MagazIN 196 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година IV * Број 196 * 18. октобар 2015. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН 11.10.2015.

Ако лаже коза не лаже рог

МагазИН

на свим континентима

МАГАЗИН излази уз подршку Министарства културе и информисања

ISSN 2334-7678 (Online)

11.10.2015.

МАГАЗИН

Краљевски

Читање овог броја МагазИНа локална самоуправа помогла са 4.615 динара. Једну страницу огласног простора у Ибарским новостима плаћа 13,753.00 динара. Десетоминутни телевизијски пренос тридесете седнице Скупштине града од 25. маја плаћен 350 хиљада динара. Тродневни турнир у одбојци на песку 410 хиљада динара. “Весели спуст” милион динара. Десетодневни воравак у Русији двојице функционера 2.500 евра. За три године непредњачке власти 100 хиљада евра за тв преносе седница Скупштине.

На седамдесет четврту годишњицу страдања

МАГАЗИН

11.10.2015.

ДА СВЕТОМ З

- Звуци сирена и ове године означили почетак одавања поште невино страдалим цивилима у октобру 1941. године. – Парастос стрељанима служили свештеници Жичке епархије. - Сценски ораторијум „Смрт у октобру“, који је по тексту Димитрија Јовановића режирала Александра Ковачевић, извели су глумци Краљевачког позоришта, професори и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. – О потреби чувања сећања на жртве октобра 1941. године говорио музејски саветник, историчар Драган Драшковић

АВЛАДА МИР

ачно у 11 сати 14. октобра сирене су, по устаљеном обичају, још једном подсетиле да се са друге стране пруге, наспрам железничке станице, налазе хумке стрељаних у октобру 1941. године и да се навршила још једна година од најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града. У Краљеву више нема живих сведока трагичних догађаја, а ове године је приметно и знатно мање њихових потомака који су већ зашли у озбиљне године живота.

Звуци химне „Боже правде“, коју је под руководством Радоша Гвозденовића извео Градски хор „Црвчанин“, претходили су полагању венаца на хумке стрељаних. Прве су положили чланови Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“, градоначелник Краљева и председник Скупштине града са заменицима, а потом представник Рашког управног округа. У тихој колони били су још представници Полицијске управе, удружења грађана и политич-

ких странака. По традицији установљеној почетком другог миленијума парастос стрељанима и овога пута су служили свештеници Жичке епархије. У јесен 1941. године нацисти су под голготним брегом Грдичке косе извршили масовно стрељање Краљевчана и бројних других који су, бежећи од ратног вихора, сигурност потражили у Краљеву. На месту на коме се деценијама одаје пошта стрељанима живот је изгубило до сада познатих 2.190 особа.

МАГАЗИН

11.10.2015.

Обраћајући се присутнима градоначелник Краљева Томислав Илић је подсетио на још једно окупљање на најтужнијем месту у граду како би се одала пошта и поклонило сенима Краљевчана, Срба, Руса, Словенаца, Рома... које су средином октобра 1941. године стрељали нацисти и на губилишту покопали у неколико заједничких гробница. - Овде су убијени невини људи. Извођени су пред митраљеске цеви без суђења и без кривице. Њихова кривица била је само та што су били Срби, Руси, Словенци, Роми... и што су се у том тренутку налазили у граду у којем су дивљали Хитлерови нацисти. Овде је убијано с реда. Нико их није питао ни за име, ни за године. Важно је било само намирити ону страшну, у историји незапамћену рачуницу – сто за једнога. Због тога су овде затиране читаве фамилије, као рецимо Блажићи, због тога су овде убијани жене и старци, али и деца. Најмлађи, Данило Коцић, имао је само 12 година. Овде су убијане машиновође,

скретничари, бравари, ковачи, инжењери, лекари, фудбалери, атлетичари, голубари. Црни гавран слетео је тада на њихова рамена и на њихове и наше куће. Овде, под Грдичким брегом, они леже већ готово седам и по деценија. Толика је наша рана и наш бол. Страшна је човекова и историја света. Препуна крви и зверског убијања, мучења и страдања. Ми Краљевчани то, нажалост, добро знамо. Нама, у том погледу, нису потребни историјски уџбеници. Ту лекцију смо научили на најтрагичнији начин – методом очигледности. Пред митраљеским цевима и подивљалим људима. Због тога је наша дужност и већа и светија од других: да те дане страдања у октобру 1941. године памтимо, а не да их се само присећамо. И да подсећамо младе да ово место и овај, најстрашнији догађај у историји града, никада не забораве. Зато смо, драги пријатељи, и данас овде. Нека је лака земља страдалницима. Нека живи успомена на њих и нека живи Краљево – рекао је Илић.

Сценски ораторијум „Смрт у октобру“, који је по тексту Димитрија Јовановића режирала Александра Ковачевић, извели су глумци Краљевачког позоришта, професори и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Обележавању сећања на жртве октобра 1941. претходила је комеморативна седница Скупштине града на којој је председник Сретен Јовановић подсетио да у историjском памћењу Kраљевчана сећање на невино страдале претке октобра 1941. године не бледи, а чињенице показују да је у ноћи између 10. и 11. oктобра 1941. године извршен први, а између 11. и 12. други заједнички партизанско-четнички напад на Краљево. Био је то повод да од поподневних часова 14. октобра припадници Вермахта похапсе железничке раднике свих секција и спроведу их у локомотивску халу Железничке радионице. Наредбом Команде места, почев од 15. oктобра 1941, за град Краљево је уведено ванредно стање са преким судом. - Тиме су отпочели дани невиђеног

терора завијеног у обланду одмазде изражене квотом 100 за убијеног, 50 за рањеног Немца. Стрељање, у групама по сто затвореника, који су извођени на стратиште, вршено је све до 20. октобра. Стрељање су вршили припадници 749. и 737. пука 717. дивизије Вермахта са комадантима Отом Дешом и Алфонсом Мацкијевичем на челу. Стрељано је више од 2.100 Краљевчана и избеглица из Словеније, Хрватске и са Косова које су се ту нашле тих дана. Историјски зрео народ, попут нашег, памти - сећа се, не са циљем да у себи гаји семе мржње и освете, већ да би од заборава и обесмишљавања сачувао успомену на жртву невино страдалих предака који вековима уназад, па и тог крвавог октобра 1941. године, или пак априла 1999, гину на свом кућном прагу чувајући га од безумника којима смо, слободољубиви, трн у оку и препрека вековна у наумима покоравања света. Нажалост, и савремени свет не оскудева у безумницима који, вођени само њима зна-

ним мотивима, снују вековима неостварене снове да покоре друге зарад својих циљева. Зато нек нас невино страдање наших предака крвавог октобра 1941. године још једном сети да се данас запитамо како да се заштитимо да нам се историја не понови, ма колико се некима међу нама таква могућност чини немогућом. Наша чежња за слободом није увек и свуда бивала схваћена. Чини се, нажалост, да у том смислу, и ови наши, савремени дани, нису другачији. И данас нам се, ево, нажалост, постављају ултиматуми и услови само наизглед лепше упаковани, и то од оних који, чини се, из историје и сопствених заблуда ништа нису научили. Стога седамдест четврти помен на наше невино страдале искористимо да се данас из Краљева, далеко и јасно, чује наш глас да светом завлада мир – рекао је Јовановић. Присутнима на комеморативној седници о потреби чувања сећања на жртве октобра 1941. године говорио је музејски саветник, историчар Драган

Драшковић. Прве комеморације стрељанима у Краљеву октобра 1941. године одржане су већ после четрдесет дана, 30. новембра, а након ослобођења у Другом светском рату на поменима који су одржавани сваког 14. октобра свештеници нису учествовали све до 2000. године. Најдуже се помен жртвама обележавао на начин установљен 1965. године кад је овај догађај попримио национално обележје, а пригодни програм у Спомен парку сваке године припремали уметници из друге републике бивше Југославије. О значају који се придавао овом догађају сведоче и директни телевизијски преноси из Спомен парка који су емитовани на простору целе Југославије. Након 2000. године комеморативни скупови на Спомен гробљу попримају локални карактер, а различити фактори су утицали на то да се број спремних да одају пошту невино страдалим жртвама из године у годину смањивао. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

Музејски саветник - историчар Драган Драшковић

МАГАЗИН

11.10.2015.

СЕЋАЊЕ НА СТРЕЉА

спомену на најтрагичнији догађај у прошлости Краљева, краљевачки октобар 1941. године, обележавамо 14. октобра. Сваког 14. октобра сећамо се невино страдалих, безумне наредбе да се за погинулог немачког војника стреља 100 Срба, а за рањеног 50. Сећање манифестујемо: комеморацијом, минутом ћутања, паљењем свећа, поменом (парастосом), програмима у једном периоду називаним Октобарским свечаностима, изложбама, књигама, спортским догађајима и на друге начине.

Од 1944. године у утврђивању програма за 14. октобар перманентно су присутне промене, лутања и тензије, што је допринело затамњивању самог догађаја и изостанку неопходног поштовања невино страдалих. Најтрагичнији догађај у прошлости Краљева, одмазда изражена квотом 100 за убијеног, 50 за рањеног Немца, временом је постао безличан, нереалан, неразумљив, несхватљив, непрепознатљив, неутврдив, са истим проблемима и питањима и после 74 године: историјско тумачење догађаја,

број стрељаних, начин обележавања, изглед стратишта, његов назив, да ли да се жртвама гради капела или спомен-соба. Минула епоха и потреба за победничким писањем историје су прошлост, па је идеологизација, политизација и дневно-политичка употреба овог догађаја данас неумесна. Потреба постојања разних симетрија зарад братства и јединства попут ове коју је изговорио Јосип Броз Тито је такође одавно превазиђена и проказана: „Тај Недић, тај издајник српског

народа који је до сада пролио потоке српске крви, који је у Крагујевцу, заједно са Гестапоом убио митраљезима око 7000 грађана и радника, који је у Краљеву поубијао 1700 радника, који је заједно с Нијемцима попалио Мачву, Поцерину и друга мјеста у Србији – тај крволок је исто, такав зликовац, као што је зликовац онај огавни Павелић, који је у Хрватској поубијао стотине хиљада Срба“. Данас, после толико времена, првенствено Краљевчани треба да прихвате резултате до којих је дошла

историјска наука проучавајући краљевачки октобар 1941. и да за почетак одају дужну пошту невино страдалим, познатим именом и презименом, а њих је до сада 2190. Јер тако је почело. И поред страха Немаца од традиције и обичаја српског народа, израженог и у наредби генерала Бемеа да се приликом закопавања стрељаних треба пазити од стварања српских светилишта (ходочашћа) и да треба спречити стављање крстова на гробове, украшавање истих и да због тога сахрањивање треба вршити намерно на

усамљеним местима, мајке, супруге и родбина стрељаних су успели да први организовани помен на гробљу стрељаних обаве највероватније 14. октобра 1942. године, у амбијенту од кога су Немци страховали, са гробовима обележеним крстовима, и у присуству неколико свештеника. После ослобођења Краљева 29. новембра 1944. године и прве комеморације ослободилаца стрељанима октобра 1941. године, 30. новембра, уследили су организовани помени са устаљеним обликом, на којима свеш-

Фото: М. Радовановић

АНЕ OКТОБРА 1941.

МАГАЗИН

11.10.2015.

теници нису учествовали. Око 1950. централни део Спомен-гробља је уређен: посађене су тополе, пошто су претходно повађени крстови са хумки. Нове измене у обележавању 14. октобра одиграле су се 1965. године. Први пут је тада, на плакатима који најављују ову манифестацију, реч помен замењена новим изразом – Октобарске свечаности. До тог времена чак су сви плакати који најављују помен штампани искључиво црном бојом. Тако су заборављене стрељане жртве. Уместо помена свештеника, друштвено-политички радници и борци евоцирали су успомене на славне дане НОБ-а и револуције, уместо крстова са именом и презименом израстале су тополе, уместо плаката црне боје уследили су шарени папири са најавом Октобарских свечаности. Гробље стрељаних октобра 1941. године постало је Спомен-гробље, Лагерско гробље или Спомен-парк. Уместо повика које су таоцима приписиване: „Живео друг Тито“ и „Живели

партизани и друг Тито“ (због конспиративности, за Тита у то време нису знали ни чланови КПЈ), евидентно је да су се у моменту ишчекивања смртоносних рафала они бринули и грчевито борили за живот тражећи путем порука од породица и пријатеља помоћ. На пример, од Благоја Кастратовића који је 16. октобра ухапшен, у кући у Улици цара Душана, професора српског и француског језика, познатог књижевника који је од краја јула 1941. са породицом у Краљеву потражио спас од шиптарског терора у Приштини, сачуване су четири поруке. Стрељан је 20. октобра, а у последњој поруци од 19. октобра упућеној жени, пише: Недеља, 19. X 1941: „Драга женице, Многи се синоћ спасише помоћу објава из Команде, па и три професора. Зато пођи код пуштеног проф. Гинића, (иза среза - Цара Душана, 12), и нашег секретара Теокара, (Цара Душана 52), и умоли: да ме одмах унесу у списак за објаву, а ти зови у помоћ

за код Комаданта кума Зору, Ђорђевићку, Перовића, тумаче које газда познаје и Божа кафеџију и његову келнерицу Бранку, а паре не жали. Милош је овде учитељ а има 42. год. а ја 37. год. Клекни с децом на колена на калдрму пред командом да те пусте код Комаданта. Жури док није касно... Постеља ми не треба. Поз. Благоје Ако добијеш објаву, нека је пошаљу одмах овамо.“ После скидања блокаде, прве вести и појединости из Краљева налазимо у новинама Ново време од 10. децембра 1941. године. У извештају пише: „Од 4. октобра радње су биле затворене, надлештва нису радила. Устаничке снаге су заузеле све околне положаје и град потпуно опколиле остављајући га без везе са осталим светом. Неколико пута су топовима гађали саму варош. Погођено је неколико зграда, а од многобројних детонација сви прозори у Краљеву су поразбијани. Краљево је у црнини. Ретка је кућа у којој неко није погинуо. На лицима грађана јасно се оцртава

трагедија коју су преживели. За време блокаде Краљево је остало готово без хране. Последњи пазарни дан у Краљеву био је 3. октобар. После тога сељаци нису имали могућност да долазе у варош. Коме се шта затекло у кући од тога је и живео. Пијаца је прорадила тек почетком децембра 1941. г. када је забележена живост и куповина свега, јер су све залихе биле истрошене.“ Владика Николај Велимировић је пре доласка у Краљево, ради спречавања и заустављања крвопролића, из Љубостиње, упутио Драгољубу Дражи Михаиловићу писмо: „Шта ће нам користити земља ако се истреби народ? А истребљење народа српског сада се врши са неколико страна. Бог и народ – треба се Бога бојати и Богу молити, а народ свој волети и жалити. Али, на жалост, има пуно безбожника, који нити се Бога боје нити народ воле и жале. Многи су од њих извукли благовремено своје породице из градова па онда почели немилосрдно да руше туђу имовину и убијају туђе

мајке, синове и кћери. Авај, погибија српска од безбожника! Неизмерно боли и мене и многе друге Србе, што се у последње дане почело ово рушење приписивати и Вама. Свет је у неизвесности, односно Ваших планова. Да ли заиста и Ви учествујете у борбама око Краљева, или то неко злонамерно, а у своју корист, ставља под Вашу фирму? Тако и по другим местима. И ова неизвесност помрачава мисли и леди срце сваког српског родољуба. Ја се каменим у манастиру и само се молим Богу за српску слогу. Ако икад она четири С треба да имају неки практични и спасоносни значај, то треба у овом времену. Војвода Б. Г. (Богдан Гордић) причао ми је много о Вама. С дивљењем говори о Вашој мисаоности и храбрости. Али жалим што не долазите са њим у везу, као и са другим чисто националним јединицама. Учините у овом правцу све што можете и то хитно. Чувајте се свих оних ортака, који

у Бога не верују. Никад у историји ниједан Србин без вере у Бога није учинио ниједно велико дело, од Немање до Карађорђа и војводе Мишића. Без Бога ни преко прага – говоре Срби од увек. Зар могу радити на добру свог Божјег народа они људи који немају дубоку душу Србинову нераскидно везану с Богом и свецима – крсним славама? Партијаштво нас је и упропастило и осрамотило. Па зар још да партијашимо? И то данас, и то у Шумадији? Патриотска Босна данас може да послужи примером партијашкој Шумадији. Ако. Пођимо за неким примером. Ујединимо ово мало светлих народних снага, не да се с неким далеко јачим од себе боримо сада, него само да очувамо што више робља српског у животу до бољих дана и за боље дане. Као кроз тунел путујемо. Али, моја је непоколебљива нада, да ће Бог благи опростити нам многе и премноге грехе наше и да ће нас извести на ве-

лику светлост. Уосталом, тако је прорекао и онај чудни кремански пророк, чија су се сва прорицања до сада збила и с невероватном математичком тачношћу испунила. То није био неки гатар него прави Божји човек и визионар. Молим Вас, наредите Вашим људима да нипошто не псују светиње, да се посведневно Богу моле и своје крсне славе како могу држе. Тешко је бити прави Србин. Само прави човек може бити прави Србин. С поздравом и благословом одани Вам † Е. Николај. Бог нек вам је на помоћ!“

МАГАЗИН

11.10.2015.

Покушаја спречавања и заустављања крвопролића у Краљеву октобра 1941. године, осим наведених владике Николаја, било је још. У најкраћем, поменућу два. Први, који је уследио 7. октобра 1941. године, из штаба партизанског одреда „Јован Курсула“, када је у интересу заштите становништва од будуће одмазде, после

очекиваног општег напада устаника на само Краљево, у Ортскомандатуру Краљева упућено писмо у виду ултиматума са захтевима које су саставили и потписали Гојко Николиш Медико и Павле Јакшић. У мемоарима које су објавили 1988. и 1990. године ултиматумом је тражен: 1. престанак хапшења 2. престанак паљења српске имовине 3. 1.800.000,00 динара за накнаду штете 4. ослобођење свих ухапшених 5. признање свих права ратујуће формације У случају неиспуњења, биће стрељано 8 заробљених немачких војника. У мемоарима Јакшић наводи: „Како смо Николиш и ја документ потписали правим именима и презименима Немци су вероватно уложили доста труда да би се докопали наших породица. Али, оне су биле у илегали и на устаничком Кордуну, изван дохвата немачке власти.“

Други пример који наводим је покушај заустављања трагедије у Краљеву, делегације која је на предлог грађана и општинске управе, и после пристанка Немаца упућена у штабове опсаде Краљева са задатком да их обавести да ће се одмазда вршити све док се не дигне блокада и да је до тог тренутка стрељано преко 1.500 грађана и радника, да је затворено још толико и да ће се рација наставити. О овој делегацији сећање је оставио забележена у писму 12.12.1967. године Радослав Веснић. Осим њега, у делегацији су били кмет Миле Радовановић, један службеник и један радник. Пре поласка делегације на задатак, Веснић сведочи: „Општински функционери су нас онда повели у немачку команду места, где нас је примио неки побеснели нацистички командант, који је сиктао, претио и рекао нам да идемо `бандитима` и да им саопштимо да ће Краљево бити истребљено и запаљено ако не обуставе блокаду.“ Са белом заставом де-

легација је стигла до Дракчића, где су је поред једног рова примили комесар Митровић и мајор Ђурић. О ситуацији у Краљеву обавестили су Врховни штаб и штаб Драже на Равној гори. Сутрадан рано ујутру Радовановић и Веснић су упућени на Равну гору, а друга два члана делегације су из Дракчића упућена у Краљевачки одред. Делегација није имала успеха јер су блокада и напади настављени. Пре сто година, почетком новембра 1915. године, Краљево је било у сличној ситуацији. Због претње гранатирањем града, да би сачувала град, животе становништва и њихову имовину, општинска делегација Краљева, на челу са председником општине Јовицом Стојковићем и Ђорђем Радићем, професором Ратарске школе, 6. новембра 1915. године, сачекала је окупатора. По сачуваном концепту, на основу бројних прецртавања, види се да су речи које је Јовица Стојковић изговорио немачком команданту с муком биране: „Господине команданте,

Као председник општине овога града част ми је у име грађанства предати вам град Краљево. Предајући власт у ваше руке, уверавам вас да ћемо се вашим наредбама и прописима строго покоравати, а и сам сам чврсто уверен да ћете ви штедети животе и имања наших грађана како би се оно могло на миру одати своме редовноме животу и раду.“ Јовица Стојковић, председник Општине краљевске, у време предаје града 1915. године. Сећање на стрељане у Краљеву од среде 15. до петка 20. октобра 1941. треба да је константно, а не само 14. Жртве захтевају нова расветљавања и појединости, тумачење које их не сме заборавити. Јер, како рече професор Радован Самарџић: „Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље да је и нема. Јер свет се ослања на историју. То је темељ на коме он почива. Ми је можемо анулирати, можемо ниподаштавати, можемо сматрати да ми идемо у ново

време одбацујући ту историју. Без обзира колико су наши погледи нови, револуционарни, за некога анархични, она нас прати као сенка коју за собом вучемо. Према томе, та сенка треба да буде нешто што одражава нашу фигуру, али што истовремено не утиче на нас да нас поклопи тамом и да нам засени људску свест.“ Док сам размишљао како да завршим ово излагање и преписивао белешку из црквеног календара за просту 1941. годину, за октобар: „Киша, време опасно Немачка војска поново прелази преко нас Срба“, јавио ми се телефоном из Немачке син стрељаног Стевана Нонковића, Душан, уредник Гласа дијаспоре. Поред интересовања о радовима на огради и капели на Гробљу стрељаних, обавестио ме је да је немачком парламенту упутио петицију са захтевом да се обави генетска анализа стрељаних. Каже да је жеља мајке била да се кости мужа сахране поред ње, или бар обележе. Краљево, 14. октобар 2015.

Љубиша Ајдић: Деца рата Pesmu palim taocima pesmu dugu sedamdeset i dva leta Oče naš Vasilije. Tebi – svima vama kažem!

МАГАЗИН

11.10.2015.

Добро вече желим свима

кол'ко год вас овде има. Овде има седам жена, која свака мужа нема. Овде има седам жена која свака мужа не

овде има. Пела Ружа Цвета Зиска Руска Тоска Кија-Влаха! Добро вече желим свима кол'ко год вас

Овде нема седам тата однео их вихор рата. Ту је пало седам мртвих на хиљаде све бесмртних...

Добро вече желим свима колко год вас живих има? Овде живе деца сама заштита им тужна мама. Овде живе деца сама

заштита им мама, Мама!... Добро вече децо ерата, како оде толко тата?! Изгибоше изван шума усред града од куршума.

Стрељао нам Nemac – Оца, за једнога 100 таоца. Црно вече паде свима, да ли људи живих има? Ту настрада пола града

од germanskog црног гада. Ту изгибе мноштво лица, многи незнан избеглица... Да ли знате браћо мила, где се ова крвца лила?!

Крв је прсла у „lageru“ код Краљева међу траву... Крв се просу по стратишту код Краљева храни траву. Бујај, бујај

траво рата, бујај сада ко – никада... Бујај, бујај траво мира никад више пир вампира! Љубиша Ајдић Краљево, 14.10.1941. Београд, 4.01.2014.

МАГАЗИН 11.10.2015.

МАГАЗИН

11.10.2015.

Тридесет четврта седница Скупштине града

УСВОЈЕН РЕБА - Ребалансом буџета „Топлани“ и „Водоводу“ по десет милиона динара. – Највеће уштеде у Градској управи и Дирекцији за планирање и изградњу због пројеката који не могу бити реализовани до краја године. – Спортистима и информисању од јавног значаја по пет милиона динара. – Нове цене смештаја деце у предшколске групе. – Смењен директор Дома здравља Краљево др Љубомир Стефановић. – Нови вршилац дужности бивша директорка др Мирјана Крчевинац. – Жучна расправа поводом већег броја тачака дневног реда. – Најжешћи критичари Покрет за Краљево, Двери и Демократска странка

АЛАНС БУЏЕТА ептембар је месец кад сви корисници средстава из градске касе са посебним интересовањем очекују ребаланс буџета како би што безбрижније дочекали крај календарске године. Због важности за град ова тачка се нашла на првом месту предложеног дневног реда за тридесет четврту седницу Скупштине града којој је претходила још једна седница Градског већа. Била је то прилика да заменик председника Скупштине Ненад Марковић предложи да се у дневни ред уврсти Предлог решења о давању

сагласности на Програм о изменама и допунама Програма пословања Јавног предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ за ову годину, а Покрет Двери неколико других. Они се односе на поверавање посла Центру за социјални рад Краљево за сачињавање социјалне карте најугроженијих становника града Краљева ради субвенционисања рачуна за грејање, формирање Фонда за помоћ породици и лечењу тешко оболеле деце и разматрање економско-социјалне ситуације у Краљеву. Амандмане на Предлог од-

луке о изменама и допунама Одлуке о буџету града Краљева за 2015. годину поднели су Ненад Марковић и одборничке групе Демократске странке и Двери. И овога пута је било потребно да прође петнаестак минута од термина заказаног за почетак до тренутка кад је председник Скупштине града потврдио да је присуство 53 одборника довољно за рад и одлучивање. Током заседања кворум по правилу варира, јер Пословник о раду Скупштине града не обавезује одборнике да буду при-

МАГАЗИН

11.10.2015.

сутни током расправе, па је око поднева број присутних у сали пао испод 40 да би након скоро целог сата од почетка коначно био усвојен дневни ред. Већином која је варирала између 36 и 39 гласова одбијени су предлози Покрета Двери за допуну дневног реда, а прихваћени они којим је Демократска странка тражила разрешење и именовање чланова градске изборне комисије. Прухваћен је и предлог Ненада Марковића да се одмах након разматрања ребаланса буџета за ову годину разговара о Програму уређења грађевинског земљишта. Пуна три и по сата су одборници Скупштине града ломили копља у покушају да докажу како су баш њихови ставови по питању ребаланса буџета најисправнији. После уводног излагања градоначелника Краљева Томислава Илића најгласнији су у осуди предлога, као и много пута до сада, били одборници Покрета за Краљево, Двери и Демократске странке уз свесрдну помоћ незавинсног одбор-

ника Рада Ерца. Основ за ребаланс буџета је педесет милиона динара који су планирани за набавку апарата за магнетну резонанцу, а нису утрошени након што је средства за куповину обезбедио донатор. И док су креатори буџета настојали да објасне како су средства којима се располаже распоређена на позиције са којих ће моћи да буду утрошена до краја године, опозициони прваци су чврсти у уверењу да је то још један у низу лоших потеза власти. За подстицај запошљавања је опредељено додатних шест милиона динара, а 20 за обављање градског и приградског саобраћаја до краја године с обзиром да 31. октобра „Аутотранспорту“ прети блокада рачуна због неизмирених обавеза према повериоцима. Законска обавеза локалне самоуправе да организује градски и приградски превоз била је основни мотив за издвајање знатне количине средстава у ову сврху. Највише замерки опозиционих од-

борника односи се на субвенције јавним предузећима какве не познаје придруживање Европској унији. И док су упорно покушавали да докажу како је по десет милиона динара начин за финансирање рада неспособних директора у „Топлани“ и „Водоводу“ у локалној самоуправи их правдају повећањем трошкова пословања. Иако је дошло до знатног појефтињења гаса поскупели су други инпути који учествују у цени грејања, а долази и обавеза исплате рате кредите, па је десет милиона динара субвенција једини начин да се избегне повећање цена грејања. Ако се узме у обзир да се све више корисника услуга „Топлане“ искључује са мреже, а предузеће није у могућност да наплати потраживања од великог броја корисника субвенције су се показале као једнини начин да се обезбеди несметано снабдевање топлотном енергијом за друге кориснике. Слична је и ситуација у „Водоводу“ који је инвестирао у проширење мреже на пригрдска насеља, има

велика ненаплаћена потраживања, а долази на наплату и кредит који је обезбедио несметано снабдевање грађана здравом пијаћом водом и у најсушнијем периоду године. Ма колико одборници опозиције покушавали да докажу како је Општинска стамбена агенција паразитско предузеће, које само троши паре, ребалансом му је додељено додатних 2,5 милиона због преузимања дела надлежности везаних за урбану регенерацију дела насеља у Доситејевој улици. За ову сврху је буџетом планирано 34 милиона динара који су ребаласном сведени на 15, а закључак да је до краја године довољно само десет био је основ да се са ове позиције пет милиона динара усмери на финансирање информисања од јавног значаја. Спортистима је на првобитних 45 додато још пет милиона динара, а 4,2 власницима стамбених објеката у Ибарској и Улици Југ Богдановој који су претрпели штету у земљотресу пре скоро пет година.

Највећа уштеда од 46 милиона динара остварена је код Градске управе, а за 15 код Дирекције за планирање и изградњу због пројеката које није било могуће реализовати до краја ове године. Ребалансом буџета за ову годину Дечјем одмаралишту „Гоч“ је додељено нових 4 милиона динара за уређење хидрантске мреже, а тек након расписивања јавног позива сукцесивно ће се вршити задуживање за градњу новог павиљона ове установе. Поподневни део седнице отпочео је неколико минута после 16 сати у прилично испражњеној сали, а жучна дискусија водила се око цена смештаја деце у предшколску установу. Економска цена целодневног боравка детета у предшколској групи износи 21.800 динара, у припремном школском програму 18.225 колико и у мешовитој групи предшколске установе. Како родитељи плаћају само петину износа месечна обавеза ће убудуће износити 4.360, односно 3.645 динара. Ништа мање подова за нападе опо-

зиције није изазвао ни предлог да се допуни Статут Народе библиотеке „Стефан Првовенчани“ како би се, након одласка у пензију актуелне директорке, на ово место поставила тачно одређена личност, али ни раније најављена смена директора Дома здравља Краљево др Љубомира Стефановића коме се на терет ставља низ неправилности у раду. Иако је он, обраћајући се одборницима, настојао да демантује сваки од навода који су били повод за смену није успео да убеди гласачку машинерију, па ће се по ступању на снагу одлуке о именовању новог вршиоца дужности на место директора Дома здравља вратити др Мирјана Крчевинац. До 20 сати, кад је окончан рад тридесет четврте седнице Скупштине града, одборници су разматрали још неколико кадровских питања везаних за чланство у упрваним одборима и градској изборној комисији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

11.10.2015.

МАГАЗИН

Десанка Кастратовић

Без длаке на језику: Десанка Кастратовић (2)

- Средства из осиромашеног градског буџета не троше се увек на адекватан начин. - Политика није само бављење капиталним пројектима. - Више од тога што немају ни елементарне услове за живот армији малих људи смета чињеница да су заборављени. - Истурена одељења дискутабилних универзитета дају сумњиво образовање. - Владајућа већина током три и по године није показала ни минимум интереса да подржи било који од предлога опозиције. - Уско гледање на ствари ограничено личним и страначким интересима у опозиционим круговима се сматра недовољним степеном едукације највећег броја представника владајуће већине у локалном парламенту. - Већину грађана не интересују демократски процеси, не знају како функционишу институције и локални парламент, нису укључени у рад, нити имају простора да учествују у томе

Фото: М. Радовановић

СВЕ МАЊЕ НАДЕ ЗА МЛАДЕ? 31

МАГАЗИН 11.10.2015.

елики део армије незадовољних различитим аспектима живота у локалној заједници чине млади, а настојање да се открије шта је то што им највише недостаје доводи до поразног сазнања о малом броју ствари којима су задовољни. Највећи број оних који су пристали да разговарају потврђује да их и нема, или бар не у потребним количинама. Млади су у поприличном броју кивни на количину и квалитет информација које о њиховим проблемима пласирају локални медији, па са довољном дозом сигурности потврђују да и не прате оно што им се нуди у дневним информативним емисијама на талевизији. Посебан проблем је што не постоје специјализоване емисије које се баве њиховим проблемима, па прилично чудним сматрају настојање МагазИНа да се бави и њиховим проблемима. Такав став дели и Десанка Кастратовић, одборница Демократске странке у Скупштини града која, осим политичке опције којој припада, заступа интересе највећег броја младих у Краљеву. Она је само једна од бројних припадника ове генерације која сматра да младима, ако не може да се помогне у решавању проблема, треба бар дати могућност да укажу на њих и предложе начине решавање. А проблема, каже Кастратовић, има толико да их треба решавати што пре како се не би дошло у ситуацију да се и оно мало преосталих упита каква им се перспектива нуди. Решавање бројних проблема је увек повезано са количином новца из осиромашеног градског буџета, а наша саговорница се сврстава међу оне који верују да се она не троше увек на адекватан начин. Отуда и уверење да стотинак хиљада евра уложених у телевизијске преносе седница Скупштине града, током троипогодишње владавине напредњака, није у адекватном односу побољшало програм, а могло је да се потроши на паметније ствари. У Краљеву живи довољно велики број становника у стању социјалне потребе, а није безбачајан ни број хендикепираних особа и инвалида којима се не поклања довољна

пажња, па им није омогућен ни приступ бројним институцијама у којима би могли да реше бар део проблема који их тиште. Десанка Кастратовић спада у ред оних који сматрају да политика није само бављење капиталним пројектима. Значајнији од њих у овом тренутку су проблеми малих људи којима, више од тога што немају ни елементарне услове за живот, смета чињеница да су заборављени. Трагично делује сазнање да је међу њима велики број младих који, као и сви остали, теже високим дометима. - Ако жели да нешто направи у животу млад човек мора да постави високе циљеве, много да уложи у образовање и буде спреман да се одрекне многих других ствари због тога. Нисам имала дилеме по том питању, јер сам желела нешто што ће ми пружити највећи ниво образовања, али сам свесна да многи немају средства да оду и студирају негде ван овог града. То сужава простор за развијање јер када одете из мале средине добијете ширину коју овде не можете, а све је повезано са тим колико су људи финансијски спремни да децу школују изван Краљева. Што се тиче факултета у Краљеву су то углавном истурена одељења неких универзитета који су дискутабилни, па не знам какво образовање добијају они који завршавају те факултете. Град не пружа оно што би требало, па многи остану тамо где су отишли на студије, а то је једно од питања о којима се не размишља. Стално су присутне приче како ће у Краљево доћи универзитет, како ће постати град који ће окупљати младе људе и студенте, а све стоји и чека се да се појави неко ко ће се тиме бавити – каже Кастратовић. У време кад се на свим нивоима власти говори о потреби штедње, како би се стабилизовала држава, младима у Краљеву смета одлука Скупштине града о задуживању тешком 230 милиона динара намењеном инфраструктурним пројектима за које се не зна ни где ће бити, ни како ће изгледати, а ни колико је њихова изградња у овом моменту оправдана. Најспор-

нијим се у бројним круговима, а најгласнији су опозициони, чини изградња затвореног базена. Иако још нико није децидно потврдио да тако нешто није потребно није мали број оних који врте главом при сазнању да има много пречих ствари у ситуацији кад велики број становника локалне заједнице на почетку другог миленијума и даље нема решено питање снабдевања здравом пијаћом водом, нити прикључак на канализациону мрежу. У таквој ситуацији оправданим се чини питање могућности одласка на базен оних који нису у ситуацији да задовоље ни елементарне животне потребе, посебно кад је све више незапослених, плате све мање и несигурније, а чак и одлазак до базена укључује издатке. - Треба улагати у приоритетне ствари које ће омогућити људима да живе, а тек онда све остало. Имамо много других проблема које треба решавати, а кад их решимо лако ћемо да градимо базене и све остало. Кад немате осигурану егзистенцију, здравствене услове, неће вам ни пасти на памет да идете да се купате на базену – каже Кастратовић. Опозиционим одборницима посебно тешко пада сазнање да владајућа већина током три и по године владавине није показала ни минимум интереса да подржи било који од предлога који долази са њихове стране. Разлог таквом понашању види се у ставу да минимизира улогу ове групе представника грађана, јер би могли да угрозе позиције које су заузели након мајских избора 2012. године. Улога опозиције да конструктивном критиком и новим предлозима допринесе квалитетнијем раду највишег законодавног органа у локалном парламенту никада није схваћена добронамерном што се на најбољи начин манифестује приликом гласања кад је најизраженија поларизација између две супростављене политичке опције. Уско гледање на ствари ограничено личним и страначким интересима у опозиционим круговима се сматра недовољним степеном едукације најве-

11.10.2015.

МАГАЗИН

ћег броја представника владајуће већине у локалном парламенту. Досадашње искуство показује да је њихов рад приметан само за време гласања кад послушно дижу руке и подржавају све предлоге коалиције којој припадају, а са истом жустрином одбијају све који долазе са друге стране. О квалитету људи који заступају интересе партија на власти сведочи и сазнање да највећи део њих од конституисања новог сазива није ни учествовао у раду Скупштине града, због чега је сала за седнице током заседања најчешће полупразна. Ону половину која учествује у раду чине одборници опозиционих странака. - Бити одборник, посланик, или представник града на било ком нивоу, је нешто што треба да буде част, јер немају сви могућност да добију такво место. Из тог разлога сам почаствована да седим у парламенту иако сам стекла утисак да, колико год се ту решавају значајна питања за живот наших

грађана, нема комуникације између њих и локалне власти. Поводом Дана демократије спровели смо истраживање које је показало да већина грађана нема елементарно знање из ове области, нити их интересују демократски процеси, не знају како функционишу институције и локални парламент, нису укључени у рад, нити имају простора да учествују у томе. Иако грађани треба да дају инпуте шта да радимо и да доносе одлуке, а политичари да их спроводе и финализују, они су потпуно занемарени – каже Кастратовић. Такво понашање отвара широк простор за манипулацију и олако давање обећања посебно пред изборе на било ком нивоу. Наслушали су се Краљевчани многих прича, највише о отварању аеродрома чије је пуштање у рад током последњих неколико година одлагано више пута. Пред кампању за долазеће локалне, евентуално нове ванредне парламентарне, изборе

прича ће поново добити на актуелности а онда ће, као и сваки пут до сада, бити само повод да позиција повремено подсети на још једно од изневерених обећања. Навршава се и пета година од земљотреса, који је у новембру 2010. године погодио Краљево, а становници дела Доситејеве улице још чекају обећану регенерацију насеља као шансе за решавање стамбеног питања, али и начина да се оживи грађевинска индустрија као покретач свих других видова привредне активности. Незадо вољство становника овог дела града је све израженије и поред повремених активности којима локална самоуправа показује да нису заборављени. Из опозиционих редова све се чешће поставља питање везано за троипогодишњи учинак владајуће коалиције којој се замера енормно запошљавање у јавним предузећима и установама. Иако је трећина радно способног становништва без посла другу поло-

вину године на измаку бележи отпуштање великог броја људи који се мери хиљадама. - Са друге стране пласира се податак да се незапосленост смањује, и да све боље живимо, а кад питате обичног човека да ли живи боље него пре три године не верујем да ће вам то и потврдити. Струја је у августу поскупела 12 одсто, плате и пензије су смањене, и то је оно што утиче на живот сваког човека, па не видим шта је ова власт урадила да би грађанима омогућила бољи живот. Реформе су неопходне, и то је нешто што мора да се деси, али не тако што ће се узимати од грађана оно што су стекли радећи годинама и директно ударати на њихово достојанство. Ако хоћете да реформишете државу морате да улажете у образовање и друге ствари које ће донети просперитет, а не да узимате оно што су запослени стекли током радног века – каже Кастратовић.

Међу онима који не виде перспективу у Краљеву највише је младих који одлазе у потрази за бољим животом. Посебно је погођена генерација која је одрастала у време ратова и санкција међународне заједнице, па је то период који је најјаче урезан у колективно сећање. У таквим условима тешко је бити млад у Србији која постаје земља старих јер сваке године нестане по један град од тридесетак хиљада становника. Али, има и оних који су спремни да остану уверени да, колико год да је тешко, кад тад мора доћи време бољег живота. У такве се сврстава Десанка Кастратовић уверена да са младима из других странака, ако партијске интересе подреде интересима генерација младих људи, може учинити много да се покрене град. У супротном не преостаје ништа друго до да се прикључе хиљадама оних који су већ отишли. - Проблем је што се младима не пружа шанса, увек вам кажу да има

времена јер смо још млади, а кад тражите посао траже радно искуство. Како да имате искуство кад вам нико није дао шансу да га стекнете? Када млади покажу спремност да мењају, кад неће компромисе, онда су спутани у томе и морају да чекају или да одустану. Ипак, верујем да смо нова генерација младих који ће превазићи сујете и устати да нешто мења, јер ако ми не променимо нема ко други да мења – каже Кастратовић Ма колико много шта указивало на песимизам неспорна је потреба активне борбе за боље услове живота, било да је то укључивањем у политички живот или невладин сектор, веће интересовање за дешавања у граду и ангажовање да се ствари мењају. Десанка Кастратовић то чини и волонтерским радом у Канцеларији народних посланика која пружа шансу за стицање нових искустава, првенствено у сусрету са људима који имају социјалне проблеме. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

Коришћење обновљивих извора енергије у јавним објектима

МАГАЗИН

11.10.2015.

ЈЕФТИНИЈЕ ГРЕЈАЊЕ

- Коришћењем обновљивих извора енергије на бази био масе се постижу значајне уштеде и подстиче и локални економски развој. – Лож уље најскупљи енергент који се користи за загревање јавних објеката. - Преласком на нов начин грејања, коришћењем обновљивих извора енергије на бази био масе, новац уложен у замену котлова може се вратити за само три грејне сезоне. - На тржишту Србије готово да нема пелета, јер се комплетна производња извози. – Грејање на лож уље три пута скупље од грејања на пелет. – Половином новембра округли сто о обновљивим изворима енергије. - Неопходна државна стратегија којом би се смањила зависност од увозних енергената и уштедела знатна средства за загревање јавних објеката

Јован Нешовић

11.10.2015.

МАГАЗИН

свету већ дуже време постоји тенденција коришћења обновљивих извора енергије за грејање како би се, у све тежој финансијској ситуацији, уштедела средства неопходна за набавку енергената и утицало на смањење емисије штетних гасова који утичу на појаву ефекта стаклене баште. Осим у домаћинствима која, највише због цене, избегавају коришћење угља и лож уља код других корисника се није далеко одмакло. Велики искорак учинило је Удружење грађана „Нови пут“ са пројектом „Коришћење обновљивих извора енергије у функцији одрживог развоја локалних заједница“ чија се реализација приводи крају. На конкурс Министарства пољопривреде и заштите животне средине стигло је око пет стотина предлога

пројеката, а краљевачки уврштен међу 35 којима су одобрена средства за реализацију. Руководилац пројекта Јован Нешовић указује на основну идеју да се покаже колико се у финансијском смислу на територији Краљева може уштедети коришћењем обновљивих извора енергије, односно дрвне био масе, уколико се за загревање јавних објеката уместо досадашњег лож уља користи пелет. Жеља је била и да се покаже колико је смањење емисије угљендиоксида коришћењем обновљивих извора енергије, а све у циљу заштите ваздуха и утицаја на климатске промене што је данас приоритет у свету. Један од повода за овакво размишљање је и податак да Краљево има развијену дрвнопрерађивачку инду-

стрију у области обновљивих извора енергије, а квалитетан пелет производе „Мираја“, „Златић“, „Еко Студеница“ и други. Уз све то предузеће „Радијатор инижењеринг“ производи изузетно квалитетне котлове на ову врст горива, које извози у више од двадесет земаља, што потврђује да је, са становишта развоја локалне заједнице, посебно важно да се у наредном периоду што више користе обновљиви извори енергије на бази био масе, јер се тиме подстиче и локални економски развој. - Оно што смо ми до сада урадили, и шта ћемо у наредном периоду наставити, јесте да смо на основу прикупљених података, направили базу података о утрошку лож уља као једном од најскупљих енергената који се

користе у јавним објектима. Подаци се односе на количине и вредности који се потроше у току једне године, а урадићемо анализу за исту количину топлоте која се добије сагоревањем лож уља и пелета. Иза тога ћемо, на основу процене вредности инвестиција за набавке нових котлова на био масу, проценити за колико се времена она исплати само по основу уштеде за куповину енергената – каже Нешовић. Прелиминарни резултати пројекта показују да се преласком на нов начин грејања новац уложен у замену котлова може вратити за само три грејне сезоне. Ако се зна да је радни век котлова петнаест до двадесет година јасно је колике се уштеде могу остварити у локалном буџету чак и ако се занемари развој локалне економије

куповином котлова и пелета на домаћем тржишту. На територији града Краљева се анализа уштеда ради за првих седам објеката, Специјалну болницу „Агенс“ у Матарушкој Бањи, СОС Дечје село и пет основних школа и за сваки посебно би се врло брзо могло знати колике би се уштеде оствариле уколико би се прешло на нови начин загревања. У овој фази реализације пројекта жеља је да се широка јавност упозна са конкретним подацима о уштедама како би се активности прошириле на целу државу, посебно након сазнања да је у целом свету све присутнија тенденција да се смањи употреба скупих фосилних горива. Није безначајан ни податак ни о утицају на смањење спољнотрговинског дефицита.

Преласку на ново погонско гориво погодује и податак да је Србија богата шумама, и другим врстама био масе погодне за добијање топлотне енергије, а да би се и у другим деловима земље могло утицати на подстицање развоја металске индустрије. Обновљиви извори енергије на бази био масе су значајни због тога што се сагоревањем ослобађа много мања количина угљендиоксида који директно утиче на смањење ефекта стаклене баште. Са друге стране биљке у процесу фотосинтезе везују угљендиоксид који је отишао у атмосферу приликом сагоревања тако да су енергенти на бази био масе са становишта загађења животне средине потпуно неутрални. Колико се ослободи угљендиоксида толико га биљка веже тако

МАГАЗИН

11.10.2015.

да нема загађења и утицаја на ефекте стаклене баште. - Град Краљево има велике комплексе односно под шумама које покривају 46 одсто територије. За производњу пелета може да се користи биљна маса слабијег квалитета, отпад, трупци после великих поплава и ветрова кад дође до изваљивања стабала. У шумама приликом сече стабала остају гране дебеле неколико центиметара до неколико дециметара, а све може да се меље и користи за производњу пелета или брикета. Треба само са Јавним предузећем „Србијашуме“ направити организацију како да што мање тога остане у шумама и да се користи као енергент – објашњава Нешовић. Квалитет дрвне био масе за производњу пелета и брикета првенствено зависи од типа дрвета и количине влаге у њему. У домаћим условима се

као основни материјал и до 80 посто користи листопадно дрво, а остатак чине смрча или јела и то због везивања. За загревање се најчешће користе пелет пречника око 5 и дужине петнаест милиметара, и брикет нешто већих димензија, углавном за мање котлове, док се за веће индустријске користи нешто јефтинија сечка. Њен квалитет зависи од количине влаге и није препоручљиво да се користи уколико је има више од 35 посто. Интересантан је податак да у Србији на тржишту готово да нема пелета, јер се комплетна производња извози. О томе сведочи податак да се ни један од домаћих произвођача није јавио на конкурс којим Пљевља траже хиљаду тона пелета и четири хиљаде тона брикета. И овај податак на довољно убедљив начин сведочи о будућности обновљивих извора енергије на бази био масе.

- Веома је важно да 2,5 килограма пелета замењује 1 килограм лож уља. Ако је на тржишту цена килограма 20 динара, а килограм лож уља око 170 јасно је да је грејање на лож уље три пута скупље. За цену пелета су од посебне важности трнспортни трошкови, па је утврђено како се не исплати превоз сировине дужи од 80 километара. За сада постоји равнотежа у производњи пелета, а краљевачка „Мираја“ има могућност да повећава производњу, јер је капацитет постојеће сушаре дупло већи од тренутних потреба линије за пресовање. Други произвођачи са територије града су мањи и за израду на мањим линијама углавном користе отпад са других облика производње – каже Нешовић. Завршну фазу пројекта треба да чини округли сто о обновљивим изворима енергије, а половином новембра се у Краљеву очекују представници

Владе Србије и суседних држава, али и локалних самоуправа из ширег региона. Пројекат је дефинисао и тему округлог стола која се везује за повећано коришћење обновљивих извора енергија у добијању топлотне енергије. Забрињава податак да се у Србији нико систематски није бавио овим проблемом иако су почетни кораци нсправљени на територији Војводине где се користи агро пелет на бази отпадака у производњи житарица. Агропелет има топлотну моћ од 4 киловата по колограму, а дрвени око 5, што потврђује већи квалитет за 20 посто. Жеља аутора пројекта је да држава наредних година преко Фонда за заштиту животне средине одвоји средства за која ће моћи да конкуришу јавне институције заинтересоване за нов начин загревања. Уз половину средстава овог фонда другу половину

потребну за замену дотрајалих котлова на лож уље би требало очекивати од локалних самоуправа. Посебну повољност представља могућност коришћења средстава из фондова Европске уније, а на основу пројекта Удужења грађана „Нови пут“ и сличних. Егзактни показатељи упућују на став о потреби државне стратегије којом би се смањила зависност од увозних енергената, а уједно уштедела знатна средства која се троше за загревање јавних објеката. За сваки од њих на територији Краљева биће урађена исцрпна анализа као основ за тражење средстава од донатора или коришћење сопствених. - И ми негде можемо да пронађемо донаторе, јер има могућности да и удружење конкурише. Ово су добри пројекти са којима локална самоуправа у наредном периоду мора да конкурише и изнађе средства, јер се

много штеди. Ми смањујемо плате и пензије, а за енергенте дајемо трећину пара више него што би морали – каже Нешовић. Основна школа „Стеван Немања“ у Суденици, истурена одељења школе „Ђура Јакшић“ из Конарева у Богутовцу и Матаругама, школа „Доситеј Обрадовић у Врби“ и одељење школе „Вук Караџић“ на Берановцу имају грејну површину од 9 хиљада и пет стотина квадратних метара. Истраживање показује да се током једне грејне сезоне за њихово загревање потроши 7,1 милион динара. Израчунато је да би се коришћењем пелета у истом периоду потрошило 2,7 милиона динара што указује на уштеду од 4,4 милиона у само једној грејној сезони. Уз претпоставку да би степен корисности нових постројења био већи долази се до закључка да би и уштеде биле веће. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

Пред потрошачима роба сумњивог порекла

МАГАЗИН

11.10.2015.

ЦВЕТА НЕЛЕГАЛ

ЛНА ТРГОВИНА

екада место за продају искључиво пољопривредних производа надалеко позната краљевачка пијаца је стециште продаваца најразличитије робе међу којом је све више оне без потврде о пореклу. И док на највећем броју тезги разноврсне пољоприврене производе продају углавном препородавци у другим деловима се може наћи готово све, од игле до локомотиве. Иако прописи тачно дефинишу шта се може продавати у ком делу пијачног простора све је више оних који се оглушују о њих, а не реагују превише ни инспекцијски органи. У делу пијаце намењеном продаји половних ствари, на коме се не наплаћује чак ни пијачна услуга, по-

чели су да се појављују и прехрамбени производи сумњивог порекла не ретко и са далеко премашеним роком употребе. На тезгама се нађу различите врсте кекса, сокови и друга пића, па иако на овај начин није дозвољена продаја таквих производа инспекцијски органи не реагују, а запослени на пијаци не успевају да се изборе са продавцима. То потврђује неколицина оних који упозоравају на алармантно стање које се посебно погоршало у последњих месец дана. Продавци се представљају као социјални случајеви, јер као такви не подлежу обавези плаћање накнаде за пијачне услуге, а радници ЈКП „Пијаца“ потврђују како најчешће долазе са простора Рашке и Новог Па-

зара. Упозорења тржишној, санитарној и ветеринарској инспекцији да је топлих септембарских дана велика количина робе била изложена и на прегрејаним хаубама аутомобила, али и на плочнику. нису уродила плодом. Занимљиво је да осиромашено становништво купује не проверавајући порекло и рок трајања, јер је ова роба у неким случајевима и три пута јефтинија од легалне. Понуда је више него осталих дана посебно изражена петком и недељом, а међу људима на пијаци преовладава уверење да нико неће ни реаговати све док се не појави зараза и неко због немарности не буде животно угрожен. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- На краљевачкој пијаци, посебно петком и недељом, појачано присуство прехрамбених артикала без потврде о пореклу и истеклим роком трајања. – Прехрамбени артикли изложени на хаубама аутомобила и плочнику. – Инспекције не реагују, пијачна управа немоћна. – Продавци углавном из Рашке и Новог Пазара. – Цене и до три пута ниже од реалних

11.10.2015.

МАГАЗИН

Милија Бато Славковић

Петнаест година од демократских промена: Милија Славковић Бато (1)

- Танка већина од само једног одборника више од потребне половине била је довољна да се у Краљеву, пре него у другим градовима, након локалних избора 1996. године прекине полувековна владавина комуниста. - Вук Драшковић поставио председника Скупштине општине Краљево. - Мада у почетку није било превише притисака за запошљавање врло брзо се показало да је 95 одсто људи у власт ушло због личног интереса. – Разлаз са Српским покретом обнове. – Након протестног митинга у Београду 5. окобра 2000. године сви учесници су били убеђени да је Србија већ у Европској унији и да је завршен велики посао. - Очекивања су била невероватна, а људи убеђени да ће из иностранства да стигну милијарде марака

Фото: М. Радовановић

ИЗНЕВЕРЕНА ОЧЕКИВАЊА

рај другог миленијума на простору бивше Југославије обележило је настојање појединих република да добију статус суверене државе и других да се задржи постојеће стање, па су последњу деценију обележили крвави ратни сукоби са последицама које нису у потпуности утврђене ни након четврт века. На простору Србије је од појаве вишестраначја постојала изражена тежња за прекидом полувековне владавине комуниста, а свесрдна подршку опозиционим снагама у земљи, материјална и свака друга, стизала је и из иностранства. Бројни покушаји да се на легалан начин промени власт, а са њом и друштвени систем, нису давали очекиване резултате, па се на истеку миленијума приступило новим видовима борбе, последњи у покушају да се докаже како су лажирани резултати избора расписани након агресије снага НАТО пакта. Читаву деценију пре тога у различитим ситуацијама су сукобљавана мишљења о начинима решавања проблема, а у политичку борбу позивани угледни Краљевчани чији су се ставови поклапали са ставовима одређених политичких партија. Међу њима је био и Милија Славковић Бато а сазнање да размишља слично челницима Српског покрета обнове било је повод за позив да им се придружи. Без велике жеље да се, поред озбиљног бизниса, бави још и политиком попустио је под притисцима и ступио у редове странке пред крај 1993. године. Српски покрет обнове је три године касније, пред изборе 1996. године, склопио споразум са Демократском странком, а Славковић се нашао на листи за одборника Скупштине општине. Избори су вршени по већинском систему, а Славковић био уверен да у својој изборној јединици нема много шансе против кандидата Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. И двадесетак година касније верује да његово име у то време није било довољно познато, а да је на чињеницу да је победу извојевао у првом кругу деловала чињеница да су се појавили плакати са његовом фотографијом.

МАГАЗИН

11.10.2015.

Иако није превише био укључен у предизборну кампању Славковић се сврстао међу само пет, од укупно седамдесет, одборника који су довољну већину добили у првом изборном кругу. Танка већина од само једног одборника више од потребне половине била је довољна да се у Краљеву, пре него у другим градовима, прекине полувековна владавина комуниста. Кад им је после извесног времена пристигло појачање једног одборника радикала разлика између позиције и опозиције мерила се са четири одборника. Социјалисти нису били спремни да тако лако препусте власт па су искористили тренутак непажње опозиције и конституисали Скупштину општине, а за председника изабрали Зорана Јаблановића. Умешала се и међународна заједница, из Шпаније дошао тада веома активни премијер Фелипе Гонзалес, и дотадашња опозиција коначно преузела власт. - По коалиционом споразуму је договорено да Српски покрет обнове да председника, а осим др Радослава Јовића и Стаменка Чолаковића повремено смо се помињали Славко Недељковић и ја, па иако сам припадао Српском покрету обнове предложим за председника Драгојла Бажалца из Демократске странке. На крају је морао да одлучи Вук Драшковић код кога су одавде ишли са предлогом за два кандидата. Јовић се тек учланио у странку, па га нико није ни познавао, али се изненада појавио, а пошто је СПО имао већину њега изаберу за председника. Пре Другог светског рата је био обичај да сви одборници, и позиције и опозиције, положе заклетву у цркви, па смо и ми отишли 18. или 19. фебруара наредне године да то учинимо. Устаљени обичају да прочитамо текст заклетве клекнувши на једну ногу био је повод за бројне критике и поређење са муслиманима све док прота Љубинко Костић није објаснио да је то у складу са српском традицијом – сећа се првих дана нове власти Славковић. Први председник вишестраначког Извршног савета био је Мишо Срето-

вић који је врло брзо поднео оставку на ту функцију, а до избора Звонка Обрадовића највишим извршним органом општине председавао заменик Милија Славковић. Први проблеми појавили су се кад су представници Српског покрета обнове као најјаче странке настојали да наметну своје ставове. - Мени се то није свиђало и мада у почетку није било превише притисака за запошљавање полако је почело да излази на видело да је 95 одсто људи у власт ушло због личног интереса. У почетку то није било директно, али су се убрзо појавили захтеви за запослење жена, деце, чланство у управним одборима. Мени се то није допало, па сам након шест или седам месеци напустио СПО. У то време је било нас шест независних одборника, и тако смо радили годину и по дана, а имали смо већину у Извршном савету из кога су се повукли чланови Српског покрета, али су пристали да се врате под условом да ја не будем потпредседник. Власт су у држави под санкцијама и даље држали социјалисти са којима смо имали доста проблема. Буџет је износио око милијарду и седам стотина хиљада динара, што је половина данашњег, али је имало пара и могло да се ради. Одборничка група независних је нарасла на десет чланова који нису правили проблеме владајућој већини, али смо је принудили да уважава и по који од наших предлога јер без нас није било већине. Није нам се свиђало што се све одлучивало у Београду, а овде само усвајало, или су се само крили иза тога. Исто је било и у Демократској странци, а на основу разговора са људима схватио сам да је било мање мешања него код Српског покрета обнове – прича Славковић. Септембарски избори 2000. године били су нова прилика за потврду јединства широког опозиционог фронта у борби против комунистичке власти, овога пута без Српског покрета обнове. Уверени у убедљиву победу, што није било у сагласности са званичним резултатима избора, чланови опозиционих партија су 5. октобра

11.10.2015.

МАГАЗИН

кренули из свих крајева земље према Београду где је у поподневним часовима заказан протесни митинг испред Народне скупштине. Из Краљева је према Прељини, где је требало да се сретну са Чачанима, кренуло пет аутобуса. Већ у Милочају, код скретања за Обрву, пут је препречило ватрогасно возило и педесетак припадника милиције из Рашке и Новог Пазара са задатком да спрече пролаз. После полусатног убеђивања у настојању да се настави пут група момака је приметила да у ватрогасном возилу нема никога па су га избацили из брзине, гурнули у страну и ослободили пролаз. Први у колони аутобуса је полако кренуо према живом зиду који се у једном тренутку раздвојио, али је кашњење од четрдесетак минута било довољно да Чачани раније оду према Београду. Тек по које милицијско возило паркирано са стране магистралног пута било је све што је указивало на покушај да се спречи пролазак прве колоне, а дуж магистрале слободно се кретала друга која је постајала све већа. Тристотинак Краљевчана је од железничке станице, у чијој близини су паркирани аутобуси, кренуло према

Народној скупштини праћено љубопитљивим погледима Београђана који су потврђивали да им није потпуно јасно шта се дешава. Чачани су већ пристигли са великом приколицом, зачуло се да је неко бацио топовски удар, а мирис неког чудног дима у ваздуху био је добар знак да се треба разићи док не прође опасност. До митинга заказаног за 15 сати било је још довољно времена да се окрепи и прикупи снага у оближњим кафанама. - Око три је пред Скупштином већ било много људи, а ми били на само двадесетак метара од зграде. Чује се јака музика која подиже расположење масе, са свих страна долазе колоне људи. Тад су се чуле прве информације о уласку у скупштину. Милиција је покушавала то да спречи, бацили су и сузавац, а ми побегнемо до зграде Председништва да се склонимо од гаса који гуши. Иако га је ветар брзо растурио дуго се осећало његово присуство у ваздуху, а кад смо се вратили приметили смо да гори зграда Скупштине. Били смо на само петнаестак метара од ње и видели како кроз прозоре избацују неке папире, износе столице, микрофоне, слике и ко зна шта

све. Настао је прави хаос, руљу више нико није могао да контролише, а приметили смо и да гори зграда Телевизије Србије. Они који су се спремали да говоре на митингу испричали су шта су имали, а ми ту били скоро до 19 сати покушавајући да ретким мобилним телефонима сазнамо шта се дешава у Краљеву, али нисмо успели до после пола ноћи кад је поново успостављена веза. Кад се на телевизији појавио Војислав Коштуница већ је био мрак. Сви смо били убеђени да смо већ у Европској унији и да је завршен велики посао. Остали смо у аутобусу целу ноћ, излазили повремено и шетали, неки по мало и спавали, а ујутру пошли назад за Краљево. Многи су се вратили још у току ноћи, а од пет аутобуса који су дошли у Београду је остао само један. Ишли смо Ибарском магистралом одакле су нам махали и поздрављали нас и око подне стигли у центар града где се већ било окупило око хиљаду људи – прича Славковић. Од аутобуса су се до позорнице у центру града пробијали посебно надахнути путници из Београда, прво они који су понели и по који трофеј из Скуп-

штине или Телевизије. Било је ту слика скинутих са зидова, успут покупљених столица, млазница са црева за гашење пожара, микрофона и по нешто од трофеја одузетих од милиције, пендрека, гас маски, штитова... Осим великог броја одборника у Београду је било и доста младих Краљевчана који су, свесни историјског тренутка, превазишли све страхове, почев од почетног у Милочају до блиског сусрета са милицијом и сузавцем током дана у Београду. Ма колико се у маси осећали сигурнијим код оних опрезнијих је све време провејавао страх од реакција полиције, можда ангажовања војске, пуцњаве или неконтролисаног понашања масе. - Очекивања су била невероватна, а људи убеђени да ће из иностранства да стигну милијарде марака. Прва три месеца се ништа значајније није дешавало и мислим да је тада направљена највећа грешка. Требало је одмах да се распишу нови избори, али се све расплинуло а почео је и сукоб између Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице. Власт је подељена на много странака, сви лидери су постали министри, а почело је и роварење јер су сви имали

некакве захтеве. Демократска странка Србије се повукла из Скупштине па су заменили њихове посланике, али су морали да их врате. Већ следеће године били су нови избори у којима нисам учествовао. Знам да је било популарно формирање кризних штабова и преузимања предузећа, а посебно је питање колико је све то било легално. На крају се све некако смирило – каже Славковић. Кад је почела да сплашњава еуфорија код оних трезвенијих је почело да преовладава уверење да од великих промена нема ништа и да они који су заузели значајна места у држави, локалним самоуправама и предузећима, нису спремни да их тако лако напусте. Велики краљевачки колективи, међу првима „Магнохром“ и „Фабрика вагона“, све више су осећали последице дуготрајних санкција, а обећаване помоћи и улагања у покретање производње није било, јер нико није имао интерес да то чини. Превирање је било присутно у јавним предузећима и установама, а после више од три године апстиненције Славковић је још једном подлегао притиску и пристао да се, пред изборе 2004. године,

укључи у политички живот, овога пута на страни Демократске странке. Са двадесетак одборника Демократска странка је са Демократском странком Србије могла да формира владајућу већину у локалном парламенту, али за то није постојао интерес друге стране. Кад је већина направљена са социјалистима Демократска странка је прешла у опозицију и до 2008. године чекала прилику да преузме власт. Све време је краљевачка привреда тапкала у месту и све више заостајала. Осим једне или две хладњаче по селима изостале су обећане инвестиције а за све је, верује Славковић, крива локална самоуправа. Изостало је очекивано издвајање Фабрике електротермичких производа из Индустрије „Магнохром“, а са тим и могућност за лакши пласман на тржишту сваког дела понаособ. Код великог броја оних који су учествовали у политичком животу и данас провејава уверење да је све рађено свесно и са намером, а имена оних који су вукли конце још нису позната. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

Други скуп власника радио контролисаних модела авиона и хеликоптера

МАГАЗИН

11.10.2015.

МАКЕТЕ КАО П

- За почетак бављења овим видом моделарства неопходно пар стотина евра. – Модели млазних авиона са распоном крила до пет метара, на коме је сваки детаљ урађен максимално професионално а опремљен је моћном електроником, вредни и до 15 хиљада евра. – Модели авиона развијају брзине преко 500 километара на сат. – Оно што се показало добрим у градњи макета авиона почело је да се примењује и у авио индустрији. - Ербас направио двомоторни авион користећи искуства авио моделарства. – Из радионице Слободана Ђуровића ускоро излази нов модел авиона „Изум“. - Само леп авион може да буде добар авион

РАВИ АВИОНИ

раљевачки Аеро клуб је почетком октобра други пут био домаћин власницима радио контролисаних модела авиона и хеликоптера из Београда, Обреновца, Крагујевца, Чачка и Крушевца који се сваког викенда срећу у једном од ових градова. Сусрети су увек прилика за размену искустава и делова за летелице различитих типова и величина, али и још по коју демонстрацију могућности летелица и летачких способности власника који њима рукују. Ма колико летелице деловале атрактивно, а руковање њима лако, искусни моделари потврђују да је оно политехничка активност која подразумева висок степен познавања аеродинамике и физичких закона. За разлику од давнијих времена интернет се показао као средство за добијање довољне количине информација које су потребне, посебно на специјализованим форумима чији чланови не штеде труда да мање искусним колегама пренесу искуства у

МАГАЗИН

11.10.2015.

градњи и руковању са радио контролисаним летелицама. Моделаре је и ове године окупио председник Аеро клуба Слободан Ђуровић који се моделарством као хобијем бави од времена док је то још било организовано у основним школама. У време кризе активност је пала у сенку неких других делатности, а генерације на којима се заснивао рад полако све више приближавале компјутерима и друштвеним мрежама. Покушаји ентузијаста да промене стање у овој области не дају жељене резултате, али их то не спречава у настојању да младе заинтересују за техничке активности. Посебан проблем представља сазнање да бављење авио моделарством, посебно оним које подразумева рад са радио контролисаним моделима, није ни мало јефтино што посебно долази до изражаја у време економске кризе каква је данас. Авиони за какве је интерес овом приликом показао мали број Краљев-

чана потврдили су се као верне копије летелица које су нашле место у редовном саобраћају или привредној авијацији. Модели се најчешће граде од специјалних врста дрвета, довољно меких за обраду, која обезбеђују довољан степен чврстине модела. За погон се користе различити начини, од електро на батерије које дају велику снагу а обезбеђују дуготрајан лет, до оних на различите врсте горива. Иако се у локалним условима користе подједнако и једни и други на западу је све присутнија тежња за коришћењем погона који не стварају буку, првенствено због чињенице да се све више становника бави овим хобијем. Тежња да ипак подржавају звук појединих типова авиона довела је до мугућности избора звучног система чија се јачина прилагођава у зависности од средине у којој се користе. - Трансмитер који држимо у рукама има одређен број команди којима се контролише авион. Имамо команде као и у правом авиону којима се регу-

лишу правац, нагиб, гас, кочнице и остало, а повољност је што једним уређајем можемо да контролишемо више модела авиона и за сваки дефинишемо параметре који препознаје наша станица. Застареле аналогне радио станице показале су се непозданим, јер је због мешања сигнала на приближно истим фреквенцијама долазило и до пада модела авиона. Увођењем дигитализације и у ову област омогућена је сигурнија контрола и безбеднији лет модела авиона који зависи само још од спретности онога ко са њим рукује. Уз све то ове радио станице омогућују да пратимо модел све док не изађе из зоне видљивости – објашњава Ђуровић на основу тридесетогодишњег искуства у овој области. А искуство показује да није ни мало једноставно руковати моделима летелица са карактеристикама правих авиона. Познато је да се најбоље учи на грешкама, а грешке се у овој области скупо плаћају јер није редак случај

да новопечени руковаоци радио контолисаних авиона униште по неколико модела док потпуно не савладају технику лета. Ограничавајући фактор је често велика брзина лета и мале висине због којих нема увек довољно времена да се реагује на време. Ово постаје још значајније кад се зна да има модела који развијају брзину и до 500 километара на сат, али и оних на млазни погон са још већим брзинама. Колико је технологија у овој области напредовала сведочи податак да су одређени модели летелица опремљени камерама које добро подносе вибрације у лету, пад у воду или удар у земљу. Трансмитер шаље сигнал са камере до рисивера, па оператер на монитору има утисак као да је у авиону. Најновији модели се контролишу покретима главе уз помоћ 3Д наочара спрегнутим са камером на моделу летелице чији сензори до монитора шаљу информације о брзини, висини, удаљености модела, напону батерија и њиховој способности да летелицу

врате на почетну позицију. Обесхрабрујуће за најмлађе делује сазнање да је за почетак бављења овим видом моделарства неопходно пар стотина евра. Прву стотину треба одвојити за најјефтинију радио станицу кинеске производње која је показала довољну дозу поузданости и добре карактеристике. Још толико, и мало више, треба издвојити за довољно јаку летлицу од пенастих материјала која се, због могућности брзе поправке, препоручује почетницима. Слободан Ђуровић потврђује да има модела летелица вредних и петнаест хиљада евра. То су млазни авиони са распоном крила до пет метара на којима је сваки детаљ урађен максимално професионално, а опремљени су моћном електроником као у било ком електронском центру. Сви модели се праве на начин да се лако расклапају и склапају како би се лако транспортовали у аутомобилу, а омогућава им је лака замена појединих оштећених делова.

МАГАЗИН

11.10.2015.

Краљевачки скуп под називом КВАРЦ 2 био је прилика да се у оскудним материјалним условима одржи континуитет са првим скупом моделара одржаним прошле године. На њега су дошли заљубљеници у радио контролисане моделе авиона и хеликоптера који нису могли да одоле жељи да на широком простору спортског аеродрома, који пружа повољне услове за приказ свих перформанси различитих летелица, још једном покажу докле су стигли у усавршавању својих модела. Високи домети авио моделара у свету нису остали незапажени па су инвентивност у градњи макета авиона, и оно што се у експлоатацији показало добрим, почело да се примењује и у авио индустрији. Показало се да батерије које се користе код модела авиона могу да се користе и код правих летелица, па је Ербас направио двомоторни авион користећи искуства авио моделарства. Традиција градње авиона започета у Краљеву пре другог светског рата у

значајној мери је утицала на интересовање заљубљеника у ваздухоплове да се са повећаном пажњом посвете проучавању закона који се примењују у овој области. Чини се да најдаље отишао Слободан Ђуровић који завршава припрему за градњу новог тима авиона под називом „Изум“. Рад је отпочео градњом модела са распоном крила од само једног метра у који је уграђена врхунска електроника. Конструктор верује да би, уколико у ваздуху буде показао бар део лепоте коју има у овој фази градње, могао да буде авион високих перформанси. Свестан је да склад који је постигнут у соби не мора да значи и повољне летачке карактеристике, али се у раду води ставом једног од највећих светских конструктора авиона да само леп авион може да буде добар авион. - Ако се покаже као леп и складан одмах ћу да правим модел од три метра са тежинским елементима који не могу да се примете на мањем моделу, а тек кад буде испитан у лету могу да га понудим некој фабрици

авиона за производњу. У овој фази још могу да радим сам, а тек у фабрици ће машински инжењери да раде ојачања и пројектују све елементе авиона. Сад чекам зимско време, кад имам мање других обавеза, како бих могао више да се посветим раду и до краја зиме завршим прву варијанту. Изградња оваквог модела авиона је увек велики залогај, а најважније је да се обезбеди стабилан лет на малим брзинама, па мора много да се ради како би безбедност и пилотирање били на потребном нивоу. При конструисању сам посебну пажњу посветио доста компликованим елементима крила какав сам приметио код птица, посебно код врана које при слетању извуку један сегмент пера на крилима. Жеља ми је да то применим како бих што више побољшао стабилност авиона која је најкритичнија при полетању и слетању – каже Ђуровић иако у овој фази градње није спреман да превише говори о појединостима конструкције авиона у коме је посебна пажња посвећена ергономији кабине и дизајну

летелице. Авио моделари лепши део године проводе на терену у настојању да применом нових поступака градње што више усаврше своје летелице. Кад почну јесење кише повлаче се у своје радионице, најчешће смештене у кутку једне од стамбених просторија, па на основу литературе и искуства из експлоатације модела настоје да их усаврше и новим побољшањима изненаде колеге на неком од сусрета какав је био овогодишњи КВАРЦ 2. Из Аеро клуба стиже обећање да ће наредно окупљање градитеља авио контролисаних модела КВАРЦ 3 наредне године бити много масовиније и да ће, за разлику од ранијих година, бити одржано у октобру. Сем што се очекује већи број учесника, због сазнања да су у то време већ окончани годишњи одмори, враћање на октобар би требало да буде наставак дугогодишње традиције организације значајних такмичења у прецизном слетању. Сем наставка традиције мотив више је и сазнање да организа-

ција оваквих сусрета, који се сматрају веома значајним, не захтева ангажовање знатних финансијских средстава. - Основни нам је циљ да се омасовимо, а да се омладина склони са улица. Овде много тога може да се научи иако сви полазници не морају касније да буду пилоти, а стекла би се знања и из других наука која би могла да се употребе за нека нова занимања. Имамо Аеродром Морава коме ће бити потребне различите специјалности, а они који не буду пилоти могу бити метеоролози, стручњаци за аеродинамику, машинство, градњу авиона и других – каже Ђуровић. Од инцидента на утакмици између фудбалских репрезентација Србије и Албаније у народу је све присутнији термин дрон који се односи на радио контролисане моделе који се најчешће користе за снимање различитих манифестација. Летелице могу имати више елиса, и до осам, које омогућавају лет, а сам назив је после инцидента добио посебно негативну конотацију, па се при самом помену дрона испољава

одређена врста анимозитета према овим летелицама. Авио моделари, потврђује Ђуровић, настоје да максимално испоштују све безбедносне услове предвиђене правилником о безбедности у овој области. Због тога се манифестације типа скупова градитеља радио контролисаних модела и организују на широким просторима спортских аеродрома који омогућавају добру прегледност при праћењу модела авиона који се крећу великим брзинама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.10.2015.

МАГАЗИН

11.10.2015.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Хотел Трансилванија Чини се да су за Хотел Трансилванију ствари коначно кренуле на боље, а Дракулин хотел, који је у почетку као своје госте прихватао искључиво чудовишта, сада је отворен и за људе. Оно што сада највише мучи омиљеног Дракулу је његова озбиљна забринутост да његов унук, који је пола човек, а пола вампир, не показује знаке правог вампира. Док се Мавис налази у посети код Џонијевих родитеља, где је очекује прави културни шок, Дракула моли за помоћ своје пријатеље Франка, Мураја, Вајна и Грифина како би са својим унуком Денисом прошао кроз „вампирски тренинг“. Међутим, нико од њих није свестан чињенице да Дракулин стари и врло старомодни отац Влад долази у породичну посету хотелу. Када Влад сазна да његов праунук није чистокрвне вампирске крви, а да је сада у хотелу Трансилванија чак и људима дозвољен боравак, ствари ће постати врло... шишмиколике!

Филм је по сценарију Роберта Шмигела и Аадама Сенделра режирао Генди Тартаковски, а гласове главним јунацима су позајмили Адам Сендлер, Кевин Џејмс, Стив Бушеми и други. Филм се приказује од 15. октобра, а пројекције почињу у 18 сати.

Аманет Деведесеттроминутну драму „Аманет“ је, по сценарију Саре Радојковић режирао Немања Ћипранић, а у главним улогама наступају Љубомир Булајић, Милена Живановић, Даница Максимовић, Светозар Цветковић, Горан Радаковић, Марија Вицковић, Јелисавета Орашанин. „Аманет“ је прича о вредном и амбициозном студенту Тодору који скромно живи са мајком све док се у његовом животу, на чудан начин и наизглед случајно, не појави Вишња, трудна девојка којој су очајнички потребне помоћ и заштита. Блиски однос Тодора и Вишње веома брзо прераста у љубав, која се додатно за-

компликује када Тодор одлучи да успостави везу са оцем, успешним бизнисменом који га је напустио још док је био дете. Убрзо ће се поставити питање ко је Вишња, ко су негативци, а ко хероји и да ли их уопште има... Филм се приказује до 21. октобра у пројекцијама које почињу од 20 сати.

Гримизни врх „Гримизни врх“ је мистериозна љубавна романса са натприродним елементима из маште редитеља Гиљерма дел Тора, за коју му је у писању сценарија помогао Метју Робинс, а главне улоге тумаче Том Хидлстон, Џесика Частејн, Миа Вашиковска и Чарли Ханам. Кад јој срце украде заводљиви незнанац, млада жена ће отићи у кућу од цигле црвене као крв на врху планине, место препуно тајни које ће је прогањати заувек. Између жеље и таме, између мистерије и лудила, лежи истина иза Кримсон Пика. Пријекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 11.10.2015.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ОД 18. D 24. ОКТОБРА

МАГАЗИН

11.10.2015.

18. октобар

31. — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри. 1469. — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље. 1685. — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље. 1692. — постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака. 1860. — Британске трупе су, током Опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу. 1867. — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за 7,2 милиона долара. 1922. — Основана је Британска радио компанија (BBC). 1955. — Почела производнја Заставе 750 - једног од симоблоа СФРЈ. 1967. — Совјетски васионски брод „Венера 4“ ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 километара изнад површине Венере. 1977. — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу

убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара. 1989. — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене. 1991. — На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници. Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита. 1998. — Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949. Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије. 2000. — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез. 2001. — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке

организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.

19. октобар 202. п. н. е. — Ханибал је изгубио у бици код Заме. То је завршна битка Другог пунског рата. 439. — Гејсерих, краљ Вандала и Алана, осваја Картагину, после Рима највећи град западног Медитерана. Овај догађај је касније у Вандалској краљевини коришћен као почетни догађај нове ере. 1781. — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу. 1812. — Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве. 1813. — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне. 1872. — У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена. 1915. — Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама. 1918. — У Загребу је у Првом светском рату Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у

једну државу. 1935. — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију. 1954. — Закључен је англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци. 1964. — У удесу совјетског авиона „Иљушин Ил-18“, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовим на челу. Делегација је упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда. 1987. — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе. 1987. - (Црни понедељак) Дау Џонс индустријски индекс је пао 22% или 508 бодова. Ово се сматра крах берзе. 1994. — У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа. 2000. — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера те земље Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту. 2001. — Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве. 2005. — У Багдаду је почело суђење бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину.

20. октобар 1572. — Војници шпанског терција су током ноћи прегазили Шелду на њеном ушћу да би прекинули опсаду Гуса у Шпанској Низоземској. 1728. — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града. 1803. — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане.

1818. — Уједињено Краљевство и САД су потписали споразум из 1818. којим је дефинисана канадско-америчка граница дуж 49. упоредника од Тихог океана до Шумског језера. 1827. — У поморској бици код Наварина, током Грчког рата за независност, руски, британски и француски бродови уништили су турску и египатску флоту. 1935. — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 километара. 1935. — Алијанса женских покрета

Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола. 1936. — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике. 1944. — Јединице НОВЈ генерала Пека Дапчевића и Црвене армије генерала Владимира Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд, у завршној фази Београдске операције. 1949. — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности

11.10.2015.

МАГАЗИН

Уједињених нација. 1961. — Совјетски Савез је извршио пробу прве балистичке ракете лансиране из зароњене подморнице и опремљене бојевом главом лансиравши ракету Р-13. 1964. — основан ВИС Силуете 1971. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир. 1973. — Британска краљица Елизабета II отворила нову Оперску кућу у Сиднеју. 1984. — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник 1991. — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа. 1992. — Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН. Код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба. 1998. — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића. 1999. — Верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије. 2000. — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа. 2001. — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске. 2011. — Бивши либијски вођа Моа-

мер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.

21. октобар 1097. — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије. 1520. — Фернандо Магелан открио мореуз који ће добити име по њему Магеланов мореуз. 1805. — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. У бици је смртно рањен легендарни британски адмирал, а победа је Енглеској обезбедила превласт на мору за цео наредни век. 1879. — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу свог најновијег изума - сијалице са графитним нитима. Сијалица је горела читавих 13 часова. 1938. — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон. 1941. — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали више од 7.000 цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије. Догађај је познат под називом Крагујевачки октобар. 1943. — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску 1944. — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници. 1945. — На изборима у Француској први пут су гласале жене. 1950. — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета. 1969. — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. Водио је политику попуштања затегнутости у свету, посебно у односима са источноевропским земљама, а његова „источна политика“ је допринела стабилизацији прилика у Европи. 1986. — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као

одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве. 1991. — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију. 1994. — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм. 1997. — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације. 2001. — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне ар-

мије који се добровољно предао овом суду. 2002. — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.

22. октобар 1721. — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије. 1773. — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966. 1797. — Француз Андре Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара. 1844. — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа.

1873. — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске. 1894. — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи. 1944. — Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату. 1947. — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен. 1962. — Председник САД Џон Фицџералд Кенеди издао наређење америчкој ратној морнарици и авијацији да блокирају Кубу због постављања совјетских нуклеарних ракета у тој земљи. Кубанска криза, која је довела свет на ивицу атомског рата, окончана месец дана касније споразумом совјетског лидера Никите Хрушчова и Кенедија о повлачењу нуклеарног наоружања и деблокади Кубе. 1964. — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност. 1987. — Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара. 1991. — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље. 1992. — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су го-

тово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора. 2000. — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република. 2009. —Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7.

23. октобар 425. — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства. 1596. — Дуги рат: Османска војска султана Мехамеда III код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана. 1702. — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија. 1862. — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке. 1912. — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу. 1917. — Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској. На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов Лењин. 1942. — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Дру-

11.10.2015.

МАГАЗИН

гом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тле северне Африке. 1944. — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску. 1944. — У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра. 1954. — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Велика Британија и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке. 1956. — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела антикомунистичка побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956. 1958. — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман „Доктор Живаго“ који је постао бестселер на Западу, док

у СССР тада још није био објављен. 1961. — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир. 1973. — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира. 1983. — У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских. На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“. 1990. — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности. 1991. — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи. 1994. — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа. 1996. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд. 1998. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001. — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта. 2002. — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

24. октобар 1360. — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Јован II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. Енглези су добили део француске територије, а Едвард III се заузврат одрекао полагања права на француски престо. 1648. — Вестфалским миром, који су закључили немачки цар и владари Француске и Шведске, завршен је Тридесетогодишњи рат. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи. 1795. — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава. 1882. — Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“. 1912. — Победом Прве српске армије под командом регента Александра Карађорђевића над турском Вардарском армијом Зеки паше, завршена је Кумановска битка у Првом балканском рату. 1917. — Почела је битка код Кобарида (италијански Капорето) у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство. 1922. — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру. 1939. — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду. 1944. — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод „Мусаши“, један од највећих у свету. 1945. — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. у Сан Франциску

потписала 51 земља оснивач светске организације, међу којима и Југославија. 1964. — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом. 1970. — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче. 1980. — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“. 1991. — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самопредељење. 2000. — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије. 2001. — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру. 2002. — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен. 2003. — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.

МАГАЗИН 11.10.2015.

Из Полицијске управе Краљево

ТРИНАЕСТОРО едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 5. до 11. октобра потврђује да је, у односу на претходну недељу, број евидентираних кривичних дела смањен за трећину. У структури 21 које су евидентирали инспектори Криминалистичке полиције само једно се сврстава у област привредног, а преостала у област општег криминала. За разлику од ранијих периода значајан је и број кривичних дела са познатим починиоцима на које отпада више од трећине укупно евидентираних.. У области јавног реда и мира бе-

МАГАЗИН

11.10.2015.

лежи се благо погоршање о чему сведочи податак да је број прекршаја са 16 у последњој недељи септембра нарастао на 21 у првој недељи октобра. Као и у претходном статистичком извештају туче и остали прекршаји воде мртву трку с тим што је број прекршаја у обе области повећан. Тако су повод за ремећење јавног реда и мира у девет случајева биле туче, а у једанаест узроци који се у полицијској терминологији третирају као остали. Највеће погоршање бележи се у области безбедности саобраћаја где је рекордно мали број од само четири саобраћајне незгоде у претходној не-

дељи заменило пет пута више у оној која је уследила. Последице 21, колико су евидентирали припадници Саобраћајне полиције, огледају се у шест саобраћајних незгода са повређеним лицима и 15 само са материјално штетом, а о силини сведочи податак да је рекордних 13 особа задобило лакше телесне повреде. Није безначајан податак да је материјална штета за 100 хиљада премашила милион динара, нити да је три стотине прекршаја у области безбедности саобраћаја за половину више од претходних 189. Најмирније је и минуле недеље било у области заштите од пожара, јер

О ПОВРЕЂЕНИХ су припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали само у једном случају и констатовали да је ватра причинила штету од педесет хиљада динара.

Ухапшени лопови Припадници Министарства унутрашњих послова су расветлили више имовинских деликата извршених почетком овог месеца, па су ухапсили двоје Краљевчана, двадесеттрогодишњег мушкарца због постојања сумње да је извршио кривично дело тешка крађа и двадесетпетогодишњу М.М.

која је извршила две крађе. Осумњичени мушкарац је обио породичну кућу у Краљеву и након преметачине из ње однео пиштољ са мецима и 1.250 евра, а М.М. је, користећи непажњу радника, из ташне која се налазила у ординацији Опште болнице и мењачнице узела 158 хиљада и 800 динара у домаћој и страној валути. Обоје осумњичених су задржани до 48 сати, док је судија за претходни поступак Основног суда у Краљеву након саслушања М.М. продужио притвор до 30 дана. Из Полицијске управе јављају да је део украденог новца пронађен и вра-

ћен власницима.

Дрога у кутијама Припадници Министарства унутрашњих послова су у четвртак, током претреса стана и других просторија четрдесетдвогодишњег Краљевчанина извршеног по наредби судије за претходни поступак Вишег суда, пронашли 309 грама биљне марихуане. Осумњичени је саслушан и против њега је поднета кривична пријава због сумње да је извршио кривично дело које закон види као неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога.

Краљево домаћин ФЕД купа

МАГАЗИН

11.10.2015.

ПРОТИВ ШПАНИЈЕ У ФЕБРУАРУ

- Постигнут договор о организацији меча женске тениске репрезентатиције у Краљеву против екипе Шпаније у оквиру такмичења за ФЕД куп. - Екипа Шпаније са две играчице међу десет најбољих на свету, уз још две које се налазе између првих сто, изузетно тежак противник. - Тенис је психолошка игра у којој се међу најважније факторе сврставају самопоуздање и вера у себе. - Компактан стручни тим је током сваког меча највећа подршка за стицање самопоуздања и добру психолошу припрему. - Победа против Шпаније води екипу Србије у четвртфинале ФЕД купа а евентуални пораз, ка плеј-офу за останак у групи. - Градски челници верују да спорт постаје значајна привредна грана уско повезана са туризмом који се сматра начином за привредно оживљавање овог краја ако је од меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске прошло више од седам месеци, а највећи број Краљевчана притиснут свакодневним проблемима заборавио и да је одржан, прича се повремено актуелизује у политичким круговима кад треба да се потврди један од великих успеха. Да су оним што се дешавало током марта задовољни представници Тениског саваза Србије потврђено је ових дана у Краљеву где је постигнут договор о организацији меча женске репрезентатиције против екипе Шпаније у оквиру такмичења за ФЕД куп. За так-

мичење у Светској групи 2 репрезентација Србије се квалификовала након успеха у оквиру Евро-афричке зоне када је екипа састављена од младих тенисерки успела да победи све ривале. Победа против екипе Шпаније током два фебруарска дана наредне године вратио би екипу Србије у Светску А групу и пружила шансу за одмеравање снага са тениским велесилама. Да то неће бити ни мало лако потврђује селектор националног тима Србије Татјана Јечменица свесна чињенице да је екипа Шпаније са две играчице међу десет најбољих на свету, уз још две које се налазе између првих сто, изузетно тежак противник.

Због тога се предстојећем мечу приступа максимално озбиљно, а уз екипу у комплетном саставу није безначајна ни подршка краљевачке публике. Иако је као и сва деца тенисом почела да се бави због жеље родитеља да не буде на улици Татјанина каријера се већ од првих дана кретала неуобичајеним током. Кад су након четрнаесте године уследили први резултати санкције које је међународна заједница увела Југославији спречили су је да учествује на јуниорским трунирима, па је била оријентисана на оне на којима су учествовале тенисерке са поприличним професионалним искуством. Иако је на први турнир отишла

Татјана Јечменица

МАГАЗИН 11.10.2015.

више као туриста него озбиљнији претендент на неки пласман, а бољи познаваоци стања у тенису тога времена нису предвиђали пласман даљи од другог кола, испоставило се да нису у праву. Татјана Јечменица је упорношћу прошла кроз квалификациони део турнира, а потом кренула у поход ка титули који је заустављен тек у финалу. Овај период се чини значајним и због чињенице да су родитељи почели озбиљније да схватају тенис, па се након следећа два професионална турнира Јечменица већ уврстила међу 300 најбољих на свету. - То је било неочекивано јер сам играла тенис зато што волим и уопште нисам била припремљена на такве резултате. Данашња деца имају узоре у Новаку Ђоковићу, Јелени Јанковић и Ани Ивановић и знају шта желе да буду. Ја никад нисам имала узора, јер је тих година Моника Селеш била неприкосновена, недодирљива и једна једина. Само пар година пре него што ћу ући у првих сто, и у Кибискејну заиграти против тада прве на свету Аранче Санчез, скупљала сам лоптице у њеном мечу против Монике Селеш. Били су то невероватни тренуци, па сам усред ноћи телефоном звала маму и питала шта да радим. Пружила сам максималан отпор у чврстом мечу и она ме похвалила, а после тога смо играле поново у три сета да би Воја Величковић из „Журнала“ звао моју маму и рекао да сам победила Аранчу. То су биле неочекиване ствари, а ја психички потпуно неприпремљена за тако велике резултате и такву позицију – признаје Јечменица. Много тога другог утицало је на прекид перспективне каријере пре него је одлучила да се посвети тренерском позиву који је водио ка избору селектора националног тима у сезони 2005/6 године. Након краћег прекида из породичних разлога поново је преузела национални тим Србије у тренутку кад је из Светске групе испао у Евро-афричку зону. Иако је неколико екипа које су стремиле истом циљу било много боље пласирано на светској ранг листи српски тим састављен од младих играчица направио је ве-

лико изненађење и изборио пласман у плеј оф где га је чекала екипа Панаме. - Квалификовале смо се за плеј-оф где су нам се прикључиле Јелена Јанковић и Ана Ивановић и сад смо у првом колу Светске групе 2. Србија има изванредне играчице, заслужујемо много више и можемо да се боримо за само финале ако не и освајање титуле ако смо у пуном саставу. Штета је да то Србија не искористи и зато ћемо учинити све да против Шпаније заједничким снагама,уз подршку краљевачке публике, дођемо до победе – каже Јечменица. Мада у овом тренутку постоји уверење да би у меч против Шпаније екипа Србије ушла у најјачем саставу нико то са сигурношћу не може да потврди, а до фебруара има још доста времена. Састав екипе за меч против Шпаније диктираће распоред турнира, здравствено стање играчица, евентуалне повреде, врста подлоге, прилагођавање временским условима након доласка са другог краја света и много тога другог. Иако су сви свесни да много коцкица треба да се сложи да би се постигао жељени успех нико не сумња у жељу целог тима да пружи највише што у том тренутку може. ФЕД куп се игра непосредно након отвореног првенства Аустралије што селекторку учвршћује у уверењу да ће све играчице бити у топ форми. Са друге стране и њима је важан наступ у националном тиму, поготово у олимпијској години, и због учешћа на Олимпијади у Рио де Жанеиру. Скромна средства којима располаже Тениски савез Србије нису двољна да омогући слекторима мушког и женског националног тима присуство ни на већим трунирима у свету током године како би на лицу места могли да се увере у спремност за наступ у репрезентацији. Безброј пута је доказано како је тенис психолошка игра у којој се међу најважније факторе сврставају самопоуздање и вера у себе. Тек после тога долази рад, тренинзи и остало што може да утиче на успех у спорту. Код тенисерки се дешавају разне

ствари које утичу на самопоуздање па често долази до великих осцилација у игри. Једна од њих су честе промене тренера, као што је случај код Ане Ивановић, а компактан стручни тим је током сваког меча највећа подршка за стицање самопоуздања и добру психолошу припрему. Последњи мечеви репрезентације Србије у ФЕД купу, и играчица на индивидуалним такмичењима, потврђују блиставу будућност многима од њих. Поред две најбоље играчице, Ане Ивановић и Јелене Јанковић, стасавају Бојана Јовановски, Александра Крунић, Ивана Јоровић и бројне друге на којима ће се у будућности заснивати успеси женског тениса у Србији. Татјана Јечменица потврђује и задовољство због све већег интересовања најмлађих за бављење тенисом што ствара широку базу за избор оних са којима се, уз велики рад, постижу исто толико велики резултати. Због тога је свима упућена порука да наставе да се баве спортом као јединим начином за правилан физички развој. Победа против екипе Шпаније води екипу Србије у четвртфинале ФЕД купа а евентуални пораз, о коме се у овој фази припрема за такмичење не размишља превише, ка плеј-офу за останак у групи. Поверење које је Краљеву указао Тениски савез Србије ствара нову могућност да се врати на место које му припада и још једном потврди да је спортска средина. Градски челници верују да спорт постаје значајна привредна грана уско повезана са туризмом који се сматра начином за привредно оживљавање овог краја. Колико су таква очекивања исправна много боље треба да потврде реални показатељи него оптимистичке изјаве политичара које добијају на оптимизму пред сваке нове изборе. Да бирачима треба подилазити на све начине потврђује и последња одлука Градског већа да се спортским клубовима без надокnаде уступи на коришћење новоизграђена хала спортова у Рибници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs