MagazIN 146 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година III * Број 146 * 16. новембар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН 16.11.2014.

Трећи пут обележен Дан примирја у Првом светском рату

МАГАЗИН

16.11.2014.

ПОЧЕТАК НОВЕ ЕРЕ

Фото: М. Радовановић

- Пре тачно 96 година окончан је Први светски рат, као највећи ратни сукоб у историји човечанства, у коме је учествовало више од 40 држава. – Током четири ратне године преполовљен број становника Краљева. – У Првом светском рату учествовало око пет хиљада становника Среза жичког. – Од 2012. године Дан примирја државни празник. – Приликом обележавања значајног датума изостало присуство грађана какво доликује значају догађаја

16.11.2014.

МАГАЗИН

рећа година обележавања дана примирја у Првом светском рату прилика је да се након полагања венаца испред споменика на Тргу српских ратника подсети на велико страдање и хероизам српског народа у борбама за ослобођење од окупатора. Венце и цвеће су и овом приликом положили представници Градске управе, војске, полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, „Јово Курсула“, Удружења бораца ратова 1991-1999 и други. Српска војска је дала значајан допринос победи савезника у Првом светском рату у коме је изгубила милион и 250 хиљада становника, а из овог и балканских ратова изашла сиромашнија за око 28 процената становништва. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а посебно после

Другог светског рата, настала је амнезија код Срба, па су заборављене велике жртве, страдање и хероизам испољен у Првом светском рату. Зато је и Дан примирја, који се од 2012. године поново слави као државни празник, још једна прилика за подсећање на славна времена. На дан 11. новембра пре тачно 96 година потписано је примирје између Француске и Немачке као представника Централних сила и Антанте и тиме окончан Први светски рат, као највећи ратни сукоб у историји човечанства, у коме је учествовало више од 40 држава. Рат је започео 1914. године нападом на Србију, а значај Дана примирја је тим већи што је Србија у рату учествовала на страни сила које су однеле победу, иако је велики број војника са државним руководством био принуђен да се преко Албаније по-

вуче у Грчку да би отварањем Солунског фронта почео незадрживи поход ка победи и ослобађању земље. То је био повод да немачки цар у јесен 1918. године у телеграму бугарском цару устврди да је срамота што је 60 хиљада српских војника одлучило исход Првог светског рата због чега је његова земља била принуђена да потпише капитулацију. Краљево, које је дало немерљив допринос борбама за ослобођење у Великом рату, са посебним поносом обележава овај дан јер је он означио почетак нове ере у развоју града. Југословенска влада је у новој држави изабрала да Краљево буде индустријски центар, па убрзо почињу да се граде Фабрика вагона и Фабрика авиона, отворен је стални војни аеродром, а у граду је смештен војни гарнизон. Након рата у град долазе бројни

стручни кадрови, инжењери и техничари, граде се читава нова насеља, а Краљево постаје велики индустријски центар. Све то је посебан повод да се осећањем посебног поноса обележава Дан примирја у Првом светском рату. Сазнање да је председник српске владе Александар Вучић положио венац на споменик ослободицима Београда у Првом светском рату повод је за подсећање да је он грађен по идеји Краљевчанина Милана Радосављевића, председника Удружења ратника. Аутор спомен костурнице подигнуте 1931. године на Новом гробљу је чувени руски архитекта Роман Версхофској, а скулптуре су дело вајара Живојина Лазића. Милан Радосављевић, чији је отац био трговац у Краљеву, уступио је пројекте по којима је 1933. године изграђен споменик у центру

Краљева који је следеће године освештао краљевачки прота Саватије Божић Краљево је ослобођење дочекало са дупло мање од пет хиљада становника колико их је било уочи рата. За време рата у граду је било и сто хиљада избеглица, а у њему су боравили чланови српске владе, дипломатског кора и трезор националне банке. У рату је учествовало око 5.000 људи са подручја Среза жичког и подручка која гравитирају Краљеву. Као и у бројним сличним приликама и на овај дан је изостало веће присуство грађана какво одговара значају догађаја који је био повод за полагање венаца. Изостало је и присуство већег броја учесника политичког живота од којих највећи број заузима значајна места у јавним предузећима и установама. Пажљивијим посматрачима стања на политичкој

сцени то не представља изненађење иако се зна да су у много већем броју присутни на свим конференцијама за медије политичких странака које су им обезбедиле бројне привилегије без обзира што се оне, по правилу, одржавају у радно време. Можда у томе и треба тражити разлог за одсуствовање јер је полагање венаца обављено у нерадни дан, па није било прилике да изађу са посла. Сем званичне делегације града, коју су чинили градоначелник Краљева Томислав Илић и његов заменик, два помоћника и заменик секретара Скупштине града, примећено је присуство по два члана Градског већа, одборника локалног парламента и посланика Народне скупштине и једног независног одборника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 16.11.2014.

Наталијина рамонда

СИМБОЛ ПОБЕДЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ - Србија 11. новембра трећи пут обележила обновљени државни празник - Дан примирја у Првом светском рату. - У знак сећања на тријумфални пут српске војске од 1914. до 1918. године на дан празника грађани Србије ће убудуће на реверима истицати значку која симболизује победу Србији се од 11. новембра 2012. године, као обновљен државни празник, обележава Дан примирја у Првом светском рату који је званично завршен Версајским миром. Седам месеци раније, једанаестог дана једанаестог месеца у години у једанаест сати је, у железничком вагону у француском месту Компјеу, договорено примирје између сила Антанте, са једне, и Немачке са друге стране и тако окончано највеће страдање Срба у историји земље. Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. све до капитулације црно жуте монархије 3. новембра

1918. године. У колективном сећању српског народа остаће забележене славне битке, попут Церске и Колубарске, али и страдање Срба током повлачења преко Кајмакчалана, пробоја Солунског фронта и бројне друге ратне страхоте. Први светски рат и Краљево повезује неуобичајена ратна слика. Повлачећи се пред нападом велике, и добро опремљене, војске под командом немачког војсковође Макензена, исцрпљена војска, дипломатски кор и Српска врховна команда су се почетком новембра 1915. године нашли у Краљеву, с намером да бране улаз у Ибарску клисуру и пут ка Рашки. Краљево које

је до тада бројало 5.000 становника, тих дана је имало више хиљада избеглица, размештених по радњама, установама чак и по улицама. Остало је сачувано писмо једног страног дипломате послато тих дана из Краљева у коме пише: „Први пут у историји данашњице седиште Генералштаба истовремено је и седиште дипломатског кора, и на тај начин се дипломате налазе на фронту“. Неколико дана касније, три камиона и два аутомобила пребацила су дипломате и њихове ствари у Рашку, да би убрзо било настављено повлачење српске војске према Косову. Под оружјем је у Првом светском

МАГАЗИН

16.11.2014.

рату било више од 70 милиона људи. Више од 60 милиона њих је мобилисано у Европи, више од 15 милиона погинуло, а преко 20 милиона рањено, што доказује да ни један рат пре тога није тако драматично променио мапу старог континента. Након рата нестала су четири царства, Немачко, Аустроугарско, Отоманско и Руско, а са политичке сцене отишле четири династије, Хоенцолерни, Хабзбурзи, Романови и Османлије. Белгија и Србија су биле тешко разрушене, а део Француске територије, тзв. Црвена зона, потпуности уништен. Србија је скупо платила победу у

Првом светском рату. Страдало је између 1.100.000-1.300.000 становника, што је чинило готово трећину укупног броја, односно 60% мушке популације. Према меморандуму Делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на мировној конференцији у Паризу, Србија је од 1. јула 1914. до октобра 1915. мобилисала 707.343 особа, односно 24% укупног становништва (40% укупног броја мушког становништва), далеко више него било која зараћена земља. Срби су страдали од непријатељских војника, али и од сиромаштва, зиме, болести... Од епидемије пегавог тифуса, који је аустроугарска

војска пренела из Босне, умрло је 35.000 војника и преко 100.000 цивила, а умрла су и 132 лекара од укупно 534 колико их је у то време било у Србији. Влада Србије је крајем 2011. године усвојила предлог Кабинета председника Републике и Министарства рада, запошљавања и социјалне политике да се поново установљени државни празник - Дан примирја у Првом светском рату обележи на видљив и упечатљив начин. Као ликовно решење за амблем, који се носи у седмици пре Дана примирја и на сам дан празника, прихваћен је цвет Наталијина рамонда, са позадином у

бојама Албанска споменице, Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Наталијина рамонда је биљка која расте углавном у источној Србији, као и на планини Ниџе и Кајмакчалану чији је највиши врх Свети Илија на коме је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила најжешће борбе у Првом светском рату против Бугара током ства-

рања предуслова за пробој Солунског фронта. Битка је вођена у другој половини септембра 1916. године и прва је српска победа од повлачења током зиме 1915/1916. Симболика овог цвета је врло слојевита, како због станишта и карактеристика тако и због имена. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс. Чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. Дан примирја обележавају и Велика Британија, Француска, Белгија,

Канада, Америка и Аустралија. Љубичасти цвет пришивен на преклопљену зелено црну траку комбинација је легендарног Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на планини Кајмакчалан. Позадина амблема Наталијина рамонда је зелена и црна, што су боје Албанске споменице која се додељивала у спо-

мен на повлачење српске војске преко Албаније. На предлог Владе Србије од прошле године сваког 11. новембра, али и недељи која му претходи, носиће га на реверу грађани Србије. Наталијина рамонда има вишеструку симболику која говори о

српском народу и искушењима кроз која је прошао, а назван по краљици Наталији Обреновић цвет је у ботаници познат и као феникс, јер и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави живот. Зато је и одабран у знак сећања на васкрс Србије која се уздигла и наставила пут

ДРЖАВНИ ПРАЗНИК

МАГАЗИН

16.11.2014.

На иницијативу Кабинета председника Републике, у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике Влада Србије је на седници 2. новембра 2012. године усвојила Закључак којим се препоручује да се државни празник сећања на примирје у Првом светском рату, 11. новембар, обележи на видљив и упечатљив начин. Закључком се препоручује члановима Владе, функционерима и запосленима у државним органима, запосленима у јавним службама, ученицима, студентима, спортистима, као и јавним и медијским личностима да у седмици пре Дана примирја на видном делу гардеробе носе овај амблем.

након Првог светског рата. Овај вид подсећања на Велики рат у складу је са српским обичајима и везује се за традицију кићења сватова рузмарином или другим цвећем, али и ношења црне траке у време жалости. Прве беџеве су прошле године добиле јавне личности и медији, а већ од ове ће бити дељени грађанима на улицама и трговима, школама и факултетима, јавним предузећима због жеље да симбол буде широко усвојен и подсећа на херојску прошлост Србије. Наталијину рамонду, као ендемску врсту Западног Балкана која сем Србије расте само још у Македонији и Грчкој, открио је 1884. године у околини Ниша доктор Сава Петровић, а у литературу је увео Јосиф Панчић који је нешто раније на Рајцу открио биљку Ramonda serbica. Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена

врста, а чува се и у Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду. Дану примирја у Првом светском рату велика пажња поклања се у Великој Британији и земљама Комонвелта. Грађани ове земље, а посебно званичници и телевизијски водитељи, уочи Дана сећања, како се такође назива Дан примирја, носе стилизовани цвет булкеј, јер је према предању на пољима Фландрије, попришту жестоких рововских битака и месту масовног страдања војника, први цвет који је изникао после рата био црвеноцрни цвет дивљег мака. Наталијина рамонда расте углавном на истоку и југоистоку Србије, као и на планини Кајмачалан чији је највиши врх Свети Илија на коме је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила најжешће борбе и Првом светском рату водила против Бугара током стварања преду-

слова за пробој Солунског фронта. Битка је вођена у другој половини септембра 1916. године и прва је српска победа од повлачења током зиме 1915/1916. На врху Кајмакчалана је после Првог светског рата изграђена капела посвећена Св. Илији и Спомен костурница српским војницима, а бугарске снаге су је разориле у Другом светском рату. Тада је нестало срце др Арчибалда Рајса које је било сахрањено у капели, костурница је поново оскрнављена после 1991, а непозната лица су 2009. године између капеле и споменкостурнице забетонирала плочу са оптужбом против српских власти. Врх Свети Илија налази се на самој граничној линији са Грчком. Наталијина рамонда и Српска рамонда су ендемске врсте из доба терцијара које расту само на продручју централног дела Балаканског полу-

острва, на уском потезу од источне и југоисточне Србије, од 300 м надморске висине, по западим странама долине Вардара као и на оближњим планинама све до висинског појаса до 2150 м Кајмакчалана на северу Грчке, иако су нађене и у Епиру. Најгушћа станишта у Србији су Шарпланина и Стара планина, а једино подручје на коме ова два варијетета, од којих је Рамонда сербика млађа, расту упоредо и имају заједничка станишта су у Јелашничкој и Сићевачкој клисури у којима су и откривене. У народном говору се назива и васкршњи цвет, не само зато што цвета у време Васкрса, јер као феникс, чак и када се биљка потпуно осуши Наталијина рамонда оживи ако се залије. У Европи, осим рамонди, свега две врсте имају ову способност анабиозе. Т. Радовановић

Повереништво Српске напредне странке у Краљеву

МАГАЗИН

16.11.2014.

НАПРЕДЊАЦИ СПАШАВАЈУ СРБИЈУ

- У моменту преузимања апсолутне одговорности напредњаци су наследили разрушену привреду и потпуно осиромашену државу. – Уз бесомучно задуживање сав новац од приватизације друштвених предузећа усмерен директно у јавну потрошњу. - Различите коалиције на челу земље од 2000. године претвориле су министарства у посебне пашалуке, а свако од њих био неприкосновени газда у неком од њих. – Влада функционише као здраво тело са јасно дефинисаним циљем да опорави државу. – Три и по милина евра мање за финансирање политичких странака. - „Фабрика вагона“ се сврстава у ред 55 предузећа у реструктурирању на које се у будућности рачуна. - У „Магнохрому“ је то само део који има какву такву производњу у скученим капацитетима након што је исечена једна ротациона пећ. – Урбана регенерација Доситејеве улице по утврђеној динамици

Зоран Бојанић

Фото: М. Радовановић

16.11.2014.

МАГАЗИН

одинама у назад, а и много пре тога, сви који су са позиција власти доносили било какве одлуке, а оне се на мање или више успешан начин одражавале на укупан живот у земљи, имали су довољно убедљиво оправдање за све што су чинили. Ма колико да су свих ових година уверавали грађане Србије како чине све за добробит народа ситуација је из дана у дан постајала све тежа, па би се на основу изреченог и онога што грађани осећају на својој кожи могли доносити различити закључци. Неспорно је да ситуација, бар у скоријој прошлости која се мери још једноцифреним бројем деценија, није била толико алармантна на шта указују повремена упозорења о могућем банкроту државе. У таквим околностима обавезе да направи радикалне резове и земљу врати у колико толико стабилну позицију прихватила се Српска

напредна странка пред којом је ових дана веома важан задатак. О томе сведочи доскорашњи председник Градског одбора странке у Краљеву и народни посланик Зоран Бојанић потврдом да су у моменту преузимања апсолутне одговорности напредњаци наследили разрушену привреду и потпуно осиромашену државу. У таквој ситуацији се као императив намеће потреба за стварање услова у којима би држава нормално функционисала, а сваки њен становник живео од сопственог рада. Годинама уназад повећавана потрошња у јавном сектору, покривана углавном средствима скупих кредита, условила је доношење одлуке о радикалним резовима у овој области који све чешће изазивају негодовање корисника буџетских средстава. Влада се на непопуларан корак одлучила у тренутку кад је дошла до сазнања да је на-

ступио последњи тренутак, а да би се избегао банкрот који би могао да се догоди већ за неколико месеци. Смањење пензија и плата у јавном сектору само су део мера који се предузимају у циљу оздрављења земље чији су се највиши представници током последњих 14 година обилато задуживали не размишљајући превише о будућности и отварању нових привредних капацитета. - Бесомучно смо се задуживали, а сав новац од предузећа која смо приватизовали усмерили директно у јавну потрошњу. Никаквог новог друштвеног производа није било, па смо дошли у ситуацију да нам је привреда оваква, да имамо огромно задужење, да су све камате стигле на наплату и да другог излаза и решења није било. Да се било која влада Србије обратила и рекла да ће следећих пет година бити тешко због штедње на свим нивоима, а да

после тога долази до просперитета, мислим да би сваки наш грађанин то прихватио. Нас су годинама замагљивали, причали бајке о срећнијој будућности, о раду и нераду и дохотку без рада. Тако се створила велика армија оних који не раде ништа очекујући да ће новац од некуд да капље. То није могуће, јер без рада нема новца – каже Бојанић. Ма колико се и пре преузимања одговорности за земљу знало да је положај тежак из редова напредњака стиже потврда да није било наговештаја да је дара толико превршила меру због чега је неко коначно морао да повуче црту. То су овога пута спремни да учине напредњци уверени да су могли да наставе са старом праксом, продају „Телеком“ и лагодно проведу на највишим позицијама још неко време. Различите коалиције на челу земље

од 2000. године претвориле су министарства у посебне пашалуке, а свако од њих био неприкосновени газда у неком од њих. Напредњаци као посебну вредности истичу идеју о здравој причи и највишем извршном органу власти који без дисонантних тонова функционише као здраво тело са јасно дефинисаним циљем да опораве државу. То је и био повод да из редова напредњака потекне иницијатива за исправљање аномалије којом су се из буџета, а на основу важећег закона о финансирању политичких странака из дефицита, трошила огромна средства. - Ми смо финансирали политичке странке из кредита који смо узимали, а што је био већи дефицит већа су била давања за финансирање странака. Неко је 2011. године донео наопак закон по коме је са расходне стране буџета странкама додељивано 0,15 посто

за редовно финансирње, а 0,105 у изборној години. Ми смо то променили тако да се финансирање врши са приходне стране из реалних пореских прихода и то по стопи од 0,105 за редовно, а 0,07 кад су избори, и то је 3,5 милиона евра мање из буџета – каже Бојанић Многобројне коментаре је изазвала могућности да политички субјекти улажу новац у некретнине. Она је постојала и до сада с тим што нови закон предвиђа куповину некретнина за страначке активности, а не за изнајмљивање или даљу продају, само средствима приватних извора. Као велики успех напредњаци истичу скоро потписивање уговора који ће омогућити да смедеревска железара коначно почне са радом. Уговор ће бити потписан до краја следеће недеље, а покретање железаре би,

МАГАЗИН 16.11.2014.

како се најављује, требало да означи опоравак читаве привреде. Много више него рад једног оваквог индустријског капацитета Краљевчане интересује судбина локалних фабрика, првенствено „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“ који се налазе у процесу реструктурирања. Након бројних потреса који су током нешто више од годину дана задесили „Фабрику вагона“ на место заштитника државног капитала је именована Светлана Трифуновић и већ обавила прве разговоре са градоначелником Краљева Томиславом Илићем у вези оног што би у проналажењу најповољнијег решења могла да учини локална самоуправа. Пред најављено објављивање списка предузећа која имају перспективу, и оних која иду у стечај, Зоран Бојанић потврђује да међу потенцијалним инвеститорима постоји извесно интересовање и за некадашње краљевачке гиганте. И док се „Фабрика вагона“ сврстава у ред 55 предузећа на које се у будућности рачуна у „Магнохрому“ је то само део који има какву такву производњу у скученим капацитетима након што је исечена једна ротациона пећ. Има наговештаја и о интересо-

вању за руднике, а више детаља биће познато кад коначно буде објављен став Министрства привреде. Кад су у питању предузећа у реструктурирњу и даље није јасно у којој се мери поклапају ингеренције државе и локалне самоуправе. И док се годинама уназад говорило да би основна тема интересовања локалних самоуправа требало да буде решавање комуналних проблема из редова напредњака први пут најављују учешће града у економском опоравку. У том смислу се, после много лутања, очекује коначан став о дефинисању нових индустријских зона и њиховом издавању у закуп. Осим толико пута помињане на локацији „Медиапана“ у Конареву све чешће се помињу још две локације. Прва је у Адранима, а друга површине 3,5 хектара у Индустријској улици у близини „Фабрике вагона“. Извесна је и изградња затвореног базена у непосредној близини нове спортске дворане у Рибници, а наговештава се и могућност коначног пуштања у редован ваздушни саобраћај Аеродрома „Морава“ након најаве о заинтересованости Француске о улагањима у међународне аеродроме у

Избори у месним заједницама Након седам година у Краљеву се поново одржавају избори за чланове савета месних заједница. Мандат претходним је одавно истекао, па се оправданим сматрају све замерке опозиције о нелегалном и нелегитимном раду који траје годинама. Ма колико то чудно звучало из редова напредњака стиже информација да су као одговорна власт о расписивању избора за 23. септембар донели одлуку коју у дело треба да спроведе председник Скупштине града. Избори се одржавају у свих 68 месних заједница на зборовима грађана, или тајним гласањем, а у складу са статутом сваке од њих. Избор нових савета месних заједница поклапа се са временом израде статута за наредну годину што пружа могућност лобирања у циљу реализације одређених пројеката у том периоду. Напредњаци указују на одређене проблеме у процесу спровођења избора изазваних неодговороношћу представника месних заједница који који нису на време доставили имена чланова комисија за спровођење избора, као ни термине одржавања. Избори за чланове савета месних заједница су једини на којима се кандидати појављују именом и презименом, па се очекује да ова могућност допринесе најбољих представника интереса грађана.

Србији. Више него индустријске зоне и ваздушни саобраћај становнике Доситејеве улице интересује почетак урбане регенерације насеља које је пре више од четири године оштећено у земљотресу до мере да није економски исплатива санација. Као решење је прихваћена идеја о рушења и изградњи низа нових зграда, а Бојанић потврђује став о гаранцији државе за кредит од осам милиона евра потребних за ову сврху. У буџету за следећу годину ова ставка се појављује под називом решавање проблема земљотресом оштећеног дела града Краљева. До застоја у обезбеђењу средстава за реализацију овог пројекта дошло је због мешања надлежности одређених министрстава након реконструкције, а потом конституисања новог сазива, владе. Надлежност је са Дирекције за грађевину пребачена на Министарство финансија, па се сви предвиђени послови везани за сарадњу са Европском банком за обнову и развој одвијају планираном динамиком. Све води ка закључку да би до 31. марта наредне године могло да буде завршено расписивање тендера и јавног позива пре него се приступи реализацији капиталног пројекта који је добио једногласну подршку свих посланика Народне скупштине након што је током прошле године посланик Демократске сранке Иван Јовановић уложио амандман на предлог закона о буџету. Наредна година се помиње и као година у којој би коначно требало да отпочне изградња нове зграде за смештај Уметничке и Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Рад ове две школе годинама се одвија у изнајмљеним просторијама за шта се из градског буџета сваког месеца издвајају позамашна средства. У завршној фази је отклањање проблема везаних за пројектну документацију који се тичу обезбеђења одређеног броја паркинг места што у многоме поскупљује инвестицију. Коначна реч очекује се од одборника Скупштине града кад на крају следећег месеца буду расправљали о буџету за наредну годину. Т. Радовановић

Пред изборе чланова савета месних заједница

МАГАЗИН

16.11.2014.

КАО ГУСКЕ У МАГЛИ

- И даље спорни важни детаљи везани за хуманитарни концерт Хариса Џиновића. - Не зна се ко је одобрио исплату износа од осам хиљада евра. – У Историјском архиву приправник старији од педесет година? – Због уплитања локалне самоуправе законитост изборног процеса у месним заједницама под знаком питања. – Из Покрета за Краљево најављују заштиту закона на суду.

Срђан Кнежевић

Фото: М. Радовановић

рви наговештаји из ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево пред најављени хуманитарни концерт Хариса Џиновића наишао је на велики одјек у јавности. Повод за то је сазнање да се Културни центар „Рибница“, упушта у организацију концерта какав није планиран програмом рада установе за ову годину који су прихватили одборници Скуштине града. Ни наговештај да чист приход од продатих улазница намењен опремању реновиране зграде Интернистичке болнице није могао у јавности да одагна сумњу да се организатор упушта у још један пројекат са сумњивим финансијским исходом. Основа за овакав став лежи у чињеници да при цени улазнице од 300 динара, чак и ако се занемаре сви други трошкови, ни препуна хала спортова не може да подмири трошкове гостовања реномираног естрадног уметника. Сумње су потврђене након објављеног податка да приход од продатих улазница достиже тек три хиљаде евра што је много мање него трошкови ангажовања извођача за које у Покрету за Краљево имају податак да износе читавих осам хиљада евра. Више пута поновљену тврдњу да би износ требало исплатити у динарској противвредости по највишем курсу на дан исплате још нико није демантовао сем што је на рачун председника Покрета за Краљево др Љубише Јовашевића у саопштењу за јавност нечега што се зове „Сложно за Краљево“ упућено прегршт ружних речи. Како у Скупштини града постоји, или је постојала, одборничка група под овим именом, али и истоимено удружење грађана, које по класификацији делатности не би смело да има никакве везе са политиком, није јасно ко стоји иза саопштења иако су чланови обе групације неке од истих личности. Иако нико није демантовао да је Харису Џиновићу исплаћен поменути износ остаје спорно ко је одобрио исплату. У Покрету за Краљево имају податак да је потпис на документ којим се одобрава исплата ставио заменик градоначелника, а из Градске управе стижу сигнали да то није тачно. Спорно је и на основу ког акта, закона или про-

МАГАЗИН

16.11.2014.

грама, је то учињено с обзиром да у програму Културног центра „Рибница“ за ову годину овај концерт није планиран. Како из Покрета за Краљево поручују да се више неће бавити овим проблемом остаје да неко из Градске управе потврди како је могућа исплата тако значајне суме за коју нико од челника не зна. Податак да је локална самоуправа као подршку реализације Акционог плана за запошљавање издвојила 18 милиона динара како би што већем броју младих људи била пружена шанса да дођу до запослења наишла је на одобравање у јавности, пре свега код породица 250 оних који су током најмање четири месеца добили шансу да раде и зараде 18 хиљада динара месечно. Да у Покрету за Краљево са много више пажње него у другим странкама прате актуелна дешавања потврђује податак о запошљавању приправника старијег од педесет година у Историјском архиву. Да ствар буде интересантнија, или можда трагичнија, ради се о супругу директорке Културног центра „Рибница“ за коју се везује велики број случајева који би могли да добију предзнак афере. Више од свега челнике Покрета за Краљево интересује да ли овакве активности подржава Српска напредна странка као стожер коалиције у коју су укључене и групације које би, верује др Јовашевић, требало да се нађу под лупом тужилаштва

16.11.2014.

МАГАЗИН

и других органа. Избори за чланове савета месних заједница, који су три године након истека мандата ових органа најављени за 23. новембар, већ побуђују велику пажњу пре свега опозиционих Покрета Двери и Покрета за Краљево. Током последње три године, једном у време мандата претходне локалне власти а други пут актуелне, избори су заказивани, па одлагани, а сваки пут је велике замерке на ток процеса међу првима истицао Покрет за Краљево на чију је иницијативу ове године Врховни суд Србије потврдио да је месна заједница удружење грађана које није везано за локалну самоуправу, па ни једна власт нема право да се меша у пословање, начин спровођења избора, усвајање статута и других докумената.

Да одлука суда у локалној средини нема посебну тежину потврђује махинација неименованог представника локалне самоуправе који је избегао да је примени при изради статута на који је уследила реакција Покрета за Краљево. Велику пометњу у читав процес, а у Покрету за Краљево га сматрају изборном преваром, унео је службеник локалне управе који је на адресе председника месних заједница слао готове верзије статута за које се тражила само овера печатом. Да је тако потврђује упоређење неколико статута месних заједница који су потпуно идентични. Према уверењу челника Покрета за Краљево спорно је и формирање тринаесточлане комисије локалне самоуправе која прати изборни процес. Сем што нема упориште у закону није познато ко ће подмирити трошкове рада

тринаест чланова и исто толико заменика. Примећено је и да комисија повремено врши измене правила изборног процеса што поједине учеснике ставља у неравноправан положај, па се изводи закључак о фаворизовању одређених политичких групација. Све наводи на сумњу у угроженост права учесника изборног процеса због могућих злоупотреба података из личних карата и увида у бирачки списак. У низу замерки чија би оправданост могла да буде предмет судског спора значајно место припада оној која се односи на бирачке спискове, број бирача са правом гласа и одређивање квоте од десет или пет одсто учесника на зборовима бирача. - Бирачко право је тајна и ствар која се отвара оног тренутка кад председник републиче скупштине распише из-

боре на територији Републике Србије, а такав случај није био са изборима у месним заједницама. Ми ћемо наша права заштити и учествовати промотивно на појединим локацијама да видимо о чему се ради - каже др Јовашевић. Сазнање о тако великом броју пропуста везаних за избор чланова савета месних заједница упућује на закључак о непознавању закона по којима се они спроводе, па се оправдано изводи закључак о опасности да место савета по месним заједницама заузму месни одбори најутицајније странке у граду. - Српска напредна странка је дошла на власт тако што се залагала за поштовање и легитимност свих закона. Имам фотографију помоћника градоначелника како у школи у Адранима држи политички скуп иако Закон о ос-

новама система образовања и васпитања говори да у школској згради није дозвољено страначко организовање и деловање нити коришћење школских просторија у те сврхе. Ми тражимо да се поштује закон, а они којима су уста пуна закона немају жељу да га поштују. Овакве ствари, и настојања да по сваку цену узму власт на свим нивоима, говоре да смо ушли у зону дубоке диктатуре, па можемо да поручимо да ће сигурно добити позиве од надлежних судских органа. Закон је врло јасан, а ово је само зла намера – каже одборник Покрета за Краљево у Скупштини града Срђан Кнежевић и потврђује податак да је у једној месној заједници председник печатом оверио статут, да се савет није ни састајао, а да су сви остали подаци унесени након што је акт достављен представницима ло-

калне самоуправе. Све упућује на директно мешање локалне самоуправе у рад месних заједница што је повод да Покрет за Краљево на суду затражи поштовање закона. Ако се докаже да су сумње оправдане могао би да се прихвати став да све што се дешавало током читавог изборног процеса личи на лутање гусака по магли. Поразније од свега на шта упозоравају из Покрета за Краљево делује најава да се спремају групације људи које би прганизовано аутобусима ишли од једне до друге месне заједнице на гласање. Ма колико да много тога изгледа прилично невероватно истина је да су се бројне сумње које долазе из ове политичке групације показале тачним. Т. Радовановић

Александар Ерац

МАГАЗИН 16.11.2014.

Без длаке на језику: Александар Ерац

ЗАШТИТА ИНТЕРЕСА НАЈУГРОЖЕНИЈИХ - На последњим локалним изборима Покрету социјалиста, и коалиционим партнерима, уз 4,2 одсто поверења бирача недостајало је још 270 гласова до цензуса који је гарантовао учешће у парламентарном животу. - Град Краљево може да има већу корист од Покрета социјалиста него Покрет од града који би требало да се потруди да међу министрима има бар једног пријатеља спремног да помогне. - Некада је много безболније стајати по страни, нападати и тражити оно што не ваља, као што то сада чини опозиција. - Покрет социјалиста покушава да заштити интересе радника у уверењу да би у земљи било много више срећних кад би сваки радник имао бар минималац. - Нагомилани проблеми не могу бити решени преко ноћи, или у кратком року, али ни ако нема некога ко заступа интересе социјално угрожених

а како то некоме звучало 2000. године је по много чему била преломна у историји Србије, али и појединаца који су после промена које се називају демократским тражили место на политичкој сцени. Након 5. октобра последње године другог миленијума на краљевачкој политичкој сцени су се појавила до тада непозната имена, углавном на страни оних који су освојили власт. Али, било је и других, као што је Александар Ерац који укључивање у активан политички живот објашњава жељом да стане у одбрану бесправно прогањаних након што су власт преузеле до тог датума опозиционе снаге. Ма колико да је највећи број становника прижељкивао промене чини се да их није замишљао онаквим какве су настале након октобра 2000. године. Демонтирање апсолутне власти Социјалистичке партије Србије у различитим круговима је коментарисано на различите начине уз једнодушну оцену да је у њиховим редовима било људи који нису радили добро. Колико су промене биле добре показало је време, а петнаест година касније је све присутније уверење да их није ни требало вршити, нити на тај начин рушити прилично стабилну власт, јер нису биле добре за државу. У специфичним околностима Ерац се активно укључио у рад Социјалдемократске партије коју су водили Слободан Орлић и Небојша Човић - У Социјалдемократској партији сам, а то може и да се провери, био активан у одбрани појединих људи из Социјалистичке партије Србије. Док сам био председник општинског одбора, а једним делом смо учествовали у власти, трудио сам се да учиним нешто за свој град. Мало се урадило, наше учешће кратко трајало, а након обавезе за пререгистрацију странака Социјалдемократска партија то није учинила. Направио сам коалицију и странка се придружила раду Демократске странке Србије. Било је то пре избора 2008. године кад се комплетна прича Демократске странке Србије заокренула, а Војислав Коштуница је заступао идеју о очувању Србије и не

МАГАЗИН

16.11.2014.

баш толико сервилан однос према Европској унији и Америци, што је био знак да на републичком нивоу можемо да урадимо више, али највише за Краљево – каже Ерац потврдом да се у периоду од 2008. године Краљево највише интензивно развијало у инфраструктурном смислу. Четири године касније Демократска странка Србије је самостално изашла на локалне изборе и упркос сумњама бројних политичких чинилаца успела да пређе цензус освојивши четири места у Скупштини града што је био добар знак да би, уз помоћ још једног одборника, могла да формира одборничку групу чији се рад оцењује различито. Мартовски ванредни парламентарни избори додатно су искомпликовали стање на политичкој сцени, а Демократска странка Србије доживела пораз и први пут након 2000. године остала без представника у највишем представничком дому. Неколико месеци је трајала агонија све до унутарстраначких избора након којих је,

незадовољан резултатима, странку напустио оснивач Војислав Коштуница, а чланство се распршило на четири различите стране. Александар Ерац није био спреман да се прикључи ни једној

од ових групација, јер је са припадницима сваке од њих током заједничког рада градио добре односе. Од фебруара прошле године када је у Краљеву отворена Канцеларија за

Косово и Метохију, а на њено чело постављен Ерац, уследила је интензивна сарадња са председником Покрета социјалиста Алексндром Вулином. Добри пословни односи, и учвршћено поверење, били су довољан повод да након распуштања Градског одбора ове странке у Краљеву пре месец дана до формирања новог Вулин место повереника препусти Ерцу. Покрет социјалиста је доживео неуспех на локалним изборима 2012. године на којима је наступио у коалицијаи са Српском слогом и Зеленом еколошком партијом уз свесрдну помоћ некадашњег угледног члана Социјалистичке партије Србије Милоша Нешовића. Уз 4,2 одсто поверења бирача недостајало је још 270 гласова до цензуса који је гарантовао учешће у парламентарном животу. Иако у овој странци и данас резултат сматрају статистички добрим он се негативно одразио на расположење чланства што је неминовно утицало на све мању активност, па је београдска централа проценила да је то довољан

разлог за распуштање Градског одбора. - Иако сам против прелетања са једне на другу страну у ситуацији у каквој се налазе земља и град треба тражити рационална решења. Као неко ко дуго сарађује са Александром Вулином, који је у међувремену прешао у Мнистарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, схватио сам шта је потребно Краљеву које има највише расељених лица и социјално угрожених радника. Закључио сам да град Краљево може да има већу корист од Покрета социјалиста него Покрет од града који би требало да се потруди да међу министрима има бар једног пријатеља спремног да помогне. Народ није склон да верује да то радим због интереса града, а они који ме добро познају знају да је то највећи мотив због којег сам прихватио да будем повереник Покрета социјалиста – каже Ерац. Другу половину године обележило је распуштање градских одбора Српске напредне странке, Демократске странке и Покрета социјалиста и тако на најбољи начин демантовано годинама учвршћивано уверење да централе великих странака не мисле довољно на Краљево. Дугогодишње бављење политиком потврђује тезу да су много мањи проблем централе политичких странака него људи који из ове средине, уз њихову подршку, одлазе према Београду. И уместо да тамо заступају интересе града из кога потичу много пута се показало да им је важнији лични интерес о чему сведоче бројни учесници истраживања стања на локалној политичкој сцени. У таквој ситуацији, уколико је тачно, довољно афирмативно делује залагање Александра Ерца да, иако је именован за рад у београдској Канцеларији за Косово и Метохију, тај посао обавља у Краљеву. Процена да би интересе грађана Краљева боље заступали неки други људи одлучујући је мотив за распуштање готово три градска одбора, пре него је пред поверенике стављен задатак да изграде нову страначку структуру како би се кренуло са мртве тачке.

МАГАЗИН

16.11.2014.

Ерац је склон веровању да се нешто ипак покренуло од ступања Томислава Илића на место градоначелника почетком друге половине године, али ни да један човек не може сам да учини превише. У ситуацији када су структуре које чине власт и друге из опозиције до те мере удаљене једна од друге недовољно убедљиво звучи толико пута понављана потреба о заједничком раду уместо политикантства одборника што седнице Скупштине града чини занимљивим само онима који немају шта да раде.

- У скупштини морамо да променимо реторику, а ја ћу се као повереник Покрета социјалиста потрудити да у наредном периоду направим одборничку групу уз помоћ неког од независних одборника који су из оправданих разлога иступили из својих странака. Мислим да нећу имати проблем да одређени одборници пређу у Покрет социјалиста и стану иза идеје да заступамо интересе грађана Краљева и деловањем у Скупштини са коалиционим партнерима урадимо оно што је најбоље за град. Време брзо тече, треба се укључити у све токове рада и стварања, а ја ни у једном тренутку нећу избегавати да попричам са другим одборницима око ангажовања на политчкој сцени у причи коју заступа Александар Вучић. Мислим да има људи који ће прихватити убрзани рад потребан граду, а то је да се заједнички ухватимо у коштац са решавањем проблема. Некада је много безболније стајати по страни, нападати и тражити оно што не ваља, као што то сада чини опозиција. Тешко је кад уђете у празну кућу каква је остала овој влади и од ничега направити нешто – каже Ерац уверен да ће

идеје које заступа у Покрету социјалиста привући велики број истомишљеника. Терет тешких времена најтеже подносе најсиромашнији слојеви становништва, а таквих је, ако се у њих уброје сви који немају посла, све више. У таквој ситуацији Покрет социјалиста покушава да заштити интересе радника у уверењу да би у земљи било много више срећнијих кад би сваки радник имао бар минималац. Разговор о социјалном статусу радника не може да прође без помињања радника „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“ који су остали без посла, нису им исплаћене све зараде из периода док су радили, а немају оверене ни здравствене књижице. Уз њих су и бројни борци који не могу да се лече иако су у ратовима деведесетих година остали без појединих делова тела што свеукупну ситуацију чини још тежом. Не треба гајити илузије да би нагомилани проблеми могли бити решени преко ноћи, или у кратком року, али не могу ни ако нема некога ко заступа интересе социјално угрожених. Спремност да то учини ових дана потврђује Алекдандар Ерац, а један од начина да се направи

искорак из дубоке кризе би можда била владина канцеларија за решавање проблема Краљева. - Знам ја да ће многи на наредној седници Скупштине града рећи да сам још један од оних који је отишао тамо где ће му бити боље. Сад је најбоље имати радно место, примати плату и не бавити се политиком, Али кроз политички живот сам научио да ако се не бавимо политиком, она се бави нама. Зато ћу са места повереника Покрета социјалиста и шефа одборничке групе

у Скупштини града лобирати у Београду како бих привукао значајне људе да нас обиђу и виде наше проблеме. У прошлим временима је пар градова трошило заједничке буџетске паре само зато што су имали способније људе који су лобирали у центрима моћи. У овом случају то је влада која треба да обезбеди равномеран развој свих делова земље и донесе одлуке на основу онога што јој се презентира – каже Ерац са жељом да око заједничке идеје окупи још оних који имају довољно пријатеља на значајним местима како би, користећи постојеће везе, у град привукли нове инвестиције и отворили нова радна места. А нова радна места су оно што највише недостаје. Без њих не значи превише ни нови мост преко Ибра, ни нова спортска дворана, ни реконструисане улице. Значајну улогу, каже Ерац, требало би да одиграју и представници опозиционих странака који имају довољно добре пословне везе са значајним људима, али их не користе смо због тога што нису на власти. Све то није ништа ново као ни залагање о неопходној промени оваквог схватања политичког деловања. Није ново ни много тога што је у разговору изрекао Ерац који већ на првој наредној седници Скупштине града очекује бурне реакције, пре свега опозиционих одборника, на формирање одборничке групе. Она је за сада само у најави, а да ли ће уопште бити формирана биће познато врло брзо на седници на којој би требало да се одлучује о ребалансу градског буџета. Иако Краљево никада у парламентарној историји није имало толико посланика колико их има у последњем сазиву Народне скупштине ни социјална ситуација никад није била тежа. У исто време у скупштинским кулоарима се чује да је град намирен тиме што има довољан број посланика и да је то довољно. То је посебан повод да се анимирају, поразговарају са градским руководством и крену у агресивнији наступ у циљу да се бар мало помогне у решавању нагомиланих проблема. Т. Радовановић

Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“

МАГАЗИН

16.11.2014.

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВ

- Добитници Плакете Свети краљ Милутин извршни директор Јавног предузећа „Путеви Србије“ Зоран Стојисављевић и немачка фирма Амберо консалтинг. – Планови за наредну годину предвиђају изградњу нове зграде Музичке и Уметничке школе и затвореног базена. – Обилазница око Краљева део аутопута Појате-Прељина. – Стратегија интегралног урбаног развоја центра Краљева. - Краљево је један од само три града у Србији који могу да се похвале сличним планским документима, а једини који има стратегију у форми да су конкретне мере у директној вези са конкретним пројектима и плановима

Фото: М. Радовановић

ВИ ЗА СЛЕДЕЋУ ГОДИНУ

16.11.2014.

МАГАЗИН

а првим јесењим данима у Србији почиње сезона слава, а готово да нема организације, предузећа или установе која као заштитника не слави неког свеца. Обележавање славе у јавном животу годинама у назад претварало се у својеврсну пропаганду различитих идеја, а најчешће се одвијало пред бројним телевизијским камерама чији је основни задатак да гледалишту, ма колико мало било, покаже како се поштује православна традиција. Да може да се обележи и другачије показало се на примеру Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ у којој је обележавање заштитника Светог краља Милутина без присуства медија отпочело сечењем славског колача коме су, сем запослених, присуствовале бројне званице из политич-

ког и јавног живота. Поред градоначелника Краљева Томислава Илића, народних посланика, представника немачке фирме Амберо консалтинг и Јавног предузећа „Путеви Србије“, свечаном чину су присуствовали директори републичких и градских јавних предузећа, представници војске, полиције, основних школа, образовних институција, политичких странака, чланови Градског већа и други гости. Настојања запослених у Дирекцији за планирање и изградњу да одговоре постављеним задацима, а знањем и предузимљивошћу покрену активности које могу да допринесу бољитку града, често су ограничена могућностима буџета да одговори свим изазовима. То је и повод да се учинак константно повећава уз смањење трошкова пословања. Иако бројни по-

казатељи показују да ће и наредна година у финансијском смислу бити тешка, можда и тежа од ове на измаку, у Дирекцији за планирање и изградњу верују да би могла да отпочне изградња нове зграде за смештај Уметничке и Музичке школе „Стеван Мокрањац“ али и толико година чеканог затвореног базена. Реализација амбициозних планова повод је за планирање нових окупљања и прославу радних победа на добробит свих на чији се живот у било којој мери одражавају активности Дирекције за планирање и изградњу. Дирекција за планирање и изградњу је поводом славе, а на предлог игуманије Манастира Жиче Јелене, установила Плакету Свети краљ Милутин којом ће се сваке друге године по једном појединцу и колективу искази-

вати захвалност за допринос подизању угледа овог предузећа. Повод да значајно признање понесе име краља Милутина је сазнање да се он убраја у ред највећих ктитора у српском народу. Анализирајући резултате остварене током претходне две године констатовано је да је велики допринос у подизању угледа Дирекције за планирање и изградњу дао извршни директор јавног предузећа „Путеви Србије“ Зоран Стојисављевић коме је као првом добитнику значајно признање уручио директор Дирекције Ненад Нерић. Сазнање да је Дирекција током скоро четири последње године чврсто сарађивала са немачком фирмом Амберо консалтинг, а да је рад резултирао израдом планског документа Стратегија урбаног интегралног развоја централне зоне Краљева, који је усвојила

и Скупштина града, било је повод да њеном представнику буде уручено исто признање. Од планског документа се, за разлику од бројних који су усвојени а никад нису реализовани, очекује да покрене бројне пројекте, а од Амберо консалтинга да помогне у имплементацији стратегије након чега би планиране активности допринеле видљивим резултатима на терену. Све што су до сада радили Дирекција за планирање и изградњу и Путеви Србије било је усмерено на повећање квалитета живота становника ових простора а тако ће, верује добитник овогодишњег признања, бити и убудуће. Очекује се да би прва следећа активност могла да резултира обилазницом око града као делом аутопута који ће спајати Појате и Прељину. Обе стране су заинтересоване за

реализацију пројекта, а једини ограничавајући фактор је недостатак довољне количине новца који би требало да обезбеди држава. Задовољство због награде није крио ни представник компаније Амберо консалтинг Харалд Милер потврдом да је резултат четворогодишње сарадње стратегија интегралног урбаног развоја као основа даљег развоја ужег центра града. Краљево је један од само три града у Србији који могу да се похвале сличним планским документима, а једини који има стратегију у форми да су конкретне мере у директној вези са конкретним пројектима и плановима. Обележавање славе је и једно ново пријатно искуство с обзиром на чињеницу да тако нешто у Немачкој не постоји. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.11.2014.

Завршена реконструкција још једне саобраћајнице

ОТВОРЕНО НОВ

МАГАЗИН

16.11.2014.

- Радници Јавног комуналног предузећа „Путеви“ привели крају реконструкцију 450 метара Улице „4. краљевачки батаљон“ која је коштала 46 милиона динара. – Профил улице у две коловозне траке са седам смањен на шест метара да би се успорило кретање возила због велике фреквенције пешака. – Кружно шеталиште дуго скоро три километра. – Следећа на реду реконструкција Улице октобарских жртава и улица у приградским насељима

Иако је планирано да реконструкција Улице „4. краљевачки батаљон“ траје 120 продужена је за нешто више од месец дана, па су почетком недеље коначно одахнули станари овог дела града, али и они који у овом делу имају пословне објекте. Оправдање за кашњење увек се нађе, а овога пута то су неповољне метеоролошке прилике током целог лета. Улица је без велике помпе пуштена у саобраћај уочи Дана примирја у Првом светском рату који Краљево обележава трећу годину заредом, а полагање венаца на Тргу српских ратника тим поводом добра прилика да градски челници прошетају до Градске терасе. Становници овог дела града, а и сви који буду пролазили овом улицом, брзо ће заборавити све проблеме који су се стоком лета јављали због смањених могућности за пролаз и паркирање, буку грађевинских ма-

шина и прашину због којих су прозоре и врата морали да држе затвореним. Довољна сатисфакција је лепо и скоро три километра дуго шеталиште које кроз парк на левој обали Ибра води преко моста Миломира Главчића на другу страну реке, а онда саобраћајницом на бедему до кружног тока и даље према два моста путем којим се затвара круг. Директор Дирекције за зградњу „Краљево“ Ненад Нерић подсећа да је профил улице од првобитних седам сведен на шест метара и две коловозне траке првенствено да би се успорило кретање возила због велике фреквенције пешака. За један метар је проширено шеталиште, а власницима двоточкаша обезбеђена бициклистичка стаза која се из Чика Љубине наставља на „4. краљевачки батаљон“ и води до Хајдук Вељкове улице. Вредност радова на реконструк-

цији 450 метара дуге улице, који су извели радници Јавног комуналног предузећа „Путеви“, достигла је 46 милиона динара, а у другој фази следи опремање ове улице урбаним мобилијаром који подразумева клупе и корпе за отпатке. У Дирекцији за планирање и изградњу најављују бројне нове пројекте чија реализација зависи само од могућности градског буџета да издвоји довољну количину средстава. Након реконструкција улица у најужем центру града у плану су замашни радови у Улици октобарских жртава која спада у ред најнеуређенијих у ужем градском језгру. Завршени су пројекти и за бројне улице у приградским насељима, а у току је израда пројектне документације за наставак радова у Улици рибничких пратизана, као и појединих у Сијаћем пољу као делу другог градског прстена. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ВО ШЕТАЛИШТЕ

МАГАЗИН 16.11.2014.

После четири године неизвесности

МАГАЗИН

16.11.2014.

МАЛО СУНЦА НАД

Пуне четири године становници дела Доситејеве улице чекају у више наврата најављиван почетак урбане регенерације дела насеља како би из станова који су озбиљно оштећени у земљотресу прешли на безбедније место. Различите информације о реализацији замашног пројекта константно су изазивале незадовољство становника овог дела града које је кулминацију доживело уличним протестима. Мало светла у суморну слику је пред крај прошле унело прихватање амандмана на буџет за ову годину којим се Народна скупштина обавезала на гаранције за обезбеђење кредита од осам милиона евра код Европске банке за обнову и развој. Тадашњи градоначелник је наговестио да Краљево, на основу свега што је учињено, може да рачуна и на

замашну донацију за израду пројектне документација. Након тога, и турбуленција на краљевачкој политичкој сцени, ванредних парламентарних избора и ко зна чега све, као да се заборавило на становнике Доситејеве улице да би средином јесени стигла потврда о настављању свих активности по усвојеној динамици. У Краљеву је крајем недеље одржан радни састанак пројектног тима консултаната одређеног за пружање техничке помоћи са челницима Градске управе и представницима Јединице за управљање пројектом. Циљ састанак је да се утврди редослед даљих активности током припремне етапе пројекта и делегирање задужења и задатака између тима за техничку помоћ и Јединице за управљање пројектима.

Централним темама су обухваћени имовинско-правни аспекти, принципи уговорних односа између учесника у пројекту, учешће крајњих корисника и стварање предуслова и динамика реализације теренских активности које укључују геодетска мерења, геомеханичке и геофизичке истражне радове, званично утврђивање површина постојећих станова и образовање релевантних и потпуних база података. Одређени су приоритети и програмирани рад тимова у првом кварталу наредне године у складу са проценом времена потребног за ратификацију Оквирног споразума о кредиту чиме би се створили услови за закључење пратећих уговора и споразума између учесника у пројекту. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Д ДОСИТЕЈЕВОМ

Активне мере запошљавања

МАГАЗИН

16.11.2014.

ШАНСА ЗА НЕ

- На евиденцији краљевачке Филијале Националне службе за запошљавање 13 хиљада особа које траже посао. – Локална самоуправа са 18 милиона динара подстиче нова запошљавања. – Стручна пракса између четири месеца и годину дана уз месечну надокнаду од 18 хиљада динара. - Поред 60 особа са различитим степеном инвалидитета, и 20 којима је пружена шанса да покрену сопствени бизнис, локална самоуправа је подржала стручну праксу за још 160 особа различитог степена стручне спреме Иако је према подацима краљевачке Филијале Националне службе за запошљавање у овој години запослено више од пет хиљада особа, што је у односу на исти период прошле године више за 28 одсто, на списку оних који траже посао и даље се налази још тринаест хиљада лица. На територији Србије овај број премашује 740 хи-

љада што је повод да држава обезбеди 600 милиона динара за реализацију програма запошљавања бар дела незапослених. Скромним средствима додају се она која обезбеђују локалне самоуправе, а у Краљеву се очекује да мерама активне политике запошљавања буде обухваћено 250 особа. Национална служба за запошља-

вање и град Краљево су у четвртак, у оквиру мера активне политике запошљавање, уручили уговоре особама које су пројектима конкурисале за субвенције којима се поспешује самозапошљавање, јавни радови и запошљавање особа са инвалидитетом. Поред 60 особа са различитим степеном инвалидитета, и 20 којима

ЕЗАПОСЛЕНЕ

је пружена шанса да покрену сопствени бизнис, локална самоуправа је подржала стручну праксу за још 160 особа различитог степена стручне спреме. Програмом самозапошљавања Национална служба обезбеђује 160 хиљада динара по пројекту за финансирање производне занатске и услужне делатности, а за средства из овог фонда конкурисали су локалне самоуправе, установе, институције као и удружења грађана. За незапослена лица са завршеним факултетом стручна пракса траје годину дана, са вишом школом шест, а са средњом четири месеца након чега се свима отвара могућност полагања државног испита.Градоначелник Краљева Томислав Илић потврђује да је за ову сврху из градског буџета издвојено 18 милиона динара, а да би сви који са не-

стрпљењем очекују овај вид радног ангажовања у наредној години могли да рачунају на дупло више пара. Програм стручне праксе је намењен незапосленим лицима са најмање четворогодишњим високим образовањем која се први пут стручно оспособљавају за занимање за које су стекла одређену врсту и степен стручне спреме, без обзира на године старости, а ангажованим лицима се исплаћује новчана помоћ у месечном износу од 18 хиљада динара. Трошкове полагања стручног приправничког испита сносе послодавац, локална самоуправа или приватни предузетници. Директор националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић потврђује да је Краљево дало шансу великом броју младих људи да нађу своје место на тржишту рада с посебним нагласком да се број незапосле-

них лица смањује. Недавно објављени подаци о ангажовању радне снаге за трећи квартал ове године потврђују да је стопа незапослености од 17,6 посто најнижа у последњих неколико година. Циљ Националне службе за запошљавање је да се бројка од 26 одсто, колико је износила у априлу, и даље смањује а да је то могуће сведочи податак да је у односу на фебруар на евиденцији незапослених 52 хиљаде лица мање. Ово смањење је узроковано различитим мерама међу које се убрајају одлазак у пензију али и брисање са евиденције због непоштовања процедуре. У првих десет месеци ове године запослено је 192 хиљаде људи што је за осам одсто више него у истом периоду прошле године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Дводневна обука за представнике три округа

МАГАЗИН

16.11.2014.

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ У ЗГРАДАРСТВУ

- Док је у развијеном делу Европе проценат енергије која се троши на зградарство пала испод 40 одсто укупне потрошње у Србији се у овој области троши чак половина укупне енергије.- Циљ обуке за представнике 15 општина са територије Рашког, Расинског и Моравичког округа је оспособљавање за доношење квалитетнијих стратешких одлука на нивоу локалне заједнице како би се смањила потрошња енергије и створили бољи услови за покретање привреде

тамбени објекти у читавој Србији су веома велики потрошачи енергије и спадају у прилично лоше енергетске разреде, па се стално покушава да се ситуација поправи, а количина утрошене енергије смањи. То поготово важи за старије објекте, који чине велики део стамбеног фонда, па се изналазе мере у циљу смањења специфичне потрошње енергије у току грејне сезоне, али и расхладне у летњем периоду. Док је у развијеном делу Европе проценат енергије која се троши на зградарство пала испод 40 одсто укупне потрошње у Србији се у овој области троши чак половина укупне енергије. Све то је повод за организовану акцију штедње у зградарству, па је у Краљеву одржана дводневна тренинг обука за консултанте у енергетској ефикасности у зградарству. Обуку организује Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије у сарадњи са немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ, а намењена је представницима петнаест локалних самоуправа са територије Рашког, Расинског и Моравичког округа.

МАГАЗИН

16.11.2014.

Од почетка реализације пројекта 2009. године Краљево се међу свим локалним самоуправама, које су укључене у њега, показало као лидер, па настоји да ту позицију и задржи, а пројектне активности се планирају и спроводе у складу са кључним развојним циљевима Министарства грађевинарства и урбанизма, Закона о планирању и изградњи и релевантних подзаконских аката. У Србији се спроводи трећа фаза пројекта „Енергетска ефикасност у зградарству“ који траје до 2016. године, а представља наставак кампање отпочете 2012. када је ступио на снагу Правилник о енергетској ефикасности. Кампања се до краја прошле године одвијала под називом „Открити енергију“, а нова која се реализује од пре месец дана носи назив „Trading energy“. Обука је намењена запосленима у релевантним одељењима локалних самоуправа како би били оспособљени за израду стратешких докумената који се односе на уштеде енергије на локалном и националном нивоу, а у циљу усмеравања инвеститора који долазе у нашу земљу. До 2012. године ни у једном закону

у Србији није постојао појам енергетска ефикасност. Када је 1. октобра те године ступио на снагу Правилник о енергетској ефикасности уведен је овај термин, али и обавеза издавања сертификата за нове и постојеће објекте познатог као енергетски пасош. Уследио је рад на софтверској платформи „Централни регистар енергетских пасоша“ преко кога ће у наредних пола године, уз подршку Министрстава грађевинарства и енергетике, да се изврши издавање и верификација пасоша. Регистар представља јединствену базу сертификата на нивоу целе земље за читав стамбени фонд из области зградарства. Основни задатак дводневне обуке је да оспособи полазнике како би били део тима будућег енергетског менаџера као саветници за енергетску ефикасност у области зградарства. Њихов задатак ће на локалном нивоу бити да, користећи алате и инструменте произведене у сарадњи са ресорним министарством, напишу стратегију за пласирање средстава у области уштеде енергије на нивоу њихове локалне самоуправе. Првог дана обуке полазници су

покретача свих активности што је приликом јавног слушања представљено и посланицима Народне скупштине. Уз залагање да животни и радни простор буде што квалитетнији и комфорнији намеће се потреба за потрошњом што мање енергије првенствено довођењем у одгварајуће стање објеката којима се санацијом продужава век трајања, а уједно обезбеђује здравије окружење. Од оних који на нивоу локалних самоуправа буду ангажовани на изради стратегија енергетске ефикасности очекује се да помогну градоначелницима при доношењу што бољих одлука којима се она регулише. Колико се у Краљеву озбиљно приступило уштеди енергије показује пример енергетске санације зграде Градске управе, а следећи корак треба да обухвати санацију школа и свих других јавних објеката. Захваљујући Локалном еколошком акционом плану већ су прикупљени подаци о 67 јавних објеката што је добар повод за уверење да би могла да се задржи лидерска позиција и реализација пројекта Табула за јавне објекте.

Пројекат Табула Табула представља пројекат са идејом стварања хармонизоване структуре европских типологија стамбених зграда. Сваки од учесника, на основу националних типологија, имајући у виду енергетске перформансе, формира групу моделских зграда са карактеристичним особинама. Сваки од ових модела зграда представља одређени период изградње и тип, односно величину зграде, са карактеристичним материјалним и технолошким карактеристикама. Циљ пројекта је развој усаглашености типологија, као и алата, који омогућава коришћење Типологија за различите намене, процену потрошње по типовима и на нивоу целе земље, процену нивоа енергетске санације са реперкусијама на плану потрошње енергије и емисије угљендиоксида. Србија се прикључила пројекту Табула као придружени члан почетком 2011. године и током претходног периода, користећи искуства и препоруке партнера из Европске уније, у великој мери развила националну типологију стамбених зграда.

Т. Радовановић

упознати са правилницима из области енергетске ефикасности и сертификације зграда, везама са осталим законима и прописима, као и даљим правцима развоја прописа из области енергетске ефикасности у зградама. Поред упознавања са европском регулативом из ове области било је говора о националној типологији стамбених зграда у Србији и централном регистру енергетских пасоша. Други дан је резервисан за методологију прорачуна потенцијалних уштеда у складу са анализираним просторним нивоима и начинима унапређења и прорачун потребних капацитета грађевинских производа и елемената. Основни циљ обуке коју реализује Одсек за енергетску ефикасност и грађевинске производе Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије је оспособљавање за доношење квалитетнијих стратешких одлука на нивоу локалне заједнице како би се смањила потрошња енергије и створили бољи услови за покретање привреде. Европа и свет су одавно схватили значај штедње енергије као

МАГАЗИН

16.11.2014.

ВАСОЈЕВИЋИ Н

Крст на Врановцу знамен за изгинуле и пострадале војнике из Првог светског рата који су на овом месту војевали против Аустроугарске војске бранећи одступницу српске војске која се повлачила према Косову и Албанији. - - Борба на Врановцу, и многе друге у којима су учествовале српска и црногорска војска, доказ је неизмерне љубави и припадности истом роду. то година од почетка Првог светског рата повод је за подсећање на бројне догађаје из овог периода од којих је највећи део био непознат широј јавности. Разлози томе су различити, а парастос ратницима изгинулим у борбама на Јелици, Троглаву, Чемерну и Гочу у новембру 1915. го-

дине још једна прилика да се са дешавањима у овом делу Србије упозна шира јавност. У присуству потомака ратника и представника Краљева и Берана, Ивањице, Лучана, Ариља, Чачка, Врњачке Бање, Гарнизона Краљево, школа, Удружења „Братство Бојовић“ и других код крста на Врановцу у Пекча-

ници парастос је служио изасланик епископа жичког Јустина протојереј Љубинко Костић са свештеницима Епархије жичке. На Врановцу је пре неколико година подигнут војнички крст као знамен за изгинуле и пострадале војнике из Првог светског рата који су на овом

месту војевали против Аустроугарске војске бранећи одступницу српске војске која се повлачила према Косову и Албанији. На овим просторима су заувек остале кости бројних храбрих момака са простора целе Србије, и Црне Горе, и обавеза садашњих генерација да обележе место и прикупе што већи број имена страдалих како би била трајно сачувана и нове генерације подсећала на велику жртву. У том смислу већ се планира подизање војничке капеле на чијим би зидовима била исписана имена свих постадалих који су у Великом рату од завојевача бранили крст часни и слободу златну. Представници пет општина из окружења чланови су одбора који би требало да приведе послове око изградње капеле, али и обележавању

бројних других места на којима су стадали српски војници. Најзаслужнији за покретање иницијативе и обележавање оваквих места је каонски парох свештеник Љубинко Корићанац који са посебним поносом истиче да је рођен у Богутовцу, на средини пута између манстира Жиче и Студенице на делу великог бојишта западног фронта које се протезало од Гоча и Јелице до Чемерна. На левој обали Ибра се на овом делу фронта 1915. године у једном тренутку нашло 17,5 хиљада људи, 2.500 коња и 2.000 волова у борби која је вођена између 5. и 11. новембра. Током ноћи на Дмитровдан линију фронта од Лакта до Јастребара с леђа је напала специјална аустроугарска јединица и извршила покољ Доњовасојевићке

бригаде која је бранила одступање српске војске. Пре пет година је уз благослов епископа жичког Хризостома на овом месту подигнут крст, а наредних година слична обележја на Равном гају, Троглаву и Чемерну. Уједињене у Студеничком одреду у борби на Чемерну су учествовале Дунавска дивизија другог позива Милоша Васића из зоне Београда и Дунава, Ужичка војска из зоне Ужица и Дрине и Доњовасојевићка бригада из Берана. Одлучујућа битка је вођена 11. новембра што је повод да се баш на дан служи парастос пострадалим војницима. Идеју о градњи војничке капеле подржали су Министарство одбране и локалне самоуправе Краљева, Ивањице, Лучана, Ариља, Чачка, Врњачке Бање и Берана из Црне Горе.

Фото: М. Радовановић

НА ВРАНОВЦУ

16.11.2014.

МАГАЗИН

Парастос српским борцима који су заједно са Црногорцима у јесен 1915. године пред најездом аустроугарских снага на Врановцу бранили повлачење српске војске према Грчкој преко Косова и Албаније повод је да на овом месту бораве један од њихових потомака Мишо Бабовић, из села Комина под Коњухом, и Живко Бјелановић, члан Удружења доборовољаца 19121918. и њихових потомака и поштовалаца из Берана. Пре тачно 99 година на ово свето место су дошли њихови преци из Васојевића да помогну братској српској војсци у покушају да заустави надирање окупаторске војске црно жуте монархије. Разлике између две земље биле су много мање него што је то случај данас, а доказ да је Црна Гора била безусловни савезник у оба Балканска и Првом севтском рату најбоље илуструје прокламација коју је у то време краљ Никола Петровић упутио народу Црне Горе. - Црногорци! Још не доспјесте да крв оперете с ваших храбрих мишица, а ваш стари краљ приморан је да ве и по трећи пут за непуне двије године дана позове под оружје, да ве и по

трећи пут поведе у рат - у свети рат за слободу Српства и Југословенства. Црногорци! Судбоносни час је куцнуо! Црно-жути барјак, који од давних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сад потпуно уништи, да његове слободне представнике, Србију и Црну Гору, прегази. Узмичући пред најездом силнога Османлије, Југословени су се прилогађавали хришћанској Аустрији да се с њом заједно опру најезди са Истока. Они су код ње тражили спас живота, а нашли су гроб своје слободе. Немилосна Аустрија примала их је не као помагаче за заједнички опстанак, већ као измећаре и убоге најамнике да њиховим месом и крвљу њиховом штити искључиво своје себичне интересе. Држала их је као бедем према разјареном Азијату и гурала их немилосрдно на кланице њемачких и италијанских поља. Хероји битке на Бауцену, гдје је славни шведски краљ погинуо, били су Југословени. Крвљу својом прелили су бојна поља Холандије и залили обале Сјеверног мора, Адрију су јој, залуду, само они очували. Беч, из којег се сада наредбе дају за

уништење Српства, очували су бедеми костију словенских. За све то Аустрија је захвалила Југословенству неправдом, гоњењем, робовањем и пакосним сијањем раздора међу браћом, за што је чак и цркву као средство узимала. Док су ланци робовања стезали Словенце у земљама Монархије, дотле су носиоци црно-жуте боје чупали и исчупали срце Србиново - дивну Босну и Херцеговину. Крвљу српском заливени Скадар и Драч отели су нам својим интригама. А кад им све то није помогло - кад су се слободне српске земље, оснажене посљедњим ратовима, хвала буди богу и јунаштву српском, спремале за нови културни живот; када су се словенска браћа нашла заједно у пространој цркви све Југославије, са амвона којег отпочела се приповиједати слога, братство и једнакост - латили су се оружја да своје злобне намјере постигну, да нас униште. Црногорци! Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама; објавила га је Српству и цијелом Словенству.

Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна Русија, представница великог Словенства и наша вјековна заштитница, са својим просвијећеним савезницима. Црногорци! Крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини; лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске, па сад - ко је јунак, на оружје, Ко је јунак нек слиједи корацима два стара српска краља: да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну. На нашој су страни бог и правда. Ми смо хтјели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увијек, примите га српски и јуначки, а благослов вашег старог краља пратиће ве у свим нашим подвизима. Живјели моји мили Црногорци! Живјело наше мило Српство! Живјела наша моћна заштитница Русија и њени савезници! – завршио је краљ Никола Петровић. На став црногорских владара који потичу из Васојевића подсетио је Мишо Бабовић посебно истичући да из овог братства порекло воде Петровићи и Карађорђевићи, али и Вук Ка-

раџић и многе значајне српске војводе попут Петра Бојовића. Стизали су црногорски војници до свих гудура у којима су се водиле борбе за спас српства, долазили до Сарајева, ослобађали многе градове Босне и Херцеговине. Борба на Врановцу, и многе друге у којима су учествовале српска и црногорска војска, доказ је неизмерне љубави и припадности истом роду што се на најбољи начин манифестовало спремношћу да се помогне без обзира на највеће жртве. Чињеница да је вео заборава скинут после равно сто година додатно охрабрује настојање да се на исти начин ода пошта и борцима изгинулим на другим местима. Вођени геслом да се слобода брани на кому, а не на дому, кренули су преци данашњих Васојевића на позив краља Николе Петровића на прву линију фронта да би српској војсци и круни омогућили одступницу према Грчкој кроз Албанију преко Црне Горе и Скадра. - То је велики подухват наших предака који су слободарски одгајани испод вјечних Комова и вјечног граничара Чакора окренутог према Пећкој

патријаршији, високим Дечанима и према братској Србији, који су увјек знали како је и како се ваља за слободу борити и жртвовати. Они су дошли овдје да падну часно и поштено, сачувају образ и слободарски дух и покажу свима да су део заједничког братског народа. Удружење је отргло од заборава многе догађаје и знамените личности, подигло споменике неименованим српским војницима Друге српске армије који су одступали преко Полице и уз посебне почасти су сахрањени у дворишту Цркве Свете Тројице у овом месту. Ово удружење је, знајући да су пали за слободу, сакупило кости и обележило вечни спомен на њихово пожртвовање. У Беранама и у лаври манастира Ђурђеви ступови сахрањен је неименовани свештник српске војске. Почаст је указивана војницима браниоцима слободе, а посебна је била да их сахране тамо где је светиња. Наша је обавеза да то обележиимо да буде трајни спомен, а идеју да се подигне спомен или црква војничка подржавамо и надамо се да ћете уз солидарност грађана то и одрадити – истакао је Бјелановић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 16.11.2014.

16.11.2014.

МАГАЗИН

Др Зоран Петровић

Знаменити Краљевчани: Др Зоран Петровић (1)

- Иако је Зоран Петровић све време школовања био најбољи ђак у одељењу није могао, као бројне касније генерације, да се хвали одличним успехом јер таквих, због строгих критеријума, није било у целој школи. – Од првог дана у краљевачком „Металу“ радно ангажовањеје трајало између осам и десет сати. – Напоран рад и спорт нису ишли заједно, а празнина након напуштања кошарке попуњена студирањем на Вишој техничкој школи. - Машински факултет у Краљеву је отворен због потреба „Фабрике вагона“ и трстеничке „Прве петолетке“ за високо образованим кадром, а обе фабрике пружале добре могућности за студије свима који су се налазили у радном односу

Фото: М. Радовановић

УСПЕШАН СПОЈ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ

туро образложење одлуке Скупштине граде Краљева о додели Дипломе заслужног грађанина за 2014. годину доктору Зорану Петровићу, професору на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву, сведочи да су повод за признање врхунска научно-истраживачка достигнућа у области машинства. На свечаности поводом доделе октобарских признања чуло се и да је Зоран Петровић доктор техничких наука кога подједнако цене студенти и колеге са краљевачког, као и факултета у земљи и иностранству, исказујући му изузетно поштовање и поверење, из чега је проистекло много успешних идеја и вредних заједничких резултата. Др Петровић је оснивач Кошаркашког клуба и Спортског друштва „Машинац“ и члан удружења МЕНСА. Резултате научно-истраживачког рада афирмисао је објављивањем радова на домаћим и међународним научним скуповима и у часописима националног и међународног значаја, а аутор је и коаутор два универзитетска уџбеника. Др Зоран Петровић је учествовао, или руководио, бројним

МАГАЗИН

16.11.2014.

истраживачким и научним пројектима које су подржали регионалне и републичка заједница науке, Министарство науке, фондови и привреда. Све то добар је повод да га Краљевски МагазИН сврста у ред знаменитих Краљевчана, а много тога што је водило ка значајном признању осветли и са друге стране. Већ на први поглед др Петровић открива једног од ретких људи који је до највишег академског звања стигао школујући се кроз рад и теоретска знања све време обогаћујући практичним. А пут до врха кренуо је из просечне радничке породице Славке и Радисава Петровића, радника Фабрике вагона који је пре Другог светског рата изучио и пекарски и касапски занат што га је по оснивању одвело у краљевачко „Пекарство“. У Рајићевој, данас Улици октобарских жртава, првенац у породици Петровића постао је власник неколико златника и сребрњака који су били добра основа за куповину плаца поред пруге Краљево-Скопље подно Пољоривредне школе на коме је убрзо изграђена скромна породична кућа. Првих година друге половине двадесетог века то је била далека периферија и место на коме се налазила велика табла са назнаком да се улази у град. Са растом града који је доживљавао до тада невиђену експанзију стасавао је и будући доктор наука уз вршњаке са простора од Ратарског имања до Женеве. Играо се фудбал на пољанама и у овом крају, али и у малом парку на коме је касније грађен Ресторан Женева због чега су се сви дечаци овог краја преселили у оближњу Поцерску улицу. Доминантан у сећању из тог периода је колективни дух и живот у коме су вршњаци на равне делове делили свако парче хлеба премазано чистом свињском машћу. Ма колико да је одрастање обележило сиромаштво, тек толико да су радничке породице могле да га поднесу, ни у једном тренутку живот није био угрожен. Није било лускуза, стално се радило и доприносило бољем животу, а читав период одрастања обележило је

дружење какво већ одавно не постоји. А већ први дани школовања указују на неправду због сазнања је учитељица врло брзо показала да је далеко наклоњенија деци имућнијих родитеља него оној из радничких породица. На школу која се налазила на простору данашње зграде Градске управе подсећа велико двориште и подрум у које су просветари затварали несташније дечаке не би ли утицали на њих да се промене. Краљево је тих година било препознавано по калдрмисаним улицама, дрвеним и тек по којој бетонској бандери, али и почетку градње Хотела „Турист“ и нове зграде општине са друге стране Улице цара Лазара. Зграде су облагане квадратним керамичким плочицма странице два сантиметра и биле добро средство за игру линџе онима који нису били у ситуацији да на линију нацртану на земљи бацају месингане или алумнијумске кованице. - Био сам у другом разреду кад је почела да се гради зграда општине, па су почели да нас сељакају од школе до школе, прво у зграду у којој је данас Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, затим школу „Димитрије Туцовић“, па у Рибницу, а тек у четвртом разреду смо се свечано уселили у нову зграду школе „Светозар Марковић“. Од петог разреда се у овој школи учио енглески, руски и француски језик, а ми се договоримо да идемо на француски као најмање популаран како би остали заједно до краја школовања. На моју несрећу почетком петог разреда отвори се километар и по удаљена школа „Чибуковачки партизани“, а опшптина донесе одлуку да сва деца која станују између Карађорђеве и Ратарског имања морају да иду у њу. Тако после само месец дана од почетка школске године напустим старо друштво у школи „Светозар Марковић“ – сећа се др Петровић. Са обе стране улице до школе налазиле су се њиве и воћњаци, а већ од фабрике намештаја Стари Јасен куће биле све ређе. Прави доживљај за већину несташних вршњака било је брање воће на путу до школе, по некад

и по који камен упућен према лименим певчевима на врху димњака. На овај период подсећају и шамари које је немилице делио директор школе све док не признају ко је каменом поломио прозор на некој од околних кућа. Искуства овог периода живота битно су утицала на однос према студентима током рада на факултету и стално настојање да се добро измери свака изговорена реч, поготово на првим годинама студија, како би и нови академски грађани прихватили нов начин понашања. Као једном од најбољих ђака посебно добро је „ишла“ математика због чега су се пред упис у средњу школу већ назирала нека нова интересовања, а одлични ђаци су, посебно Зоран Петровић као победник на бројним такмичењима, по правилу тежили гимназији као елитној школи. Родитељи нису били сигурни да могу да финансирају студије ван Краљева, па је избор пао на другу по рејтингу, Техничку школу која је омогућавала прво запослење већ после четири године. - Док сам још био у „Светозару Марковићу“ почео сам да тренирам кошарку у Слоги, а као млађи пионири са пенала нисмо могли до коша да добацимо тешке кожне лопте, које су личиле на фудбалске, поготово кад се поквасе и постану тешке као камени, па могу да разбију нос. Активно сам се бавио спортом све док нисам прешао у другу школу кад сам, због сат времена потребних за одлазак на тренинг, полако запуштао и на крају потпуно престао да тренирам. Средња школа је била интересантна, а наставници захтевали од нас да много радимо, па мислим да смо тада радили више него данас студенти на факулету. У школи смо учили из универзитетских уџбеника, од нас се тражило много рада, а теоретска знања смо допуњавали у фабрикама где смо учили занат и радили на машинама. У току средње школе сам се поново активирао у спорту посебно после неког такмичења школа, а припадао сам првој генерацији која је победила до тада у кошарци неприкосновену гимназију.

МАГАЗИН 16.11.2014.

Мој допринос победи је био значајан, јер противници нису очекивали да ћу баш ја да им помрсим конце, а убрзо је уследио и позив из Слоге да почнем да тренирам тако да сам већ по завршетку школе постао првотимац локалног лигаша – каже др Петровић Носиоци Слогине игре били су Митар Беатовић, Лазар Панић, Јован Дучић, сви са Ратарског имања, и од најранијег детињства били узор многоборојним дечацима овог краја. Уз припаднике млађе гарде, Петровића, Анђелковића, Лозанића, Ђоковића кратко време је играо и већ легендарни Љубодраг Симоновић Дуци, играч посебног кова који се по много чему разликовао од осталих. И док су Слогини првотимци на путовањима слободно време користили за разоноду он је читао књиге, имао организован режим живота и тражио од других да га следе. Др Петровић признаје да је било тешко пратити јединог од првотимаца који је и у дворишту породичне кућа имао кош и стално вежбао. Вежбали су и остали, само на заједничким тренинзима, а са посебним жаром кад су први пут добили мекане италијанске патике које су по ко зна колико пута крпљене све док се нису потпуно распале. Непосредно након матуре случајни поглед на огласну таблу испред Завода за запошљавање зауставио се на конкурсу за пријем машинских техничара у „Аутотранспорт“ и „Метал“. Одлука да се конкурише у овом другом изазвана је сазнањем да знатно краће траје приправничи стаж. Осим успеха у школи бодове је носило и социјално порекло, а Петровићу одговарало и једно и друго. Иако је све време школовања био најбољи ђак у одељењу није могао, као бројне касније генерације, да се хвали одличним успехом јер таквих, због строгих критеријума, није било у целој школи. Много година касније готово сви из његове генерације доказали су се као врло ус-

пешни пословни људи који су градили каријеру у земљи све док је домаћа привреда колико толико радила. Од првог дана у „Металу“ у погону који је упошљавао браваре, машинбраваре, алатничаре, глодаче, стругаре, електричаре, водоинсталатере, коваче, моделаре, столаре, завариваче и друге занатлије стварали су се услови за производњу од одржавања и израде алата до израде модела за ливницу. - Морао сам да дођем у шест ујутру да сваком раднику напишем шта ће да ради, колико то вреди, да погледам шта су дежурни радили у току друге и треће смене. Имао сам око 80 радника и захтеван посао на коме сам проводио девет до десет сати дневно. Радио сам и за време празника и са свим људима био у дивним односима без иједног озбиљнијег конфликта. Много сам научио јер је требало савладати све занате, а упознао сам много ситних али веома значајних ствари из области заваривања и обраде метала. Радило се и суботом кад се путовало на утакмице, па је дошло до несугласица поготово кад је тренер Мишовић захтевао да тренирамо два пута дневно. Нисам то могао физички да издржим па сам одлучио да напустим кошарку – прича др Петровић. Навикнут на целодневну активност нашао се у веома незавидној ситуацији са на први поглед превише слободног времена које је требало испунити на неки начин. У ситуацији када би сваки млад човек бар покушао да га утроши на одмор и разоноду Зоран Петровић је одлучио да упише Вишу техничку школу у Чачаку. Иако стално запослен у „Металу“ одлучио се на редовно студирање како би избегао плаћање школарине у данашње време познатије као самофинансирање. Тек неколицина колега из Краљева било је довољно да на предавањима и вежбањима покрију повремено одсуство са наставе. Некако у то време „Метал“ је

постао саставни део „Фабрике вагона“, а сада већ инжењер Зоран Петровић одлучио да одслужи војни рок како би по повратку могао озбиљније да се посвети даљем образовању. У Краљеву је већ отворено одељење Машинског факултета, а са одличним успехом завршена Виша техничка школа добар повод да се уз неколико допунских испита упише на трећу годину студија. - Положим четири допунска испита, а добијем потврду да ће ми бити признато шест испита из Чачка тако да сам имао више положених него друге колеге које су студирале ванредно. У тренутку кад ми је због неспоразума са професором онемогућено да положим један испит одлучим да одем у војску. Јединица високог стандарда окупљала је велики број високо образованих људи који су пратили стање над Београдом и чували престоницу од евентуалног агресора. Из војске сам положио недостајући испит и следеће године уписао редовно трећу годину Машинског факултета – прича др Петровић. Машински факултет у Краљеву је отворен због потреба „Фабрике вагона“ и трстеничке „Прве петолетке“ за високо образованим кадром, а обе фабрике пружале добре могућности за студије свима који су се налазили у радном односу. Уз пуну плату свакоме је омогућено да прати редовну наставу и има додатних пет дана одмора за полагање сваког испита. Изванредни услови за школовање чине да др Петровић овај период сматра најлепшим у животу поготово што је теоретски знања са факултета свакодневно проверавао у пракси. Факултет је завршио као први на смеру за производно привредно машинство који је типичну производњу допуњавао елементима менаџмента. Само пар месеци касније место конструктора заменио је другим као водећи пројектант. Т. Радовановић

Лекари настављају свету традицију

МАГАЗИН

16.11.2014.

ПРОФЕСИЈА КА

- Лекар никад не сме да прекине свету традицију да часно и професионално брине о здрављу свих грађана. - Оно што су пре 1.700 година започели свети врачи данас настављају лекари у новим условима који захтевају стицање нових вештина уз нову медицинску опрему у циљу остварења само једне жеље, да што више људи буде здраво. – Брисањем Здравственог центра „Студеница“ из привредног регистра створени услови за рад у пуном капацитету истоимене оппште болнице бележавање славе, Светих врача Козме и Дамјана, била је прилика да се краљевачки лекари подсете на дела својих заштит-

ника и поштовање које уживају у народу због ширења хришћанства и здравствених услуга без надокнаде. Био је то повод да се потврди како је

лекарска професија, као најхуманија, божји дар због чињенице да лепа реч, људска топлина и помоћ болесном могу да лече више, брже и боље. Зато

АО БОЖЈИ ДАР

лекар као стручњак, пре свега као човек, никад не сме да прекине свету традицију да часно и професионално брине о здрављу свих грађана. Обележавање славе је прилика за подсећање да и у тешким временима, уз скромне плате, постоје бројни примери људскости топлине и несебичног ангажовања да се очува здравље и живот пацијената. На дан кад су се здравствени радници окупили да од светих бесребреника лекара Козме и Дамјана затраже силу и благослов божији, а да дар који имају успешно обављају са љубављу, подсетио је владика Јустин након што

је са свештеницима Епархије жичке учествовао у сечењу славског колача. Оно што су пре 1.700 година започели свети врачи данас настављају лекари у новим условима који захтевају стицање нових вештина уз нову медицинску опрему у циљу остварења само једне жеље, да што више људи буде здраво. Краљевачки лекари ове године обележавају славу у посебним условима. На дан славе одржана је последња седница Управног одбора Здравстевног центра „Студеница“ на којој је донета одлука о брисању ове здравствене установе из регистра

Агенције за привредне регистре. Повод за то је одлука Скупштине града којом је Дом здравља издвојен из некадашње здравственог центра чиме су створени услови да у пуном капацитету заживи Општа болница „Студеница“. Иако је током претходних месеци у Дому здравља реализован велики број значајних пројеката амбициозни планови за наредну годину подразумевају још више активности, реновирање објеката, запошљавање нових младих радника и набавку нове опреме. Т. Радовановић Фото. М. Радованповић

МАГАЗИН 16.11.2014.

16.11.2014.

МАГАЗИН

Драган Вујић Буки

Краљевачка музичка сцена: Драган Вујић Буки

СОЛИСТА НА УСИСИВАЧУ - Без и мало музичког искуства група младих Краљевчана окупљених у бенду „Отпадне воде“ била је убеђена да им је четири пробе довољно да добро увежбају две композиције са којима ће се појавити пред публиком на једној од веома популарних гитаријада. – Сценски наступ важнији и од музике. – Наступ групе „Отпадне воде“ представљао је нешто што никада до тада није виђено на краљевачкој музичкој сцени. – Иако је трајала врло кратко група „Отпадне воде“ је остала дубоко урезана у сећање ондашњих генерација младих Краљевчана. – Пре неколико деценија све је било много лепше, чистије и искреније, а млади се више дружили можда и због тога што су били подједнако сиромашни

ред крај седамдесетих година прошлог века рокенрол је већ пустио дубоке корене и у Краљеву, а све већи број младих баш кроз ову врсту настојао да изрази бунт према дешавањима у друштву. Све што је ново у музици могло је да се чује само на програмима углавном иностраних радио станица у случају да су радио апарати имали довољан распон таласних дужина на којима су емитовани. Са све мањим закашњењем у Краљево су стизале и најновије грамофонске плоче које су они са мало више пара уз помоћ каталога најчешће наручивали из Енглеске. Како се на више од две плоче плаћала царина наручиоци су се увек трудили да је избегну, а и испоручилац настојао да их у случају веће поруџбине пошаље у више пакета. Више могућности од другова из краја имао је Драган Вујић Буки због чињенице да је у то доба био запослен као електричар у Војној пошти 8620 која је била ангажована на градњи и одржавању војних објеката. Редовна плата пружала је могућност куповине не тако јефтиних плоча у то време популарних Џенис Џоплин, Лед цепелин, Дип парпл и других. И увек кад би стигла по која нова био је то добар повод да се преслуша у друштву оних који су имали да понуде нешто друго. Оригиналне граомофонске плоче биле су бар за трећину скупље од домаћих издања и представљале право богатство коме је претила опасност од уништења на грамофонима „Искра“ домаће производње. Био је то повод за куповину првих из иностранства које би најчешће, поред оних који су се

МАГАЗИН

16.11.2014.

по прилично високим ценама продавали у комисионима, доносили рођаци приликом доласка на годишњи одмор са привременог рада у земљама Западне Европе. Као догађај за памћење Вујић истиче набавку првог грамофона марке „Дуал“, са два велика звучника, који је коштао читавих 250 ондашњих долара. - Музику смо с пажњом слушали у друштву и до детаља коментарисали сваку нову песму, а увек кад би било ко добио нови албум био је то догађај од посебног значаја. У то време у белом свету се јавља панк који све више буди интересовање, па и ја са другарима из краја почињем да размишљам како да у тој форми искажем неке ставове које смо делили. На почетку смо са магнетофоном тракашем шетали кроз град и правили интервјуе и анкете о томе шта би Краљевчани желели да слушају, шта мисле о заштити животне средине и слично. Онда смо у кућним условима од тог материјала настојали да уз помоћ двоканалне миксете направимо радио емисију. Покушавао сам да имитирам радио водитеља и најављујем песме са тек изашлог албума Парног ваљка „Дођите на шоу“. Уверени да смо направили много бољу емисију од оних које су емитоване на програмима локалне радио станице имали смо ве-

лику жељу да то чује још неко. У то време није било емисија типа „Ја имам таленат“, постојале су неке комисије, на програму није могло да се емитује било шта, а радио станице ми изгледале као конц логори – прича Вујић. Једина прилика да се искаже бар део музичког умећа биле су не тако честе гитаријаде, најчешће у препуној великој сали Дома друштвених организација, на којима су наступали локални рок састави. Енергија младих људи сконцентрисана у ликовима неколико истомишљеника водила је ка

сазнању да би у овој области могли да покажу много више него сви остали. Резултат таквог размишљања је једногласна одлука да се формира бенд који би на првој следећој гитаријади, а до ње је остало тек неколико дана, свим осталим показао шта је то права музика. Чврсту одлуку није могло да поколеба ни сазнање да највећи број чланова бенда нема баш никакво музичко образовање. - Договоримо се да направимо бенд, јер смо хтели да осетимо како то изгледа.

Сем што је мој кум Иван Милић Вашка завршио музичку школу и свирао трубу, а Ђоле Каровић гитару, ми нисмо имали никакво музичко образовање. Владан Панчетовић је свирао ритам гитару, Давид бубњеве, а Милика певао. У првој постави сам био само још ја са задатком да се мувам по сцени. Уз пут сам свирао усисивач, јер смо кренули као први панк бенд на просторима бивше Југославије, чак пре „Пекиншке патке“. Милика је предложио да се зовемо „Отпадне воде“, а ми пристанемо – сећа се Вујић први текстописац новог музичког правца у Краљеву. Више од свега била је важна самоувереност да може да се пружи нешто ново. Прве композиције по Вујићевим текстовима настајале су на пробама у његовом подруму и на Хигијенском заводу где је у то време живео бубњар. Новопечени музичари били су убеђени да им је четири пробе довољно да добро увежбају две композиције са којима ће се појавити пред публиком. Први пут су „Отпадне воде“ на гитаријади наступиле са песмом у блуз маниру која се, на велико изненађење, допала публици иако је члановима бенда више од музике био важан сцен-

ски наступ. И док је са импровизоване рампе допирало светло са рефлектора направљених од канти за зимницу у Вујићевим рукама се, ни сам не зна откуд, појавила и виолина, да би део својеврсног шоу програма био изведен уз клавијатуре неког од учесника овог догађаја. Све што је ново, а наступ „Отпадних вода“ је дефинитивно нешто што никада није виђено на краљевачкој музичкој сцени, неминовно привлачи пажњу и различите коментаре. Члановима бенда се учинило, да их је публика прихватила боље него остале, да су довољно добри што је утицало на подизање мотивације и све веће апетите који су се граничили са немогућим. То немогуће значило је организацију солистичког концерта само двадесетак дана касније. Ма колико се то из данашње перспективе чинило неозбиљним, и граничило са немогућим, Вујић је био убеђен да може да напише текстове за петнаестак песама, а остали припомогну у компоновању музике. Тек два дана је било довољно да, уз помоћ певача, стави на папир неколико идеја пре него што крену пробе, а после сваке се учвршћивало уверење да музика звучи све боље. - Стижемо да извежбамо те ствари и крећемо са солистичким концертом који смо изрекламирали на до тада невиђен начин. На тераси испред горње сале Хотела „Турист“ је велики пано са најавом концерта, а по граду излепљени плакати са нашом сликом. Сликали смо се на једној гаражи и од петнаестак фотографија изабрали

16.11.2014.

МАГАЗИН

једну која нам се учинила најупечатљивијом. Одлучили смо се за црно бело варијанту у техници сито штампе, јер друга у то време није ни постојала. Моја мајка долази са посла и каже да је видела натпис „Отпадне воде“ на тераси „Туриста“ и чула да је то везано за неко предавање. Мало нам је скочио рејтинг у граду, а мени било најважније да све то види једна девојчица – прича Буки. Опасност да концерт буде отказан надвијала се над извођачима све до двадесетак минута пред почетак кад је коначно из Београда стигао певач. У тренутку кад је подигнута завеса пред посетиоцима се појавила гомила празних картонских кутија испод којих су, уз изузетно брзи ритам композиције „Хирургија“, почели да искачу чланови бенда. На тај догађај подсећа скоро избледела црно бела фотографија гитаристе са костимом од вунице и репићима који падају са главе и фронтмена са ватрогасним шлемом и роговима од чивилука. О броју посетилаца у препуној сали сведочи избледело парче папира из тог периода које указује да су плаћене све обавезе чак и она која се односила на заштиту ауторских права без обзира што су изводили само своје композиције. Прописи су дефинисали одржавање скупова у затвореном простору под одређеним условима уз дозволу надлежног Секретаријата за унутрашње послове, а главни се односио на противпожарну заштиту и обавезно дежурство ватрогасца. Ма колико да су неки од претходних учесника истраживања о стању на краљевачкој музичкој сцени говорили о инциденту који се догодио, па је концерт морао да буде прекинут, у Вујићевом сећању то као да не постоји. Нешто је било, а шта тешко може да се сети. Са дистанце од неколико деценија провејава став да се музици ипак није пришло на довољно озбиљан начин. Да је било бар мало озбиљније, а огромна енергија каналисна на прави начин, данас би вероватно на други начин разговарали о музичкој каријери која је трајала тек месец дана, а ипак остала дубоко урезана у сећање

ондашњих генерација младих Краљевчана. Осим плаката за најаву концерта, неколико фотографија и података о посети остали су само текстови песама у свесци коју аутор љубоморно чува. На то време подсећа и песма „Мамина маза“ коју Ђорђе Каровић, једини из прве поставе који се још бави музиком, изведе на неком од наступа. Причало се о концерту „Отпадних вода“ у Краљеву и неколико следећих месеци, глас стигао и до Београда, али је бенд нестао нагло као што се и појавио на музичкој сцени. На следеће две гитаријаде испливали су из анонимности „Гама зрак“ и „Зелени план“ да би следећих година настало затишје, а на музичкој сцени завладало својевсно мртвило. - Све се сводило на по неку малу свирку, али није било музике као до тада, па су се тинејџери скупљали у дискотекама у којима се слушала музика са плоча. Почело је у просторијама Месне заједнице „Стара чаршија, али је ишло прилично траљаво па се преселила у Карановац где се сваког дана уз конзум карту окупљао велики број младих, преко викенда и по неколико стотина. Велика сала „Туриста“ била је класична и загушљива кафанчина у којој су млади седели после корзоа који се завршавао пре девет сати увече. У Башти „Ибар“ су током лета цепали народњаци. За мене који сам радио услуга није била прескупа, а за викенд је могло да се изађе и са скромним џепарцем. Фонтана у средини баште никад није радила, а на то време подсећају још столице у комбинацији метала и дрвета – каже Вујић. Они мало храбрији, а Вујић у такве убраја и себе, у вечерњим часовима би се на уредно осветљеним бициклима упутили према Матарушкој Бањи у којој је код Шпага могла да се чује добра музика. У групама од по пет или шест на својим, или позајмљеним, бициклима одлазили су преко Жиче до Бање и остајали до сат пре поноћи, понекад и дуже. Током преподнева се играо фудбал, а у дворишту Основне школе „Светозар Марковић“ на тек исцртаном терену и не превише популаран тенис.

Експанзији појединих спортова доприносила су различита светска или европска првенства за време којих су напуштани други спортови. - Младост и дечаштво данашњих генерација није ништа у односу на оно што је било тада. Кад дођу неки певачи, а немамо пара да уђемо, остајемо на бедему поред Баште „Ибар“. Попијемо по неко вино, али не много као ови данас који баш добро пију. Пили су се витасокови, кокта у флашици са жутим словима и сокићи које је правила „Будимка“ из Пожеге. Седели смо испод „Вартекса“, а онда жицали лову за „Карановац“ или биоскоп. Ускакали смо у летњу башту преко зида не зато што нисмо имали паре да платимо улаз, него зато што нам је то било занимљиво. Нико нас није дирао док смо сатима ноћу остајали у парку код музеја и певали уз гитару. Било је и туча, али фер, у којима су учествовали Пицмалци, Рибничани, Женевци. Сад мало, мало па неког избоду ножем, кафићи раде до 4 ујутру, излази се од 11 сати и то не могу да скапирам. Не знам куда све то води, али ми се не допада. Некада је било више респекта према свему и много се боље поштовао сопствени живот. За дрогу смо знали само из филмова, а ако је и било била је трава или хашиш. Полиција је била на улицама и знао си да ће, ако се нешто деси, ту бити за два минута – каже Вујић. Иако је у нечему што се зове музичком сценом био тек толико да се каже како је био неким новим клинцима поручује да никад неће знати колико вреде док нешто не пробају. До тада следи доста рада у истрајавању на путу који сматрају исправним. Па иако нема велике разлике у приступу музици код различитих генерација остаје уверење да је неколико деценија раније све било много лепше, чистије и искреније, а млади се више дружили можда и због тога што су били подједнако сиромашни. Зато се ваљда месецима љубоморно чувала лименка кока-коле донета из Трста, а кад се напокон испије њен садржај остајала на радном столу као држач за оловке. Т. Радовановић

16.11.2014.

МАГАЗИН

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Сметлиште Филм британског редитеља Стивена Далдрија „Сметлиште“, који је привукао велику пажњу публике на фестивалу „Слободна зона“, је на репертаору Биоскопа „Кварт“ до 19. новембра у пројекцијама од 17,30. Кад два дечака из сиротињског кварта у Рију пронађу на отпаду новчаник међу смећем неће ни сањати да ће им се животи потпуно преокренути.

Након што локална полиција понуди велику новчану награду ономе ко тај новчаник врати Рафаел и Гардо ће схватити да су пронашли нешто веома важно. Удружени с другаром Ратом започеће невероватну авантуру док буду покушавали да утекну полицији и разоткрију тајне које новчаник садржи. На том путу ће, док буду састављали причу власника новчаника Хозеа Анђела, морати да разлуче ко је пријатељ, а ко непријатељ. Схватиће да не могу да верују полицији коју предводи опасни Фредерико, док ће двоје америчких мисионара који раде

у њиховој фавели, разочарани свештеник Џулијард и његова млада помоћница Оливија, можда имати довољно снаге да покуцају на права врата.

Глупљи и тупљи Џим Кери и Џеф Дениелс се враћају на филмска платна као легендарни Лаyд Крисмас и Хари Дун у новом наставку једне од највећих хит-комедија свих времена. Редитељи првог филма Питер и Боби Фарли воде двојицу јунака у потрагу за дететом за које

Хари није знао да постоји и које му, с обзиром на то колико је смотан, никад и није требало поверити. Прошло је тачно двадесет година, а њих двојица се уопште нису променили. Харију треба бубрег па открива да негде живи његова кћер, а да би му помогао на путу до ње мора покренути Лауда кога је обузела летаргија након што га је одбила Мери. Двојицу необичних сапутника пут води на најлуђа места, од луднице у коју припадају до састанка највећих умова данашњице, где дефинитивно не припадају. „Глупан и тупан“ је снимљен пре

тачно 20 година као јединствен у историји по успеху на биоскопским благајнама. Креативни тим заслужан за оригинални филм доста се премишљао о новом поглављу антијунака, па је прошло доста времена до коначне одлуке и почетка рада на наставку. Како је први филм био апсолутни погодак нико није желео да жури с наставком, а аутори су током година разматрали различите идеје за наставак и били јединствени у ставу да га неће бити док у потпуности не буду задовољни сценаријем. Иако би требало очекивати да

људи временом постају мудрији, и да време лечи све, то није случај са двојицом антијунака. Глупост овога пута већа него икада поновно стиже у биоскопе предвођена оригиналном глумачком екипом и ауторском поставом које гарантују урнебесну забаву и гомилу нових оригиналних гегова у препознатљивом стилу. Филм се приказује до 19. новембра од 19,30. У истом периоду се приказују и „Спасавање Деда Мраза“ у термину од 16,00 и „Међузвездани“ од 21,30. Т. Радовановић

МАГАЗИН

16.11.2014.

Светски Дан сећања на жртве саобраћајних незгода

ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ О З - Сваке године у саобраћајним незгодама широм света погине милион и 200 хиљада људи, а још 50 милиона бива повређено. - Жртве саобраћајних незгода су велика траума за појединце, породицу, друштво, па је циљ обележавања овог дана подизање свести о значају безбедности саобраћаја и могућности да се смањи број и последице саобраћајних незгода генција за безбедност саобраћаја је покренула иницијативу за заједничку организацију и обележавање Светског дана сећања на жртве саобраћајних незгода са циљем да се подизањем свести о значају безбедности саобраћаја утиче на могућности смањења броја и последица саобраћајних незгода.

Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода 1993. године је почело да обележава добротворно друштво за помоћ жртвама страдалих у друмском саобраћају, RoadPeace из Велике Британије, а од тада га традиционално обележавају и друге организације широм света. Уједињене нације су 26. октобра

2005. године усвојиле резолуцију којом позивају на обележавање треће недеље новембра као Светског дана сећања на жртве саобраћајних незгода да би се скренула пажња јавности на саобраћајне незгоде, последице саобраћајних незгода, трошкове незгода, као и мере које се могу предузети да се оне спрече. Обележавање Светског

дана сећања на жртве саобраћајних незгода је и прилика да се институције и друштво подсете на одговорност и истакне значај јавне свести о последицама саобраћајних незгода. Србија је почела да обележава Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода 16. новембра 2007. године када је на Саобраћајном факултету у Београду, одржан II Семинар „Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја“ посвећен Дану сећања на жртве саобраћајних незгода. Од тада се овај дан у Србији обележава на различите начине и у организацији различитих субјеката. Имајући у виду да се озбиљни ефекти могу постићи само ангажовањем друштва у целини и подизањем свести о значају безбедности Агенција за без-

бедност саобраћаја је покренула иницијативу да ове године најзначајнији субјекти у области безбедности саобраћаја заједнички организују и обележе Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода, чиме би послали јасну поруку да је Србија спремна да на свим нивоима покреће активности и управља безбедношћу саобраћаја. Позив за учешће и подршку у организацији овог меморијалног догађаја је упућен и највишим државним субјекти на челу са премијером, министарствима, владиним и невладиним организацијама, локалним самоуправама, научним и стручним институцијама и другим субјектима безбедности саобраћаја. У складу са тим организован је први састанак на коме су представљене доса-

дашње активности и иницијални план активности за обележавање Дана сећања на жртве саобраћајних незгода. Поводом светског Дана сећања на жртве саобраћајних незгода Савет за безбедност саобраћаја града Краљева и Електро-саобраћајна техничка школа „Никола Тесла“ су, у сарадњи са Црвеним крстом Краљево, Саобраћајном полицијом Полицијске управе Краљево, Ватрогасном јединицом и Хитном медицинском помоћи у петак у дворишту школе „Никола Тесла“организовали су Јавни час а у оквиру њега симулацију активности након саобраћајне незгоде и разгледање возила и опрему за специјалне намене. У дворишту школе је засађено дрво у знак сећања на жртве саобраћајних незгода. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЗНАЧАЈУ БЕЗБЕДНОСТИ

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

16.11.2014.

РЕКОРДАН БРОЈ К

татистика се води да би се пратили параметри у појединим областима живота и њиховим упоређивањем доносиле мере којима би се утицало на побољшање стања. Када у било којој области статистички подаци почињу да показују негативан тренд то би требало да буде опомена одговарајућим структурама да уложе додатне напоре како би се он ако не побољшао оно бар зауставио. Позитивни помаци бар за неколико процената увек су повод за истицање заслужних за такво стање, кад су негативни углавном се ћути или покушава да минимализује било чија одговорност. Цифре су често неумољиве, па двоструко повећање, или смањење, нечега увек буде добар знак за реакцију. Кад се за само седам дана број кривичних дела удвостручи онда је то повод за размишљање шта извршиоце наводи на овакво понашање и шта урадити како би се његов ефекат смањио. Кад су

апсолутне цифре у питању није свеједно да ли је удвостручење са један на два, или десет на двадесет. Али, ако се за само недељу дана број евидентираних кривичних дела у Полицијској управи Краљево са 27 попне на 54 онда би то сваком обичном човеку могло да делује као добар знак за узбуну, тим пре што је достигнут рекорд у овој години. У структури кривичних дела тек три припадају онима из области привредног, док се осталих 51 третирају као дела општег криминала. Мало оптимизма даје податак да је успех у откривању починилаца у процентуалном износу далеко већи од уобичајеног, па су инспекторима криминалистичке полиције познати извршиоци више од две трећине, или 37, кривичних дела. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 3. до 9. новембра показује да су јавни ред и

мир нарушавани 19 пута. Девет пута су повод за то биле туче, а десет пута неки други прекршаји. Сем чињенице да је број туча приближно два пута мањи него у претходној недељи грађани Краљева немају превише разлога да буду задовољни стањем безбедности које је не тако давно окарактерисано као изузетно повољно. Број саобраћајних незгода је значајно смањен, а три од укупно пет, колико су евидентирали припадници саобраћајне полиције, као исход су имале повређена лица. Лакше су повређене четири особе, материјална штета је достигла четврт милиона динара, а евидентирана су 253 прекршаја у области безбедности саобраћаја. Најмирније је било у области заштите од пожара, па припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису имали потребу да интервенишу. Т. Радовановић

КРИВИЧНИХ ДЕЛА

Марихуана са Косова И врапцима на грани је познато да највеће количине дроге са истока у централни део Србије долазе преко територије Косова и Метохије, а да курири који је преносе за ситну надокнаду падају углавном у Рашки или Богутовцу. После подужег сушног периода, у коме није откривен ни један покушај кријумчарења наркотика, или то није саопштавано јавности, из Полицијске управе Краљево стиже информација о заплени нешто више од пола кила марихуане. У стеротипном саопштењу се наводи да су припадници Полицијске станице Рашка, настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима, на заједничкој тачки прелаза „Рудница – Јариње“ у месту Муре код Рашке, запленили 692 грама биљне материје за коју се сумња да је опојна дрога марихуана. Марихуана је откривена приликом контроле аутобуса „сетра“ косовскомитровачке регистрације, који се из правца Косовске Митровице кретао према Београду. Дрога је била скривена у делу за путнике у путној торби, а у две кесе је било спаковано укупно 692 грама марихуане. Увиђај су по налогу вишег јавног тужиоца извршили припадници криминалистичке полиције, који су предузели све неопходне мере и радње у циљу утврђивања порекла и власништва пронађене биљне материје. Како увиђај није открио влас-

ника торбе због сумње да је дрогу преносио један од путника приступило се ДНК анализи која треба да отклони све недоумице.

Све интензивнији шверц цигарета Да су шверцери дроге и цигарета у сталном надметању у настојању да се оствари што већа зарада сведочи саопштење за јавност Полицијске управе Краљево које потврђује да су Припадници Полицијске станице Рашка у среду око поноћи запленом 8.000 паклица разних врста цигарета пресекли још један ланац трговине акцизном робом. На основу наредбе судије за претходни поступак Основног суда у Рашки припадници полиције су извршили претрес стана и других просторија у којима живе неименовани супружници и том приликом у гепецима два путничка возила у њиховом власништву пронашли 8.000 паклица цигарета марки „марбл“ и „мерилин“ без акцизних маркица. Истражни органи верују да су цигарете, које су привремено одузете, набављене на подручју Новог Пазара ради даље продаје, а супружници су, по налогу основног јавног тужиоца, саслушани због сумње да су извршили кривично дело које закон дефинише као недозвољену трговину због чега ће у редовном поступку против њих бити поднете одговарајуће кривичне пријаве. Т.Р.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs