MagazIN 93

МАГАЗИН Година II * Број 93 * 19. јануар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН

19.1.2014.

Србија улази у нову политичку еру

2

У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ОКО 2020. ГОДИНЕ - Србија 21. јануара улази у нову политичку еру, почиње приступне преговоре о чластву у Европској унији, а то подразумева и почетак општих и свеобухватних реформи и ангажовање целог друштва. Те вредности подразумевају изградњу демократског друштва, правне државе, поштовање људских права по европским стандардима, борбу против организованог криминала и успостављање економски ефикасног, богатог и социјално праведног друштва. - Србија је од регионалног дестабилизатора постала лидер интеграција од тренутка када је премијер Ивица Дачић пружио руку Хашиму Тачију у дијалогу који је довео до априлског споразума

Ивица Дачић

3

МАГАЗИН

19.1.2014.

В

4

ођа пројекта Немачке агенције за међународну сарадњу „Подршка процесу европских интеграција у Србији“ Андреј Хорват наговестио је да би Србија око 2020. године могла да постане пуноправна чланица Европске уније. Оценивши да би преговори технички могли да буду завршени до 2018. године, верује да је чланство реалност према ономе што се види у раду са српском администрацијом, интересима и приоритетима српске политике. Србија ће већ следеће недеље почети формалне преговоре за које је у овом тренутку, иако има амбициозан план, веома тешко да се каже како ће тећи. Ако држава кандидат иде брзо, ако су реформе брзе, онда то испоштује и Европска унија и тада је могуће да се релативно брзо преговори заврше, сматра међународни експерт ове организације Андреј Енгелман. На семинару за представнике министарстава о приступним преговорима Србије истакнуто је да Европска унија не жели да прича о томе када ће бити проширење, и када ће нека земља да постане пуноправни члан, већ првенствено жели да чује када ће држава кандидат бити спремна за улазак. Зато ће се тек у наредних годину дана видети каква је стварна ситуација у Србији и на тој основи ће се видети шта је могуће исфинансирати. Стандарди Европске уније су стандарди развијених, богатих земаља, а да би се ти стандарди достигли и применили, а не само формално усвојили закони, мора да се инвестира много јер економска ситуација у Србији није најбоља. Са друге стране све што се обећа у преговорима провераваће се кроз процес придруживања, иако на првој међувладиној конференцији, која је изузетно значајна, неће бити никаквих расправа. Европска унија ће на том састанку представити свој преговарачки оквир, рећи шта очекује и како види те преговоре, после чега ће Србија званично добити оквир који одређује правила преговора. Премијер Србије Ивица Дачић је сигуран да у наредних неколико го-

дина, а влада је себи поставила циљ да то буде до краја 2018. године, Србија може да испуни предуслове за пријем у Европску унију, како би од почетка новог буџетског периода постала њен пуноправни члан. Дачић је на новогодишњем пријему за амбасадоре и шефове дипломатских мисија акредитованих у Београду рекао да Србији датум почетка преговора нико није поклонио, него је до њега дошла уз огромне напоре и жељу за тражењем компромиса. Србија већ 21. јануара улази у нову политичку еру, почиње приступне преговоре о чланству у Европској унији, а то подразумева и почетак општих и свеобухватних реформи и ангажовање целог друштва. Те вредности подразумевају изградњу демократског друштва, правне државе, поштовање људских права по европским стандардима, борбу против организованог криминала и успостављање економски ефикасног, богатог и социјално праведног друштва. Србија ће и даље наставити политику којом ће учврчшћивати и изграђивати мир и стабилност у региону, билатералне везе са њиховим државама и отвореност за инвестиције. Да Србија ступа на историјски пут, који ће највећу земљу Западног Балкана довести до пуноправног чланства у Европској унији потврдио је и известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин поруком да процес проширења неће бити комплетиран без држава Западног Балкана. Србија је од регионалног дестабилизатора постала лидер интеграција од тренутка када је премијер Ивица Дачић пружио руку Хашиму Тачију у дијалогу који је довео до априлског споразума, рекао је Кацин током расправе у Европском парламенту о извештајима о напретку Србије и Косова. Према Кациновим речима има још много тога да се уради, али је први корак био пресудан и далеко најтежи, а даљи напредак у вези са овим питањем биће пажљиво праћен кроз поглавља 35 преговора о приступању. Суштинско питање остаје реформа правосуђа, која ће бити тема поглавља 23, а да би се обезбедило не-

сметано преговорање о овом поглављу Србија ће морати да пружи доказе о случајевима високог профила корупције и покаже да су сви злочини тајних служби ранијих режима решени. Међу осталима једном за свагда мора бити решена политичка позадина атентата на премијера Зорана Ђинђића, јер Србија не може себи приуштити да има сенку на кредибилитет и стабилност њених институција. Више него чињеница да се касни са формирањем преговарчаког тима, а оно се очекује у неколико наредних дана, брине што Србија у Бриселу нема мисију која би се бавила искључиво преговорима. Србија има мисију у Бриселу за коју је оцењено да ради изузетно добро, али јој недостаје карика која ће бити веза између генералног директоријата у Европској комисији и министарстава. Европски парламент је у четвртак усвојио Резолуцију о процесу европске интеграције Косова у којој се наглашава чињеница да су локални избори 3. новембра били кључан испит у поступку нормализације односа између Београда и Приштине. За резолуцију је гласало 485 посланика, 94 су била против, а 40 суздржано. Посланици су прихватили и амандман известиоца Европског парламента за Косово Улрике Луначек, у којем се наводи да одбијање градоначелника северног дела Косовске Митровице Крстимира Пантића да верификује свој мандат, због чега се понављају локални избори, не сме отежати пуну примену Бриселског споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине. У резолуцији се строго осуђује насиље и стално застрашивање на северу Косовске Митровице и у Звечану јер такви инциденти угрожавају стабилност и сигурност у широј регији, па су потребни додатни напори како би се сломила мрежа организованог криминала и њене везе са локалним политичким елитама и поновно успоставила владавина права на северу Косова. Поздрављен је став српских политичких вођа који су подстицали косовске Србе да учествују на изборима, али

5

19.1.2014.

МАГАЗИН

6

је изражена забринутост због одсуства знатног напретка у борби против корупције и организованог криминала, а посебно због високог нивоа организованог криминала на северу Косова. Повод за одбијање да градоначелник Митровице Крстимир Пантић потврди мандат био је документ на коме су посебном налепницом покривени делови који потврђују државност Косова. Приштинска Трибуна пише да државност самопрокламоване државе крије лепак, а лого државе Косово на документима које су потписали градоначелници и одборници скупштина општина са севера Косова ће остати прелепљен упркос напорима Министарства локалне управе и администрације и европских званичника да се лепљива трака скине након завршетка церемонија полагања заклетве. Званичници који су укључени у процес на-

воде да је разлог за то што трака којом је лого залепљен не може да се скине јер је добар лепак и немогуће је скинути траку, а да се не поцепа папир. Недеља за нама остала је у знаку информације да је у ноћи између среде и четвртка, пола сата после поноћи, хицима из аутоматског оружја, убијен одборник у Скупштини општине Косовска Митровица Димитрије Јанићијевић. Јанићијевић је убијен испред своје куће која се налази у северном делу Косовске Митровице, у Улици рударске чете. У Јанићијавића је, пошто је изашао из возила, пуцало за сада непознато лице, које је највероватније испалило пет или шест метака из аутоматског оружја, а мотиви и починилац убиства још нису познати. Председник Владе Србије Ивица Дачић је најоштрије осудио убиство

одборника из Косовске Митровице, а Еулексу и косовској полицији понудио помоћ Београда у расветљавању злочина оценивши да сваки облик дестабилизације прилика на Косову, насиља и сличних инцидената прети да наруши мир и безбедност грађана. Србија ће зато пружити сваку помоћ у истрази, како би се дошло до починилаца, побуда и повода за убиство. Како је реч о припаднику партије који је учествовао на изборима верује се да убиство има политичке импликације и последице. Осуђујући убиство одборника известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин је оценио да је атентат на Димитрија Јанићијевића пуцањ у владавину права на северу Косова од стране мале, криминалне групе која је масовно профитирала од правног вакуума који је тамо постајао

ској Митровици Димитрија Јанићијевића и позвао власти Косова да спроведу опсежну, брзу истрагу и да одговорне приведу правди. Сједињене Америчке Државе се придружују Влади Косова и међународним партнерима у осуди убиства бившег кандидата за градоначелника и новоизабраног члана Скупштине општине Северна Митровица, наводи се у саопштењу које је потписала представница Стејт Департмента Џен Псаки. Сједињене Америчке Државе наглашавају постојану подршку и Косову и Србији поводом потпуне имплементације споразума о нормализацији односа постигнутог уз посредство Европске уније 19. априла у Бриселу, укључујући успостављање легитимних, демократских и ефикасних институција и јачање владавине закона на северу Косова, како би се

људима који тамо живе гарантовала боља будућност, а насиље и застрашивање немају шта да траже у том политичком процесу и само угрожавају те напоре, додаје се у саопштењу. Премијер Косова Хашим Тачи спреман је за промене у Влади и замену неколико министара и заменика министара који нису имали резултате или су укључени у различите скандале, a циљ овог потеза је да се поправи имиџ Владе Косова. Дневник „Коха диторе“ потврдђује оцену министарке европских интеграција Фљоре Читаку да је Косово испунило све неопходне услове за визну либерализацију и да се сада чека потврда Европске комисије да до краја актуелног мандата на јесен препоручи укључивање Косова на листу земаља којима нису потребне визе за путовање у земље шенгена. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

низ година. Оваквим актима насиља, који не могу угрозити примену априлског споразума и наставак процеса пуне нормализације односа Србије и Косова, може бити ослабљена само српска заједница. Убиство је најоштрије осудио и председник Србије Томислав Николић оцењујући да је злочин покушај да се додатно заплаши српска заједница на Косову и Метохији и наруши сав труд који је земља уложила да би се стабилизовале прилике у јужној српској покрајини. Иако напад на Србе који живе на Косову и Метохији неће поколебати Србију на овом делу своје територије да створи услове за безбедан живот за све грађане, неопходно је брзо открити починиоце, поручио је Николић. Амерички Стејт дипартмент је осудио убиство одборника Самосталне либералне странке у северној Косов-

7

Покрет социјалиста против Закона о раду

МАГАЗИН

19.1.2014.

АНТИРАДНИЧКИ И АНТИХУМАН ЗАКОН

8

Фото: М. Радовановић

- Посланик владајуће коалиције из редова Покрета социјалиста у Народној скупштини неће подржати предложене измене Закона о раду. – Од 354 члана Закона о раду 150 је нових, а у 140 би радници били закинути за оно што сада имају. - Међународна организација рада постојећи Закон о раду оцењује најлошијим у Европи са аспекта радничких права. - Нови предлог додатно умањује и онако скромна права запослених у Србији. - У производном сектору запослено је само око 300 хиљада људи

9

И

змене Закона о раду изазвале су прилично бурно реаговање запослених, а Савез самосталних синдиката Србије је премијеру Ивици Дачићу упутио захтев за смену министра привреде Саше Радуловића због, како је објашњено, погубне економске

политике коју води, а којом се уништавају преостала предузећа у Србији. Синдикат оптужује Радуловића и за игнорисање и ниподаштавање интереса запослених и грађана Србије и деловања против њих, као и за игнорисање института социјалног дијалога и

И УРС ПРОТИВ ЗАКОНА О РАДУ

МАГАЗИН

19.1.2014.

Уједињени региони Србије траже од Владе Србије да повуче из скупштинске процедуре предлоге Закона о приватизацији и стечају, као и најављене измене Закона о раду. Из ове странке су, пише у саопштењу достављеном медијима, већ упозоравали да се предложеним изменама Закона о стечају легализује стечајна мафија и даје огромна моћ једној интересној групи људи. Предложеним изменама Закона о приватизацији блокира се процес приватизације, а његове одредбе нису применљиве у пракси, па се процес приватизације своди на пуко отпуштање радника и гурање фирми у стечај. У случају Закона о раду Уједињени региони Србије сматрају да је апсолутно неприхватљиво да уђе у скупштинску процедуру без претходно успостављеног социјалног дијалога, јер су наметнута решења која распаљују сукобе у осиромашеном друштву измученом транзицијом, последње су што је Србији потребно у овом тренутку.

10

кршења важећих законских прописа и недопустивог мешања у надлежности других министарстава. Синдикат сматра да Радуловића треба сменити због чињенице да су министри у Влади именовани и постављени да раде у интересу грађана и привреде Србије, нису недодирљиви и недоступни за преговоре, разговоре и договоре, њихова реч и обећања треба да имају тежину, што није случај са актуелним министром привреде. И док синдикат негодује због предложених измена закона министар најављује оставку у случају да оне не буду усвојене. Предложене измене Закона о раду добар су повод и за реаговање опозиционих странака како у републичком парламенту тако и локалним срединама. И док се реаговање опозиције може сматрати оправданим необично је да ових дана глас против предложених измена дижу и поједини представници странака владајуће већине. Покрет социјалиста је коалициони

партнер Српске напредне странке, која је и предлагач спорног закона, а у краљевачком Градском одбору тврде да њихов посланик у парламенту неће подржати предлог напредњака, јер га сматра неприхватљивим због тога што се у 140, од 150 чланова који су предложени за промену, у знатној мери умањују права запослених, а проширују надлежности послодавца. Због тога социјалисти предлажу да се овај предлог повуче из скупштинске процедуре, а након тога доради како би уважио интересе милион и 700 хиљада запослених грађана Републике Србије, али и око милион незапослених и тако добио политичку подршку радничких и синдикалних организација. Председник Градског одбора др Милош Чоловић подсећа да је према Међународној организација рада постојећи Закон о раду, који је на снази од 2005. а незнатно допуњен 2009. године, најлошији у Европи са аспекта радничких права. Као такав оцењује се као антираднички и антихуман, а нови

предлог додатно умањује и онако скромна права запослених у Србији.

- Усавајање предложених измена Закона о раду највећу штету би нанело запосленима у државном сектору, уколико нису заштићени колективним уговором, али и у приватном уколико им је послодавац исплаћивао бонусе у које се убрајају регреси за годишњи одмор, надокнаде за топли оброк, ноћни и прековремени рад, тринаеста плата или неки облици награђивања. Највеће измене се односе на укидање отпремнина и минулог рад за целокупни радни стаж, што је до сада био случај, и других надокнада за запослене за дане када нису на радним местима због боловања, годишњих одмора, државних празника и слично – тврди др Чоловић. Због чињенице да Србија има најмању стопу запослености у окружењу, али и најмоћније послодавце, Покрет социјалиста позива целокупну стручну јавност, појединце и политичке организације, а пре свега радничке

синдикате, да се активно и озбиљно укључе у писање новог Закона о раду који треба да има безусловну подршку радничких синдикалних организација. Уверење да заједнички могу да створе већу снагу и политичку моћ утицаја на доношење, или одбијање, закона који наноси штету и онако малом броју запослених, а у реалном сектору ради тек 300 хиљада људи, социјалисти нуде сарадњу свима који деле исте или сличне ставове.

- У животу увек има два решења, борба или предаја, а сваки појединац прави избор за себе. Уколико је један човек гладан онда је то физичка појава, а ако је већи део становништва у сиромаштву онда је то друштвеноморални проблем. Покрет социјалиста ће увек бити на страни како запослених тако и незапослених, али и свих грађана који су обесправљени и у процесу приватизације која је извршена на пљачкашки начин – истиче др Чоловић. Т. Радовановић

11

Без длаке на језику: др Љубиша Јовашевић

МАГАЗИН

19.1.2014.

КРАЉЕВО НА ДНУ ДНА

12

- Индолентност града резултирала је тиме да су мање квалификовани и проблематични људи који су радили у Здравственом центру „Студеница“ пребачени у Дом здравља. - Износ од 44 милиона динара колико је буџетом планирано за рад Дома здравља недовољно је кад се има у виду да би само за грађевинске радове на ревитализацији великог броја амбуланти по селима требало обезбедити скоро два пута више. - Мост преко Ибра у Скопљанској улици је инат Демократске странке и ништа више. - Избори у месним заједницама као у време Првог српског устанка

Др Љубиша Јовашевић

13

МАГАЗИН

19.1.2014.

Н

14

акон што је половином прошлог месеца председник Извршног одбора Српске напредне странке најавио покретања поступка за смену градоначелника у Краљеву је завладао специфичан вид медијске блокаде у којој нико није спреман да било шта каже о овој, али ни другим темама везаним за оно што град очекује у наредном периоду. И док представници странака које на републичком нивоу партиципирају у власти, а у локалу су опозиција, или обрнуто, избегавају да дају било какве конкретне одговоре оштрији представници опозиционих странака тврде да им је онемогућен приступ свим медијима. У таквој ситуацији једино је председник Пулса Србије Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић био спреман да, без длаке на језику, проговори о бројним проблемима на које је у више наврата упозоравао и са говорнице Скупштине града. Чињеница да на њих представници владајуће већине нису реаговали не значи да оно што је др Јовашевић изрекао није тачно. Последње од питања на које је у више наврата до сада упозоравано из Покрета за Краљево односи се на издвајање краљевачког Дома здравља из састава Здравственог центра „Студеница“ о чему су се на последњој седници позитивно изразили и одборници градске скупштине. Ма колико да је одлука о издвајању ко-

начно донета, иако са великим закашњењем, град није формирао своју комисију која би са одговарајућом Здравственог центра учествовала у читавом процесу штитећи интересе локалне заједнице. У Покрету за Краљево тврде да је индолентношћу одговорних у Градској управи локална заједница оштећена како за одговарајуће профиле стручњака, тако и за добар део опреме коју ће морати да набавља из ионако осиромашене градске касе.

- Ова индолентност града резултирала је тиме да су мање квалификовани и проблематични људи који су радили у Здравственом центру „Студеница“ пребачени у Дом здравља, јер је Општа болница била јача и успела да узме рендгене и лабораторију, а град остао без игде ичега, па има обавезу да све потребне инструменте и опрему прибави и купи – тврди др Јовашевић. Износ од 44 милиона динара колико је буџетом планирано за рад Дома здравља недовољно је кад се има у виду да би само за грађевинске радове на ревитализацији великог броја амбуланти по селима требало обезбедити скоро два пута више. У таквој ситуацији град не би смео да прихвати овакав начин расподеле кадрова и имовине тим пре што се пацијенти углавном испитују амбулантно, а у болницу одлазе на операције да би опоравак наставили у кућним условима.

Невероватно делује податак да је Дому здравља, коме гравитира око 100 хиљада становника, а који има потребу за две до три стотине рендген снимака дневно, припао рендген апарат који због чињенице да је стар пола века може да направи тек неколико снимака у току дана. Рендген апарат који је пре више година стајао неисправан у Магнохромовом диспанзеру после рехабилитације користила је Специјална болница „Агенс“ у Матарушкој Бањи само за хитне случајеве, а ових дана је, тврди др Јовашевић, пребачен у Краљево и вероватно ће радити у Дому здравља. У Врњачкој Бањи је издвајање Дома здравља из Здравственог центра обављено пре пуних пет година, а у Краљеву је нов начин организације требало да отпочне са првим даном ове године. Докле се стигло представницима опозиције није познато, па остаје да закључују на основу података са којима располажу, а они потврђују да би заједничка комисија две заинтересоване стране требало да направи деобни биланс опреме и кадрова и постигне консензус који би потврдило Министарство здравља. У Покрету за Краљево сумњају да су саветници градоначелника бранили своје интересе у болници, а Дом здравља оставили без ичега. Уверен да је све урађено смишљено очекује да податке о досадашњем пословању представи бивши директор

15

19.1.2014.

МАГАЗИН

16

Здравственог центра кога оцењује кривим што до раздвајања није дошло раније како то превиђа закон.

- Мора да се објасни зашто је спречавана деоба, ко је спречавао деобу, шта се крије иза спречавања деобе, шта је са парама Здравственог центра, колико он дугује и колико ће дуга бити пребачено на Дом здравља као врућ кромпир у руке града Краљева. Ако нисам имао предаставника у комисији наравно да нећу да прихватим резултате деобе и решење без моје сагласности, а овде се ради о одлагању реализације овог поступка на покварени начин – тврди др Јовашевић.

Бране на Ибру Још од првог помена градње малих хидроцентрала на Ибру из Покрета за Краљево су стизале алармантне вести којима се указивало на могући негативан утицај на промену климе и после-

дице које би то могло да изазове. Под притиском јавности коначно су представљени резултати лошег утицаја на градско окружење, а др Јовашевић сматра да они не одговарају реалном стању на терену.

- Према ономе што нам је представљено изгледа да нисмо ни свесни да смо једва преживели до идеје оснивања брана, јер је ту све у реду, све је добро и никакав лош утицај не постоји, па чак ни овај који смо видели да је могућ као сценарио у Ужицу. Другим речима екипа која је дошла као екипа еколошких експерата, имала је представу која је трајала два сата где су разни грађевински инжењери, инвеститори, економисти, рекли да нема никаквих негативних ефеката. Једино је био резервисан, и деловао смушено јер није могао да лаже, представник Биолошког института Синиша Станковић, биолог који није могао да се ушеми у причу о недостатку негатив-

них и постојању позитивних ефеката кад су у питању електране на Ибру – каже др Јовашевић. Податак да се о бранама нису изјасниле ни одређене службе Градске управе, пре свега Локални еколошки акциони план, поставља низ питања међу њима и оно о трошковима, али и структури запослених у овој за очување здраве околине веома важној служби која се не оглашава ни на бројне примедбе грађана везане за постављање бројних репетитора мобилне телефоније.

Избори у месним заједницама Готово да се заборавило када је истекао рок за избор чланова савета месних заједница, а само један покушај током мандата претходне владајуће гарнитуре завршен је

неуспешно. Приближава се половина редовног мандата нове власти, а готово незапажно у јавности прошла је седница на којој је председник Скупштине града представио план одржавања избора заказаних за 9. март ове године.

- Обавестио нас је да је наша жалба Уставном суду резултирала одлуком по којој град не може да се меша у устројство месних заједница. Ми то поздрављамо, али смо остали шокирани чињеницом да 2014. године, 210 година од подизања Првог српског устанка кад је акламацијом за вођу изабран Ђорђе Петровић, имамо изборе који се проводе акламацијом где после два неуспела покушаја десет људи бирају сами себе и представљају месну заједницу која има 300 до 3.000 становника. Не можемо да прихватимо и да поздравимо овакав начин избора, а да пре тога немамо увид у финансијску ситуацију, шта су радили

поједини представници у месним заједницама, да ли су доносили одлуке у пуном или крњем саставу, или самостално, са ким су правили дилове, да ли су поштовали закон о тендерима кад су приступали неким пословима, кога су консултовали и шта је урађено на подручју месних заједница посебно ван централне зоне – каже др Јовашевић.

Резултати рада актуелне власти Уверен да се опозиционе партије налазе у својеврсној медијској блокади, а да још једино могу да се појаве на Телевизији Мелос др Јовашевић је склон веровању да је локална заједница додирнула дно дна. У ситуацији када се, из непознатих разлога, готово ништа не ради представнике владајуће већине сумњичи да одлуке доносе на

неформалним ноћним скуповима далеко од опозиције јер не смеју да изађу у јавност, а када то учине њихови портпароли се понашају роботизовано и говоре гласом без акцента и дикције. Др Јовашевић указује на појаву у Скупштини града која поприма алармантне размере, а односи се на вештачко формирање одборничких група само да би се из осиромашене градске касе извукло што више новца. Овакву појаву назива изнајмљивањем одборника политичким групацијама које их немају довољно да би самостално формирале одборничку групу.

- Питање је да ли уопште сме тако да се ради и да ли је то кривично дело које се лако доказује. Шеф одборничке групе прима плату, а одборничка група прима догходак који не би требало да прима. Тих група има три, а примају по десет хиљада динара за функционисање. Ако томе додаш 54 хиљаде шефовима одборничких група то је за

17

годину дана више од милион и 200 динара, а за 4 године скоро пет милиона колико кошта одборничка екскурзија, манипулација и хохштаплерај због позајмљивања одборника и преласка из једне групе у другу. Трошкови одржавања седница које трају и по неколико дана мали су у односу на ово што они раде. Ја могу да седим у Скупштини три дана и то није против закона, а ово што они раде је веома сумњиво – сигуран је др Јовашевић.

Пројекти и афере

МАГАЗИН

19.1.2014.

Паре се из градске касе извлаче на различите начине, а према подацима Покрета за Краљево и по основу различитих пројеката који се никада не реализују, а чији се трошкови не ретко правдају кафанским рачунима. Иако је актуелна власт чврста у опредељењу да се разрачуна са свим видовима корупције и организованог криминала ни једна од афера на које указује др Јовашевић није

18

затворена. Нико више не говори ни о решавању статуса „Пластметала“, статусу „Термала“ и Природног лечилишта Матарушка и Богутовачка Бања, иако је он током претходне године поново враћен.

- Имате мост који се гради на месту где неће ништа да реши, а то сви знају. Коме треба мост на Ибру на овом месту? Мост је инат Демократске странке и ништа више. Почео је Ђилас да прави мостове по Београду, па су почели и овде да праве мост. Почео горе да прави спортске арене, а по истом сценарију имаш и овде. Ко ће да издржава халу спортова, за кога је она прављена, који је закон о спорту гледан, или је неко знао унапред законе о спорту. Да ли ми стимулишемо оно што морамо, масовне спортске активности деце и омладине, рекреацију одраслих ,или врхунски спорт који треба нама да плаћа порез, а не да ми њему дајемо бенефиције и стимулације? Град Краљево даје огромну количину пара за спорт, а сто милиона динара годишње могло би да задо-

вољи све спортске активности у граду. Од тога више од 50 милиона иде на плате оних који нешто организују, а не знам шта организују – огорчен је др Јовашевић.

Фабрика вагона Иако подржава оправдане протесте радника Фабрике вагон др Јовашевић тврди да је за њихов положај најмање крива Градска управа, па због тога и нема смисла изражавати незадовољство у сали за одржавање седница Скупштине града. Признајући да није успео да смени директора Фабрике вагона, иако је то припремао шест година, констатује да су то напредњаци успели за само месец дана. Многи од оних који су годинама подржавали смењеног генералног директора подршку ускраћују новом тражећи да подмири обавезе које су настале у претходном периоду. И пре повратка представника синдиката и менаџмента Фабрике вагона са разговора у Београду др Јовашевић је предвидео

негативан одговор министра привреде након кога радници треба да схвате реалност.

- Не поздрављам оно што ради министар Радуловић зато што је то страшно, ужасно. То је враћање у неке периоде обесмишљавања свега за шта су радници у Европи и свету успели да се изборе деценијама и вековима уназад. Ја ни у ортопедији никад нисам волео једну операцију, то је била ампутација, али сам јој приступао много пута да бих спасио главу човеку. Према томе и ово што ради Радуловић треба тако схватити. Он ампутира нешто да би опстало нешто друго, а ако то нешто не опстане онда смо готови. Ко је крив за овакву ситуацију? Сви смо криви, јер смо били индолентни, седели, били уљушкани, а ко год се јави да нешто каже буде оптужен да је реметилачки фактор, да је анахрон – каже др Јовашевић указујући на бројне друге потезе носилаца власти које доводе град у све незавиднији положај. Т. Радовановић

19

20

Ненад Нерић

МАГАЗИН 19.1.2014.

Амбициозни планови Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“

ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА

Фото: М. Радовановић

- Први пут од када постоји Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ Програм уређења грађевинског земљишта реализован у високом проценту од 85 одсто.

- Од укупно милијарду и близу 290 милиона динара реализовано је скоро милијарду и 100 милиона. - Ранијих година се реализовало највише 800 милиона динара, а реализација углавном кретала између 650 и 700 милиона. – Однос средстава за одржавање и инвестиције 51 према 49

21

П

МАГАЗИН

19.1.2014.

рве недеље јануара сваке године готово да замире политички живот, а неком посебном активношћу не могу да се похвале ни запослени у Градској управи и јавним предузећима. Ако је судити према информацијама које стижу из Службе за односе са јавношћу Градске управе сем најава да ће заменик градоначелника присуствовати служби у цркви поводом Божића, а да ће помоћник градоначелника за спорт и социјална питања посетити породилиште из Кабинета градоначелника је пристигла само једна сервисна информација намењена медијима. Није познато да ли је наступио својеврсни распуст или су представници органа управе толико окупирани послом да нису у ситуацији да о томе обавештавају јавност. Било како било својеврсну „медијску блокаду“ пробио је првог дана нове године по Јулијанском календару

22

директор Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Ненад Нерић. Повод за сусрет са новинарима подстакнут је жељом да се обострано корисна сарадња из прошле настави и у овој години, али и да се подсети на активности у току и оне које се планирају за ову годину. У Дирекцији за планирање и изградњу су изузетно задовољним резултатима оствареним током прошле године када је реализовано 85 посто Програма уређења грађевинског земљишта, а у знатној мери умањени материјални трошкови пословања. Први пут је од када постоји ово јавно предузеће програм реализован у овако високом проценту, а од укупно милијарду и близу 290 милиона динара реализовано је скоро милијарду и 100 милиона. У поређењу са ранијим годинама када се реализовало највише 800 милиона динара, а реали-

зација углавном кретала између 650 и 700 милиона, прошлогодишњи резултат указује на промењен однос према раду и озбиљност у реализацији постављених задатака. Ако се свему дода чињеница да нису потрошене све паре планиране за покривање трошкова пословања у протеклој години онда се реалним чини да смањење од 3,59 одсто у овој води ка настојању да трошкови пословања не премаше 6 одсто буџета предузећа.

- Жеља нам је да у овој години премашимо 85 посто остварења реализације, а преостаје да буџет намакне неопходна средства за све активности и да у програму за 2015. годину буде још више инвестиција. Ове године је однос 49 према 51 у корист одржавања, јер је тако морало да буде, али се надамо да ће већ следећа година превазићи 51 посто у инвестицијама – каже Нерић.

У главне инфраструктурне пројекте планиране за ову годину спадају радови на завршетку хале спортова у Рибници, моста на Ибру, реконструкцији улице 4. краљевачки батаљон, сточне пијаце у Адранима као и изградња инфраструктурних објеката водовода, атмосферске и фекалне канализације. За пројекте је ове године издвојено 30 милиона динара што је за пет више него прошле године, а циљ Дирекције за планирање и изградњу је да има што више пројеката којима би се конкурисало за средства из предприступних фондова Европске уније. Иако је пре нешто више од годину дана са истог места обећано да ће информације о свим активностима Дирекције за планирање и изградњу бити на време ажуриране и преко званичног веб сајта доступне средствима ин-

формисања и грађанима потврђена је жеља да то буде много редовније него што је било до сада. Нерић потврђује да нема разлога да се било шта таји и крије од јавности и да нема података који није, и не може бити доступан јавности. Иако су слични ставови безброј пута изречени у готово свим јавним службама није редак случај да су изостале бројне информације од јавног значаја. Од прекатегоризације путне мреже кроз град у Дирекцији за планирање и изградњу очекују да ће обавезу одржавања одређеног броја саобраћајница на територији града преузети државна јавна предузећа што би могло да допринесе знатној уштеди средстава која су за те послове предвиђена буџетом за ову годину. У ишчекивању званичног документа који ће да потврди ову тезу у Дирекцији верују да

би могло да се уштеди и до 90 милиона динара који су трошени на одржавање надвожњака у Улици Зелена гора, пет километара обилазнице кроз Ратину и пут који од овог места преко Жиче и Матарушке Бање води до Конарева. Након што су током протекле године три радника овог предузећа отишли у пензију, и запослено четворо нових, у Дирекцији планирају да и даље подмлађују кадар и променом структуре запослених омогуће одлазак у пензију свима који за то имају могућност. Њихово место требало би да заузму млади инжењери неопходни за урбанизам и вођење инвестиција које премашују милијарду динара. Када 23. јануара буду отворене понуде за извођење друге фазе радова на спортској хали у Рибници очекује се да већ седам дана касније изабрани

23

19.1.2014.

МАГАЗИН

24

извођач буде уведен у посао. Важније од тога је да се очекује смањење трошкова за читавих 20 одсто по основу ослобађања дела обавеза у складу са Законом о порезу на додату вредност. Како је планирана вредност радова између 140 и 150 милиона динара уштеда би могла да достигне целих 30 милиона. До сада је у изградњу овог објекта утрошено 755 милиона динара, а преосталих 140 до 150 треба да буде утрошено на опремање хале која подразумева набавку кошева, клупа, канцеларијских столова, опреме и фрижидера за лекарску собу, антидопинг контролу и остало што би спортску халу чинило изузетно функционалном. Функционалности треба да допринесе довољна количина потребне опреме, али и одржавање на високом нивоу коришћењем машина за одржавање хигијене и паркета и осталих просторија, а све због сазнања да ће краљевачка бити једна од најсавременијих спортских дворана у земљи.

- Око 7.500 квардата нето површине требало би да кошта осам

милиона и 200 хиљада евра што је мало изнад 1.000 евра по квадрату. С обзиром на много конструктивних и захтевних радова у односу на стамбену зграду мислим да то не би требало да представља неки проблем, а повућићемо неке паралеле са халама које су грађене или реконструисане задњих година – каже Нерић. Крајњи рок за усвајање плана набавки је последњи дан јануара, а одмах затим, најкасније до половине фебруара, треба да уследи покретање поступка јавне набавке за изградњу приступне саобраћајнице мосту преко Ибра у продужетку Скопљанске улице. За десетк дана очекује се активирање уговора о изградњи приступне саобраћајнице са рибничке стране, а завршетак радова би требало очекивати најкасније за шездесет дана. Након примедби буџетског инспектора о трансферу средстава за рад месних заједница приступило се финансирању преко Дирекције за планирање и изградњу. Нов начин финансирања месних заједница тре-

бало би да поспеши реализацију Плана уређивања грађевинског земљишта, а овогодишњи није у потпуности реализован баш у области месних заједница због кашњења у доношењу одлука одговарајуће скупштинске комисије, па није реализовано 12 милиона динара зато што комисија није правовремено одрадила свој посао. Поред информација о активностима на сајту Дирекције за планирање и изградњу грађанима је понуђена могућност да поставе питања и на њих добију одговор, али још није у потпуности заживела јер грађани нису довољно упознати са свим могућностима које су им на располагању. За годину дана стигло је тек двадесетак питања, а у Дирекцији тврде да су свима одговорили преко сајта и лично. Питања која се не односе на ингеренције Дирекције за планирање и изградњу прослеђена су другим службама, а грађани који су их поставили уредно обавештени о томе. Т. Радовановић

25

После пуних осам година

МАГАЗИН

19.1.2014.

ПОНОВО ВОЗОМ ДО СТАЛАЋА

26

- Последњи путнички воз на релацији Краљево – Сталаћ прошао 5. новембра 2005. године. – Сваког дана два поласка из Краљева комфорним климатизованим дизел моторним гарнитурама. – Након увоза нових гарнитура више полазака из Краљева. – Железнице Србије путницима нуде бројне повластице и цене карата дупло ниже од оних у друмском саобраћају

П

оследњег дана старе године по Јулијанском календару, након више од осам година паузе, поново је успостављен путнички железнички саобраћај на релацији Краљево – Сталаћ на коме саобраћа нова гарнитура модерног воза. Локалне самоуправе са подручја кроз које пролази пруга исказале су потребе за поновним успостављањем путничког саобраћаја, а Железнице Србије донеле одлуку да уведу два пара возова који ће сваког дана саобраћати на овој релацији. Шеф организационе јединице за превоз путника Железница Србије у Краљеву Драгомир Закић потврђује да је први од два поласка из Краљева пла-

ниран у раним јутарњим часовима, а воз који иде до Јагодине полази у 4,35. сати. Други који саобраћа до Параћина из Краљева полази у 14,28, а у Сталаћу остварује везу са Коридором 10 за правац југ према Нишу и север према Београду. У Железницама Србије очекују нови контигент путничких возова по основу уговора са руским партнером о испоруци дизел моторних гарнитура, а прве које стигну биће укључене у саобраћај на овом путном правцу. Укључењем нових гарнитура биће повећан број полазака из свих крајњих станица, а железничари верују да ће њихове услуге поново користити сви они који су на овој релацији некада путовали

возом. Овом делу пруге гравитира више од 300 хиљада становника што је добар основ за уверење да ће велики број њих користити услуге железнице и превоз у комфорним климатизованим возним гарнитурама. Уз ред вожње који се прилагођава потребама становништва један од адута железнице су и возне карте чије су цене знатно ниже него у друмском саобраћају.

- Карта од Краљева до Врњачке Бање кошта 96 динара, а повратна са попустом од 20 посто 154 динара. До Крушевца кошта 224 динара, а повратна 358, док превоз аутобусом у једном смеру до овог града кошта 450 динара. Имамо понуде за људе који

тице до било ког другог места у земљи. Онима који путују ређе Железнице Србије нуди куповину Срб плус легитимације која омогућава током читаве године путовања са 30 посто попуста. Постоје и друге врсте повластица у унутрашњем и међународном саобраћају о којима путници детаљне иформације могу да добију на краљевачкој железничкој станици. Иако реновирање железничке станице, које траје прилично дуго, није завршено путничка благајна је у основну зграду враћена из просторија некадашње Железничке ресторације. И даље није у стању како је пројектом реновирања предвиђено, а Закић уверава да ће и то врло брзо бити решено.

Главни ограничавајући фактор при одлучивању путника да користе услуге железнице је брзина кретања возова условљена стањем у коме се налази колосек у који годинама, поред ситних интервенција, није готово ништа значајније улагано. Тако је максимална брзина на прузи од Краљева до Крушевца тек 40 километара на сат, а у даљем делу до Сталаћа десет километара више. У Краљеву се већ подуже прича о ремонту пруге која би требало да обезбеди веће брзине, а темпо радова зависи oд сличних на прузи која од Београда води ка Суботици, јер би материјал који се скида требало да буде уграђен у пругу Краљево-Сталаћ. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

чешће путују железницом, па радници и ђаци имају могућност куповине месечних, или петнаестодневних, претплатних карата у једном или оба смера. Ако купе карту за 30 дана у оба смера могу да уштеде и до педесет посто цене коштања карте – каже Закић. Карта Србија плекси пас омогућава по повољним условима десет путовања месечно на целој територији Железница Србије, а цена зависи од старосне доби корисника. За млађе од 26 година износи 1.500, за старије од 60 година је 2.000, а за остале 3.000 динара. Тако се младом човеку пружа могућност да за само 1.500 динара чак десет пута путује на релацији од Субо-

27

28

МАГАЗИН 19.1.2014.

29

Агонија радника Фабрике вагона (1)

МАГАЗИН

19.1.2014.

МАЛИ ИЗГЛЕ

30

- Приватизација Фабрике вагона колатерална штета неуспеле приватизације једног предузећа сличног тима од стране „Азов импекса. - За исплату запослених новац позајмљиван од фантомске фирме „Балкан транс“, која је измишљена у „Фабрици вагона“.

- Од „Фабрике вагона“ се потражују више од седам милиона евра, а спор се налази на суду са веома малим изгледима да се фабрика спаси. - „Азов импекс“ као поверилац потражује више од три милиона евра тако да ће то бити један од највећих проблема у наредном периоду. - У „Фабрику вагона“ су стизали аванси по основу уговора за обављање одређених послова који због лоше организације нису завршавани, па се поставља питање функционисање заступника капитала

ЕДИ ЗА СПАС

31

19.1.2014.

МАГАЗИН

32

Момчило Вилотијевић

Н

акон што су током децембра у два наврата организовали протестне шетње улицама града, и једночасовне протесте на Тргу Јована Сарића, више од две стотине незадовољних радника „Фабрике вагона“ који штрајкују већ седам месеци ушло је у понедељак у зграду Градске управе у знак протеста што надлежни органи месецима не реагују на лоше стање у предузећу у коме се запосленима у просеку дугује 16 плата. Иако штрајкују већ седам месеци ниједан од захтева које су на почетку штрајка поставили као услов за враћање на посао није испуњен. Председника Индустријског синдиката у „Фабрици вагона“ Момчило Вилотијевић потврђује сагласност синдиката да се радницима исплате плате у висини минималца, повежу три године стажа и овере здравствене књижице. Под претњом неконтролисаних протеста радници су последњи пут упутили апел државним органима да што хитније реше проблем овог предузећа с обзиром да се приближава истек рока до када би сва која се налазе у реструктурирању требало да

реше коначни статус. На протесту се чуло да за дуг од 35 милиона евра нису криви радници већ менаџмент „Фабрике вагона“, али и да држава у Краљеву треба да примени модел решавања статуса предузећа као и у другим градовима. Седам месеци од дана када су последњи примили зараду, када је престала важност здравствених књижица, а изостала исплата зарада за шеснаест месеци, а нису уплаћивани ни доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, ово је последњи покушај да се алармира држава како протест не би добио неконтролисане размере. Другог дана протеста у згради Градске управе радницима „Фабрике вагона“ придружио се и известан број бивших радника „Магнохрома“. Проблеми „Фабрике вагона“, а и бројних других предузећа која се налазе у сличном положају, почели су распадом Југославије када су изгубљени бројни послови након којих се предузећа реалног социјализма нису најбоље снашла на суженом тржишту, а један до највећих проблема створио је људски фактор који није могао да се

прилагоди променама система. Стабилни темељи „Фабрике вагона“ урушавали су се последњих 20 година, а све што се дешава ових дана само је финале погрешне системске и економске политике која је велики број предузећа у привреди Србије довела до банкрота. Након промена 2000. године, које су окарактерисане као демократске, Србија је полако све више почела да поприма карактеристике потрошачког друштва, а интенција спољашњег фактора била да земљу претвори само у тржиште за своје производе након што се угаси домаћа привреда. Србија је функционисала захваљујући иностраним кредитима који су уместо у оживљавање производње коришћени за потрошњу, а све веће задуживање земљу сигурно доводило у неоколонијални положај. Долазиле су у Србију различите делегације из земаља Европске уније са информацијама да због застарелих технологија и недовољне едукованости запослених за потребе нових тржишта треба заборавити на даљу производњу, а да у будућности Србија

33

19.1.2014.

МАГАЗИН

34

треба да функционише као потрошачко друштво. Томе је требало да допринесе гашење домаћих и отварање страних банака које су сва средства пласирала у потрошњу не размишљајући о кредитним линијама за поспешивање производње. Након кризних штабова који су првих година овог века запосели сва важнија места у предузећима и у „Фабрици вагона“ се формирала руководећа гарнитура која је имала одрешене руке у припремама за приватизацију предузећа. Председник Индустријског синдиката потврђује да је доказано како је она у некадашњем краљевачком гиганту извршена на криминалан начин, а фабрика постала колатерална штета неуспеле приватизације једног предузећа сличног тима од стране „Азов импекса“. Почетком 2006. године „Азов импекс“ је купио Фабрику вагона за 200 хиљада евра уз обавезу да у наредне три године у њу инвестира седам милиона. У то време „Фабрика вагона“ је ремонтовала вагоне за „Железнице Србије“, а најпрофитабилнији био погон процесне опреме која је производила судове под притиском.

- Радили смо за „Месер“ осам цистерни за течни кисеоник запремине 100 кубика и то је био профитабилан посао који је квалитетно урађен. После тога је дошло до приватизације која је послужила већинском власнику за доста сумњиве делатности везане за финансијске трансакције. Донели су у фабрику посао реда величина 900 плато вагона за немачко тржиште, али се испоставило да су кроз тај посао продавали своје лимове. Доказано је да су их „Фабрици вагона“ фактурисали по цени од 1,05 евра за килограм, а да је у то време цена у смедеревској железари била непуних 60 евро центи. Кад се зна да је један вагон тежак и до 20 тона није тешко израчунати колика је разлика у цени материјала плаћена. Сем тога новац за исплату запослених је позајмљиван од фантомске фирме „Балкан транс“, која је измишљена у „Фабрици вагона“, а на разне начине је избегавано плаћање пореза и доприноса. Тако данас од „Фабрике вагона“ потражују више од седам милиона евра, а спор се налази на суду са веома малим изгледима да се фабрика спаси. Све су вешто урадили уз помоћ људи из „Фабрике вагона“,

а сам „Азов импекс“ као поверилац потражује више од три милиона евра тако да ће то бити један од највећих проблема у наредном периоду – каже Вилотијевић који је на место председника Индустријског синдиката ступио 1. јуна 2010. године. У време руковођења Украјинаца „Фабриком вагона“ у овом предузећу су функционисала два синдиката који су, верује Вилотијевић, знатно допринели каснијем току догађаја у којима локална управа није имала никакве ингеренције, а највеће пропусте направила Агенција за приватизацију. Иако је њен задатак био да врши контролу пословања свих предузећа као што је „Фабрика вагона“ показало се да, и поред тога што је повремено вршена, контрола није била довољно квалитетна, па је врло дискутабилна и количина средстава која су приказана као инвестиције у „Фабрику вагона“. Као инвестиција је приказана кранска стаза у погону старе Лакирнице, а свима у „Фабрици“ је познато да су шине за њу ископаване у делу колосека који води преме „Ливници“. Иако радници немају довољно образовања да би пратили све токове новца има наговештаја да су некакве паре стизале и из Јужноафричке републике. До доласка Украјинаца генерални директор Фабрике вагона био је Родољуб Маричић који је врло брзо поднео оставку, јер није могао да функционише на начин који су они тражили. Његово место је заузео Бошко Славковић који се на месту генералног директора задржао до децембра прошле године. Све време положај радника се погоршавао, а исплата зарада која је почела да касни за време Украјинаца доводила их у све тежу ситуацију. У време раскида уговора о приватизацији радници су потраживали пет зарада, а то је било и повод за протесте који су резултирали раскидом. Одмах по раскиду, већ у фебруару, програмом владе Републике Србије обезбеђен је ремонт вагона за Железнице Републике Српске што је омогућило функционисање „Фабрике вагона“ до краја године.

- За три године је држава у Фабрику вагона убризгала милијарду и 600 милиона динара и нико не може да је криви

35

МАГАЗИН

19.1.2014.

за било шта сем за изостанак контроле трошења средстава буџетских корисника. Поставља се питање где је новац, а ја не могу да се помирим са тиме да су државна средства, иако су била вид социјалног збрињавања запослених, трошена за намиривање дугова које су направили Украјинци. Министар привреде Саша Радуловић потенцира, а сви смо свесни тога, да је Агенција за приватизацију била легло корупције и криминала. Иако „Фабрика вагона“ никада није добијала субвенције испало је да ова средства то јесу, јер су оправдавана кроз посао, а наменски су убризгавана преко заштићеног рачуна за набавку материјала, ремонт вагона и исплату зарада – тврди Вилотијевић. После раскида уговора о приватизацији са иностраним партнером држава је као већински власник поставила заштитника капитала у чијем именовању заслуге има и Индустријски

36

синдикат који данас тражи да се преиспита рад особе која је од тада вршила ову функцију. Иако су у „Фабрику вагона“ стизали аванси по основу уговора за обављање одређених послова они због лоше организације нису завршавани, па се поставља питање функционисање заступника капитала. Међу члановима синдиката све више преовладава уверење да је та улога толико дерогирана да се сводила само на фигурирање особе која је за наше услове добро плаћена и као државни чиновник имала гарантовану плату. Са друге стране није имала никаквог утицаја на менаџмент иако је један од основних задатака био да контролише његов рад и да о томе извештава Агенцију за приватизацију у којој постоји посебна служба која се бави контролом и радом заступника капитала. И док генерални директор није

могао да донесе ни једни системски важнију одлуку без сагласности заступника капитала и Управног одбора у синдикату верују да је поступао супротно. Због тога је, поред захтева за исплатом заосталих зарада, овере здравствених књижица и уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, један од главних захтева штрајкача испитивање целокупног пословања овог колектива. Радници су 28. маја прошле године примили последњу зараду остварену у августу 2012, а већ 10. јуна Индустријски синдикат је, на инсистирање подружнице у погону „Вагоноградње“, а након неколико штрајкова у 2012. када ни један од државних органа није имао довољно слуха да види шта се дешава у Фабрици вагона, покренуо штрајк.

- Јуна прошле године ескалирало је незадовољство и дошло до обуставе

рад која траје и данас. Дошли смо у ситуацију да су за пар послова на чудан начин повлачени аванси који су трошени. Имамо специфичан посао израде тридесетдвоосовинског вагона кога радимо скоро трећу годину, а поред помпезних најава о завршетку посла за 12 месеци не верујем да је до данас завршена ни половина. „Фабрика вагона“ је погодила посао за милон евра, а тај вагон озбиљна компанија тешко да би прихватила и за дупло веће паре. На вагону се није радило систематично већ кампањски, јер је све друго било прече, а да није жалосно било би смешно. Аванси су потрошени а „Фабрици вагона“ остаје да изнађе озбиљна средства да би тај посао био завршен – каже Вилотијевић уверен да је све рађен свесно, а пракса је показала да је менаџменту више од квалитетно завршеног посла било важно да повуче што више аванса.

Нису се краљевачки произвођачи прославили ни код производње не толико захтевних плато вагона за аустријско тржиште. Иако је посао некако завршен у синдикату верују да су они који су припремали израду, технологију и контролу толико подбацили да се некада реномирани произвођач обрукао на потенцијално важном тржишту. Ремонт само девет од 30 вагона вредних два милиона евра до сада је Фабрику вагона коштао 46 милиона динара што је знатан износ ако се има у виду да очекују доста сложенији радови на следећих десет. Ремонт у Немачкој врше радници „Фабрике вагона“ под контролом немачког поручиоца, а под руководством човека који је у време градње био директор контроле квалитета. Обустава производње половином прошле године изазвана је социјалним

разлозима. Након што су изостале очекиване зараде, истекла важност здравствених књижица, а нису уплаћивани ни други доприноси радници нису били спремни да прихвате обећања иако је постојао споразум о динамици исплата до септембра. И док је један број производних радника ступио у штрајк било је и оних који су долазили на посао да на радним местима проведу време које није давало никакве резултате. Поражавајуће у целој ситуацији је, каже Момчило Вилотијевић, што за седам месеци, сем једног разговора након доласка инспекције рада, није било ни једне конкретне понуде о прекиду штрајка. Додатно незадовољство радника изазвао је став новог генералног директора да мора да се ради без пара.

- наставиће се Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 19.1.2014.

IN MEMORIAM

БРАНКО МАРИЧИЋ 1939 - 2014

39

МАГАЗИН

19.1.2014.

У

40

суботу 18. јануара Краљево се опростило од Бранка Маричића, дугогодишњег успешног привредника и друштвено политичког радника који је са сарадницима и друговима обележио значајну етапу у развоју Краљева. Сину Славка Маричића који је рођен 15. маја 1939. године у Жичи живот је од малена наметнуо обавезу да се бори, најпре са недаћама и изазовима својственим дечаку који рано остаје без оца, борца Народноослободилачке војске, који је храбро погинуо у борбама за ослобођење Београда, а потом за доказивањем у свакодневници, у школи, на послу, друштвено-политичком раду... Одрастање са стално присутном обавезом оправдања часног презимена Маричић, идеала слободе, социјалне правде и свих других идеала за чије су остварење животе дали отац Славко и стриц Живан није било ни лако ни једноставно. Од Бранка се од најранијих дана очекивало да личним примером, радом и трудом, да допринос остварењу тих идеја и идеала. Бранко није штедео себе и настојао да само њему својственом упорношћу и истрајношћу остварује све поверене му задатке. Такав је био као омладински руководилац, потом као заменик секретара Општинског комитета, директор „Аутотранспорта“, председник Скупштине општине Краљево, заменик директора филијале „Инвест-банке“ у Краљеву. Његова енергија укомпонована са осећајем да око себе окупља људе и сараднике којима је давао безрезервну подршку и поверење морала да даје резултате који ће остати трајно забележени као етапа успеха у развоју Краљева кога је безрезервно волео и коме је до последњег даха остао веран. Није то

могло остати непримећено у оно време, као што се није могло ни без отпора код оних којима је сметала Бранкова енергичност, упорност и посвећеност договореним циљевима. Отуда је и схватљиво да је Бранко јако млад, крајем седамдесетих година прошлог века, заслужено понео признање Заслужног грађанина општине Краљево. Било је то почетком његовог другог мандата на месту генералног директора „Аутотранспорта“, мандата кога је крунисао довршетком изградње за то доба најсавременијих објеката једног транспортног предузећа у ондашњој Југославији. Објекти „Аутотранспорта“, који су поред најсавремених радионица садржали и модерни спортски центар са отвореним базеном, били су деценијама после тога понос не само радника „Аутотранспорта“ него и читавог Краљева. Храброст, посвећеност реализацији договореног и умешност мобилизације и мотивације сарадника у остварењу циљева особине су које су красиле Бранка Маричића и које су до пуног изражаја дошле када му је 21. априла 1982. године поверен мандат председника Скупштине општине Краљево. Њему и тиму његових сарадника требало је мање од седам месеци да организују масовну акцију изјашњавања грађана и прикупљања средстава од преко 36.000 дародаваца за исправљање дводеценијске неправде којом је споменик Солунским ратницима, саграђен далеке 1931. године, измештен из центра града на градско гробље. Свестан шта за Краљево значи враћање споменика у духовном, моралном и развојном смислу Бранко је даноноћно бдео над читавим пројектом са пројектантима и урбанистима, активистима у прикупљању донација и извођачима

радова. Мало ко је тада могао да примети да се у његовом приватном животу, баш у тим данима невиђене акције око враћања споменика, дешава права драма, болест а касније и смрт животне сапутнице Слађане која је сахрањена 13. новембра 1982. године на дан повратка споменика Солунским ратницима у центар града. И касније, на функцији заменика директора краљевачке филијале „Инвест-банке“, Бранко испољава особине посвећености договреним циљевима и ефикасног рада. Тако се, под његовим надзором, довршава градња зграде банке на градском тргу. Зграде која је оригиналним архитектонским решењем одговорила потреби очувања амбијенталне целине старог дела града а која је, за то доба, са аспекта основне функције била изузетно савремена. Тако је Бранко, иако не градитељ по формалним квалификацијама, у Краљеву остао трајно запамћен по три објекта на чију је судбину пресудно утицао. Тако својим радом на најбољи начин и данас сведочи колико је битно да људи на руководећим дужностима у привреди и граду имају визију. Бранко Маричић је прави изданак своје генерације, генерације стасале у ратом опустошеној земљи, али и генерације невиђеног животног и радног елана спремне да личне интересе остави по страни реализујући опште-друштвене интересе и циљеве. Зато последњих година живота није имао пуно разумевања за многе аспекте наметнутих друштвених промена па га је то, упркос богатом животном и радном искуству, држало по страни од активнијег бављења друштвеним радом.

41

42

МАГАЗИН 19.1.2014.

Нови краљевачки бренд – Баним рекламе (2)

НА ТЕМЕЉУ ТРАДИЦИЈЕ ДУГЕ ТРИ ВЕКА

- На концепту завршетка комплетног посла под једним кровом, од браварских радова, резања 3Д слова, камионских цирада и свих врста штампе, Бобан Ђуровић је победио конкуренте на тржишту.

- Због константног притиска да све мора да буде урађено на тачно прописан начин, свест радника је на много вишем нивоу од оног у системима са колективном одговорношћу

43

44

Бобан Ђуровић

МАГАЗИН 19.1.2014.

менаџмента, чак и по цену да након завршетка обимног посла не заради ништа. „Форма идеале“ је била у успону и ближила се врхунцу, а у стопу ју је градећи нов пословни систем пратила „Баним рекламе“. Више од зараде било је битно да се фирма развија и обезбеди довољан углед са којим би могла да се појави пред било којим купцем и одради било коју количина посла. Али, осим лепих тренутака фирма у успону доживљава и оне не тако пријатне, јер за разлику од велике са посебним службама за обраду различитих информација, и анализу свих параметара пословања, у малој сав терет пада на само једну или две особе. Показало се да на нестабилном тржишту Србије везивање само за једну велику фирму није добар потез у време када она из било којих разлога може да посустане, па се долази до сазнања да дисперзија купаца треба да буде велика и усмерена на више њих. Раст производње иде узлазном линијом и са 15 хиљада евра у 2005. години нараста на 70 у 2006, а затим 170 и 500 у наредне две. Колико су „Форма идеале“ и „Јелен пиво“ били значајни за „Баним рекламе“ сведочи податак да је на њих отпадала скоро половина укупног прихода оствареног у 2008. години. Иза таквог обима производње стајао је огроман рад и улагања у ин-

фраструктуру што је било посебно компликовано за некога ко раније није радио у било каквој фирми са иоле озбиљнијом организацијом.

- Ширили смо се и селили из канцеларије у канцеларију, узимао сам од родитеља део куће, па терасу, а у пролеће 2008. године, пре пада тржишта и почетка економске кризе, долазим овде да се припремам за наредну годину и двоструко већи обим производње. Морам да купим машине, изградим објекте, запослим људе, купим возила, а падам на пола од онога што је реализовано у претходној години. Кредитно смо задужени, долази до колапса система, па мора да се смањи број радника. Економска ситуација ме натерала да учим менаџмент и економију, а све што ми је недостајало морао сам да научим из књига и са курсева. Иако сам имао добро обучене људе који су већ реализовали велики обим посла морао сам да се уклапам у оно што имам, јер су у међувремену пале цене на тржишту, па тек тада почињем да постављам посао на прави начин – каже Ђуровић. Концепт да купац мора да добије комплетну услугу, а да се не зависи од подизвођача који нису схватали колико су важни квалитет и рокови завршетка посла, захтевао је ангажовање радника различитог профила, од оних који штампају на великим машинама, преко више оператера за лепљење до бравара који производе о билборде.

Фото. М. Радовановић

В

ећ 2007. године довољна количина посла захтевала је анажовање нових радника чији се број попео на осам. И ма колико да раст предузећа импонује власнику без довољно искуства у руковођењу фирме без јасно утврђеног система и процедура ствара све веће проблеме. Разлика између производне и продајне цене је и даље довољно велика да покрива све недостатке у организацији и грешке које се појављују у руковођењу. Потреба за успостављањем система у пословању поставља задатак да се приступи другачијој организацији рада која настаје током исте године када у „Баним рекламе“ долази Јовица Вукановић. Иако је одлука да се у рад укључи особа са ауторитетом довољним да подигне ниво организације процењена као добра, као недостатак се показала чињеница о сукобу два погледа на исту ствар. Поглед на посао разликовао се и у односу на друге који су у њему покушавали да заузму место, а док су се графичари оријентисали само на штампу Бобан Ђуровић је размишљао на други начин.

- Кад погледам у билборд размишљам како да се ископа рупа, избетонира подножје и направи конструкција, а они само да залепе. Мој приступ је био усмерен на производњу целог билборда, а не само штампу коју сам био спреман да поклоним. У то време су на тржишту као значајни купци доминирали „Форма идеале“ и „Јелен пиво“ које нам постаје партнер преко „Франц комерца“ из Котраже. Значајно је што први пут почињемо да успостављамо систем у раду који захтева штампање великих формата – прича Ђуровић. Као потпуно организована фирма са изграђеном корпорацијском културом, а уз то и први озбиљан купац, „Форма идеале“ се чинила као компанија са добрим моделом организације који би могао да се примени и у слуцају „Баним реклама“. Код амбициозног власника до тада не превише познате фирме у развоју јавља се неодољива жеља да настави сарадњу са озбиљним партнером, пре свега да би савладао организацију рада и систем

45

19.1.2014.

МАГАЗИН

46

И баш на концепту завршетка комплетног посла под једним кровом, од браварских радова, резања 3Д слова, камионских цирада и свих врста штампе, Бобан Ђуровић је победио конкуренте на тржишту. Све то допринело је да се, као најозбиљнији добављач, испред доброг купца појави са најконкурентнијом ценом. Иако најтежа у досадашњем пословању 2009. година је значајна због сазнања да је коначно научено како треба да се ради. Стално унапређење пословања и настојање да се стреми савршенству довело је до организације фирме према светским стандардима, иако тржиште такав захтев још не по-

ставља пред предузеће у коме су схватили да је то једини начин да се све ствари контролишу на прави начин. Бобан Ђуровић је схватио да грешка мора да се индивидуализује и у сваком тренутку зна шта је ко од радника, и на који начин, урадио. Показало се да је, због константног притиска да све мора да буде урађено на тачно прописан начин, свест радника на много вишем нивоу од оног у системима са колективном одговорношћу.

- Савладавали смо дечје болести и поставили систем, а поучени претходним искуством од „Форме идеале“ научили корпорацијску културу тако да знамо који су нивои функционисања и

који део наше службе треба да функционише са одговарајућим делом њихове. Знали смо и пре тога да морају да постоје сектори, али у малој фирми каква је наша где један човек чини један сектор, мораш да имаш логистику да би систем функционисао. Имали смо све добро припремљено за долазак неког новог доброг купца пре него се појавио „Корнер шоп“ који је требало да отвори 300 објеката у Србији. Наша понуда је била таква да нису могли да је одбију, а „Корнер шоп“ везујем за први наш зрео велики посао након седам година учења. После „Форме идеале“ и „Јелен пива“ долази велики ланац продавница и из-

диже нас на место да само ми можемо да опремимо цео систем продавница, а то је први посао одрађен на прави начин по новом систему организације који нам је омогућио да идемо даље тако да сада само за месец дана можемо да опремимо 160 радњи „Златиборац“ од Суботице до Врања – каже Ђуровић. Тржиште је освојено, а у листу озбиљних купаца уписују се „Залтиборац“, „Бекамент“, „Неопланта“, „Нелт“ са објектима на територији целе Србије. Велики обим посла захтева стално инвестирање у нову опрему, штампаче високе резолиције и велике брзине, машине за сечење и другу

47

19.1.2014.

МАГАЗИН

48

опрему која је за ниво посла који се обавља доста скупа. Посебан проблем је што у овој области високе технологије опрема веома брзо застарева, а сваки нови производ захтева нове машине. Ђуровић признаје да најтежу годину у пословању, а 2009. оцењује језивом, „Баним рекламе“ не би могла успешно да приведе крају да није било подршке добављача који су имали довољно разумевања, јер су у овој фирми препознали регионалног лидера који, за разлику од осталих, има перспективу.

- Од 2007. до 2013. радили смо за велике трговинске ланце који имају

много малопродајних објеката, а последњи велики посао је ребрендирање бензинских пумпи Нафтне индустрије Србије у целој земљи. Последње две године размиљшам о компанији која производи све врсте најсавременијих реклама, а скенирањем тржишта видео сам да за нас постоји огроман простор на територији Балкана – прича Ђуровић убеђен да кључ успеха лежи у споју машинства и графике. На 700 квадрата радног простора у Ратини ангажовано је двадесет радника, иако њихов број у зависности од количине посла варира између осамнаест и двадесет два. Успешном оба-

вљању постављених задатака доприносе седам возила, бројне машине, браварска радионица, инжењеринг, пет екипа за монтажу... Основна делатност је унутрашње брендирање објеката тржних центара различите величине у које спада израда светлећих реклама, банера, форекса, хенгера, унутрашње и спољашње обележавање, израда билборда, застава, јарбола, тенди, а ту је и брендирање возних паркова, израда камионских церада, прелепљивање возила, израда 3Д слова, брендирање бензинских пумпи... Ове године „Баним рекламе“ проширује пословање и на афричко

тржиште, јер велики партнер „Нелт“ има дистрибутивну мрежу у Анголи у којој је још пре четири године почео да дистрибуира производе фирми „Проктор и Гембл“, „Нестле“ и других. Пошто на овом делу тржишта нема добру подршку за брендирање дошло се на идеју да заједничким улагањем створе услове за то. Набављена је потребна опрема која је већ половином јануара кренула у ову афричку земљу да би након монтаже већ пред крај фебруара почела са радом. Мала екипа Краљевчана ће се у Анголи смењивати на свака три месеца све до октобра 2015. године до када траје иницијални уговор.

- Ми ћемо одавде бити подршка колегама из бранше који прате трендове из Европе иако на афричком тржишту нису актуелне ствари као на нашем. Овде ћемо да производимо 3Д слова, лед диоде и друго, а наша је идеја да радимо и за „Нелтове“ принципале и друге колеге. Озбиљно смо анализирали тржиште и коначно крећемо у бизнис на афричком заједно са „Нелтом“ – каже Ђуровић не пропуштајући да напомене да је бавећи се спортом открио многе ствари које се могу применити у бизнису. Бављење параглајдингом било је прилика да упозна многе људе и специфичан начин њиховог живота у коме

се јасно диференцирају важне од мање важних ствари, пре свега како бити појединац а уједно и члан тима. На крају пријатног разговора Бобан не пропушта прилику да нагласи да је „Баним рекламе“ породична фирма у којој је ангажовано три генерације Ђуровића. Финансијама се бави његова супруга Далиборка, дипломирани економиста и бивши банкар. Темеље предузеца градили су радећи заједно са Бобаном отац Спасоје, мајка Радмила и сестра Бојана, а четворогодишњи син Вук се са дедом већ игра у производњи и, ако је судити по тренутном интересовању, наставиће успешну породичну традицију. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 19.1.2014.

РИТАМ МОДЕ Омладинска 73

51

Краљевачка медијска сцена: Радиша Ж. Ковачевић (1)

МАГАЗИН

19.1.2014.

ВИШЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ У УГЛУ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА

52

- Док се у оквиру партијске организације бавио идеолошким питањима Радиша Ж. Ковачевић је као новинар покушавао да прикаже реалност средине у којој живи без намере да се као навијач сврстава на било коју страну и заступа нечије интересе. - Прво правило у новинарству везано је за способност новинара да научи добро да ослушкује шта се дешава у средини из које извештава.

– Новине у краљевачким предузећима настајале су из потребе да се у време све стабилнијег самоуправљања радницима приближи процес остваривања права

Фото: М. Радовановић

Радиша Ж. Ковачевић

53

54

МАГАЗИН 19.1.2014.

И

ако припада најстаријој генерацији краљевачких новинара Радижа Ж. Ковачевић је, док његове колеге проводе мирне пензионерске дане, и даље веома активан као главни и одговорни уредник часописа „Глас Србије“ чији је издавач истоимено издавачко предузеће. До места првог човека угледног часописа који се дистрибуира свуда где постоји српска дијаспора пут је водио преко мање или више значајних листова и новинских агенција. Први сусрет са занимањем које ће постати животно опредељење догодио се пре више од пола века, а започео сарадњом у јединој државној новинској агенцији „Танјуг“ и листовима „Потрошачки информатор“ и „Месна заједница“. Чињеница да је, иако по рођењу Ваљевац, извештавао и из Краљева утицала је на коначну одлуку да се пресели у средину из које потиче његова супруга. Пред крај шездесетих година прошлог века Краљево је било град пун живота и добрих људи, изузетно стабилна средина у коју је приспео из аутохтоне, чисте и мирне ваљевске средине без било каквих турбуленција. Иако је дошао у сасвим другачију мешовиту средину, која се ширила захваљујући придошлицама из свих крајева бивше Југославије који су доносили и део културе са тих поднебља, није било никаквих проблема јер је свако од новопридошлих утицао на унапређивање међусобних односа. Једна за другом ницале су у Рибници куће досељеника, углавном са простора Косова и Метохије, па је и улица у којој су Ковачевићи почели да праве породичну кућу понела назив Косовска. Доласку у Краљево претходиле су две године рада у Завидовићима, у Босни, где је Радиша предавао српски језик и књижевност. Недовољан број часова на кратко време га је одвео у Годачицу у којој је, након што се уселио у преуређену кућу месног свештеника, са супругом и кћерком провео најлепше године живота. Краљевачка општина је у то време, почетком седамдесетих година, била

прилично атрактивна за новине као што су „Потрошачки информатор“ и „Месна заједница“, а објављени тесктови често били везани за подручја која су сматрана горштачким. Главни јунаци прича које су одлазиле из Краљева били су рудари, шумски и металски радници посебно у краљевачкој „Фабрици вагона“ и „Јасену“ из кога су пут европских земаља, а и даље, путовали различити рустични производи. И док су из „Јасена“ одлазили пуни фургони у то време најсавременијег намештаја из круга „Фабрике вагона“ у непосредној близини пут Африке и земаља Магреба кретале су композиције вагон цистерни за превоз различитих терета. Просперитет је доживљавало и информисање, а свака од београдских редакција у Краљеву имала веома квалитетне дописнике које је предводио доајен краљевачког новинарства и дописник „Политике“ Воја Благојевић са више од 400 текстова објављених за 365 дана у години. Међу угледним и признатим новинарима тога доба били су дописник Радио Београда Марко Марковић, „Привредног прегледа“ Чеда Митровић, али и локалних „Ибарских новости“ Мија Сарић, Драган Илић Нишки, Драгољуб Обрадовић Кондис и други.

- Пошто сам добијао награде имао сам проходност према другим листовима и почео да сарађујем са београдском ревијама „Маркетинг“, а након тога „Пласман и тржиште“ и „Пословна политика“ из које сам практично врбован у Шумско индустријски комбинат „Јасен“ где сам уређивао истоимени лист. Имао сам срећу да упознам многе добре људе из пробране дружине, а са некима сам се политички супростављао у неком квазидемократском централизму који је захтевао да се строго поштују правила која је прописивао Општински комитет партије на власти. У време када то није било ни мало безазлено, иако председник Идеолошке комисије партијске организације у Рибници, стао сам у одбрану Миодрага Јанића кога су етикетирали као припадника четничког покрета још из гимназијских дана,

мада је он то оспоравао. Било је покушаја да му пришију распусни живот у краљевачким кафанама, банчење уз певачицу која пева на столу и слично, а ми смо се као партијски другови солидарисали и стали у одбрану озбиљног човека и интелектуалца који је врло брзо прешао у Министарство правде и након што је докторирао право постао министар – објашњава Коавчевић. И док се у оквиру партијске организације бавио идеолошким питањима као новинар је покушавао да прикаже реалност средине у којој живи без намере да се као навијач сврстава на било коју страну и заступа нечије интересе. Такав став заснован је на знањима стеченим у Југословенском институту за новинарство која су се односила на рационалност и прагматичност у извештавању. Прво правило у новинарству на које је указивао професор журналистике везивано је за способност новинара да научи добро да ослушкује шта се дешава у средини из које извештава. И друго правило је било истоветно и указивало на илузорност коментарисања било чега ако се није добро саслушало шта се дешава. Бројни текстови са темом из краљевачких радних организација били су повод за позив из „Јасена“ који се сврставао у ред највећих краљевачких колектива, а имао потребу да развија службу информисања и маркетинга. Доносиоцима одлука учинило се да би Радиша Ковачевић могао да буде најпогоднија личност за место главног и одговорног уредника листа „Јасен“, али и човек који би се у овом предузећу бавио маркетингом и пропагандом.

- Долази Мића Пешић и инсистира да будем један од људи у рангу помоћника директора који поред места главног уредника листа води информисање, пропаганду, маркетинг и део општих послова. Један од „Јасенових“ директора је већ са двојицом новинара „Иабрских новости“ покренуо фабрички лист, али се већ у првом броју приликом припреме за штампу на оловном слогу поткрала техничка грешка која је била повод за реаго-

55

56

МАГАЗИН 19.1.2014.

вање истражних органа – прича Ковачевић. Да би се избегла опасност од понављања грешке донета је одлука да се ангажује професионалац, па се Ковачевић коначно преселио у просторије великог комбината у коме ће остати све док транзиција није почела добро да дрма краљевачку привреду. „Јасен“ је тих година био један од најзначајнијих произвођача намештаја у земљи, а након што се дрвна индустрија удружила са шумарством требало је направити посебну концепцију информисања како би са свим организационим јединицама великог система чинила хомогену целину. Ковачевић не пропушта прилику да подсети како је осмислио посебан пројекат, по коме би новинар представљао живот радних људи и грађана, са циљем да га пласира кроз секцијске активности Удружења новинара Србије на целој територији републике. Самоуправљање је попримило озбиљне размере и дошло до фазе када је радник имао све већу улогу у одлучивању, а новина му омогућавала да изнесе своје ставове, укаже на пропусте и активности које се данас карактеришу као корупција, а у то време односиле на неоправдано трошење и одлив друштвених средстава са посебним акцентом на искључење могућности за њихово присвајање. Неке од могућих злоупотреба манифестовале су се и у „Јасену“ приликом куповине машина за које су трошене велике паре, а којима је увек недостајао по неки битан део да би профункционисале. Пола милиона долара стечених тешким радом издвојили су радници овог колектива да би купили машину за штампање фурнира а она, иако уграђена у производну линију, никад није прорадила. Истражујући токове новца дошло се до сазнања да је под сумњивим околностима набављена већ коришћена машина, а руб-

рика у новинама названа „Мртви капитали“. Истраживању у новинарству супростављали су се бројни фактори, између осталих и комисија при Општинском комитету партије састављена од новинара који су оцењивали колико се рад осталих колега поклапа са интересима партије.

- Процењивали су да је моје писање превише слободно и да се може сматрати као прогон људи који су набављали такве ствари, а ја сам само желео да се тај део опреме стави у функцију. Сем што се нису слагали са писањем о негативном појавама замерали су ми за приватизацију рубрике коју сам назвао „Угао главног уредника“ која је 21 годину одражавала лични став према неким стварима, а и данас постоји у „Гласу Србије“ – каже Ковачевић који је исто толико година провео у „Јасену“. Лист „Јасен“ је штампан у краљевачком „Слову“, излазио једном месечно, а добијали су га сви радници великог комбината, али и делегати у Скупштини општине, Комитет партије, ССРН и друге друштвене организације. Сличне новине имале су и друге велике краљевачке радне организације, „Фабрика вагона“, „Магнохром“, „Каблар“, а настајали су из потребе да се у време све стабилнијег самоуправљања радницима приближи процес остваривања права како би ефикасније управљали својим радом и уживали плодове тог рада. У оквиру комбината „Југодрво“ који је олупљао произвођаче намештаја из целе Југославије „Јасен“ је као највећи представљао централну организацију за којом су ишли врањски „Симпо“, зрењанински „Жарко Зрењанин“, новосадска „Нина“ и други. И на нивоу комбината постојало је заједничко гласило, а Радиша Ковачевић био један од уредника. Када је пред последњу деценију прошлог века плурализам у поли-

тичком животу почео да добија на замаху указала се потреба да шансу у одлучивању добије и део становништва које није укључено у Савез комуниста, па није у позицији да управља друштвеном својином.

- Да би се разобличиле одређене привилегије, а свету показало колико смо либерални, долазимо у фазу да решавамо један дубљи процес у друштву, либерализам се појављује у контрапродуктивној форми, а ССРН и СК размишљају да омогуће другој страни да се представи. Размишља се како да се диригивано управљање, које је ишло преко представника радничке класе, спусти на други ниво док скупштина инсистира на приватизацији – покушава Ковачевић да објасни сложене процесе у друштву пред велике друштвене промене који ће се на најгори могући начин одразити и на краљевачку привреду. У припремама за приватизацију у којој сви запослени у друштвеном сектору виде само лепе ствари дешавају се и знатне промене у организацији великог комбината какав је био „Јасен“. Припремајући се за ново време, интензивнију производњу и већи извоз „Јасен“ је за 12 милијарди динара откупо магацине Трговинског предузећа „Гвожђар“ који су се налазили у кругу Фабрике намештаја.

- Радило се о великом капиталу, а неке снаге су већ имале идеју о управљању, па долази до сукоба око приступања приватизацији. Да би заштитила своје интересе, и препуштање шума новом власнику, држава их издваја из „Јасена“ и прикључује Јавном предузећу „Србијашуме“. „Јасен“ остаје без репроматеријала и почињу муке, а ја указујем на то кроз новине и сукобљавам се са неким структурама у држави и комитету партије зато што преносим захтеве радника – каже Ковачевић. Т. Радовановић

57

Ревија позоришних представа за децу

МАГАЗИН

19.1.2014.

БОЖИЋНА ПОЗОРИШНА АВАНТУРА

58

- У времену од 10. до 14. јануара позоришта из Вршца, Ниша, Крушевца, Лазаревца и Краљева најмлађим гледаоцима понудили по једну представу за децу. – Током пет дана и десет појављивања пред публиком представе у Краљевачком позоришту видело око 2.000 малишана

Миодраг Динуловић

59

60

МАГАЗИН 19.1.2014.

граду међу децом влада посебна атмосфера. До половине ревије представе је видело више од 900 гледалаца, а до краја очекујем 2.000. Колеге из Краљева одлазе са лепим утисцима, захваљују се на гостоприомству, публици и колегијалној подршци. У свим градовима који учествују на ревији Краљевачко позориште ће гостовати са својим представама за децу, а добићемо исти третман који смо ми обезбедили колегама тако да ћемо промовисати наше стваралаштво од Вршца до Ниша – каже Динуловић. Краљевачко позориште одржава блиску сарадњу са сличнима у Србији, а она са позориштем из Вршца поново је, након паузе, успостављена почетком овог месеца. Позориште лутака из Ниша дуго није гостовало у Краљеву, док су Лазаревчани тек повремено боравили пред домаћом позоришном публиком. Полазећи од констатације да сцена Краљевачког позоришта мора да буде отворена за друга професионална позоришта Динуловић је склон веровању да је то начин да једни другима покажу какво је тренутно промишљање театра. И мада је после само пет дана у првој години постојања незахвално говорити о следећој „Новогодишњој Божићној авантури“, и ревији која би могла да постане традиционална, директор Краљевачког позоришта верује да би најбољи одговор на то питање могла да пружи сама публика. До тада би се, након подробне анализе онога што је урађено, могло закључивати о томе шта се постигло и колико су задовољни посетиоци представа.

Публика је током пет дана одржавања показала да јој је ревија потребна. Много више од тога радује сазнање да је свако дете које је ушло у позориште то учинило вођено жељом да види представу, а не да подлегне утицају маркетиншки добро организоване кампање.

- Сваког дана је сала била препуна, а вечерња представа показала да је и по 80 заинтересованих остајало без улазница. Искуство показује да заинтересованих има увек више од капацитета сале, па су бројна деца остајала тужна, а Божић је тренутак када нико не треба да буде тужан. Зато смо и организовали представе у два термина иако је то захтевало додатни напор и ансамблима гостујућих позоришта и нама како организаторима – каже Динуловић. Првог дана фестивала премијерно је приказана представа Краљевачког позоришта „Меца и деца“ по тексту Бранка Милићевића Коцкице у режији Миодрага Динуловића који је на сцену поставио и „Невиђену Црвенкапу“ Александра Поповића на сцени вршачког Позоришта „Стерија“. „Гусаре“ Књажевско-српског театра из Крагујевца написао је Милош Јанушек, а режирао пријатељ овог позоришта Јан Чањи. По мотивима бајке „Мачак у чизмама“ Шарла Пероа текст истоимене представе приредио је драматург Спасоје Миловановић, а режију потписао Бранислав Недић. Глумци нишког Луткарског позоришта су последњег дана ревије извели представу „Радознало слонче“ коју је режирао Виктор Климчук. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Р

евија представа за децу под називом „Божићна позоришна авантура“ је пилот пројекат Краљевачког позоришта покренут са циљем да се у јануару, када је понуда представа за децу и младе осиромашена, љубитељима позоришне уметности у време Божићних празника и зимског распуста понуди квалитетан програм. У време када је највећи број припадника млађе популације препуштен различитим утицајима који долазе преко интернета и великог броја најразноврснијих телевизијских канала лишених забаве са довољном количином уметничких садржаја, родила се идеја да се, по угледу на неке друге градове у Србији, организује ревија позоришних представа за децу, а позив за учешће прихватила су професионална позоришта из Вршца, Ниша, Крушевца и Лазаревца. Основна идеја је била да током пет дана, од којих је сваки резервисан за ново гостовање, свако позориште изведе по две представе и створи могућност да неку од њих види чак 2.000 најмлађих Краљевчана. Директор Краљевачког позоришта Миодраг Динуловић се трудио да у репертоар ревије уврсти пет познатих бајки намењених деци узраста од три године до оних који су тек прешли седму. Тако су се међу посетиоцима поред оних који више воле луткарске представе нашли и мало старија деца која су прерасла ту врсту позоришне естетике.

- Код нас је позоришна фешта. Имамо госте из других позоришта, а у

61

Након дугог ишчекивања

МАГАЗИН

19.1.2014.

МОНТЕВИДЕО, ВИДИМО СЕ

62

Д

уго су Краљевчани очекивали други део филма који говори о учешћу фудбалске репрезентације Краљевине Југославије на Првом званичном светском првенству у Монтевидеу 1930. године. Прича о историјском успеху југословенског спорта је наставак филма „Монтевидео, бог те видео“ у коме су описана дешавања која су претходила самом првенству, а инспирисан је истинитим догађајима. Након свега што се дешавало пре одласка у Уругвај прича се наставља у главном граду ове латиноамеричке земље где се, након напорног тронедељног путовања преко Атлантског океана, репрезентација Краљевине Југославије нашла међу учесницама светског првенства у фудбалу. Екипа којој се дају минималне шансе за успех, жребом за противника добија репрезентацију Бразила, главног фаворита за освајање титуле светског првака, а предвођени чврстим ентузијазмом, визијом и идејом заједништва Тирке, Моша, Милутинац, Јакша и остали из тима, захваљујући таленту, младости и истрајности улазе на велика врата

спортске сцене, а вест која је обишла свет потврдила је да је репрезентација Југославије освојила треће место на Светском првенству! Филм „Монтевидео, видимо се!“ режирао је Драгана Бјелогрлић по сценарију Ранка Божића и Димитрија Војнова, насталом по истоименој књизи спортског новинара Владимира Станковића која говори о великом успеху репрезентације Краљевине Југославије коју су тада чинили само играчи из Србије. Драган Бјелогрлић потврђује да је рад на филму био велики редитељски изазов, а да је после успеха првог дела и редитељске поетике која је у њему формирана, у другом филму као превасходни циљ поставио жељу да прича о учешћу репрезентације на Светском првенству буде самостално дело које ће моћи да се гледа без предзнања о првом филму. Кључни захвати у погледу излагања ликова били су везани за њихово што ефикасније увођење у причу, јер само Првенство доноси доста узбудљивих догађаја на које се фокусира прича, а потом и на стварање јасних мело-

драмских односа и конфликата међу ликовима који доживљавају кулминацију у току спортског надметања. Потврђујући да је посебан изазов на свим нивоима представља смештање приче у Уругвај Бјелогрлић се определио да у филму ослика одушевљење новим светом које су имали јунаци филма од којих неки никада пре овог путовања нису видели ни море. Основни циљ редитељског поступка у првом „Монтевидеу“ био је питка, благо стилизована и идеализована реконструкција локалног амбијента у тридесетим годинама прошлог века, док у другом делу Бјелогрлић покушава исто, али на глобалном нивоу. У филму „Монтевидео, видимо се“ игра публици добро позната екипа младих глумаца из првог дела коју су појачали Арманд Асанте, Елена Мартинез, Бранко Ђурић и други. Након претпремијере у Грачаници и београдске премијере филм се приказује широм Србије, а у краљевачком Мултимедијалном центру „Кварт“ почев од 16. јануара у пројекцијама од 16,00 и 21,00 сат. Т. Радовановић

63

МАГАЗИН

19.1.2014.

Биоскоп Кварт

64

СПАСАВАЊЕ ГОСПОДИНА БЕНКСА

К

ад су кћерке Волта Дизнија преклињале оца да сними филм по њима омиљеној књизи „Мери Попинс“ обећао је да ће то учинити не претпостављајући да ће му за пристанак ауторке П. Л. Траверс требати пуних 20 година. У настојању да добије права за снимање филма Дизни се супротставља мрзовољној, бескомпромисној књижевници која не помишља да се одвоји од вољене, магичне дадиље и дозволи да је холивудска машинерија обликује по својој вољи. Кад књизи опадне продаја, и новац престане да пристиже, Треверсова ће невољно пристати да оде у Лос Анђелес како би саслушала Дизнијеве планове за адаптацију. Филм „Спасавање господина Бенкса“ усредсређује се на живот књижевнице, њено детињство у Квинсленду, преговоре са Волтом

Дизнијем и снимање филма 1961. године. Док се налази на снимању филма у Калифорнији Траверс се сећа тешког детињства у Аустралији, нарочито оца који јој је и послужио као инспирација за лик свештеника из приче, господина Бенкса. Иако је у филму приказана као хладна и дрска особа без икога П. Л Травис је имала бурне бисексуалне везе са мушкарцима и женама, а са 40 година усвојила је бебу дечака из Ирске. Дечак је био један од близанаца, али је Траверс одбила да усвоји и његовог брата, а Камелиуса, који је брата близанца први пут случајно видео у Лондону кад је имао 17 година, изабрала је по савету свог астролога. Током Другог светског рата провела је два лета са Навахо и Хопи индијанцима проучавајући њихову културу и језик, а бурне шездесете го-

дине прошлог века у Јапану изучавајући зен. Зарад обавезног холивудског хепиенда изврнута је чињеница да је у биоскопу плакала, али не од среће него од немоћног беса, пошто ју је Дизни „преварио“ дајући јој контролу над сценаријом, а забранивши увид у монтажу где је додао све елементе против којих је она била. Искусно погодивши укус публике Волт Дизни је снимио планетарни хит овенчан Оскарима. Према сценарију Кели Марсел и Су Смит филм је режирао Џон Ли Хенкок, а у њему играју Том Хенкс, Ема Томпсон, Колин Фарел, Пол Ђамати, Џејсон Шварцмен... Филм је на репертоару до 22. јануара а пројекција почиње у 15,50. Т. Р.

65

Четврти новогодишњи Ибарски крос

ПРОВЕРА СПРЕМНОСТИ ПРЕД КРОС СРБИЈЕ

МАГАЗИН

19.1.2014.

- Стотинак такмичара подељених у десет категорија, који су дошли из Ужица, Ћуприје, Чачка, Параћина и Краљева, трчало један до пет кругова на стази дугој 800 метара. – Новогодишњи Ибарски крос добра провера пред Крос Србије 1. марта

66

зависности од старости дужина стазе за ветеране варирала је од 1.600 до 4.000 метара. Идеја о организацији Ибарског кроса родила се већ другог дана 2011. године након што је изостао старт Новогодишње трке у Мрсаћу. Када је већ следеће године дугогодишња традиција трке у Мрсаћу настављена у Атлетском клубу „Краљево“ су сматрали да није добро да одустану од даље организације, али ни да се термини поклапају, па су за нови изабрали први дан нове године по Јулијанском календару.

- Крос захтева травнате стазе, а ми увек имамо проблема јер се нешто избетонира, али и даље имамо 95 одсто стазе која је прилично тврда и доста тешка, па смо у складу са тим одредили и дужину за сваку од десет категорија такмичара који стартују у пет група – каже атлетски радник Предраг Цвијовић уз нагласак да су временски услови ове године били задовоља-

вајући. Прве године такмичење је одржано по снегу, а друге је велики мраз отежавао и обележавање стазе кочићима. И док је трећа прошла у прихватљивим условима ове године је по која кап кише претила да створи проблеме, али не такве какве је претходне стварао ветар. Седам дана су атлетски ентузијасти припремали стазу у настојању да одрже традицију одржавања крос такмичења пред старт Кроса Србије заказаног за 1. март. Најуспешнијим такмичарима Ибарског кроса припале су пригодне награде, медаље и дипломе за по три првопласирана у свакој категорији, и пехари за победнике, осим у категорији ветерана. Податак да се на старту кроса прве године појавило тек четрдесетак такмичара, да је ове тај број више него удвостручен, даје довољно повода за наду да би сваке наредне такмичење могло да буде још масовније. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

У

недељу 12. јануара Краљево је било домаћин још једног значајног атлетског такмичења. Тачно у подне на Атлетском стадиону је дат знак за старт прве од пет трка четвртог по реду новогодишњег Ибарског кроса који је, у складу са правилима Атлетског савеза Србије, организовао Атлетски клуб „Краљево“ уз подршку града Краљева. Право учешћа на такмичењу имали су сви заинтересовани у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире и пионирке, јуниоре и јуниорке, сениоре, сениорке и ветеране. Најмлађи такмичари у обе категорије пионира и пионирки трчали су један круг дужине осам стотина метара, а све категорије старијих учесница два круга укупне дужине 1.600 метара. Јуниори су спремност на почетку сезоне крос такмичења доказивали на стази дугој 2.400 метара, док је пред најискуснијим такмичарима било пет кругова и укупно 4.000 метара. У

67

68

МАГАЗИН 19.1.2014.

69

МАГАЗИН

19.1.2014.

Из Полицијске управе Краљево

70

КРИМИНАЛЦИ ХВАТАЈУ КОРАК С

уграђани склони вршењу кривичних дела после благог затишја током новогодишњих празника полако хватају корак о чему сведочи последњи седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју Краљева за период од 6. до 12. јануара. Податак да су инспектори криминалистичке полиције евидентирали чак 35 кривичних дела, сва из области општег криминала, сведочи о надполовичном порасту у односу на претходних 22. И док су у претходном статистичком периоду полицијски службеници открили само три извршиоца овога пута су били успешнији и открили пет. Податак ни мало не радује кад се

зна да и даље постоји 30 непознатих. У области јавног реда и мира бележи се смиривање и знатно мањи број прекршаја него у претходном периоду, па је у првој недељи после Божића евидентирано тек девет прекршаја што је дупло мање него само седам дана раније. Док је број од пет туча само за један мањи број осталих прекршаја је мањи чак три пута. Иако је број саобраћајних незгода мањи извештаји припадника саобраћајне полиције са увиђаја сведоче о далеко тежим последицама. Тако је половина од осам саобраћајних незгода завршена само са материјалном штетом, три са повређеним лицима, а једна са трагичним после-

дицама. Поред по једног погинулог и лица са тешким телесним повредама две сосбе су задобиле повреде које су окарактерисане као лакше. Материјална штета је нешто мања него у претходном статистичком периоду, али и даље врло близу цифре од пола милиона динара, а број од 132 прекршаја у области безбедности саобраћаја истоветан је са прошлоне дељним. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице интервенисали су у гашењу два пожара и констатовали да је причињена материјална штета од 160 хиљада динара. Т. Радовановић

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ БРОЈ ТУЧА Анализа стања безбедности на подручју града Краљева показује да се у централним деловима града све чешће региструју туче и кривична дела у којима се као извршиоци идентификују углавном особе млађе старосне доби. У тучама се користе разни предмети и хладно оружје, па припадници полиције већ дуже време, посебно викендом, предузимају појачане мере контроле лица и објеката. Од новембра прошле и првих дана јануара ове године поднето је 13 прекршајних пријава због учествовања у тучи и 28 кривичних пријава због извршених кривичних дела која се односе на угрожавање живота и тела, слободе и права човека и грађанина, опште сигурности људи и имовине и јавног реда уз употребу ножева и разних предмета. У циљу откривања и проналаска оружја, и предмета којима се врше кривична дела и прекршаји, припадници полиције су предузели превентивне мере на појачаној контроли лица и објеката, а од новембра је одузето 23 ножа, гасни пиштољ, два спреја „сузавца“, више металних „телескоп“ палица, металних боксева, дрвених палица, секира и другог оружја. Из Полицијске управе Краљево поручују да ће припадници полиције и у наредном периоду, у циљу унапређења безбедности и обезбеђења сигурности грађана и њихове имовине, наставити са

превентивним активностима и појачаном контролом лица и објеката. Како у контроли ове друштвено негативне појаве није довољно само поступање полиције, већ и осталих чинилаца друштвене заједнице, апелује се посебно на родитеље да посвете више пажње својој деци, да контролишу да ли носе оружје или опасно оруђе, да ли су под дејством алкохола или наркотика и на тај начин сведу на минимум евентуално насилничко понашање и вршење кривичних дела и прекршаја.

ШВЕРЦОВАНЕ ЦИГАРЕТЕ Припадници криминалистичке полиције краљевачке Полицијске управе пресекли још један ланац трговине акцизном робом, а против Н.М. (1976) и Н.К. (1977) поднели кривичну пријаву због сумње да су извршили кривично дело које се карактерише као недозвољена трговина. На државном путу II Б реда Рашка – Краљево у понедељак су, приликом контроле путничког аутомобила марке „рено меган“ краљевачке регистрације у Конареву, пронашли 5.498 паклица цигарета марке „ашима“ за које возач Н.М, и сувозач Н.К. нису поседовали неопходну документацију. Цигарете, чија се вредност процењује на око 5.000 евра, одузете су уз потврду, а осумњичени по налогу заменика Основног јавног тужиоца у Краљеву саслушани, а затим пуштени. Т.Р.

71

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs