завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север земље. 1986. — Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца. 1990. — Као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт у покрајинама Војводини и Косову, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласили су у Качанику Устав Републике Косово. 1990. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991. — У Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон. 1994. — У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину. 1999. — У земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих преко 40 година, погинуло је 101 лице. 2001. — У нигеријском граду Џос избили су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља, убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено. 2011. — У авионској несрећи код Јарослављa у Русији погинуло је 44 особа, међу којима и хокејаши Локомотиве Јарославље.

8. септембар 1331. — На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и

поморских земаља. 1380. — Велики московски кнез Дмитриј Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије. 1565. — Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Сент Огастин, прво европско насеље у Америци. 1664. — Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II. 1760. — У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал. 1831. — Руске трупе под командом генерала Паскевича победиле су у бици за Варшаву Пољаке које је предводио генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици погинуло је више од 9.000 Пољака. То је био и крај Пољског устанка. 1856. — Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Турске (1853—56) и њених савезника Велике Британије и Француске (од 1854) и Краљевине Сардиније (од 1855) за превласт на Балкану, Дарданелима и Блиском истоку. Русија је изгубила део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања ратне флоте у Црном мору. 1900. — Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи. 1934. - Путнички брод Моро Касл изгорео је 1934 на обали Њу Џерзија на свом путовању до Њујорка из Хаване на Куби при којом приликом је погинуло 137 путника. 1926. — Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство. 1941. — Немци су у Другом светском рату почели блокаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље. Опсада града, током које је од исцрпљености и глади умрло 620.000 људи, окончана

28.8.2016.

МАГАЗИН

је у јануару 1944. победом совјетске Црвене армије. 1943. — Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату. 1944. — Прва немачка ракета V2, испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон. Немци су до краја рата избацили више од 1.000 ракетних бомби на Велику Британију од којих је 660 пало на Лондон. 1951. — У Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља. Тим уговором Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година. 1954. — У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, основали SEATO пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај. 1995. — Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата. 1997. — Најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот „La Fierte Gonavienne“ (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава. 1999. — У експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи. 2000. — Током појачане репресије режима у Србији, полиција је у месту Владичин Хан брутално претукла седморицу студената активиста покрета „Отпор“ и нанела им тешке телесне повреде, након што их је привела у полицијску станицу због лепљења плаката са антирежимским садржајем. 2001. — Преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.

2002. — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.

9. септембар 9. — Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије. 337. — После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог Константин II, Констанције II и Констанс I су се прогласили за августе. 1776. — Амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније. 1894. — Кинески револуционар Сун Јат Сен основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Сун Јат Сен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству. 1907. — Завршен шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка победом Акибе Рубинштајна. 1914. — У Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској, током које су укупни немачки губици процењени на 800.000 људи. У јулу 1918. вођена друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату. 1944. — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи. 1945. — Трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе. 1952. — у Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе 1987. — Ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна

постројења. 1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја. 1996. — У тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провинције Гуангдонг погинуло више од 130 људи, на хиљаде повређено.

2001. — На председничким изборима у Белорусији победио Александар Лукашенко. 2002. — Виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бар у станици Штрпци у фебруару 1993.

10. септембар 1509. — Око 10.000 људи (по процени) је погинуло у Истанбулу због јакок земљотреса који је постао познат као мали Судњи дан. 1526. — Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, ушао у небрањени Будим. 1721. — Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва. 1813. — У Рату из 1812. америчке снаге предвођене Оливером Хазардом Перијем су поразили Британце код језера Ири, код данашњег Пут ин Беја. 1906. — Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909. 1919. — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1939. — Канада је објавила рат Немачкој. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије. 1942. — Краљевско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град. 1942. — У Подгори основана Морнарица НОВЈ (после рата прерасла у Југословенску ратну морнарицу). 1943. — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан. 1945. — Видкун Квислинг, шеф марионетске норвешке владе (1942—45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату. 1967. — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.

1976. — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона. 1981. — Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава. 1989. — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида. 1994. — Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану. 1994. — Почео шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995. — Током ваздушне операције против Републике Српске, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бање Луке. 1995. — Почео егзодус српског становништва на простору Озрена и Возуће. 2000. — У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата. 2001. — Савет безбедности УН укинуо је амбарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову. 2002. — Швајцарска је после референдума, постала чланица Уједињене нације.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs