MagazIN 80

МАГАЗИН Година II * Број 80 * 3. новембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

Јутрос отворена биралишта широм Косова и Метохије

МАГАЗИН

3.11.2013.

ИЗБОРИ ЗА БУДУЋНОСТ

2

По најновијем попису на Косову регистровано 1,1 милион пунолетних грађана док се на коначном бирачком списку налази око 1,7 милион имена.

- Од последњег пописа 68 хиљада младих је постало пунолетно, а на списак је додато и 52 хиљаде гласача који живе на северу покрајине

3

а великог предизборног скупа Грађанске иницијативе Српске у Грачаници, последњег дана предизборне кампање за локалне изборе на Косову и Метохији, први потпредседник Владе Србије Александар Вучић је поручио да се 3. новембра бира између будућности и опстанка народа и неизвесне будућности или нестанка народа на овом подручју. На локалним изборима се одлучује о стварању Заједнице српских општина за чије је формирање потребно најмање шест рекао је Вучић пред око 15 хиљада окупљених у центру Грачанице, иако различити фактори споља и на Космету раде на томе да их не буде толико. Позивајући грађане покрајине да буду мудрији у будућности, јер Србија више нити може, нити хоће, да ратује поручио је међународној заједници да, уколико жели подршку Србије, не примењује политику двоструких аршина. Иако званичницима Србије није дозвољено да говоре на предизборним скуповима на територији по-

МАГАЗИН

3.11.2013.

С

4

крајине у кампањи су учествовали премијери Турске и Албаније и на тим скуповима су истицане националне заставе. Са скупа у Грачаници је поручено да садашња власт мора да води мудрију политику него што су то радили други, јер Србија не може да буде сама у свету,али мора да покуша да у договору са светом добије оно што је њено, да се сачувају српска огњишта, а да се на Космету рађа више деце која ће имати бољу будућност, боље школовање и више посла. Позив на гласање поновио је и министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин поруком да више никада не дозволе да их Ибар дели на северне и јужне Србе. Двојица маскираних нападача напали су у петак вече северној Митровици кандидата Грађанске иницијативе „Српске“ за градоначелника овог града Крстимира Пантића испред зграде у Колашинској улици у северном делу Митровице у којој живи. Пантић је један од петорице кан-

дидата за градоначелника овог града на данашњим изборима, а Грађанска иницијатива „Српска“ је саопштила је да је напад на њиховог кандидата напад на слободу избора, говора и интересе Владе Србије. У саопштењу „Српска“ најоштрије осуђује како ово, тако и све остале врсте насиља над Србима на Косову и Метохији која су до данас остала нерасветљена, а међународној заједници, представницима Еулекс и ОЕБС упућен је позив да испитају напад иако је насиље неће омести у чврстој одлуци да изађе и победи на изборима. Вешћу о нападу ужаснута је и Канцеларија за Косово и Метохију која поручује српском народу да терор и насиље не смеју да их поколебају да изађу на изборе. У саопштењу Канцеларије упозорава се на опасност од криваца без имена и презимена и некажњених злочина чије последице могу бити озбиљне и непредвидиве. Зато ће излазак на локалне изборе и избор најбољих представника бити гаранција да ће Срби на Косову и Мето-

хији моћи да остану и опстану. Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић и министар без портфеља у Влади Србије задужен за Косово и Метохију Александар Вулин оценили су да је напад на кандидата Грађанске иницијативе „Српска“ напад на Србију и Владу Србије и позвали Србе да изађу на изборе на Косову због своје будућности. Стефановић је новинарима у Скупштини Србије рекао да Пантић на Косову представља државу Србију и напад на њега је напад на Србију, па због овог напада очекује оштар одговор државе. Уверење да су батинаши, који су ово то урадили за инетересе Хашима Тачија, а против интереса српског народа, довољан је разлог да сви Срби изађу на изборе и покажу да хоће да се боре за нормалну будућност у којој ће Срби бити сигурни и безбедни на територији читавог Косова и Метохије. Напад на Крстимира Пантића оцењен је као кулминација политике насиља и мржње која се спроводи над

свима који желе да подрже државу Србију и Владу Србије на простору Косова и Метохије. Вулин верује да, уколико се овакви напади не зауставе, Косово и Метохија никада неће бити место где ће цивилизовани и пристојни људи моћи да живе, а без изласка на изборе и формирања Заједнице српских општина слични напади могу бити део свакодневице. Неизласком на изборе, верује он, Срби губе шансу да имају свог градоначелника, полицајца и судију. Напад на Крстимира Пантића осудио је и шеф Мисије ОЕБС на Косову амбасадор Жан Клод Шлумбергер и изразио уврење да ће косовске безбедносне снаге предузети све неопходне мере да осигурају безбедно и сигурно окружење за данашње изборе. Уследио је и позив органима надлежним за спровођење закона да истраже овај напад и казне починиоце. Мисија ОЕБС иначе прати изборе у четири северне општине Косова у складу са бриселским споразумом. Једна трећина људи чија имена су

на Централном бирачком списку не живи на Косову или су преминули, тврди приштински дневник „Коха Диторе“. Списак је увећан за више од пола милиона имена, тврди дневник и наводи да је по најновијем попису на Косову регистровано 1,1 милион пунолетних грађана док се на коначном бирачком списку налази око 1,7 милион имена. Од последњег пописа 68 хиљада младих је постало пунолетно, а на списак је додато и 52 хиљаде гласача који живе на северу покрајине. У исто време „Трибуна“, позивајући се на шефицу Централне изборне комисије Косова Валдете Дака, пише да се материјали за данашње локалне изборе неће више мењати. Техничка припрема свих материјала је завршена и више неће бити измена, рекла је она и додала да је направљен огроман компромис да би се осигурало учешће Срба на изборима. Њено саопштење реакција на кандидата Српске грађанске листе Крстимира Пантића да ће позвати на бојкот избора уколико изборни материјали нису неутрални.

5

МАГАЗИН

3.11.2013.

Грађанска иницијатива Горанаца позвала је Горанце у централној Србији и на Косову да изађу на изборе и тиме дају допринос заједничким напорима Београда, Приштине и Брисела да се успостави грађанско друштво уз пуно поштовање људских права и других права неалбанаца. Изласком на изборе Горанци ће показати политичку зрелост, лишену дневно-политичких свађа, и допринети враћању отете општине Гора, пише у саопштењу Грађанске иницијативе Горанаца које је потписао Орхан Драгаш. Министар задужен за Косово и Метохију Александар Вулин поновио је да Срби треба да се окупе око своје владе и заставе како би задржали и ојачали власт на Косову и Метохији, а да би то урадили, важно је да у што већем броју изађу на изборе. Уколико након избора не буде формирана заједница опшптина неће бити пренета уставна овлашћења нити финансиран живот на територији покрајине. Уколико бојкот буде висок сигурно је да градоначелник Косовске Митровице неће бити Србин, а ако се то деси доводи се у пи-

6

тање и Заједница српских општина, живот на Косову и Метохији, и даље финансирање на том простору. Канцеларија за Косово и Метохију уплатила је по 10 хиљада динара свакој беби рођеној на територији покрајине у првој половини ове години, на основу података добијених од општина са територије покрајине, а акцију помоћи свим рођеним бебама покренула је у циљу подршке порасту наталитета у српској заједници. Родитељи 218 беба из општина Гњилане, Вучитрн, Косовска Митровица, Србица, Косовска Каменица, Исток, Ораховац, Зубин Поток и Обилић добиће новац наредних дана. До јула је у Косовској Миторовици рођено 64, у Гњилану 53, а у Зубином Потоку 33 бебе. На основу податка из прошле године очекује се да ће ове године по 10 хиљада динара добити више од хиљаду беба. Родитељи беба рођених у другој половини године, као и они из општина које потпуне податке о новорођеној деци тек треба да доставе, новац ће добити накнадно.

Дневник „Трибуна“ преноси став британског амбасадора у Приштини Ијана Клифа да Косово није Косово без Срба и упозорење на последице манипулације изборним процесом које могу угрозити европску будућност Косова ако избори не буду регуларни. Да ће избори имати огроман утицај на преговоре Приштине и Брисела о споразуму о стабилизацији и придруживању верује и норвешки амбасадор Јан Братау тврдњом да ће исход имати велики утицај на начин на који земље Европске уније оцењују напредак Косова. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је Србима на Косову да се, поводом избора, управљају према чињеници да нико на свету не би гласао за прихватање насиља одузимања државне територије државе која је са том територијом призната као чланица Уједињених нација. Он је подсетио да је и по резолуцији 1244 Савета безбедности Србија је у Уједињеним нацијама са Косовом и Метохијом као неотуђивим делом њене територије, тако да би свако гласање значило прихватање насиља и

насилно отимање од Србије њеног неодузимљивога дела, који је срце свеукупне њене историје и њенога бића. Канцеларија за Косово и Метохију је пет дана пре избора позвала све заинтересоване који имају право гласа на локалним изборима, а који то право нису искористила гласањем путем поште, да се пријаве за организовани превоз. Сва лица су могла лично, или електронским путем, да изврше проверу да ли се налазе у бирачком списку Централне изборне комисије Косова уносом презимена, имена и датума рођења на веб сајту www.kqzks.org/sr/gdje-cete-glasaD. Превоз потенцијалних бирача организован је до крајњих дестинација са пунктова у Врању и Бујановцу за општине Косовског Поморавља укључујући и Урошевац, Суву Реку, Шрпце, Призрен и Драгаш и Косовска Митровица за општине Пећког, Косовско-Митровачког и Косовског округа без Урошевца. Делегација Града Новог Сада са гра-

доначелником Милошем Вучевићем отпутовала је у дводневну посету општини Штрпце, како би пружила подршку грађанима у српским општинама. Приликом посете општини Штрпце, Вучевић је заједно са представницима Зрењанина, Соко бање и Титела потписао Споразум о сарадњи на суфинансирању изградње вртића на Брезовици са председником Привременог органа општине Штрпце Иваном Реџићем. Чланови делегације су присуствовали великом завршном предизборном митингу у Штрпцу, како би позвали косовске Србе да у што већем броју изађу на локалне изборе. Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон позвала је у четвртак премијере Србије Ивицу Дачића и Косова Хашима Тачија да исту визију и храброст, коју су имали на почетку процеса дијалога и при постизању априлског споразума, покажу како би осигурали фер изборе на Косову. Ештон је указала да поред испуњавања услова из

бриселског споразума овај изборни процес мора бити корак напред у консолидацији косовске демократије. Локалне изборе на Косову оценила је као кључне за будућност, важан елемент у примени априлског споразума и процес нормализације односа између Косова и Србије. Тужилаштво у Косовској Митровици донело је одлуку да обустави истрагу против министра Александра Вулина, након што је установљено да је он 16. октобра ушао на Косово железничком линијом. Истрага против Вулина због неовлашћеног прелаза границе покренута је 24.октобра после чега је суд издао налог за његово хапшење. Тужилаштво је 29. октобра примило извештај косовске полиције у коме се наводи да су током истраге осигурани докази на основу којих се установило да је Вулин 16. октобра на Косово ушао возом на линији Краљево-ЗвечанСеверна Митровица, а железничка пруга је овлашћени гранични прелаз. Т. Радовановић

7

Пред локалне изборе на Косову и Метохији

МАГАЗИН

3.11.2013.

АТМОСФЕРА СТРАХА И НЕИЗВЕСНОСТИ

8

страживање у четири општине на северу покрајине укључило је две фокус групе и анкетирање 560 пунолетних грађана, а проверавало политичку културу и понашање, односно став према изборима, и перцепцију бриселског споразума у постојећем политичком и правном амбијенту. Општи утисак након истраживања јавног мњења о ставовима грађана уочи данашњих избора показују да мали број институција у земљи знају за реално стање у овом делу покрајине. Показало се да на северу постоји доста јак позив на бојкот у атмосфери страха и неизвесности коју у Митровици додатно отежава мобилни разглас са кога се и током ноћи емитују патриотске

И

песме и позив на бојкот избора. Стиче се утисак да је кампања исувише добро организована да би могла да буде резултат само једног извора, а коментари српске заједнице потврђују да је до сада најпрљавија кампања која збуњује и плаши. И док се званична кампања темељи на етничкој и националној мобилизацији, и страху од губитка посла, тешко је сагледати како ће изгледати постизборни живот у светлу чињенице да је тешко поверовати да само једна опција може да обезбеди апсолутну већину. Подела на Србе и Албанце није толико изражена на северу, а главна тема су међусрпски односи, проблеми поверења и политички конфликти. У предизборној атмосфери коју каракте-

рише неповерење према вођама локалне заједнице, који немају дефинисано мишљење и извршавају задатке из Београда не консултујући се са грађанима које представљају, сви очекују промене иако не знају шта оне доносе. Зато није необично да би многи желели да стање остане као што је било и до сада. Истраживачи су уочили драстично непознавање косовских закона, јер Срби себе не доживљавају као део целине која се зове Коосово. Смиривању тензија никако не доприноси листа коју подржава званични Београд, а грађани верују да их више дели него повезује. На основу свега се намеће закључак да српска заједница на парламентарним изборима који се очекују

неће моћи да постигне оно што јој гарантују закони и устав Косова. Кључни проблем на северу покрајине су неизвесност и одсуство дугорочније стратегије, а неизвесност коју генеришу дугогодишњи проблеми има неколико димензија. Једна је последица чињенице да постоји правни и институционални вакум и да се не зна који закони важе. Са друге стране економска несигурност је последица незапослености због ниског нивоа економске активности и развијености, тако да политика остаје једини начин да се дође до средстава. Руководилац истраживања Бироа за друштвена истраживања Зоран Гавриловић тврди да косовски Срби односе са Албанцима нису препознали

као доминантан проблем колико егзистенцијални проблеми. Показало се да економски и егзистенцијални проблеми доминирају у свим општинама, сем Звечану где је то инфраструктура. Кад је у питању функционисање институција јавни и друштвени сервиси су добили позитивну оцену, док су институције које треба да гарантују владавину права пале на испиту због просечне оцене испод два.

- Мерили смо задовољство разним аспектима живота, а утврдили да су испитаници најмање задовољни материјалном ситуацијом и заштитом од криминала и корупције. Оно што је добро, имајући у виду да не функционише судство и полиција, је да уместо иснтитуција које треба да регулишу од-

носе међу људима имамо неформалне односе који их регулишу и држе ниво стаблности, па нема више криминала и ексцеса – каже Гавриловић. Трећина становништва у четири општине севера Косова и Метохије живи испод просека, половина на нивоу просека, а само 20 посто изнад. Зато приоритетним сматрају смањење незапослености, сиромаштва и криминала, а побољшање инфраструктуре. На основу свега намеће се закључак да пре било каквог решавања односа са Албанцима треба решити проблеме на нивоу српске заједнице. Ако се не реше егзистенцијални проблеми увек ће постојати они који су незадовољни, плашљиви и немају довољно поверења, ни жеље, да уђу у комуникацију

Фото: М. Радовановић

- Истраживање Форума за етничке односе и Центра за развој заједница из Косовске Митровице, спроведено крајем септембра у четири општине на северу Косова, показало је да уочи локалних избора 3. новембра постоји атмосфера страха и неизвесности и да је српска заједница подељена. - На северу покрајине доста је јак позив на бојкот локалних избора, а најизраженији је у Косовској Митровици

9

3.11.2013.

МАГАЗИН

10

са другом страном. Посебан проблем представљају лична безбедност и слобода кретања коју би, уз владавину права, требало да обезбеди међународна заједница. Чињеница да готово 60 одсто испитаних сматра да је кључна ствар унапређење положаја сваког Србина потврђује да легитимитет нове заједнице не лежи у стварању институција, него моделу који ће довести до унапређења положаја ма где живели на Косову. Значајан део учесника фокус група исказује потребу да преузме одговорност и крене неким од три пута на који су указали. Један је да оду са Косова јер сматрају да су изиграни, други да прогласе аутономију на северу и затраже подршку истока, а трећи да преузму ствар у своје руке са ексклузивним правом преговарања са западом и приштинским институцијама. Разлог за то виде у чињеници да нису били довољно укључени у досадашње преговоре, ни имали утицај на креирање бриселског споразума. Идеални политичар за кога би гласали је Србин који има интегритет и реализаторске спосбности да може код владе и међународног фактора да избори што боље услове за Србе са Косова. Трећина испитаних признаје да су осредње пратили бриселски споразум, а само четвртина интензивно. Чак 40 одсто њих га није прочитало, али зна шта садржи, а 30 одсто уопште није било у прилици да чита.

- Кад би сада организовали референдум на северу Косова бриселски споразум не би прошао. Заједницу општина подржава 40 одсто испитаних, док део који се односи на владавину права, судове и полицију тек 12 до 15, док скоро 30 до 40 посто немају став што говори да у неким новим преговорима треба остварити озбиљну комуникацију са онима на које се споразум односи. У Косовској Митровици имамо натполовичну подршку дела који се бави статусом заједнице општина. Најмања подршка је у Звечану и Зубином потоку, а скоро половина узорка нема поверења у институције и лидере. Док би 13 посто поступало онако

како би рекле институције које заступају интересе Срба само 4 посто би послушало лидере. Млађи и образованији, као и они који имају некретнине у централном делу Србије, иселили би се тако да прича о бриселском споразуму надилази причу о изборима. То је тема којом треба да се позабаве и Приштина и Брисел, јер би нови тралас избеглица био пораз њихове политике – каже Гавриловић. Читавих 60 посто анкетираних локалне изборе види као легализацију косовске независности, а само 19 да су у функцији стварања заједнице општина. Људи са којима су разговарали истраживачи незадовољни су поступањем владе и грађана Србије, а модел Републике Српске виде као начин за решење проблема. Разлоге за излазак на изборе виде у жељи да се унапреди положај, узму ствари у сопствене руке и утиче на остваривање интереса и права. Скоро половина анкетираних потврђује да неће изаћи на изборе, четвртина размишља да ли да изађе и за кога да гласа, док је само 18 одсто потврдило намеру да гласа. Број оних који би изашли на изборе и прецртали листић достигао је 9,4 одсто. На основу свега се намеће закључак да је кључни фактор који ће утицати на излазност безбедност током кампање и на дан избора. Други је регуларност избора, док се програми и људи на листама налазе на трећем месту. Главни проблем севера Косова данас је незапосленост. У време кад не раде институције, и нема поузданих извора података, нико не зна колика је стопа незапослености, али се верује да премашује 50 одсто. То и чињеница да нема инвестиција додатно појачавају осећај несигурности у ситуацији кад раде само јавна предузећа, нешто трговине и пољопреивреде. Посебан проблем је лоша инфраструктура, чести прекиди у напајању струјом и водом. И док лети нема воде, а зими струје, поједини делови су због непостојања путева одсечени од света, па мештани размишљају о одласку у друге средине. Поред инфраструктуре

обавеза државе је да успостави квалитетно образовање као предуслов за предузетништво, покретање бизниса и економски опоравак. Осим високог степена корупције и нетранспарентног трошења средстава која пристижу из различитих извора у веома лошем стању је и правосуђе. Аналитичари указују на развој институција као предуслова за економски опоравак, а искуство показује да је потребно 10 до 40 година да би се постигли завиднији успеси у борби против корупције. Највећи број грађана севера решење види у улагању у мала и средња предузећа. Посебан проблем је што се живи од јавног сектора, нема приватизације и тржишта, па је оправдан страх великог броја људи од могућности да изгубе посао. Економиста Данило Шуковић указује на реалност коју треба очекивати, а која се односи на отпуштање вишка радника уз социјални програм.

- Кључна ствар земаља у транзицији код приватизације предузећа треба да буде рађање нових предузећа која ће апсорбовати раднике који су изгубили посао. Уз нужни приватизацију и социјални програм треба се побринути да становништво не буде препуштено само себи, и да се не исељава, па се морају припремити социјалне мере док приватна предузећа не почну да се развијају. Анкета је показала да је велики проценат људи успео у приватном бизнису. Они желе да се ослоне сами на себе, а држава треба да прави стратегију како да се валоризују ресурси које имају, да се бави инфраструктуром, образовањем, здравством и јавним предузећима – каже Шуковић. Општи утисак након истраживања је да и бриселски споразум и економска ситуација треба да се предоче свима пре него што се створе услови за развој приватне иницијативе уз обавезу државе да прилагоди социјани програм који ће пратити промене док људи не почну да живе од сопственог рада. Т. Радовановић

Зоран Гавриловић

11

Фото: Медија центар

МАГАЗИН

3.11.2013.

Посета министра урбанизма и грађевинарства

12

ХЛАДАН ТУШ ЗА ЛОКАЛНУ ВЛАСТ

Фото: М. Радовановић

- Министарство урбанизма и грађевинарства неће више да сарађује са краљевачким грађевинарима. - Вршењу тешких кривичних дела при конкурисању са фиктивним ценама доприноси подршка политичара, па је крајње време да се са таквом праксом прекине. - Власници великих гиганата су у затвору, фирме у стечају, а радници на улици.

- Прекорачење цене градње највише 10 одсто од уговорене вредности. - Неизвесна градња станова у Доситејевој улици.

– Без турске донације за завршетак Аеродрома „Морава“

13

ако се очекивало да посета министра урбанизма и грађевинарства Велимира Илића, поводом почетка радова на изградњи седам станова за социјално угрожене породице, има протоколарни карактер претворила се у оштру критику коју је градоначелник Краљева Драган Јовановић оценио разочаравајућом. У оквиру Програма социјалног становања у Рибници је планирана изградња зграде у којој би, поред седам станова за социјално угрожене, требало да буду смештене и просторије Месне заједнице Рибница. Прошле не-

МАГАЗИН

3.11.2013.

И

14

деље потписан је уговор о градњи са извођачем радова, предузећем „Банковић“ из Сурдулице, а неколико лопата бетона требало је да послужи само да се на свечан начин обележи почетак радова. За пројекат вредан 30 милиона динара из буџета ресорног министарства је, преко Републичке агенције становања, издвојено15 милиона, а исто толико је, кроз земљиште и примарну инфраструктуру, обезбедио град. На простору од 520 квадрата бруто површине корисна површина достиже 328 квадратних метара, а извођач се обавезао да зграду заврши за

210 дана. Осим министра Илића отварању градилишта присуствовао је градоначелник Краљева са сарадницима, директорка Републичке агенције за становање Маја Лакићевић и директор Општинске стамбене агенције Миодраг Вујовић. Кашњење, пробијање рокова и вишеструко више цене од уговорених већ су постали заштитни знак свега што се гради у Србији, што се показало и код овог објекта чија је градња требало да почне још пре неколико месеци, али је закаснила због тендера. Колико ће чи-

њеница да се улази у зимски период године утицати на динамику радова биће познато кад истекну уговорени рокови. И ма колико да је почетак радова био повод за окупљање на локацији у Рибници много више интересовања представника локалне самоуправе и медија привукле су нове информације о урбаној регенерацији насеља у Доситејевој улици о којој се већ три године пласирају контрадикторне информације. Последње које је изрекао министар Илић деловале су као хладан туш, пре свега на представнике

локалне самоуправе. Средства која су у Краљеву очекивана за радове у Доситејевој улици била су намењена избеглицама, а правна процедура око пренамене средстава из кредитних линија је компликована. Иако је претходна власт имала на располагању две године поступак око обезбеђења није завршен, јер није прибављена сва документација.

- Ми нећемо Краљевчане оставити без тих станова и наћићемо начин како да завршимо зграде, али не можемо да обећамо бланко, као претходни премијер, иако није било документа-

ције коју тражи банка. Процедура је сложена, а поред сагласности банке треба да се заврши и низ других ствари, склопе уговори са сваким од станара и дефинишу уговорне обавезе. Сваки од станара треба да се одрекне постојећег објекта и дефинише ко ће да плати разлику у вредности стана – каже министар Илић. Како документација за изградњу није комплетирана нови министар финансија не дозвољава подизање кредита за радове који не могу да почну одмах. Чињеница да је градња станова у Доситејевој улици планирана за март

15

3.11.2013.

МАГАЗИН

16

2015. године наводи на закључак да би тек непосредно пре тог рока требало разговарати о кредиту. У новом буџету зелено светло за градњу добили су само пројекти за које је прибављена комплетна документација, који су у фази извођења или могу одмах почети. И поред свега, потврдио је Илић, министар финансија је дао писмену изјаву о реализацији пројекта у Краљеву чим се комплетира документација. До овако ригорозног односа према кредитима дошло је након анализе која је показала да у Србији постоје уговори о градњи вредни 3 милијарде и 200 милиона евра, а у највећем броју случајева проблеми се јављају кад треба да почну радови. Министар финансија сматра да је изузетно велико оптерећење за државу да сервисира толики кредит, а да нема реализације, а овакав став темељи на чињеници да су поједини пројекти у планираном року реализовани само са 12 до 18 одсто. Отуда влада није спремна да подржи оне чији проценат реализације не прелази бар половину планираног. Из истих разлога изостао је и почетак радова на Моравском коридору у наредној иако је било обећања да ће радови почети у пролеће ове године. Министар Илић подсећа на понуду за градњу 20 хиљада станова у Србији од којих пет хиљада већ наредне године. Намењени су угроженим категоријама становништва, самохраним мајкама, инвалидима и особама без посла, а преговори о јефтиним кредитима са ниским каматним стопама и дугим грејс периодом су при крају Видно разочаран градоначелник Јовановић није пропустио прилику да подсети министра да је град учинио све што је до сада тражено, а потврду доброг рада поткрепљује чињеницом да су протекле недеље у Краљеву боравили европски банкари.

- Град је уложио много напора и труда око урбане регенерације, а ја

сам разочаран у смислу што овако нешто сазнајем данас кад је већ требало да се све заврши на Одбору за финансије. Никада од нас из локалне сампоуправе нико није тражио било шта да дорадимо, а иако сам веома нерасположен немам разлога да сумњам у све ово. Битно је да радови почну у марту 2015. по динамици која је раније утврђена, а овакви потези и вакум између локалне самоуправе и владе је благо речено изнанађујући. Све је било готово и у реду, а и од банке смо похваљени за сажету студију изодљивости која се тражила. Да је дошло до заокрета у Министарству финансија које финансира само пројекте који су потпуно готови, нико није рекао ништа, нити смо имали било какву информацију о томе – рекао је Јовановић.

Аеродром Да у Србији обећања често немају реалну основу доказује и завршетак радова на конверзији Аеродрома „Морава“. Иако се до прошлогодишњих избора говорило да је пуштање у редован путнички саобраћај само питање дана Илић тврди да је актуелни министар одбране тек ових дана дао сагласност за реализацију пројекта. Претходна влада је постигла договор са турским донаторима за десет милиона евра, али се касније испоставило да је услов за то да радове вредне 28 милиона евра изведу њихови грађевинари. Процена да су домаћи грађевинари спремни да посао заврше за 18 милиона евра наводи на размишљање да се захвали на донацији, а даљи радови изводе у сарадњи са партнерима из Уједињених арапских емирата.

Хала спортова После оног који је уследио након информације о стању радова у Доситејевој улици као хладан туш деловала је тврдња министра

Илића да Министарство грађевинарства и урбанизма више неће да сарађује са краљевачким грађевинарима који врло често у току извођења радова мењају цене што влада више неће да толерише. Све што се уговори, тврди Илић, мора да се испоштује а прекорачење вредности радова не сме да пређе 10 посто. Све остало мора на себе да преузме извођач. Овакве оцене пре неколико година изрекао је и тада актуелни министар Милутин Мркоњић, приликом посете радова на реконструкцији моста преко мораве на Камиџори, али је врло брзо тврдио супротно.

- Не може да се почне са једним ценама, а да у окончаној ситуацији вредност буде дупло већа. Имамо у Краљеву грађевинара са којима више нећемо радити, јер су навикли на систем рада који ова влада не може да толерише – каже Илић. Одговорност морају да преузму и надзорни органи како не би могло да се догоди, као у случају хале спортова, да се почне са ценом нижом од пола милиона, а заврши са преко милијарду и 100 милиона динара. Вршењу тешких кривичних дела при конкурисању са фиктивним ценама доприноси подршка политичара па је крајње време да се са таквом праксом прекине. Све то утицало је, каже министар Илић, да су власници великих гиганата у затвору, фирме у стечају, а радници на улици. Стотине пројеката из Програма помоћи грађевинској индустрији Србије је реализовано без тендера на основу слободне погодбе и са изузетно ниским ценама које су до завршетка радова вишеструко нарастале. Министар Илић то оцењује пљачком која је грађевинарство довела у тежак положај, па помоћ у спречавању сличних подухвата у наредном периоду очекује од локалних власти, инспекцијских и надзорних органа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Велимир Илић

17

Покрет за Краљево најжешћи критичар власти

МАГАЗИН

3.11.2013.

МАЛО БРИГЕ ЗА ИНТЕРЕСЕ ГРАЂАНА

18

Др Љубиша Јовашевић

Фото: М. Радовановић

- Далеко од очију јавности одржавају се састанци на којима се од селективно изабраних учесника тражи подршка изградњи мини хидроцентрала на Ибру. – Ни три године после земљотреса локална управа не помаже власницима малих и средњих предузећа да санирају последице и запосле нове раднике. – Залагања за смањење јавне потрошње у супротности са поступцима власти. – Избори у месним заједницама пред Уставним судом

19

тренутку кад се учинило да су бране на Ибру већ заборављене представници Покрета за Краљево, у политичком свету најжешћи противници овог пројекта, упозоравају на неколико скупова са малим бројем оних који би од градње имали користи. При том се нико није сетио, или није желео, да на састанке који су обавијени велом тајне позове и представнике оних које заступају супротно мишљење. У само 24 сата одржани скупови у Краљеву, Ушћу и Богутовцу требало је, оцењује председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић, да послуже само као покриће захтеву за средствима из европских фондова, јер пара за изградњу нема, а један од услова за то је сагласност становништва и подршка идеје о изградњи. Стога организатори нису позвали никога од противника градње, а нису имали одговоре ни на бројна питања представника Покрета за Краљево који су се непозвани појавили у Богутовцу. Више од негативних последица на читав регион малобројне селективно одабране мештане интересовао је статус локалног пута и кафане у овом месту. Утисак који је са скупа понео др Јовашевић наводи на размишљање да компанија која је заинтересована за изградњу брана неће моћи да реализује тај веома скуп пројекат, а да они који заступају идеју о изградњи желе да зараде на терет европских фондова. Др Јовашевић подсећа да је Покрет за Краљево од почетка, након низа консултација са еколозима и представницима научних института, започео кампању против градње, а бране на Ибру су биле и повод да својевремено напусте коалицију на власти у Краљеву. Без одговора су остала бројна питања, међу њима и оно о експропријацији земљишта које према важећим законима то не дозвољава страним држављанима као већинским власницима предузећа укљученим у овај подухват. Уз констатацију да италијански парламент неће да ратификује уговор који је са српским партнерима потписала компанија Сећи, зато што се као несолвентна налази на црној листи, поставља се и низ других питања.

- Шта ми добијамо, ко измешта путеве и пругу, ко ће да омогући живи свет који ће бити нарушен, ко ће уклањати ђубре и правити бране на бујичним потоцима да се не замуљи језеро, какве ће последице бити по снабдевање Краљева водом и минералне воде Матарушке Бање, како ће изградња утицати на квалитет ваздуха због испаравања воде из језера, да ли су консултовали биологе по питању раседа што је индикативно за поспешивање сеизмичких активности – пита др Јовашевић подсећајући да је својевремено влада Југославије одустала од пројекта изградње тридесет метара високе бране код Лакта након хаварије на сличној у северном делу Италије. Још један повод за бескомпромисну борбу је пре три недеље одржан састанак у Београду на коме је дошло до оштрог сукоба између заговорника градње хидроцентрала и стручњака Геолошког факултета који су тврдили „да је главни пројектант машински инжењер који нема везе са бранама, да геологе нико није питао и да постоји велика опасност по живот људи“.

- ФНРЈ је имала далеко више респекта према грађанима него ова власт која се смењује и гледа профит из сумануте жеље да зараде неки новац, или га препусти другима – каже др Јовашевић. Критике др Јовашевића усмерене су и на најновији порез на

МАГАЗИН

3.11.2013.

У

20

имовину који је квадратни метар стана у Краљеву оптеретио више него онај у Београду, а локалној самоуправи замера што ни три године након земљотреса није ништа учинила да помогне власницима малих и средњих предузећа, иако се за то декларативно залаже. Разлог лежи у чињеници да још није спремна да се одрекне дела прихода увођењем пореских олакшица, иако би то помогло предузећима која су претрпела велику штету у земљотресу да санирају последице и запосле нове раднике. Бројни нови пројекти који је требало да растерете градску касу и допринесу смањењу јавне потрошње помпезно су најављивани током читаве године. Један од њих био је и закуп на 99 година, по веома повољној цени за квадратни метар корисне површине, простора у Дому друштвених организација чиме би се решио проблем смештаја две школе, свих политичких и других невладиних организација. Испоставило се да осим приче и обећања о уштедама није било ништа, па злобници говоре о само још једном обећању за једнодневну употребу. Колико је онима који се куну у потребу штедње то заиста приоритет сведочи понуда Културном центру „Рибница“ да се, до завршетка радова на санацији зграде у Рибници, пресели у просторије Дома друштвених организација у коме има довољно празног простора. У Покрету за Краљево имају информацију да се од ове идеје одустало, а да се воде разговори о закупу другог простора по знатно вишим ценама. Остаје, каже др Јовашевић, да се види какве ће бити понуде на тендеру који треба спровести пре доношења коначне одлуке. На основу ставова опозиције, а у критици власти најоштији је Покрет за Краљево, могао би се стећи утисак да представници власти не раде ништа, а и да оно што ураде ураде наопако. Повод за такво размишљање лежи у чињеници да је начелник Одељења за привреду и финансије направио нацрт буџета за наредну годину у коме неме средстава за издвајање Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“, па ће то бити предмет ребаланса. Сем тога није формирана ни комисија која треба да учествује у реализацији деобног биланса, већ је све препуштено представницима Здравственог центра што пред локалну зајдницу може поставити значајне издатке.

- Поставља се питање зашто град не штити своје интересе, да ли градоначелник зна шта треба да ради, о чему се ради кад су у питању његови саветници и чланови Градског већа од којих се нико не оглашава и не учествује у овим пројектима – каже др Јовашевић, један од најжешћих критичара председника Скупштине града који још није расписао изборе за чланове савета месних заједница којима је истекао мандат много пре конституисања актуелне владајуће већине у Краљеву. Иако би бројним политичким факторима одговарало да се представници у овим телима на скуповима у месним заједницама бирају акламацијом из Покрета за Краљево указују на неопходност тајног гласања. У супротном прете тужбом и покретањем поступка за оцену уставности оваквог поступка пред Уставним судом Србије. Време које предстоји треба да пружи одговоре на бројна питања, између осталих и о потреби промене пословника о раду локалног парламента због тврдње председника да шефови одборничких група злоупотребљавају постојећи. Т. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 3.11.2013.

Три године после земљотреса

- Педесет грађевинских екипа је првих дана након земљотреса прегледало око 24 хиљаде стамбених објеката, више од 16 хиљада индивидуалних и око 8,5 хиљада намењених колективном становању. - Након прве провере процењено да треба срушити 1.700 објеката.

- Сенка на санацију последица земљотреса бачена је после мајских избора прошле године када су интензивиране приче о злоупотребама које нису доказане

Фото: М. Радовановић

ОБНОВА ГРАДА У РЕКОРДНОМ РОКУ

23

3.11.2013.

МАГАЗИН

24

Радоица Кочовић

ада је на данашњи дан пре тачно три године Краљево у првим јутарњим часовима погодио земљотрес магнитуде 5,4 степена по Рихтеровој скали први проблем са којим се срело градско руководство био је правни вакум између старог и новог Закона о ванредним ситуацијама. Краљево, као ни друге локалне самоуправе у Србији, није имало формиран Градски штаб за ванредне ситуације нити руководство едуковано за функционисање у њима. Захваљујући само искуству радника Одељења за ванредне ситуације, и сналажљивости руко-

К

водства града, само двадесетак минута након главног удара почео је организован рад на отклањању последица као да постоји Штаб за ванредне ситуације који је легализован на првој наредној седници Скупштине града. Уз помоћ Републичког штаба, премијера и Сектора за ванредне ситуације врло брзо се правим корацима кренуло напред. Метеоролошка прогноза указивала је на само још неколико дана без падавина, а чињеница да је највећи број кровова на територији града био оштећен упућивала на потребу да се санирају прво они како штета не би била већа. Како је на првом месту била безбедност грађана прво је требало уклонити све оно што би могло да је угрози. Начелник Градског штаба за ванредне ситуације Радоица Кочовић се сећа да је пред истицај другог сата новог дана гледао филм на телевизији, па у првом тренутку и није схватио шта се дешава све док није почела да шкрипи арматура и да се љуља зграда у којој је становао. Мање од пола сата било је потребно да стигне до радног

места где су се већ налазили начелник Полицијске управе и градоначелник са замеником и помоћницима. Први подаци Центра за обавештавање указивали су на епицентар земљотреса у реону села Лесковац код Груже, па је извиђачка екипа кренула у том правцу да утврди какво је стање на терену. Када је након нешто више од пола сата потврђено да нема значајнијих оштећења на објектима стигла је информација од Републичког сеизмолошког завода који је лоцирао епицентар у реону између Сирче и Поповића. Никада у новијој историји Краљева није забележен тако јак потрес, па је било логично понашање грађана, посебно оних из зграда са више спратова, а додатно негативно на расположење у мраку, који је настао након искључења електричне енергије, утицала је неизвесности због изостанка података о последицама. Био је то повод да се прво алармирају и ставе у приправност здравствени центри у Чачку и Крагујевцу све док се није потврдило да Здравствени центар „Студеница“ може

25

МАГАЗИН

3.11.2013.

да пружи помоћ свима који су претрпели повреде од земљотреса.

- После првих података о броју повређених почело је пред зору да се враћа електрична енергија, па смо видели да је град у хаотичном стању, димњаци висе преко конзола зграда и представљају опасност да угрозе безбедност оних који су већ изашли на улице и целу ноћ провели напољу. Велики број људи увијених у ћебад упаничено су стајали и чекали, јер још нису били свесни шта се уствари десило. Иако су били полупани готово сви излози у граду, а велики број људи био на улици, нисмо имали пријаву никаве крађе, нити било каквог несавесног понашања грађана или штете коју су нанели – сећа се Кочовић. Тек кад је свануло потврђено је да су бројни објекти урушени, а црепови углавном слетели на тротоаре, посебно у приградским насељима Сирча

26

Поповићи, Јарчујак, Адрани, делу Рибнице. Посебно су били порушени и растрешени старији објекти, а неки у потпуности имали откривене кровне конструкције. Екипа за спсасавње из рушевина у рекордном року је стигла из Крагујевца и успела да испод срушеног крова једне куће у Грдици извади беживотна тела двоје мештана. Зграда Интернистичке болнице је оштећена до мере да се размишљало о развијању маневарске болнице под шаторима, али се испоставило да за тим нема потребе, јер су капацитети који нису били оштећени могли да прихвате све повређена, а здравствена служба одговори њиховим потребама. Већ након првог дана око 1.000 становника због урушавања врата, кровних конструкција и делова намештаја који су онемогућавали приступ, није било у стању да се врати у домове, па је формиран посебан тим за смештај у

Краљеву и Врњачкој Бањи док се не створе услови за повратак. Наредни задатак било је формирање екипа за процену безбедности оштећених објеката и обележавање оних за које је утврђено да не пружају довољан степен сигурности за становање. Кочовић потврђује да је, у односу на разуђеност територије и велики број уништених објеката, и овај посао завршен у релативно кратком року. Највећи проблем густо нсељеног градског подручја били су димњаци који су висили са кровова и претили да угрозе безбедност пролазника, па је створена обавеза да се прво они уклоне. Иако су у преподневним часовима, поред највиших представника републике, министара и амбасадора, почели да стижу конвоји грађевинског материјала, воде и хране, испоставило се да је најпотребнији цреп.

- Влада је донела одлуку да се пружи помоћ од 507 хиљада црепова који су се налазили у Лесковцу, али се испоставило да је тешко допремити их и расподелити на реалан начин грађанима који су били све нервознији због потребе да што пре санирају кровове. Обезбедили смо приручне магацине у Шеовцу, уз помоћ саобраћајне полиције тамо упућивали конвоје и паралелно вршили расподелу. На један шлепер стаје 7.000 црепова, па је дужина конвоја за целу количину требало да буде дуга колико и растојање између Краљева и Лесковца – каже Кочовић. У помоћ су прискочили припадници Војске Србије и возачи који су се са празним камионима враћали из Бугарске. Срећу у несрећи представљало је лепо време које се задржало све до 19. новембра што је било довољно да се препокрију готово сви оштећени

кровови, а стамбени објекти испод њих заштите од даљег пропадања. Прве злоупотребе приликом расподеле уочене су на самом почетку, али су интервенцијом полиције и обавештавањем путем медија врло брзо елиминисане. И док су према граду хитали конвоји са грађевинским материјалом са импровизованих стоваришта према оштећеним објектима кретале су колоне трактора и одвозиле цреп и други материјал потребан за санацију. Градски челници и чланови Градског штаба за ванредне ситуације паралелно су били ангажовани на више послова, а требало је дочекати и испратити све оне који су долазили у Краљево и нудили помоћ. Са дистанце од три године Радоица Кочовић је склон тврдњи да ниједан град са територије Балкана у тако кратком периоду није успео да успешно реализује толико активности колико

Краљево. Поред екипа Црвеног крста и Цивилне заштите од првог дана је на уклањању оштећених делова кровних конструкција било ангажовано 160 чланова професионалних екипа.

- Прво су срушени објекти који су претили безбедности, а након тога они који су након детаљне процене комисије одређени за рушење. Када смо тражили лиценциране грађевинске инжењере, како бисмо наравили што већи број комисија, испоставило се да је друштво било неспремно, јер је методологија за утврђивања материјалне штете усвојена још 1978. године. По њој се морала спровести процедура, јер није постојала друга а ова није стављена ван снаге. Иако је измењен велики број других прописа ова методологија је остала, иако је била прегломазна и имала преко 200 куцаних страна са много образаца – објашњава Кочовић.

27

3.11.2013.

МАГАЗИН

28

Педесет грађевинских екипа прегледало је око 24 хиљаде стамбених објеката, више од 16 хиљада индивидуалних и око 8,5 хиљада намењених колективном становању. Због недовољно јасно дефинисане методологије критеријуми за утврђивање степена оштећења нису били исти што је стварало велико незадовољство бројних власника објеката, па је штета морала да се утврђује накнадно. О обиму посла на утврђивању штете сведочи податак о записнику на шест куцаних страна за сваки од њих. Након попуњавања на лицу места требало их је електронски обрадити и проценити да ли је комисија добро утврдила степен оштећења. Како код одређеног броја њих степен оштећења није био у директној сразмери са количином материјала препорученим за санацију било је потребно извршити накнадну проверу. У сарадњи са владиним координатором утврђено је да се за прву категорију оштећења власницима објеката додели материјал и новчана помоћ од 20 хиљада динара, за другу 30, трећу

40 хиљада динара. За објекте четвртог и петог степена оштећења предвиђено је по 100 односно 120 хиљада динара намењених изради пројектне документације. Иако је након прве провере процењено да треба срушити 1.700 објеката због различитих критеријума комисија грађанима је пружена могућност да уложе жалбу што је захтевало накнадну проверу и још већи обим посла. Како је и након приговора било око 400 незадовољних власника обавезе да изврши супер ревизију прихватио се сам начелник Градског штаба за ванредне ситуације.

- Иако смо настојали да што уједначеније извршимо процену, придржавајући се критеријума, и максимално помогнемо грађанима да добију иста права било је пропуста, па је неко прецењен а неко потцењен. И поред свега учинили смо све што је у том тренутку могло да се учини – каже Кочовић. Влада Србије је заузела став да у децембру и јануару треба изградити по сто нових кућа, док се говорило да ће бити средстава за око 1.000 нових монтажних објеката. У исто време циљ

градских власти био је да се упосли локална грађевинска оператива, па је формиран конзорцијум за израду темеља и прилаза објектима, а и део завршних радова поверен краљевачким фирмама. Сналажљивошћу градског руководства и Сектора за ванредне ситуације у кратком периоду је, уз помоћ целе земље и дијаспоре, урађено више него што се у првом моменту очекивало. Сенка на све што је урађено бачена је после мајских избора прошле године када су интензивиране приче о злоупотребама које још нису доказане. Радоица Кочовић у први план ставља велики број паралелних активности које је требало искоординирати пошто је након транзиције укинута цивилна заштита и радна обавеза. Велику помоћ пружале су мобилне структуре полиције, војске, Жандармерије и Сектора за ванредне ситуације тако да се у Краљеву у истом тренутку налазило по 500 полицајаца и војника и 400 припадника Жандармерије. Посебну повољност пружала је чињеница да се у граду налази седиште Друге

29

МАГАЗИН

3.11.2013.

бригаде Копнене војске која је појединих дана ангажовала између 500 и 1.000 припадника на рушењу, препокривању, уклањању материјала и истоварању црепа.

- Моја идеја је била да се не праве никаве нове јединице, јер држава нема капитала да их држи али има мобилне структуре које треба да активира у оваквим ситуацијама и то законски регулише. Имали смо и велики број волонтера, а додатна активност била је смештај, исхрана и распоред радног ангажовања. Први објекти су усељени у фебруару, урађено је укупно 465 монтажних кућа, а пре тога је требало срушити објекте који су угрожавали безбеднсот становништва. До прошлогодишњих избора успели смо да срушимо око 26 објеката, а имамо још 200 које ће војска да сруши ако град обезбеди гориво и мазиво за механизацију. Став

30

града био је да нико не може да добије документацију о власништву над новим објектом док не уклони стари, а сви власници су потписали изјаве да су сагласни са тим – објашњава Кочовић. Иако је постављен рок за завршетак санације до истека прве године након земљотреса план није у потпуности реализован, па су радови настављени и почетком 2012. године. На извесно време све активности је зауставила предизборна кампања, а потом процес формирања нове власти. Како је време одмицало почеле су да круже приче о злоупотребама што је утицало на разводњавање активности везаних за санацију. До поптуног завршетка санације остало је да се заврши урбана регенерација насеља у Доситејевој и Југ Богдановој улици. Да незадовољство грађана нема основу сведочи податак да локалне самоуправе немају обавезу да било

коме праве кућу. Према важећим прописима власници су обавезни да осигурају стамбене објекте у власништву, а накнаду евентуалне штете потражују од осигуравајућих друштава. И док је један број људи срамежљиво прихватао помоћ на коју има право било је и оних који су по сваку цену настојали да узму и оно што им не припада. До истека рока за накнаду трошкова одређен број грађана из разноразних разлога није доставио потребну документацију, па има још оних који се обраћају медијима ука-

зујући на неправилност у расподели помоћи. Радоица Кочовић потврђује да није било могућности да се контролише како је ко трошио добијена средства, па се појављују грађани који су добијени новац потрошили у друге сврхе и поново траже оно што им не припада. Кочовић одлучно демантује и тврдње да је пожар у згради Градске управе уништио део документације што су појединци покушавали да злоупотребе и добију по који политички поен.

- Ни један папир није уништен, јер ту нисмо имали никакву документацију везану за земљотрес. Већина људи су заиста

изгарали од 3. новембра целе 2011. године и следеће до избора и нико није гледао на радно време, па смо радили и током ноћи – каже Кочовић уверен да на овим просторима у тако кратком периоду нико није урадио више на санацији последица земљотреса. Град је то препознао и Штаб наградио Дипломом заслужне организације, а Кочовић прве године након земљотреса од краљевачких новинара добио крин као најкомуникативнија личност. Следеће године је био други, а најкомуникативније организације били су ватрогасци и Штаб за ванредне ситуације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

МАГАЗИН

3.11.2013.

Реконструкција нисконапонске мреже

32

СТАБИЛНИЈЕ И СИГУРНИЈЕ СНАБДЕВАЊЕ СТРУЈОМ - Заменом дотрајалих дрвених стубова бетонским, и уградњом 43 километра изолованих кабловских снопова различитог пресека, обезбеђено квалитетније и сигурније снабдевање струјом за више од 3.000 потрошача. – Вредност инвестиције 27 милиона динара.

- У акцији учествовало 180 радника Електродистрибуције од којих су 142 електромонтери

О

да може да ангажује велики број електро монтера како би током само једног дана могло да се уради што више посла, а потрошачи остану без напајања што краће време. Прво су замењени најкритичнији делови електро мреже како би потрошачи што спремније дочекали предстојећу зиму. Реконструкција нисконапонске мреже одвија се у три фазе. Прва се састојала из припремних радова, а друга радoвa на терену. У наредним данима предстоји завршетак треће фазе која подразумева интерни технички преглед, враћање демонтираног материјала и комисијски преглед. Најсавременију нисконапонску мрежу сада чини самоносиви кабловски сноп различитог пресека који треба да обезбеди стабилније снабдевање електричном енергијом. Радници Електродистрибуције били су ангажовани на десет локација у Раваници, Печеногу, Ратини, Јовцу, доњем делу Лађеваца, Мрсаћу, Тавнику, Дракчићима и Равном Гају. Како је на сваку трафостаницу на овим локацијама

прикључено између 200 и 300 потрошача процењује се да ће све погодности квалитетнијег снабдевања користити најмање 3.000 потрошача. Вредност радова које је извело 27 петочланих екипа , од којих је једанаест из краљевачког огранка „Електродистрибуције“, достиже пуних 27 милиона динара. Дотрајале неимпрегниране стубове склоне паду, који су представљали потенцијалну опасност за пролазнике, заменили су нови који су статичку стабилност мреже подигли на виши ниво. На неким деловима мреже до сада је била стара и дотрајала гола жица која је замењена самоносивим кабловским снопом пет пута већег пресека који обезбеђују добре напонске прилике и поузданост снабдевања. Сем што се посебне повољности пружају крајњим корисницима реконструисана нисконапонска мрежа пружа могућност за прикључење уличне расвете што пружа нове погодности становницима ових делова градског подручја. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

сновни задатак краљевачке „Електросрбије“ везан је за безбедно снабдевање потрошача електричном енергијом и што мањи број прекида и искључења. То је био и повод да, у складу са планом рада за ову годину, огранак „Електродистрибуције Краљево“ приступи реконструкцији нисконапонске мреже у неким деловима града, приградским насељима и околним селима. У акцији у којој је учестовало 180 радника „Електросрбије“, од којих су 142 електромонтери, а остали инжењери, техничари и друго особље, подигнуто је 590 бетонских стубова и постављено 43 километара каблова нисконапонске мреже у које је укључено 15 километара кућних прикључака. За овако обиман посао потребно је читавих месец дана, али су радници краљевачке „Електродистрибуције“, уз помоћ колега из Врњачке Бање, Рашке, Јагодине, Чачка, Крушевца, Ваљева и Лазаревца успели да другу фазу заврше у рекордном року за само један дан. Предност „Електродистрибуције“ је

33

34

МАГАЗИН 3.11.2013.

35

Енергетска ефикасност у зградарству

МАГАЗИН

3.11.2013.

ОТКРИВАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ

36

- На јавној дебати у Краљеву грађани су могли да добију одговоре на питања како да у кући, или згради у којој живе, смање потрошњу енергије. - Енергетски пасош чини саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за добијање употребне дозволе

ампања „Открити енергију“ у оквиру пројекта „Енергетска ефикасност у зградарству“ траје од априла месеца 2012. године и директна је имплементација правилника о енергетској ефикасности. Спроводи се у 33 града Србије подељених у три региона, у којима је, на основу националне типологије, изабрано по пет репрезентативних објеката на којима је извршена техничка анализа и прикупљени подаци, а инжењери енергетске ефикасности урадили елаборате и пасоше за те објекте. Покровитељ пројекта „Откривање енергије“, који се реализује у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ, је Министарство грађевинарства и урбанизма Републике Србије. Поред Краљева и Врњачке Бање из региона централне и западне Србије у пројекту учествују још и Крагујевац, Чачак, Ужице, Косјерић, Горњи Милановац, Нова Варош, Деспотовац, Ћуприја и Параћин. У сваком од три српска региона, југоисточна Србија, западна Србија и Војводина, кампању у организационом смислу подржавају координациона тела, а за конкретну енергетску анализу и термографску документацију локалних стамбених зграда задужени су Регионални технички тимови. Енергетски пасоши ће бити издати за одређене локалне објекте, а објавиће се и потенцијалне мере за постизање енергетске ефикасности. Спровођење кампање у свакој од општина састоји се од три кључне фазе. Прва подразумева представљање резултата енергетских анализа локалних објеката и термографије организованих за грађане и друге локалне заинтересоване стране. Друга фаза, која је у току, представља јавне дебате у свакој општини које дају простор за дискусију у вези са претходно представљеним резултатима и омогућава размену инвестиционих и неинвестиционих мера за побољшање енергетске ефикасности између грађана, стручњака за енергетску ефикасност, локалних самоуправа, предузећа и других заинтересованих страна. На основу стеченог искуства, такав приступ се показао као веома занимљив и изузетно атрактиван, како за грађане, тако и за предузећа. Последња фаза подразумева активности локалних управа у области енергетске ефикасности и стамбеним зградама. Кампања за информисање и подизање свести пружа основу појединачним власницима, или станарима, да направе прецизну процену енергетске ефикасности своје зграде, на основу сличности са различитим референтним објектима. Истовремено се пружа прилику локалним управама, а Влади Републике Србије и учесницима на тржишту да имају увид у процену могућих уштеда на основу глобалне процене стања зграда у Србији. Значај кампање огледа се у стицању нових знања грађана и побољшању енергетске ефикасности у зградама у којима станују и општем прегледу података о типовима објеката и одговарајућим особинама потрошње енергије

К

у свакој заједници. Од кампање се очекује да пружи поуздане податке у сврху развоја акционих планова за енергетску ефикасност и представљање разумних и реалиситчних предлога за подршку националним фондовима, као и фондовима Европске уније и донатора. Циљ ове кампање је информисање и подизање свести грађана о појму енергетске ефикасности, као и о потрошњи енергије у различитим типовима зграда, као и потенцијалним мерама за побољшање енергетске ефикасности. До сада је урађено петнаест енергетских елабората и пасоша за пет репрезентативних објеката у сваком од градова и општина учесника у овом пројекту, након чега су исти свечано додељени корисницима. Том приликом је представљено и осам плаката са фото и термовизијским снимцима анализираних објеката. Енергтски пасош зграде садржи податке о енергетском разреду зграде према њеним енергетским својствима одређеним на основу израчунате финалне годишње топлотне ненергије за грејање за референтне климатске податке и омогућава поређење зграда с обзиром на њихова енергетска својства. То је документ који садржи израчунате вредности потрошње енергије у оквиру одређене категорије зграда, енергетски разред и препоруке за побољшање енергетских својстава зграде и има садржај и изглед у скалду са правилником, а издаје га овлашћена организација. Пасош уједно чини саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за добијање употребне дозволе.

Енергетски разреди Енергетски разред је показатељ енергетских својстава зграде исказан преко вредности годишње потрошње финалне енергије за грејање и представља процентуални однос специфичне годишње потребне топлоте за грејање и максималне дозвољене за одређену категорију зграда. Одређује се на основу податка о потрошњи енергије за грејање на годишњем нивоу прорачунатих у складу са прописом којим се уређују енергетска својства зграда. Зграде се преме енергетској скали од „А“ до „Г“ врставају у осам енергетских разреда с тим да „А+“ означава најповољнији, а „Г“ енергетски најнеповољнији разред. Енергетски разред за постојеће зграде након извођења радова на реконструкцији, доградњи, обнови, адаптацији, санацији и енергетској санацији, мора бити побољшан најмање за један. Енергетски разред нове граде, који се исказује енергетским пасошем зграде, мора бити најмање „Ц“ и виши, а енергетске пасоше морају имати све нове као и постојеће зграде које се реконструишу, адаптирају, санирају или енергетски санирају. Т. Радовановић

37

Сведочанство о НАТО агресији (28)

МАГАЗИН

3.11.2013.

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

38

39

Недеља, 16. мај 1999. Дан педесет четврти акон што је читаве ноћи падала киша освануло је још једно облачно и влажно јутро. Рекоше ми да је опасност прошла јутрос око 5,30. Синоћ, негде пред поноћ, учинило ми се да сам чуо туп урдарац који је личио на доста удаљену детонацију. Портпарол Пентагона Кенет Бејкон изјавио је да страдање цивила у селу Корише неће зауставити НАТО у борби која је опасна, а инциденти увек могући. Село Корише је раније облежено као војни објекат, а они који су обележени као војни циљеви не могу се једноставно прецртати. Да незадовољство постоји и у Сједињеним Америчким Државама сведочи око две сторине демонстраната у Тусону у Аризои где је допутовала Мадлен Олбрајт да прими некакво признање. Чуо сам причу о човеку чији је син добио мобилизацијски позив. Пошто обвезник није био код куће отац је пристао да прими позив и потпише га, а на одсечку који се враћа војном одсеку као потврда пријема позива написао да му је син одсутан и да неће да иде у рат јер се налази у Београду где

МАГАЗИН

3.11.2013.

Н

40

песмом брани отаџбину. Током ноћи гађани су околина Београда, Бор, Бујановац... У Рударско- топионичарском басену Бор погођена је трафостаница која је овај колектив напајала струјом и том приликом повређено шест особа. Трафостаница је погођена и у смедеревском „Сартиду“, пожар који је избио брзо је угашен, а даља производња обустављена. Поново је гађан реон аеродрома у Батајници, бензинска пумпа у Ковилову на зрењанинском путу, а са 10 пројектила Бујановац. У току ноћи, после 23,00, по први пут није дејствовано на територији Космета. До тада гађани су Дечани, делови Метохије, Качаник... Пентагон је забранио учешће хеликопетра типа „апач“ на Космету страхујући за животе пилота, пише Њујорк Тајмс, а Весли Кларк и даље тражи употребу ових летилица које треба да одиграју одлучујућу улогу у борби са оклопним возилима. Проблем је само у томе што му је потребна масовна подршка са земље и из ваздуха која још не може да се обезбеди, а Пентагон страхује да би употреба ових хеликоптера могла да прошири сукоб и на територију Албаније. Још један фактор који је допринео доношењу одлуке је тврдња да Југославија и даље има одређен број ракета које су врло ефи-

касне у борби са оваквим ваздухопловима. Оборена је и пета беспилотна летилица која је долетела са територије Хрватске или Босне и Херцеговине, а припадала немачким оружаним снагама, па су још једном демантоване тврдње немачке војске, после пада претходне, да више неће користити сличне летилице. Беспилотна летилица је произведена у фабрици „Дорнијер“ која је правила авионе коришћени против Југославије и у Другом светском рату. НАТО тврди да је Штаб Врховне команде оружаних снага Југославије смештен у Војно-медицинској академији што су представници Војске Југославије одлучно демантовали. Становници Македоније још не могу да се опораве од шока који су доживели након упозорења припадника НАТО снага да ће оружано дејствовати против свих који буду угрожавали њихову безбедност на територији ове републике. Мисли се првенствено на оружане нападе на војнике који нису били ретки претходних дана. Шок је настао после сазнања да НАТО има право на таква дејства према уговору који је потписао са македонским властима пре доласка на ову територију. Био сам са Арлијем у селу. И он је

купио једно прасе, па смо ишли да га закољемо, а по повратку седимо и правимо шале на рачун његовог здравственог стања. Отишао је на рутинску контролу, а вратио се као озбиљан болесник. Увесељава нас познавањем медицине, отпусном листом са читавом густо куцаном страницом компликованих налаза коју су потписала три лекара, препорученим начином исхране који не би могао да финансијски да поднесе ни неки добро стојећи грађанин у мирним условима... Бокан и Рајко су били код Николе у Приштини. Надали су се да ће моћи да га поведу кад се буду враћали, али нису успели. Толико су били убеђени да ће Никола да се врати са њима да му нису понели ни пакет са храном који су спремили код куће. Ипак, надају се да ће убрзо стићи кући и ту наставити опоравак. Тек негде око 20,00 успели смо да се спремимо и одемо мало до Марине. Спремила је питу са печуркама, коју у шали зовемо пита с мозгом. Љиља је понела питу са маком и неки сок који је правила ових дана. Успут смо срели Косту и Љиљу са децом који нису могли до Марине, кажу због нас, јер би била препуна кућа, а можда ни пите не би било за све. Ко то зна? Киша је већ одавно престала да пада, а и ја

сам по мало поспан и нисам баш расположен за дуге седељке. Питу смо брзо појели, а ону другу, са маком, не волим. Имам и неких послова код куће, па све чешће погледам на сат. Опасности од ваздушних удара није било читавог дана, а нисам чуо ни када је јутрос рано оглашен крај претходне. И баш некако у време када смо се спремали да пођемо, сирене су се поново огласиле тачно у 22,00. Улична светла су погашена и читав град је у мраку. Ту и тамо је само по неки пролазник, они који су као и ми били негде у посети, па се сада враћају кућама. Пред улазима у веће стамбене зграде скупља се омладина. Ни они немају где да оду, јер кафићи не раде после 20,00, па нема много места где би могли да проведу вече. Код кућа је, ипак, најсигурније. Завесе на прозорима су углавном спуштене, а примећује се да иза њих по становима гори светло, јер је још рано за спавање. На понеком од прозора може да се види светлост цигарете. Идемо средином улице да не би угазили у неку барицу заосталу од кише која је падала током већег дела дана. При поласку сам заборавио да понесем батеријску лампу, па сам још обазривији. Иако смо већ ушли у другу половину маја још је прилично свеже у ово доба дана. Пред јед-

ном зградом, на неколико малих столица изнетих из станова, седи у тишини група старијих становника зграде. Атмосфера је бистра јер је киша учинила своје. Небо није претерано ведро, али има доста звезда. Дуго нисам гледао према небу увече. Међу звездама има и сателита који снимају овај терен. Њихово светло је много јаче од светлости којом сијају звезде. Тако ми се бар чини. Један светли посебно јако и нижи је од осталих. Гледано из правца болнице уз Југ Богданову улицу чини ми се да је изнад водоторња на Ратарском имању. Што му се више приближавамо чини ми се да је све нижи и да се налази негде изнад Чачка. Хоће ли Чачак опет бити ракетиран ове ноћи. Сетио сам се нечега што сам прочитао у новинама пре више од десет година. Према кретању вештачких (шпијунских) сателита могло се тачно одредити у ком делу света ће бити изазвана криза. Они су најсигурнији показатељи да се нешто кува. Мили ми рече да се јављала Мира. Речено им је да не долазе више на посао, јер се очекује да би ускоро могао да буде гађан и „Магнохром“. Претходна ноћ је била мирна. Каква ли ће бити ова?

41

Људи из комшилука

МИЛЕ ФРИЗЕР МАЈСТОР СИЛОМ ПРИЛИКА

МАГАЗИН

3.11.2013.

(2)

42

Фото: М. Радовановић

- Кинеска пословица каже да је човек богат са једним пријатељем, а са три је цео свет његов.

– Миливоје Сташевић их је имао много више, иако пословица каже да човек не може да има више од три права пријатеља. – После 61 године рада и данас у салону помаже кћерима

43

бог тешких услова под којима се учио занат много пута је Миливоје Сташевић долазио у искушење да напусти школовање, али је издржао све до тренутка када је пред крај школовања постао председник Школског комитета омладине. Ни тада власници радњи нису хтели да имају проблеме са законом, па га је мајстор Мића ослободио послеподневних обавеза, а однос према њему посебно се променио пред крај школовања.

- Пред крај заната ме пошаље да донесем две дупле клековаче од „Клефиша“. Други радници су већ отишли на ручак, а нас двојица остали да завршимо две женске фризуре. Имао сам тек 17 година кад ме је понудио пићем и цигаретом, па сам се постидео јер ми је то била прва ракија. Још веће изненађење било је кад ми је понудио да по завршеном занату останем да радим код њега. Мада сам имао плату слаба је то пара била. Док сам био ученик нисам имао редован посао, калфе су узимале муштерије за које су знале да дају добар бакшиш, а мени као шегрту остављали некакве чиче и брадоње - прича мајстор Миле. Средином педесетих година прошлог века на слободној продаји готово да није могло ништа да се купи, а прехрамбене намирнице су се продавале само за бонове. Први пут као свршени ученик средње школе могао је и Миле да оде у биоскоп, а да се не крије ни од кога. По цени од 6,5 динара за треће место, 8,5 за друго у 10,5 за прво карте је продавала Мара Прохаска, док је њен муж пуштао филмове. Најатрактивнију су били каубојски филмови, а дуг период обележили бескрајни редови у којима се стрпљиво чекало на улазнице. Посебно велико интересовање изазвали су „Рат и мир“, потом и „Василиса Прекрасна“ за који су гледаоци стрпљиво чекали у реду који се протезао дуж Омладинске улице до улаза у продавницу „Црвена звезда“. Посебну привилегију имао је мајстор Миле јер се Мара фризирала у салону газда Миће у коме је радио. Газда Мића је поред двоје деце имао и кћи из првог брака која није била миљеница маћехе, па је учила

МАГАЗИН

3.11.2013.

З

44

занат у очевој радњи. Близина је полако чинила своје, па су се Љиља и Миливоје зближили до те мере да је то изазивало бес газда Миће, а последице трпела баш његова кћи.

- Једном приликом смо сређивали радњу, а он отишао у „Париз“. Кад смо се мало приближили једно другом он бане на врата, а након што сам ја отишао кући тукао је, јер сам био сиротиња, а он највећи газда. Ишао сам на посао увек истом улицом, а тог дана пођем другом и сретнем кума са Љиљом коју је отац пребио и истерао из куће, па су пошли код мене. Пристанем да се оженим, па се договоримо да она оде кући и узме шта јој треба, а ми дођемо увече да је украдемо. Маћеха је једва дочекала, а код моје куће окупили комшије и спремили вечеру, кад дође Мића да је врати. Мој отац и брат су били крупни људи, делије, па га избаце напоље, а ја прекинем да идем на посао све док ме поново не позове да наставим да радим. У прво време се није много интересовао за кћерку, а касније је мало попустио – прича мајстор Миле. Плата је била мала, тек неки динар преко 5.400 што није довољно ни за преживљавање све до одласка у војску где је регрутован као берберин. Тај посао ће ипак радити други војник само зато што је био члан партије. Две године проведене на караулама у Ђевђелији, Дорјану, Битољу и Ресену било је довољно да односи са супругом захладе и доведу до разводе непосредно по повратку из војске. Тешко је било одлазити и на посао па је престао да иде и повремено помагао колегама све док му други по рангу берберин у граду Мито Симоновић није понудио посао.

- Почео сам сутрадан, али сам тражио посао у задрузи у којој је пословођа био неки Миле Бизон, а примио

- Био сам врло успешан и као приватник, најјачи од фризера и једини који је запошљавао пет радника у мушком и женском салону

на посао једну моју колегиницу која није ни занат завршила. Председник синдиката Леса Јовановић је био мој муштерија пре војске и зачудио се кад је чуо да сам без посла. Позове ме у синдикат, напише молбу у моје име па каже да предам пословођи и позовем се на њега. Предао сам молбу, али ме никад нису позвали. Нешто касније као принудни управник у задругу је дошао Попац и звао ме да дођем, али нисам пристао. Остао сам код Мите Симоновића у време кад је вођена интензивна пропаганда против приватног сектора – прича Миле. Мајстор Мита је био познат по томе што је међу првима имао електричну машиницу за шишање. Када је због изградње зграде Робне куће „Београд“ у главној улици порушен локал у коме је радио Миливоје Сташевић је 1969. године отворио сопствену радњу преко пута Ауто-мото друштва. Након десет година преселио се у сопствени објекат у коме и данас ради са две кћерке. Годинама је Миливоје био стуб сваке радње у којој је радио, па су након одласка један за другим пропадали они од којих је одлазио, прво Мића па Мита Симоновић.

- Био сам врло успешан и као приватник, најјачи од фризера и једини који је запошљавао пет радника у мушком и женском салону. То је био максимум који је један приватник могао да има. Кад се неко запосли нема одласка док не отвори своју редњу, јер сам им пружао услове каквих није било нигде све док због конкуренције и борбе за муштерије није пукло. Већ сам направио кућу и створио све што ми је потребно за пристојан живот, па сам се оријентисао само на мушку клијентелу, а женски салон затворио иако је имао највише посла. Дешавало се да за дочек Нове године по два дана радимо без прекида и током ноћи. Попијемо по кафу и вратимо се у радњу да наставимо са радом. Имао сам изванредну екипу и плаћао добро раднике тако да нису питали за радно време – прича Миливоје Сташевић То време, бар кад су радници у питању, не може да се пореди са данашњим. Сви су били уредно пријављени

Миливоје Сташевић

45

46

МАГАЗИН 3.11.2013.

и заједно са газдом излазили на вечере, одлазили на занатске и друге забаве, дочеке Нове године. Био је то, признаје мастор Миле, најлепши период његовог живота. Иако је детињство провео без мајке, и уз велике муке, достигао је врхунац сопственом способношћу уз помоћ супруге и пријатеља. Многи су нудили помоћ и помагали кад год је било потребно, а Миле никоме није остао дужан. Враћао је дуг на различите начине, чак и наследницима ако би ко од оних који су му помагали преминуо. Никада није, прича са посебним нагласком, ништа узео док не упита кад треба да врати. Још поноснији је на чињеницу да никада ни дан није закаснио у враћању дуга. А помагали су му на различите начине, у новцу, повољној цени, превозу, моби са по три екипе. Иако је у пензији већ 20 година Миле и данас ради. Иако су у радњи запослене две кћери и једна радница старије муштерије ипак воле да их услужи баш мајстор Миле.

- Помажем њима, а и да убијем време, јер не знам шта бих после 61 године колико радим. Још се не дам и не признјем да раде боље од мене и да могу да издрже више. Могу још добро да радим иако ме слабо плаћају – каже у шали наш саговорник. Много тога се свих ових година променило, а фризери морали стално да прате нове трендове. Већ по ослобођењу у јесен 1944. године више нису могле да се носе браде и дуге косе, јер је то асоцирало на ч е т нике, а

Дуге фризуре донели су из Београда пред крај шездесетих година краљевачки студенти, па су и старији почели да носе дуже фризуре, чак и они са пет длака у шест редова трајало све до појаве Битлса. Био је у Краљеву, сећа се Миле, неки учесник рата који је на силу доводио децу са улице на шишање, а и родитељи са таквим ставовима. Дуге фризуре донели су из Београда пред крај шездесетих година краљевачки студенти, па су и старији почели да носе дуже фризуре, чак и они са пет длака у шест редова.

- Трајало је то до седамдесетих година када су се појавили маринци. Некада се то звало немачко шишање са мало косе на врх главе, а доњи део обријан. Онда су дошле уличарка, рулет, па натовка за време последњег рата. Једно време владала је италијанка коју сам прво видео код Пиксија Стојковића. Фризура је лепа кад човек има добру косу, главу и доброг мајстора да то уради, а Стојковић је имао паре, али не и главу за италијанку која је толико ружно изгледала да сам се смејао. Нови трендови долазили су углавном из Француске, а ланисао их је надалеко познати Сесун, власник фризерских академија у неколико земаља од којих је све почињало – сећа се Миле. Иако је мода у Краљево стизала из Београда Миле не признаје да су београдски мајстори бољи од краљевачких. Добрих фризера има и данас, али раде у изузетно тешким условима нелојалне конкуренције. Има и оних који иду од куће до куће и шишају за 50 до сто динара, па скоро свака зграда има свог фризера. У моди су кратке фризуре, па је све већи број оних који су купили машине и шишају се сами. Упркос свему Миле је успео да очува имиџ доброг мајстора који је задржао клијентелу. Није као што је било, каже мајстор Миле, али може да се живи.

- Ово је диван посао. Кад бих могао поново да почнем опет бих га изабрао, јер сам кроз њега радећи са људима

стекао велико образовање и знање. Иако нема много школе нема човека са којим не могу, што се тиче ширине, да разговарам на било коју тему. Има овде доктора наука, инжењера и високо образованих људи који сем стручних ствари не могу равноправно да разговарају самном. Разговарам о религији, пољопривреди, медицини, са докторима и адвокатима. Чуо сам од сваког по нешто, а док разговарају слушам и упијам – признаје Миле. Бити добар фризер је, каже још, посебан вид занимања који доноси велике привилегије у друштву. Кад је био на врхунцу сва врата у Краљеву била су му отворена, а и у болници је по цео дан неко од лекара био поред њега што је изазивало протесте других болесника. И један секретар комитета партије жалио се начелнику одељења зато што један берберин има бољи третман од њега. Након шездесет и једне године рада мајстор је Миле сигуран да посао воли много више него у време када је почињао да ради. Дошао је да учи занат са оцем, против своје воље, у време кад није ни претпостављао колико ће он да допринесе формирању личности, за однос према људима и сва познанства која је стекао током више од пола века. Много тога се променило током тих шест деценија, било је много различитих догодовштина и занимљивих ствари о којима би данима могло да се прича. Прошле су кроз радњу свих ових година бројне мање или више значајне личности, међу њима велике фудбалске звезде Стјепан Бобек и Рајко Митић, затим адвокат Фила Филота, телевизијски новинар Захарије Трнавчевић и бројни други који су се бар на дан задесили у Краљеву.

- Многе сам упознао и толико познанстава стекао да никада није било проблема кад ми је нешто требало. Кинеска пословица каже да је са једним пријатељем човек богат, а са три пријатеља је цео свет његов. Ја сам, чини ми се, имао много више иако пословица каже да човек не може да има више од три права пријатеља. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 3.11.2013.

Краљевачка медијска сцена: др Драгиша Костић (2)

МЕДИЈСКА СЦЕНА КАО „ФАРМА“

Фото: М. Радовановић

- Др Драгиша Костић је једини краљевачки лекар члан новинарског удружења и један од само неколицине у Србији који се тим послом не баве професионално. - На поражавајући положај медија много година уназад почела је да утиче и партократија као најгора могућа болест која убија Србију. - Утицај политике на медије огледа се у начину финансирања, а такав начин добијања средстава је потпуно наопак, и не води ничему, јер демотивише све остале субјекте у причи о медијима. - Новинарство је исувише важна делатност да би се могла препустити случају, па је потребно време и озбиљно образовање да би се направили текстови и емисије које заслужују пажњу, а које ни ауторе ни земљу нећа срамотити у Европи

Др Драгиша Костић

49

пшти утисак пажљивог посматрача стања на медијској сцени наводи на размишљање о покушајима да се заглупи становништво једног региона да би са њим могло лакше да се влада. На локалним телевизијама више нема специјализованих програма из различитих области, а емитују се нижеразредни филмови и програми снимљени пре више година, реплика већ виђеног што не треба коментарисати. Ништа боља ситуација није ни са локалним новинама чији формат указује на неозбиљност. И док озбиљне новине имају одређени волумен локалне, сем што се штампају на нивоу „Кекеца“, доносе информације старе и до седам дана, а већ виђене на програмима локалних телевизија.

- Вест је актуелна кад је свежа и правовремено објављена. Кад се после седам дана пише да је била конференција за штампу неке странке где је речено нешто то већ делује анахроно. Зато локална новина треба да се бави темама и текстовима који могу да се читају и после седам дана. Таква тема треба да буде презентована и обрађена са визуром новинара који би на аналитички начин дао коментар, можда и решења за ситуацију, па да текст вреди седам дана, а не да се само преноси шта је ко рекао – каже др Костић. Иако савремена технологија пружа доступност информацијама о бројним догађајима на најбржи могући начин припадници средње, а и оне старије, генерације и даље имају потребу за читањем новина. Међу ретке који су осетили потребу да нешто напишу сврстао се пре више година и др Драгиша Костић. Потреба да нешто јавно каже проистекла је из аналитичке опсервације догађаја из средине у којој живи. Социолошке појаве током опште транзиције друштва утицале су да примећује ствари које боду очи и парају уши, па се створила потреба да на аналитички и саветодавни начин пише о њима. Прва тема била је везана за понашање српског човека на које је утицала могућност коришћења мобилног телефона.

- Да би приказао успех он мора да

МАГАЗИН

3.11.2013.

О

50

се тако гласно дере у кафани да га сви живи чују. Сматрам да је то крајње неприродно, неукусно, неупутно и екстремно примитивно. Идемо као зомби улицом са слушалицама у ушима и причамо сами са собом што ствара слику нове врсте понашања. Човек управља аутомобилом левом руком, у десној држи телефон и улази у оштру кривину, па иако не може да смота волан не испушта телефон да би безбедно водио ауто. Закон о забрани телефонирања се уопште не поштује, па сматрам да су многи донети само реда ради да би се тобоже примакли и додворили Европској унији, а уопште их не имплемнтирамо. Код нас модерни бизнисмени у „фила“ тренеркама, и са актн ташнама по угледу на руске мафијаше, одлазе на пословне састанке у кафану која им је доказ успешности живљења. За столом се деру као да су сами објашњавајући саговорнику да су управо продали пун шлепер алуминијума, или челика, и зарадили милионе евра. Наша потреба за самодоказивањем и перцепција тога да други схвате да смо смо успели у животу, и зарадили много пара, је таква да морамо да се деремо да нас други чују. То сам објавио у „Ибарским новостима“ где сам и почео да пишем – каже др Костић. Пажљивим понашањем људи на различитим местима, а поредећи са оним из великог броја других земаља у којима је боравио, дошао је до закључка да велики број људи виче, или претерано гласно говори. Био је то повод да се сети филозофске тезе која каже да је народ примитивнији што више виче у ситуацији када знањем не може да оствари адекватан визуелни и акустични утицај на саговорника. Да овакво запажање, и јавно изречен став о томе, није остао без одјека потврђује пример пацијента који је са уредно овереном здравственом књижицом и упутом дошао у амбуланту на преглед код Др Костића. Признао је да је потпуно здрав, а да је дошао да упозна доктора који на тако искрен и квалитетан начин у новинама пише о негативним појавама које нас окружују, а које све мањи број људи при-

мећује. Чињеница да и сам подржава ставове др Костића била је довољан разлог да дође и упозна га. Било је пријатно и др Костићу да добије потврду ставова и размишљања о истим вредностима. Чињеницу да то није јединствен случај потврђују бројни назови пацијенти који су долазили само да попричају о текстовима које је доктор објавио у локалним новинама. И док се данас медији оријентишу углавном на конференције за штампу политичких странака и других који осећају потребу да јавно говоре о свом раду окружени смо бројним догађајима и занимљивим темама које новинари не примећују.

- Ми смо јединствени у свету по томе што обучавамо децу од три године да возе аутомобил. Приметио сам да родитељи тридесетих година држе у крилу синове који су тек проходали не слутећи каква их све искушења и изазови вребају у том тренутку. Писао сам о томе како младе мајке на приградским стазама и путевима са запаљеном цигаром у устима возе новорођенче у колицима док поред њих тутње шлепери од 20 тона са обиљем прашине и туцаника који се сливају са цирада. Две мајке иду коловозном траком и пуше, шлепери их обилазе, а оне као да иду парком и уживају. Хтео сам мало да преобликујем опажање читалаца, и дам до знања да тако не треба да раде – каже др Костић. Чињеница да је у једном тренутку Краљево са неколико десетина основних и срењих школа доспело у ситуацију да нема ниједне књижаре у којој може да се купи добра књига била је повод за текст о томе како су некадашње књижаре запоселе кинеске радње са ципелама за једну кишу и торбама за једно ношење које се распадну после два дана. Само неколико месеци касније заживела је идеја о отварању нових и добро опремљених књижара у којима могу да се купе најновија издања српских издавача. Све то утицало је на доказану краљевачку новинарку да текстове др Драгише Костића сврста у групу педагошких есеја којима се на саветодаван

51

3.11.2013.

МАГАЗИН

52

начин суграђанима сугерише како не би требало да се понашају. Зато се ни један текст није завршио пуким приказом чињеница, већ увек закључцима изведеним на основу појава о којима је писао. Потреба за писањем никада није била усмерена на проблематику струке којом се бави, иако је било захтева да о томе пише на задате теме. Уверен да је већ толико тога написано схватио је да у новинама не би могао да каже ништа ново. То ново резервисано је за радове које објављује на домаћим и иностраним конгресима као меродавним местима за ову врсту размене искустава. Уверен да новинарски жанр треба да читаоцима и гледаоцима телевизије приближи материју, и да их едукује, одазивао се позивима да учествује у емисијама посвећеним очувању здравља и говори о темама из области трауматологије, замени делова тела, остеопорози и слично. Прилично богато новинарско искуство било је повод за жељу да постане пуноправни члан Удружења новинара Србије, као део корпуса живог друш-

твеног бића које утиче на стварање и обликовање мишљења народа или групе грађана једног града. Жеља је изазвана потребом да размишљањем помера неке ствари. Након што је тадашњи урдник „Ибарских новости“ Владета Станојевић сакупио петнаестак објављених текстова и послао их на оцену Управном одбору Удружења новинара Србије прва реакција чланова, пре него су их и погледали, била је да се појавио још један „луди доктор“ који је умислио да зна да пише.

- Кад су видели начин размишљања, лексику, да умем да формирам текст на класичан књижевни начин, да сам текст разрађивао на аналитичке сегменте и увек давао закључке једногласно су се сложили да ме приме у Удружење новинара Србије. Посебну захвалност дугујем Рашку Ђорђевићу који је покренуо иницијативу за пријем и уручио ми легитимацију – каже др Драгиша Костић једини краљевачки лекар члан новинарског удружења и један од само неколицине у Србији који се тим послом не баве професио-

нално. Да чланство у удружењу није само фиктивно потврђује учешће на скупштинама и активан рад у Удружењу новинара Србије. И мада се у медијима појављује велики број младих људи приметно је да је највећи број њих неупућен и не познаје основна правила која важе у послу, без обзира да ли се ради о писаном, које је теже, или телевизијском новинарсту које се показало као атрактивније. Из чињенице да се овим као и многим другим пословима баве недовољно компетентни и кредибилни људи изводи се закључак о озбиљном моралном посрнућу и дискредибилитету због одуства озбиљне припреме и едукације кроз новинарске школе. Много пута се доказало да је новинарство исувише важна делатност да би се могла препустити случају, па је потребно време и озбиљно образовање да би се направили текстови и емисије које заслужују пажњу, а које ни ауторе ни земљу нећа срамотити у Европи. И док се број људи у електронским

медијима повећава озбиљним, писаним новинарством бави се све мањи број њих. Са друге стране све се мање чита, а са медијске сцене нестали су и некада неприкосновени светски штампани медији. И поред тежње да преко ноћи постанемо део развијеног света чини се да нисмо још прележали све дечје болести, јер имамо знатан број људи који се потписују палцем и не знају сва слова. Као функционално неписменима лакше им је да гледају слике на електронским медијима него да се баве читањем. И поред свих проблема којима је оптерећено писано новинарство, верује др Костић, никада неће да нестане, јер је то база из које су изникле и преобликвале се све друге врсте.

- Једна реченица ме стално окупирала и увек била моја водиља. У време када хоћемо да уђемо у групу модерних европских народа, да се прикључимо евроатланским интеграцијама, текстове сам завршавао реченицом „да евроатланске интеграције, а како и са ким“. Можда имамо потенцијала,

али је он прикривен и мимикричан. Мислим да су се прави људи повукли, а ово што је остало није способно да води Србију. Има часних и добрих људи у многим странкама који показују велику енергију и вредност коју ценим, али сматрам да на површину треба извући праве људе. Имамо огроман стручан и научни потенцијал, изузетно добре моралне и квалитетне људе, али их треба мотивисати и извући из летаргије и жабокречине у коју су се повукли, јер нису могли да гледају шта се око њих ради – каже др Костић. На стандардно питање за савет онима који би тек пожелели да се баве новинарством следи порука да послу приступе озбиљно, а не ад хок. Потребан је озбиљан приступ и жеља да се мењамо, јер онако како смо, и колико, радили очигледно није било ни довољно ти квалитетно. Много озбиљнији приступ је неопходан од основног образовања кроз даљу едукацију, а све у циљу професионалнијег, одговорнијег, коректнијег и кредибилнијег ин-

формисања. Тек тада ћемо имати медије који заслужују пажњу европског ранга. На поражавајући положај медија много година уназад почела је да утиче и партократија као најгора могућа болест која убија Србију. У време када су сви краљевачки медији приватизовани утицај политике огледа се у начину финансирања сваког од њих појединачно, а такав начин добијања средстава је потпуно наопак, и не води ничему јер демотивише све остале субјекте у причи о медијима. До оздрављења води департизација државе и довођење на права места људи који немају везе са странкама на власти. Као и бројни други саговорници и др Костић верује да Србију из глиба и блата могу да изведу само паметни, образовани и едуковани људи часних и моралних намера, а не они који имају само партијски стаж и доказ да су били првоборци. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

Млади краљевачки уметници: Игор Бубања

МАГАЗИН

3.11.2013.

ПРЕКО ГРАФИТА ДО ПЕРСПЕКТИВНОГ ДИЗАЈНЕРА

54

- Свако ко жели да се бави графичким дизајном, или било којом другом уметношћу, треба то да ради из љубави. - Уметничка школа у Краљеву је одлична школа са још бољим професорима, а доказ стручности кадра је чињеница да је већина свршених ученика уписала жељене факултете.

- Најбитније у дизајну је не радити банално, и не на прву лопту, а то сви очекују

Игор Бубања

55

Фото: М. Радовановић

ада је почетком ове године први пут почела стидљиво да се пласира идеја о организацији првог интернационалног фестивала крткометражног филма под називим „Краљевски филмски фестивал“ основна идеја је била да се у организацији окупе млади Краљевчани диломирани студенти факултета који се баве различитим врстама уметности. У јеку припрема, током јулске изложбе студената Факултета примењених уметности „Диплома 2013“, наметнуло се име Игора Бубање добитника прве награде за плакат међународног фестивала позоришта за децу као идеалне комбинације за израду идејног решења плаката и билборда за фестивал. Од јула ове године дипломирани графички дизајнер током првих дана школовања и није наилазио на разумевање средине, па је и први учитељ јавно изрекао да Игор није талентован и да не зна да црта. Са позиције дизајнера верује да учитељ није довољно познавао све фазе у креативном развију ученика, па је непедагошки став претио да проузрокује негативне последице. На срећу то на Игора није много утицало, па је током неколико наредних година све више учвршћивао уверење да ће једног дана постати признати уметник. Скице на папиру смењивале су једна другу све док организација „Жврљај паметно“ није окупила десетак тинејџера и омогућила им да исцртавају графите на различитим локацијама у граду након што им је низом предавања указано како треба чувати зграде и културне објекте. Први задатак био је да споља и изнутра исцртају ограду око рукометног игралишта. Месецима су будући уметници у оквиру радионица правили скице, а на зидовима различитим фонтовима и техникама углавном исписивали своје и надимке другара. Било је међу учесницима радионица добрих цртача, неких који се данас сврставају међу најбоље у Србији, а долазили су из Крушевца, Ужица и Краљева. Краљевачка Уметничка школа уписивале је тек другу генерацију свршених основаца, а Игор се читаву годину

МАГАЗИН

3.11.2013.

К

56

дана спремао за пријемни свестан чињенице да га сем уметности више ништа не интересује.

- Ишао сам на приватне часове и упознао доста квалитетних људи и добрих другара. То је било откровење у смислу уметности и предавача, јер до тада нисам наишао на такав приступ, што се касније наставило кроз Уметничку школу на смеру за графички дизајн. Врло мало сам знао о графичком дизајну сем да се бави плакатима и визуелном идентификацијом фирми. Кроз даље школовање сам схватио да је то нешто што ме испуњава и много значи. Уметничка школа буди најлепше успомене, па и сада врло радо одлазим тамо и посећујем професоре – каже Игор. Иако је промена професора сваке године изазивала негодовање ученика касније се испоставило да је добро, јер су од сваког научили нешто ново. Све то утицало је да Игор током последње године интензивно напредује што је много значило приликом полагања пријемног испита за упис на Факултет примењених уметности. Јака конкуренција због малог броја оних који се сваке године уписују на неки од одсека овог факултета ствара посебно расположење и страх од неуспеха, па је и Игор, као и многи вршњаци, сигурност тражио на Вишој школи за ликовну културу и дизајн у Београду. Успешно положен испит и упис давали су довољно комодитета да се растерећен појави на Факултету примењених уметности након вишемесечних припрема током којих је стекао приличан број нових пријатеља са којима и данас интензивно сарађује. Као трећи на листи од око осамдесет кандидата за само пет места у групи након уписа прошетао је кроз студије са веома добрим оценама што за ову врсту факултета није необично. Основни разлог за то је мали број студената по групама и висока школарина што не дозвољава ни мало опуштања током године, јер само озбиљан рад и успех гарантују упис у следећу о трошку државног буџета.

- Факултет ми није донео неке велике промене што се тиче вештине у

уметности и рада на рачунару који је наше главно средство, али је у мени, као и осталима, пробудио нешто дубље, и психички уздрмао, тако да смо почели да размиљшамо на тотално другачији начин. Више не гледамо да радимо само нешто комерцијално већ више уметнички и боримо се за враћање старих квалитета у време када су кич и шунд преовладали у свим областима и свим медијима. Уз овакве медије, и постојање свих риалити шоу програма, ни уметност не може знатније да напредује – каже Игор. Током студија радили су будући дизајнери на решавању различитих задатака из многих области и на бројним конкурсима покушавали да провере колико су далеко одмакли у савладавању знања која нуде основне студије. На једном од њих надметали су се за избор најбољег решења плаката Двадесетог међународног фестивала позоришта за децу који се традиционално одржава у Суботици. Члановима жирија највише се допала идеја Игора Бубање, па је његово решење прихваћено као плакат овогодишњег фестивала. Значајније од признања професора који је умео да процени квалитет било је сазнање да је током рада научио нешто што није успео за три године студија пре тога.

- Научио сам како да сарађујем са клијентом, како да након сировог разговора са неким ко није уметник, и не схвата то што радимо, извучемо заједнички уметничку црту, а да испуним његове захтеве. Код нас на факултету је то један од највећих проблема, можда чак и једини, јер не видим много других сем што немамо контакт са клијентима. Осим штуре струке и рада на различитим предметима, не подучавају нас како сутра да радимо са људима – каже Игор. Рад на плакату био је прилика да осети у ову, прилично важну компоненту будућег рада. Прве две године студија испуњене су општим предметима који укључују цртање, сликање, графику, писмо, калиграфију и фотографију. Сазнање да право упознавање струке почиње тек у другој половини

57

3.11.2013.

МАГАЗИН

58

студија наводи на размишљање да би то могло да почне и раније. Из чињенице да сваки предмет има посебан значај у формирању уметника долази и до размишљања да би можда све предмете требало изучавати све четири године студија. Дипломска изложба у Музеју примењених уметности није имала посебну тему. Састојала се од радова које су студенти радили током целе године, а односили се на плакат, графичку комуникацију, просторну графику и писмо.

- Из писма смо сви током године радили свој фонт и излагали у виду плаката. Код просторне графике смо радили амбалажу коју смо на крају, због ограниченог простора, изложили у виду плаката док су графичке комуникације целе године беле оријентисане на израду пригодног знака поводом 65. годишњице факултета,и пригодна решења за одређене локалитете и локалне управе. Моја општина је била Звездара, а локалитет Звездара театар. Мене највише инспирише и занима плакат, а радили смо га на разне теме, „Београд град чуда“, „ Двадесети интернационални фестивал дечјег позоришта“ и слично – каже Игор. Да је Факултет примењених уметности специфичан сведочи и високо рангирана и оцењена дипломска изложба, иако је свим студентима групе за графички дизајн за јесен остао још један испит из изборног предмета савремена архитектура. Разлог томе је што, преокупирани дипломским радовима, студенти нису стигли да припреме испит на начин како то професор, изузетни предавач и педагог, заслужује. Из поштовања према њему сви су били спремни да жртвују летњи одмор, седну и добро савладају градиво како би се што спремнији појавили на испиту у септембру. У време док смо разговарали са Игором сва пажња била је усмерена не израду решења плаката и билборда за Краљевски филмски фести-

вал. Од овог месеца Игор Бубања је студент мастер студија графичког дизајна на Факултету примењених уметности. У време док је објашњавао како се припрема за пријемни испит био је свестан да ће у веома јакој конкуренцији, због великог броја студената који долазе из Крагујевца и Ниша, одлучивати десети делови поена. Колико је конкуренција јака, а успех кандидата изједначен, сведочи податак да се просечна оцена класе зауставила на 9,7. У таквим условима требало се изборити за једно од четири места за које школовање плаћа држава. Насупрот основних студија које оспособљавају за рад у штампаријама и рекламним агенцијама мастер ствара могућност и за рад у школама. Зато је Игор Бубања себи поставио висок циљ да до краја ове школске године стекне професорско звање. До тада уз помоћ професора на факултету треба савладати додатна знања из струке, а од почетка другог семестра оријентисати се на рад који треба завршити до краја године. Уверен да неће погрешити било шта да изабере извесну предност ипак даје плакату.

- Сваким даном ми се мења мишљење, па иако мислим да је најбоље решење отићи негде верујем да треба остати и борити се овде. Зато бих волео да останем у Београду, највише на факултету као асистент, а видећемо да ли за то постоје шансе. На смеру за графички дизајн још нема асистената, па комплетан рад са стдентима обављају професори – каже Игор жељан посла у неком од бољих београдских студија. Ако до тога не дође остаје да се врати у Краљево у коме, каже, не би могао да искаже потенцијал којим располаже, јер у малој средини поред оних који већ раде нема довољно посла за све који би желели да се баве графичким дизајном. Рад у студију поред искуства пружа могућност за стицање поуздања, али и упознавање са бројним клијентима.

Искуство из досадашњег школовања доводи до сазнања да се за уметничке школе опредељује највећи број основаца уверених да осим цртања и сликања нема других предмета. Зато многи од њих долазе у ову школу уверени да ће она заменити неку другу у којој се много учи.

- Не саветујем то никоме, јер свако ко жели да се бави графичким дизајном, или било којом другом уметношћу, мислим треба то да ради из њубави, а не да тражи лакши пут. Уметничка школа у Краљеву је одлична школа са још бољим професорима, а доказ стручности кадра чињеница да је већина свршених ученика уписала жељене факултете насупрот бројнима из београдских школа који то нису успели. Пратим дешавања у Краљеву и видим да свако ко мало боље познаје рачунар може да се бави графичким дизајном, али сам кроз студирање осетио да сам ментално сазрео, па на дизајн не гледам банално. Најбитније у дизајну је не радити банално, и не на прву лопту, а то сви очекују. Треба урадити нешто што људи не очекују, изненадити их а погодити тему. И поред многобројних радова не можемо рећи да је све већ виђено. Мада би се могло рећи да су све теме већ искоришћене, нису још на одређене начине на који то могу да буду. Иако је креативност на првом месту као графички дизајнер сигурно нећу измишљати нешто, али ако идеју за коју знам да је виђена одрадим на свој начин то је већ други рад. Када смо за дипломску изложбу радили плакат професор је инсистирао да се фокусирамо на неке већ виђене плакате, и позната уметничка дела, да кроз њих урадимо своје верзије и видимо да ли ћемо успети да од тога што је већ виђено направимо нешто наше, а да се не постидимо и кажемо да смо украли тему – објашњава Бубања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 3.11.2013.

ТО ФО

Е Љ ДЕ НЕ

61

62

МАГАЗИН 3.11.2013.

Пети пут у Краљеву

- У Ноћи вештица изједначавају се позитивна и негативна енергија, више силе и духови, и одлучује ко ће да влада до следећег Халовина. - Иако се углавном помињу у негативном контексту вештице су у митологији позитивна бића која поседује одређене моћи и задатак да чувају природу и људе. - Особе које на овај дан носе црну одећу штите се од негативних утицаја других, а задржавају позитивну енергију коју поседују и тако штите сами себе

Фото: М. Радовановић

НОЋ ВЕШТИЦА У ВИЛИ МАГДАЛА

63

3.11.2013.

МАГАЗИН

64

Легенда о Џеку О'Лантерну Обичај дубљења бундева заснива се на ирској легенди о ковачу Џеку, познатом по домишљатости, али и шкртости. Једна од њих говори како је преварио Ђавола нудећи му душу у замену за пиће. Након што се Ђаво претворио у новчић како би платио пиће, Џек га је брзо ставио у џеп у којем је био крст, па се овај више није могао вратити у првобитни облик.

Тек након што је обећао да неће тражити његову душу следећих десет година, Џек га је извадио из џепа, а по истеку тог периода поново преварио тако што га је замолио да му дода са стабла јабуку на чијој је кори брзо нацртао крст, тако да га Ђаво поновно није могао дохватити. Због грешног живота након смрти Џек није примљен у Рај. На вратима Пакла доче-

као га је Ђаво и послао у мрак, а да би га се решио дао му комад угља. Џек је издубио репу коју је имао у џепу, ставио у њу угаљ и од тада, пошто никада није пронашао пут кући, лута мраком носећи издубљену репу у руци. Тако је Џек О'Лантерн (Џек Фењер) постао симбол душе која је проклета и која лута између светова.

оћ вештица се као светковина обележава 31. октобра, ноћ уочи Свих светих, а порекло води из келтске митологије и паганских обичаја везаних за њу. Празник најчешће обележавају костимиране забаве, прављење лампе од тикве, гледање хорор филмова и читање страшних прича. Деца иду од врата до врата и траже слаткише узвикујући „смицалица или посластица“, што значи да ће учинити нешто неваљало ако не добију слаткише. Ирски имигранти су верзију ове традиције пренели у Северну Америку у 19. веку, а Ноћ вештица се прославља у Сједињеним Америчким Држвама, Ирској, Канади, Великој Британији, Шведској, Порто Рику, Јапану, Новом Зеланду и неким деловима Аустралије. Порекло празника датира још од античке келтске светковине „Samhain“ посвећене истоименом паганском божанству. Келти, који су живели на просторима данашње Ирске, славили су Нову годину 1. новембра, а ноћ пред њу славили су „Samhain“ верујући да се тада духови мртвих враћају на земљу узрокујући проблеме и уништавајући усеве. Њихови пагански свештеници градили су огромне ломаче око којих су се окупљали људи како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима, а у току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже. Већ пету годину заредом у вили Магдала домаћица и главна вештица Хаџи Милена Марија Магдалена дочекује пријатеље и добронамернике на дан који је изгубио смисао доласком хришћанства. Пре тога људи су веровали, објашњава љубазна домаћица, у разне богове и обележавали пролећне, јесење, зимске и жетвене празнике у које се убраја и Халовин. Према предању традиција обележавања овог празника потиче са наших простора, али су је преузеле земље запада из којих се ширио на друге делове света. Поред класичног маскенбала у истом амбијенту током лета ово је при-

Н

лика да се још једном окупе пријатељи уз кувано вино и ракију и богату трпезу, на којој централно место заузима гулаш, и бројне слаткише којима се највише обрадују најмлађи. Храна се спрема од јесењих плодова, највише се користе бундева и тиква, а преовладавају наранџасте и златне боје јесени прошаране црним. Љубазна домаћица потврђује да годинама покушава да пронађе старе рецепте и за овај дан по њима припреми храну и подсећа на начин на који се овај празник обележава у Немачкој у којој је провела добар део живота.

- Немци ово славе као дан забаве када се кити двориште, док је кућа пуна весеља и шале у позитивној атмосфери, а ко има могућности пали логорску ватру око које се у хладним јесењим данима окупљају пријатељи. На овај дан се изједначавају позитивна и негативна енергија, више силе и духови, и одлучује ко ће да влада до следећег Халовина. Сви се труде да буду позитивни, да се друже и мире, а маске треба да отерају зле духове – објашњава Хаџи Милена. Обележавање празника у нашим условима нема религијски карактер и усмерено је само на дружење и забаву. Зато је и жеља домаћина да још једном окупи пријатеље са жељом да увек укључи нове људе. Вештице као заштитни знак празника су позитивне особе која поседује одређене моћи и задатак да, пре свега, чувају природу и људе. Некада су, каже Хаџи Милена, лечиле и имале видовњачке способности. Тамна боја одеће коју носе има улогу заштите, јер кроз црно платно не може да продре никаква енергија. Особе које на овај дан носе црну одећу штите се од негативних утицаја других, а задржавају и позитивну енергију коју поседују и тако штите сами себе.

- Ако је човек негативан оваквом енергијом може себе да уништи, а доказано је да та негативност не може да излази даље. Комбинују се љубичаста и наранџаста боја као симбол живота, док је вештичина метла симбол чиш-

ћења свега што је негативно да би се особа осећала слободно. И док је метла симбол енергије и чишћења простора звездица треба да представља контакт с небом и остатком космоса. Иако се вештице помињу углавном у негативном контексту у митологији су позитивна бића. Отуда и веровање да једно биће живи за све, а сви за једно. Вековима уназад прогањане су у бројним земљама, највише у Француској у којој су страдале бројне жртве под оптужбом да су вештице – објашњава Хаџи Милена. Сем учесника обележавања празника у Магдали домаћица радост овог дана дели и са комшијама који знају колико је, без обзира на године, у души мало дете које воли да се игра, али увек у друштву пријатеља. За све који су у четвртак дошли припремила је пригодне костиме у којима доминирају шешири. Хаџи Милена је, као дипломирани сликар и модни креатор, читаву ноћ уочи празника китила шешире и украшавала костиме. Дан вештица је и Дан мртвих, а Хаџи Милена као велика свештеница и главна вештица подсећа да је ово дан када се сећа преминулих чланова породице чије вибрације и дух осећа свуда око себе. Иако датира са ових простора на западу је Халовин прихваћен као најзначајнији хришћански празник после Божића коме се посвећује много пажње, а људи труде да га што адекватније обележе улажући у то знатна материјална средства.

- Од забаве никад не боли глава и у обележавању овог дана нема ничега ружног. Проучавајући зашто се праве ружне маске дошла сам до закључка да је то да би плашиле духове који долазе да плаше људе. У данашње време забава је потисла у други план религиозни карактер, а добро би било да упознамо праву страну вештица и овог дана и тако отклонимо предрасуде које владају у народу – каже на крају Хаџи Милена Марија Магдалена. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 3.11.2013.

67

Из Полицијске управе Краљево

ТУЧЕ СВЕ ВЕЋИ ПРОБЛЕМ времену оптерећеном различитим врстама опасности које вребају са свих страна веома радује чињеница да је број кривичних дела евидентираних у Полицијској управи Краљево у однос на претходу недељу преполовљен. То потврђује седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града за период од 21. до 27. октобра када је заведено 19 кривичних дела од којих су педантни инспектори криминалистичке полиције два сврстали у област привредног, а осталих 17 општег, криминала. И успех у откривању починилаца је повећан па је познато готово половина или њих девет. Успех би био много већи кад се преосталих десет не би придружили групи оних који заувек остају непознати. Број прекршаја у области јавног реда и мира идентичан је оном из претходног статистичког периода, али се запажа мала разлика у њиховој структури. Од укупно 25 прекршаја 13 је изазвано тучама, док се 12 прекршаја сврстава у категорију осталих. На основу података у области безбедности саобраћаја могло би се закључити да није било опасније него

МАГАЗИН

3.11.2013.

У

68

седам дана раније, јер је евидентиран само једна незгода више. Ипак последице су теже јер су у седам незгода са повређеним лицима две добиле теже телесне повреде док су оне код осам особа окарактерисане као лакше. Већа је и материјална штета процењена на 650 хиљада динара, док је број прекршаја у овој области скоро истоветан, а зауставио се на 210. Ватрогасно спасилачка јединица интервенисала је у гашењу једног пожара у коме је причињена материјална штета од тридесет хиљада динара. Након анализе стања безбедности на подручју града, и констатације да се већ дуже време, посебно викендом, све чешће региструју туче у којима се користе разни предмети и хладно оружје, припадници Полицијске управе предузимају појачане мере контроле лица и објеката. Тако су протеклог викенда приликом појачане контроле запленили осам пакетића са опојним дрогама, седам ножева и металну палицу. У угоститељским објектима на Тргу српских ратника и у насељу Моше Пијаде, после поноћи, поли-

цијски службеници су од три малолетника старих између 15 и 16 година, одузели три пакетића и ручно прављену цигарету „џоинт“ од марихуане. Код 21-годишњег С.Т. су пронашли четири пакетића у којима су се налазиле опојна дрога „спид“ и марихуана, као и нож „скакавац“. Код још седам особа, од којих је једна малолетник, пронађено је шест ножева и троделна метална палица позната као телескоп. Полицијски службеници са сертификатом за рад са малолетним лицима су по налогу овлашћеног тужиоца, у присуству родитеља, саслушали малолетнике а због сумње да су извршили кривично дело, за њих ће извештај бити достављен Вишем јавном тужилаштву. Против С.Т. је поднета кривична пријава због неовлашћеног држања опојних дрога, а против сих осумљичених и прекршајне пријаве на основу Закона о оружју и муницији. У циљу унапређења стања безбедности и веће сигурности грађана пипадници полиције ће и у наредном периоду наставити са превентивним активностима и појачаном контролом лица и објеката.

69

Фото: М. Радовановић

ПОЈАЧАНА КОНТРОЛА САОБРАЋАЈА

МАГАЗИН

3.11.2013.

Безбедност у саобраћају и велики број учесника који се не придржавају закона о безбедности у саобраћају возећи брзином већом од прописане и под дејством алкохола био је повод зајош једну акцију појачане контроле. Припадници саобраћајне полиције Полицијске управе Краљево су у ноћи између петка и суботе спровели још једну регионалну акцију, усмерену на откривање тежих саобраћајних прекршаја, током које је контролисано 139 возила и исто толико возача. Током акције откривено је тринаест возача који су управљали возилом под дејством алкохола и сви су искључени из саобраћаја, а чак осам њих задржани до истрежњења јер је установљено да су у крви имали више од 1,2 промила алкохола. Куриозитет посебне врсте представља чињеница да је из саобраћаја искуључен и један бициклиста код кога је утврђено прису-

70

ство 1,43 промила алкохола у крви. Иако током акција није регистрована ниједна саобраћајна незгода из Полицијске управе стиже још један апел грађанима да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а посебно да поштују прописе везане за дозвољену брзину и да не возе у алкохолисаном стању, јер су то најчешћи узроци саобраћајних незгода са најтежим последицама. Полицијски службеници обећавају да ће и даље наставити са појачаном контролом саобраћаја и најоштрије санкционисати прекршаје.

СТРАДАО БИЦИКЛИСТА Ма колико да се чине напори и утиче на све учеснике у саобраћају да поведу више рачуна, посебно о факторима ризика који највише утичу на безбедност и изазивају веома тешке последице, данак најчешће плаћају они најслабији, не ретко и учесници који су најмање криви. Последња у

низу саобраћајних незгода са трагичним последицама догодила се у понедељак на Берановцу када је тренутак неопрезности био кобан за тринаестогодишњег ученика петог разреда Основне школе „Вук Караџић“. До незгоде је дошло око 17,30 часова, када је аутомобил марке „фиат пунто“ краљевачких регистарских ознака, којим је из правца Краљева управљао Д. А. (1984) ударио у бицикл којим се са споредног неасвалтираног пута из правца Берановца, на државни пут првог реда укључивао тринаестогодишњи дечак из Београда. Иако је возач „фиата“ одмах зауставио друго возило и са дечаком се пребацио у Здравствени центар „Студеница“ и поред указане реанимације дечак је након сат времена преминуо. Саобраћај на овом делу пута био је прекинут сат и по и преусмераван на алтернативне путне правце. Несрећа која се догодила била је повод да једна мајка упути писмену пријаву инспекцији Министарства про-

свете указујући на пропусте који су допринели да дође до несреће. Иако су родитељи очекивали да настава у школи, као и сваког другог дана, траје до после 17 сати након што су часови скраћени, а о томе нико од њих није био обавештен, деца су се без контроле нашла на улици већ после 16,00. Из чињенице да је страдали дечак, како се тврди, у школи требало да буде до 18,00 сати изводи се закључак да ни тог дана не би био доведен у опасност. Коликој су опасности била изложена друга деца сведочи податак да се читава река њих кретала необезбеђеним путем, јер у то време није било редовног превоза до кућа. У нормалним околностима и страдали дечак би, као много дана до тада, до стана у Дечјем селу ишао угрупи, а не би време од завршетка наставе до редовног повратка возио бицикл. Забринутост родитеља је оправдана, а пријава инспекцији само још један од покушаја да се укаже на тежину проблема и елиминишу сличне

негативне последице у будућности.

ШВЕРЦ КАФЕ Припадници Полицијске станице Рашка Полицијске управе Краљево запленили су 5.100 килограма сирове кафе у вредности од око милион динара и тако пресекли још један ланац шверца акцизне робе са подручја Аутономне покрајине Косово и Метохија. У месту Мрмоње код Рашке, на алтернативном путном правцу Братњик – Тресава, у уторак око 17 часова, полицијски службеници су приликом прегледа комбија рашчанске регистрације, којим је управљао Н.Б.(1987) из Милатковића код Рашке, пронашли 85 џакова са по 60 килограма сирове кафе без одговарајуће пратеће документације. Сумња се да је кафа била намењена даљој продаји на подручју Србије, па су припадници Републичке тржишне инспекције, уз потврду, кафу привремено одузели. Основни јавни тужилац је потврдио да

се ради о кривичном делу које се карактерише као недозвољена трговина и наложио криминалистичкој полицији саслушање осумњиченог, након чега ће против њега бити поднета кривична пријава.

СМРТ У КАМИОНУ У саобраћајној незгоди која се догодила на локалном путу у Бреснику у среду је живот је изгубио педесеттрогодишњи возач камиона. Управљајући теретним моторним возилом марке „ТАМ“ краљевачке регистрације пуним дрва, из правца Бресника према Ибарској магистрали, возач В. В. из Конарева je изгубио контролу над возилом, слетео са пута на десну страну пута и преврнуо се на бок. Возач је од задобијених повреда преминуо на лицу места, док се сувозач М. М. (1962) из Богутовца, ради санирања задобијених повреда, јавио у Здравствени центар „Студеница“. Т. Радовановић

71

МАГАЗИН

3.11.2013.

ЕкОлимпијада 2013

72

лимпијски комитет Србије и Фонд спорта и олимпизма организовали су, под покровитељством Града Краљева, "ЕкОлимпијаду 2013", манифестацију чији је циљ да кроз спорт и забаву информише и едукује децу, пре свега основце, о олимпијским вредностима и екологији. У две спортско-еколошке радионице, „ЕкОлимпијско игралиште“, са акцентом на очување природе као једну од основних олимпијских вредности, и „Еко фудбал“, учествовало је 100 деце од првог до четвртог разреда и двадесеторо деце седмог и осмог разреда основних школа „4. краљевачки батаљон“ и „Светозар Марковић“.

Фото: М. Радовановић

О

73

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs