Magazin79

МАГАЗИН Година II * Број 79 * 27. октобар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

Седам дана пред локалне изборе на Косову и Метохији

МАГАЗИН

27.10.2013.

ТЕНЗИЈЕ НЕ ПОПУШТАЈУ

2

- У Краљево стигли први гласачки листићи. - Истекао рок за преузимање гласачког материјала. - Поново воз на релацији Краљево - Косовска Митровица. - Више до 2.000 грађана са севера Косова и Метохије на протестима у Београду

3

К

МАГАЗИН

27.10.2013.

ако се приближавају избори за локалне органе власти на територији Косова и Метохија осећа се све већа тензије, а са косовске и српске стране долазе контрадикторне информације које се односе на изборни процес. И док од српских званичника стижу информације о значају избора приштинска штампа, позивајући се на резултате истраживања Програма за развој Уједињених нација, пише да више од 40 одсто гласача са севера Косова неће изаћи на изборе. Истраживање које је обухватило 400 испитаника, спроведено у општинама Звечан, Зубин Поток, Лепосавић и Северна Митровица, показује да 43,5 одсто гласача неће учествовати у локалним изборима, а да је само 15,8 одсто испитаника рекло да ће изаћи на њих. Неодлучних је 40 одсто,17 одсто је рекло можда, а 23 да нису још одлучили. Истраживачи закључују да је, с обзиром на политичке околности, број оних који су сигурни и неодлучни ипак задовољавајући. Приштински дневник „Зери“ пише да је Централна изборна комисија Косова потврдила бирачке спискове на којима се налазе имена око 50 хиљада

4

преминулих и имена око 300 хиљада гласача који живе ван Косова. Овај податак изазива незадовољство опозиције и представника организација цивилног друштва због сазнања да спискови нису очишћени од оних који немају право гласа. Начелници свих пет округа са Косова и Метохије и више од две хиљаде Срба из покрајине дошли су у петак у Београд како би изразили негодовање и протест због забране српским званичницима да посете Косово. Они су од челника Владе захтевали да хитно пронађу начин да несметано долазе на Косово. Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић поручио је косовским Србима, који су се окупили испред Владе, да ће до краја кампање за локалне изборе, заједно са министром Александром Вулином, посетити Косово и нагласио да подржава све српске листе, али да му је најдража „наша Српска листа“. Поводом изјаве турског премијера Реџепа Таипа Ердогана у Призрену да је „Косово Турска, а Турска Косово“, Вучић је истакао да је Србија поносана

СТИГЛИ ПРВИ ГЛАСАЧКИ ЛИСТИЋИ Краљево је први град у Србији у који је стигао гласачки материјал за локалне изборе на Косову и Метохији 3. новембра. Према речима повереника за избеглице Слободана Станишића у поштанским пошиљкама пристиглим из Централне изборне комисије Косова било је много грешака код имена, презимена и адреса на које су упућене, па је одлучено да они којима је потврђено бирачко право буду позвани у зграду Градске управе где ће им бити загарантована тајност гласања. У Повереништво за избеглице стигло 327 поштанских пошиљки са бирачким материјалом. Посебан проблем је податак да пошиљке стижу сукцесивно, а наредних дана очекују се одговори на велики број жалби бирача којима је оспорено бирачко право, а које су упутили Централној изборној комисији Косова. Од укупно 1.400 захтева за упис у бирачки списак Централна изборна комисија одбилаје чак 1.078. Повереништво за избеглице у Краљеву пружа техничку подршку слањем гласачког материјала поштом, а трошкове поштарине сноси Европска организација за безбедност и сарадњу. Сваки коверат који особа са бирачким правом после гласања сама запечати носи ознаку посебне тајности, а бирачи који желе могу и лично да пошаљу коверте преузимајући на себе плаћање тошкова поштанских услуга.

ИСТЕКАО РОК ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ ГЛАСАЧКОГ МАТЕРИЈАЛА Повереништво за избеглице позвало је сва лица са Косова и Метохије са потенцијалним бирачким правом која живе у Краљеву, а поднела су захтев за регистрацију да од среде до суботе преузму гласачки материјал за гласање поштом. Сви који су у холу Клуба одборника, у приземљу зграде Градске управе, преузели гласачки материјал добили су и информацију о даљем поступку гласања на изборима. земља и да неће дозволити да је било ко понижава. После онога што се догодило, и изјаве турског премијера, порука свима који мисле да могу да унижавају Србију и руше њено достојанство, је да Србија, која поштује величину и снагу Турске, као и сваке земље и жели са свима мир и добре односе, никада неће дозволити да је понижавају и руше. Премијер Србије Ивица Дачић је пред седницу Владе најавио званичан протест због свега што се догађа на Косову због кршења Бриселског споразума, али је поручио да треба смирити ситуацију у покрајини како би српски народ могао да оствари своја права. Поводом изјаве турског премијера Реџепа Ердогана у Призрену подсетио је да то није прва таква изјава и да је шеф дипломатије те земље у Сарајеву већ говорио да је напад на Сарајево напад на Турску, а такве изјаве не иду у прилог јавно израженој жељи ове земље да развија добре односе са Србијом. Иако Србија и Турска имају споразум о слободној трговини и укидању виза, а Турска се у Србији интересује за права Бошњака, изјава турског званичника изречена током предизборне кампање

5

6

МАГАЗИН 27.10.2013.

ПОНОВО ВОЗ ЗА КРАЉЕВО Промотивном вожњом из железничке станице Звечан до Косовске Митровице свечано је отворена нова железничка станица „Косовска Митровица – Север“ и, после пет година, успостављен редовни железнички саобраћај на релацији Београд - Краљево - Митровица Север. Поред грађана у новом путничком дизел-моторном возу серије 711, који редовно саобраћа на тој релацији, били су представници Владе Србије, „Железница Србије“ и локалне самоуправе. Директор „Железница Србије“ Драгољуб Симоновић је потврдио да се доласком воза шаље порука да се мора чинити све да народу на у овом делу покрајине буде боље, а кандидат за градоначелника Митровице Крстимир Пантић да је ово још један доказ да се Србија не повлачи и да је влада опредељена да на овим просторима задржи народ и очува државне и националне интересе. Нови путнички воз између Краљева и Косовске Митровице саобраћаће свакога дана два пута дневно.

рекао је новинару приштинске „Трибуне“ да је циљ да се тестира спремност Београда да прихвати педставнике косовске власти, исто као што је Косово прихватило званичнике Србије током изборне кампање. Исти извор наводи да Влада Косова не очекује одбијање захтева, али ће уколико Београд то учини исти принцип применити и Приштина. И док амбасадорка Сједињених Америчких Држава на Косову Трејси Џејкобсон тврди да би локални избори требало да буду фер, слободни и без манипулација, јер ће у супротном Косово трпети последице министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин верује да би бојкот избора био раван издаји. Због чињенице да представља нови почетак или крај Србије важно да је Срби на Косову и Метохији у што већем броју изађу на изборе, јер бојкот одговара једино Хашиму Тачију. Вулин је оценио да је најважнија тачка Бриселског споразума формирање Заједнице српских општина, а ако њу буду чинили људи који ће је користити као средство за политичку промоцију и трговину с Приштином, онда ће та заједница бити невладина организација која неће ништа урадити за Србе. Уколико на изборима победе Срби они ће у потпуности преузети контролу на

територији где живе у четири извршне области, просторно планирање, школство, здравство и економија. Тужилаштво јужног дела Митровице затражило је од суда да изда налог за хапшење министра Вулина због „неовлашћеног преласка границе“ што се на српској страни тумачи као још један у низу притисака који наговештава и могућност примене насиља. Оцењује се да такви потези плански подижу тензије, а усмерени су на изазивање револта међу Србима, како би одустали од избора и пропустили прилику да преузму власт у својим срединама. Да Србија има подршку да се у Савету безбедности Уједињених нација неће признати једнострано проглашена независност Косова и Метохије поновио је председник Србије Томислав Николић у разговору са сталном координаторком светске организације у Србији Иреном Војачков Солорано. И амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм потврдио је да се од Србије не очекује да сада призна независност Косова, али да ће односи Београда и Приштине бити од изузетне важности током преговора о чланству у Европској унији. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

никако не води даљој нормализацији односа две земље. Косовска полиција је најавила да званичницима из Србије неће бити дозвољено да се приближе гласачким местима на северу Косова, током избора 3. новембра, а да ће о безбедности у том делу Косова тог дана бринути и Еулекс. Како наводи „Коха“ број људи у снагама безбеднсоти који ће тог дана бити ангажован, није познат. Чињеницу да је српским званичницима забрањен улазак на Косово у време кампање у Београду тумаче потврдом да Приштини не одговара да Срби изађу на изборе. И док председница Косова Атифете Јахјага оценињује да је посета председника Владе Србије Ивице Дачића Косову била непотребна и да не доприноси укупној ситуацији премијер Косова Хашим Тачи је поздравио поруке које је Дачић упутио током посете Грачаници, пре свега позив Србима да учествују на локалним изборима. Дневник „Коха“ преноси да је Дачићев позив српској листи да преузму власт и раде за Србију Тачи схватио као позив Србима да буду део косовских институција. Нагласивши потребу за слободним, фер и дмократским изборима Јахјага је апеловала је на све учеснике изборног процеса да гарантују неповредивост гласања уз упозорење да ће сви који буду манипулисали гласовима добити казну какву заслужују. Приштински званичници су затражили од Брисела да изврши притисак на Србију како би се што више креирала изборна атмосфера на северу Косова, јер је тај део територије облепљен лецима за бојкот, а не за учешће на локалним изборима. Од Европске уније и Организације за европску безбедност и сарадњу затражено је да утиче на Србију како школе на северу не би држале заставе друге државе. У исто време су министри косовске Владе најавили да ће почети са предајом захтева Канцеларији Европске уније у Приштини како би могли да посете Прешевску долину са жељом да посете албанске школе и разговарају са грађанима. Званичник Владе Косова

7

Изборна Скупштина Либерално-демократске партије

МАГАЗИН

27.10.2013.

СРБИЈА ТРЕБА ДА РАДИ

8

- Изабран нови Градски одбор Либерално-демократске партије.

- Гласовима 181 члана за менаџера Градског одбора изабран Милан Самарџић. - Либералне демократе једина политичка опција која капира односе у српском друштву и окружењу. - Друге партије само невешто копирају делове политике ЛДП из ранијег периода

9

МАГАЗИН

27.10.2013.

П

10

оследње недеље марта у жижи интересовања политичке јавности у Краљеву нашла се Либерално –демократска партија у тренутку када је објављено да јој приступају некадашњи чланови Демократске странке које предводи бивши градоначелник Љубиша Симовић. Био је то повод да Градски одбор партије напусти одређен број истакнутих и до тада веома активних чланова, предвођених првим човеком локалног одбора који

Неке ствари се капирају за десет, петнаест година, и онда се невешто копирају. Оне се капирају неискрено, јер ако водећи политичари оду у Брисел и тамо потпишу споразум, а споразум подразумева сарадњу, пријатељске односе да свима буде боље, онда дођу код нас а један се ухвати за срце и каже, срце нас боли што смо ово урадили.

је на ово место изабран само два месеца раније. У том тренутку је председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић истакао да странка која на изборној скупштини не може да окупи више од педесетак чланова нема будућност. Ту будућност и озбиљан одговор незрелој политици у преломном тренутку за партију требало је да обезбеди Љубиша Симовић са групом нових чланова партије. Пред крај марта је наговештено да Градском одбору Либерално демократске партије у Краљеву предстоји нова изборна скупштина, али и долазак у све средине у којима људи препознају себе у ономе што тражи ова партија. На нову изборну скупштину чекало се пуних седам месеци колико је либералним демократама било потребно да консолидују редове и изаберу нов Градски одбор и менаџера Градског одбора. Након званичног дела скупштине на којој је 181 члан поверење да даље води партију у Краљеву поклонио професору математике Милану Самарџићу одржана је трибина на којој се очекивало обраћање председника ЛДП Чедомира Јовановића. Осим што је изостало присуство првог човека изостао је и масовнији одзив

чланства, па је трибини на којој је о плановима говорио потпредседник Бојан Ђурић присуствовала једва половина оних који су својим гласом стали иза новог руководства. Новоизабрани менаџер Главног одбора Милан Самарџић потврђује да Либерално демократска партија озбиљно рачуна на краљевачки одбор, а уз новог менаџера посебно на Дејана Алексића и Сашу Радуловића. Онима на којима ће се заснивати рад партије придружује се члан председништва ЛДП Љубиша Симовић.

- ЛДП је једина странка на српској политичкој сцени која без трунке гриже савести може да настави већ трасираним путем, путем истине, нуђења решења и доследности, јер је то једина политичка опција која капира односе у српском друштву и окружењу – сматра Самарџић уверен да су две најбитније ствари за државу у овом тренутку национално питање и економија. И док по питању прве власт оптужује за вођење погрешне политике, а друге за нуђена нереална обећања ЛДП треба да буде предводник Србије која зна с ким и како хоће даље. Зато јој је превасходни циљ да покрене би-

рачко тело у Србији, првенствено оне који излазе на изборе а нису сврстани у политичким партијама и који се на изборима опредељују на основу програма. Другу битну групацију чине бирачи који не излазе на изборе, а трећу исто толико важну они који изађу, али оставе беле листиће, а Самарџић управо њих сматра одговорним за стање у друштву и очекује да препознају оне који једно причају, друго мисле, а кад дођу на власт треће раде.

- Ако на тим принципима поставимо наше будуће акције мало ћемо размрдати и пробудити поприлично

Пред ЛДП је тежак и одговоран посао, свакодневна борба на коју смо навикли, а за такве ствари смо најспособнији. Не очекујем од оних који ће се тој борби прикључити да буду исти такви. Очекујемо бар да не сметају много и да разумеју основни правац.

апатичну политичку сцену Србије. Циљ Градског одбора је да, уз све специфичности које носи локал, пред суграђане изађемо са квалитетним и добрим програмом који представљају квалитетни и добри људи са пријатељима којих нећемо да се стидимо. После креирања програма очекујемо да попунимо листу кандидата за одборнике људима који ће у наше име вршити важне функције у граду, а на бирачима је да цене да ли ти људи могу да одговоре ономе за шта се ми залажемо, па да се на основу тога опредељују – каже Самарџић. Потпредседник Либерално-демократске партије Бојан Ђурић је убеђен да већина партија на политичкој сцени Србије и даље копира делове политике ове странке која се односи на социјалне, политичке и реформе јавних предузећа, европске интеграције и друга питања важна за данашњу политичку сцену. Кључни задатак Либерално-демократске партије је јасно формулисање опозиционе политичке поруке српској јавности о веома великој опасности од приближавање граници од 20 милијарди долара јавног дуга у време када су сиромаштво и беда све масов-

нија појава. За земљу која има оволику стопу незапослености, и крхка демократска искуства, најопасније је да нема озбиљно организовану и јасно профилисану политичку алтернативу за решавање проблема. У таквој ситуацији најнужнији је разговор, озбиљност и политика са много више смисла и динамике.

- Либералне деморкате мисле да није могуће у исто време имати и реформску и модернизаторску политику и забрану или цензуру уметничких изложби. Није могућа у исто време модернизација земље и подизање конкурентности, и апсолутни хаос у неколико стотина преосталих јавних, друштвених, или државних предузећа. ЛДП је политичка организација која мора да учини све да се избори за власт и да са позиција власти реализује и спроводи оно о чему тако успешно говори већ седам или осам година. Све што смо радили протеклих 15 месеци било је фокусирано на долазак у ситуацију да у јавности и на политичкој сцени будемо препознати као неко ко најјасније, најснажније, најискреније, најоштрије уме да формулише ту врсту политичке поруке. Ми немамо амбицију да правимо

11

27.10.2013.

МАГАЗИН

12

од Србије било какво ратно поље, било какав фронт, да разговарамо о неком новом или старом ДОС-у. Ми желимо да формулишемо политику која ће бити примерена 2013. години. Наша земља, наше друштво, наши политичари се пречесто баве питањима која су за неке друге земље била важна пре 25 година, а прегажена су као тема социјалдемократије или либерализма. До сад није било довољно зрелости на политичкој сцени да се оваква добра намера ЛДП препозна, а последње недеље показују да такве спремности има све више, па очекујем да и политичка сцена и политички живот у недељама које су пред нама буду много динамичније него што су биле до сада – сматра Ђурић. Порука Либерално-демократске партије усмерена је ка људима који су се, бар привремено, уморили од политике и који су од ње побегли, али и свима којима се политика гадила, или им се још увек гади. Иако се навелико прича о могућим парламентарним изборима током наредне године, и већ калкулише о могућим коалицијама, у ЛДП сматрају да је исувише рано размишљати о њима. Искуства из ранијих периода потврдила су да је свако преурањено разматрање могућих коалиција само потврђивало опредељење политичара да се баве личним интересима, па су такве иницијативе по правилу биле осуђене на пропаст. Зато либералне демократе у овом тренутку успех на политичкој сцени мере степеном мотивације људи да се укључе у изборни процес, а потпредседник партије сматра да су његове партијске колеге довољно сазреле, да имају више кредибилитета према бирачима и јавности, али и према онима са којима ће бити партнери у периоду који долази.

- Ко хоће озбиљно да се бави реформом нека докаже да у исто време може да има и демократску земљу, земљу у којој нема цензуре, која није супротна европским и цивилизацијским правилима, па ћемо онда можда поверовати да постоји спремност за реформе и у свим другим секторима живота.

Држава се пре двадесет и више година налазила у слободном паду, ударила жестоко у земљу и распрсла се, па су сви комади пошли неким путем само је овај несрећни комад земље Србије кренуо да тумара. Мени је драго да неки у овој земљи са 20 година закашњења схватају где су грешили, али морају да разумеју оно што говори ЛДП. Због тога ова земља има проблем са европским интеграцијама. Данас су сви за европске интеграције, али нико, или мали број њих изузев ЛДП разуме шта заправо значе европске интеграције. То значи борба за свако питање, борба за сваки проценат, озбиљност када се разматра да ли ће хрватске цигарете имати повлашћен третман у Србији или не. Пред ЛДП је тежак и одговоран посао, свакодневна борба на коју смо навикли, а за такве ствари смо најспособнији. Не очекујем од оних који ће се тој борби прикључити да буду исти такви. Очекујемо бар да не сметају много и да разумеју основни правац. У оваквој Србији на оваквој политичкој сцени и то ће бити више него довољно – каже Ђурић. Оштрој критици актуелне власти у Србији прикључио се и Љубиша Симовић, првенствено концентрацији моћи у рукама једног човека што изазива велики неспокој грађана који се не оглашавају због великог страха.

- Мислим да се наша држава пре двадесет и више година налазила у слободном паду, да је ударила жестоко у земљу, да се распрсла и да су сви комади пошли неким путем само је овај несрећни комад земље Србије кренуо да тумара. Он тумара и не може да се заокружи никако. Не може да се заокружи ни као земља са границама, ни као земља са системом, ни као земља која има одговоре на горућа питања о свету и Европи, ни као земља

која види своје место било где. Ово је земља која тумара и која вапи за државношћу, свим елементима које та државност у себи подразумева – каже Симовић предводник групе која се од демократа трансформисала у либералне демократе из жеље да дају више од себе. Либерално-демократска партија нуди политику са визијом, политику са озбиљним хтењима насупрот неискрене политике која нема енергију да било шта преокреће. Баш због тога је отворена за све, па је упутила позив свим демократски оријентисаним партијама, блоковима, удружењима грађана, синдикатима, интелектуалним групацијама, да приђу и заједничким снагама формирају платформу да се крене напред. Али, учинила је још један врло важан потез, отворила се према онима које је претходних десетак година мењала, па је дошла у ситуацију да од политичких актера са сличним погледима стижу позиви са жељом за сарадњом. Сумња у искреност те жеље повод је за доста обазрив став и пажљиво ослушкивање дешавања на политичкој сцени Србије. Општи закључак који су понели посетиоци трибине је да либералним демократама остаје још да раде, јер једино тако могу да стану испред свог слогана „Србија треба да ради“. Избор нових чланова Градског одбора и менаџера означили су постојање озбиљног здравог језгра Либерално-демократске партије у Краљеву које у наредном периоду има изузетно тежак задатак да направи партијску инфраструктуру која ће на свакој тачки територије града Краљева да мисионари својом политиком. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Бојан Ђурић

13

14

МАГАЗИН 27.10.2013.

Алармантне вести из редова краљевачких демократа

ПЕТ ДО 12

- Повод за оштру критику власти су политички прогони и насиље које је све израженије у друштву.

- У порасту су вршњачко насиље, насиље у школама и над женама, крађе, провалништва, организована обијања, отимања, туче у ноћним сатима, окршаји ватреним оружјем широм земље, а последице лакше или теже телесне повреде лица која су учесници или су се задесила на месту инцидента

15

О

МАГАЗИН

27.10.2013.

ткако је након мајских избора прошле године Демократска странка у Краљеву прешла у опозицију њени најистакнутији чланови постали су најоштрији критичари власти. Пажљивом посматрачу онога што је до сада изречено могло би се учинити да је већ првог дана након одласка ове странке са власти почео суноврат у свим областима живота који је тешко зауставити. Чини се да је пажљивих посматрача све мање, а да оштре речи било које од странака на краљевачкој политичкој сцени служе тек да нека од њих покаже да постоји. Покушај да међу пратиоцима политичких дешавања откријемо колико се сећају онога што је изречено са скупштинске говорнице, или бројним конференцијама за штампу, остали су без успеха. У том контексту треба посматрати догађаје са политичке сцене и последње поруке демократа изречене у пет до дванаест четвртог дана минуле недеље. Повод за још једну оштру критику су, како се чуло, политички прогони и насиље које је све више изражено у нашем друшву. Полазећи од сазнања да је борба против насиља једно од кључних питања демократије и слободе свих грађана, а владавина права,

16

безбедност и сигурност свих грађана једно од темеља вредности политике Демократске странке изражава се забринутост због сазнања да је „Србија последњих годину дана земља која прећуткује насиље, дозвољава угрожавање људских права, земља у којој се пребијају неистомишљеници власти и активисти опозиционих странака, криминалци пуштају на слободу, а функционери и чланови ДС криминализују кроз медије, након тога хапсе и месецима држе у затвору“. Све ово се, тврди Данијела Милетић Миладиновић одвија по истом сценарију којим се хапшења прво најављују у медијима и таблоидима, људи проглашавају криминалцима и лоповима, суди им се без суда, пресуде се доносе искључиво у медијима, а када се након извесног времена пусте на слободу нико ништа не објављује. Ова тврдња се темељи на сазнању да је од промене власти 73 члана Демократске странке из целе Србије привођено, затварано или позивано на информативне разговоре. Неки од њих су још у притвору, а стотине под сумњом да су починили кривично дело злоупотребе службеног положаја које више не постоји нигде у Европи.

Непосредан повод за буру незадовољства демократа широм земље је тврдња да су двоје њихових активиста пре две недеље киднаповани док су делили летке, одведени у просторије странке на власти где су им одузете личне карте и мобилни телефони, а један до њих „мучен, психички и физички и малтретиран“. Оптужбе демократа су до те мере алармантне да се поставља логично питање да ли је нешто тако могуће почетком друге деценије овог миленијума и како то до сада нису приметиле разноразне светске организације за заштиту људских права које су се оглашавали и поводом много мањих ексцеса. На основу податка да нема сазнања о томе шта је полиција учинила након што су демократе доставиле податке о виновницима овог догађаја Миладиновић изводи закључак да власт штити насилнике који су на слободи и осећају се безбедно. Зато се инсистира на покретњу поступка који би требало да покаже спремност надлежних органа да штите слободу и људска права. Неубедљиво звучи тврдња да је демократама више од чланова и симпатизера странке важно то што је угрожена сигурност грађана Краљева, али и целе Србије, и то од момента

када је Законом о амнестији из затвора пуштено на слободу више од 3.000 особа које демократе сврставају у криминалце, насилнике и хулигане. Директна последица примене овог закона је, верују, удвостручен број убистава и разбојништава.

- У порасту су вршњачко насиље, насиље у школама и над женама, крађе, провалништва, организована обијања, отимања, туче у ноћним сатима, окршаји ватреним оружјем широм земље, а последице су лакше или теже телесне повреде лица која су учесници или су се задесила ту, а неретко прича се завршава смртним исходом. Обичан човек је забринут и нигде више није безбедан, јер институције државе не функционишу – тврди Данијела Милетић Миладиновић. Уверена да борбу против криминала и корупције у Србији уместо институција воде појединци инистира на примени истих правила за све уз претпоставку невиности док суд не утврди другачије. Неупућеном би се, на основу изреченог, могло учинити да у Србији не функционише ништа, поготово не правосудни органи, па им због тога представници странака све чешће упућују савете како треба да раде ин-

систирајући на одговорности као једином начину који би требало да допринесе да сваки грађаним почне да се осећа безбедно и заштићено. Међу крупним речима поново су оне о једноумљу и једнопартијском систему деведесетих година прошлог века а све, чини се, због стварања климе пред најављене протестне шетње у Новом Саду која је одржана јуче са циљем да се упути још једна порука против насиља у држави, а поводом заташкавања и индолентног понашања полиције и судства након инцидента у Врбасу. И ма колико је он повод за оштра реаговања и протесте чини се да је више начин да се, у време када демократе полако губе власт у готово свим срединама, подигне интерес јавности у својеврсној кампањи пред изборе које очекују. Да овакво понашање политичких странака има карактер кампање потврдила су истраживања агенција за испитивање јавног мњења о којима смо већ писали. И ма колико да изречено изгледа алармантно краљевачке демократе признају да тако драстичних случајева у Краљеву нема, али се месецима уназад догађа повећан број туча, често са драстичним исходима, које не треба

повезивати са политичким прогонима из њихових навода.

- Нико се не осећа безбедно зато што власти ћуте пред насиљем бавећи се политичким прогоном који им је у овом моменту приоритет. Да реагују на сваку ситуацију насиља, и да то објављују у медијима уместо што су затворили неке људе, да заиста институције реагују брзо како налаже закон не бисмо имали овако запуштен однос према кршењу јавног реда и мира којим је угрожена безбедност пролазника – каже Миладиновић. На основу жалби Уставном суду већ је стигло позитивно мишљење о кршењу устава и закона чином одређивања притвора члановима Демократске странке. Уколико не буду осуђени за оно за шта су осумњичени постоји опасност да им буду надокнађени високи трошкови неоправданог боравка у затвору, а на терет свих грађана Србије, што посебно брине демократе. Да је било овакве бриге док су били на власти држава би уштедела много већа средства због надокнада судијама које током реформе правосуђа нису реизабране, а накнадно враћене на посао уз велика обештећења. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици

МАГАЗИН

27.10.2013.

БЕЗБЕДНИЈЕ И УДОБНИЈЕ СТАНОВАЊЕ

18

Фото: М. Радовановић

- Просечна површина станова насеља у Доситејевој улици не достиже ни 40 квадрата, или мање од 15 по становнику.

- Величина 27 станова тек 11 квадрата. - Недостаје основна инфраструктура, водоводни и канализациони системи су застарели и не снабдевају све станове, а ни једна зграда није прикључена на централно грејање

19

С

МАГАЗИН

27.10.2013.

купштина града Краљева је на последњој седници усвојила Одлуку о приступању реализацији пројекта „Урбана регенерација насеља у Доситејевој улици“ сагласно сажетку Пројекта – Информација о Пројекту који је прилог кредитном захтеву Србије упућеном Развојној банци Савета Европе. Доношењем одлуке створени су услови за реализацију пројекта по добијању кредита након што је кредитно задужење одобрено Законом о изменама и допунама закона о буџету Републике Србије за 2013. годину. Основни циљ пројекта је унапређење квалитета живљења и становања, а након рушења постојећих, нефункционалних, дотрајалих и у земљотресу додатно оштећених стамбених, објеката у којима живи социјално угрожено становништво, планира се изградња новог стамбеног насеља уз

20

повећање стамбене површине. Очекује се да реализацијом пројекта буде у значајној мери остварена Општинска стамбена стратегија и повећање доступности стамбеног простора домаћинствима која на тржишту не могу да реше стамбене проблеме. Када је половином марта ове године донето решење о оснивању Оперативног тима за реализацију пројекта, који је припремио нацрт коришћен за израду Извештаја о изводљивости, Банка за развој Савета Европе ангажовала је невладину непрофитну организацију „Програм за урбани развој“ за техничку помоћ у припреми извештаја. Носилац пројекта је Министарство за грађевинарство и урбанизам, преко Републичке агенције за становање, а корисник кредита треба да буде град Краљево, док је за финансијску администрацију и односе са банком заду-

жено Министарство финансија. Иако су крајњи корисници закупци и власници станова у Доситејевој улици, али и шира градска заједница, очекује се да након завршетка зграда порасте вредност ове и других локација у овом делу града што би створило могућност да се на ослобођеном северном делу постојећег насеља изграде нови садржаји који могу додатно да валоризују вредност инвестиције. Кредит код Банке за развој Савета Европе одређен је на износ од осам милиона евра, а учешће града огледа се у обезбеђивању земљишта, инфраструктуре, пројектне документације и надзора у управљању пројектом на локалном нивоу. Кредитна средстава чине тек 60 одсто укупних трошкова, без пореза на додату вредност, а период отплате би требало да траје 20 година у које је укључено и пет година

грејс периода. Пројекат предвиђа да се камате посебно утврђују за сваку траншу кредита. Зграде чије је рушење планирано насељава 360 породица са укупно 966 чланова, углавном бивших радника „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“. Просечна површина стана не достиже ни 40 квадрата, или мање од 15 квадратних метара по становнику. Величина варира од 11 квадрата за 27 станова до 120 квадрата колико има један стан. У зградама недостаје основна инфраструктура, водоводни и канализациони системи су застарели и не снабдевају све станове, а ни једна зграда није прикључена на централно грејање.

Да би адекватно одговориле на проблем градске власти су направиле дугорочну стратегију обнове целог насеља која се састоји из две фазе. У првој је планирано рушење 21 стамбеног објекта и изградња четири нове осмоспратне зграде са 360 станова и 17 хиљада квадрата нето корисне површине у које ће бити пресељени садашњи становници овог насеља. Досадашњи власници могу да очекују нове станове док ће лица са правом коришћења бити пресељена у станове у власништву града. Ова фаза обухвата и партерно уређење целе локације које подразумева повезивање на водовод, канализацију, телекомуникације и даљинско грејање. Нове зграде

ће бити грађене по свим савременим стандардима и нормама архитектонског пројектовања, анти сеизмике, енергетске ефикасности, приступачности и искоришћења простора, што ће домаћинствима обезбедити веће, безбедније, боље опремљене и удобније станове. Просечна површина стана по домаћинству требало би да се повећа за непуних 17 и достигне 45 квадрата. Друга фаза стратегије би требало да буде предмет неког будућег пројекта и обухватиће градњу нових социјалних станова у складу са потребама дефинисаним у Општинској стамбеној стратегији, али и комерцијалних објеката на остатку локације. Т. Радовановић

21

27.10.2013.

МАГАЗИН

22

Европски банкари у Краљеву

КРЕДИТ ПА УРБАНА РЕГЕНЕРАЦИЈА

- Током недеље у Краљеву представницима Банке за развој Савета Европе представљен пројекат регенерације стамбених објеката у Доситејевој улици. – Након што прибави потребну документацију и одобри пројекат Влада Србије треба да упути захтев за кредит.

– Позитивна одлука ове банкеотвара врата за кредит од 10 милиона евра код Европске инвестиционе банке

С

ледеће недеље навршава се три године од дана када, је непуна два сата иза поноћи, Краљево погодио катастрофални земљотрес са магнитудом која је на Рихтеровој скали достигла вредност од 5,4 степена. Сем два изгубљена живота земљотрес је проузроковао знатна оштећења великог броја стамбених објеката која ни до данас нису у потпуности санирана.

И док је акценат у првим данима после земљотреса стављен на поправљање индивидуалних стамбених објеката они за колективно становање ни три године касније нису враћени у првобитно стање. У најтежем положају су зграде за колективно становање у Доситејевој улици у којима према подацима која стижу из градске управе живи између 966 и више од 1.000

особа. Непосредно након земљотреса јавила се идеја о урбаној регенерацији овог дела града и градњи сасвим нових на месту старих зграда за колективно становање. Основни разлог за овакав став је чињеница да би санација оштећења могла да буде скупља од изградње нових стамбених објеката у складу са савременим принципима.

23

МАГАЗИН

27.10.2013.

Наде становника овог дела града биле су усмерене према најистакнутијим представницима локалне власти који су од првог дана тврдили да је Банци за развој Савета Европе упућен захтев за кредит, а да је наратив тог захтева изузетно добро примљен од стране борда директора. Како од потребних осам милиона није било ништа стигло је објашњење да је промењено руководство банке, а нови директор затражио да се још једном провери сва документација и читав поступак обнови. Од представника Банке за развој Савета Европе, који су после скоро три године од земљотреса стигли у Краљево, чуло се да град тек треба да изрази жељу, а Влада Србије као гарант

24

поднесе захтев за кредит. У оквиру посете Србији, која траје од 22. до 25. октобра, у Краљеву је у среду боравила Мисија администратора Централне европске банке коју предводи вицегувернер Миколај Догељевич. Осим њега у делегацији су били представници акционара, заменик шефа кабинета гувернера Матијас Бауер, Арно де Вердије, као и чланови Управног одбора Францискус Годс из Белгије, Јенија Динкова из Бугарске, Томас Борнер из Данске, Кристина Санјо из Финске, Алис Теракол из Француске, Алојз Виткаускас из Литваније и Арсен Јакоби из Луксембурга. Током састанка са градским челницима представљен им је пројекат стам-

бене регенерације зграда оштећених у земљотресу, а потом пружена прилика да се на терену у Доситејевој улици упознају са стањем у коме се налазе стамбене зграде на чијем месту треба да никне ново насеље. Краљево још осећа последице катастрофалног земљотреса из новембра 2010. године, а становници дела Доситејеве улице и данас живе у неприхватљивим и веома тешким условима. Буџет града није такав да може да обезбеди довољно средстава за градњу нових станова, па је помоћ затражена од Народне скупштине и Владе Републике Србије које су дале безрезервну подршку реализацији пројекта. Град је учинио све што је

било потребно и обезбедио земљиште, а Скупштина усвојила одлуку којом се подржава почетак реализације пројекта урбане регенерације. Осим земљотреса Краљево је доживљавало и бројне друге потресе, након пријема 25 хиљада интерно расељених лица са подручја Косова и Метохије град су добро продрмале транзиција и лоша приватизација које су без посла оставиле велики број људи. Долазак представника само неколико од четрдесет акционара прилика је да се чланови административног савета увере како се у Србији реализују пројекти које финансира ова банка. Пројекат урбане регенерације зграда у

Краљеву значајан је и за банку која је формирана због пружања помоћи у ублажавању последица природних катастрофа. Након састанка са представницима Министарства финансија од Владе Србије се очекује да припреми потребну документацију, одобри пројекат и банци упути пријаву како би могле да га подрже земље чланице и одобре кредит од осам милиона евра. Пре тога неопходно је да у Краљеву постоје структура за реализацију пројекта и оперативна јединица за његову имплементацију. Представници локалне самоуправе и банке за развој Савета Европе разговарали су и о финансирању изградње зграда за социјално становање за које

су заинтересоване и друге општине у Србији, а зелено светло треба да да Министарство финансија. Политичка воља постоји, а корист би због повољних услова требало да имају сви корисници кредита. Сем чињенице да би реализацијом ова два пројекта били решени проблеми великог броја становника посебно је важно што би се током градње ангажовала локална грађевинска оператива и запослио велики број припадника армије од 14 хиљада оних који чекају посао на евиденцији Националне службе за запошљавање. Т. Радовановић М. Радовановић

25

Пројекат социјалног становања

СТАНОВИ ЗА СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНЕ

МАГАЗИН

27.10.2013.

- У оквиру пројекта изградње објекта намењеног социјалном становању на локацији Месне заједнице Рибница у петак је потписан уговор са грађевинским привредним друштвом „Банковић“ из Власотинца.

– Шест станова и просторије за администрацију Месне заједнице Рибница биће завршени за 210 дана од почетка радова

26

становање који ће се градити у традиционалном стилу, с тим што ће архитектонски израз српских традиционалних објеката бити одређен према поднебљу на којем се подижу, с обзиром да постоји типолошка подела која произилази из анализе историјског развоја. Крајем прошле године на рачуну Министарства грађевинарства и урбанизма остало је 200 милиона динара нераспоређених средстава која су понуђена за реализацију пројеката социјалног становања, а Општинска стамбена агенција у Краљеву једна је од 12 из толико градова Србије која је добила део новца. За реализацију пројекта социјалног становања на локацији месне заједнице Рибница, из буџета Министарсттва грађевинарства и урбанизма, обезбеђено је 15 милиона динара, уз услов да град обезбеди исти износ кроз земљиште и примарну инфраструктуру. На основу пројектне документације средином ове године расписана је јавна набавка на основу које је, као најповољнија, одабрана понуда грађевинског привредног друштва „Банковић“ из Власотинца које је преузело обавезу да за 210 дана изгради објекат са шест станова намењених социјалном становању, а уговор са извођачем потписан у петак. У оквиру пословног простора исте зграде биће смештена администрација Месне заједнице Рибница. Осим овог Општинска стамбена агенција реализује још један пројекат намењен социјалном становању, а на две локације у Рибници и једној на Берановцу биће изграђено укупно 100 станова. Кад овај пројекат буде реализован у Рибници ће бити изграђено још 68 станова намењених социјалном становању. Половина од њих биће изграђена у близини зграде коју гради „Банковић“ и на месту некадашњег стоваришта „Колашин“, а друга половина на Берановцу. Свих сто, од укупно 1.700 станова колико ће их се у оквиру новог пројекта социјалног становања градити у Србији, биће понуђени на продају по непрофитним ценама између 500 и 550 евра по квадратном метру. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

К

ада је Влада Републике Србије на предлог Министарства урбанизма и грађевине у децембру прошле године усвојила Програм социјалног становања планирано је да током ове буде изграђено 9.000 квадрата нето корисне површине станова за социјално становање у Зрењанину, Кикинди, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Панчеву и Чачку. Програм се реализује преко Републичке агенције за социјално становање, делом из буџетских средстава од 200 милиона динара, а другим делом из средстава која су обезбедиле градске и општинске стамбене агенције, односно јединице локалне самоуправе обезбеђењем инфраструктурно опремљених локација за изградњу, као и свих недостајућих средстава за завршетак свих пројеката обухваћених овим програмом. Програм социјалног становања на нивоу општина и градова спроводе овлашћене стамбене агенције, непрофитне стамбене организације које су добиле лиценцу Министарства грађевинарства и урбанизма, а чији су оснивачи јединице локалне самоуправе које учествују у програму. Станови који се граде средствима буџета Републике Србије остају у јавној својини и даваће се у закуп социјално угроженом становништву, а преосталим изграђеним становима свака јединица локалне самоуправе располаже сходно потребама локалног становништва. Ово је први програм кроз који Републичка агенција за становање, у складу са настојањима Министарства грађевине и урбанизма, промовише изградњу објеката за социјално

27

Краљевачки октобар и око њега

МАГАЗИН

27.10.2013.

АКО ЛАЖЕ КОЗА НЕ ЛАЖЕ РОГ

28

Фото: М. Радовановић

- Сенку на овогодишње обележавање најстрашнијег догађаја у историји града бацило писање штампе, понашање ученика и појединих представника краљевачких медија

29

МАГАЗИН

27.10.2013.

Б

30

уру незадовољства међу Краљевчанима изазвао је текст објављен у једном дневном листу који говори о скандалу на дан 14. октобра ове године када су према гробљу стрељаних „децу водили преко моста који се руши“. И док су са једне стране незадовољство изражавали читаоци који су емотивно реаговали на неодговоран однос према најмлађима који су ишли да одају пошту стрељаним суграђанима у октобру 1941. године, ни мало мањи револт текст није изазвао међу челницима Градске управе, а посебним саопштењем огласио се заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић. Повод за новински чланак биле су реакције читалаца који су фотографијама документовали долазак званичне делегације града испред којих су на мост прве ступиле две припаднице Комуналне полиције иако је са обе стране на видном месту истакнуто упозорење да је мост затворен одлуком инспекције. Далеко је од истине констатација „да су само пуком срећом избегли трагедију која се могла десити...“ али је тачно да је решењем надлежне инспекције употреба моста забрањена. Није познато колики је био степен оштећења да би инспекција донела

решење о забрани, нити ко је дужан да се стара о његовом извршењу. Ако је то Комунална полиција најмање што се могло очекивати било је да се зауставе и не дозволе даљи прелаз, или предузму друге мере којима се санкционише кршење решења надлежне инспекција. Није много убедљиво ни објашњење заменика градоначелника да је табла о забрани употребе моста постављена да би „радници Дирекције могли да заврше наложене техничке послове, јер се дешава да грађани, и поред упозорења да су у току радови, користе пасарелу“. У настојању да дођемо до истине нисмо били у ситуацији да проверимо који су радови извођени и да ли су завршени. Ако су завршени најмање што је могло да се уради то је да се скину табле које су унеле толико узнемирења међу грађане. У констатацију да је мост намењен рушењу мало ко може да поверује, али ни у чињеницу да образложење политичара има већу снагу од решења надлежне инспекције. Свако ко је тога дана прешао преко моста могао је да се увери да статичка безбедност тога дана, а представник Градске управе каже никада, није била доведена у питање. После свега што се

десило поставља се логично питање чему уопште разна упозорења, која је њихова сврха, ко је одговоран за постављање, а ко за поступање по обавештењима. Стиче се утисак да су надлежни постављањем табле скинули са себе одговорност само за случај да се деси нешто што би могло да изазове револт грађана сличан оном приликом повређивања ученика на клацкалици пре извесног времена. Великом броју оних код којих је спорни текст изазвао узбуђење и огорчење мала је утеха политичко објашњење да је све у реду и да обавештење о забрани не треба схватити озбиљно. Поставља се питање и колико озбиљно треба схватити и бројна друга обавештења и чему она уопште служе. Можда свако од њих треба посебно да појасни неко од градских званичника. Констатација надлежних да „ни једног тренутка није било речи о томе да је мост конструтивно небезбедан, јер би у том случају, било издато решење о његовом уклањању, и да никоме од грађана није био угрожен живот“ мала је утеха онима који се залажу за поштовање одлука инспекцијских и других државних служби. Као и много пута до сада још једном се потврдило да свако решење било ког органа може да се тумачи

онако како то некоме одговара. Склони смо веровању да би, да се којим случајем неко из било којих разлога, повредио надлежни само констатовали да је на видном месту истакнуто обавештење о томе да је коришћење моста забрањено. Све што се дешавало око моста повод је за размишљање о бројним другим стварима које су још једном бациле сенку на обележавање најстрашнијег догађаја у историји града. Једна од њих је незадовољство грађана стањем у коме се налази железнички вагон на улазу у Спомен гробље као подсећање на колоне избеглица које су директно из вагона 1941. године одвођене на стрељање. Последње две године неко се сетио да великим банером, али само са једне стране, покрије ругло Краљева, али су сви који су долазили преко спорног моста, а таквих је ове године на Спомен гробљу било највише, могли да се увере у стање у коме се овај вагон налази. У тренутку када локална власт не може да осигура његову сигурност неко би могао да размишља да се вагон уклони док се не створе услови да одговара намени због које је ту постављен. Спомен гробље деценијама је било место на коме су до сада стотине хи-

љада људи немо одавали пошту стрељанима. И у време када је то био догађај од националног значаја, а телевизијски пренос пратили гледаоци са простора целе Југославије, земље са више од двадесет милиона становника, није могло да се деси оно што се дешава у последње две године. И док бројне делегације и већина грађана Краљева на Спомен гробље долазе пешице, углавном улицом Октобарских жртава, ексклузивно право да поред хумки стрељаних аутомобилом ушета скоро до средине амфитеатра има само директорка „Ибарских новости и телевизије Краљево“. И опет на очиглед припадника Комуналне полиције. Од краљевачких медија, посебно оних које због заслуга у информисању локална самоуправа награђује милионским сумама, треба очекивати да утичу на промену свести грађана о значају Спомен гробља и понашања према њему, а то могу пре свега личним примером. Са друге стране сви су они склони да критикују туђе понашање, напасање коња из оближњег ромског насеља, тренинге фудбалера и играче голфа. Колико су представници локалне самоуправе толерантни према краљевачким медијима сведочи податак да сваке године бројни сниматељи, фото-

репортери, а и новинари којима ту свакако није место, газе по хумкама стрељаних да би из најповољнијег угла снимили полагање венаца. Више од чињенице да се тако понашају чуди сазнање да то нико од организатора не примећује, или му је више од поштовања жртава важна слика истакнутог члана партије. Било је задовољство тог сунчаног октобарског дана посматрати колоне ђака основних и средњих школа које су после више година паузе почеле поново да долазе на Спомен гробље. Поразно делује чињеница да највећи број њих није имао никакву представу о томе где се налази и зашто је ту. О томе сведоче бројни примери недоличног понашања, галаме, коришћење мобилних телефона, седење за време парастоса жртвама стрељања. Још поразније делује чињеница да су за време парастоса колоне ученика излазиле из комплекса Спомен гробља и одлазиле ко зна куда, у школу сигурно не. Можда би све што се дешавало требало да буде повод за озбиљнији рад првенствено са најмлађима, али и оним мало старијима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Допринос запошљавању младих

МАГАЗИН

27.10.2013.

ЛАКШЕ ДО ПОСЛА

32

- Програм обуке младих у приватним предузећима са територије Чачка, Краљева, Горњег Милановца, Врњачке Бање и Рашке. - Предност приликом рангирања имају фирме које планирају запошљавање нових радника у наредних 6 месеци, као и оне које послују у областима прераде метала, дрвета, текстила и хране. – Током обуке кандидатима припада накнада од 60 % износа минималне бруто зараде Петогодишњи пројекат Америчке агенције за међународни развој подржава локалне самоуправе, приватни сектор и цивилно друштво да унапреде ефикасност и остваре економију обима кроз међуопштинску сарадњу, са циљем убрзаног економског развоја. Кључне активности усмерене су на подршку отварању нових радних места и смањење незапослености у регионима. У оквиру подршке развоју радне снаге у међуопштинском партнерству које предводи Краљево Пројекат одрживог локалног развоја покреће Про-

грам обуке младих који је отворен за сва приватна предузећа са територије Чачка, Краљева, Горњег Милановца, Врњачке Бање и Рашке. Зато је у партнерству са локалним самоуправама упућен позив компанијама заинтересованим за запошљавање нових радника да се пријаве за пријем на двомесечну обуку особа старих до 30 година са одговарајућим нивоом стручне спреме. Позив је отворен 17. октобра 2013. године, а селекција ће бити обављена до краја новембра, о чему ће предузећа која су се пријавила бити инфор-

мисана до 10. децембра. На основу броја кандидата за којима су компаније исказале потребу биће расписан јавни позив за регрутовање кандидата, а изабрана предузећа имати могућност да обаве финалну селекцију кандидата током јануара наредне године како би обука на радном месту могла да почне већ у фебруару. Послодавцима се пружа могућност да, уз помоћ професионалаца из области регрутовања радне снаге, изаберу кандидате који највише одговарају одређеном радном месту, а потом на основу двомесечног искуства, кроз

заједнички рад, процене квалитете будућих запослених. Компаније које се пријаве за учешће у Програму неће имати додатних административних послова ни трошкова. Једини услов је да имају седиште, или пословну јединицу, регистровано у општинама и градовима у којима се спроводи програм. Број кандидата који се прима на обуку директно је пропорционалан броју запослених у предузећу, а селекцију послодаваца обавиће Ју-Ес-Еид пројекат одрживог локалног развоја у консултацији са представницима локалних самоуправа. Предност приликом

рангирања имаће фирме које планирају запошљавање нових радника у наредних 6 месеци, као и оне које послују у областима прераде метала, дрвета, текстила и хране. Обавеза сваког послодавца је да кандидату доделе ментора, омогуће му стицање радног искуства према опису посла, потпишу Споразум о пословно-техничкој сарадњи са Пројектом одрживог локалног развоја којим се потврђује спремност на сарадњу по питању обезбеђивања квалитетног програма обуке и на крају обуке поднесу извештај о раду кандидата са уве-

рењем о обављеној обуци на радном месту. Стручни ментори ће дефинисати потребна знања и вештине, пратити напредак и остварење циљева обуке на основу којих ће послодавци кандидатима издавати потврду о обављеној обуци и стеченим знањима и вештинама. За време трајања обуке кандидатима припада надокна од 60% минималне бруто зараде коју ће обезбедити Пројекат одрживог локалног развоја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

Пред новембарске изборе на Косову и Метохији

ПОД ЛУПОМ ИЗВЕШТАВАЊЕ МЕДИЈА

МАГАЗИН

27.10.2013.

-Интерес медија за новембарске локалне изборе обрнуто пропорционалан њиховој важности. - Притисак на сваког становника српске националности све већи, а медији не успевају да ту слику пренесу јавности. - Сукоба и физичких обрачуна у српским срединама је много више него што медији у Србији о томе пишу

34

И

ако је до локалних избора на територији Косова и Метохије остало је само још седам дана Биро за друштвена истраживања закључује да је интерес медија за њих обрнуто пропорционалан њиховој важности. То је био повод да 7 октобра отпочне мониторинг медија током предизборне кампање, спровођења избора закључно са другим кругом избора за градоначелнике. Циљ мониторинга, који се завршава 7. децембра, је да утврди начин на који медији извештавају о актерима и активностима везаним за изборни процес, али и да покаже у каквим условима и амбијенту раде медији на српском језику на територији покрајине, и са којим проблемима се срећу новинари и медијске куће. Паралелно са косовским под

будним оком монитора су и медији у централном делу Србије и њихово извештавање о активностима везаним за изборе. Пре него буде објављен коначни извештај очекује се повремено објављивање пресека информација до одређеног датума. Мониторинг генерално представља праћење извештавања медија у одређеном периоду у погледу простора који се у њима посвећује одређеним актерима. У квалитативном смислу то је начин и тон представљања актера са акцентом на одређене учеснике у процесу и одређене субјекте или теме. У конкретном случају процењиваће се поштовање професионалних и етичких стандарда у извештавњу као и поштовање законског оквира који се везује за из-

Снежана Ђапић

35

27.10.2013.

МАГАЗИН

36

вештавање током предизборне кампање.

- Наш циљ је да подстакнемо јавну дебату о улози медија у друштву, односно информисању јавности, током предизборног периода, квалитетнијег информисања грађана и јачања њихове свести и критичког сагледавања онога што се током предизборне кампање нуди. Жеља нам је да дамо упоредни оквир начина на који се извештава о изборима од стране медија у Србији на Косову – истиче вођа тима монитора Бироа за друштвена истраживања Снежана Ђапић. Мониторинг је усмерен првенствено према централним информативним емисијама и специјалним емисијама посвећеним изборима, било да су то дебате са кандидатима или ток шоу емисије у којима учествују аналитичари и коментатори. У центру пажње су 12 медија са територије Косова, Радио телевизију Косова 2, ТВ Пулс, ТВ Мост, ТВ МИР, ТВ Кис, ТВ ХЕРЦ, Радио Грачаница, Радио КиМ, Радио Контакт и Сити радио Штрпце. Сем њих посматраће се ток шоу емисије „Слободно српски“ и „Српско-српски дијалог“ независне продукције Медија Центра Чаглавица и Дневник КОСМА медијске мреже. Међу шест медија са простора централног дела Србије прате се програми два програма радио-телевизије Србије, ТВ Пинк и писање дневних новина Данас, Вечерње Новости, Блиц. Интересовање истраживача усмерено је према учесницима на локалним изборима који се појављују у наведеним медијима, кандидати за одборнике и градоначелнике, представници власти из Србије и Косова када говоре о локалним изборима, представницима институција који регулишу, или контролишу, изборни процес и ставове експерата, представника цвилног друштва и јавних личности које говоре о дешавањима током кампање и након проглашења резултата. Методологија за истраживање, која укључује комбинацију квалитативне и квантитативне анализе, развијена је у сарадњи са словачком организацијом „Мемо 98“ која се већ петнаестак го-

дина бави мониторингом медија. Квантитативна анализа укључује два аспекта од којих се први односи на мерење времена и простора који се посвећује актерима локалних избора. Поред овога пажња монитора усмерена је и на начин на који су поједини катери представљени.

- Циљ квалитативне анализе је да се утврди поштовање професионалних и етичких стандарда, односно што ефикасније и објективније извштавање, коришћење више извора и избор више погледа у извештавању о одређеној теми. Резултати ће бити представљени у Србији и на Косову, а ако буде значајнијих неправилности у извештавању на њих ће се посебно указати – каже Ђапић. У процес је укључено десет монитора на подручју Косова и Метохије и четири у Београду. Извршни директор Бироа за друштвена истраживања Павле Димитријевић потврђује да је већ приметно да извештавање не доприноси смиривању тензија пре свега на северу, али ни обустави атмосфере страха која се ствара. На основу извештавања медија закључује се да ће притисак на сваког становника српске националности бити све већи, а медији не успевају да ту слику пренесу јавности.

- Евиднетно је и одсуство било какве аналитике и истраживање позадине инцидената, ко су људи који се налазе на листама за изборе у срским срединама, и какве су њихове биографије, ко подржава и на који се начин одвијају кампање и да ли постоји узрочно последична веза између избора, политичке ангажованости и сукоба које се дешавају у српским срединама. Сукоба и физичких обрачуна у српским срединама је много више него што медији у Србији о томе пишу, а није познато због чега тема није повезана са изборима – каже Димитријевић. Као карактеристичан пример наводи се извештавање о бомби баченој на кућу радника управе прихода у Косовској Митровици Небојше Маричића. Иако су готово сви медији пренели штуру вест о инциденту мало

више на њега дао је Оливер Ивановић у емисији Кажипрст Телевизије Б92 тврдњом да се ради о човеку чије се име налази на листи Српске либералне странке, а који и поред покушаја да се са ње повуче то није успео из административних разлога. Контрадикторне су и информације о насталој штети па се, иако је првобитно јављено да нема повређених, нешто касније да има лакших повреда, испоставило да је Маричић озбиљније повређен и на болничком лечењу задржан неколико дана. Сличан је случај са другом експлозивном направом у истом граду, а власник локала на који је бачена експлозивна направа опет је на листи Српске либералне странке. Истраживачи закључују да медији извештавају о инцидентима који се дешавају сами од себе, а цео процес избора се одвија у најбољем реду и нема већих проблема. Крај прве недеље мониторинга не даје довољно података, али се поставља питање због чега нема више аналитике о самим догађајима, атмосфери страха и инцидентима који се дешавају на целој територији Косова између симпатизера раличитих политичких опција.

- Велико је питање шта се дешава са бирачким списком. Није приметно да има извештавња о томе ко може да гласа, како тече процес давања информација људима који могу да гласају, са којим документом се гласа, које су пријаве одобрене а које одбијене од стране Централне изборне комисије, ко представља српску заједницу у тој комисији. Дубља анализа контекста за сада изостаје а избори се полако али сиигурно ближе. Зато ћемо покушати да обрадимо читав амбијент у коме се спроводе избори, а фокусирати на извештавање медија – каже Димитријевић под утиском да је тема број један српска листа, а да се избори и одржавају због ње, а не неких других разлога. Т. Радовановић

Фото: Медија центар

Павле Димитријевић

37

Сведочанство о НАТО агресији (27)

МАГАЗИН

27.10.2013.

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

38

Субота, 15. мај 1999. Дан педесет трећи

Н

е знам када ме је Љиља пробудила, а кад само погледао на сат након што смо децу сместили у импровизовано склониште већ је било 1,10. Чујем и авионе. Мало затим зачуло се и дејство противваздушне одбране. Баш се добро пуца. Одјекнуле се и две детонације, чини ми се прилично далеко што закључујем на основу јачине звука и чињенице да се стакла на прозорима нису тресла. Сишао сам у лабораторију која се налази у приземљу куће и понео ћебе, јер је ових дана хладније него раније. Чујем још две детонације, а у 1,25 хук авиона постаје све јачи. Врло брзо чују се и два пуцња из неког, претпостављам противваздушног, оруђа. Шћућурио сам се због

хладноће у двоседу и чујем још једну детонацију. Не знам кад сам заспао ни колико је сати било кад сам се вратио на спрат. Деца су остала да спавају у приземљу. На телевизији јављају да су, по ко зна који пут, гађани Лађевци и Лесковац код Груже. Ујутру сам прво морао да одем до села и закољем једно прасе. Ако већ не може добро да се прода, може да се поједе. Већ у 9,55 сирене су још једном огласиле ваздушну опасност. Кућа у селу није далеко од града па се и тамо чују сирене. Са севера је одјекнула једна јака детонација, па претпостављам да је опет Лесковац у коме гађају резервоаре са керозином којим се снабдева аеродром у Лађевцима. Да није било овог рата то никада не бих ни сазнао да тамо постоје војни објекти. Изгледа да они који су бирали циљеве за гађање знају много више о њима него ми.

Више од пола сата чекам испред пекаре преко пута штампарије да бих предао прасе да се испече. Журим, а пекара нигде нема. Иако ми је ова пекара најближа одавно у њој нисам пекао прасиће. Немам много времена, па морам да га однесем на друго место. Пекара преко пута Конфекције „Рудник“ ради, а услуга кошта 120 динара што је скоро трећина вредности прасета. Не знам колика је цена на другим местима, али немам избора. Шта би тек било да сам морао да купим и прасе? Арли је био у болници неколико дана, а изашао јуче. Лежао је на интерном одељењу због проблема са количином шећера у крви, а и Преду нешто срце прескаче. Причао нам је о томе кад је, пре неколико дана донео џак брашна. Повремено се у даљини и даље чује звук авиона. Сирене су ипак оз-

39

27.10.2013.

МАГАЗИН

40

начиле крај ваздушне опасности у 12,40. Сазнајем да су током ноћи гађани Чачак, околина Краљева, Јагодина, Куршумлија, Бор, више места на Космету... У селу Корише до сада је избројано 79 погинулих и више десетина рањених, а закључује са да НАТО не дозвољава повратак избеглица кућама, па напада све оне који се враћају да би доказао да повратак може бити сигуран само уз контролу његових копнених снага. У 10,25 први пут је гађан Бор (празно складиште Југопетрола), околина Бољевца, Прахово. У исто време и у Јагодини су одјекнуле 4 детонације. Гађан је мост на аутопуту преко реке Лугомир који је нападан и претходног дана. На мети агресора у Чачку поново је био Техничко ремонтни завод у чијој близини је страдао велики број цивилних зграда. Ваздушна блокада Чачка је трајала читава три сата, а потврђено је да су на Лађевце током ноћи пала три пројектила и један на Цветке. Један непријатељски пројектил је оборен, па у другом налету авијација није дејствовала. Гађани су и мостови у близини

Куршумлије, са по пет пројектила шири реон општине Урошевац и Косовска Митровица, са једним Штимље, Голеш, Неродимље, Драгаш, Ђаковица, а изнад Приштине су примећене две беспилотне летелице. Између 7,00 ујутру и поднева на територију Косова и Метохије испаљено је 90 пројектила. Гађани су Ариље, Мурино, Урошевац, Призрен, Клина... Објављено је да је број погинулих у Коришу достигао 87, док је повређених 78 иако број није коначан. Највише је деце старости од 6 месеци до 10 година. НАТО је коначно признао бомбардовање села Корише наводећи да је гађао један војни циљ у овом месту. Село је, кажу, идентификовано као војни циљ у коме се налази командно место, артиљерија и једно оклопно возило. И док НАТО жали због страдања цивилних жртава Кина и Русија су поново, на отвореној седници Савета безбедности, затражили прекид бомбардовања. По повратку са посла Мили се мало интересовао за цене услуга печења прасића. Сазнао је да прасе може да се

испече и за 60 динара, па је морао да оде до пекаре у којој смо оставили прасе, да се добро посвађа са власником, а прасе однесе на друго место где услуга печења кошта само 50 динара. Да ли је и ово лов у мутном и које су цене реалне? Знају ли инспекцијске службе за ово? Је ли ово исто као повећање цена прашка за пециво, збок кога су пљуштале пријаве? Читавог дана је облачно и прохладно. У 14,05 највљена је могућност удара из ваздуха, а опасност пролази само сат касније, већ у 15,05. Јављено је да је још једна ракета, шеста по реду, пала на територију Бугарске. Чујем и причу да се на територији ове земље налазе застарели радарски системи који не препознају чији је авион који прелеће њихову територију. Прича се да су циљеви у Прахову и Пироту гађани са територије Бугарске, а да авиони нису ни прелазили на нашу страну. Након што је о трагедији у Коришу обавештен Савет безбедности Уједињених нација, председавајући ОЕБС-а и чланови Савета Европе затражено је

хитно реаговање надлежних органа ових организација. Савет безбедности је са 13 гласова „за“ и два уздржана (Кина и Русија) усвојио резолуцију о хуманитарној ситуацији на Косову. У резолуцији се нигде не помиње агресија. Иако опасност од напада из ваздуха није најављена у 16,35 се зачула јака детонација и звук авиона. НАТО је права терористичка организација, изјавио је Сељезнов, а понашање алијансе срамно. И док „Индипендент“ пише да се злочин не може сакрити и поред скривања у медијима, а у Италији говори о покољу цивила, шпански листови се питају у име чега се формулације о успутним грешкама понављају у недоглед. Делагација Југославије вратила се из Хага у коме адвокати НАТО алијансе нису ни покушавали да побију наводе оптужнице покушавајући да докажу да Међународни суд правде није меродаван да одлучује о агресији. Одлука суда и доношење привремених мера очекује се тек за 10 до 15 дана. У разговору са Билом Клинтоном кинески председник је поновио

кључне захтеве своје земље док кинеска штампа тврди да Југославија има право да тражи од Међународног суда да донесе одлуку о прекиду бомбардовања. За хитне преговоре са Београдом залаже се чак 60 одсто Француза који верују да би политички чиниоци требало да успоставе контролу над војним командантима НАТО који губи поверење у време кад јавност све више устаје против пропагандних лажи. У исто време париски Монд пише да пут до мира не води преко масакра. Иако се од Ибрахима Ругове очекивало да за ситуацију на Космету оптужи власти у Београду он је за то оптужио ОВК. Са међународне сцене стижу бројне контрадикторне информације, међу њима и она да су у Атини демонстрирали и полицајци који су чували америчку амбасаду. Констатацију да би независност Космета угрозила безбедност Македоније изрекао је током овог дна и председник ове републике Киро Глигоров. Посланици Думе су изгласали по-

верење Борису Јељцину, а ни једна од 5 тачака оптужбе није добила двотрећинску већину од 300 гласова колико је било потребно за покретање поступка смене председника. Велике демонстрације одржане су у Менхенгладбаху, у коме се налазе америчке војне базе, а после два месеца забране и у Цириху, Женеви, Бечу... У досадашњим ваздушним нападима НАТО снага у Југославији порушено је 30 мостова од чега осам на Дунаву. Око 19,00 је почела да пада киша. Чини се да је све јача. У 21,35 сирене опет најављују једну неизвесну ноћ. Пред поноћ сам негде чуо да је на село Корише дејствовано у три наврата са 8 термовизуелних пројектила који ослобађају високу температуру. Јавио ми се и Мико, кога деца зову меанџер. Каже да је возач у Општинском штабу цивилне заштите, па ме зове да идем са њима и снимим акције извлачења неексплодираних пројектила и извлачење делова летилица палих на овом терену. Очекујем позив кад први следећи пут крену у акцију.

41

Краљевачка медијска сцена: др Драгиша Костић (1)

МАГАЗИН

27.10.2013.

МЕДИЈСКА СЦЕНА КАО „ФАРМА“

42

- Човек вреди онолико колико је прочитао књига. - Приватизација медија изведена је на најгори могући начин у време када су посластичари куповали челичане, а фармацеути грађевинске фирме, па у том галиматијасу догађаја и није могло да се очекује да буде боље у држави.

- Понашање, лексика, говор и аргументација у локалном парламенту више личе на монти пајтоновски циркус него на седницу Скупштине града као што је Краљево. - Сврха локалних медија није само да преносе сервисне информације већ и да креирају поглед на свет, дефинишу ставове, поправљају расположење, едукују и подижу опасно низак ниво образовања људи који не могу све ствари да препознају на прави начин

И

страживање стања на краљевачкој медијској сцени показује да је највећи број оних који су се озбиљно бавили новинарством основу за то стварао читањем од најраније младости када се и рађала љубав према писаној речи. Најзначајнију улогу у томе имале су породице у којима је књига била саставни део свакодневног живота готово свих чланова. Таква сећања из најранијег детињства носи и др Драгиша Костић, специјалиста за ортопедску хирургију и ортопедију, начелник истоимене

службе краљевачког Здравственог центра „Студеница“ и једини краљевачки лекар дугогодишњи члан Удружења новинара Србије. Др Драгиша потиче из више од сто година старе краљевачке породице Костића у којој је још деда Сотир као богати трговац много новца издвајао за књиге и школовање синова Светомира, Драгише и Божидара. Део заслуга за љубав према писаној речи припада и баби Даринки која потиче из веома богате породице чији далеки преци имају племенито порекло.

Велике наде полагао је Сотир у сина Драгишу, предратног комунисту и студента рударства у Љубљани, школског друга револуцинара Иве Лоле Рибара и познаника Едварда Кардеља. Судбина је одредила да буде стрељан од стране партијских другова, а успомену на његово име чува синовац др Костић. Отац Светомир је к а о

Др Драгиша Костић

43

Фото: М. Радовановић

27.10.2013.

МАГАЗИН

44

члан Српске књижевне задруге много читао и до те мере био посвећен писаној речи и лепоти говора да је са пријатељем који је предавао књижевност често био присутан на студентским испитима. Сину Драгиши оставио је у наслеђе богату колекцију књига европских класика, комплетна дела Чехова, Тургењева, Стендала, сва кола српских писаца и ко зна шта још. Краљево је још било варошица са много мајстора и место у коме се живело лепим грађанским животом када је у њега из Горње Трепче стигао други деда Милутин, запамћен по томе што је током живота остварио чак 75 година радног стажа. Са супругом Миланком допринео је да мајка др Драгише Нада постане први дипломирани инжењер архитектуре у Краљеву. Као вредна и интелигентна самопрегорним радом је успела да дође до дипломе, а касније се доказује пројектовањем значајних објеката попут зграда Основне школе „4. краљевачки батаљон“, Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи, Ветеринарског института... У таквом окружењу стасавао је Драгиша Костић у времену када су дух и

визионарство оца Светомира потврђивали да човек вреди онолико колико је прочитао књига.

- Неке такве флоскуле и реченице су ми се стално урезивале у памћење и тек кад сам стасао схватио сам да човек не може да постане брзо паметан, да је потребно време, да се човек бруси у том времену, а да је потребно наталожено искуство да постане свестан тренутка и времена у коме живи и не буде само неко ко зна ствари, већ неко ко је паметан – каже др Костић. Љубав према лепој реченици и доброј књизи усађивала је учитељица Вукосава Ранчић, а додатно ојачавале професорке Љубинка Антић у школи „4. краљевачки батаљон“ и Мира Вукићевић у краљевачкој гимназији која је носила име Мирка Луковића. Данас као доказани лекар специјалиста, и новинар са завидним искуством, признаје да је баш уз њих стекао много лепих навика и способност да препозна лепу реченицу, да се лепо изражава на српском језику и има сталну потребу за читањем. Нормалан след догађаја, након бављења књигом од најраније младости, било би размишљање о студијама књижев-

ности на Филолошком факултету.

- Након завршеног природно математичког смера гимназије, као и многи други, био сам амбивалентан са жељама и хтењима какве су исказивали многи другови из тог времена. Нисам имао неку слепу љубав према медицини, нити према било чему другом, иако постоји анегдота да сам пошао у Београд са жељом да упишем енглески језик и књижевност, а сасвим случајно сео са друговима у трамвај који води ка Медицинском факултету. И уместо да одем у један крај Београда ја одем у други, предам документа и упишем се на Медицински факултет – прича др Костић и признаје да га жеља за читањем не напушта ни данас. Као и сви студенти са доста слободног времена прекопавао је по антикварницама у потрази за насловима примереним скромном студентском буџету. Половину осамдесетих година прошлог века обележила су настојања бројних вршњака да егзистенцију обезбеде негде у иностранству. Жеља и потреба да живи у својој земљи, међу својим народом и да говори својим језиком биле су јаче од материјалних добара и искричавих вредно-

сти запада што је допринело коначној одлуци да остане Краљеву. Годинама се др Костић бавио само струком све док после избора као кандидат ДОС-а није, после победе у месној заједници, постао одборник Скупштине општине. Активно учешће у политичком животу било је прилика за појачано интересовање за социологију, политику, историју политике и друштва које почиње да сагледава на аналитички и критички начин. Била су то бурна времена обележена убиством премијера када је власт почела да се мења, а странке прегрупишу и заузимају неке друге позиције на политичкој сцени. Након кризе власти пошто скупштина због несугласица у коалицији није дуго заседала влада ју је, у складу са законом, распустила. Кад је увела привремене мере у рад локалног парламента др Костић се нашао међу петорицом чланова привременог органа са задатком да управља градом до нових избора. Према склоностима, знању, личним хтењима и способностима поделили су ресоре, а већ доказани ортопед сматрајући да има довољну количину знања и образовања прихватио обавезу да води ин-

спекцијске органе и медије, међу њима и „Ибарске новости“.

- „Ибарске новости“ су, као и сви медији тих година, деловале јако јадњикаво и бедно. Као Краљевчанин сам познавао многе новинаре, и људе који су везани за медије, и знао да је значај медија у обликовању јавног мњења, естетике живљења, филозофије и знања људи немерљив. И данас смат-

На локалном нивоу, бар кад су телевизије у питању, више нема правог новинарства и док се не усвоји нови закон који регулише статус и начин рада медија тешко да би се могло очекивати да информисање иде у добром правцу

рам да је улога медија, поред тога што људе треба да информише о актуелним дневним догађајима, да суштински утиче на образовање, а то се не може без адекватне технике као базичног услова, посебно ако је плата толико бедна и једва да обесмишљава посао. Направили смо нов Управни одбор и прво подигли плате, јер сам сматрао да новинари не треба да буду на маргинама социјале, већ да треба да буду особе које се баве значајним занимањем од суштинске важности за будућност земље. Могли смо из буџета да издвојимо нека средства и чини ми се да смо мало побољшали дотадашње стање – прича др Костић. Пара је било све мање, а само неколико година касније приватизација изведена на најгори могући начин у време када су посластичари куповали челичане, а фармацеути грађевинске фирме, па у том галиматијасу догађаја и није могло да се очекује да буде боље у држави. Уследио је стечај па поновна приватизација, а све утицало да некадашњи светионик који је зрачио посебно јаком светлошћу у овом делу Србије, и гласним размишљањем знатно утицао на формирање јавног

45

46

МАГАЗИН 27.10.2013.

мњења, дође у ситуацију да једва преживљава.

- Никад се као одборник нисам залагао за приватизацију која је нехумана, нетранспарентна, идиотска, а која је земљу увела у посебну врсту деконструкције, па нема здравог привредног ткива из кога можеш да црпиш порез из кога се финансира сва јавна потрошња. Од лоших је требало направити боље фирме које би из финансијских биланса издвајале паре за буџет, па би и медији напредовали. Пара није било, фирме су пропале, стечаји су у току или су завршени, а хиљаде Краљевчана остале без посла, а кад не постоји привреда ни јавна потрошња не може да буде много боља. Из тог разлога сам сматрао да је противприродни блуд укинути такав јавни сервис и гашењем локалног медија остати без информативне куће образовног карактера. Колико видим ово је град који сви обилазе, овде се ништа не дешава, не видим никакве битне стратешке партнере, привреда је замрла, па се питам од чега овај народ живи кад нико ништа не ради, а пуни су само кафићи и кафане, што доказује да постоји неприродно и за многе необјашњиво финансирање. И док је неприродно да млади људи нигде не раде иако хоће не постоји пог о д н а матрица и при-

вредни миље где би се запослили. Фирме су продате, а паре нестале на волшебан начин и нису употребљене за поправљање стања – каже др Костић. У тако суморном окружењу појављују се нови приватни медији за које се никако, верује наш саговорник, не може рећи да су ослобођени утицаја државних органа. Ситуација на медијској сцени се до те мере погоршала да више нема ни трунке независности какву су имале „Ибарске новости“ у време док су, иако финансиране из општинског буџета, веома професионално, одговорно и критички вршиле информисање грађана. То што су делом зависиле од локалног буџета, и људи који су њиме управљали, није им сметало да се и према привременом органу односе у козерском и нихилистичком маниру што је био још један доказ колико су медији били независни. Такав медиј уживао је довољан ауторитет локалних власти које су показивале висок степен демократије заснован на схватању да новинар може на основу става и мишљења да напише оно што сматра исправним, а да га нико не угрожава. На локалном нивоу, бар кад су телевизије у питању, више нема правог новинарства и док се не усвоји нови закон који регулише статус и начин рада медија тешко да би се могло очекивати да информисање иде у добром правцу. Таквој ситуацији у многоме доприносе и представници власти који, често без зле намере, ситуацију чине још карикатуралнијом. Најбољи пример за то су седнице Скупштине града које преносе чак три телевизије.

- Мислим да је та ситуација на нивоу пародије, општег катаклизмичког стања у друштву и расипање пара. Ми смо имали кућу која је за потребе грађана Краљева преносила скупштину и не видим разлог да три телевизије преносе исти догађај. Сматрам да је то расипање новца из буџета града, а да то

нису толико значајне седнице на којима се просипа мудрости и памет, па ме је понекад срамота што сам грађанин Краљева. Понашање, лексика, говор и аргументација више личе на монти пајтоновски циркус него на седницу Скупштине града као што је Краљево. То је наш тренутак, и то је Србија, па мислим да законски треба уредити да се средства грађана не бацају на политичку фарму и оно шта политичари причају на медијском тржишту које у овом тренутку није уређено – каже др Костић. И док једни медији нестају, а други се јављају, стиче се утисак да оснивачи немају довољно јасну визију због чега се упуштају у тај посао. Сврха локалних медија није само да преносе сервисне информације већ и да креирају поглед на свет, дефинишу ставове, поправљају расположење, едукују и подижу опасно низак ниво образовања људи који не могу све ствари да препознају на прави начин. Они који виде мало даље од медија очекују да преносе више од пуких информација које понекад немају никакав значај.

- Види се да то раде особе без школе из области медија, да немају образовања, па то што направе делује склепано и аматерски на најгори могући начин, а попуњава програм. Зато мора да се направи озбиљна рационализација медијског простора и фреквенција, па да не може баш свако да отвара телевизије или пише о било чему. Нисмо ни довољно критични, нити знамо да се тиме бавимо на прави начин, па би требало да постоје комисије које лиценцирају наше знање и умење и кажу ко шта може да ради. Данас медијима може да се бави ко год хоће што говори колико је њихов ниво пао ниско, јер су ретки медији који гледаоцу, слушаоцу или читаоцу могу да пруже заиста квалитетне ствари, да прочитају, виде или чује нешто што има стила и смисла, па да гледалац после тога постане богатији за нова сазнања. Овако ми све делује као увођење Србије у једну „Фарму“ – каже др Костић. Т. Радовановић

47

Људи из комшилука

МИЛЕ ФРИЗЕР МАЈСТОР СИЛОМ ПРИЛИКА

МАГАЗИН

27.10.2013.

(1)

48

Фото: М. Радовановић

- Шегрт је морао да буде у радњи од шест ујутру до касних поподневних сати, све док има посла, често и после осам увече.

- Мала пауза трајала је само између преподневне и поподневне смене. - Забрањено читање новина, одлазак у кафану и биоскоп .

- Довољно је да мајстор дође на посао љут па да бес искали на ученику

49

Р

МАГАЗИН

27.10.2013.

азвој технологије и стални напори свих чланова заједнице да дођу до што веће количине материјалних средстава како би обезбедили лагоднији живот све више воде према отуђености која постаје значајан проблем развијених земаља. Потврђују то бројни гости из иностранства који посете Краљево и на улицама виде живост какве нема у срединама из којих долазе. Слика о живости понекад и не одражава право стање међу људима, јер отуђеност постаје карактеристика и крајева који су се до скора поносили присним односом пре свега са комшијама. Старији Краљевчани склони су веровању да је у време док је град био мањи, а готово сви становници познавали, било много више присности и жеље да се са суграђанима прозбори по која реч, а места на којима се понајчешће разговарало били су одувек берберски и фризерски салони. И баш у таквима је више од шездесет година провео краљевачки фризер Миливоје Сташевић. Причало се са муштеријама о свему и свачему, спорту, политици, здрављу, култури, деци, понекад и личним проблемима, али никад детаљно о свему што се у животу дешавало. Зато се и животна прича Миливоја Сташевића чини још интересантнијом, вероватно као и приче многих људи из комшилука које срећемо сваки дан, а о њима готово да не знамо ништа. Скоро три године се у иступима краљевачких политичара и у медијима најчешће помињу имена две краљевачке улице, Скопљанске у којој се прави мост и Доситејеве у којој 300 породица очекује почетак урбане регенерације насеља које је до те мере оштећено у земљотресу да живот у њему постаје све неподношљивији. Много година након Другог светског рата носила је садашња Доситејева улица име Бориса Кидрича. Пре рата била је то, сведочи Миле фризер, Улица ђенерала Станојловића у којој је,

50

Миливоје Сташевић

у стану иза пекарске радње на броју 20, живео краљевачки пекар Вук Сташевић са синовима Миливојем и Живорадом. Рано је остао без супруге, па је са великом муком обавезе на послу усклађивао са васпитањем синова. Миливоје је рођен 1938. године само коју годину пре оне која ће из основа променити животе бројних Краљевчана. Избледела су бројна сећања из тог периода, али је дубоко у Миливојевој свести урезана слика низа кафана у овој улици међу којима посебан значај има она са називом „Оријент“ у којој се све до доласка Немаца налазила јавна кућа. Није још честито ни проходао а био је, каже у шали, стални посетилац ове надалеко познате кафане. Као најмлађи посетилац јавне куће добауљао би до Жуте Наде која га је толико заволела да га је сваког дана даривала чоколадом. Чудан је то био спој детета без мајке и жене без перспективе који је трајао све док Немци нису затворили овај део кафане. Током рата пекара је више била затворена него што је радила, а Вук издржавао синове радећи као воденичар у Буњаковој воденици на Ибру, повремено и различите послове код краљевачког механичара Трнавца. И ма колико да су крај рата и долазак ослободилаца донели радост преживелим Краљевчанима Сташевићи нису имали много разлога за то. Њихова кућа је била једина у улици која је страдала у савезничком бомбардовању августа 1944. године. Бомба је пала у непосредној близини, срушила и радњу и стан, али су претекли тројица Сташевића који су се на време склонили на сигурније место. Након ослобођења није се благонаклоно гледало на приватни сектор, ни за пекара није било перспективе, па је Вук био принуђен да посао потражи у друштвеном сектору у тек формираном пекарском предузећу. Миливоје је већ напунио седам година и као ученик прве послератне генерације упи-

сао се у Основну школу „4. краљевачки батаљон“ која се налазила на месту данашње зграде Градске управе.

- Врло мали сам остао без мајке тако да нас је отац гајио, али више улица него он јер је много радио. Народу је требало хлеба, било је мало пекара, па по два и три дана није долазио кући. Једва смо се виђали јер је отац преко ноћи радио, а спавао док смо брат и ја били у школи. Имали смо само један кревет, а кад отац дође са посла ми устајемо да би он могао да спава. У овом делу града није било веће сиротиње од нас иако је наша била добро стојећа домаћинска кућа пре рата. Сиротиња без мајке, ништа нисмо имали, јад и беда, само леба и со јер је отац био пекар – прича Миле. Иако је био солидан ђак све до мале матуре, после трећег разреда гимназије, није било перспективе за даље школовање, а једина могућност за избор животног позива био је неки од заната. Једини близак био је пекарски, али тек стасалом тинејџеру никако није успевало да пронађе место на коме би могао да обави практични део наставе. И данас верује да је у суседству постојао неко ко је добро познавао прилике у породици Сташевића и константно спречавао све Вукове покушаје да сина упише на добар занат. Пропала је и шанса да у Градском комуналном предузећу буде примљен на занат за механичара. Иако је отац познавао директора, и све било унапред договорено, већ при првом сусрету Миливоју је предочено да се десило нешто непредвиђено и да дође следеће године. Радио је у близини Сташевића мајстор столар, па је Миливоје уз њега заволео и столарију и пожелео да изучава занат све до тренутка кад је са другом из комшилука отишао до Столарске радионице у центру града из које ће касније настати Индустрија намештаја „Јасен“. Поновила се прича, па је остало још да покуша као пекар. До директора су пре Миливоја стигле

исте гласине, па је четрнаестогодишњаку добро упознатом са свим детаљима пекарског заната објашњавао како је то тежак посао за њега.

- Разговарао сам са оцем, али нисмо знали о чему се ради јер су ме свуда оцрнили, а никад нисам сазнао ко. У комшилуку су причали да сам био миран као девојчица, честит и поштен, али ипак нису хтели да ме приме. Једном приликом ме отац поведе у град, а ја се обрадујем јер сам мислио да ће нешто да ми купи. Одемо у кафану „Код Клефиша“ у центру града у коју је ђацима био забрањен улаз. За шанком са високим столицама, испред кога се пило стојећи, стајао је дебељушкаст, ћелави човек. Отац му приђе и каже, мајстор Мићо, то је тај дечко. Био је то тада чувени Мићо фризер. Пристао је да ме прими на занат иако је и до њега стигла негативна прича о мени. Мало је успео да је амортизује наш рођак Јаков који је био добар пријатељ са Мићом – објашњава Миле. У том тренутку ни Вук ни Миле нису много пажње придавали суровим условима под којима се изучавао занат. Шегрт је морао да буде у радњи од шест ујутру до касних поподневних сати, све док има посла, често и после осам сати увече. Мала пауза трајала је само између преподневне и поподневне смене. Мајстор Мића је већ првог дана новом шегрту саопштио шта сме, а шта не сме да ради. У ову другу категорију спадало је читање новина, одлазак у кафану и биоскоп. Само пет минута пре него је почињала настава у Школи ученика у привреди могао је ученик да напусти радно место. Да се врати назад морао је само пет минута по завршетку наставе, јер му је то било довољно да стигне до радње. И мада никада до тада није помишљао да би могао да буде берберин почео је да изучава занат, а прве обавезе биле су везане за посматрање мајстора, чишћење радње и трчкарање до оближње кафане по пиће за

51

27.10.2013.

МАГАЗИН

52

газду и муштерије. Тако је од првих дана паралелно са берберским усавршавао и конобарски занат. Педесетих година прошлог века владала је велика несташица готово свих производа, између осталих жилета и бријача, па је берберница по цео дан била пуна Краљевчана који су долазили управо на бријање. Поред мајстор Миће на гласу је био извесни Чедо кога су због високог шишања прозвали Немац, затим Јово Лала, Мито Симоновић, Перо, Тоша и коначно доајен краљевачких бербера Белка, чувена госпођа и дама која је опслуживала клијентелу вишег сталежа из краљевачког џет сета. И док су код Белке долазили најодабранији остали бербери делили су клијентелу која није могла да дође до ње.

- Мој мајстор је покривао политички део, а готово сви краљевачки руководиоци, УДБА, ОЗНА, полиција, срез, општина, професори, чланови комитета партије и сви који су нешто значили долазили су у најелитнију радњу код мајстор Мића. Изнад улазних врата је дуги низ година писало „Берберско-фризерски салон за даме и господу Мића“. Фирма је стајала у време кад су се сви називали друговима, а нико није могао да замисли да се помену речи господин и дама. Имао је Мића добре везе, био члан свих организације и виши ватрогасни официр, а у радњи држао фотографију на којој су били он и Александар Ранковић. Био је то велики човек по знању и имену – прича мајстор Миле. Знање и углед нису се стицали лако, а још теже их је било одржати у дужем периоду. Зато је мајстор од првог дана инсистирао на дисциплини чију је цену највише плаћао најмлађи шегрт, овога пута Миливоје Сташевић. Цена је била висока, а састојала се из батина које је добијао сваки дан, најчешће без разлога. Довољно је било да мајстор од куће ујутру дође љут и бес искали на шегрту. Није било необично да узме машиницу и из чиста мира га ошиша до главе, или намаже прашином пред радњом пуном муштерија. Сећа се мајстор Миле и по које капи крви из уста и носа после ша-

мара добијеног у тренутку кад не би ускладио покрете са мајсторовим док је асистирао у женском салону. А Миле је паралелно изучавао и женски и мушки фризерај. У односу на данашње фризуре женске су у то време изгледале прилично смешно. Радило се примитивно, јер од препарата готово да није било ничега, па су бербери сами правили колоњску воду, разне креме и импровизовани лак за косу који је требало да учврсти у то време модерне таласе и локне на главама краљевачких дама.

- На средини главе раздељак, са страна таласи, а позади локне. Употребљавали смо ланено семе које се скува, а кад постане густо том масом се намаже коса која постане чврста као лакирана. За прављење колоњске воде употребљавали смо нишадор. Кад се растопи у њега се стави разнобојни креп папир да отпусти боју и тако га обојимо. Било је доста муштерија, а у моди је била електрична ондулација. Имали смо гвожђе које се ставе на неке цеви и загреје. Коса се навије на виклере па стави станиол да не би изгорела, а потом на њу вруће гвожђе које помаже да се уковрџа. Код мушкараца су била три врсте шишања, ниско, средње и високо, и нормално до главе. Примењивало се у време појаве вашака, јер после ослобођења коса није имала чиме да се опере – сећа се мајстор Миле. Али, сећа се и прве муштерије коју је обријао на Светог Николу, 19. децембра 1952. године. Радња је била препуна муштерија које су се спремале на славу, а мајстор славио баш Светог Николу и тога дана није радио. У радњу је баш ушао неки Жарко кога су звали Жути, конобар из „Задужбине“. Калфа је потврдио да Миле зна да обрије муштерију, а ни Жарко није био перфекциониста, па је уплашеном шегрту рекао да не обраћа пажњу чак ни ако га мало посече. Већа вештина од самог бријања било је оштрење бријача коме Миле није био посебно вешт. Тресле су се руке од тренутка кад је узео сапун и почео да прави пену, још више кад је у руке узео бријач. На срећу све се лепо завршило, па је и

други муштерија пожелео да га обрије нови ученик. Јака и тврда брада пословође „Тргопрометове“ продавнице „Црвена звезда“ била је нови вели изазов, али и нови успех који је јачао самопоуздање. Са трећим је већ било много лакше, па је Миле скоро сваког дана брија по некога, првенствео оне који нису имало довољно стрпљења да чекају да се ослободи столица иза које је стајао неко од мајстора. У берберници су биле три столице од којих су две увек биле заузете. Трећа је била резервисана за људе из џет сета који су чекали да мајстор Мића, који је искључиво радио у женском салону, заврши посао, па да их на тенане дотера за неку свечану прилику. Долазили су у радњу директори великих предузећа, лекари, адвокати, професори, а мајстор вршио притисак на Миливоја да што пре савлада занат како би могао да га одмени у послу. И мада се томе није надао испоставило се да Миле има златне руке, да је довољно даровит да брзо савлада све тајне заната и полако преузме све муштерије власника радње.

- Сву клијентелу главног мајстора сам наследио пре него што сам завршио занат. Људи су све више долазили код мене, а ја брзо учио од изузетног мајстора Драгана Анђелковића из Врњачке Бање који је радио у берберници. Од њега сам научио много ствари и постао врстан мајстор, можда и најбољи у Краљеву у једном периоду. Први кога см пошишао био је чувени хармоникаш Раде Лаповац који је са оркестром наступао у „Туристу“ кад је хотел отворен. Виолину је свирао Драганче Циганин, трубу Миле трубач, а певала извесна Дана. Чистио сам излог испред радње кад ме позвао мајстор и каже да ме чека муштерија. Ко мене да тражи, а немам ни годину дана заната? Видим њега и уплашим се, јер је био звезда у то време. Други је био врстан кајакаш Бошкић из Фабрике вагона, а трећи новинар Воја Благојевић који и данас, већ 60 година, долази код мене на шишање – прича мајстор Миле Сташевић.

- наставиће се Т. Радовановић

53

Два месеца борбе против рака

МАГАЗИН

27.10.2013.

ШТА ЈЕ ТО РАК?

54

- Иако се сматра болешћу двадесетог века за рак се знало и 3.000 година пре наше ере. - Од рака у свету болује 23 милиона особа, а сваке године умре осам милиона. - У Србији се сваке године региструје више од 30 хиљада новооболелих особа, од тога 4.300 од рака дојке. - Сваке године умре 20 хиљада особа, што на основу истраживања спроведених између 2001. и 2006. године ову болест по смртности сврстава на друго место, одмах иза болести срца и крвних судова

У

оквиру кампање „Два месеца борбе против рака“ предавањем на тему „Рак, шта је то?“ отпочела реализација пројекта „Хуманитарно саветовалиште за превенцију негативних последица кризе“. Онколог Здравственовг центра „Студеница“ др мед. Душица Александровић је у четрдесетпетоминутном предавању говорила о статистичким подацима који се везју за ову болест, превенцији, механизмима настанка и лечења. Иако је међу највећем броју људи на планети уврежено мишљење да је рак болест двадесетог века чињеница је да су за њу знали још стари Египћани. О овоме се закључује на основу података из старих свитака пронађених половином деветнаестог века који сведоче о 48 особа лечених од тумора. Непобитно је утврђено да је њих 8 имало тумор дојке, а једна засигурно имала рак. Иако се дуго ве-

ровало да свици потичу из 1600. године пре наше ере утврђено је да су много старији и да датирају из 3000. године. Да су стари Грци знали за рак сведочи запис из 6. века пре наше ере о томе да је краљица Атоса оперисана од рака дојке. Херодот који је проучавао записе утврдио је, на основу дужине преживљавања болеснице, да ипак није био рак већ тежак облик мастита са гнојењем. О раку је 460. године пре наше ере писао Хипократ и устврдио да је узрок његове појаве превелика количина црне жучи у оболелих коју чине депресија, стрес и анксиозност. Постоје подаци да су о овој болести писали и бројни други лекари, а запис из првог века нове ере говори о Леонидису из Александрије који описује операцију рака по савреманим принципима вађењем тумора, засецањем здравог ткива и спаљи-

вање крвних судова ужареним металом да би зауставио крварење. Много векова касније један Енглез је дао прву дефиницију тумора описујући га као растућу необуздану масу, а та дефиниција се ни до данас није битније изменила. Прву велику операцију рака дојке урадио је у последњој деценији деветнаестог века Халстед. Код узнапредовалог рака скинуо је целокупну дојку, оба грудна мишића и жлезде испод пазушне јаме да би пацијенткиња преживела наредних пет година. Иако је болест позната толико дуго и данас представља један од највећих проблема савремене медицине, па су педантни Енглези објавили да ће следећа генерација њихових сународника у 42 одсто оболевати од ове болести, а међу њима ће бити сваки други мушкарац и свака трећа жена. Као основне узроке за појаву болести наводе не-

55

27.10.2013.

МАГАЗИН

56

правилну исхрану, пушење, канцерогену индустрију, вирусне инфекције, мутације, репродуктивне поремећаје, алкохол и ултравиолетно зрачење. Након хиљада година рак је и даље болест која погађа појединца, а ако се открије на време и оперише уз адекватну хемио и радио терапију, може и да се излечи. У супротном случају, доказано је безброј пута, оболелом нема помоћи. Поред оболелог, због дугог периода скупог лечења са неизвесном будућношћу, велике последице трпи и његова породица у којој живот као да стаје, или бар буде знатно успорен. Поред породице у лечењу се ангажује и целокупан здравствени систем од примарне заштите, преко бројних дијагностичких процедура секундарне заштите до специфичног онколошког лечења терцијарне фазе. Због скупих лекова и терапије ангажују се знатна материјална средства па није редак случај да се помоћ тражи и од шире друштвене заједнице. Поред онколошких центара болест се лечи у онколошким службама већих градова, па је број пацијената краљевачког Здравственог центра „Студеница“ повећан због оних који долазе са простора Врњачке Бање, Новог Пазара, Рашке и Тутина. Иако се већ дуго најављује отварање специјализованог хостиса за лечење ове болести његово отварање је за сада изостало. Све то утиче на чињеницу да у Београду од ове болести умире 6.000 особа месечно, а 20 хиљада породица у Србији има некога коме треба додатна нега. Иако Онколошка служба у Краљеву има само три лекара специјалисте, и једног на специјализацији, уз помоћ шест сталних и две радно ангажоване медицинске сестре, годишње изврши више од 22 хиљаде прегледа. Помоћ им пружају специјалиста интерне медицине, специјалиста за плућне болести и хирург.

Шта је то рак? Основна особина сваког живог бића и нормалне ћелије је ограничен животни век. И док су раст и деоба ћелија у сваком организму строго кон-

тролисани процеси код ћелија рака, који настаје као последица промене специфичних гена у ћелији, то није случај. Отуда и дефиниција која болест описује као локално, атипично и неконтролисано бујање ткива које не поштује границе органа домаћина и ствара могућност појаве удаљених метастаза. Др Александровић подсећа на непобитну чињеницу да све што је рођено мора да остари и на крају умре, али и на ону да је ћелија рака увек спремна на деобу и нема информацију за смрт.

Може ли рак да убије човека? Примарни рак може да убије само ако је смештен на виталном органу, као што су мозак и срце, или на незгодном месту поред већих крвних судова и дисајних путева, а оболели, каже др Александровић, углавном умире од метастазе. Под раком се подразумева бар 200 различитих болести од којих свака захтева посебан вид дијагнозе, приступ лечењу и праћење.

Како настаје рак? На настанак рака утичу бројни хемијски, физички и вирусни агенси и не постоји ни једна супстанца која може да га изазове једнократним деловањем, већ само дуготрајном излагању штетним материјама у дужем пеиоду. Изузетак су једино јака зрачења код великих акцидената као што су били у Чернобилу и Фукушими. Рак у организму могу да покрену и неки вируси као штос у ХИВ, папилома вирус, хепатитис Б и Ц.

- Карциногенеза је дуготрајан процес и захтева више промена у ћелији које се нагомилавају, па појаву рака очекујемо после 40. године живота, а потребно је најмање шест грешака да би се покренуо процес који називамо оболевање од рака. Под дејством вирусног, физичког, хемијског или другог агенса деси се мутација на ћелији, па настаје измењена нормална ћелија која може да

настави да живи, не дели се, не смета домаћину који је препозна или не препозна. Ако је организам и даље изложен истој материји, ћелија доживи другу, па трећу мутацију и тако настају ћелије рака. Математичари су израчунали да се у сваком живом организму сваког дана деси огроман број деоба, а у тако великом броју настане грешка, па сваког дана у организму добијемо по 100 хиљада малигних ћелија, а од стања имуног система зависи хоће ли ћелије бити препознате и истог дана уништене. Ако нека и остане не значи да ће човек оболети од рака, јер ћелија може бити препозната и уништена током неког другог дана. Ако систем затаји ћелија преживи један, па други дан и почне полако да се дели, а ако се подели и двадесетак пута још не представља велику опасност, јер новостворена маса није већа од 2 милиметра, а храни се осмозом, или дифузијом, из околног ткива и још нема своје крвне судове. После двадесете деобе настаје критична маса, а тумор осећа глад за глукозом и жеђ за кисеоником, па почиње да лучи тумор факторе који утичу на стварање нових крвних судова у организму. Тумор добија сопствене крвне судове и храну довољну да не може да се контролише, па је потребно још 30 деоба да би убио домаћина. За већину важи правило да је од настанка прве малигне ћелије потребно пет година да нарасте до клинички видљиве масе тешке један грам која заузима један кубни сантиметар – објашњава др Александровић. Сваке године се са неким видом малигне болести дијагностификује једанаест милиона, а највећа стопа обољевања бележи се у развијеним земљама. Процењује се да тренутно у свету болује 23 милиона особа, а сваке године умре осам милиона. У Србији се сваке године региструје више од 30 хиљада новооболелих особа, од тога 4.300 оболелих од рака дојке. Утврђено је и да сваке године умре 20 хиљада особа, што на основу истраживања спроведених између 2001. и 2006. године ову болест по смртности сврстава на друго место,

Фото: М. Радовановић

Др Душица Александровић

57

27.10.2013.

МАГАЗИН

58

одмах иза болести срца и крвних судова. Водећи узроци смрти код жене су рак дојке, плућа и дебелог црева, док су код мушкараца најугроженији плућа, дебело црево и желудац. Најчешће локализација рака код жена су дојка, грлић материце и дебеле црево, а код мушкараца дебело црево, плућа и простата. И поред поразних података стручњаци верују да је могуће стати на пут овој болести, првенствено смањењем броја оних који су изложени дејству

супстанци које повећавају ризик за настанак рака, али и утицањем на свест о промени лоших навика и повећању физичке активности. Као фактор одговоран за 30 одсто смртности пушење повећава ризик за настанак рака уста, грла, гласних жица, плућа, али и бубрега, мокраћнних путева и бешике, а код жена и грлића материце. Утврђено је да је пушење одговорно за чак 80 до 90 посто свих карцинома плућа. Као добра брана евентуалној боле-

- Све почиње у пролеће. Ако се негујемо наша башта, наш живот, неће имати трња ни корова ни у позну јесен. Зато је најважније открити болест на време, јавити се лекару, не прећутати ни један симптом и прихватити предложено лечења, а не алтернативу.

сти показала се правилна исхрана богата витаминима и минералима, мере заштите на радном месту и физичка активност која подразумева два пута недељно по два сата брзог пешачења, трчања и бављења спортом, јер стучњаци верују да овако може да се смањи ризик од настајања рака дојке и до 50 посто. Посебно висок степен ризика за настанак болести уста, грла, јетре и панкреаса, јавља се ако се пушењу дода алкохол. Фактор ризика за појаву рака дојке, материце, јајника, дебелог црева, желуца, панкреаса и јетре код жена може бити и претерана гојазност која код мушкараца утиче на рак дебелог црева, панкреаса и јетре.

- Смртност од рака можемо смањити ако примењујемо примарну превенцију али и секундарну која подразумева рано откривање како би се оперативним путем и одговарајућом терапијом оболели излечио.

Друга мера секундарне превенције је скрининг који подразумева примену медицинских тестова, или процедура, које нису штетне за здраву популацију, а могу да открију клинички још неиспољену болест – каже др Александровић. У октобру који се сваке године обележава као месец борбе против рака дојке лекари подсећају да је он као малигни тумор најчешћи узрок превремене смрти ове популације. И ма колико лекари инсистирају на раном откривању болести показало се да се за њу сазна у касном стадијуму, а за то најчешће постоје три разлога. Први је страх, други настојање да се сачува мир у породици, а трећи незнање. Да су фактор ризика за појаву рака дојке године потврђује сазнање да се болест ретко јавља пре тридесете, а чешће после 45. до 59. Узрок могу да

буду претходни рак друге дојке, претходне доброћудне болести, али и употреба хормонских средстава које се користе у менопаузи, иако фармацеути још нису признали ову могућност. Овакав зкључак заснива се на чињеници да је број новооткривених болести опао од када је после 2000. године настао прекид хормоно терапије постменопаузалних жена. Повећаном ризику изложене су и жене чији је грудни кош зрачен због неке друге малигне болести, а до десет процената на појаву болести утичу наследни фактори и дуг репродуктивни период. Ризик од појаве рака дојке повећава нерађање, рађање првог детета после тридесете године, рађање само једног детета и недојење.

- Кад имамо оболелу жену морамо да размишљавамо о њеном преживљавању. Ако је болест откривена у локалној фази знамо да ће пацијенткиња

у 97 одсто случајева преживети пет година, ако је у локално регионалној 79 посто, а ако дође у метастазу мање од 24 ће преживети пет година. Дијагноза се поставља релативно лако, клиничким прегледом, мамографијом, ултразвуком, ретко нуклеарном магнетном резонанцом, а праву дијагнозу ћемо добити биопсијом и хистопатолошком потврдом – потврђује др Александровић. У лечењу рака дојке учествују дијагностичар, хирург, медикални онколог, радио терапеут, физијатар, социјални радник и психолог. Психо подршку пружају сестре и лекари, а социјалну на позив лекара Центар за социјални рад. Основни циљ је излечење у раној фази, касније оперативно и лечење метастаске болести, одлагање прогресије и увођење у хроничну фазу уз очување квалитета живота. Т. Радовановић

59

МАГАЗИН

27.10.2013.

Акција Министарства здравља

60

ИСТРАЖИВАЊE ЗДРАВЉА СТАНОВНИШТВА - Две недеље од почетка обимног истраживања здравља становништва Србије највише домаћинстава контактирано у Београду, Браничевском округу, Јужном Банату и Шумадији. – Укупно 231 анкетар до краја новембра треба да посети укупно 6.500 домаћинстава у 139 општина.

- Испитаници се бирају методом случајног узорка, а истраживањем ће бити обухваћено око 19 хиљада грађана

И

страживање здравља становништва, које Министарство здравља спроводи у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут“, у оквиру реализације пројекта „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу“-ДИЛС који се финансира из кредита Светске банке, започето је пре две недеље на територији целе Србије. До сада је највише домаћинстава контактирано у Београду, Браничевском округу, Јужном Банату и Шимадији, a временски услови за сада не

отежавају рад на терену, па анкетарски тимови, на основу инструкција, прво обилазе најудаљенија и најнеприступачнија места. Одзив је према очекивањима добар, a бољи у сеоским него градским срединама. На терену је 77 трочланих екипа са 231 анкетаром који до краја новембра треба да посете укупно 6.500 домаћинстава у 139 општина, у градским и сеоским срединама. Испитаници се бирају методом случајног узорка, а истраживањем ће бити обухваћено око 19 хиљада грађана. После истраживања здравља ста-

новништва Србије 2000. и 2006. године, ово треће по реду треба да покаже до каквих је промена дошло у понашању и навикама, какве су потребе становника у односу на здравље и коришћење здравствене заштите и омогућити ефикасно планирање даљих активности и мера Министарства здравља Републике Србије. Истраживање здравља становништва Србије траје до 30. новембра 2013. године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61

Краљевски филмски фестивал

ОБРАЗОВНИ САДРЖАЈИ

МАГАЗИН

27.10.2013.

Т

62

оком три дана Фестивала краткометражног филма у Краљеву је половином септембра приказано тридесет филмова студената филмских школа из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Бугарске, Словачке, Сједињених Америчких Држава и Кине. Прилика да прикажу радове пружена је и краљевачким филмским аматерима којима је намењена радионица током које су били у прилици да се упознају са поступцима снимања телевизијске рекламе која се током октобра свакодневно емитује на програму Телевизије Студио Б. Снимање је обављено у студију Агенције за визуелне комуникације „АРТ“ а реализовали су га млади аутори који су већ завршили академске студије на факултетима драмских и примењених уметности, директор фотографије, тонски сниматељ, костимограф, организатор, монтажер. Крајњи резултат су, поред телевизијске рекламе и музичког спота, још плакат за „Сунчани кабаре“ и билборд који се већ налази на згради Дома синдиката у Београду.

63

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.10.2013.

Дом синдиката 29. октобар

64

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

27.10.2013.

ПОРАЖАВАЈУЋЕ СТАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

66

А

ко би се о стању безбедности на подручју града закључивало на основу недељног статистичког прегледа који педантно раде полицијски службеници Полицијске управе Краљево могло би се доћи до закључка да је локална средина за чак половину мање безбедна него само седам дана раније. Да ли је то заиста тако тешко је рећи што још једном показује сву сувопарност статистичких података из којих се види да је у периоду од 14. до 20. октобра заведено чак 37 кривичних дела у области криминалитета. Није најбоље познато шта се сврстава у привредни криминал у време када је замрла скоро сва привредна активност, али се на основу цифара, ма колико биле мале, може закључивати о истом нивоу криминала као и у претходној недељи. Знатан скок бележи се у области општег криминала у коме је овај број са 23 повећан на 35. И опет сувопарна статистика по-

тврђује скромне резултате у откривању починилаца, јер је од укупно 37 пријављених чуварима реда познато тек 14 што примењено на целу годину може да доведе до погрешног закључка да стотине починилаца кривичних дела остаје непознато. Ма колико да се неко понадао да би смањење броја прекршаја у области јавног реда и мира могло да се настави бројке доказују да је број оних који су склони овим прекршајима за трећину више него седам дана раније. У структури повода за ремећење јавног реда и мира са 14 и даље предњаче туче, док осталих прекршаја има 11 што је за један више него седам дана раније. Број од 10 саобраћајних незгода дупло је већи него у претходном статистичком периоду, а у три са повређеним лицима исто толико особа је претрпело теже телесне повреде, док су оне код једног учесника у саобра-

ћају окарактерисане као лакше. Седам саобраћајних незгода завршило се само са материјалном штетом која је у току седмице дана достигла 440 хиљада динара. Знатно је повећан и број прекршаја у саобраћају, па је 148 из претходног периода заменило 207 нових. У само једном пожару у коме је интервенисала Ватрогасно-спасилачка јединица причињена је материјална штета процењена на милион динара.

СВАКИ ДЕСЕТИ ВОЗАЧ ПИЈАН Управa саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије je у ноћи између суботе и недеље спровела IX Централну акцију појачане контроле саобраћаја усмерену на откривање тежих саобраћајних прекршаја, посебно контролу психофизичког стања возача и откривање саобраћајних прекршаја

управљања моторним возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци. На подручју Полицијске управе Краљево контролисано je 255 возила и исто толико возача, а припадници саобраћајне полиције санкционисали су 26 прекршаја управљања возилом под дејством алкохола. Од 26 возача који су искључени из саобраћаја десет су задржани до истрежњења, а најдуже до 12 сати, јер су у крви имали преко 1,2 ‰ алкохола, један возач чак 2,7 ‰. Иако за време акције на подручју Полицијске управе Краљево није регистрована ниједна саобраћајна незгода саобраћајци апелују на грађане да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а посебно да поштују прописе везане за дозвољену брзину и да не возе у алкохолисаном стању, јер су то најчешћи узроци саобраћајних незгода са најтежим последицама. Уједно поручују да

ће полицијски службеници и даље вршити појачану контролу саобраћаја и најоштрије санкционисати прекршаје.

БЕЗБЕДНОСТ НАЈМЛАЂИХ Настављајући реализацију заједничког пројекта Министарства унутрашњих послова и Министарства просвете Републике Србије „Безбедно детињство - развој безбедносне културе младих“, припадници Полицијске станице Врњачка Бања Полицијске управе Краљево, одржали су током минуле недеље низ предавања намењених ученицима петих разреда основних школа. Предавања на тему „Упознајмо полицију“ и „Спречимо вршњачко насиље“ намењена су родитељима и ученицима школа из Врњаца, Врњачке Бање, Новог Села, Вранеша, Подунаваца и Грачаца.

ПОГИНУО ВОЗАЧ МОПЕДА На путу Краљево - Крушевац, у Вранешима код Врњачке Бање, у саобраћајној незгоди је у суботу око 7 сати живот изгубио возач мопеда кад је комби возило марке „фиат – добло“ крагујевачке регистрације, којим је према Врњачкој Бањи управљао А.Б.

(1987) из Краљева, ударило у комби возило „мерцедес - спринтер“ којим је испред њега у истом смеру управљао М. Р. (1991) из Грачаца. Накоон тога ударило је у мопед краљевачких регистарских ознака, којим је из супротног смера управљао А. Н. (1953) из Краљева који је од задобијених повреда преминуо на лицу места. Саобраћај на овом делу пута био је у прекиду до 9 часова, али се несметано одвијао алтернативним путним правцима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

67

Гостовање кипарског уметника у Краљеву

МАГАЗИН

27.10.2013.

МУЗИКА СПАЈА НАРОДЕ

68

Б

огату музичку понуду Краљева овог лета употпунио је млади кипарски виолиста Николас Ефтимију. Иако је његовом наступу у Вили „Магдала“, током већ традиционалног маскенбала који под називом „Машкарат“ организује Хаџи Милена Марија Магдалена Ковачевић, присуствовало тек неколико десетина учесника у круговима љубитеља музике се често помиње и прижељкује наступ у некој од краљевачких дворана већ током наредне године.

Николас Ефтимију је у главном граду Кипра Никозији одрастао у музичком окружењу, а прво интересовање за ову врсту уметности понео из родитељске куће у којој се старија сестра већ бавила музиком која ће до ране младости постати саставни део и његовог живота. Николас се сећа да је још као четворогодишњи дечачић певушио уз гитару све док приликом посете пријатељима није дошао у ситуацију да у руке узме виолину. И чим је превукао гудалом преко жица, и чуо

први, тон мелодија га је до те мере одушевила да је већ тада знао да ће виолина постати обавезни сапутник у даљем току живота. Иако је виолина на Кипру инструмент на коме се изводи традиционална музика, уз коју је као мали сатима волео да игра, све док није произвео први тон она није превише привлачила пажњу будућег великог мајстора. На Кипру су деца која желе да се музички образују усмерена ка приватним часовима, па је и Николас почео да учи, а први професор га упу

ћивао у тајне музике и додатно мотивисао да се са инструментом појављује у јавности. И као што га је случајни сусрет везао за виолину нови случајни сусрет је утицао на рађање нове љубави, овога пута према виоли која на Кипру није посебно популаран инструмент, па и није било прилике да је боље упозна. Кад је, за време студија у Немачкој, отишао код мајстора да поправи виолину први пут је дошао у директни контакт са италијанском виолом. Поновило се исто што и при првом

сусрету са виолином, кад је узео виолу у руке, сада већ као добар познавалац музике, осетио је да открива нови свет.

- Звук виолине је врло трансцедентан, и као да долази са неке друге планете, а виола производи звук који као да долази из земље, нечега што је свима нама веома блиско. Виола је већа од виолине, а има је у различитим величинама тако да сваки појединац може да се игра са свим звуковима које производе. Спектар звукова је толико широк да има

виола које производе тонове сличније челу, али и оних које су ближе виолини – објашњава Николас. На одлуку да баш у Немачкој, на Универзитету Франц Лист у Вајмару, настави музичко усавршавање утицало је сазнање да ова земља, као својеврсна музичка Мека, пружа могућност да се учи од најбољих музичара и свира са најбољим музичарима. Током пет година студија, и једне године практичног рада, стасао је Николас Ефтимију у врсног виолисту, а

Фото: М. Радовановић

- Звук виолине је врло трансцедентан, и као да долази са неке друге планете, а виола производи звук који као да долази из земље, нечега што је свима нама веома блиско. - Кипар је мала земља са не много простора за наступе, па Николас путује по свету, а иза њега је већ низ концерата у Француској, Шпанији Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Грчкој

69

27.10.2013.

МАГАЗИН

70

Николас Ефтимију

виола је постала први инструмент, мада није потпуно запоставио ни виолину. Иако је пажња свих тих година усмерена на класичну музику, којој је остао доследан до краја, познанство са студентима из Латинске Америке допринело је да боље упозна и музику ових поднебља, пре свих танго и џаз. Крајњи резултат био је група „Кажуал“ коју је формирао са пријатељима а на чијем се репертоару, поред класичне музике, налазе и други латино стилови укључујући танго и џаз. Све то утицало је да покуша да спајањем елемената појединих стилова изгради споствени који ће бити препознатљив широко ван граница острвске земље. Од тада па надаље Николас Ефтимију наступа соло, а често и у оквиру квартета који изводе камерну музику. На Кипру не постоје државне музичке школе па се Николас, по завршеним студијама у Немачкој, вратио у домовину и отворио сопствену у којој тајнама гудачких инструмената подучава најмлађе сународнике. Сем што се бави образовним радом наступа и као члан националног симфонијског оркестра. Кипар је мала земља са не много простора за наступе, па Николас путује по свету, а иза њега је већ низ концерата у Француској, Шпанији Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Грчкој... Са већ поприличним искуством ауторитативно тврди да музику дели на добру и лошу, а као таква постоји у свим стиловима. Зато ваљда свим стиловима поклања подједнаку пажњу не преферирајући посебно ни један од њих. И док му некада више лежи барокна музика други пут је то танго, класична или традиционална кипарска музика.

- За време студија сусрео сам се са хармоником и био импресиониран српском музиком и музичарима. Време проведено у Краљеву је прилика да што више слушам српску музику, а волео бих да научим и да је свирам. Српска музика је прилично сложена, па треба доста слушања и

вежбања да би се савладало свирање. Ипак није ми толико непозната јер има доста елемената грчке музике, а и грчка има одређених стилова који се називају српским – објашњава Николас. Главни кривац за посету Краљеву је супруга Мирјана Костић Ефимију са којом се упознао сасвим случајно док је похађао часове латино плеса на Кипру. Србија је позната као спортска земља, а њени спортски стручњаци цењени у целом свету. Тако се и Мирјана, након завршеног факултета као спортиста и професионални тернер нашла на Кипру и ту остала.

- Отишла сам 2000. године, упознали смо се 2006, а венчали 2011. Од тада живимо у Никозији са осамнаестомесечном кћерком Ирис којој смо заједнички изабрали име по грчкој богињи дуге. Иако је још мала има хавајску гитару са којом се игра и припрема за виолину коју понекад засвира из очеве руке – прича Мирјана. Након само пар дана у Краљеву, и мини концерта у Вили „Магдала“, Мирјана и Николас Ефтимији вратили су се на Кипар не кријући жељу да ускоро поново дођу. Николас подсећа да је Кипар мала острвска земља у Средоземном мору са дугом историјом и гостољубивим народом. Од вајкада су преко острва пролазили разни народи, Феничани, Египћани, Грци, Персијанци, Арапи, Енглези, Турци, а још у античко доба на њему је свој храм имала и богиња Афродита. Кипар је одувек имао добар стратешки положај, био богат бакром и шумама које су секли Египћани и односили дрвену грађу, а многе су уништене и због прераде бакра. Све до половине седамдесетих година прошлог века Кипар је био британска колонија, а до 1974. године насељавало га је 85 процената грчког становништва. Како је попуштала колонијална власт јачали су немири између већинског грчког и мањинског турског народа који су кулминирали 1974. године, а острво је подељено у тренутку кад су турски Кипрани пожелели

самосталност. Тако су бројни становници острва са обе сране нове ганице остали без домова. Да би побољшали национални, састав и створили услове да траже проглашење независне државе, Турци врше интензивно насељавање свог дела острва које контролише њихова војска, па већински народ овај део територије сматра окупираним подручјем. Сем острва подељен је и главни град Никозија, а између две стране постоји неутрална зелена зона коју контролишу мировне снаге Уједињених нација. До 2004. године није било комуникације између две супростављене стране, али након тога затегнутост полако попушта, па једни и други прелазе границу уз личну карту. Након што је грчки део острва постао члан Европске уније осетио се напредак, повећање животног стандарда и друге значајне промене у животу становника, али иако се углавном живи мирно осећају се последице светске економске кризе.

- Највећи број људи запослен је у финансијском сектору, јер Кипар пружа углавном аминистративне услуге, али се све више пажње посвећује туризму. Кипар је познат по кромпиру, маслинама, уљу и добрим винима, а највећи адут у привлачењу туриста су море и више од 300 сунчаних дана у години – каже Николас. Грчки део Кипра као економски развијенији пружа шасну и становницима турског дела да се укључе у друштвени живот, али они то не желе јер не признају једни друге. У националном симфонијском оркестру ипак има музичара са обе стране граничне линије што је још једном показало да музика спаја и најсупростављеније стране. Само неколико дана проведених у Краљеву учинило је да се Николас Ефтимију осећа као код куће. Импресиониран гостопримством домаћина срећан је, каже на крају, што му је пружена прилика да свира и пред српском публиком. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 27.10.2013.

73

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs