Magazin83

МАГАЗИН Година II * Број 83 * 24. новембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

Након поновљених избора на Космету

МАГАЗИН

24.11.2013.

ДОБИЈЕНА БИТКА НА СЕВЕРУ ПОКРАЈИНЕ

2

- Србија никада неће оставити грађане из Косовске Митровице, али ни они не смеју оставити Србију и не смеју понављати грешке из историје које су доводиле до расељавања. - Србија не може да помогне пушкама и тенковима, али може да се победи политичким везама и паметним одлукама. - Концепт Заједнице српских општина базира се на центру који би био у северној Косовској Митровици као артерији која би била веза Србије са Србима који живе на Космету

3

4

МАГАЗИН 24.11.2013.

П

оновљено гласање у Косовској Митровици на местима на којима је две недеље раније дошло до нарушавања изборног процеса потврдили су очекивања да ће се 1. децембра за место првог човека овог града надметати Крстимир Пантић из Грађанске инцијативе „Српска“ и Оливер Ивановић из Грађанске инцијативе СДП. Према резултатима које је по пребројавању гласова објавила Централна изборна комисија Пантић је освојио 2.173 или 36,89 одсто гласова, док је Ивановић добио 1.670 гласова што представља 28,35 одсто поверења бирача. Иако је први круг избора за градоначелнике званично завршен и даље постоје бројне недоумице о току изборног процеса о коме различите ставове износе представници супростављених страна. И док министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин верује да ће победа кандидата Грађанске иницијативе „Српска“ у другом кругу локалних избора јужно од Ибра бити гарант формирања Заједнице српских општина, јер је битка на северу већ добијена, потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић изборе оцењује као фарсу. Изражавајући сумњу да је на биралишта изашло 5.200 грађана у Демократској странци Србије тврде да је у недељу у Митровици било више униформисаних лица него бирача. Понашање Приштине пре и за време гласања Вулин оцењује као покушај да разводни Заједницу српских општина и не дозволи да се формира већина и на југу. Оптужујући власти у Приштини да су учиниле све да изаберу Србе који су им потребни, подржавајући јасно кандидате Самосталне либералне странке и Савеза косовских Срба, потврдио је да после тога више нико не може да користи аргумент да Влада Србије нема право да каже ко је њој ближи и шта сматра да ће бити гарант очувања државних интереса на Косову и Метохији. Да је успешним одржавањем по-

новљених избора у северној Косовско Митровици направљен пресудан корак ка формирању Заједнице српских општина, чији ће члан и административни центар бити северна Косовска Митровица, потврдио је председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, и посланик Српске напредне странке, Милован Дрецун. Заокружење првог дела показало је да се српски народ определио да подржи државну политику и интензивирање нормализација односа између Београда и Приштине, па се од свих учесника у политичком животу очекује да се у наредном периоду сконцентришу на други круг избора да би победили кандидати који ће дати сигурност формирању Заједнице српских општина и гарантовати да ће она бити директно и нераскидиво повезана са Београдом. Посланик Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић наглашава да су избори одржани у атмосфери полуратног стања, у коме је било милиција свих могућих врста, довођења људи на бирачка места у стилу 1945. године када се гласало за краља или за Тита. Указујући на бројне неправилности указала је и на чињеницу да су неки грађани гласали и по два пута, па Демократска странка Србије не признаје овакву врсту избора, већ се залаже за оне које би требало да распише председник Скупштине Србије. Демократску странку Србије не интересује ни други круг избора на Косову, јер их је 3. новембра бојкотовало 85 одсто грађана, па нема намеру да подржи ни Ивановића ни Пантића. На неправилности током изборног процеса указао је и члан Централне изборне комисије Ненад Рикало тврдњом да су представници мисије Организације за европску безбедност и сарадњу креирали бирачке спискове, мешали се у рад изборних комисија и отворено играли за Приштину. Одлука ОЕБС да броји гласове у Косову Пољу по њему има два мотива, први да оправда сврху свог постојања и други много опаснији политички. Повод за овакво размишљање лежи у тврдњи да су се Оливер Ивановић и Крстимир Пантић сложили да се гласови пре-

бројавају у Косову Пољу, о чему су обавестили Централну изборну комисију. Демантујући истинитост оваквог става потврдио је да су у тренутку затварања биралишта представници ОЕБС слагали да постоји одлука Централне изборне комисије да се кутије пренесу у Косово Поље. Рикало је оптужио Едиса Арифлагића, који води одељење за изборе, као и саветника ОЕБС у Комисији Бујара Башу да су обманули јавност, додајући да има још неколико људи унутар ОЕБС који су намерно направили збрку и вршили притисак чиме су потпуно обесмилили рад општинских изборних комисија, јер немају поверења у бирачке одборе, али ни у своје раднике од којих су по два били на сваком бирачком месту. Шеф Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу на Косову Жан Клод Шлумбергер одбацује као неосноване оптужбе о наводним неприкладним радњама и мешању у вољу гласача током поновљеног гласања у северној Митровици прошле недеље. Поводом оптужби да је ОЕБС деловао једнострано и без мандата када је изборни материјал пребачен на пребројавање у Центар за бројање и резултате у Косовом Пољу, Шлумбергер наводи да је одлуку о томе донела Централна изборна комисија да би се осигурала безбедност особља и материјала. На то наводи и њен став од 16. новембра да је пребројавање гласова ван бирачких места једна од две расположиве могућности. Шлумбергер је веома узнемиравајућим оценио понашање једног од једанаест чланова који је ометао спровођење одлуке Централне изборне комисије да се гласови броје у Центру у Косовом Пољу тако што је одржао конференцију за штампу у школи Свети Сава, што је физички спречило безбедан пренос осетљивог бирачког материјала и водило до кашњења у спровођењу одлуке. Ланац за надзор осетљивог и неосетљивог бирачког материјала није био прекинут, јер су гласачке кутије биле под надзором чланова 27 бирачких одбора и особља ОЕБС током гласања, након затварања

5

24.11.2013.

МАГАЗИН

6

бирачких места, као и током транспорта и пребројавања. Грађанска иницијатива „Српска“ је као један од једанаест политичких субјеката који су учествовали на локалним изборима у Северној Митровици, имала шест председавајућих и 21 члана из 27 бирачких одбора и нико од њих није изнео ни једну једину забринутост током транспорта, бројања материјала или након тога, тврди се у саопштењу Мисије ОЕБС на Косову. Сигурност возила која су транспортовала материјал од гласачких места до Центра за бројање и резултате у Косовом Пољу све време су обезбеђивали Косовска полиција и Еулекс, док је КФОР обезбедио додатну сигурност за возила током пута са северне до јужне стране Ибра. За све време Изборној комисији за жалбе и представке поводом било које фазе процеса није поднета ни једна жалба. Кандидат Демократске партије Ко-

сова за градоначелника северне Косовске Митровице Агим Дева још није одлучио да ли ће у другом кругу избора за градоначелника подржати једног од двојице српских кандидата. Иако ни једна странка нема довољан број гласова да сама конституише власт, и чињенице да су неминовне коалиције, разговора о томе још није било. Након што му је трећи пут забрањено да дође у Штрпце министар Вулин верује да Приштина чини све да кандидати Грађанске иницијативе „Српска“ не победе на локалним изборима на Косову, где су у другом кругу противкандидати Самостална либерална странка и друге листе које подржава Приштина. То је и повод да позове гласаче на Косову и Метохији да добро размисле када буду гласали у другом кругу избора. Портпарол Министарства унутрашњих послова Косова Хазирај Бехар потврдио је да је

захтев министра Вулина да посети Косово одбијен јер није био у складу са утврђеним критеријумима. Приштинска „Епока е Ре“ преноси изјаву заменице премијера Косова Едите Тахири да ће дијалог са Србијом трајати све док се у потпуности не примене сви постигнути споразуми, као и да ће крај разговора обележити српско признање независности Косова. Оцењујући локалне изборе на Косову и Метохији Тахири је потврдила да су они допринели примени бриселског споразума, а да су приштинеке власти прошле тест демократије и показале да су способне да организују фер и слободне изборе. Инсинуације да би Заједница српских општина на Косову и Метохији личила на Републику Српску демантовао је у Њујорку председник Владе Србије Ивица Дачић уз потврду да је у дијалогу са Приштином договорено да Статут Заједнице почне да се пише

после одржавања локалних избора. Никаквих нејасноћа о томе нема, јер се тачно зна које су њене компетенције, а већ постоје неки модели како би требало да функционише. Заједница српских општина имаће надлежности у области здравства, образовања, економије и просторног планирања, а у Бриселу је постигнут договор и о регионалном команданту полиције за север и мрежи судова. Србија неће променити став и неће признати једнострано проглашену независност Косова, али је спремна за дијалог и решавање отворених питања са Приштином која није испунила све обавезе из бриселског споразума. Разлог за такво понашање Дачић види у навикама из прошлости према којима је унапред одређено да је лош момак Србија, а да власти у Приштини могу да раде шта хоће. Од Приштине и међународне заједнице очекује се да обезбеде све

услове за нормално одржавање другог круга локалних избора 1. децембра, да би се потом приступило формирању Заједнице српских општина коју би требало да чини 10 општина. Оцењујући да, без обзира што се дијалог води у Бриселу, и што висока представница Европске уније Кетрин Ештон има конструктиван став у њему, одлучујућу улогу у решавању косовског питања имају Уједињене нације Дачић истиче да све мора да се одвија у складу са Резолуцијом 1244, уз редовно информисање Савета безбедности. Зато се Београд и противи захтеву Приштине да мисије УНМИК, Кфора, па и Еулекса престану са радом. Косовских премијер Хашим Тачи тврди да ће Заједница српских општина бити формирана у складу са косовским законима и да неће имати законодавне или извршне функције. На седници Савета безбедности Уједињених нација потврдио је да су први

пут од 1999. године локални избори одржани у четири општине на северу Косова, да су били фер и демократски, а да је одзив бирача био већи од 50 одсто. Зато и представљају важан тренутак за зрелост косовске државности и консолидацију институција у складу са Ахтисаријевим планом. Тачи је поновио да је после избора искључена могућност поделе Косова, или његове федерализације по етничким линијама. Поводом тврдњи да би размена територија са Србијом била најбоље решење, потпредседник Владе Косова Хајредин Кучи је, уз опаску да Приштина не трага за решењем које би изазвало сукобе, оценио да би промене граница довеле до тектонских покрета у региону. Због тога је, тврди он, Приштина фокусирана на ширење власти на целу земљу и добре међусуседске односе. Т. Радовановић

7

МАГАЗИН

24.11.2013.

Прва потврда бриге о младима

8

МЛАДИ СУ БУДУЋНОСТ - Са 950 хиаљада динара Министарство омладине и спорта подржало развијање свести о значају омладинске политике. - Донатора има довољно, али их треба пронаћи и успоставити систем како би коначно стигао новац у град који су последњих година готово сви обилазили у широком луку

9

Фото: М. Радовановић

Г

МАГАЗИН

24.11.2013.

одинама уназад у Краљеву се учвршћивало мишљење да о младима готово нико не води рачуна, а све наде у промену оваквог става улагане су у отварање Канцеларије за младе за коју се тврдило да једина може да помери ствари у овој области са мртве тачке. Изречено је и много противуречних ставова о разлозима због којих се Краљево сврстало у ред ретких градова у којима оваква институција није основана, али констатовано и да су млади у овом граду ускраћени за значајна материјална средства која су могла бити уложена у побољшање њиховог положаја. Када је пре три месеца коначно формирана Канцеларија за младе обећавано је да ће средства стићи врло брзо, а таква информација потврђена је протекле недеље кад је објављено да је Министарство омладине и спорта са 950 хиљада динара подржало реализацију пројект под називом „Млади су будућност“. Пројекат реализује невладина организација „Кварт“ са партнерима, канцеларијама за младе из Краљева и Рашке. Координатор краљевачке Канцела-

10

рије за младе Никола Радевић потврђује да је ово први пројекат којим је аплицирано код ресорног министарства, а чињеницом да су одобрена значајна средства потврђена институционална подршка младима у Краљеву. Општи циљ пројекта „Млади су будућност“ састоји се у развијању свести о значају омладинске политике, а специфични треба, сем подршке раду Канцеларије за младе у Краљеву и Рашки, да допринесу подизању капацитета и умрежавању невладиних организација које се баве младима. Уз сарадњу са ђачким и студентским парламентима пројекат предвиђа и спровођење активности из смерница конкурса који се односе на активизам, екологију, уметност, толеранцију и му-

зику. Из „Кварта“ стиже позив младима да се активно укључе у реализацију пројекта који представља вид међусекторске сарадње канцеларија за младе и организација цивилног сектора које се баве младима. Менаџер пројекта Владимир Петровић истиче да одобравање средстава за реализацију пројекта потврђује да су министарства коначно почела и на Краљево да гледају као град који се озбиљно бави младима, а сам пројекат би требало да буде добар пример другим организацијама цивилног друштва како да заједничким снагама од донатора обезбеде довољно средстава за активности ове популације.

- Пројекат се бави развијањем све-

Ако је омладинска политика и бављење младима један најобичнији аутомобил онда је Канцеларија за младе неко ко покреће све да се формира тај аутомобил, да се ставе врата, да се ставе точкови и да тај ауто крене. В. Петровић

сти код младих људи о значају омладинске политике, а значајан је јер млади у ова два града нису довољно активни у друштвеном животу, нити информисани о омладинској политици и значају за њихову средину. Након реализације пројекта очекујемо да значајан број младих буде упознат са радом Канцеларије за младе и бенефитима које пружа омладинска политика – каже Петровић. Неке од активности пројекта који траје пет месеци већ су реализоване, а међу бројнима које следе до завршетка су радионице о писању пројеката и ненасилној комуникацији, низ састанака са представницима институција, младима из ђачких парламената, невладиних организација и других организација. Уколико све не буде реализовано у планираном року очекује се да би ресорно министарство могло да додели и средства за наставак активности. Партнери у пројекту потврђују да у Краљеву дуже време није постојао озбиљан приступ решавању омладинских проблема, а формирање Канцеларије за младе је први зна-

чајнији корак. Управо због тога се очекује да пројекат „Млади су будућност“ ојача оне који ће сарађивати са Канцеларијом, ђачке парламенте и све остале који се баве младима, или покушавају да решавају њихове проблеме, али и оснаживање целог сектора у Краљеву који се бави младима. Пројекат треба да успостави здрав систем на територији града што подразумева формирање Савета за младе и израду Локалног акционог плана који треба да доведу до формирања омладински клуба. Да би се успоставио тај систем потребно је формирање уније средњошколских парламената као неформалне групе ради успостављања организационе јединице како би се лакше радило са том популацијом.

- Уврстићемо и парламент Машинског факултета, састанак са организацијама које се баве младима је већ обављен, а ту су и подмлаци политичких партија. Тек кад их скупимо све на једном месту и постигнемо консензус можемо да кренемо у израду Локалног акционог плана, да се бавимо запошљавањем младих и свим

проблемима који их муче – каже Радевић потврђујући да донатора има довољно, али их треба пронаћи и успоставити систем како би коначно стигао новац у град који су последњих година готово сви обилазили у широком луку. Иако се као највећи проблем младих у Краљеву већ дуже време помиње незапосленост анкета која је спроведена међу средњошколцима показује да је то вршњачко насиље, али и чињеница да град још није у ситуацији да понуди место на коме би квалитетно проводили слободно време. Никола Радевић потврђује да посао Канцеларије за младе није да се бави проблемом незапослених, већ да окупи све субјекте који се баве младима и да координира њихов рад. Као локални сервис већ је почела да успоставља контакте са свим субјектима који пружају услуге младима са циљем да кроз месец или два буде место на коме ће сваки млад човек да добије апсолутно све информације које су му потребне да би задовољио било коју потребу. Т. Радовановић

11

Резултати истраживања извештавања о борби против корупције

МАГАЗИН

24.11.2013.

МЕДИЈИ У БОРБИ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

12

- Извештавање о корупцији на сензационалистички начин, насупрот аналитичког и свеобухватног истраживачког новинарства, главна је карактеристика медија у Србији. - Медији нису значајније допринели јавној улози кроз истраживање и указивање на одређене случајеве корупције у редовним програмима, дебатама, или ток шоу емисијама на ову за јавност значајну тему. - РТС би требало да има водећу улогу у указивању на корупцију и да је као тему од јавног интереса истиче изнад осталих. - Насупрот неким другим медијима РТС се труди да у извештавању о корупцији задржи неутралну позицију

13

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

24.11.2013.

Н

14

акон што је пре четири месеца Биро за друштвена истраживања, у сарадњи са чешком организацијом Мемо 98, почео мониторинг медија са циљем да утврди на који начин извештавају о корупцији и борби против ње објављена су два извештаја. Први је обухватао резултате истраживања у јулу и августу а други, објављен минуле недеље, у септембру и октобру. Осам истраживача Бироа за друштвена истраживања пратило је по шест телевизијских станица, дневних листова и недељника и то по три у свакој категорији у једном од ова два месеца. Мониторинг се наставља, а после извештаја за последња два месеца ове године и објављивања резултата почетком наредне очекује се коначни извештај о извештавању медија током друге половине 2013. године. Већина посматраних медија је у значајној мери извештавала о корупцији, а у поређењу са претходним периодом уочава се благи пораст броја прилога и чланака посвећених овој теми. Једна од тема недавно одржане конференције Савета за штампу потврдила је као добар механизам саморегулације на нивоу медија и мониторинг који би требало да им помогне да буду бољи.

Међународно искуство показује да без слободних медија нема демократије, али ни борбе против корупције, па би препоруке које се очекују након завршетка истраживања требало да помогну медијима да у наредном периоду извештавање о корупцији и борби против ње ускладе са реалним потребама друштва. Истраживачи су током два месеца свакодневно пратили програме два јавна сервиса, Србије и Војводине, као и телевизија Пинк, Б92, Прва и Скај плус. Од дневних наовина на мети монитора били су Политика, Вечерње новости, Блиц, Курир, Информер и Наше новине. Праћени су сви текстови и видео прилози у којима се корупција помиње као доминантна или споредна тема, а констатовано да су телевизија Скај плус и Политика највише извештавали о борби против корупције. Начин извештавања се није много променио у односу на претходни двомесечни период, па се запажа да је сензационалистичко извештавање и даље више заступљено него оно које је резултат озбиљног истраживања стања у овој области. Мониторинг показује да се медији најчешће баве најнижим нивоом из-

вештавања везаним за злоупотребу јавних функција, а да изостаје аналитичка и едукативна димензија. Иако је Србија добила нову националну стратегију из које проистиче акциони план за борбу против корупције у медијима готово да није било помена ових докумената.

- Имплементација ових докумената почела је у септембру, а по извештавању медија може се закључити да немамо борбу против корупције и акциони план, јер у овој битној фази имамо мало текстова на ту тему, па не можемо да видимо да ли је добро или лоше и како је било у другим земљама – каже главни аналитичар Бироа за друштвена истраживања Зоран Гавриловић. Ни нови закон о јавном информисању није дефинисао борбу против корупције као приоритет од јавног интереса, па се ствара утисак да постоји двоструки однос према овој теми о којој се прича само неформално, а у потпуности заказује кад треба покренути неку акцију. На основу извештавања телевизија најактивнији актер у борби против корупције је Влада Србије, а аналитичари дозвољавају могућност да се то тумачи на два начина. Добра ствар је што се

неко ипак бори против ове аномалије, а лоша уверење да више него извршна власт борби против корупције треба да допринесу антикорупцијска тела, цивилно друштво, медији и органи који су задужени да воде ту борбу. Сазнање да је држава најчешће извор корупције наводи на размишљање да онај ко је извор корупције тешко може да се бори против ње. Да је то могуће не би били потребни Савет за борбу против корупције, Агенција за борбу против корупције, а ни друге институције које су формиране да би се бориле против ње. Најчешће су као позитивни представљени влада, Српска напредна странка и полиција, а негативно особе осумњичене и оптужене за корупцију, приватна предузећа која су учествовала у коруптивним радњама и у последње време Демократска странка посебно у вези смена на челу Београда. Агенција и Савет за борбу против корупције представљени су позитивно, али минорно, док су сви који указују на корупцију приказани позитивно. Све указује да постоји позитиван амбијент за борбу против корупције и однос према узбуњивачима, али остаје нејасно ко би требало да стоји на челу те борбе.

Медији се нису озбиљније бавили извештајима Савета за корупцију који су се односили на дешавања у Беопетролу и саслушање политичара везана за давање новца из буџета Ексим банци и куповини Националне штедионице. Иако је извештај објављен још 2004. године није било озбиљнијег приступа теми која је заслуживала да буде повод за озбиљну емисију на телевизији. У ситуацији када нема аналитичког приступа потребни су активни медији у борби против корупције, они који анализирају, преносе искуства других и позивају на борбу. Овако су само пасивни посматрачи који статистички бележе догађаје. И док би понашање приватних медија могло да се оправда од оних који се финансирају јавним средствима најмање што се очекује је да штите јавни интерес.

Новине Када су у питању новине ситуација је мало боља зато што имамо већу балансираност позитивних и негативних тонова. Мониторинг је показао да је коруппција најзаступљенија у Политици и Вечерњим новостима док се у

Блицу, Информеру и Куриру извештавање наслања на велики број неименованих извора. У ситуацији када постоји уверење да је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја добар неименовани би требало да буду само један, а не основни извор. Аналитичари верују да пракса ослањања на неименоване изворе, непотписани текстови и сензационалиситички наслови најчешће доводе у питање интегритет извештавања о корупцији. И док су у Политици позитивно представљани влада и антикорупцијска тела, а у Блицу регулаторна тела и локална самоуправа, политичке странке су углавном представљене негативно у чему предњачи Демократска странка. Мониторинг писања медија о корупцији указује на потребу системског приступа овом проблему, анализу да ли у некој области има или нема корупције, и како се против ње борити. И ма колико да је добро указивање на оне који су укључени у коруптивне активности у борби против корупције битни су и они који је бојкотују, а којима у медијима готово да нема места. Влади Србије посвећено је највише

15

простора, а њена улога у борби против корупције престављена прилично избалансирано, па је количина позитивних и негативних извештаја готово истоветна. Кад су у питању особе осумњичене за корупцију показало се да су медији склони осуди и пре доношења судске пресуде.

МАГАЗИН

24.11.2013.

Телевизије

16

Програм РТС, телевизија Прва и Пинк 1 били су у центру пажње посматрача у септембру, а Телевизије Војводине, Б92 и Скај плус у октобру. Структура извештавања је различита, а разлике у времену посвећеном борби против корупције везује се за концепцију прављења вести. На телевизијама су доминантни актери извештаја о корупцији Влада Србија, осумњичени, окривљени и оптужени за вршење коруптивних дела. Трећина прилога везаних за ову тему најављује се на почетку информативних емисија, а емитује у првој трећини. Углавном се односе на актуелне процесе што су диктирали они који су се дешавали током два месеца мониторинга. Карактеристично је да нема никаве анализе стратегије или закона који су били врло актуелни у јулу и августу. Иако је усвојена стратегија за борбу против корупције на основу извештавања електронских медија могло би се закључити да то и није тако.

Недељници Мониторинг недељних листова фокусиран је у септембру на Време, Нови магазин и Сведок, а у октобру на НИН, Печат и Актер. Током два месеца у недељним издањима објављен је 141 текст, а у извештавању предњачи НИН који корупцију помиње у 42 написа. Осим Новог магазина број текстова у којима се корупција помиње тек узгред премашује 70 одсто укупних. Као и код осталих медија запажа се да има веома мало текстова који и по ширини и по дубини проучавају оно што је било предмет корупције. Иако би при-

мери добре праксе требало да послуже као узор, или подстицај да одређени актери предузму антикоруптивно деловање њих у недељним издањима нема, а приметан је и мањак текстова који имају превасходно едукативну димензију.

- Недељници су преузели функцију коју би требало да имају дневни листови, а информативна димензија је присутна у највећем броју, или скоро две трећине текстова. Нешто је боља ситуација када је у питању активистичка димензија и нека врста позива да грађани и актери што више учествују у процесима који би требало да доведу до друштвеног бољитка и сузбијања корупције. У недељницима имамо нешто што се може назвати свеприсутност дискурса о корупцији, али на погрешан начин. Кад новинари именују одређене друштвене аномалије у том набрајању се често потеже реч корупција. Кад је текст о нечем другом и покушава указати на штетне друштвене потезе новинари по правилу користе реч корупција, или синониме тог појма као подмићивање или мито. Тако имамо статистички привид да су медији посвећенији писању о корупцији и борби против ње него што је то одиста случај – каже Дражен Павлица из Бироа за друштвена истраживања. Општи закључак је да странице недељника оскудевају у написима који покрећу значајне теме, или указују на јавности непознате случајеве корупције, а нису у потребној мери искористили ни могућност да учине друштвено видљивијим актере који су структурално, или по сопстевном избору, упућени на борбу против корупције. Парадоксално делује податак да нису искористили ни могућност да ојачају сопствене антикоруптивне капацитете и веродостојност, а нису се показали ни кад је у питању савесно придржавање претпоставке о невиности оних актера који су осумњичени да су предузимали одређене коруптивне радње. Т. Радовановић

17

Искључења струје великим дужницима

МАГАЗИН

24.11.2013.

ПРИОРИТЕТ СТАБИЛНО СНАБДЕВАЊЕ ПОТРОШАЧА

18

- Искључења струје нередовним платишама омогућавају сигурно снабдевање електричном енергијом и улагање у будуће генерације људи кроз инвестиције у производне капацитете. – Неплаћање су толерисали претходне владе и менаџменти ЕПС који постаје одговорна компанија спремна да за сваки неплаћени рачун примени најригорозније мере. – Од 1. јануара прилику да изаберу снабдевача добијају сва предузећа, а годину дана касније и домаћинства. - У садашњој организацији Електропривреде Србије одговорност није јасно дефинисана, па ни директор ЕПС није директно надређен директорима зависних привредних друштава

19

Фото: М. Радовановић

С

МАГАЗИН

24.11.2013.

а све већим проблемима у наплати потраживања за утрошену електричну енергију срећу се радници новооснованог привредног друштва ЕПС снабдевање, па се као притисак на нередовне платише, посебно оне који дугују значајне износе, приступило искључењима струје. Показало се да приликом искључења веће проблеме од дужника имају електромонтери о чему сведочи и недавни инцидент приликом покушаја да струју искључе једном краљевачком посластичару. Податак да су напади на електромонтере најчешћи на подручју које електричном енергијом снабдева краљевачка Електродистрибуција био је повод да вршилац дужности генералног директора Електропривреде Србије Александар Обрадовић посети Краљево. Након кратког задржавања у шалтер сали Електродистрибуције у разговору са електромонтерима интересовао се за услове рада и проблеме које имају на терену приликом покушаја да нередовним платишама искључе струју. Обрадовић се распи-

20

тивао да ли радници на терену поступају по утврђеној процедури за искључивање и да ли у спорним ситуацијама имају подршку полиције. У настојању да се увери у начин поступања електромонтера упутио се са њима на терен приликом искључења напајања електричном енергијом једном краљевачком предузећу. Након обављеног посла потврдио је да је у Краљево стигао са намером да се увери каква је ситуација не терену, а да ће Електропривреда Србије увек штитити запослене и предузимати све мере да рад оних који само редовно обављају редовне радне задатке буде неометан.

- Био сам згрожен физичким нападима на наше колеге и колегинице, људе који су грађани ове земље, који имају породице и само раде свој посао. Напад на те људе је еквивалент напада у продавници када би неко рекао да неће да плати рачун, да сутра неће да плати рачун за телефон или кабловску телевизију. Овом наплатом омогућавамо да

имамо сигурно снабдевање електричном енергијом и улажемо у будуће генерације људи кроз наше инвестиције у производне капацитете – казао је Обрадовић. Искључење струје као крајња мера последица је опште неповољне финансијске ситуације и проблема које имају потрошачи. У Електропровреди Србије имају довољно разумевања за проблеме потрошача, али и обавезу да електроенергетски систем одржавају стабилним, а услов за то је редовна наплата потраживања. Вршилац дужности директора Електропривреде Србије поручио је из Краљева свим колегама на терену да ће им предузеће у коме раде увек пружати сву потребну заштиту на раду. Електропривреда Србије је свим дужницима пружила прилику да кроз репрограм дугова испуне обавезе према овом предузећу, али се показало да велики број њих није био спреман да уђе у овај аранжман.

- Репрограм је била рука која је пружена од стране ЕПС и Владе

21

24.11.2013.

МАГАЗИН

22

Србије да омогућимо грађанима и привреди да плате сва нагомилана дуговања, а било је доста негативних коментара на то што смо потрошачима дали право да под повољнијим околностима исплате дуговања. У једном моменту морамо да подвучемо линију и кажемо да више нећемо толеристи расипање имовином Елетропривреде и грађана Србије. Електропривреда Србије припада држави, а то што су претходне владе и менаџменти толерисали неплаћање и крађу морамо јасно да кажемо да тако више не може. Постајемо одговорна компанија и спремни смо да за сваки неплаћени рачун применимо најригорозније мере – потврдио је Обрадовић. Демантујући да Електропривреда Србије има монопол и повлашћен положај на тржишту Обрадовић је потврдио да компанија има обавезу да електричном енергијом снабдева чак и фирме и грађане који не плаћају утрошену струју која се продаје по ценама нижим од тржишне. Откада се 1. јануара ове године отворило тржиште високог напона Електропривреда Србије ни официјелно није монополист. Након што првог дана наредне године буде отворено тржиште на средњем напону већина привредних субјеката моћи ће да изабере снабдевача електричном енергијом. Та прилика ће од 1. јануара 2015. године бити пружена и домаћинствима у Србији. У таквој ситуацији Електропривреда ће бити принуђена да се, пружањем различитих повољности, бори за сваког купца, а да од сваког коме је испоручена електрична енергија тражи да то и плати. У ЕПС који је у првом таласу отварања тржишта изгубио једног великог потрошача свесни су да неће моћи да задрже цело тржиште.

- Конкуренција ће бити све јача, а

Електропривреда Србије је показала да је и у оваквим условима спремна и има снаге да се бори. У првом таласу смо задржали скоро 97 посто тржишта, и остварили додатни приход од скоро 2,5 милијарде динара, што значи да ЕПС и у овим тешким условима успева да се бори на тржишту, а очекујем да ћемо доминантну улогу задржати и од 1. јануара наредне године – каже Обрадовић. Иако је Влада Србије још 16. новембра прошле године донела полазне основе по којима треба да се изврши реорганизација електропривреде ни после годину дана ништа се суштински није променило, нити реформе кренуле планираним током. Први корак требало би да буде промена статута предузећа и других оснивачких аката који би јасно дефинисали одговорност сваког појединца. У садашњој организацији Електропривреде Србије та одговорност није јасно дефинисана, па ни директор ЕПС није директно надређен директорима зависних привредних друштава. Да ситуација буде још гора ни директори електродистрибуција нису директно надређени огранцима, па се долази у парадоксалну ситуацију да су сви одговорни и нико није одговоран. Иако је постојала идеја да се од 1. јануара, након отварања тржишта на средњем напону, омогући јединствена цена мрежарине на целој територији Србије са дневног реда седнице Управног одбора предузећа повучен је предлог за оснивање новог зависног предузећа, које би омогућило увођење јединствене цене за трошкове дистрибуције електричне енергије. Предлог је повучен на предлог ресорног министарства, а до јединствене цене могло би да се дође након промене закона, или уредбе коју би донела Влада Србије.

Уколико не буде основано ново предузеће пет дистрибуција, Електровојводина, Електродистрибуција Београд, Електросрбија, Центар и Југоисток наставиће да функционишу као оператери у систему Електропривреде Србије.

- Имаћемо пет оператора дистрибутивног система, а пошто су све дистрибуције различите, имају различит број запослених и дужину мреже, природно је да цена мрежарине буде различита. Ми смо желели то да избегнемо, јер смо желели да сви корисници наших услуга добију једну цену – каже Обрадовић. Иако је изречено много критика на начин формирања предузећа ЕПС снабдевање Обрадовић тврди да то није учињено брзоплето. По закону о енергетици раздвајање дистрибуције и снабдевања требало је да буде завршено још 1. октобра прошле године. За чињеницу да то није учињено вршилац директора компаније кривцима сматра састав Управног одбора који је читавих шест месеци блокирао доношење потребне одлуке због чега није било довољно времена за припрему у неким областима. Формирање новог предузећа било је неопходно и због обавеза које је наметао Закон о енергетици и либерализација тржишта од 1. јануара наредне године. На новинарско питање да ли има симболике у томе што се обуставе врше на дан Св. Арханђела Михајла, који важи за строгог али праведног свеца, Обрадовић је потврдио да се овакве активности врше да би сви купци и на дан славе наредне године имали стабилно снабдевање електричном енергијом, а да ће новац од наплате услуга бити уложен у електродистрибутивну мрежу Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 24.11.2013.

25

Представљено осам најбољих пројеката јавно-приватног партнерства

МАГАЗИН

24.11.2013.

ПОМАЊКАЊЕ ИНТЕРЕСА ИЛИ НЕШТО ДРУГО?

26

- Конкурсом „Јавно-приватно партнерство као развојни потенцијал“ биле су обухваћене 32 локалне самоуправе у Србији, међу којима и Краљево. - Пријављено 29 пројеката, четири из Ниша, по три из Тутина и Врњачке Бање, по два из Новог Сада и Кикинде.

- Изабрани пројекти могли би да привуку инвестиције од најмање 22 милиона евра. - Краљево нема пројект за јавно приватно партнерство

27

24.11.2013.

МАГАЗИН

28

Н

иш, Зрењанин, Рашка, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Кањижа и Дољевац представили су инвеститорима и широј јавности пројекте јавно-приватних партнер-

става којима би у наредној години могли да обезбеде улагања од најмање 22 милиона евра. На 4. годишњем самиту јавно приватног партнерства одржаном у београдском

Најбољи пројекати јавно-приватних партнерстава Дољевац - Изградња тржно-пијачног центра Рековац (вредност инвестиције 850.000 евра) Кањижа - Изградња пољопривредног логистичко дистрибутивног центра (2,5 милиона евра) Ниш - Изградња производно-едукативног виноградарског дома (700.000 евра) Нова Варош - Изградња когенеративног постројења на биомасу (10,5 милиона евра) Пријепоље - Изградња регионалне хладњаче (1,6 милиона евра) Рашка - Изградња рециклажног дворишта (142.000 евра) Тутин - Изградња центра за прераду шумских плодова и биља (263.000 евра) Зрењанин - Реконструкција Бање Русанда (5,5 милиона евра)

хотелу Хајат представницима осам градова и општина организовани су и први састанци са потенцијалним улагачима. Пројектне идеје изабране су за најбоље на конкурсу „Јавно-приватно партнерство као развојни потенцијал“ који спроводи Национална алијанса за локални економски развој уз подршку Ју-Ес-Еид пројекта одрживог локалног развоја. Како би омогућили да идеје спроведу у дело, НАЛЕД је формирао консултантски тим сачињен од правника, економиста и стручњака за банкарство као помоћ градовима и општинама у креирању акционих планова за реализацију предложених пројеката. Самит је окупио високе представнике државних и међународних институција, привредне лидере, градоначелнике и стручњаке из земље и иностранства, који су дискутовали о

могућностима и будућности јавно-приватног партнерства. Да је Влада Србије опредељена да подржи развој јавноприватних партнерстава као будућност у вези државе и приватног сектора потврдио је и министар привреде Саша Радуловић. Зато је неопходно да се још ради на поправљању регулативе везане за овај тип партнерства, као и да се ојачају капацитети институција на државном и локалном нивоу које су задужене за контролу и спровођење пројеката. Министар Радуловић указује да је неопходно јавности боље објаснити све користи јавно-приватног партнерства чему треба да допринесе обезбеђивање веће транспарентности. Србији недостају квалитетни пројекти, али је опредељење државе да више не игра одлучујућу улогу у привреди већ да подстиче формирање приватних инвестиционих фондова који ће улагати кроз јавно-приватна партнерства.

Критеријуми према којима су пројекти изабрани за најбоље били су брзина имплементације, постојање интереса приватног сектора, ефекти на привреду, доступност финансирања, досадашње активности на реализацији које укључују студије, планове, дозволе, решена имовинско-правна питања.., иновативност идеје, као и предност реализације путем јавноприватног партнерства у односу на друге начине улагања. Конкурсом „ЈПП као развојни потенцијал“ биле су обухваћене 32 локалне самоуправе, а пријављено је 29 пројеката. Највише је поднео Ниш (четири), Тутин и Врњачка Бања (по три), Нови Сад и Кикинда (две). Предложени пројекти били су веома разноврсни, од изградње спа и спортско-рекреативних центара, прихватилишта за псе, модернизације уличног осветљења, развоја оптичке

телекомуникационе мреже, реконструкције болница, опремања индустријске зоне до градње паркинга. Податак да су локалне управе пет градова понудиле чак 14 пројеката, а петнаест других још по један доводи до закључка да у 12 градова није било потребе, идеја или заинтересованости да се потраже инвеститори који би учествовали у њиховом финансирању. Међу 12 градова из ове групе је и Краљево. Годинама уназад се у локалној управи за одсуство инвеститора проналазе разноразни разлози, најчешће недостатак аутопута, дуготрајна процедура добијања неопходних дозвола за градњу и слично. Пре неколико месеци оворена Канцеларија за брзе одговоре требало је да помогне да се бар један од ограничавајућих фактора елиминише. Какви су ефекти није познато, а да су повољни вероватно би неко од челника локалне управе већ изашао

29

24.11.2013.

МАГАЗИН

30

пред камере да о томе проговори по коју реч. Пре само две недеље министар Велимир Илић је потврдио да од изградње аутопута од Појата до Прељине неће бити ништа ни следеће године што наводи на размишљање да још дуго неће бити никаквих нових инвестиција којих су пуна уста представника локалних власти годинама уназад. На питање зашто Краљево није бар покушало да учешћем на оваквом конкурсу потврди квалитет идеја са којима излази пред потенцијалне инвеститоре у Служби за управљање пројектима и локално-економски развој кажу да већ имају добру сарадњу са Ју-Ес-Еид-ом

са којим реализују неке пројекте. Неупућеном би се могло учинити да локална заједница живи у благостању и да јој више ништа није потребно јер одбија пружену руку оних који нуде да уместо њих траже потенцијалне инвеститоре. Ових дана били смо сведоци хвалоспева због чињенице да је Краљевград препознат као један од најбољих пројеката у земљи. Није познато да ли ће и када почети његова реализација, нити да ли је пројекат „Јавно-приватно партнерство као развојни потенцијал“ био шанса да партнери у пројекту потраже евентуалног инвеститора.

О пројекту Циљ пројекта је мотивисање локалних самоуправа да привуку нова улагања путем јавно-приватног партнерства како би унапредиле услуге и инфраструктуру за добробит грађана и привреде, а да се кроз менторску техничку помоћ у изради акционих планова локалне самоуправе оспособе за самосталну реализацију оваквих пословних аранжмана са приватним партнерима. Јавно-приватно партнерство представља модел улагања у којем с једне стране учествује јавно тело државе, локалне самоуправе и јавних предузећа,

а са друге приватни партнер. На овај начин јавни сектор, најчешће у недостатку расположивих средстава, обезбеђује пружање јавних услуга или изградњу неопходне инфраструктуре док приватни партнер смањује ризик при инвестирању. Приватни партнер добија дугогодишњи уговор, али и одговорност да обезбеди висок квалитет услуге која му је поверена или инфраструктуре коју гради. Светска пракса показала је да путем јавно приватног партнерства локалне самоуправе могу да граде школе, болнице, путеве, развију систем управљања отпадом, модернизују водоснабдевање, смање листе чекања за поједине здравствене услуге

и слично. У Србији је по Закону о јавноприватном партнерству из 2011. до сада дато позитивно мишљење за шест пројеката, Лозници за организацију градског превоза, Шапцу за изградњу јавне гараже, Новом Саду за развој оптичке мреже, Апатину за развој луке и Зрењанину за производњу топлотне и електричне енергије из биогаса, Тополи за организацију приградског превоза, а постоје и десетине партнерстава која су покренута пре доношења закона. Министар привреде Саша Радуловић сматра да јавно-приватно партнерство представља важан метод изградње капиталних инвестиција у локалним самоуправама чији буџети

више не могу да поднесу терет таквих инвестиција које су до сада реализоване из буџета користећи јавне набавке за њихов завршетак. Партнерство је алтернативан начин који се у многим случајевима показао као добар, јер буџет више не може да поднесе терет инвестиција па се траже могућности да се са приватним сектором постигне оно што је потребно. Министар верује да локалне самоуправе у Србији могу да привуку и више од 20 милиона евра инвестиција, а количина новца зависи само од добрих пројеката, добре регулативе и контроле, како се добра идеја не би претворила у још један пример корупције како се то дешавало. Т.Р.

31

Сведочанство о НАТО агресији (31)

МАГАЗИН

24.11.2013.

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

32

Среда, 19. мај 1999. Дан педесет седми Освануло је прохладно јутро па ме је, иако сам као и до сада спавао у оделу, додуше у кошуљи са кратким рукавима, пробудила хладноћа тако да сам морао да обучем нешто топлије У нападу на предузеће „Биначка Морава“ у Гњилану погинуле су 4 особе, а у пет минута, колико је трајао напад, избачена су 4 пројектила. Са три пројектила гађано је предграђе Призрена, са исто толико шире подручје општине Гора, док је шеснаест пало на југоисточни део општине Бујановац. Напад је трајао скоро читав сат, а детонације су се чуле и у Врању удаљеном читавих тридесет километара. Јутрос су телефоном разговарали Бил Клинтон и Борис Јељцин, а разговор је, каже се, завршен у позитивном тону. Након што је у Хелсинкију формулисан став о преговорима договорено је да Ахтисари и Талбот сутра путују у Москву у којој је за премијера Руске федерације изабран Сергеј Степашин. Мада су у игри и даље различите варијанте у Вашингтону тврде да је ваздушна кампања успешна и да нема потребе за ангажовањем копнених снага. Чује се и да се Немачка све више противи копненој интервенцији. Опасност од напада из ваздуха још једном је најављена у 13,10. Руски ратни брод „Килдин“ долази у Јадранско море да би заменио „Лиман“ који се ту налази од почетка агресије на Југославију. На телевизији је потврђено да су Си-Ен-Ен и Танјуг склопили једногодишњи уговор по коме ће ова телевизијска мрежа користити Танјугове информације, а уговор је почео да се реализује одмах. Као што је и најављено у Београд је стигао Виктор Черномирдин и потврдио да је најбитније да се заустави бомбардовање. Током овог дана пројектили су падали у близини сточне пијаце у Призрену и на насеље Бела-

ћевац код Косова Поља. Сваког дана стижу различите информације о броју жртава у селу Корише. У последњој се тврди да је погинуло 80 цивила од којих је још један издахнуо у болници. Убијено је 10 новорођенчади, а међу страдалима је и 26 деце млађе од 15 година. Потврђено је да је у колони избеглица било 622 особе, а да је у околини Урошевца оборена још једна беспилотна летилица. Иако се преговори у Хелсинкију одржавају у тајности, а ставови усаглашавају, процурела је вест да је подржан грчки предлог од четрдесетосмочасовном прекиду бомбардовања. И док се Ибрахим Ругова залаже за директне преговоре са властима у Београду и разоружање ОВК, Сергеј Степашин као стратешки циљ истиче стварање савеза Југославије, Русије и Белорусије. Конзервативна странка тражи формирање посебне комисије у британском парламенту која би требало да утврди околности под којима је дошло до агресије на Југославију и да именује кривце. Ова комисија је последњи пут формирана у време рата на Фокландским острвима када је, после објављивања резултата, оставку морао да поднесе лорд Карингтон. У Британији и даље верују да нису исцрпене све шансе за политичко решење кризе.

Free Republic тврди да је Бил Клинтон најнеспособнији и најкорумпиранији председник у историји Сједињених Америчких Држава, јер нико до сада није водио толико глуп рат као он. Јавно мњење у САД се таласа, а „Вашингтон Пост“ предочава сасвим другачију слику од оне коју је до скоро приказивао, јер приче грађана са којима је разговарао новинар демантују изјаве Џеми Шеја и Кенета Бејкона. Новинар закључује да се на Космету не ради ни о каквом етничком чишћењу и да се борба води између легалне армије и сепаратистичких група. Новинар Си-Ен-Ен-а тврди да у Југославији не постоји цензура, ни ограничење кретања страних новинара, а да се пропагандна кухиња на-

лази у Бриселу па се исте реченице из ове кухиње презентирају новинарима у свим земљама чланицама НАТО алијансе. Агресија на Југославију довела је до колапса македонску привреду, па није редак случај масовног отпуштања радника, а локални аутопревозници траже да им НАТО надокнади штету због ратних дејстава на територији Југославије. У противном запречиће тешким камионима и грађевинским машинама све путеве којима се крећу њихове трупе у Македонији. Два новинара Си-Ен-Ен-а су, не чекајући суђење због покушаја кријумчарења оружја у Југославију, побегли из Македоније. Тврди се да то и нису били новинари већ амерички војници који су на брзину добили новинарске легитимације. Протести се одржавају у Линцу, Бечу, Штутгарту, Братислави, Ванкуверу, Киcинеру, Калгарију, Торонту, а припадници мировних организација у Немачкој блокирали су једну касарну у Манхајму у којој се налазе војници НАТО снага. Потврђено је да рано поврће није загађено борбеним дејствима и не садржи токсичне материје, а храна, вода и ваздух се редовно контролишу и о резултатима извештава јавност. По основу дневница солидарности прикупљено је 150 милиона динара као помоћ радницима који су, због разарања, остали без посла. Интерагенцијска хуманитарна мисија Уједињених нација посетила је Алексинац, Куршумлију и Крагујевац у коме је само у „Застави“ без посла остало 36 хиљада радника и још око 160 хиљада широм земље који су пословно били везани са „Заставом“. Из штампе је изашла књига Ремзи Кларка под називом „Агресија НАТО на Југославију“. Штампана је на српском и енглеском језику, а јавности представљена у Београду. На Космету су у униформама француске армије погинула два француска држављанина, иако у француској војсци се тврди да њени припадници нису учествовали у борбеним

33

24.11.2013.

МАГАЗИН

34

дејствима на Космету. Јављено је и да је погинуо брат Хашима Тачија. Два затвореника су погинула, а два затвореника и један стражар су рањени, приликом напада НАТО авијације на Казнено-поправни завод у Истоку који је гађан са три пројектила. У Шапцу се чула детонација из правца шећеране, а за ону која се чула у Београду тврди се да је била резултат пробијања звучног зида.

У Краљеву се осећа велика несташица цигарета. На црном тржишту кутија „Опатије“ стаје 17, „ЛМ“ 25, а „Марлбора“ 30 динара (или 3 немачке марке). И у Чачку се у 16,15 чула јака детонација за коју се тврди да је резултат пробијања звучног зида. Детонацију су могли да чују и грађани Краљева. Двадесетдруги пут у овом рату гађана је територија општине Рашка, а гађан је и врх Гобеља

на Копаонику. Између 13,08 и 14,58 на јужни део града пало је 27 пројектила, а велики облак прашине вио се над градом читавих 30 минута. Једно лице је повређено. Јово Рафаиловић из Рафаиловића, где летујемо већ неколико година, пронашао је у мору у близини Будве експлозивну направу од мина смештених у буре. Пинџос се због погоршања здравственог стања на одсуству задржао

више него што је планирао, а онај песимизам који је пре неколико дана показивао сада ми се чини мало разумљивијим. Уз све што му се дешавало, а нема много везе са збивањима на фронту, и оно што је доживео тамо, његово понашање је лакше разумети. Покушавам да, гледајући ТВ програм (ТВ Краљево и Десетка), створим некакву слику о томе шта се дешава у граду. Судећи према њима

не дешава се ништа, јер Телевизија Краљево, која је одувек важила за најозбиљнију информативну кућу у граду, углавном препричава оно што се емитује на програму РТС-а. Од локалних тема готово да нема ништа, иако тамо ради више од педесет људи. У току читавог дана, и на радију и на телевизији, од локалних тема се врти само прилог о томе како нема цигарета. Деца су напољу читаво поподне. Играју се испред куће.

Дошли су им Ади, Борис, Тина, Ана, Невена... Лепо су се играли све док нисам приметио да су ми уништили шимшир који сам гајио тридест година. Онако дебеле гране нису могле да се покидају случајно, како они тврде. Уз све што се дешавало током дана морао сам да експлодирам, па су уследиле нове забране. Не знам колико ће ово да ме држи. Т. Радовановић

35

Љубав и страст за цео живот

МАГАЗИН

24.11.2013.

СРПСКИ ВИСОКОЛЕТАЧИ

36

Фото. М. Радовановић

- У Краљеву је неколико стотина одгајивача голубова сврстано у више од десет удружења и два савеза. - Српски високолетачи су спортисти који се пред такмичење подвргавају строгом режиму припрема.

– Бројни примерци нашли су место у јатима одгајивача из Аустрије, Немачке, Шведске, Аустралије и других земаља у којима се са успехом такмиче и постижу врхунске резултате на локалним и међународним такмичењима.

37

38

МАГАЗИН 24.11.2013.

Г

одишња скупштина Општинског савеза удружења одгајивача голубова српских високолетача „Краљево“ повод је за разговор са Зораном Петровићем који већ годину дана обавља дужност председника, а са неколико стотина других Краљевчана дели исту страст и љубав према овој врсти птица. И данас као пензионисани официр Војске Србије Зоран се сећа дана када га је мајка Нада, као четворогодишњака, одвела код рођака Милана који је гајио голубове. Сјајно перје и раскош боја птица затворених у кавезу трајно су се урезали у памћење дечака увереног да би био најсрећнији на свету ако би му се икада пружила прилика да и сам постане одгајивач. Уз Миланову помоћ је касније упознао друге одгајиваче који су му поклонили неколико голубова и помогли да направи први кавез као основни услов за почетак голубарења. Трајало је то све до завршетка школовања у краљевачкој Машинској техничкој школи и одласка на Војну академију. Ни прво службовање у книнском гарнизону није омогућавало да се озбиљније посвети гајењу голубова упркос чињеници да је љубав према птицама

бивала све јача. И ко зна шта би се све дешавало да почетком последње деценије прошлог века, након распада земље, није био принуђен да се са породицом врати у Краљево. Дружење са пријатељима из детињства, посебно онима који нису прекидали да гаје голубове, дало је нови порив да се озбиљније посвети ономе што је од малена желео. Уз помоћ пријатеља формирао је прво јато од тридесетак голубова и посвећивао му се онолико колико су то обавезе на послу дозвољавале. На несрећу војничка служба, нарочито у турбулентним временима која су обележила последњу декаду другог миленијума, није дозвољавала максималну посвећеност младалачкој љубави. Све мање времена је Зоран због обавеза на послу проводио код куће, па се незахвалне улоге бриге о птицама прихватила супруга Љиљана. Трајало је то све до смиривања ситуације у земљи када је и Зоран могао више пажње да посвети српским високолетачима. Јато се повећавало све до садашњих осамдесетак голубова којима се у потпуности посветио тек после одласка у пензију пре две године. До тада је, прича са посебним усхићењем, радио на селек-

цији и подизању квалитета сваког голуба посебно. Иако је у народу голуб познат као птица мира, за одгајиваче је првенствено спортиста кога власник у строго контролисаним условима припрема за мање или више важна такмичења. И управо због тога сваки одгајивач настоји да има што квалитетније голубове и на такмичењима постиже што боље резултате. Пре тога сваки голуб мора да задовољи критеријуме прописане правилницима различитих нивоа организовања одгајивача. Након тренинга они који не задовољавају прописане критеријуме одстрањују се из јата и поклањају голубарима почетницима, док се голубови који показују добре резултате чувају за репродукцију.

- Сваки голубар има своју технику и начин припреме, али је суштина да сви ми голуба гледамо као спортисту. У првој фази припреме половином фебруара голубовима одсечемо врхове пера на крилима и реповима. Након месец дана чупамо их да би израсла млада, здрава и јака пера, а голубовима се даје квалитетна протеински храна да би организам што боље под-

39

24.11.2013.

МАГАЗИН

40

нео то што представља велики стрес за њега. Потребно је 45 дана да би избила нова пера, па се смањује храна и прелази на дијетални период да би се скинуле масне наслаге створене током зиме, а голуб полако ушао у форму и могао дуго да лети – објашњава Зоран. Након три до четири дана дијеталне исхране мужјаци се одвајају од женки и смештају у карантин. Разлог томе је чињеница да је нагон према парењу јачи од оног према лету, а циљ сваког одгајивача је да голуб лети што дуже. Сваки лет представља напор за птицу којој се након припремне појачава исхрана за сваки наредни лет који треба да буде дужи од претходног. Голубови лете само у временски повољним данима на основу података које одгајивачи три пута недељно добијају од Голубарског савеза Србије у који су учлањени. Више од свих других опасности које вребају из ваздуха голубови су осетљиви на метеоролошке услове, посебно на јаке ветрове који могу трајно да их одвоје од матичног јата. Због тога су и одгајивачи изузетно обазриви посебно у случајевима када се ситуација на терену разликује од добијене прогнозе. Страх је посебно појачан због сазнања да се у таквим ситуацијама губе најквалитетнији примерци који се припремају за престижна такмичења. Добри дани за лет су они у којима је ваздушни притисак око нормалног, температура ваздуха до 35 степени, а брзина ветра мања од 4 метра у секунди. Уколико голубови у ваздуху проведу краће од два сата способни су да лете и следећег дана. У супротном се пауза између два лета повећава у сразмери са дужином боравка ваздуху.

- У првим летовима пуштамо до 12 голубова у групи, а потребно им је до пола сата да достигну висину од 800 метара када им се не види рад крила. Након тога се пушта друго јато до 12 голубова док истовремено сви не буду у ваздуху и лете кружно, а голим оком могу да се прате до висине од 1.000 метара. Прво слећу слабији, а ми пра-

тимо сваки лет и записујемо времена како то налаже правилник који прецизно дефинише и остале параметре. Голуб мора да лети у кругу, не сме да изађе из видокруга и мора да слети у свој кавез – објашњава Зоран. О свему се води прецизна евиденција да би се после седам до осам припремних летова издвојило 12 најбољих голубова, уз још неколико резерви, који се укључују у посебан режим припрема за такмичење. Појачана исхрана обогаћена посебним витаминским препаратима треба да помогне да достигну што бољу форму. Последња недеља припрема подразумева лет под оптерећењем са везаним врховима крила. По три пера везана на сваком крилу онемогућавају голубу да пружи максимум, али га чувају од грабљивица и промене временских услова током лета које би могле да анулирају сав труд припрема за такмичење. И ма колико да опасност на великим висинама представља соко, и друге грабљивице, далеко већу штету могу да направе неповољне метеоролошке прилике. Овакав закључак изводи се из чињенице да од неколико стотина краљевачких голубара и више хиљада голубова који се у једном тренутку нађу у ваздуху соко може да однесе једног. Јак ветар може да однесе и тридесетак голубова из једног јата, а није редак случај да, у зависности од висине на којој лети, кондиције голуба и јачине ветра, поједини примерци буду одбачени и 300 до 400 километара. Одгајивачи голубова организовани су у удружењима, а она у општинске и регионалне савезе који су чланови једног од три савеза на нивоу Србије. Одгајивачи преко удружења чији су чланови за сваког голуба добијају прстен на коме се налазе подаци о удружењу, власнику, броју голуба и години у којој је изведен. Сви голубови су уведени у посебне каталоге тако да је лако утврдити ко је власник оног који је одлетео далеко од матичног јата. Као и у свим спортовима и голубови се надмећу у такмичењима различитог ранга. Најнижи је онај у оквиру

друштва коме припадају, а на коме се поједини примерци квалификују за виши ранг такмичења. Зоран Петровић каже да је дан када се одржава такмичење дан посебног славља.

- Пола сата пре него што се у пет ујутру голуб пушта на лет комисија прегледа алкице, а такмичар смешта у посебну старт машину из које полеће највише девет голубова у једном тренутку. Голубови се полако дижу, а један од двојице судија непрекидно прати лет и све детаље уписује у записник чији један примерак остаје власнику. Иако минимум за просечни резултат износи четири сата лета има примерака који су летели и до 15 сати. Актуелни првак Србије летео је пет минута преко 15 сати – прича Петровић чије је јуниорско друштво на такмичењу у оквиру удружења након седам сати 19 минута и 25 секунди заузело прво место и освојило златну алкицу. Такмичења у оквиру друштава одржавају се два пута годишње, у јуниорској и сениорској категорији, а након пријаве такмичара бригу о даљем току води Одбор за такмичење. Општинска регионална и такмичења највишег ранга на нивоу земље организују се једном годишње за сваку од категорија. Да би могао да наступи на општинском такмичењу голуб мора да има просечан резултат од најмање пет

Зоран Петровић

41

24.11.2013.

МАГАЗИН

42

и осам, а за такмичење на нивоу савеза Србије девет сати. Голубарство се као и остали спортови стално развија, а врхунски резултати стављају пред такмичаре све веће захтеве, пре свега за квалитетном исхраном састављеном од специјалне мешавине квалитетне увозне хране без и трунке прашине и калибрисаном величином зрна. Чак је и примерцима који не учествују у такмичењима потребна храна која не сме да буде једнолична и треба да садржи довољне количине протеина, угљених хидрата и масти. Све то

изискује трошкове који су у директној сразмери са количином љубави коју сваки одгајивач поклања свом јату. За такмичење износи трошкова за исхрану се дуплирају. Током припрема за такмичење голубови добијају специјалне препарате за опоравак. Податак да не знају да се чувају и да лете максималном снагом доводи до поразне чињенице да током напорног лета могу да изгубе и до половине масе коју су имали пре полетања. Зато им је неопходна добра храна за опоравак организма како би наредни лет био још дужи.

Општински савез удружења одгајивача голубова српских високолетача „Краљево“ чини осам удружења са 250 голубара. У Краљеву постоји још један савез са неколико друштава, па се процењује да на територији града има између 500 и 600 одгајивача који слободно бирају ком ће удружењу приступити. Иако се у највећем броју случајева опредељују према територијалном принципу то не мора да буде правило. Да би постојао општински савез неопходно је да има бар три независна удружења, што доводи до закључка да

би, и у случају да сви одгајивачи буду сложни, било неопходно постојање још два удружења. И поред ривалитета у настојању да узгаје што квалитетније високолетаче између појединих друштава постоји завидна сарадња у размени голубова и искустава. То показује и последња скупштина којој су поред чланова краљевачког удружења присуствовали и гости из других градова. Иако се вредност једног голуба процењује на основу резултата које постиже у лету за правог одгајивача материјална валоризација није увек пресудна за однос према појединим

примерцима. Просечна цена једног примерка креће се у распону од неколико стотина евра, а има и оних чија вредност премашује хиљаду. Матично јато се користи искључиво за репродукцију, а млади из њега издвајају и кад порасту уче да лете. Показало се да српски високолетачи добро подносе све временске услове, чак и изузетно ниске температуре. Потребно им је само да имају довољно хране и воде за пиће. Да би се здравље и форма одржали на потребном нивоу мора да се уз здраву храну богату витаминима и минералима одржава хи-

гијена, да се голубови купају и чисте од унутрашњих и спољних паразита. Као и сваки други спортиста и голуб мора увек да буде у форми да би од њега могло да се очекује постизање врхунских резултата. Колико су српски високолетачи квалитетни говори податак да су бројни примерци нашли место у јатима одгајивача из Аустрије, Немачке, Шведске, Аустралије и других земаља у којима се са успехом такмиче и постижу врхунске резултате на локалним и међународним такмичењима. Т. Радовановић

43

24.11.2013.

МАГАЗИН

44

Александар Марић

Краљевачка медијска сцена: Александар Марић (1)

МЕДИЈСКА СЦЕНА КАО ВРЗИНО КОЛО

Фото: М. Радовановић

- Новине немају економску снагу за бројнију редакцију која се своди на пар људи, па пада у воду усавршавање новинара које прати одређену област. - Једине теме у новинама дуго су биле земљотрес, поплаве, неко убиство и активности локалних политичара за којима новинари трче и то пуни прве стране у новинама. - На стање у медијима у највећој мери утиче став локалне самоуправе која годинама избегава пројектно финансирање тако да озбиљан недељник који објављује велики број различитих тема, има озбиљну фотографију, приче, коментаре обичних и необичних људи не може да конкурише и нема где да се такмичи

45

МАГАЗИН

24.11.2013.

И

46

страживање стања на краљевачкој медијској сцени показало је да су њом годинама уназад тутњали људи различитих занимања, од оних који су се школовали да буду новинари до неких других који су у ову професију ступали на различите начине. Свако од њих оставио је на тој сцени дубљи или плићи траг, а о значају тих трагова судиће у будућности генерације оних које буде интересовало шта се у овој области дешавало. А дешавало се много тога, посебно након првог организованијег бављења информисања грађана овог краја пре нешто више од шест деценија. Прилагођавало се информисање различитим друштвеним токовима, а на њега су у мањој или већој мери утицали различити фактори, политика, привреда, људски ресурси, развој технологије... На такву медијску сцену ступио је ненадано и Александар Марић након што је, после ратних дешавања на Косову и Метохији, напустио редовну службу у Војсци Србије. Иако до тада није имао јаче везе са информисањем, сем што је био конзумент онога што је нудила медијска сцена, определио се да буде везиста а у јединицама војске додирне тачке са лепом речи учвршћивале су се током двадесетогодишњег бављења поезијом и другим врстама књижевног изражавања. У последњих десет година из штампе су изашле три књиге које је као аутор потписао Алексадар Марић. Уз њих приредио је књиге Милана Ђокића, Ане Ракочевић и Милоша Милишића чији се излазак из штампе очекује ускоро. Након што је напустио активну војну службу Марић се обрео у Галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ и понудио услуге организатора изложби и промоција књига које су одржаване у овом простору. Прилика да се боље упозна са стањем на културној сцени града, и изложбама које су њен саставни део, утицале су да загази у свет ликовне уметности и почне да слика, а валоризацију рада у овој области представља равноправно учешће на Новембарском салону 2005. раме уз раме са ре-

номираним ликовним уметницима. Само две године раније из штампе је изашла његова прва књига „Студеница Студеница“ која се пред читаоцима нашла након победе на конкурсу којим крагујевачки Студентски културни центар ауторима млађим од 30 година помаже да издају прву књигу. Ступање на књижевну сцену био је подстрек за озбиљнији књижевни рад, па су између бројних рукописа припремљених за штампу место на страницама две књиге прво нашли они који су настали под утиском ратних дешавања на Косову и Метохији. „Косовски прозбеник“ је књига која догађаје у јужној српској покрајини посматра кроз шири контекст, културни, духовни и историјски моменат на овим просторима, и особе које су животно, или само посетом, везане за овај део земље. Трећа књига „Анђели жетеоци“, у издању краљевачког Књижевног клуба, повезује личности из периода старије српске књижевности и историје са онима који данас живе у Србији.

- Обрадио сам их све као делатнике на њиви господњој, као људе који раде нешто у овом народу и остављају неко своје семе, неки траг на који се увек враћамо и тражимо у њиховим судбинама и делима корисне ствари за нас. Настојао сам да то буду позитивни ликови, а све је водило ка озбиљнијем књижевном раду кроз есејистику – прича Марић. Предмет посебног интересовања постала су поред представљања нових књига у Краљеву и друга културна дешавања. Позитивна оцена оних који се озбиљно баве издаваштвом и културним дешавањима, и серија чланака објављених у озбиљним књижевним часописима, водили су ка тражењу адекватног места за изражавање ставова да би након извесног вакума стигао предлог за озбиљније размишљање о новинарству као професији. На формирање личности неминовно су утицали бурни догађаји у Југославији с почетка последње деценије прошлог века када је, само два дана пре формирања Савезне Репуб-

лије Југославије, нова генерација подофицира којој је припадао и Марић, кратко провела на ратишту у околини Ердута. Последице борби за Вуковар биле су видљиве на све стране а деветнаестогодишњацима попут Марића изгледале језиво. У ратне операције на територији Босне и Херцеговине биле су укључене само колеге пореклом са тих простора, а након кратког боравка у Панчеву Александар Марић се први пут у животу нашао на простору Косова и Метохије који је оставио неописиво јак утисак због дешавања која нико није могао да објасни а која, верује, никада ни неће бити објашњена.

- Били смо под јаким ударима снага НАТО пакта које су нас бомбардовале свака три сата рачунајући да ће војска да се преда. Нису нас толико газили колико су нас психички притискали, јер је земља дрхтала док су летели и ноћу и дању. Није им био циљ да погине више људи већ да се уништи војна техника како би имали повољније услове за преговоре. Војска је одрадила одличан посао, јер је сачуван гро технике и људства, а Шиптари из Албаније нису успели да пређу на нашу територију. Политика је морала на одређен начин да одради послове и сад беремо плодове такве политике, па морамо да урадимо веома болне ствари о којима се још увек не говори директно – сведочи Марић. Боравак на Космету створио је основ за јаку духовну вежбу одласком на литургије. Данас верује да су само молитве за спас српског народа више пута у току дана допринеле да се одупре великом психолошком притиску

који је наметала велика сила. И многи други схватили су у том периоду сву озбиљност живота у који је тек закорачила генерација двадесетогодишњака, а Марића додатно определила за духовно бављење поезијом кроз књижевност која је окренута ка националној историји и православној духовности. Колико је то утицало на стваралачки рад сведоче називи књига које је објавио. Новинама које су у то време излазиле у Краљеву није био потребан војни аналитичар, политичка сцена захтевала је боље познавање прилика, па је познавање културних токова и ангажовање у невладином сектору, током кога је био укључен и више десетина трибина, концерата и пројекција филмова, било добра основа да

47

48

МАГАЗИН 24.11.2013.

понуди услуге неком од издавача.

- Знајући све то кренуо сам да понудим знање неком од медија и кренем да пратим културу. Једно време је постојао „Краљевачки гласник“, потом „Краљевачке новине“ и „Краљевачке вести“. Разговарао сам са више издавача, али нисам успео да успоставим сарадњу, па су први медиј за који сам почео да радим биле „Краљевачке вести“. Уређивао сам културну страну, сакупљао информације из културе и учио, а проблем ових, као и код свих новина у то време, била је економска исплативост. Направиш новине и изађеш на тржиште, а можеш да продаш једва 500 примерака. Новине нису имале економску снагу за бројнију редакцију и све се сводило на пар људи, па пада у воду усавршавање новинара који прати одређену област. Једна по једна рубрика су нестајале, па су једине теме биле земљотрес, поплаве, неко убиство и активности локалних политичара који држе конференцију за штампу на које трче новинари и то пуни прве стране у новинама – приповеда Марић. „Краљевачке вести“ су трајале колико и пројекат који их је подржавао, а краткотрајна сардња на истоименом веб сајту само до појаве недељника „Ибарске“ чији се оснивач поиграо са називом изведеног из имена листа са дугогодишњом традицијом који је престао да излази само недељу дана раније. Није било довољно исплативо да се новинар бави само културом, па је и Марић принуђен да почне да прати различите области, а уједно буде и фоторепортер. Нестајали су један за другим разни штампани медији, а Марић лутао од једног до другог све до појаве „Краљевачких новости“ у којима је остао скоро три године. Поред културе почео је да се бави комуналним темама, радом јавних предузећа, проучавањем годишњих извештаја и планова рада, капиталним инвестицијама. Све мање пара које би требало да буду подршка мотивацији аутора утицала је на пад квалитета новина и из дана у дан лабавије везе са оснивачем.

Након три године овог лета нестале су са медијске сцене и „Краљевачке новости“, трећи лист који је, током пет последњих година, у историју испратио Алкесандар Марић. Довољно дуго времена у штампаним медијима није могло да пружи адекватан одговор на питање зашто у граду од 130 хиљада становника не може да се прода 3.000 примерака новина по цени од само 30 динара по примерку.

- Мислим да је то неко врзино коло. Писани медији су у незгодној ситуацији, јер је главни догађај шта ради неки локални политичар. Ако желиш коментар мораш да имаш човека који је добро упућен у материју, а не можеш да га имаш јер су сви принуђени да раде свашта. Изађем на терен као и већина колега, укључим диктафон, ко има шта да каже исприча, ми снимимо и препричамо или пустимо директно. Телевизије то објаве, а после неколико дана ми из новина имамо то исто. Он-лајн медиј је све већ објавио и кад изађеш са штампаним материјалом на 16 страна који кубури са фотографијом, аналитичким текстовима, нема колумне и само препричава вести, ко ће то да купи – пита Марић. На овакво стање у медијима у највећој мери утиче став локалне самоуправе која годинама избегава пројектно финансирање тако да озбиљан недељник који објављује велики број различитих тема, има озбиљну фотографију, приче, коментаре обичних и необичних људи не може да конкурише и нема где да се такмичи. Однос власти према квалитетним медијима требало би да делује стимулативно на рад других, али је у овој средини изостао. Иако локална самоуправа има обавезу да финансира медије стиче се утисак да тренутна гарнитура на власти избегава пројектно финансирање на које обавезује и закон, а локални буџет чак не познаје категорију средстава за медије већ их субвенционира оним која су намењена приватним предузетницима. Све то наводи на размишљање да Краљево полако, али сигурно, губи летопис који би објављивао шта

се дешава у граду и био основа за подсећање на то након великог броја година у будућности. Над јединим локалним листом у граду надвија се опасност која је са медијске сцене већ уклонила бројне који су покушавали да на њој нађу своје место. Уверен да би локални лист требало да се бави и темама које нису везане искључиво за локалну средину, а на основу онога што једном недељно нуди све мањем броју читалаца, Марић је склон веровању да се и овај бави преписивањем оног што је већ објављено на локалним телевизијама између два четвртка. У таквим условима поставља се оправдано питање колико такве новине могу да буду економски одрживе, колико сарадника могу да укључе и на који начин ће радити у све компликованијим друштвеним околностима. Са друге стране наш саговорник подсећа да се оно што види у Краљеву не дешава у другим градовима.

- У Крушевцу локални лист спашава локална самоуправа и пошто тржишно није исплатив, а потребан граду, 12 запослених је пребачено у Културни центар као издавача који финансира локална управа. Слична је ситуација у Крагујевцу, Горњем Милановцу, Врњачкој Бањи... што показује да постоје локалне самоуправе које се труде да сачувају своје писане медије. И док се труде да сачувају оно што имају овде је све пуштено низ воду. Без зрна барута и конкретне демонстрацвије угашени су велики прозводни гиганти. И док у другим градовима незадовољни радници изађу на пругу и блокирају саобраћај овде нико није демонстрирао, јер је средина таква. У таквој средини новинар мисли да може нешто да промени, да његова реч нешто значи, да то неко гледа. Међутим, паланачким ликовима одговара да све буде овако мирно, да неко исплива па оде за Београд или негде у неко друго место – каже Александар Марић.

- наставиће се Т. Радовановић

49

МАГАЗИН

24.11.2013.

Дан сећања на жртве саобраћајних незгода

50

ПАМЕТНО НА УЛИЦИ - Од 2001. до 2012. године у саобраћајним незгодама у Србији настрадало укупно 44.519 пешака, од којих је 2.813 изгубило живот, 13.306 доживело теже а 28.400 лакше телесне повреде. - У првих 10 месеци ове године у Србији су се догодило 30.353 саобраћајне незгоде у којима је изгубљен 521 живот, а повређено 15.375 особа

51

52

МАГАЗИН 24.11.2013.

незгода у којима су учествовали возачи теретних возила смртно је страдало 57 возача док је 166 повређено теже, а 616 лакше. Мотоциклисти су учествоавли у 950 саобраћајних незгода, 53 су погинули, 312 теже повређено, а 585 лакше. Ништа мањем ризику нису изложени ни возачи трактора од којих је у 322 незгоде погинуло њих 42. Теже је повређено њих 108, а лакше 172. Посебно критична категорија били су бициклисти који су учествоали у1.434 саобраћајне незгоде. Погинуло је 35, теже повређено 381, а лакше 1,018. У саопштењу Управе саобраћајне полиције наводи се да сваке године у саобраћајним незгодама широм света погине 1,3 милиона људи, а водећи узрок насилних смрти су повреде у саобраћају као последица незгода које се могу предвидети и спречити. У оквиру обележавања Светског дана сећања на жртве саобраћајних незгода у Србији, представљен је Приручник за превенцију повреда у друмском саобраћају Светске здравствене организације, одржан семинар на тему превенције повреда у саобраћају, као и показна вежба указивања прве помоћи настрадалима у саобраћајним незгодама у организацији Црвеног крста, Службе хитне по-

моћи, припадника МУП и ватрогасаца, а више од 200 учесника потписало је Декларацију о безбедности саобраћаја. Са свих места на којима је обележаван дан сећања на жртве послата је порука о потреби подизање свести о значају безбедности саобраћаја и могућностима да се смањи број и последице саобраћајних незгода предузимањем одговарајућих системских мера и активности. Изражено је очекивање да ће целокупна стручна јавност, све надлежне институције, али и појединачни учесници у саобраћају уложити додатни напор да се значајно унапреди ниво безбедности саобраћаја у нашој земљи у блиској будућности. Обележавања Међународног дана жртава саобраћајних незгода у Краљеву прихватили су се Савет за безбедност саобраћаја и Црвени крст, а подршку је због чињенице да најкритичнију групу чине особе између 18 и 24 године, пружила и Канцеларија за младе. Основна идеја била је да се првенствено младима пошаље порука о неопходности подизања саобраћајне културе на виши ниво како би били спашени бројни животи. Томе треба да допринесе и израда Стратегије о безбедности саоб-

Фото. М. Радовановић

И

з године у годину све већи број саобраћајних несрећа у свету са несагледивим последицама био је повод да Уједињене нације 2005. године усвоје конвенцију којом се треће недеље новембра обележава Међународни дан сећања на жртве саобраћајних незгода. Према подацима Управе саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова Србије стање безбедности саобраћаја на путевима у земљи је на највишем нивоу у новијој историји. Број погинулих лица у 2012. години готово је преполовљен у односу на 2001. годину, а број саобраћајних незгода је са 67.786 2008. пао на 37.468 у 2012. години. Ипак, и даље су алармантни подаци да се, само у првих 10 месеци ове године, у Србији догодило 30.353 саобраћајне незгоде у којима је изгубљен 521 живот, а повређено 15.375 особа. Иако су ефекти досадашњих мера прописаних Законом о безбедности саобраћаја дали значајне резултате, озбиљнији помаци се могу очекивати само ангажовањем друштва у целини и подизањем свести о значају безбедности саобраћаја. Према подацима из 2011. године у 11.360 незгода погинуло је 360 возача путничких возила док је 1.831 теже, а 9.169 лакше повређено. У 839

53

24.11.2013.

МАГАЗИН

54

раћаја на територији града која је у току, а чија је прва фаза представљена у понедељак кад су на поступање након саобраћајних незгода на Тргу српских ратника указивали волонтери Црвеног крста. Након потписивања уговора 21. августа Саобраћајни факултет је прихватио обавезу да изради Нацрт стратегије о безбедности у саобраћају на територији града Краљева до 2020. године. Уговором је предвиђено да Стратегија, уз активно учешће представника локалне самоуправе, првенствено чланова Савета за безбедност

саобраћаја, буде завршена за седам месеци. Краљево је један од ретких градова у Србији који је започео активности на изради важног документа усмереног на подизање очувања и квалитета живота грађана. Чињеница да је од 2001. до 2012. године у саобраћајним незгодама у Србији настрадало укупно 44.519 пешака, од којих је 2.813 изгубило живот, 13.306 доживело теже а 28.400 лакше телесне повреде била је повода и Краљевчанима на овај дан буде подељен водич за пешаке под називом Паметно на улици.

Члан савета за безбеднност саобраћаја Ивица Богојевић подсећа да су саобраћајне незгоде трећи по важности ризик за престанак живота, а стретегија о безбедности саобраћаја на територији града предуслов за повећање безбедности и смањење броја жртава.

- Најјачи утисак је што смо један од првих градова који су кренули у израду стратегије са циљем да се утиче на урбанистичке и пројектантске грешке како би се елиминисале саобраћајне гужве и непрописно заустављање возила које доводе до небезбедног са-

обраћаја – каже Богојевић. Након три јавне расправе, и других које следе, стручњаци београдског Саобраћајног факултета би већ у марту следеће године требало да доставе коначан текст нацрта стратегије као основ за израду акционих и краткотрочних планова везаних за одређене сегменте безбедности. Могућности савета за безбедност саобраћаја су ограничене и своде се на едукацију становништва и указивање на све опасности које прете учесницима у саобраћају. Осим тога у протеклом периоду су инфраструктурно

опремљени прилази свим основним школама у ужем делу града, које похађа највећи број ученика, у складу са стандардима Европске уније. Један од битних фактора за безбедност у саобраћају је одређен ниво саобраћајне културе који недостаје Краљеву као и бројним другим градовима у Србији. Поштовањем правила која прописује Закон о безбедности у саобраћају није задовољан ни Ивица Богојевић, а акције сличне оној изведеној упонедељак имају циљ да се она подигне на виши ниво. Интензивирање кампања којима се

утиче на све учеснике у саобраћају, посебно пешаке, указује да у ранијем периоду није било довољно политичке воље да се битније утиче на решавање великог проблема, а формирање Агенције за безбедност саобраћаја само је први корак ка том циљу. То, верује Богојевић, даје наду да ће се у будућности достићи ниво европских земаља које су питање безбедности у саобраћају схватили као један од примарних проблема. Т. Радовановић

55

Трећи живот краљевачког биоскопа

МАГАЗИН

24.11.2013.

ОТПОЧЕЛА ДИГИТАЛНА ЕРА У „КВАРТУ“

56

- Након отварања биоскопа „Ибар“ почетком шездесетих година прошлог века, и озбиљне реконструкције 2002. године, Мултимедијални центар „Кварт“ као правни наследник улази у нов дигитални период. - Ако изгубимо оно културно у себи изгубили смо и себе, ако изгубимо позориште и биоскоп препуштени смо дискотекама и коцкарницама.

- Пред краљевачким приказивачем су велики изазови, пре свих онај да исплати поледњу рату добављачима, али и да врати кредит који је, упркос повољним условима, достигао озбиљан износ

57

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

24.11.2013.

К

58

ао што је пре нешто више од десет година Краљево добило један од најсавременијих биоскопа у земљи тако се и пре само неколико дана сврстало међу пет градова који посетиоцима пружају могућност уживања у свим погодностима тродимензионалне дигиталне слике. Пут до најсавременије опреме трајао је неколико година, а започео у тренутку када је Мултимедијални центар „Кварт“ постао пуноправни члан Европског филмског центра. Европска филмска фондација је при овој институцији отворила сектор „Еуроимаж“ како би, у сарадњи са приказивачима са старог континента, промовисала европски филм који све више потискује холивудска продукција. Директор „Кварта“ Боро Тошић потврђује да „Еуроимаж“ пружа финансијску подршку приказивачима у замену за рекламирање европског филма, али и обавезу да на репертоару имају бар трећину филмова европске филмске продукције. Одређене привилегије приказивачи су уживали на основу броја пројекција европских филмова без обзира на број гледалаца који им је присуствовао. Годинама је краљевачки приказивач испуњавао све обавезе према „Еуроимажу“ све до тренутка кад је домаћи филм престао да се третира као европски. Док су се српски блокбастери у Краљеву приказивали и по неколико месеци годишње било је лако испунити квоту коју је одређивао „Еуромаж“. У настојању да не буде само комерцијални биоскоп, и да ревијама уметничког, француског, аустријског, немачког и филмова других европских дистрибутера задовољи захтеве „Еуроимажа“ „Кварт“ је, као и други приказивачи био оријентисан према српским дистрибутерима. Несрећа је била у томе да у њиховој понуди није било довољно филмова европске продукције, па је из „Еуроимажа“ стигла информација о искључењу из овог удружења у коме је још пре скоро четири године почело да се говори о дигитализацији биоскопа. Прича је увелико била актуелна у свету где је

већ скоро две трећине биоскопа било дигитализовано. Сазнање да би и у Србији сви који желе да се баве приказивачком делатношћу морали да крену истим путем, а да је питање времена када ће класични биоскопи који филмове емитују са 35 милиметарске траке остати празни, утицало је на размишљање о прихватању понуде „Еуроимажа“ који је био спреман да помогне дигитализацију краљевачког биоскопа. Најновији филмови светске продукције више се не дистрибуирају на филмској траци већ се прослеђују у дигиталном формату који могу да репродукују само биоскопи који имају одговарајућу опрему. „Еуропа синема“ преко сектора за подршку приказивачима „Еуроимаж“ изашао је са понудом члановима да са трећином средстава учествује у модернизацији биоскопа. По једну трећину требало би да обезбеде нека од државних институција и сам приказивач. У Србији су једну трећину углавном финансирале локалне самоуправе, али краљевачки приказивач није могао да се ослони на град.

- Пројектор је коштао 60 хиљада евра, а ми смо желели још 3Д модеме, наочаре и промену платна, док је „Еуроимаж“ понудио учешће само у куповини пројектора, не и опреме за 3Д пројекције коју има само холивудска продукција. Били смо пионири у томе, пројекат је прошао, а на састанку приказивача у Сарајеву и Београду наша апликација је узимана као пример. „Еуроимаж“ прихвата да нам да 20 хиљада, Министарство културе даје сагласност за још 20, а ми треба да обезбедимо трећих 20 хиљада за пројектор и још четрдесетак за платно и модеме да би комплетирали целу причу и имали један од најбољих биоскопа на Балкану. Десило се нешто што нисмо очекивали, земљотрес и забрана јавног окупљања у ванредној ситуацији. Чињеница да нисмо радили у одређеном периоду одразила се на наш буџет и годишњи биланс стања у коме је исказан негативан салдо што је онемогућило да добијемо кредит. Приказивачка делатност је стално

била на ивици лома и сваког тренутка смо могли да затворимо биоскоп. Повремено наиђе неки наслов па нас мало врати, а онда опет таљигамо. Нема врата на која нисам закуцао тражећи кредит, почев од Фонда за развој до банака које нису имале разумевање баш због негативног биланса. Иако никада нисмо били у блокади две године смо чекали да уђемо у плус, али нас је Фонд за развој ипак одбио са образложењем да ни земљотреси, ни пожари, ни поплаве не утичу на одобравање кредита уколико пословни биланс није позитиван. Тек ове, након што смо претходне две године пословали позитивно, могли смо да тражимо кредит – прича Тошић. Министарство културе је још пре две године испунило обавезу да обезбеди трећину средстава за куповину пројектора и наменски уплатило два милиона динара који нису могли бити коришћени у друге сврхе. И док су у „Кварту“ настојали да испуне све услове за добијање кредита само пројектор је поскупљао за читавих десет хиљада евра. Уз доста среће, и помоћ оних који су имали разумевање за улагање у културу, коначно је Фонд за развој дао зелено светло за кредит, а у тренутку када је опрема већ наручена стиже обавештење из „Еуроимажа“ о искључењу из асоцијације што неминовно приказивача ускраћује за очекиваних 20 хиљада евра. Укупна вредност опреме већ је достигла читавих 108 хиљада евра у време кад је добављачу из Белгије потребно да се уплати новац. Компромис је нађен након пристанка да се након прве рате уплати додатних 1,6 милиона динара пореза на додату вредност, а након повраћаја у року од 45 дана ова сума исплати испоручиоцу опреме уз обавезу да остатак буде плаћен до марта наредне године. Након двадесетак дана у царинском депоу, и уплате 1,6 милиона динара ПДВ, опрема је инсталирана и Краљево је после Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца постало пети град у Србији који поседује најновију опрему за приказивање филмова у дигиталном формату.

Боро Тошић

59

60

МАГАЗИН 24.11.2013.

- Филм добијамо на хард диску, пред премијеру добијамо кључ, откључавамо га и пуштамо, а у току следеће недеље очекујемо да из Енглеске стигне ново платно са кристалном рефлексијом које подржава високу резолуцију и 3Д пројекције. Кад од дистрибутера добијемо филм у високој резолуцији ископирамо га у пројектор, а оригинал у току дана враћамо. Ако у будућности буде отворено још пар биоскопа можемо говорити и филмовима које ћемо добијати преко сателита. Сада можемо да преузмемо концерте, утакмице, директни пренос доделе Оскара и слично, али пројектор има могућност да прихвата и филмове – прича Тошић. Добри познаваоци прилика у филмској индустрији знају да последњих година продуценти, у настојању да дођу до што јефтинијих копија, ко-

ристе услуге јефтиних лабораторија. То се неминовно одражава на квалитет 35 милиметарских копија што се манифестује подрхтавањем слике, слабом видљивошћу титла, деловима филма на којима се уопште не види и слично. Боро Тошић након дигитализације обећава нову димензију пројекције са кристално јасном сликом. Чињеница да је Мултимедијални центар „Кварт“ и до сада пружао изузетно квалитетан тон, који је додатно побољшан новим софтверским решењима, утицао је на елиминисање знатних трошкова који би, да није тога, достигли и 200 хиљада евра. Након ласерског ишчитавање звук се до посетиоца преноси преко лавиринта хорни што ствара посебан угођај и утисак да се у одређеним ситуацијама помера и свако седиште у биоскопу. Нешто слично, сведочи Тошић,

али скромније, постоји само још у Београду и Новом Саду. Због свега што се дешавало последње две године остаје жал за чињеницом да је пропуштена прилика да краљевачки буде први најмодернији биоскоп на Балкана, можда и у овом делу Европе. Пред краљевачким приказивачем су велики изазови, пре свих онај да исплати поледњу рату добављачима, али и да врати кредит који је, упркос повољним условима, достигао озбиљан износ. Значајну дозу разумевања показали су дистрибутери филмова, па велики хитови стижу прво у Краљево. Али, ове године није било оних који би данима пунили биоскопску дворану. Да није разумевања оних који би због неплаћених обавеза у сваком тренутку могли да искључе струју или грејање вероватно не би било ни могућности да се на време отплаћују обавезе

61

24.11.2013.

МАГАЗИН

62

према Фонду за развој и испоручиоцима скупоцене врхунске опреме. Прва година грејс периода истиче, а у наредних пет треба исплатити читавих 130 хиљада евра колико је нарастао износ са каматом од само 2,5 одсто годишње. Након што после повраћаја ПДВ од 1,6 милиона динара новац буде претворен у девизе и уплаћен као друга рата остаје да се трећа до краја првог квартала наредне године заради. И поред свих проблема у „Кварту“ размишљају о обогаћивању понуде и претварања Медија центра у малу биоскопску дворану, а део зараде очекује се и од реклама за које поједини клијенти показују интересовање. Ко-

лико ће све то бити довољно биће познато крајем марта наредне године кад истекне рок за уплату последње рате за пројектор. На репертоару биоскопа је други део „Војне академије“, филма који из дана у дан пуни салу. Иако су први посетиоци одушевљени Краљевчани још нису довољно упознати са свим повољностима које пружа 3Д пројекција уз 300 специјалних наочара које се дезинфикују после сваке употребе. И поред настојања да обезбеди што бољи квалитет пројекције, и заради што више новца како би испунио све обавезе, приказивача ограничава платежна моћ локалног становништва. Тако је за редовне пројекције цена

улазнице 250 динара а за 3Д сто динара више што је двоструко мање од цене улазнице у Београду. Све је утицало да првих дана рада у новим условима међу посетиоцима буде велики број гледалаца из околних градова. Половина зараде од улазница припада приказивачу који с времена на време, посебно у терминима када се приказују светски хитови, контролише да ли се број гледалаца у сали поклапа са бројем продатих улазница.

- Преживели смо ВХС касете и гледање филмова преко интернета. Са социолошког становишта групно гледање филмова, поготово код младих, има посебних чари, дигитална понуда је огромна, а кад је у питању 3Д

филм нема сиве економије. Зато верујем да биоскоп има будућност, само још да се поправи платежна моћ становништва. Култура нам је често била на последњем месту, а ако то мало што је преостало изгубимо, изгубили смо себе, па не смемо дозволити да потонемо, нити да се ментално предамо. Стално причамо да треба младе да склонимо са улице. Ако изгубимо оно културно што имамо у себи изгубили смо и себе, а ако изгубимо позориште и биоскоп препуштени смо дискотекама и коцкарницама – каже директор Мултимедијалног центра „Кварт“ Боро Тошић. Без обзира на све директор „Кварта“ очекује повећање броја гле-

далаца за читавих 60 посто. Основ за такво размишљање је чињеница да је посета у зимском периоду године који долази знатно већа од оне током летњих месеци, али и да за новац који се потроши за улазницу нигде више у тако пријатној атмосфери не може да се проведе толико времена. Треба само још да што више људи први пут дође и осети све погодности које пружа „Кварт“. Месецима у „Кварту“ очекују најновије филмове, међу првима „Монтевидео“ и још два домаћа филма у децембру. Све се више говори и о петом и шестом делу „Тесне коже“ али и другом „Зоне Замфирове“ који се очекују на новим медијима. Нових

филмова на класичној 35 милиметарској филмској траци сигурно више неће бити ,јер се будућност биоскопа везује за дигитализацију. Како велики број градова неће бити у ситуацији да обезбеди све што је потребно за квалитетну пројекцију појавио се и први путујући биоскоп, овога пута опремљен дигиталним пројектором помоћу кога се у мањим салама, током два или три дана, емитују најновији филмови. Уверен да седма уметност постоји само на великом платну Тошићу преостаје да позове што већи број посетилаца да се посетом биоскопу увере у све погодности које пружају нове могућности. Т. Радовановић

63

64

Ђорђе Симић

МАГАЗИН 24.11.2013.

Ретроспективна изложба Ђорђа Симића

- Симићево настојање да направи добру и лепу слику треба схватити као настојање да посматрачу понуди ону која охрабрује, јер само такве уливају наду у злим временима у којима живимо. - Уметност не може променити свет, али га може поправити и учинити лепшим и бољим.

- Уметник потврђује да је његова целокупна уметност заснована на аутентичним ликовним вредностима, вредностима боје линија и свега онога што је природа слике. - У времену механичких, машинских и електронских слика Симићеве представљају посебну драгоценост

Фото: М. Радовановић

НАДА У ЗЛИМ ВРЕМЕНИМА 65

МАГАЗИН

24.11.2013.

Р

66

етроспективна изложба краљевачког сликара Ђорђа Симића, која обухвата слике настале од 1958. године до данашњих дана, изазвала је велико интересовање како локалне културне јавности тако и уских еснафских кругова. Велико интересовање не чуди с обзиром да Симић више од пет деценија ствара особен свет уметности који почива на акварелу као доминантној техници његовог стваралаштва. То је и разлог да су изложба, и монографија о сликару која је прати, посвећене акварелу као есенцијалној тачки Симићевог рада. Отварање изложбе у Народном музеју било је прилика да се проговори и по која реч о животном амбијенту и широком друштвеном контексту у коме је деловао Ђорђе Симић иако сликарство није једино што га је одредило као уметника и човека. Више од свега то је велика уметничка природа која и данас плени енергијом, али и осебујни таленат и образовање који су утицали на деловање у више области. Осим што је сликар и педагог Ђорђе Симић је ликовни критичар и организатор бројних културних манифестација, изложби и ликовних колонија, а

свеукупни рад карактерише сликарев велики друштвени активизам. Уз ретроспективну изложбу Народни музеј је издао и значајну монографију у којој су садржани најважнији моменти животног и уметничког стваралаштва Ђорђа Симића, педагога који је био учитељ великом броју млађих краљевачких сликара. Ђорђе Симић је у једном тренутку седамдесетих година био главна покретачка енергија захваљујући којој су многи млади први пут видели Октобарски салон, Бијенале и друге манифестације. Као професор који је излазио из оквира шаблонских педагошких образаца Симић је увек био спреман да посаветује и много улагао у ученике што се показало кадо добра инвестиција на дуге стазе којима се кретао. Отварајући ретроспективну изложбу историчар уметности и ликовни критичар Сава Степанов је указао на стваралачку авантуру аутора која је почела веома рано. Разлог томе био је што је његова мајка Олга, један од првих ликовних педагога у Краљеву, успела да култивише неоспорни таленат свог сина. Као изузетан ликовни

педагог била је и наставница и другим значајним краљевачким сликарима, Мићи Михајловићу, Мићи Маравићу, Момчилу Антоновићу и другим уметницима који су код ње почели да се интересују за ликовну уметност и ликовно стваралаштво. Ђорђе Симић је имао срећу да га током даљег школовања усмеравају врсни педагози као што је у гимназији био Чеда Павловић, а на Вишој педагошкој школи у Београду Светолик Лукић за кога многи и данас мисле да је један од најзначајнијих и најбољих акварелиста у српској ликовној уметности. Све је то на самом старту определило Симића ка акварелу, иако не треба заборавити да се бавио и другим ликовним техникама.

- Симић слика акварел са изузетном вештином, али је та вештина само подлога за оно што хоће да нам представи својим сликама. Врло брзо је нашао тај јединствени мотив пејзажа и њим се бави свих ових година. Сликање пејзажа подразумева једну специфичну естетику, а код Симића је драгоцено то што кроз јединствену и неутралну тему можете да спознате дух времена, можете да осетите када

је слика настала, да ли је настала у неким ранијим временима којих се данас сећамо са изразитом сетом јер су била много релаксиранија. Ту се ради увек о неким светлијим ситуацијама. Касаније у неким кризним периодима видећемо пејсаже са тмурним небом, са тмурном атмосфером, за време бомбардовања неки су изразито тамни, и црне облаке које треба схватити метафорички. Нису безразложни ни неки наслови којима Симић означава аквареле као Мочвара, наслов циклуса који се дуги период бавио и који је најбоље окакрактерисао дух транзицијског времена у коме се мучимо свих ових деценија – каже Степанов. Иако ликовни критичар Симићево сликарство карактерише као лепо не треба то, каже, схватити у пежоративном смислу. Симићево настојање да направи добру и лепу слику треба схватити као настојање да посматрачу понуди слику која охрабрује, јер само такве уливају наду у злим временима у којима живимо. У кризама које преживљавамо увек је потребна духовна подршка коју може да пружи једино уметност па у том контексту треба схватити и став руског класика Фјодора Михаиловича Достојевског да уметност не може променити свет, али га може поправити и учинити лепшим и бољим. То је мисија коју својим сликарством и уметношћу

врши Ђорђе Симић, уметник који непоколебљиво верује у оно што ради и увек изналази нове могућности да у сликама изнедри нове изразе и поруке. И на овој изложби уметник потврђује да је његова целокупна уметност заснована на аутентичним ликовним вредностима, вредностима боје линија и свега онога што је природа слике. Тако уметници који доспеју до природе слике, као што је Симић, слушају своју властиту природу. Ђорђе Симић има неисцрпну снагу да понавља мотиве, да их поново изсликава. Иако не изненађује са колико прецизности и разлика је често насликан исти мотив у свакоме од њих је нађена нека нова вредност, а у времену механичких, машинских, електронских слика слике као Симићеве представљају посебну драгоценост.

- То су слике са аутентичним хуманим пореклом и то је најбоља порука коју је на изложби намењеној људима нама наменио сликар Ђорђе Симић – каже Степанов. Иако се током вишедеценијског уметничког рада бавио различитим сликарским техникама, сликао уљем, пастелом, линорезом и другим још од малих ногу га је једино акварел окупирао у континуитету. Разлоге за то покушао је да објасни у монографији ставом да је, као нежна техника, најближи његовом сензибилитету због

чега га и пореди са четири стиха неке лирске песме или музиком Шопена.

- Кад сам се 1948. године уписао у Београду у први разред основне школе прве бојице које смо као деца добили биле су водене бојице. Имао сам срећу да је моја мајка била наставник цртања, па је умела да ми покаже како се ради са тим воденим бојицама и то је настављено целог живота – каже Симић. Посетиоци изложбе Ђорђа Симића били су у прилици да виде и прве слике са јабукама и крчагом настале гимназијских дана на часу цртања код професора Павловића који је имао обичај да згужва новину, стави на њу две јабуке и остави ученицима да нацртају. Стицајем околности простор у Народном музеју у коме је постављена изложба исти је онај у коме је Симић са још 48 ученика окупљених око табле, која је неодољиво подсећала на штафелај средњовековних сликара, учио седми разред основне школе. Симић подсећа да се код човека који се искрено бави било којим послом, а уметношћу поготово, често јави сумња да ли је оно што је направио довољно добро, или треба још нешто да дода. У случају акварела небројано пута се показало да свако додавање само поквари слику што наводи на закључак да не треба ништа поправљати. Управо због сумње да нешто можда недостаје сликар настоји да направи следећу слику. Подсећање на Стојана Аралицу који је и у деведесетој години живота тврдио да још није направио најбољу слику повод је за размишљање да треба наставити за трагањем и поред изречене тврдње да је ово последња изложба. Отуда и потајна нада да ће ко зна када настати још по која слика од које би нека могла понети епитет најбоље. Изложба у Народном музеју биће отворена наредних месец дана, а сваког дана у времену од 10 до 12 сати у галерији ће бити Симић расположен да покаже још по коју слику која због ограниченог простора није могла да буде уврштенау ову јединствену изложбу. Т. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 24.11.2013.

69

24.11.2013.

МАГАЗИН

70

Н

акон 48 кривичних дела колико је само пре две недеље евидентирано у Полицијској управи Краљево прилично охрабрујуће делује податак да је у периоду између 11. и 17. новембра овај број пао на 21. О томе сведочи редовни седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за овај период. У структури кривичних дела и даље преовладавају она која се у полицијској терминологији карактеришу као дела општег криминала, а њих је у току недеље било двадесет пута више него оних које се сврставају у привредни. На основу статистике могло би се говорити и о већем него до сада успеху у откривању починилаца о чему сведочи податак да је од 21 позната једна трећина. Знатно је смањен и број прекршаја у области јавног реда и мира, па је 38 из претходног статистичког периода

заменило само четрнаест међу којима су подједнако заступљене туче и остали прекршаји. Чињеница да је туча било два, а осталих прекршаја три пута мање него само седам дана раније могла би да буде показатељ смиривања у овој области само ако се настави и у наредном периоду. Одавно припадници саобраћајне полиције нису, као што је то случај у претходних седам дана, евидентирали само три саобраћајне незгоде. И док су у две од њих по једна особа задобиле лакше телесне повреде укупна материјална штета достигла је 115 хиљада динара. За нешто мање од трећине смањен је и број прекршаја у овој области, а припадници саобраћајне полиције евидентирали су 116 учесника у саобраћају који су се огрешили о законске прописе који уређују стање у овој области. Ватрогасно –спасилачка јединица

учествовала је у гашењу два пожара у којима је причињена материјална штета од 315 хиљада динара.

МАСОВНА ТУЧА У СВАНУЋЕ Припадници криминалистичке полиције су Вишем јавном тужилаштву у Краљеву поднели кривичну пријаву против С.С. (1991) из Врдила због сумње да је извршио кривично дело које се карактерише као тешко убиство у покушају. Против Краљевчана С.В.

(1988), Д.К. (1986). А.Ф. (1981), З. Б.

(1969) и Н.Р. (1986), поднета је кривична пријава због сумње да су учествовали у тучи и седамнаестогодишње Б.М. због помагања учиниоцу после извршеног кривичног дела. С.С. је око 5 часова у суботу 16. новембра у Краљеву ножем задао убоде у пределу стомака двадесеттрогодиш-

Из Полицијске управе Краљево

СМИРИВАЊЕ У САМО СЕДАМ ДАНА њим Краљевчанима и то Ч.П. у угоститељском објекту на аутобуској станици, а Д.Н. у Улици октобарских жртава. Сумња се да му је малолетна Б.М. помагала скривајући нож који је користио у извршењу кривичног дела. С.В, Д.К, А.Ф. и Н.Р. су у ходнику тоалета истог угоститељског објекта тукли М.М. (1990) из Краљева кога је З.Б. приликом изласка ударио батеријском лампом са електрошокером, услед чега је овај изгубио свест и пао. Сви повређени су пребачени у Здравствени центар „Студеница“ где су Ч.П. и Д.Н. због задобијених тешких телесних повреда подвргнути хитној хируршкој интервенцији, а М.М. је указана лекарска помоћ због задобијених лаких телесних повреда. Увиђај су по овлашћењу надлежног тужиоца извршили припадници криминалистичке полиције који су одмах предузели мере на расветљавању овог

догађаја, а након проналаска и идентификације учесника туче ухапсили су и задржали до 48 сати С.В., З.Б. и Н.Р.

ЈУГО ОДНЕО ДВА ЖИВОТА На државном путу првог Б реда, који од Рашке води ка Новом Пазару, у Кућанима су у саобраћајној незгоди живот изгубила двојица Рашчана. До незгоде је дошло у уторак у 7,40 часова када је путничко моторно возило марке „југо“ рашчанске регистрације, којим је из правца Рашке управљао тридесетогодишњи Б.Ђ. са 68- годишњим сувозачем Д.Ј, предњим делом ударило у аутобус новопазарске регистрације којим је у истом смеру управљао С.Г. (1965) из Новог Пазара. Од задобијених повреда возач „југа“ је преминуо на лицу места, а сувозач у Медицинском центру у Новом Пазару у који је пребачен непосредно

након незгоде.

МАРИХУАНА НА СТАНИЦИ Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима, припадници Полицијске управе Краљево су запленили 402,80 грама марихуане, а по налогу заменика Вишег јавног тужиоца ухапсили и задржали до 48 сати Ж.Ћ. (1995) из Врњачке Бање, због сумње да je извршиo кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Само сат и по по поноћи припадници Полицијске испоставе за безбедност на железници су на аутобуској станици код Ж.Ћ. пронашли кесу са пет пакета биљне марихуане тешких укупно нешто више од 400 грама. Полицијски службеници су осумњиченог, у законском року уз кривичну пријаву, привели Вишем јавном тужиоцу у Краљеву. Т.Р.

71

72

МАГАЗИН 24.11.2013.

ТО ФО

Е Љ ДЕ НЕ

73

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs