Magazin 209 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 209 * 17. јануар 2016. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

17.1.2016.

У овом броју: Пара никад доста Безбедније од почетка године? Краљево заборављен град Пуна капа обећања Држи буре воду док мајстори оду За лепши и чистији град Нови намети на леђа грађана Запошљавање маргинализованих група

10 18 22 28 32 36 40 44

Најбољи породични бизнис у региону Преговарачки оквир Пети иза Зорана Ђинђића Војничка пензија крај успешног пута Дочек Нове године по старом календару На репертоару Биоскопа Кварт Тешке последице експлозије Новогодишљњи Ибарски крос Времеплов

46 54 62 70 74 76 80 84 86

МАГАЗИН 17.1.2016.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН 17.1.2016.

Буџет града Краљева за 2016. годину

МАГАЗИН

17.1.2016.

ПАРА НИКА

Укупно планирани расходи и издаци Градске управе за 2016. годину износе 679.715 милиона динара што чини 20,7 одсто укупних расхода из буџета. - Више од трећине градског буџета у износу од милијарду 237 милиона 990 хиљада динара реализује се преко Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“. - За финансирање корисника буџетских средстава из области културе планирана су средства од 201.254.082 динара што чини 6,2 укупних расхода и издатака планираних одлуком о буџету. - Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ и Дечје одмаралиште „Гоч“ финансирају се из буџета града и сопствених прихода. - Из буџета града финансира се 387 запослених, а сагласно сопственим приходима и могућности буџета планиране плате и социјални доприноси лимитирани су обимом средстава за исплату у складу са законом и упутствима за ову годину

Фото: М. Радовановић

АД ДОСТА

17.1.2016.

МАГАЗИН

уџет града усвојен танком већином почетком последње недеље у 2015. години сведочи да је за рад Јавног правобранилаштва у овој години потребно обезбедити 9,1 милион динара од којих 83,4 одсто, или 7,655 милиона, одлази на плате четири постављена лица и једног запосленог. У ову суму улазе доприноси на терет послодавца, трошкови превоза на посао и са посла и друга социјална давања. У групи расхода који се односе на обезебеђење услова рада постављених и запосленог лица фигурирају трошкови централног грејања, одвоза отпада, услуга фиксне и мобилне телефоније, интернета, осигурања возила и друге за шта би требало да се утроши 220 хиљада динара што је знатно више од само пет хиљада намењених службеним путовањима у земљи. Котизације за семинаре и стручна саветовања, услуге вештачења и репрезентација грађане Краљева ће, кад

је реч о овој служби, коштати додатних 150 хиљада динара. За одржавање инсталација централног грејања, електричне инсталације, механичке поправке службеног возила и остале опреме планирана су средства од 70, а за материјал и материјал за хигијену још 250 хиљада динара. Одлука о буџету потврђује да су, у складу са начином и обрачуном плата и законом, планирана средства по основу дотација и трансфера у укупном износу од 750 хиљада динара, као износ умањења плата за постављена и запослено лице. У оквиру капиталног улагања планирано је и 50 хиљада динара за опремање, односно куповину машина.

Раздео 5 Планирани расходи и издаци за финансирање раздела 5 односе се на директног буџетског корисника Градску

управу и буџетске кориснике културе, комуналног опремања, спорта, друштвене бриге о деци, туризма, фондова и трансфер према вишем нивоу власти у укупном износу од 3.060.130.682 динара, што чини 93,3 одсто буџетских расхода и издатака за ову годину.

Градска управа Укупно планирани расходи и издаци Градске управе за 2016. годину износе 679.715 динара што чини 20,7 одсто укупних расхода из буџета. За Социјалну заштиту некласификовану на другом месту планирани су расходи по основу накнада прописаних одлукама Скупштине града које се односе на материјално обезбеђење, превоз, незапослене породиље, стипендије, народну кухињу, накнаду за прворођену бебу, вантелесну оплодњу и друге у укупном износу од 107,2 милиона динара.

За Опште јавне услуге некласификоване на другом месту планирани су текући расходи за финансирање развоја сеоског туризма и дотација невладиним организацијама које укључују Црвени крст, политичке субјекте, трошкове изборне кампање, спортских организација и осталих удружења за шта је предвиђен износ од 69,61 милион динара. За обавезе по основу трансакција за завни дуг који укључује камате, пратеће трошкове задуживања и отплату главнице, планирано је да се потроши 95 милиона динара. Расходи у оквиру функционалне класификације Опште економски и комерцијални послови, и послови по питању рада, планирани су у укупном износу од 339,405 милиона динара а односе се на плате, додатке и накнаде запослених, социјалне доприносе на терет послодавца, накнаде по основу превоза, социјалних давања и јуби-

ларних награда за запослене и постављена лица што укупно износи 228,27 милиона динара. Планирана су и средства за сталне трошкове путовања, услуге по уговору, чланарине регионалној агенцији, Сталној конференцији градова и општина, као и расходе по основу принудног извршења, расходе за канцелријски материјал, гориво, хтз опрему, материјал за цивилну заштиту и друго, као и трансфери по основу умањења зарада запослених у складу са законом. У делу капитална улагања седам милиона динара је намењено адаптацији и опремању објеката. Финансирање Фонда за саобраћај планирано је из прихода од новчаних казни за прекршаје у саобраћају од чега се очекује 28 милиона динара и то као средства по основу текућих прилива у овој и неутрошених средстава из претходних година. За функционисање Фонда за за-

штиту животне средине планирано је 40,5 милиона динара од наменских средства која се убирају по основу накнаде за заштиту животне средине прописане од стране Скупштине града, а реализоваће се у складу са годишњим програмом рада у овој области.

Дирекција за планирање и изградњу Више од трећине градског буџета у износу од милијарду 237 милиона 990 хиљада динара реализује се преко Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“. У овој суми приходи из буџета износе 954,24 милиона, трансфери од другог нивоа власти 27,5, добровољни трансфер од правних и физичких лица 12,25, примања од домаћих задуживања 209 и пренета средства из претходних година 35 милиона.

МАГАЗИН

17.1.2016.

Платама запослених, социјалним доприносима и осталим накнадама за запослене из радног односа намењено је 74,24 милиона што чини 6 одсто укупних рахода и издатака у овој години. Остали расходи односе се на сталне трошкове, путовања, услуге по уговору, текуће поправке и одржавање и материјал у сврху обављања делатности на спровођењу Програма уређивања грађевинског земљишта, а планирано је да достигну највише 23,45 милиона док капитално улагање за опремање и материјалну имовину треба да изнесе 2,7 милиона динара. У склопу реализације Програма уређивања грађевинског земљишта планиране су пројектне активности, а по основу локалног развоја и просторног планирања предвиђено улагање 388,8 милиона динара. Планирана средства за комуналне делатности износе 358,7 милиона, а односе се на

управљање комуналним отпадом, јавну расвету, одржавање чистоће на јавним површинама, улагања у водоснабдевање, фекалну и атмосферску канализацију. У оквиру пројеката путне инфраструктруе планиран је утрошак од 390,1 милион што би требало да буде довољно за редовно одржавање улица и путева односно капитална улагања на реконструкцији и изградњи путних објеката у оквиру Програма уређивања грађевинског земљишта.

Култура За финансирање корисника буџетских средстава из области културе планирана су средства од 201.254.082 динара што чини 6,2 укупних расхода и издатака планираних одлуком о буџету. У складу са законом планирана су средства за плате, социјалне допри-

носе и остале расходе по основу социјалних давања за 177 запослених, а укључују отпремнине и јубиларне награде. Поред плата и накнада за запослене у установама културе планирана су средства на име сталних и материјалних трошкова, што чини износ од 172.175.700 динара, а по снову подстицаја у културном уметничком стваралаштву још 9.078.382 динара. По основу пројектног финансирања планирано је 6,815 милиона динара за Народни музеј, 350 хиљада за Историјски архив, 2,8 милиона за Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“, 8,07 је намењено Краљевачком позоришту, 5,95 Културном центру „Рибница“, 240 хиљада Дому културе „Студеница“ из Ушћа и 6.823.382 динара Заводу за заштиту споменика културе. Средства код сваког корисника културе планирана су по изворима из

општих прихода и пренетих средстава из претходне године. У делу капиталних улагања у области културе планирна су средства од три милиона динара код Народног музеја 3,5 код Библиотеке, 3,65 за Позориште, 450 хиљада за Културни центар Рибница, 160 Дом културе „Студеница“ и 200 хиљада динара за Завод за заштиту споменика културе 200 хиљада динара. Ова средства се правдају потребом за изградњу објеката, санацију, опремање и набавку књига.

Спортски центар Ибар Планирани расходи и издаци Спортског центра „Ибар“ укључују трошкове рада служби на одржавању спортских објеката, административних послова за потребе Спортског центра и спортских удружења, а огледају се кроз обим средстава за плате, со-

цијалне допринсое на терет послодавца као и друге расходе по основу права из радног односа што износи 11.197.200 динара. За сталне трошкове, трошкове путовања, специјализовне услуге, текуће поправке, одржавање и материјал потребно је додатних 11.212,540 динара, а за трансфере по основу умањења плата 391.500 динара. Капиталним улагањима намењено је пет милиона динара, за санацију спортских терена 3,5 милиона, а опремање административном и спортском опремом још 2,3 милиона.

Друштвена брига о деци Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ и Дечје одмаралиште „Гоч“ финансирају се из буџета града и сопствених прихода. Из буџета града финансира се 387 запослених, а сагласно

сопственим приходима и могућности буџета планиране плате и социјални доприноси лимитирани су обимом средстава за исплату у складу са законом и упутствима за ову годину. За финансирање Предшколске установе из буџета града планирано је 244,278 милиона динара што је у односу на претходну годину више за 15 милиона. Код планирања средстава буџета за финансирање Дечјег одмаралишта „Гоч“ ограничавајући фактор је укупан обим средстава за плате и социјалне доприносе. На нивоу буџета града за ову годину планирана средства за расходе и издатке већа су за 1,5 милион у односу на претходну годину. У погледу капиталног улагања и опремања планирано је 12,7 милиона код Предшколске установе износе и 12,67 код Дечјег одмаралишта „Гоч“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.1.2016.

Четрдесет седма седница Градског већа

- Током октобра и новембра прошле године вода за пиће хигијенски исправна. – Концентрација честица чађи током целог новембра изнад толерантних вредности. - Чланови Градског већа сматрају да ће већој безбедности грађана Краљева допринети један десктоп рачунар, три ласерска штампача, десет алкометара, две батерије за радарски уређај, сто светлоодбојних полицијских прслука, једна аутоматска рампа са даљинским управљачем, сервисном и гаранцијском књижицом и упутством. – После само месец дана промењена три члана стручног тима за концесију

Фото: М. Радовановић

БЕЗБЕДНИЈЕ ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ?

МАГАЗИН

17.1.2016.

ову годину Градско веће је отпочело 11. јанура четрдесет седмом по реду седницом на којој се нашло тек осам тачака дневног реда. По устаљеној процедури прва места резервисана су за разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћење квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије овога пута за два месеца, октобар и новембар претходне године. Није познато у којим данима је током октобра на основни преглед узето 164 узорака воде за пиће из градског водовода и 12 узорака сирових вода са црпних станица, и колико је потребно да се обраде, јер извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је у овој установи заведен тек 23. новембра. Оправдано се поставља питање колико би извештај са оваквим закашњењем значио грађанима Краљева да је вода за пиће, којим случајем, била неисправна. Након што је Градско веће усвојило оба извештаја грађани коначно могу да одахну, уколико су на неком од медија пратили шта се дешавало на седници, јер је је потврђено да су сви анализирани узорци из мреже водовода били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. Током октобра једном недељно је узоркована вода за анализу на фенолне материје из Ибра, а у испитаним узорцима анализираним четири пута спектро-фотометријском меетодом, вредности за фенолне материје нису прелазиле вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања констатовано је да је вода за пиће из мреже градског водовода у току октобра прошле године била хигијенски исправна. Извештај о хигијенској исправности воде за пиће за новембар је идентичан сем што се уместо речи октобар користи новембар и што је на основни преглед узет 151 узорак воде за пиће из мреже градског водовода и 15 узорака сирових вода са црпних ста-

ница. Измерене вредности сумпордиоксида и азотдиоксида у току октобра и новембра биле су испод граничних и толерантних на свим мерним местима што се не може рећи за количини чађи у ваздуху. Док су средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима у октобру биле испод максималнмо дозвољених на свим емрним местима у новембру су два дана биле изнад максимално дозвољених на мерном месту Завод за јавно здравље, у близини Пљакиног шанца седам дана, а испред Скупштине града један дан. Извештај Завода за јавно здравље показује да су средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица у октобру биле изнад граничних, а испод толерантних, само један дан, а изнад толерантних вредности шест дана и то на мерном месту Полицијска управа. Ситуација је била знатно неповољнија у новембру кад су изнад граничних а испод толерантних вредности биле два, а изнад толерантних чак 24 дана на истом мерном месту. У новембру је у ваздуху констатовано повећано присуство тешких метала и то арсена током два, а никла један дан. Градски штаб за ванредне ситуације је још у октобру донео препоруку о изменама и допунама Одлуке о одређивању оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама на територији града Краљева што је пред Градско веће стигло почетком ове године. Тако се списку оспособљених правних лица за заштиту и спасавање додају Друштво за истраживање, производњу, прераду, дистрибуцију и промет нафте и нафтних деривата и истраживање и производњу природног гаса Нафтна индустрија Србије, Привредно друштво за трговину и услуге ОМВ Србија, Предузеће за трговину нафтом и гасом „Mol Serbia“ и Друштво за промет нафтних деривата Лукоил Србија, Закон о јавно-приватном партнерству и концесијама обавезује да након покретања поступка поверавања јавног превоза Градско веће именује стручни тим за концесију и утврди ње-

гове послове и задатке. Веће је 8. децембра прошле године донело решење о саставу стручног тима, али се још једном показало да то није урађено у складу са законом па је само месец дана касније принуђено да га мења и уместо старих именује три нова члана. Од њих се очекује предлог пројектног задатка као основ за израду студије изводљивости на којој треба да се заснива приватно-јавно партнерство. Колико год да је и тада све урађено по неком закону, други је основ да се Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ без накнаде уступи машина за чишћење снега са тротоара набављена средствима Фонда за безбедност саобраћаја. Обавеза „Чистоће“ је да сноси трошкове овере уговора и евентуално пораза на промет. Из истог фонда су коришћена средства за куповину једног десктоп рачунара, три ласерска штампача, дест алкометара, две батерије за радарски уређај и сто светлоодбојних полицијских прслука. И ово је, каже градоначелник Краљева Томислав Илић, у складу са законом јер доприноси побољшању безбедности саобраћаја на територији града Краљева. Колико ће безбедност бити повећана видеће се ускоро из редовних статистичких података Полицијске управе који потврђују све већи број страдалих у саобраћајним незгодама. Као подсећање треба да послужи обећање изречено приликом не тако давне доделе једног аутомобила саобраћајној полицији да ће сигурност бити повећана бар за тридесет одсто. Чак и да је тако остаје нејасно колико ће безбедности грађана допринети отуђење једне аутоматске рампе са даљинским управљачем, сервисном и гаранцијском књижицом и упутством у корист Безбедносно-информативне агенције. Можда би одговор на то требало потражити од било ког члана Градског већа који су гласали за овакву одлуку а у контексту изјаве коју је поводом усвајања буџета за ову годину медијима дао заменик шефа Одборничке групе СНС-НС у Скуптини града. Т. Радовановић

МАГАЗИН

17.1.2016.

Забринутост у Народном покрету Србије

КРАЉЕВО ЗАБО - Тренутна ситуација у Краљеву као црвени аларм. – Податак да око 13 хиљада незапослених на евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање чини 35 одсто радно способног становништва води ка закључку да је незапосленост у Краљеву двоструко већа него на територији осталог дела земље. - У власти има оних који успехом сматрају коришћење социјалног програма. – Привреда и живот нису естрада. - У питању је опстанак града јер га напушта све већи број младих који немају никакву перспективу. – Закон о раду обавезује послодавца да приликом отказа уговора о раду запосленом исплати све приспеле обавезе. - Да би добили 12 минималних зарада, које износе око 250 хиљада динара, од радника „Фабрике вагона“ се тражи да се одрекну потраживање неисплаћених зарада из ранијег периода

ОРАВЉЕН ГРАД Г

отово да нема политичке странке у Србији из које не стиже потврда како се свакодневно, поготово пред неке изборе, повећава број чланова, а код новијих на политичкој сцени присутне су тврдње да се из дана у дан повећава и број општинских и градских одбора широм земље. Сличне тврдње долазе из Народног покрета Србије коме је социјално-економска ситуација у граду, изазвана отпуштањем великог броја радника, повод за закључак да Краљево све више подсећа на заборављен град. Социјалне и економске прилике су увек биле добар повод за жестоку критику власти, а старе теме на почетку нове године још једна прилика за закључак да се тренутна ситуација у Краљеву дефинише као црвени аларм

какав се над овом средином надвија дуже време. То потврђују бројни подаци на које указује председник локалног одбора Народног покрета Србије др Драган Арсић што је повод да представницима власти упути позив за надстраначки дијалог. Информација која се пласира из највиших кругова власти потврђује да је незапосленост у Србији пала испод 20 одсто. Ако се зна да око 13 хиљада незапослених на евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање чини 35 одсто радно способног становништва није тешко израчунати да је незапосленост у Краљеву двоструко већа него на територији осталог дела земље. Армију незапослених је током претходне године додатно увећало више од хиљаду

радника „Фабрике вагона“, „Аутотранспорта“ и Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка Бања“ који су пре покретања стечаја над овим предузећима искористили социјални програм. Чињеницу да су после дужег периода дошли до било каквих пара у Народном покрету Србије оцењују жалосном првенствено због тога што у власти има оних који ово сматрају успехом. Велика незапосленост је последица изостанка било каквих улагања у нове производне капацитете који би створили услове за отварање нових радних места. Још поразније делује сазнање да од републичких власти нема ни најава о било каквом развојном пројекту што је повод за отварање дијалога са представницима локaлних

17.1.2016.

МАГАЗИН

власти на ову значајну тему. - Очекујем одговор и озбиљан дијалог јер се доводи у питање опстанак града који напушта све већи број младих који немају никакву перспективу. Претходних дана се и у Општој болници праве спискови за отпуштање око 50 радника, а наша сазнања говоре да болнице у окружењу немају технолошког вишка. То говори о жалосној чињеници да се отпуштања планирају без икаквих критеријума иако знам да пацијенти из Крушевца и Новог Пазара врло често долазе да се лече у нашој болници, јер су кадровски и просторни капацитети на вишем нивоу од других – каже др Арсић. На отпуштање педесетак немедицинских радника гледа се као на начин да се пословi које су обављали надоместе ангажовањем сервиса за одржавање хигијене, система за грејање и хигијенске опреме каквих у Краљеву нема. Сем што би педесет породица остало без значајних примања није неважан ни податак који износи др Арсић а који потврђује да би обављање ових услуга било и три пута скупље него што је сада. Информације да су у последње две године из буџета Србије према појединим локалним самоуправама усмерена значајна финансијска средства, у Крагујевац 501 милион, Ниш 280, Нови Пазар 188, Лесковац 170, Нови Сад 120 и Јагодину 110 милиона, а да у Краљево није стигао ни динар повод су за забринутост и поновно подсећање на непримерен однос према овој средини. Додатни повод за бригу је најављено повећање издвајања из пореза на зараде чиме би износ који остаје локалним самоуправама са 80 био смањен на 50 одсто. Из локалне самоуправе још нема најава како ће бити надокнађен дефицит у буџету и да ли ће бити повећан намет на ионако посрнулу привреду и примања све мањег броја запослених која су испод републичког просека. Иако су од почетка реализације социјалног програма у предузећима „Фабрика вагона“, Природно лечилиште и одмаралиште „Матарушка и Богуто-

вачка Бања“ и „Аутотранспорт“ запосленима исплаћене отпремнине на недефинисан рок је одложена исплата заосталих зарада. Податак да је током последњих три до пет година, кад се дуг за неисплаћене зараде само увећавао, власник ових предузећа била држава води ка закључку да након проглашења стечаја не може да се дерогира Закон о раду који послодавца обавезује да приликом отказа уговора о раду запосленом исплати све приспеле обавезе. - Проглашавањем стечаја у „Фабрици вагона“ дошло је до апсурда да се у првом исплатном реду запосленима, као помоћ из буџета Републике Србије, исплаћује 12 минималних зарада. Да би узели тих 12 минималних зарада, које износе око 250 хиљада динара, од радника се тражи да потпишу папир на коме стоји да се одричу тужбе за потраживање неисплаћених зарада. То је кршење људских права с обзиром да је Србија, колико је нама познато, ратификовала све међународне конвенције рада и у вези са радом. Држава је требало озбиљно да размисли да ли да на овај начин спроводи социјалне програме или да средства која је добила од Европе у виду кредита или помоћи уложи у отварање нових радних места. Чињеница је да су фирме биле предимензионисане, али зар није било могуће да се „Аутотранспорт“ спасе неким додатним улагањем, да се Природно лечилиште спасе, да се „Фабрика вагона“ сачува бар у делу ремонта за нашу железницу и производњу нових вагона – каже члан одбора Народног покрета Србије Драган Митровић који дели судбину неколико стотина бивших радника „Фабрике вагона“. Најзначајнијим се у овом тренутку чине егзистенцијална питања што је повод за позив представницима локалних власти да заједнички раде у интересу града како највећи број оних који су проглашени технолошким вишком не би завршио у реду испред казана Народне кухиње. Уверени да им је држава окренула леђа, а да нема синдиката у оквиру

којих би могли да се боре за остваривање права, радници најављују формирање удружења грађана које би преузело ту улогу. Митровић потврђује јединствен став радника да не одустану од захтева да од послодавца, у овом случају Републике Србије, наплате и последњи динар неисплаћених зарада без обзира на уцене и потписивање папира који не могу бити валидни, а поново би могли да буду предмет ратматрања Уставног суда. - Ја ћу да апелујем на раднике да потпишу тај папир и узму 12 зарада, а онда да институционално тражимо исплату зарада. Ступио сам у контакт са представницима немачке и америчке амбасаде јер су они оценили да је наш Закон о раду изузетно добар и да је европски. Иако им је било несхватљиво да смо 27 месеци радили без плате рекли су ми да се о плати не расправља, јер је то социјална категорија од које се живи. У „Фабрици вагона“, Природном лечилишту и „Аутотранспорту“ држава је кроз заступнике капитала и надзорни одбор имала контролни механизам, а што га није користила у пуној мери то је њихов проблем, па не могу радници да плаћају цех. Из канцеларије за Косово и Метохију је дошао човек, који мисли да су привреда и живот естрада, и рекао узмите отпремнине, потрошите паре, вратите се у Фабрику и почните да радите. Где да радите кад дође стечајни управник, а у „Фабрици вагона“ их има четири – каже Митровић. Из Народног покрета Србије најављују чешће обраћање јавности увек са новом темом, једном која се обрађује детаљно и другом у најави тек да заголица интересовање јавности. Прва следећа могла би да буде проширење градске депоније која угорожава оближње насеље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Драган Митровић

МАГАЗИН 17.1.2016.

Краљевачки привредници код градоначелника

МАГАЗИН

17.1.2016.

ПУНА КАПА

А ОБЕЋАЊА

- Локална самоуправа спремна да исправи све евентуалне грешке из претходног периода и привредницима, који запошљавају знатан број Краљевчана, помогне пре свега у инфраструктурном опремању појединих локација. - Због отежаних услова пословања одређен број приватних предузећа био је принуђен да отпушта раднике. - Актуелна власт није затворила ни једно радно место, а одговорност за тежак положај великог броја оних који су остали без посла пребацује на претходнике. - Краљевачки привредници ће на локалним изборима покушати да уђу у власт како би могли да контролишу средства којима се издржавају општина и влада

17.1.2016.

МАГАЗИН

локалној средини нису честа појава сусрети представника власти и привреде сведене на мала и средња предузећа која се суочавају са великим проблемима. Тек по који пут, приликом посете неког од значајнијих политичара, а такви већ годинама у широком луку заобилазе Краљево, по ко зна који пут се понове обећања о пружању помоћи у превазилажењу проблема, бар оних који су у надлежности локалне самоуправе. Контакти са мало јачим привредницима успостављају се и у ситуацији кад се од њих тражи финансијска помоћ за одржавање појединих манифестација у граду. Зато је многима чудно звучао позив на коктел последњег дана старе го-

дине по Јулијанском календару и жеља да се у неформалном разговору сагледа оно што је пропуштено током претходне како би се исправило у овој години. Градоначелник Краљева Томислав Илић ни овога пута није пропустио прилику да подсети како је локална самоуправа спремна да исправи све евентуалне грешке из претходног периода и привредницима, који запошљавају знатан број Краљевчана, обећа више разумевања и помоћи пре свега у инфраструктурном опремању појединих локација. За ово су и у буџету за прошлу годину наменски издвојена одређена средства, а ове се износ за помоћ привредницима реализује кроз ставку намењену развоју руралног туризма.

Због отежаних услова пословања одређен број приватних предузећа био је принуђен да отпушта раднике, а највећи број њих на евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање доспео је из „Фабрике вагона“, „Аутотранспорта“ и Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка Бања“. Градоначелник подсећа да актуелна власт није затворила ни једно радно место, а одговорност за тежак положај великог броја оних који су остали без посла пребацује на претходнике. - Ми смо проблем решавали тако што је држава стала иза тога. Речено је да ове фирме морају да иду у стечај, а из стечаја да се спроведе поновна приватизација. Имамо познате купце за

„Ливницу“ и „Термопластику“, а ако „Вагоноградња“ не може да настави рад из стечаја локална самоуправа је заинтересована да је купи како бисмо направили нову индустријску зону. Ми смо проблем „Аутотранспорта“ решили, јер градски и приградски саобраћај функционишу нормално, а радници који су радили у „Аутотранспорту“ нашли су посао у конзорцијуму који сад тренутно врши превоз – каже Илић. Ма колико решење било мање популарно око 1.500 радника је кроз социјални програм бар привремено пронашло начин да преживи, а у локалној самоуправи верују да ће знатан број њих, умањен за оне који су стекли право на пензију, моћи да нађе ново

запослење. Да су краљевачки привредници у веома тешкој ситуацији најбоље потврђује податак да је неколико фирми већ затворено, а власник „Радијатор инжењеринга“ Раде Јанић подсећа да су услови привређивања у Краљево делеко тежи него у другим градовима који су били на неки начин повлашћени. Помоћ републичких власти је изостала, а напори које је чинила локална да би помогла у оквиру скромних могућности није била довољна, па су приватна предузећа била приморана да се ослоне на сопствене снаге. Ако се томе дода да су бројна приватна предузећа претрпела знатну штету од поплава, које су погодиле Краљево у пролеће 2014. године, а до

почетка ове нису успела да наплате ни потраживања по основу осигурања од елементарних непогода, онда постаје јасније у каквом се положају налазе. Све то у значајној мери утиче на повећано незадовољство потезима државе уз уверење да би локална власт учинила више да је могла. - У овој години очекујемо много више, а краљевачки привредници ће, окупљени у удружењу „Иницијатива 2012“ наступити мало енергичније. Пошто ће сигурно бити избора трудићемо се да наши представници уђу у власт и да контролишемо оно што дајемо да издржавамо ову општину и владу – поручио је Јанић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Понос Краљева под знаком питања

ДРЖИ БУРЕ ВОДУ Д

МАГАЗИН

17.1.2016.

есецима је до пре скоро годину и по дана главна тема бројних разговора у Краљеву била изградња моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице започета пред крај владавине демократа. Након избора 2012. актуелна власт је у завршетку радова видела шансу да покаже способност у реализацији значајних инфраструктурних пројеката, а о значају за њих најбоље сведочи податак да је свечаном отварању 5. септембра 2014. године, поред бројних званица и амбасадора Канаде, присуствовао председник Србије Томислав Николић. Након што је са градоначелником Краљева открио плочу на којој је за сва времена записано да мост носи име Миломира Главчића из Канаде, који је дао пола пара потребних за градњу, уследили су хвалоспеви и потврда да је значајан инфраструктурни пројекат завршен у року и, што је још важније, квали-

тетно. Да није било радника који су у јесен протекле године завршавали степениште којим се поред моста стиже до реке мало ко би и обратио пажњу на мост као део свакодневице оних којима је ово најкраћи пут ка десној обали и даље према Жичи или Крушевцу. Првих дана ове године, непуних петнаест месеци након отварања, пажњу знатижељника привлачиле су две рупе величине тањира и нешто веће улегнуће површине четврт квадратних метара на само неколико метара од улаза на мост са рибничке стране. Познато је да се добар глас далеко чује, лош још и даље а ширили су га знатижељници који су место оштећења фотографисали мобилним телефонима и слику о томе слали у свет. Они мало злобнији верују да није стигла до Главчића само због тога што, као старији човек, не користи савремене технологије. Као

што није познато кад су се оштећења појавила није познато ни кад је вест о томе стигла до меродавних за одржавање. Било како било, десетак дана од почетка ове године неко се сетио да попуни рупе, злобници кажу на начин на који би то урадила деца у игри. Уједно изражавају сумњу да би ове, а и неке друге, могле да се појаве после првих мразева. А баш такве најављују метеоролози. Пред крај градње у Дирекцији за планирање и изградњу „Краљево“ су потврдили да је мост намењен пешацима, бициклистима, аутомобилима и аутобусима градског превоза. Становници Скопљанске улице потврђују да током ноћи преко моста тутње велики теретни камиони, шлепери, спратни аутобуси... Пут према Врњачкој Бањи, Крушевцу и даље је краћи, нема семафора, а ни знака за ограничење кретања тешких возила. Колико ће у таквим условима мост да издржи остаје да се види.

ДОК МАЈСТОРИ ОДУ

МАГАЗИН 17.1.2016.

ЗА ЛЕПШИ

Јавна предузећа активна од почетка године

И И ЧИСТИЈИ ГРАД - Три камиона Јавног комуналног предузећа „Путеви“ ангажовано на одвожењу тезги. - Јурњава камиона кроз пешачку зону. - Возило и радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ ангажовани на постављању застава испред зграде Градског одбора Социјалистичке партије Србије. - Изостала реакција Комуналне полиције

МАГАЗИН 17.1.2016.

рва асоцијација на помен имена било ког јавног предузећа је партијско запошљавање. Оно је било тема бројних коментара и почетком ове године, а повод запошљавање још једног од напредњака који се, бар декларативно, изјашњавају против ове појаве. Директорима јавних предузећа се упућују жестоке критике и са скупштинске говорнице, а појединима прети укидањем већ након следећих локалних избора, наравно уколико они који то заговарају освоје довољну већину у парламенту. Јавна предузећа у Краљеву, ма колико то било у супротности са прописима и прокламованим ставовима, кад год могу, пружају руку према градском буџету, а владајућа већина увек нађе повода да им додели по који милион динара из градске касе. Из врха власти по правилу долазе потврде о добром раду јавних предузећа што је потврђено и пред крај године када су на седници Скупштине општине разматрани њихови планови рада. Краљевчани који су се првог дана нове године по Јулијанском календару нашли у главној улици могли су да се увере у нешто што је до сада мало коме било познато. Од почетка улице ка центру града три камиона Јавног комуналног предузећа „Путеви“ утркивали су се који ће пре

стићи до једне од петнаест тезги поређаних полукружно испред споменика српском војнику. Јурњава Омладинском улицом почела је у раним јутарњим сатима, а малобројним пролазницима није преостајало ништа друго до да се на време склањају у страну. Тешко је одока проценити брзину кретања, али је сигурно била већа од дозвољене у насељеном месту. Није познато да ли су возачи журили како би се што пре вратили редовним радним обавезама, али је евидентно да би полицијски радари, да их је било, показали брзине изнад дозвољене у пешачкој зони. Нешто мало спорије кретали су се са товаром према излазу из пешачке зоне код „Задужбине“ и одвозили разнобојне тезге на непознату локацију где ће мировати до почетка марта. А онда, Јово наново. Много тога у овом случају није познато, пре свега да ли је, и колико, коштао превоз и по којим критеријумима је ангажовано баш ово предузеће. Ако није, а то ће највероватније потврдити и власник камиона, како ће правдати утрошено гориво и ангажовање људи. Или ће можда, што није редак случај код јавних предузећа, за одређен износ бити повећан рачун за обављање неких других послова из делокруга рада предузећа.

Вредни су били и радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Није познато да ли се међу регистрованим делатностима овог предузећа налази декорација града, али је евидентно да међу запосленима има и стручњака овог профила. То је повод да буду ангажовани на постављању застава испред седишта Социјалистичке партије Србије чији је истакнути члан, сасвим случајно, директор ЈКП „Чистоћа“. Пролазници који су са пажњом посматрали све што се дешавало нису крили чуђење због чињенице да је тешки камион са специјалном корпом и радницима у њој све време био на зеленој површини. Интересантним се чини да ни у једном ни у другом случају није било припадника Комуналне полиције који су изузетно ревносни кад треба претити деци која у граду возе бицикл, или се пењу на споменик. Лепо је што се испред зграде краљевачких социјалиста вијоре црвена, плава и бела застава, јер одвраћају пажњу са оронуле зграде. Лепо је и што су нове, много лепше него државне заставе на јавним зградама. Није лепо што ако се на овај начин враћа дуг партији, поготово ако је то о трошку свих грађана Карљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Покушај да се заустави финансијско слабљење градова и општина

МАГАЗИН

17.1.2016.

НОВИ НАМЕТИ НА

- Уколико Влада Србије усвоји Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе може се очекивати убрзано слабљење градова и општина. - На примеру буџета града са сто хиљада становника доказано да би губици на приходној страни износили више од милијарду динара годишње. – Након смањења пореза на зараде са 12 на 10 одсто нови закон предвиђа другачију прерасподелу пореза на њих тако да уместо 80 општинама остаје свега 50 одсто прихода. - Републички ниво власти одговорност за парафискалне намете пребацује на локал и додатно угрожава атрактивност локалних самоуправа у очима потенцијалних инвеститора

ационална алијанса за локални економски развој не подржава даље финансијско слабљење градова и општина до којег ће доћи уколико Влада Србије усвоји Нацрт за-

кона о финансирању локалне самоуправе. То је повод за предлог да закон буде повучен из процедуре како би се урадиле додатне анализе и пројекције кретања прихода на локалу и ефекти

примене закона. Национална алијанса за локални економски развој је направила симулацију на примеру буџета града са сто хиљада становника и добијени резул-

А ЛЕЂА ГРАЂАНА

тат показује да би губици на приходној страни износили више од милијарду динара. Мањак по основу различитих комуналних такса и еко накнаде били би већи од пола милијарде динара, а по основу пореза на зараде додатних 600 милиона динара. Председник општине Горњи Милановац Милисав Мирковић упозорава да би ова локална самоуправа само од пореза на плате изгубила 180 милиона динара а да би, уколико Нацрт закона у неизмењеном облику уђе у даљу процедуру, финансирање рада домова здравља, школа, вртића и превоза ученика било и те како доведено у питање док би реализација инфраструктурних пројеката била немогућа или права реткост. Искуство показује да се градовима и општинама у Србији смањују приходи а расту надлежности, док их че-

кају нове обавезе на путу приступања Европској унији. У надлежност локалних самоуправа пребачена је брига о примарној здравственој заштити, а како су изостала очекивана додатна средства, неодрживи систем финансирања довео је до пораста износа дуга здравствених установа на локалном нивоу на 10 милијарди динара које треба да плате грађани. Локалне самоуправе су од смањења пореза на зараде са 12% на 10%. већ претрпеле удар на буџете. Уз то Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе предлаже и другачију прерасподелу пореза на зараде тако да уместо 80%, општинама остаје свега 50% прихода. То је демотивишућа мера имајући у виду обавезу према Закону о улагањима који налаже да улажу у нову организацију рада и активности за привлачење инвестиција и

отварање нових радних места. Све је присутније уверење да ће, уколико држава настави да смањује приходе а повећава обавезе локалних самоуправа, приморати градове и општине да подигну таксе и накнаде. Тако републички ниво власти одговорност за парафискалне намете пребацује са себе на локал и додатно угрожава атрактивност локалних самоуправа у очима потенцијалних инвеститора. Национална алијанса за локални економски развој подржава напоре Сталне конференције градова и општина да се заустави финансијско слабљење и предлаже Влади Србије да разговара са два највећа репрезентативна удружења локалних самоуправа како би се заштитили интереси грађана и привредника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.1.2016.

17.1.2016.

МАГАЗИН

Отворен конкурс за грантове у опреми

ЗАПОШЉАВАЊЕ МАРГИНАЛИЗОВАНИХ ГРУПА

- Наставком пројекта „Смањење сиромаштва и унапређење могућности запошљавања маргинализованих и угрожених група становништва са фокусом на Ромкиње у Србији“ планирана је додела 20 грантова у опреми за започињање или развој пословних делатности у појединачним вредностима од 1.500, 2.400 и 3.600 евра. - Већа могућност запошљавања четрдесет младих путем професионалне обуке кроз праксу на послу након шест месеци плаћене стручне праксе у Краљеву и Врању и двадесет грантова за подршку запошљавању или самозапошљавању

рганизација Хелп је у мају 2014. године на територији једанаест градова и општина покренула пројекат под називом „Смањење сиромаштва и унапређење могућности запошљавања маргинализованих и угрожених група становништва са фокусом на Ромкиње у Србији“. Пројекат се реализује финансијском подршком шведске Агенције за међународни развој Сида у износу од преко милион и 800 хиљада евра, а као суфинансијери појављују се локалне самоуправе Краљева, Крушевца, Лесковца, Обреновца, Пријепоља, Пожаревца, Про купља, Трстеника, Владичиног Хана, Власотинца и Врања. Циљ пројекта који траје до августа 2017. године је допринос укључивању маргинализованих и других социјално угрожених група становништва у социјални и економски циклус земље као и смањење сиромаштва међу њима. Пројектом је предвиђена финансијска подршка за четири стотине појединаца од којих две стотине Рома и 100 Ромкиња, а очекује се да ће средства намењена реализацији омогућити бољи приступ тржишту рада младим припадницима ромске популације и другим угроженим групама становништва. Ово је повод да Хелп у Краљеву покрене информативну кампању и позове сва заинтересована, незапослена лица, да присуствују презентацијама пројекта и конкуришу за грантове у опреми за мале бизнисе. Наставак пројекта „Смањење сиромаштва и унапређење могућности за-

пошљавања маргинализованих и угрожених група становништва са фокусом на Ромкиње у Србији“ доноси нови конкурс и могућност да се заинтересована лица пријаве за грантове у опреми и започну сопствене мале бизнисе. Хелп у Краљеву покреће информативну кампању у оквиру које ће бити одржане три презентације, прва у петак, 15. јануара, следећа у понедељак, 18. јануара у 14 часова у Свечаној сали Градске управе Краљево, а трећа у четвртак 21. у подне у сали 3. Презентације пројекта су отворене за јавност, а лица заинтересована за покретање малих бизниса добиће детаљне информације о пројекту, начину конкурисања, процесу селекције и обавезама након одобравања гранта, а моћи ће да преузму пријавне формуларе. Наставком пројекта планирана је додела 20 грантова у опреми за започињање или развој пословних делатности у појединачним вредностима од 1.500, 2.400 и 3.600 евра. Поред тога подршка смањењу сиромаштва подразумева и организацију догађаја ради умрежавања релевантних актера и партнера у сфери запошљавања, организацију пословних и стручних обука према потребама корисника грантова, студијске посете и услуге пословног менторинга. Како пројектне активности директно утичу на повећане социјалне инклузије и економско оснаживање угрожених група становништва усме-

рене су на уклањање препрека за подизање образовног нивоа и унапређење способности и вештина сирома шних и маргинализованих група становништва што ће побољшати њихов положај на тржишту рада. Пројекат предвиђа да се организовањем активности у две компоненте допринесе остваривању планираних циљева са дугорочним ефектом кроз подршку угроженом становништву у приступу тржишту рада кроз радионице, пословне и стручне обуке и донације у опреми за започињане малих бизниса и микро предузећа. Прва компонента подразумева подршку угроженом становништву у приступу тржишту рада кроз радионице, пословне и стручне обуке и грантове у опреми за започињање малих бизниса и микро предузећа. Услов за сваки од 190 грантова вредних по хиљаду и по евра за почетнике у бизнису, као и већ регистрована предузећа, је учешће од 5 одсто, а за 190 вредних по 2.400 и двадесет по 3.600 учешће од десет одсто. Ови последњи имају обавезу да угрожену особу запосле и пријаве на период не краћи од две године. Друга компонента води ка повећању могућности запошљавања четрдесет младих путем професионалне обуке кроз праксу на послу након шест месеци плаћене стручне праксе у Краљеву и Врању и двадесет грантова за подршку запошљавању или самозапошљавању. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Приватно предузеће „Термоинвест“ из Шумарица

МАГАЗИН

17.1.2016.

НАЈБОЉИ ПОРОДИЧНИ БИЗНИС У РЕГИОНУ

Фото: М. Радовановић

- „Термоинвест“ са двадесетак запослених има стабилну производњу, редовне плате и јасну оријентацију на квалитет и финансирање нових програма из сопствених извора. - Прва канцеларија смештена у спаваћој соби опремљена телефоном који није ни радио, јер није било централе. – Производи „Термоинвеста“ уграђени у капиталне објекте термоелектрана у Обреновцу, Костолцу, Добоју и Тузли, коксари у Лукавцу, топланама у Краљеву, Новом Саду, Сарајеву, Старом и Новом Травнику, Клиничком центру у Подгорици... – Локална самоуправа не разуме проблеме привредника. – Будућност предузећа у значајној мери везана за рад краљевачке „Ливнице“

МАГАЗИН

17.1.2016.

еђу добитницима престижне награде која носи име Капетана Мише Анастасијевића током прошле године се нашло и предузеће „Термоинвест“ из Шумарица које је понело титулу најбољег породичног бизниса у региону. У образложењу значајног признања истакнуто је да приватно предузеће са двадесетак запослених има стабилну производњу, редовне плате и јасну оријентацију на квалитет и финансирање нових програма из сопствених извора. У време кад је пред крај шездесетих година прошлог века требало да се одлучи за будући животни позив нико, па ни оснивач предузећа „Термоинвест“ Милорад Јелић, није размишљао о приватном предузећу јер су у комунистичко време постојале само друштвене фирме, па је и размишљање о приватним било готово забрањено. То је било повод да се и Јелић, после завршене Техничке школе и одслуженог војног рока у ЈНА, као стипендиста ресорног министарства упише у Вишу школу унутрашњих послова. Само петнаест дана било је довољно да схвати како начин васпитавања 150 редовних и два пута више ванредних студената није оно што у будућности очекује од живота. Машинском техничару није било тешко да се запосли у Београду и, током наредне две и по године теренског рада на просторима Босне и Херцеговине, стекне довољно искуства о инсталацијама централног грејања. Предузеће у коме је радио покривало је територију ове републике, а радови различитог обима извођени су у Брчком, Бијељини, Добоју, Тузли, Сребреници и другим местима. Теренски рад није добар предуслов за породични живот што је било повод да се Јелић са супругом 1976. године запосли у краљевачком „Електрону“. Показало се да је и ново запослење везано за рад на терену, овога пута у нешто ближем окружењу на простору Ушћа, Новог Пазара, Сјенице, Тутина, Косовске Митровице, Приштине... До почетка последње деценије прошлог века, кад је почело озбиљније да се говори о приватном бизнису, довољно искуства на пословима инста-

лисања централног грејања било је повод за позив да у врњачком „Енерготехнику“, који је важио за озбиљно предузеће, формира погон који би се бавио овим пословима. У то време „Енерготехник“ је запошљавао велики број радника који су изводили радове на значајним објектима, али је након несреће у којој је страдао и директор предузеће почело да се урушава што је било повод да се Јелић, после две и по године одсуства, врати у „Електрон“. - Кад је почело да се шушка о приватизацији неки су већ 1990. године почели да напуштају предузеће, а ја нисам имао храбрости и петљу да кренем све до 1992. кад сам основао „Термоинвест“. Било је то у изузетно тешко време ратова и санкција током којих је уведен посебан порез, познат као Шешељев закон, по коме сам плаћао пет хиљада марака иако нисам ништа радио. Почео сам од нуле у канцеларији смештеној у спаваћој соби опремљеној телефоном који није ни радио јер нисмо имали централу. Први посао било је централно грејање једне карауле у Сечњу према румунској граници, а како су друштвене фирме у то време биле у расулу јер нису имале посла, ангажовао сам њихове раднике. Пошто ми је терен већ досадио пожелео сам да радим у некој хали, и да правим нешто, па сам компензацијом купио један струг од Паноније из Инђије и почео да производим прирубнице – прича Јелић о првим данима нове фирме. Показало се да је овај потез био исправан, па је врло брзо од зараде купљен још један струг, потом и трећи. Најзначајнијим у том периоду чини се предлог пријатеља за прелаз на нов производни програм који се задржао до данашњих дана, а укључује израду арматура за термоелектране и котларнице. Започињање нечег новог, ма колико изазовно, никад није било превише лако, посебно не у време кад се тржиште сужавало а истим послом бавила велика предузећа као што су „Минел“, „Победа“, „Панонија“ и друге. Све то је појачавало страх од пораза на самом старту посебно код

људи какви се сматрају плашљивим, а Јелић признаје да се сврставао међу такве. Али, десило се нешто што је мало ко очекивао. Због све већих проблема великих предузећа у овој области почели су штрајкови што је допринело да током наредних пола године сва значајнија нестану са захтевног тржишта отварајући простор „Термоинвесту“ који је значајним повољностима привлачио све већи број купаца. Половину годишње производње, која је укључивала петнаестак различитих производа изузетног квалитета, откупљивала је једна фирма, а све више интересовања за робу из Шумарица почели су да показују и купци из ширег региона. Као једини произвођач арматура за котларнице, подстанице и друга постројења „Термоинвест“ је принуђен да улаже у проширење производних капацитета, са тим и запошљавање нових радника. Већ од шеснаесте године у све послове је укључен старији син Владан, а проширење производње било повод за ангажоваље млађег Младена. На тридесет ари плаца пре неколико година почео је да ниче велики производни погон грађен у четири фазе. Милорад сведочи да је завршетак сваке од њих био повод за почетак нове, а сваки пут кад је завршена испоставило се да има потребе за још већим простором. Током више од двадесет година предузеће је пролазило кроз тешке периоде посебно у време санкција међународне заједнице које су погубно утицале и на много значајније привредне субјекте. У погону „Термоинвеста“ увек је било ангажовано бар петнаест радника који су остали без посла у „Фабрици вагона“, „Магнохрому“ и другим предузећима, а на склапању коначних производа ангажовани и претежно млади људи из околине. Производња се обавља на осам стругова, пет бушилица, три пресе за печење гуме, а значајним за заокруживање производње сматрају се виљушкар и нов возни парк, али и локација погона поред магистралног пута који води према Крагујевцу. Током година рада

Милорад Јелић

МАГАЗИН 17.1.2016.

нагомилавало се искуство а Владан га је, уз консултацију са добрим познаваоцима ове проблематике, уложио у конструисање вентила који су се показали као добри у експлоатацији. - И даље смо једини произвођачи на овим просторима мада на тржишту има и сличних производа из Кине и Румуније, али знатно слабијег квалитета. Има у Кини и много квалитетних, али су неупоредиво скупљи и поред чињенице да је производња ових делова огромна. О томе сведочи податак да само у једном селу има пет стотина ливница које производе арматуре за гас и нафту, а све су веће од краљевачке у „Фабрици вагона“. Квалитетнији производи по знатно вишим ценама извозе се у Немачку, а код нас долазе они нешто слабијег – прича Јелић и потврђује да је највећи проблем у пословању свих ових година била наплата за испоручену робу. Велики број предузећа која су се бавила сумњивом трговином већ је нестао са тржишта остављајући дугове које није могуће наплатити и поред правоснажних судских пресуда. Највећи број артикала из широке лепезе производа, а укључује вентиле сигурности, конденз лонце, гумене компензаторе, различите прирубнице и друго, завршава на простору Босне и Херцеговине и Црне Горе. У „Термоинвесту“ са поносом истичу да су учествовали у градњи постројења капиталних објеката термоелектрана у Обреновцу, Костолцу, Добоју и Тузли, коксари у Лукавцу, топланама у Краљеву, Новом Саду, Сарајеву, Старом и Новом Травнику, Клиничком центру у Подгорици... Мутни облаци над предузећем почели су да се надвијају у тренутку кад је најављено покретање стечаја над „Фабриком вагона“ у оквиру које послује „Ливница“ са којом „Термоинвест“ успешно сарађује већ петнаестак година. Годишње се за потребе овог предузећа излије 150 тона одливака што је у ранијем

периоду достизало петину производње „Ливнице“. Мало ведрине у суморно расположење власника неколико краљевачких предузећа ослоњених на „Ливницу“ уноси најава да је за куповину заинтересован „Радијатор инжењеринг“. Податак да у ближој околини нема ливнице која би по квалитету одливака могла да конкурише краљевачкој довољан је податак за захтев држави да учини све како би наставила са радом. У случају да производња буде прекинута могли би да се појаве значајни проблеми, јер резервног плана нема. Залиха има само за неколико месеци, а након тога се као решење наговештава отпуштање радника. Ни увоз одливака из Кине не води ка решењу проблема, јер нема довољно потврде о потребном квалитету, а отвара се и питање рекламације у случају да не задовоље захтеве купаца. Производни капацитети „Термоинвеста“ и инсталирана опрема пројектовани су према садашњем обиму производње, а свако смањење би прво осетили запослени. Настојање да се каква таква сигурност обезбеди производима ливница из Љига, Бачке Тополе и Севојна нису дали довољно гаранција да би се одржао досадашњи квалитет готових производа. Више од свега плаши сазнање да локална самоуправа не може битније да утиче на коначни статус Ливнице. - Локална власт не зна ни да постојимо, јер нико није дошао да нас пита да ли нам нешто треба, да ли постојимо или не постојимо. Запослили смо петнаестак људи, зараде исплаћујемо редовно, регуларно плаћамо порез и држави плаћамо 150 до 200 хиљада евра годишње. У локалној самоуправи нису заинтерсовани за било кога, не разумеју наше проблеме, а нису ни кадровски опремљени – каже Јелић. Након што је стекао услов за пензију Милорад Јелић је предузеће препустио синовима. Владан је задужен за производњу, Младен за комерцијалу, а Милорад се укључи

само кад је неопходно. Јелићи су задовољни годишњим обртом који достиже 800 хиљада евра. Општа криза у земљи одражава се и на ову област у којој се бележи пад промета још од 2008. године. Од 2007. која се сматра рекордном у производњи приметно је да се гради мање котларница, а мање су и потребе за ремонтом. У таквој ситуацији у „Термоинвесту“ размишљају о преоријентацији на неке друге производе који захтевају масовнију производњу, јер искуство потврђује да предузећа овог типа сваких три до четири године треба да избаце на тржиште нешто ново. Значајан обим производње увек је повезан са великим улагањима, а Јелићи најзначајнијим сматрају улагање у градњу трафостанице која обезбеђује стабилно напајање струјом. Значајно финансијско оптерећење за предузеће представља велика количина готових производа, а међу педесетак врста одливака има и оних који су заступљени са 300 до 500 комада од којих сваки кошта и по педесетак хиљада динара. Ма колико улагање у њих било велико значајним се чини податак да у највећој мери доприноси да на лагеру у сваком тренутку има 90 одсто онога што потражују купци, а то најзначајније утиче на рокове испоруке. Пре него је постао председник Србије Томислав Николић је посетио „Термоинвест“ у Шумарицама, обишао производњу и магацин не кријући одушевљење због чињенице везане за успех мале фирме тим пре што од Краљева до Крагуејвца готово да нема значајнијег приватног предузећа. У „Термоинвесту“ са поносом истучу ИСО стандард који се обнавља сваке године и податак да круну успеха представља Повеља „Капетан Миша Анастасијевић“. Признање обавезује на даље залагање на унапређењу производње како би се ширењем лепезе производа обезбедила извеснија будућност предузећа. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.1.2016.

Европа у мом граду

МАГАЗИН

17.1.2016.

ПРЕГОВАРАЧКИ ОКВИР

- Отварање приступних преговора представља прекретницу у еволуцији односа јер је Србија део заједничке европске историје, наслеђа, вредности и кулутре, што води ка даљем јачању веза које већ сад блиско повезују. - Србија и Европска унија су и пре отварања преговарачког оквира били блиски партнери у оквиру Процеса стабилизације и придруживања. - Србија на задовољавајући начин спровела Прелазни споразум и да доприноси неометаном функционисању различитих заједничких институција. - Србија би у средњем року могла да преузме обавезе које произилазе из чланства у готово свим областима правних тековина Европске уније. - Правне тековине Европске уније садрже циљеве и начела на којима је она заснована, како је утврђено у Уговору о Европској унији, па се од Србије, као будуће чланице, очекује да се придржава вредности на којима Унија почива

17.1.2016.

МАГАЗИН

еђувладина конференција о приступању Србије Европској унији потврдила је општу позицију Уније кроз уводно излагање о приступним преговорима. Отварање преговора је оцењено значајним за све учеснике јер проширење и даље представља кључну политику Европске уније трајно посвећеној европској перспективи Западног Балкана. Зато је почетак преговора оцењен и као доказ да Европска унија испуњава обећања кад они који желе да јој се придруже испуне одређене услове. Незваничан превод документа са састанка министара којим је отворен процес приступања Европској унији потврђује да изгледи за приступање подстичу политичке и економске реформе, трансформишу друштва, консолидују владавину права и стварају нове могућности за грађане и привредне субјекте у оним европским државама које желе да постану део

пројекта још блискије повезане уније. Они јачају процес стабилизације и помирења у региону, показујући на делу да процес проширења доводи до трансформисања и стабилизације у корист како Европске уније, тако и региона у целости. Србија и Европска унија су и пре отварања преговарачког оквира били блиски партнери у оквиру Процеса стабилизације и придруживања. Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима, потписан у априлу 2008. ступио је на снагу 1. фебруара 2010. године, а Споразум о стабилизацији и придруживању 1. септембра 2013. године. Пре тога, Комисија је водила интензиван дијалог са властима Србије у циљу праћења спровођења реформске агенде Европске уније и кључних приоритета утврђених у Мишљењу Комисије о захтеву Србије за чланство у Европској унији из октобра 2011. Предузети су храбри ко-

раци да би се постигао Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа између Србије и Косова и од тада је остварен позитиван напредак у спровођењу његових главних елемената. Генерално гледано, у протеклих неколико година дијалог и сарадња били су изузетно интензивни. Европска унија је примила к знању да је Србија на задовољавајући начин спровела Прелазни споразум и да доприноси неометаном функционисању различитих заједничких институција. Као што је наведено на првом састанку Савета за стабилизацију и придруживање 21. октобра, ступање на снагу споразума означава нову квалитативну фазу у билатералним односима. ССП ће додатно учврстити до тада јасно видљиве позитивне ефекте Прелазног споразума, нарочито у области трговине. Потврђено је да то изискује нове, значајне обавезе и ангажовање Србије у

областима као што су правда, слобода и безбедност, слободно кретање радника и право пословног настањивања, као и слободно кретање капитала и услуга, јер ове обавезе сада имају уговорни карактер. Да се користи за обе стране које проистичу из побољшаног квалитета односа већ материјализују потврдило је лакше путовање грађана Србије у земље Европске уније откад је 2009. године ступила на снагу визна либерализација. Осим тога Европска унија је Србији пружила финансијску помоћ у оквиру Инструмента за претприступну помоћ, а Србија учествује и у неколико програма Европске уније. Све потврђује да ће се политички и економски дијалог додатно развијати, нарочито преко тела која су задужена за спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању. Као што је наведено у закључцима Савета од 11. децембра 2012. године,

и у оним од 25. јуна и 17. децембра 2013, а које је Европски савет усвојио на заседању одржаном у јуну и децембру 2013. Србија је постигла неопходан степен усклађености са критеријумима за чланство, а нарочито са кључним приоритетом предузимања корака ка видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом. Потврђено је да Србија у задовољавајућој мери испуњава политичке критеријуме и услове Процеса стабилизације и придруживања, а предузима и значајне кораке у правцу успостављања функционалне тржишне економије. Због тога би требало да у средњем року буде у стању да преузме обавезе из чланства и то у скоро свим областима правних тековина Европске уније. Отварање приступних преговора представља прекретницу у еволуцији односа јер је Србија део заједничке европске историје, наслеђа, вредности и кулутре, што води ка даљем јачању

веза које већ сад блиско повезују. Преговори се заснивају на члану 49. Уговора о Европској унији и узимају у обзир све релевантне закључке Европски савет, пре свега закључке усвојене на седници одржаној у Копенхагену у јуну 1993. и обновљени консензус о проширењу који је одобрио у децембру 2006. Европска унија придаје велики значај кохерентној примени обновљеног консензуса о проширењу који се заснива на консолидацији преузетих обавеза, праведном и строгом условљавању, бољој комуникацији, а у комбинацији са капацитетом Европске уније, у свим његовим аспектима, да интегрише нове чланице, при чему се свака држава оцењује на основу сопствених достигнућа. Политика проширења је од кључног значаја за одржање реформског процеса започетог у државама на које се односи, као и за јавну подршку проширењу у државама чланицама. Због

МАГАЗИН 17.1.2016.

тога Савет остаје чврсто посвећен наставку процеса проширења на основу договорених начела и закључака. У складу са захтевом који је Европски савет упутио у јуну 2013. године, а што је потврдио у децембру 2013, усвојио је општи Преговарачки оквир, у складу са обновљеним консензусом о проширењу из децембра 2006. године, и установљеном праксом. Због тога преговарачки оквир садржи нови приступ у погледу поглавља о правосуђу и основним правима, правди, слободи и безбедности, као и када је реч о нормализацији односа између Србије и Косова. Преговарачки оквир представљен на Међувладиној конференцији узима у обзир искуство стечено током претходних процеса проширења, текућих преговора о приступању, као и развој правних тековина Европске уније, а има у виду достигнућа Србије и њене специфичне карактеристике. Потврђен је и циљ преговора да Србија у целости усвоји правне тековине Европске уније и осигура њихово пуно спровођење и примену. Преговарачки оквир посебно узима у обзир искуство стечено у погледу преговарачког поглавља о правосуђу и основним правима, и поглавља о правди, слободи и безбедности. Ова два поглавља се разматрају у раној фази преговора како би се омогућио максималан временски период потребан за усвајање неопходног законодавства, успостављање институција и праћење спровођења пре него што се преговори затворе. Због тога извештаји о скринингу о овим поглављима садрже важне смернице, укључујући и смернице о задацима који треба да буду предвиђени у акционим плановима а које власти у Србији треба да усвоје. Акциони планови којима се утврђују приоритети Србије, када је реч о реформама, треба да се израђују кроз транспарентан процес консултација са свим релевантним заинтересованим странама како би се обезбедила максимална подршка њиховом спровођењу. Преговарачки оквир узима у обзир

и континуирано ангажовање Србије и све кораке које је предузела ка постизању видљивог и одрживог унапређења у односима са Косовом. Овај процес обезбеђује да обе стране могу да наставе европским путем, избегавајући при том да једна другу могу ометати у овим напорима, и треба постепено да доведе до свеобухватне нормализације односа, у форми правно обавезујућег споразума до краја приступних преговора, уз изгледе да обе стране буду у стању да у потпуности остварују своја права и испуњавају своје обавезе. Правне тековине Европске уније садрже циљеве и начела на којима је она заснована, како је утврђено у Уговору о Европској унији, па се од Србије, као будуће чланице, очекује да се придржава вредности на којима Унија почива. Приступање Европској унији подразумева и благовремено и делотворно спровођење целокупног корпуса законодавства, односно правних тековина у постојећем облику у моменту приступања нове земље. Зато се кључним за успостављање обавеза које проистичу из чланства сматра успостављање одговарајућих административних и правосудних капацитета. Све указује да би Србија у средњем року могла да буде у стању да преузме обавезе које произилазе из чланства у готово свим областима правних тековина Европске уније. Зато на путу ка приступању мора да настави да улаже напоре у усклађивање свог законодавства са правним тековинама Европске уније и обезбеди потпуно спровођење кључних реформи и прописа, нарочито у области владавине права, укључујући реформу правосуђа и борбу против корупције, независност кључних институција и даље унапређење пословног окружења. У том процесу посебну пажњу треба посветити правима и укључивању рањивих група, нарочито Рома, као и делотворном спровођењу прописа којима се уређује заштита права мањина, недискриминаторски приступ према националним мањинама на целој територији Србије, као и решавање проблема дискриминације на основу сексуалне оријентације или

родне припадности. Србија је погођена глобалном економском и финансијском кризом због које је до изражаја дошла међузависност националних економија, како унутар Европске уније тако и ван ње. У том смислу значајним се сматра јачање економског опоравка, као и посвећеност Уније да настави пружање подршке у виду давања савета у вези са политикама у различитим областима и у виду финансијске помоћи. Даљи напори ка спровођењу структурних реформи, фискалне консолидације и реформи везаних за Европску унију, укључујући прихватање стратегије Европа 2020, требало би да убрза напредак и раст и побољша конкурентност, као и да унапреди економско управљање и помогне властима да се припреме за нове процедуре надзора у оквиру Економске и монетарне уније. Регионална сарадња и добросуседски односи остају кључни елементи процеса проширења, па се од Србије очекује да настави конструктивно учешће у инклузивној регионалној сарадњи и јачању односа са суседским земљама. Поред тога, напредак ће се мерити и у односу на то у којој мери се Србија залаже за решавање нерешених питања и проблема наслеђених из прошлости, у складу са међународним правом и релевантним закључцима Савета, као и у складу са принципима мирног решавања спорова сходно Повељи Уједињених нација, укључујући обавезно поштовање надлежности Међународног суда правде или механизама арбитраже. Упоредо са приступним преговорима Унија наставља дијалог са цивилним друштвом и сарадњу у области културе са Србијом, како би се народи међусобно приближили и обезбедила подршка грађана процесу приступања. На крају процеса државама чланицама ће остати да одлуче да ли су се стекли услови да се преговори заврше, имајући у виду развој правних тековина Европске уније од датума почетка преговора, као и спремност Србије за чланство. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.1.2016.

17.1.2016.

МАГАЗИН

Предраг Стојановић

Петнаест година од демократских промена: Предраг Стојановић (3)

ПЕТИ ИЗА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Фото: М. Радовановић

- Комунизам и није био толико лош колико је то представљано јер се током полувековног периода у Србији знао ред каквог, сем теоретски, није било у српској демократији. - Уз посредовање Предрага Стојановића у Здравствени центар „Студеница“, као поклон немачког Министарства здравља и Министарства за развој и помоћ, стигао скенер последње генерације. - Расположење бирача пред савезне изборе у јесен 2000. године наговештавало је убедљиву победу опозиције. - И пре 5. октобра било је познато да Слободан Милошевић мора да прихвати пораз. – Краљевчани међу првима 5. октобра ушли у Народну скупштину. - Шесто место на листи Демократске опозиције Србије највећи домет политичке каријере

17.1.2016.

МАГАЗИН

Славиша Војиновић, Љубиша Јовашевић и Предраг Стојановић

д поновног успостављања вишестраначја у Србији стање на политичкој сцени се често мењало што је било приметно и у Краљеву. Иако је после оставке др Радослава Јовића на чело Скупштине општине дошао Младомир Новаковић чинило се да његов утицај на рад највишег законодавног органа није посебно значајан, посебно након сазнања да му се смеши значајно место у Регионалној привредној комори које носи и већу зараду. Након распада Коалиције Заједно, и поремећеног односа снага, настављено је превирање на политичкој сцени, а одлука Српског покрета обнове да на следеће изборе изађе самостално, а не у оквиру Демократске опозиције Србије која се тада формирала, у редовима добрих познавалаца политичких прилика тог времена и данас се сматра великом грешком. Иако осведочени опозиционар Предраг Стојановић је склон веровању да комунизам и није био толико лош колико је то представљано јер се током полувековног периода у Србији знао ред каквог, сем теоретски, није било у српској демократији. Као изворни модел демократије атинска се везује за Периклову владавину. Концепт је заснован на томе да је законодавна, извршна и судска власт прешла у руке већине слободних грађана мушког пола, а остатак становништва које су чинили метеци, жене и робови у овом државном уређењу није могао да учествују у политици и јавном животу. - Озбиљни људи гласају на тргу црним и белим каменчићима и то је атинска демократија, а ово што ми имамо је анархија јер смо ми Срби схватили демократију као анархију због чега Зоран Ђинђић као немачки ђак каже станите, полако. Насупрот њему је Коштуница као прикривени амерички агент који је радио све и свашта, а велика ствар ће бити кад једног дана буде објављен стенограм четворосатног разговора између њега, Иванова и Милошевића у октобру 2000. после кога је овај пристао да преда власт.

Знам да се Коштуница 1995. године са једним мојим пријатељем возом вратио из Будимпеште и у коферу донео паре којима нас је финансирао. Демократску странку Србије је финансирао и Зоран Дракулић, а у време највеће инфлације, кад ниси могао да имаш ни марку, секретарица је у Краљеву имала плату педесет – прича Стојановић. Сукоби у Демократској странци Србије утицали су на одлуку врха да искључи одређен број чланова, док су је други сами напустили. После трећег круга чишћења Стојановић се, на позив Владана Батића, придружио групи бивших чланова Демократске странке Србије која је припремала формирање нове снаге на политичкој сцени. Адвокатска канцеларија на Теразијама је била мала да прими све окупљене који су били принуђени да место за иницијални састанак одрже на неком другом месту. Прилику за то пружио им је Раде Веселиновић, па су разговори настављени у београдским просторијама Галеб групе где су се по чувењу од осталих издвајали Предраг Стојановић, Владан Батић, Милан Ст. Протић, Светислав Лале Басара и други. Ма колико да није било спорно уверење о блискости демохришћанској идеји као велики камен спотицања јавило се питање имена нове странке. Три сата је Басара покушавао да убеди остале како би прва одредница требало да буде хришћанство, па тек онда демократија, а добар повод било сазнање да је то већ прихваћено у Немачкој. Уверење да у секуларној држави демократија треба да буде приоритет водило је ка закључку да нови субјекат на српској политичкој сцени понесе назив Демохришћанска странка Србије. Како се странка стварала почетком маја 1997. године договорено је да као славу прихвати Ђурђевдан баш као што су то чиниле све друге политичке опције проистекле из Демократске странке. Међу 37 одборника Скупштине општине у Краљеву била су тројица бивших чланова Демократске странке Србије, сада Демохришћанске странке Србије, Предраг Стојановић, Бранко

Љубојевић и Микица Мајсторовић. - Нисмо се грабили ни за управне одборе ни за шта друго у Краљеву. Најпоузданији партнер нам је био Српски покрет обнове као мотор промена тог времена, а Миломир Шљивић се, како год га ко гледао, показао као најпоузданији коалициони партнер који држи реч до краја. Новаковић је председник општине, а није председник општине па сам ја, као председавајући скупштине, сачекивао све могуће делегације, некад и по три четири истовремено. Много је људи прошло кроз Краљево, међу њима сви из ДОС-а којима нисам био непознат колико чланови њихових одбора. Све се лепо завршавало, причало се о Краљеву, а ми и даље били четврти на листи слободних градова – прича Стојановић. Резултат интензивне активности на међународном плану био је скенер последње генерације који је, уз посредовање Предрага Стојановића, у Здравствени центар „Студеница“ стигао као поклон немачког Министарства здравља и Министарства за развој и помоћ. Познанства склопљена током трогодишњег усавршавања у Немачкој утицала су да чак четворица немачких амбасадора буду чести гости у дому Стојановића који је омогућио да у амбасади ове земље у Београду буде организована модна ревија на којој су представљени производи домаће радиности краљевачког предузећа Јанхари. Куриозитет посебне врсте представља сазнање да је пре инсталације скенер био смештен у просторијама „Дрвопласта“ у Конареву чији је власник у то време истакнути члан Југословенске левице Драган Чичић. У време кад је требало да се пусти у рад, а према Краљеву на позив директора Здравственог центра, хитао немачки амбасадор, нико се није сетио да на пригодну свечаност позове Стојановића. Учињено је то тек након интервенције амбасадора, а они који су присуствовали овом догађају сведоче да је на модерном апарату само тог дана стајала плочица са напоменом да је скенер донација Савезне Републике

17.1.2016.

МАГАЗИН

Немачке обезбеђена уз помоћ Предрага Стојановића. Годину дана пре ових догађаја у Краљево је, опет посредством Стојановића, стигла хуманитарна помоћ немачког Црвеног крста вредна три и по милиона немачких марака. Конвој од шест шлепера био је дуг 350 метара, а у Краљево стигао првог дана НАТО бомбардовања у марту 1999. године. На дане проведене у општинској администрацији и данас подсећају бројни људи којих се Стојановић радо сећа. Међу њима издваја секретарицу Љубицу која га је, како каже, штитила максимално, потом најбољег возача на свету Зорана Мирковића, возача свих председника и потпредседника општине Љубишу Драгојловића, кафе куварицу Миру, Мила Продановића који је и тада чувао општинске паре, виспреног правника Милоша Петровића, Хаџи Момира Бакрачевића који је заслужан за поновно успостављање односа са некада братским градом Марибором у време кад нико није веровао да би Краљевчани могли бити драги гости у Словенији. Најзаслужнијим се чини тадашњи градоначелник Марибора Борис Сович и амбасадорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник јер је код ње, на неутралном терену, одржан иницијални састанак који је претходио потписивању повеље којом се потврђује успостављање партнерских односа. Расположење бирача пред савезне изборе у јесен 2000. године наговештавало је убедљиву победу опозиције. Сви учесници изборне трке трудили су се да на старт изађу са најбољим кандидатима, а на листи Демократске опозиције Србије изборну јединицу која је покривала простор Рашког округа требало је да представљају Љубиша Јовашевић, Славиша Војиновић и Предраг Стојановић. Колико се опрезно прилазило изборима сведочи податак о процени да ће ДОС са ових простора сигурно обезбедити два посланичка места, па је закључено како је илузорно трошити ауторитет још једног. То је био повод за договор да Предраг Стојановић након победе на локалним изборима, о којима је већ

почело да се шушка, буде председник Скупштине општине у Краљеву. - Претпоследњи митинг Демократске опозиције Србије је у Краљеву где долазе Горан Свилановић и Војислав Коштуница који касне два сата док ја забављам тридесет хиљада људи окупљених на тргу у центру града. Најлепше је што маса виче Пеђа - Војо а ми не можемо да се гледамо, али се изљубимо при доласку. Избори иду и ми освојимо скоро шездесет одборничких мандата. У то време је постојао неки правоугаони печат Демократске опозиције Србије који се сматрао посебно важним. Увалили су нам га ови мангупи из Београда уз потврду да је главни онај ко га има. Љубиша Јовашевић на волшебан начин присваја печат и он је координатор ДОС-а за Рашки округ, а овде се примају на то. Републички и локални избори тек иду, Коштуница је добио савезне а Војиновић и Јовашевић постали посланици. Ја ту нисам ништа јер овде тек треба да се конституише скупштина, а ја да будем градоначелник – каже Стојановић. О догађајима 5. октобра 2000. године и даље владају бројне недоумице. Као значајан учесник политичког живота тог периода Предраг Стојановић ауторитативно тврди да бројне ствари нису онакве каквим се приказују, посебно да није тачна информација како је Велимир Илић водио демонстранте на Београд. У атмосфери расположења пуног набоја прети опасност да незадовољство екскалира до границе кад га није могуће контролисати. Стојановић познат као „мистер полако“ и пре 5. октобра има сазнања да је све завршено и да Милошевић мора да призна пораз, па прихвата задатак да остане у Краљеву јер неко од челних људи то мора да учини тим пре што се у центру града данима уназад окупља велики број људи у ишчекивању повољних информација. Повод је и сазнање о недовољном броју аутобуса које је за одлазак према Београду одобрио директор „Аутотранспорта“ Зоран Јаблановић. - Кад су се Краљевчани вратили из Београда донели су из скупштине Лу-

бардину слику, коју сам касније морао да вратим Милану Ст. Протићу, и столицу за мене. Тог 5. октобра сам у граду и чекам. Имам информацију да су наши први стигли у зграду скупштине. Показали су се храбри, јер не можеш да не будеш храбар у гомили која те носи. Кад је све завршено почиње Коштуничина прича да нема одмазде ни реваншизма, и мора да има неког реда, а ови покушавају да сакрију трагове. Нико нема контролу ни над једном службом, а Легија се договорио са Ђинђићем да политички остане у животу. Био је голорук и није имао ништа. Коштуница је већ имао војну службу безбедности, већ је придобио Удбу и уз помоћ одређених тајних служби држао системе власти, а Зоран Ђинђић имао само подршку немачке обавештајне службе. У Краљеву тек треба да се формира Скупштина, ја долазим на седницу и видим да већ има 41 потпис подршке предлогу да Љубиша Јовашевић буде председник Скупштине општине. Кад сам стигао кући звони телефон, зове Владан Батић и пита који су то моји асистенти крали нафту у Краљеву. У то време сам предавао на Правном факултету у Крагујевцу, а у Краљеву таквог факултета није било па ни асистената који би могли да краду нафту. Кад сам чуо да поред њега седи Горан Свилановић, вечити асистент на Правном факултету у Крагујевцу који не зна да докторира, све ми је било јасно – каже Стојановић. Дуго је следећих дана звонио телефон Предрага Стојановића који није желео да разговара са било ким из странке све док није идентификовао број секретара који је потврдио захтев Зорана Ђинђића да буде шести на листи Демократске опозиције Србије на републичким изборима. Пето место иза носиоца листе, каснијег премијера Србије, Предраг Стојановић сматра највећим успехом у политичкој каријери. Демократска опозиција Србије је на изборима освојила 176 мандата у парламенту, од којих је седам припало посланицима Демохришћанске странке Србије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.1.2016.

МАГАЗИН

17.1.2016.

Смена на челу Друге бригаде Копнене војске

ВОЈНИЧКА ПЕНЗИЈА КРАЈ УСПЕШНОГ ПУТА 70

- За годину дана на челу Друге бригаде Копнене војске бригадни генерал Драгослав Сладаковић дао је велики допринос развоју оперативних и функционалних способности бригаде и Копнене војске. - Командант Копнене војске генерал Милосав Симовић уверен да ће нови командант успешно наставити пут који су трасирали генерал Сладаковић и сви претходни команданти ове јединице, а посебно први командант генерал Видоје Живковић. – Друга бригада Копнене војске је у претходном периоду успешно реализовала све задатке из све три мисије Војске Србије

17.1.2016.

МАГАЗИН

оследњег дана 2015. године по Јулијанском календару на пригодној свечаности у касарни „Рибница“ извршена је примопредаја дужности команданта Друге бригаде Копнене војске а на место досадашњег команданта, бригадног генерала Драгослава Сладаковића који одлази у пензију, долази његов заменик пуковник Жељко Кузмановић. Примопредаји дужности присуствовали су командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић, команданти бригада Копнене војске, претходни команданти Друге бригаде, начелници Рашког и Моравичког управног округа, градоначелници Краљева, Чачка, Новог Пазара и Ужица,

председници општина Пожега, Рашка, Сјеница, Лучани и Косјерић, представници Српске православне цркве и Исламске верске заједнице, полицијских управа и други гости. Прошло је само годину дана од тренутка када је бригадни генерал Драгослав Сладаковић стао на чело Друге бригаде Копнене војске и до одласка у пензију, по оцени генерала Симовића, дао велики допринос развоју оперативних и функционалних способности бригаде и Копнене војске. - У име команде Копнене војске, начелника Генералштаба генерала Диковића, свих припадника Копнене војске, војника, официра, подофицира и цивилних лица поздрављам гене-

рала Сладаковића и желим му мирне пензионирске дане, да буде са породицом, да мирно живи, да има добро здравље, срећу и сви снови у даљем животу да му се остваре. Он је то заслужио – потврдио је генерал Симовић. Пуковник Жељко Кузмановић је официр од кога команда Копнене војске, Генералштаб и Министарство одбране очекују да са истом преданошћу као и до сада настави рад на новој дужности. Он ће до даљег заступати дужност команданта бригаде, а у међувремену бити упућен на школовање тако да ће Друга бригада Копнене војске и у будућности имати школоване официре. Командант Коп-

нене војске је уверен да ће пуковник Кузмановић успешно наставити пут који су трасирали генерал Сладаковић и сви претходни команданти ове јединице, а посебно први командант генерал Видоје Живковић. Одлазак у пензију повод је да се генерал Сладаковић свим припадницима јединице захвали на сарадњи, а новом заступнику команданта пожели успех у изградњи оперативних способности Друге бригаде. Речи захвалности упућене су свим органима власти, установама и институцијама у зони одговорности бригаде са жељом да сарадња у наредном периоду буде на још вишем нивоу. Одлазећи командант је посебно

апеловао на припаднике бригаде да неким случајним непромишљеним поступком не угрозе углед јединице, јер народ Западне и Југозападне Србије воли своју војску а ову бригаду сматра за своју. Речи захвалности није штедео ни пуковник Кузмановић који је, примајући нову дужност, подсетио да је бригада чије руковођење преузима у протеклом периоду успешно реализовала све задатке из све три мисије Војске Србије. - Желим да се захвалим на поверењу које сте ми указали да заступам дужност команданта Друге бригаде Копнене војске и обећавам да ћу заједно са свим припадницима Друге бригаде очувати достигнути ниво опе-

ративних способности и настојати да исти у наредном периоду унапредимо и доградимо. Досадашњем команданту Друге бригаде Копнене војске бригадном генералу Драгославу Сладаковићу се захављујем што је у протеклом периоду уложио сав свој рад, елан и ентузијазам у командовању Другом бригадом Копнене војске, што нам је оставио изузетно висок ниво оперативне способности и желим му, у име свих припадника, мирне и здраве дане у заслуженој пензији и да исту проведе са својим најмилијима – рекао је пуковник Кузмановић. Свечаност у касарни „Рибница“ завршена је дефилеом јединица Друге бригаде. Т. Радовановић

МАГАЗИН

17.1.2016.

ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ ПО ЈУ НА ТРГУ СРПС

Фото: М. Радовановић

УЛИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ КИХ РАТНИКА

МАГАЗИН 17.1.2016.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Повратник Инспирисан стварним догађајима, „Повратник“ приказује епско преживљавање појединца и снагу људског духа. Дубоко у неиспитаној америчкој дивљини легендарног трапера Хју Гласа су чланови ловачке дружине, тешко повређеног након напада медведа, оставили да умре. Вођен јаком вољом као јединим оружјем, и љубављу према породици, окружен суровом зимом и непријатељским племенима, Глас се бори за живот док жеља за осветом над дојучерашњим пријатељима не јењава. Режију ове драмске авантуре потписује редитељ и добитник Оскара Алехандро Гонзалес Ињариту, а главне улоге тумаче Леонардо ДиКаприо, Том Харди, Домнал Глисеон и други. Филм се приказује од 21. до 27. јануара у пројекцијама које почињу у 21 сат по цени улазнице од 250 динара.

Крид: Рађање легенде Легендарни Силвестер Сталоне враћа се једној од најпознатијих улога, Рокију Балбои, у филму који наставља причу о овом несаломивом боксеру и његовом великом пријатељу Аполо Криду. Адонис Џонсон никада није упознао славног оца Аполо Крида, светског шампиона у тешкој категорији, јер је умро пре његовог рођења. Ипак, нема сумње да је бокс у његовој крви, па се упутио у Филафелфију где је Крид одржао легендарни меч против Рокија Балбое. Стигавши тамо проналази Рокија и тражи да га тренира. Док се двоуми Роки у њему види снагу и одлучност какве је упознао код Апола, па ипак пристаје, а Адонис убрзо добије прилику да се бори за титулу. Али, постаје јасно да за ринг није довољна само припрема, већ и срце правога играча. У филму који је режирао Рајан Куглер главне улоге тумаче Маурицио Овал, Мајкл Џордан, Силвестер

Сталоне и Вуд Харис. Филм се приказује од 14. до 20. јануара у пројекцијама које почињу 21 сат, а за улазницу је довољно одвојити 250 динара.

Добри диносаурус Анимирани спектакл Добри диносаурус доноси одговор на питање шта би било да астероид пречника десет километара који је заувек променио живот на Земљи никада није погодио планету и да диносауруси нису изумрли. Из Дизнијевог студија Пиксар долази епска авантура у свет диносауруса у коме апатосаурус по имену Арло проналази људског пријатеља. Док буде путовао кроз немилосрдне и мистериозне пределе Арло ће научити како да се избори са својим страховима и откриће за шта је стварно способан. Филм се приказује до 27. јануара, а пројекције почињу у 17 и 19 сати. Т. Радовановић

МАГАЗИН

17.1.2016.

Реализацију пројек подрж Савет за безбедност с

кта „Бирам живот“ жава саобраћаја Краљево

Из Полицијске станице Краљево

ТЕШКЕ ПОСЛЕДИ

МАГАЗИН

17.1.2016.

етимичан поглед на седмичне статистичке прегледе стања јавне безбедности на подручју Краљева за период последње недеље претходне и прве у овој години потврђује да је број од 24 евидентирана кривична дела мањи за скоро трећину у односу на претходни период. У Криминалистичкој полицији потврђују да сва припадају области општег криминала, а да су инспекторима познати извршиоци чак десет ових дела. Опуштена атмосфера током новогодишњих празника настављена је и у наредном периоду па је, верујемо и под дејством алкохола, у значајној мери повећан број туча. У структури 23 прекршаја који сведоче о стању у области јавног реда и мира две трећине, или петнаест, отпада на туче а осам на прекршаје који се третирају као остали. Број од шест саобраћајних незгода је за нијансу мањи него седам дана раније, а последице четири са повређеним лицима огледају се у шест особа са повредама које су оцењене као лакше. Материјална штета од 340 хиљада је тек за двадесетак хиљада мања него недељу дана раније, али је зато број саобраћајних прекршаја од скоро четири стотине у претходном статистичком периоду сведен на 144. У области заштите од пожара еви-

дентирана је једна експлозија која је проузроковала тешке повреде код једне особе и материјалну штету од десет хиљада динара.

Расветљена серија тешких крађа Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву су, након вишемесечног рада, расветлили серију тешких крађа, што је било повод за хапшење четрдесетогодишњег Р.Б. вишеструког повратника у вршењу кривичних дела. Он се сумњичи да је током прошле године у више наврата обијао куће, станове и продавнице на подручју Краљева и из њих узимао различите предмете.

Из Полицијске управе стиже уверавање да ће бити подигнуте и кривичне пријаве против три лица из Краљева, због сумње да су извршила више кривичних дела прикривање. Полицијски службеници су пронашли више од 100 украдених предмета и дошли до закључка да је извршењем кривичних дела за које се сумњичи Р.Б. причињена велика материјална штета на приватној имовини грађана. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега је, у законском року, уз кривичну пријаву, доведен надлежном тужиоцу. Због сумње да је извршио још имовинских кривичних дела полиција наставља рад на овом случају. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ИЦЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ

МАГАЗИН 17.1.2016.

Краљево отворило сезону крос такмичења

МАГАЗИН

17.1.2016.

НОВОГОДИШЊИ

- Стотинак атлетичара из Панчева, Београда, Крушевца, Чачка, Ужица, Параћина и Краљева трчало један до пет кругова на стази дугој 800 метара. – Новогодишњи Ибарски крос добра провера пред нову сезону атлетских такмичења и првенство Србије. – Организатори атлетски клубови „Металац“ и „Краљево“. – Изостала помоћ локалне самоуправе

раљево је првог дана нове године по Јулијанском календару било домаћин још једног значајног атлетског такмичења. Тачно у подне на Атлетском стадиону је дат знак за старт прве трке шестог по реду новогодишњег Ибарског кроса који су, у складу са правилима Атлетског савеза Србије, уз подршку града Краљева организовали атлетски клубови „Металац“ и „Краљево“. Право учешћа на такмичењу имали су сви заинтересовани у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире и

пионирке, јуниоре и јуниорке, сениоре, сениорке и ветеране. Старт и циљ свих трка био је на теренима Атлетског стадиона одакле је осам стотина метара дуга стаза, коју је поставио атлетски тренер Предраг Цвијовић, водила преко спортских терена поред Ибра и ибарске плаже до повратка на полазну позицију, а дужина се разликовала за поједине узрастне категорије. Тако су најмлађи у обе категорије пионира и пионирки трчали један круг, а млађи јуниори и јуниорке два. Јуниори и јуниорке су

спремност на почетку сезоне крос такмичења доказивали на стази дугој 2.400, док је пред најискуснијим такмичарима било пет кругова и укупно 4.000 метара. Предраг Цвијовић потврђује да се идеја о организацији Ибарског кроса родила другог дана 2011. године након што је изостао старт Новогодишње трке у Мрсаћу. Када је већ следеће године дугогодишња традиција трке у Мрсаћу настављена у Атлетском клубу „Краљево“ су сматрали да није добро да одустану од организације, али ни да

ИБАРСКИ КРОС се термини поклапају, па су за нови изабрали први дан нове године по Јулијанском календару. Прве две године је такмичење одржавано у дане викенда након 14. јануара, а потом традиционално на први дан нове године по Јулијанском календару. Иако радни дани у великој мери утичу на учешће бројних такмичара, који због обавеза у школама и на послу нису у прилици да се окушају у директном надметању са вршњацина, организатори не одустају од утврђеног термина. Регуларност овогодишњег такмичења контролисало је дванаест лиценцираних атлетских судија распоређених дуж читаве стазе али и на старту и циљу. Такмичење је прве године одржано по снегу, а друге је велики мраз отежавао и обележавање стазе кочићима. И док је трећа прошла у прихватљивим условима следеће године је по која кап

кише претила да створи проблеме, али не такве какве је претходне стварао ветар. Најуспешнијим учесницима овогодишњег Ибарског кроса припале су пригодне награде, медаље и дипломе за по три првопласирана у свакој категорији, и пехари за победнике. Податак да се на старту кроса прве године појавило тек четрдесетак такмичара, да је ове тај број знатно већи, даје довољно повода за наду да би сваке наредне такмичење могло да буде још масовније. Највећи број учесника кроса је из Краљева, а најпознатији краљевачки атлетски радник Милан Матијевић потврђује жељу да током наредних година, посебно у најмлађим категори јама, такмичење буде што масовније. Велика препрека увек су финансијска средства. - Спремили смо се колико смо

могли. Као и сваке године имамо одређен број атлетичара са стране који су навикли да дођу јер је ово одличан тест пред предстојећа такмичења као што су Бели крос и Првенство Србије у кросу током фебруара. Утемељили смо ово такмичење баш на овај дан јер смо желели да нову годину почнемо једним оваквим надметањем. Имамо много трошкова, а за сада немамо никакву помоћ иако нам је градоначелник обећао. За сада скупљамо фактуре, па ћемо видети како ћемо издржати – каже Матијевић. И организатори и такмичари су задовољни временским условима који су задовољавајући за овај тип такмичења, а Цвијовић потврђује да се приликом трасирања стазе трудио да укључи што више травнатих површина. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 17 H 23. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

17.1.2016.

17. јануар

38. п. н. е. — Октавијан Август се развео од своје супруге Скрибоније и оженио се Ливијом Друзилом, што је окончало крхки мир између Другог тријумвирата и Секста Помпеја. 1377. — Папа Гргур XI обновио је папско седиште у Риму и тиме окончао Авињонско ропство римских папа. 1562. — ступио је на снагу едикт из Сен Жермена (Јануарски едикт) којим су признати хугеноти (протестанти) у Француској. Истог дана, вође римокатолика, војвода од Гиза и кардинал од Лорене, формирали су унију (касније Света лига) која ће блокирати примену едикта и изазвати верске ратове који су, уз повремене прекиде 36 година разарали Француску. Ратови су прекинути Нантским едиктом који је 1598. издао Анри IV. 1773. — Британски морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг. 1781. — Континентална војска под командном бригадног генерала Данијела Моргана је бици код Каупенса поразила британске снаге под командом потпуковника Банастрија Тарлтона. 1834. — Почеле су да излазе Новине србске, прве новине у Кнежевини Србији. 1852. — Уједињено Краљевство је признало назависност бурске колоније Трансвал. 1912. — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану. 1912. — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена. 1913. — Ремон Поенкаре је изабран за председника Француске. 1919. — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва. 1919. — Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене после завршетка Првог светског

рата. 1929. — Први пут приказан цртани филм Морнар Попај. 1945. — совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста. 1946. — у Лондону одржана прва седница Савета безбедности Уједињених нација. 1947. — Проглашен први Устав Народне Републике Србије. 1959. — Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу. 1961. — убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“. Противуставно је смењен с положаја премијера 5. септембра 1960, а 1. децембра ухватили су га војници генерала Мобутуа и пребацили у Катангу, где је под неразјашњеним околностима убијен. 1966. — у судару изнад Шпаније америчког бомбардера „Б-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Атлантски океан баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала. 1991. — САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву. 1995. — у земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара. 1997. — у Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква.

2000. — у Центру безбедности у Цетињу регистрована је Црногорска православна црква. Ту цркву до сада није признала ниједна друга црква, а на њеном челу су свештеници који су искључени из осталих цркава. 2002. — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова. 2002. — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни. 2003. — Бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.

18. јануар 350. — Римски војсковођа Магненције збацио легитимног цара Констанса I. 470. — Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо. 532. — Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I. 1520. — краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску. 1535. — шпански конквистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, сада главни град Перуа. 1654. — Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654-67). 1778. — енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича. 1788. — 736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији.

1871. — У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства. 1896. — прва јавна демонстрација икс зрака. 1919. — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. 1944. — Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи. 1974. — после седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала. 1977. — у авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника. 1977. — у најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост. 1989. — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти. 1991. — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат. 1996. — владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОКа Андреас Папандреу поднео оставку. 1997. — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година. 1999. — одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу глав-

ном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом. 2001. — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију. 2002. — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности. 2003. — на Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић.

19. јануар 379. — Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I. 1419. — У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије. 1795. — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике. 1806. — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде. 1839. — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден. 1853. — У Риму први пут изведена Вердијева опера „Трубадур“. 1878. — Српска војска у српско-турском рату освојила Врање. 1899. — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом. 1916. — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору.

17.1.2016.

МАГАЗИН

1916. — На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника. 1918. — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије. 1919. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. Српска православна црква задржала Јулијански календар. 1938. — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију. Погинуло најмање 700 људи. 1945. — Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков. 1966. — Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију. 1978. — у Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године. 1983. — У Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату. 1989. — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета. 1993. — Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи. 1995. — Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије. 2001. — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона.

2006. — У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе. НАСА лансирала најбржу свемирску летелицу у оквиру мисије Нови хоризонти, што је прва мисија посвећена Плутону. 2007. — Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капитала откупљених од Републике Српске за 646 милиона евра. 2011. — Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије.

20. јануар 1265. — Први пут сазван енглески парламент. Доњи дом чинила два представника нижег племства из сваке грофовије и два грађанина из свих већих градова, а Горњи дом барони и више свештенство. 1667. — Завршен тринаестогодишњи рат Русије и Пољске, који је избио када су побуњени украјински Козаци признали врховну власт руског цара. Миром у селу Андрусову код Смоленска Пољска била приморана да Русији уступи Кијев, Смоленск и део Украјине на левој обали Дњепра. 1841. — Завршен Први опијумски рат Велике Британије и Кине. Миром у Нанкингу поражена Кина приморана да Британцима плати ратну одштету и препусти им Хонгконг. 1876. — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе. 1887. — САД и Хаваји склопили уговор по ком су Американци добили право да Перл Харбор користе као поморску базу. 1945. — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију. 1961. — Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као

најмлађи шеф државе у њеној историји. 1967. — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород. 1973. — У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва. 1981. — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД. 1981. — После 444 дана у заробљеништву из амбасаде САД у Техерану ослобођена 52 америчка таоца. 1987. — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година. 1990. — У Београду одржан по-

следњи конгрес Савеза комуниста Југославије, 14. Ванредни конгрес СКЈ. Због неслагања у решавању кључних проблема југословенске заједнице, словеначка и хрватска делегација напустиле скуп, што је био крај Савеза комуниста Југославије, а многи сматрају да је тиме почео распад СФРЈ. 1996. — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1 % гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца. 2000. — У Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске. 2001. — Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2003. — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за

злочине на Косову током 1999. 2006. — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети. 2008. — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић, око 35%, остали испод 10%. 2009. — Барак Обама инаугурисан за 44. председника Сједињених Америчких Држава

21. јануар 763. — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре. 1276. — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа. 1525. — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру. 1720. — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир. 1793. — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају. 1840. — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу. 1911. — У Монте Карлу одржан први ауто-рели. 1919. — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске. 1925. — Албанија је прогласила себе републиком. 1936. — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.

1942. — Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату. Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома. 1954. — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“. 1968. — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату. 1968. — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду. 1976. — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона. У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“. 1986. — У експлозији аутомобилабомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене. 1989. — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила. 1993. — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа. 1997. — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата. 1998. — На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.

17.1.2016.

МАГАЗИН

У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску. 2000. — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК. 2007. — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.

22. јануар 565. — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета. 1517. — Војска турског султана Се-

лима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству. 1771. — Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији. 1808. — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро. 1840. — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд. 1863. — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију. 1905. — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу. 1924. — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски

премијер из редова Лабуристичке партије. 1941. — Италијанске снаге у Другом светском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом после 11 дана опсаде. 1944. — Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији. 1973. — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа. 1980. — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки. 1984. — Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII. 1990. — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрват-

ских делегата. 1993. — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште. 1995. — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз. 1998. — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992. 2001. — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000. 2002. — Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе. На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана, у Токију, обећана помоћ од 4,5 милијарди долара. 2006. — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.

23. јануар 393. — Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар. 1368. — Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века. 1556. — У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа.

1579. — Северне низоземске покрајине Холандија, Зеланд, Утрехт, Хелдерланд, Фризија, Гронинген и Оверејсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти. Унија се 1581. отцепила од Шпаније, а Вестфалским миром 1648. добила независност и потом прихватила назив Холандија према највећој и најбогатијој провинцији. 1570. — Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем. 1719. — Уједињењем Вадуца и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн. 1789. — Бискуп Џон Керол је купио земљиште на којем ће бити основан будући Универзитет Џорџтаун, најстарији католички универзитет у Сједињеним Државама. 1793. — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске. 1878. — Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истанбул. 1920. — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату. 1943. — Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији. 1945. — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља. 1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској. 1950. — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела. 1968. — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод „Пуебло“. Посада брода пуштена на

слободу у децембру. 1997. — Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе. 1997. — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. 2000. — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи. 2002. — У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи. 2003. — Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи. 2006. — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре. 2010. — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.

17.1.2016.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs