MagazIN 78

МАГАЗИН Година II * Број 78 * 20. октобар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

МАГАЗИН

20.10.2013.

Објављен Извештаја напретку Србије у процесу европских интеграција

2

ИСТОРИЈСКА ГОДИНА ЗА СРБИЈУ Мајкл Девенпорт и Ивица Дачић

- Последњи извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка Европској унији најповољнији до сада.

- Односи Србије и Европске уније ушли су у нову фазу, а дошло је до квалитативног напретка у реформама, регионалној сарадњи и односима са Приштином. - Више од уласка у Европску унију важно је да закони, начин живота и животни стандард буду на европском нивоу.

- Функционисање тржишних механизама отежано правном несигурношћу и корупцијом, а сива економија и даље остаје озбиљан изазов. – Подела Косова између Албанаца и Срба коначно решење стогодишњег конфликта

3

Е

МАГАЗИН

20.10.2013.

вропска комисија је усвојила Извештај о напретку Србије у процесу европских интеграција у којем се наводи да је 2013. година, после одлуке о отварању преговора о чланству са Србијом и ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању 1. септембра, историјска у односима Европске уније и Србије. Комисија је закључила да је Србија у

4

довољној мери испунила политичке критеријуме, а да суштинску важност имају наставак видљивог и одрживог напретка у нормализацији односа са Косовом и примена споразума који су до сада постигнути у дијалогу. Ангажовање Србије у дијалогу којем посредује Европска унија резултирало је првим споразумом о принципима нормализације односа

Београда и Приштине у априлу, а затим у мају свеобухватним планом за примену што представља фундаменталну промену у односима две стране. У извештају се истиче важност да охрабривања сународнике да учествују на предстојећим локалним изборима на Косову. Од Србије се очекује да задржи замах у реформском процесу у кључ

ним областима владавине права, реформи правосуђа, борби против корупције, независности кључних институција, слободи медија, антидискриминационој политици, заштити мањина и пословном окружењу. У документу, који је објавила Делегација Европске уније у Србији, наводи се да је земља искористила тренутак у реформама и појачала контакте и сусрете на високом нивоу са представницима земаља у окружењу, чиме је позитивно допринела регионалној сарадњи. Кључне и свеобухватне стратегије и акциони планови усвојени су у области правосуђа, борбе против корупције и антидискриминационе политике, а Акциони план за примену националне стратегије за унапређење положаја Рома усвојен је у јуну. На даљем путу ка Европи Србија мора да посвети посебну пажњу независности кључних институција, пре свега правосуђа, а ефикасна примена стратегија и акционих планова у области правосуђа и борбе против корупције биће тест спремности и воље да се напредује. Зато се очекује озбиљно ојачан резултат у ефикасној истрази, процесуирању и осуди починилаца корупције и организованог криминала. Али, мора да се напредује и у примени Медијске стратегије усвајањем очекиваних закона о јавном информисању и медијима, јавним сервисима и о електронским комуникацијама. У Извештају се констатује да су учињени неки напори власти и независних институција у заштити рањивих група, посебно ЛГБТ популације, али недостаје политичка подршка у овој области, па је изражено жаљење што је из безбедносних разлога трећу годину заредом отказана Парада, уз оцену да је то била прилика да се покаже поштовање основних права. Када је реч о економским критеријумима наводи се да је у 2012. години Србија прошла кроз период рецесије, јер се економија смањила за 1,7 одсто. Благо се опоравила у првој половини ове године, висок раст извоза омекшан је ефектима пада домаће потражње, а фискална

консолидација спроведена на приходној страни. Оживео је процес реструктуирања предузећа у државном власништву, а учињен и напредак у борби против корупције и унапређењу власничких права. И поред свега Србија мора да учини много веће напоре у реструктурирању економије, због значајног присуства државе у економији и предузећима у државном власништву која настављају да гомилају губитке. У извештају се указује да је функционисање тржишних механизама отежано правном несигурношћу и корупцијом, а сива економија и даље остаје озбиљан изазов. Констатовано је да Србија наставља да се фокусира на усклађивање са законодавством Европске уније, а добар напредак је учињен усвајањем Закона о јавним набавкама. Остаје да се до краја реши питање Народне банке које је отпочело усвајањем амандмана на закон. Од Србије се очекује да удвостручи напоре како би се обезбедила ефикасна примена усвојених закона усклађених са Европском унијом, али и да уложи додатне напоре у области контроле државне помоћи. И Закон о генетски модификованим опрганизмима мора бити у складу са законодавством Уније како би се омогућило чланство у Светској трговинској организацији. У Извештају о напретку Србије констатује се да је настављена примена Прелазног споразума из Споразума о стабилизацији и придруживању, а постигнут је и споразум о адаптацији трговинских одредби ССП, како би се уважило чланство Хрватске у Европској унији. Премијер Србије Ивица Дачић оценио је да је ово један од најповољнијих извештаја о напретку Србије на путу ка Европској унији, и нагласио да је Влада задовољна оценама које су дате. Србија ће наставити путем реформи, укључујући и стабилизацију прилика у региону и дијалог са Приштином, изјавио је Дачић, пошто му је шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт уручио овогодишњи извештај о напретку.

Европска комисија је у извештају препоручила Европском савету да утврди предлог за одржавање прве међувладине конференције, чиме ће званично почети преговори крајем јануара, а постоје шансе да то буде и раније. Суштински је важно што се из извештаја види да су односи Србије и Европске уније ушли у нову фазу и да је дошло до квалитативног напретка у реформама, регионалној сарадњи и односима са Приштином. Током преговора Србија ће настојати да исправи све примедбе, јер је више од уласка у Европску унију важно да закони, начин живота и животни стандард буду на европском нивоу. Већ у понедељак у Луксембургу се одржава седница Савета за примену Споразума о стабилизацији и придруживању, а посебну част за Србију представља чињеница да ће јој, што није уобичајено, председавати висока представница Европске уније Кетрин Ештон. И у Бриселу потврђују став Европске комисије да је 2013. историјска година и за Косово на путу ка Европској унији, а одлука о отварању преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању представља значајну нову фазу у односима са овим делом Србије. Комисија намерава да започне преговоре овог месеца, и да их оконча у пролеће идуће године, а током лета парафира споразум и упути препоруке Савету Европске уније. У Стратегији проширења Европске уније 2013-2014, коју је представила Европска комисија, оцењује се да је Косово активно и конструктивно радило на видљивом и одрживом побољшавању односа са Србијом који представља суштинску промену у односима две стране, а његова примена довела је до неповратних промена на терену. Косово мора да остане у потпуности опредељено да настави нормализацију односа и примени све споразуме постигнуте у оквиру дијалога Београда и Приштине и заврши примену делова Бриселског споразума који се односе на полицију, правосуђе и локалне изборе. У доку-

5

МАГАЗИН

20.10.2013.

менту Европске комисије се упозорава на отпор примени споразума на северу Косова, али се додаје да је ескалација спречена суздржаношћу Приштине и позитивном улогом Београда. Констатовано је и да су српске полицијске станице на северу покрајине затворене, да је Србија престала исплате полицајацима и да су судови престали да процесуирају случајеве на Косову. Од посебне важности је да новембарски локални избори, који ће се одржати и на северу, протекну мирно и да на њих изађу сви који имају право гласа. Косово је испунило очекивања Европске уније у погледу битних реформи политике, а Европска кимисија и висока представница за спољне послове и безбедност констатовали у априлу да су краткорочни приоритети оства-

6

рени на пољима владавине права, јавне администрације, заштите мањина и трговини дефинисани у студији изводљивости. Приштина је уложила напоре да осигура напредак у дијалогу о либерализацији визног режима, а остварен је напредак у промени закона у складу са препорукама Европске комисије која оцењује да је Косово показало одлучност у борби против организованог криминала и корупције покретањем истрага и јачањем законских оквира. Важне реформе правосудног система су покренуте, а њихова примена, која мора да се надгледа, биће од кључне важности у остваривању даљих позитивних промена. Председник Србије Томислав Николић је оценио да се држава, после 500 дана колико је на њеном челу, много разликује, јер је одлучила да рашчисти са тешким и болним пробле-

мима. Србија је земља у којој су руинирани правосуђе, привреда и пољопривреда, али није више земља која је наставила да се уништава, него поправља ствари, рекао је Николић, у интервјуу Радиотелевизији Србије. Као земља наде одлучна је да реши и најтеже проблеме, иако је постала таблоид држава у којој медији иду за зарадом да би били најчитанији и најгледанији. Прве странице у новинама су посвећене естради, озбиљних страница у новинама све је мање, а и оне су иза 14. стране, када су људи већ уморни од листања. О коначном решењу косовског питања премијер Србије Ивица Дачић више би волео да преговара са председником Владе Албаније Еди Рамом, него са премијером Косова Хашимом Тачијем, објавила је приштинска „Трибуна“.

Међународни извори у Приштини пренели су том листу да Дачић није одустао од идеје поделе Косова између Албанаца и Срба, јер и даље верује да би то било много одрживије решење, него што је то бриселски споразум. Како тврди „Трибуна“ Дачић ће ту тему покренути приликом наредног састанка са Рамом и представиће је као коначно решење стогодишњег конфликта Срба и Албанаца на Косову. Транспарентност Србија оцењује да би било изузетно опасно схватити местимичне похвале Европске комисије у њеном последњем извештају о напретку Србије, или констатације о урађеном, као знак да је учињено све што је било могуће у протеклих годину дана. Похвале се односе у највећем делу на оно што би се могло означити као први кораци на дугачком путу, а политичку поруку о нултој толеранцији према корупцији треба доказати у пракси.

Након усвајања Стратегије за борбу против корупције и Акционог плана треба спровести и отварање истрага и подизање оптужница у корупцијским случајевима. Европска комисја даје велики значај разматрању извештаја независних органа и решавању проблема на које указују, тражи успостављање мериторног система запошљавања и напредовања на свим нивоима и констатује да је у великом делу именовање руководилаца средњег нивоа било извршено на нетранспарентан начин. Уједно је указала да треба оснажити надзор у јавним предузећима, приватизацији и јавним расходима уз похвалу умереног напретка на пољу јавних набавки који је донела примена новог Закона. Ипак, указује на недостатак капацитета, посебно код Управе за јавне набавке. У извештају се придаје велики значај темељној контроли извештаја о фина-

нсирању кампање, испитивању тачности имовинских извештаја функционера, решавања сукоба интереса и спровођењу планова интегритета, али се констатује да постоји могућност политичког утицаја приликом избора и разрешења носилаца правосудних функција и недовољна примена система одговорности. И док се као посебно рањиве на корупцију помињу здравство и образовање констатује се да још не постоји свеобухватни правни оквир за заштиту узбуњивача, а нема ни коментара по питању процеса израде закона о њиховој заштити. Европска комисија је добро уочила и главне проблеме у медијској сфери, непримењивање медијске стратегије, недовољну јавност власништва медија и текстове који угрожавају судске поступке и приватност. Т. Радовановић

7

Комеморативна седница Скупштине града

МАГАЗИН

20.10.2013.

ПОРУКА НЕЗАБОРАВА, М

8

- И ове године је на све стране света послата јасна поруку да се судбина Краљева више нигде и никада не понови. - У само неколико дана октобра 1941. године остало је на лагеру за сада побројаних 2190 жртава цивила, деце, жена, велики број избеглица. – Пресуда је изречена је без суђења, а жртве су постали жене и деца, инвалиди, болесни, стари, млади, људи различитог порекла, образовања, вере

Фото: М. Радовановић

МИРА И ДОСТОЈАНСТВА

9

10

МАГАЗИН 20.10.2013.

К

омеморативна седница Скупштине града, којој су поред одборника и гостију из братских и суседних градова присутвовали представници восјке, жандармерије, полиције и народни посланици, отпочела је минутом ћутања којим је одата пошта невино стрељаним цивилима у октобру 1941. године. Присутне је и ове године сјединило сећање на невине жртве масовног стрељања грађана Краљева, али и све оне који су се у тим историјским тренуцима затекли у овом граду октобра 1941. године. Председник Скупштине града Сретен Јовановић је подсетио да су немачке окупацијске снаге у окупираној Србији за време Другог светског рата, у знак одмазде због устаничке активности у околини града, цело Краљево завили у црно дајући застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво. Увод у масакр за то време невиђених размера, и највећи злочин који Краљево памти у својој историји, био је хапшење 600 радника Фабрике авиона 4. октобра 1941. године.

- Седамдесет две године носимо неизлечиву рану у души сваког Краљевчанина и души сваког пријатеља Краљева. Пуно пута смо се сами запитали да ли памтимо, или се само присећамо, и познајући себе морамо признати да су и један и други одговор тачни. Како ће бити убудуће зависиће од нас и зато се надам да ћемо искористити време да се никад више ни ми, ни нико коме је Краљево у срцу, злочина више не присећа, него памтећи га преноси на млађе генерације да служи као опомена и као чин да знамо шта је све сила била спремна да учини да покори српски народ, да нас унизи, да нас утре – рекао је Јовановић. У само неколико дана октобра 1941. године остало је на лагеру за сада побројаних 2190 жртава цивила, деце, жена, велики број избеглица које су се понадале да ће у Краљеву наћи спас од помахниталих хорди немачке фашистичке солдатеске. Масовно хапшење и стрељање је трајало 16 дана. Немачка пресуда, стрељати за сваког убијеног Немца сто житеља Краљева, за сваког рањеног педесет, изречена је без суда, а жртве су постали и жене и деца, инвалиди, болесни, стари, млади, људи различитог порекла, образовања, вере. Заједничко им је било само то што су се тих дана затекли у Краљеву.

- И управо тих октобарских крвавих дана Краљево је у гене сваког свог житеља уградило обавезу на вечну борбу за слободу, за слободнији и праведнији свет у коме неће бити могуће да се своје вредности и погледи на свет намећу силом – истако је Јовановић. Октобар је за Краљевчане месец, славља али и месец бола, туге и месец пркоса. За 72 године мењао се према њему однос актуелне власти у граду, а неретко се и преко крвавог октобра доказивала идеологија, припадност партији и странци. Али, октобар и догађаји из 1941. године победили су разлике, па је четранести дан десетог месеца у години увек прилика да се свету упути јасна порука незаборава, мира и достојанства. Из Краљева се на све стране света шаље јасна порука да се судбина Краљева више нигде и никада не понови. Т. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 20.10.2013.

Силвија Крејаковић

У СПОМЕН НА ОКТОБАР 1941. ГОДИНЕ „Хтели би, али не можемо почети као што су стари летописи почињали — Лета Господњег... Јер, година у којој се догодило оно што ћемо испричати ни по чему није била година Божија, осим што је Бог као и увек својим сунцем обасјавао зле и добре и давао дажд праведним и неправедним. Узалуд су милиони хришћана јутром и вечером читали Оче наш... Спроводила се само воља људска, творила се само дела људска, правили се само планови људски, славили се само људи, сатирало се, убијало, рушило, пљачкало, мрзело — све ради среће људске, мимо Бога и насупрот вољи Божијој“ — сабрано је о години 1941. у делима епископа Николаја Велимировића.

Г

отово истоветну слику, ослоњену на историјске изворе, о најпогубнијој години рата у Србији, где се од краја септембра 1941. репресивне мере у циљу гушења устанка, претварају у масовне одмазде, пружа и историографија: Наредбе врховних ешалона Рајха, Адолфа Хитлера, Вилхелма Листа — војног заповедника југоистока, Франца

Бемеа, главнокомандујућег генерала, упериле су цеви митраљеза у житеље Србије, у драконским размерама 100 живота цивила наспрам 1 немачког војника, а 50 за рањеног. Немачка офанзива која је почела 25. септембра у рејону реке Саве, спроводила се са нескривеном мржњом поражене ратујуће стране, мимо правила ратовања и мерила чојства над српском нејачи,

без оружја и војне одговорности: „Ваш је задатак да прокрстарите земљом у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво.“ Масовном одмаздом у селу Драгинац, готово су опустели Јадар и Мачва.

13

20.10.2013.

МАГАЗИН

14

Уследили су „застрашујући примери“ Краљева и Крагујевца, на мапи ратних злочина регуларне војске немачког Вермахта. У ланцу војне одговорности, пошто је штаб 717. дивизије примио наредбе генерала о спровођењу ма-совних одмазди, исту је проследио командантима пукова, задуженим за њихово спровођење.. Оружани напади партизанско-четничких јединица, у којима су погинули или рањени немачки војници, послужили су као повод за дословно спровођење наредби најсуровијим кажњавањем талаца затвараних још од 4. октобра, хапшењем радника и службеника Фабрике авиона, потом железничара и запослених у радионици, рацијом по-

купљених грађана из кућа, са улица и из избегличких вагона — у локомотивску халу у лагеру. У блокираном Краљеву ванредно стање са преким судом уведено је 15. октобра, истог дана када је почело стрељање талаца извођених у групама од по стотину на стратиште. Поруке послате породицама и казивања ретких преживелих који су успели да се извуку испод лешева, међу којима и Марка Сломовића, потресна су сведочанства о последњим данима живота стрељаних: „Врата од хале се затворише и ми остасмо напољу. Било нас је око 100. Показаше нам гомилу алата и наредише да свако узме ашов, пијук или

лопату. Тада нас постројише по тројицу и под стражом поведоше уз пругу према Ложионици. Зауставили су нас на великој ледини у кругу Железничке радионице... Приметио сам испред нас неколико митраљеских гнезда... Све наде у живот одједном су пале у воду...“ Последњи таоци стрељани су 20. октобра. После извршеног стрељања, немачки официри су хицима из пиштоља убијали жртве које су показивале и најмањи знак живота. Стрељани су цивили различитог узраста, занимања, порекла, од оних рођених овде, до оних који су ухлебље између два рата, или спас и изгнаничко уточиште пронашли у Краљеву

— претежно Срби из свих предратних бановина, Словенци, Роми, Руси, емигранти. Многе породице изгубиле су више својих чланова у октобарском стрељању (Блажићи, Димитријевићи, Радомировићи, Марковићи, Вукадиновићи, Петровићи, Ристићи, Јончићи, Обрадовићи, Ђорђевићи...). Краљево је постало град црних барјака на кућама, удовица и ратне сирочади. Породице су на лагерско гробље излазиле уз дозволу немачких власти, а 14. октобра 1942. одржан је први помен. Упркос немачким наредбама да: „Приликом закопавања стрељаних треба пазити да се ту не стварају српска светилишта (ходочашћа)“ и да „Стављање крстова на гробове... треба

спречити“ — породице су ближњима над заједничком гробницом подизале крстове са уписаним именима. Дубоко, као белег, док се свет опраштао од оружја Другог светског рата, сећање на лагерске жртве одржавало се у свести нараштаја, породица, суграђана... Размере злочина сагледавају се не само као лични и породични губици већ и кроз привредне и демографске губитке овога града. Управо о томе говоре све радне књижице, личне карте, различите легитимације, фотографије, предмети стрељаних — меморијални фрагменти тог уништеног света, сачувани у Историјском архиву и Народном музеју у Краљеву, прикупљани у протеклим де-

ценијама захваљујући највише породицама стрељаних жртава. Последње поруке из лагера имају посебну вредност, јер проговарају својеручним записима страдалника у последњим данима њихових живота. Веродостојни баштиници имена страдалника су и различити спискови, настали хронолошки најближе октобарској трагедији, пола године иза лагерског стрељања. Аутентични историјски извори, оверени печатима фабрика, установа и школских управа, настали су да забележе људске губитке, или како је то забележено у заглављу спискова, све оне који се „после октобра нису јавили на посао“ у Железничку радионицу и Фабрику авиона, Шумско-инду-

15

20.10.2013.

МАГАЗИН

16

стријског предузећа Миљка Петровића, у Техничко и одељење Финансијске контроле при Среском начелству, у службу ПТТ, у Државно тужилаштво, Окружни и срески суд као и Жички црквени суд, у Шумску управу. У њима су записана имена и „стрељаних радника и службеника“ при железничком чвору Краљево, станицем Ложионице, XIV секције за одржавање пруге, Средње пољопривредне школе и Гимназије, као и учитеља народних школа и школских надзорника, чланова Жандармеријске и Ватрогасне чете. До 28. маја 1942, по наредби Окружног начелства, сви спискови су обједињени у Списак погинулих лица са територије Жичког среза. Својеврсна „књига мртвих“ именовала

је укупно 1.680 особа стрељаних у лагеру, како евидентираних у списковима запослених, тако и оних који су били без сталног запослења, али и страдале на различите начине, на низу мањих стратишта и на кућном прагу у граду и околини, у укупном броју од 1.965 страдалих до краја 1941. Непроцењиву вредност у утврђивању имена жртава, имају Протоколи умрлих Српске православне цркве – парохијски спискови, вођени 1941-1945, Матице покојних Римокатоличког жупског уреда у Краљеву, као и Списак избеглица у Краљеву, евиденција српског Комесаријата за избеглице и пресељенике о изгнаницима који су у Краљеву пронашли уточиште, не слутећи да ће пронаћи и смрт. Послератна докумен-

тација о људским и материјалним губицима, Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, као званични државни документи, сачувани у Архиву Југославије, били су основа за оптужницу пред Савезничким војним судом у Нирнбергу, током 1947. Унутар бројних спискова још су бројније њихове странице. Иза сваког у низу бројева, на свакој од тих штурих и једнобразних страница, је један живот, један људски лик, особа која је имала породицу, порекло, пријатеље, навике... Читав један уништени свет. Обједињена меморијална баштина, говори о суровости и размерама ратног злочина против човечности, непосредно — кроз појединачне смрти у

колективном страдању, посредно, кроз број породица које су остале без хранитеља, ратну сирочад, разорену привреду, засновано на податку да је највећи број стрељаних талаца био у најплодотворнијем животном и радном добу, између 25 и 45 година старости. Стрељани су и ђаци, матуранти и шегрти, ускраћени за могућност да постану родитељи, као потресна чињеница која се ишчитава унутар података о годишту у списковима и сведочењима, међу којима и чиновника немачке Команде места: „Познато ми је тачно да су сем раденика и других грађана-мушкараца стрељане и жене као и деца, која су као шегрти били по фабрикама на изу-

чавању заната, од 14, 15 и 16 година.“ Идеологију Рајха одликовале су искључивост и нетрпељивост, утемељене још од Расних закона из 1935, спровођене у концентрационим логорима, у транспортима, на стратиштима, претварањем људи у бројеве, без имена и презимена, порекла, породица, приватности... Отуда је „истицање“ произвољног броја погубљених у Краљеву 1941, без инсистирања на његовом повезивању са именима свирепо побијених људи, још један од видова дехуманизације жртава „краљевачког октобра“ и њихова даља увреда. Утврђивање имена страдалих, њиховог старосног доба, места рођења, верске структуре, занимања, места запо-

слења, некада само бројевима навођених жртава, обавеза је историчара која враћа историјску конкретност, идентитете обичних, малих људи, а највећих жртава рата. Подједнаку обавезу има и друштво које негујући „културу сећања“ изграђује свој идентитет и обезбеђује будућност. Зарад будућих нараштаја, не смемо да заборавимо да је иза безличног назива Спомен-парка једно од највећих стратишта, лагерско гробље, наш духовни „зид плача“ што опомиње на време краха свих људских вредности. Време не тако давно минуло, које нам се може поновити ако заборавимо прошлост.

17

18

МАГАЗИН 20.10.2013.

19

Фото: М. Радовановић

Краљевачки октобар

МАГАЗИН

20.10.2013.

НАЈВАЖНИЈИ И НАЈСТРАШНИЈИ ДОГАЂАЈ У ИСТОРИЈИ КРАЉЕВА

20

Падала је киша дуго и студена, костоболни ветар јечао у грању, јата мокрих птица бежала ка југу, походиле магле шумови и звона, сањала се иловача и челик на мразу, возови далеки бесмислено спори, вукли се низ пругу као низа кичму, натприродно тачне множиле се уши и расле из главе, мисао се иста ломила о чело да ће једног јутра напаћено тело сасвим да се преда.

14. октобра 1941. године нацисти су на овом месту започели масовно стрељање талаца заточених у локомотивској хали Железничке радионице. Овде је уморено више од две хиљаде људи. И ове године смо се окупили, на овом часу историје, да се сетимо тог најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града и да страдалницима одамо пошту.

Илић, а у име Рашког управног округа начелник Матеја Мијатовић. Делагацију Команде Друге бригаде копнене војске предводио је командант, бригадни генерал Маринко Павловић, а Полицијске управе Краљево начелник Богољуб Живковић. У име потомака стрељаних венац су положили Милан Матијевић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и председник Друштва „Спомен гробље 14. октобар Краљево“ Драгомир Белоица. Пре него су хумкама стрељаних са венцима и цвећем приступили представници Удружења ветерана, Заједнице удружења жртава Другог светског рата, Удружења логораша и јасеновачких мученика, Удружења учесника ратова

1991-1999, политичких партија и удружења грађана у име Добровољног ватрогасног друштва Краљево венац су положили Милош Марић, Србољуб Јанићијевић и Милутин Вукосављевић, а у име братског града Марибора жупан Андреј Фиштравец. После парастоста стрељанима, које је служило свештенство епархије жичке и, први пут ове године, војни свештеник Друге бригаде копнене војске, глумци Краљевачког позоришта извели су сценски ораторијум „Они људи“ по тексту Богдана Мрвоша. Из Спомен гробља је још једном целом свету упућена јасна порука да се судбина Краљева више нигде и никада не понови. Т. Радовановић

Фото. М. Радовановић

Т

ачно у 11 сати, као и много година раније, огласиле су се бројне сирене из правца железничке станице и ложионице и још једном подсетиле Краљевчане окупљене на простору Спомен гробља на трагични октобар 1941. године. Након химне „Боже правде“ коју је извео градски хор „Црвчанин“, и испаљивања почасних плотуна, венац на хумке стрељаних положио је последњи живи сведок стрељања у лагеру Мирослав Аранђеловић. У име града Краљева венац су положили градоначелник Драган Јовановић, председник Скупштине града Сретен Јовановић, заменик градоначелника Милун Јовановић и заменик председника Скупштине Томислав

21

Градоначелник Краљева Драган Јовановић

МАГАЗИН

20.10.2013.

ГРДИЧКА КОСА ГОЛГОТА КРАЉЕВА

22

О

вде, на овом страшном месту, можда не би требало изговорити ни једну реч. Зна Бог Правде колика је и каква трагедија задесила наш град почетком 1941. године, а памте и трава и птице јауке и смртне ране страдалника. Овде је, у ствари, најречитије ћутање, јер још, у сећању Грдичког брега, одјекују рафали и запомагања. Грдичка коса је наша Голгота. Под њом је разапето Краљево. Није наше, браћо и сестре, да намирујемо историјске дугове и враћамо мило за драго, иако у свету има небројено примера да je човек преузео оно што је божје и што се намирује памћењем и незаборавом, па је

тако удвостручио зло, окрвавио руке и окаљао образ и прецима и потомцима. Али као што је речено и писано: требало би мрзети зло у грешнику, не грешника, злочин, а не злочинца. Наше је да памтимо, да од заборава чувамо најстрашније, уједно и најважније дане у историји града, да ово место уздижемо и уређујемо, јер овде је, под земљом, нажалост, смештено још једно Краљево. Они људи које знамо као житеље тог, под земљом, града наставили су у Христу да живе, јер је њихова погибељ новомученичка, јер су њихове ране незацељиве и непреболне. Окупили смо се овде, на нека-

дашњем губилишту, да се поклонимо сенима жртава, да упишемо још једну годину у живући летопис града, јер не бисмо погрешили ако бисмо године Краљева започињали бројањем не од 1. јануара, већ од 14. октобра. Немамо ни пречег, ни важнијег посла данас, од овога, нема светијег и узвишенијег места на које бисмо данас отишли, од овог на којем смо сада. То је наш дуг и наш завет и према прохујалим и према временима које долазе. Нека је лака земља краљевачким новомученицима. Нека живи сећање на њих... и нека живи Краљево.

23

Фото. М. Радовановић

Након 72 године

ОЧИ У ОЧИ СА ИСТОРИЈОМ

МАГАЗИН

20.10.2013.

(2)

24

- Успостављањем културе сећања и обележавањем места стрељања као гробља потире се у свести савременика теза о Србима као геноцидном народу. – Потирањем те приче доказује се да су Срби народ који је дао велике жртве у Другом светском рату. - Након ослобођења стратиште постало место за одржавање политичких говора. - Мегаломански пројекат изградње Спомен парка никад није реализован до краја

25

П

МАГАЗИН

20.10.2013.

осле стрељања већине радника и службеника Фабрике авиона хале су демонтиране, а постројења делимично пренета у Немачку, јер је пред рат у производњи авиона бомбардера „дормиер“, на основу уговора између две државе, примењивана немачка лиценца. Замро је значајан железнички чвор на раскршћу важних комуникација, а део службеника изгубиле су школе, Среско начелство, Окружни и Срески суд. Готово да није било службе у граду из које бар неко није био стрељан, а размере злочина против човечности геноциду приближава чињеница о стрељању ученика Ратарске школе и гимназије. Уништена је читава младост и људи у најплоднијој животној и радној доби, а именовањем стрељаних и анализама докумената утврђено је да је највећи број њих имао између 25 и 45 година. Виши кустос Народног музеја у Краљеву Силвија Крејаковић сведочи да је најмање 1338 жртава

26

припадало баш том најплодотворнијем животном и радном добу. Краљево је замрло и постало град црних барјака, удовица и ратне сирочади. На основу историјских извора сазнајемо за поразну слику о томе да је међу стрељанима било 106 млађих од 18 година. Били су то махом ученици и шегрти у фабрикама, јер се на занат ишло већ од 13 до 16 година. О томе да је рација спровођена по кућама сведочили су својевремено бројни савременици, а има података да је после стрељања немачки војни суд процесуирао одређен број официра због примања како неке становнике Краљева не би отерали у лагер. У време рације Краљево је било блокирано, па се није могло ући у град, а ни изаћи из њега. Кретање становништва било је отежано, а дозвољено само уз посебне објаве, па је било тешко склонити се на безбедније место.

- Радне књижице, личне карте, различите легитимације и предмети су

меморијални фагменти уништеног света кроз које се сагледавају лични и породични, али и привредни и демографски губици. Сачувани су у Историјском архиву и Народном музеју захваљујући породицама жртава, а последње поруке из лагера послате породицама имају посебну вредност као последњи својеручни записи страдалника пред стрељање. У меморијалној заоставштини су и различити плакати, леци, плакатиране наредбе међу којима чувени летак, мали по димензијама, који сведочи о највећим размерама страдања и стрељања сто цивила за једног меначког војника. Он је објавио ванредну наредбу са преким судом 15. октобра, истог дана кад је почело стрељање у лагеру. Ту су и фотографије стрељаних, лични и породични предмети који носе трагове непоновљивог живота. Спискови настали непуну годину иза стрељања у лагеру, од 10. до 26. априла 1942. године, по надредби Окружног начелства хроно-

лошки су догађају најближи извори првог реда. Настајали су у фабрикама, установама и школским управама које су забележиле сопствене губитке, стрељане раднике и службенике Железничке радионице, Фабрике авиона, Шумско-индустријског предузећа Миљка Петровића Риже, запослене у установама, Техничком и одељењу финансијске контроле при Среском начелству, Служби поште и телеграфа, Среском суду, Државном тужилаштву, Окружном суду, Жичком црквеном суду, Шумској управи. У списковима су имена радника са железнице, особље станице, ложионице, 14. секције за одржавање пруге, имена учитеља народних школа, школских надзорника, ученика и професора Средње пољопривредне школе и Гимназије, чланова Жандармеријске и Ватрогасне чете – наводи Крејаковић. Сви спискови су 28. маја 1942. године по наредби Окружног начелства обједињени у јединствен списак поги-

нулих лица са територије жичког среза, а у својеврсној књизи мртвих именовао је 1.680 особа стрељаних у лагеру. Поред стрељаних у списковима су и имена људи без сталног запослења и страдалих на различите начине у времену нетрпељивости на низу мањих

стратишта, на кућном прагу, у граду и околини. Тако се дошло до броја од укупно 1.965 погинулих до краја 1941. године. Документација Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, као званични доку-

27

20.10.2013.

МАГАЗИН

28

мент Демократске Федеративне Југославије, била је основа за оптужницу пред савезничким војним судом у Нирнбергу током 1947. године. Непроцењиву вредност у утврђивањеу

имена жртава имају протоколи умрлих Српске православне цркве, Парохијски спискови и Матице покојних Римокатоличког жупског уреда у Краљеву вођени од почетка рата до 1945. године,

али и Списак избеглица из документације Српског комесаријата за избеглице и пресељенике при влади Милана Недића. У напоменама унутар рубрика тог списка забележено је који су људи стрељани у лагеру. Иза сваког броја стајао је један живот, један људски лик, особа која је имала породицу, порекло, пријатеље, читав један уништени свет. Стрељани су матуранти, ђаци и шегрти ускраћени за могућност да постану родитељи. То је потресна чињеница која се ишчитава унутар штурих података у списковима и сведочењима. Сведочећи после ослобођења пред судом чиновник немачке команде места Ферид Адабагић је потврдио како му је познато да су, сем радника и других грађана мушкараца, стрељане жене и деца која су као шегрти били запослени у фабрикама на изучавању заната.

- Идеологију Рајха одликовали су нетрпељивост и искључивост засновани на ратним законима из 1935. године, а наредбе о стрељању сто

српских цивила наспрам једног немачког војног живота произашле су из врховног ешалона власти Рајха, а не нижих чиновника. Дехуманизација која је спровођена у Рајху, претварањем људи у бројеве било је оно што је убијало људе, а истицање произвољног броја погубљених у Краљеву, без инсистирања на повезивњу броја са именима убијених људи, још је једна увреда жртава, јер када се људи не именују као да нису ни постојали. Отуда је обавеза историчара утврђивање имена страдалих, њиховог старосног доба, места рођења, структуре занимања, места запослења... Тиме се враћа историјска конкретност, идентитети малих обичних људи који су били највеће жртве рата, цивила о којима се није говорило и писало именом и презименом, а који су помињани само приликом церемонија у укупним бројевима – каже Силвија Крејаковић. Упркос немачким забранама породице су још док је трајао рат подизали крстове и на њих уписивале имена

стрељаних. Послератно претварање стратишта, огромног погубилишта какво Краљево у дугој историји није имало све до 1941. године, у простор Спомен парка представљало је још једну велику увреду жртава. Због безличности су генерације младих људи

након рата ускраћене исправног односа према таквом простору, па је неопходно да се истакне да је то гробље, стратиште и масована гробница а тек онда меморијални простор. Немаштина и глад обележили су време које је долазило, јер већина

29

МАГАЗИН

20.10.2013.

жена тога времена нису биле запослене и зависиле су од плате која је изостајала још од априла, а нарочито јуна 1941. године. Непосредно након стрељања у граду није било довољно црног платна за мараме и барјаке на кућама. И ма колико да је немаштина обележила живот у Краљеву у годинама које су уследиле престале су драконске казне и масовне одмазде, а кретање цивила постало мало лакше.

- После првог напада партизанскочетничких јединица 7. октобра 1941. године немачка казнена експедиција стрељала је мештане Сирче, Витановца и Шумарица, а после другог великог напада, између 14. и 15. октобра, почело је стрељање у лагеру. Устанак против окупације искоришћен је као повод да се спроведу наредбе коју је врх Рајха донео много раније. У исто-

30

риографији често наилазилмо на замену па се сва одговорност за стрељање и масовне одмазде приписују партизанско-четничком покрету отпора, умањује одговорност регуларне немачке војске Вермахта, а ако се и помену Немци не спомиње се да је злочин починила регуларна војска. Историчар Венцеслав Глишић, који је истраживао немачке архиве и низ година провео наднет над аусторијским изворима, о страдањима у Србији је са дозом резигнације говорио на научном скупу 2001. године истакавши да је страшно што се о терористичком нападу у Њујорку говори у целом свету, а о Краљеву где је извршен злочин против човечности у свету се мало, или упоште не зна – каже Крејаковић. Међу стрељанима било је и 29

жена, међу њима и бечки ђак лекар Милева Карајовић, које су потицале из породица устаника, биле мајке, сестре и супруге оних који ду отишли ван града, а ухапшене су на основу дојаве. После ослобођења, већ од 1946. године, престају помени и парастоси, а на месту великих страдања одржавају се политички говори и политички обојене манифестације, нарочито после 1965. године када се обележавање највеће трагедије Краљева назива Октобарским свечаностима. Годинама се у Краљеву, у зависности од ситуације, говорило о мањем или већем броју стрељаних. У локалном листу, који је бележио актуелна збивања у граду, тај број се креће између шест и седам и по хиљада, али се временом усталио на 6.000. Приликом откривања Споменика отпора и по-

беде 1959. године Александар Ранковић помиње 5.000 стрељаних, док се у телеграму који су му 1946. године послали краљевачки железничари први пут помиње 6.000 жртава. Издавач књиге Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941. године је Музеј жртава геноцида, водећа национална установа формирана са циљем да идентификује жртве Другог светског рата. Књига је настала са циљем да буде оруђе и оружје у рукама свих који се боре против заборава и произвољних назови истина и да се именом представе све жртве. У структури има три дела од којих први даје слику предратног Краљева и пружа одговор на питање шта је изгубљено у масовној одмазди и злочину против човечности. У другом делу су наведени сви прикупљени историјски

извори и литература која се односи на стрељање у лагеру, почев од оних у току рата до касније пронађених, а трећем најважнијем именоване су жртве и дати основни подаци о њима. Архитекта Спасоје Крунић је 1974. године на великом конкурсу одабран да реализује пројекат Спомен парка који никада није довршен због мегаломанских захтева и изградње музеја у тунелу који према стратишту води испод пруге. Након 2001. поново је почело да се размишља о наставку радова, а 2006. је представљен пројекат који предвиђа изградњу капеле са уписаним именима свих страдалих и оградом око гробља. На комеморативне програме годинама је трошено много новца, а носилац је сваке године била једна од република из састава бивше Југосла-

вије. Пред крај двадесетог века све је полако почело да пада у заборав, па се намеће закључак да код нас не постоји култура сећања као део националне стратегије озбиљне државе.

- Нас ништа не спречава да успоставимо 14. октобар као последњи дан живота и датум када породице излазе да одају помен. Ко нас спречава да успоставимо културу сећања и место стрељања обележимо првенствено као гробље, а тек после меморијални простор, и да то презентујемо у свет. Само на тај начин ћемо потрти у свести савременика тезу о Србима као геноцидном народу. Само тако ћемо у свести потрти ту причу и доћи до тога да смо народ који је дао огромне жртве – каже Силвија Крејаковић. Т. Радовановић

31

Најновије истраживање перцепције корупције у Србији

МАГАЗИН

20.10.2013.

НИВО КОРУПЦИЈЕ НЕ ОПАДА

32

- Програм Уједињених нација за развој представиo резултате седмог полугодишњег истраживања јавног мњења о корупцији у Србији, које је спроведено у сарадњи са ЦеСИД-ом

33

МАГАЗИН

20.10.2013.

Б

34

орба против корупције и организованог криминала годинама у назад један је од главних принципа програма готово свих политичких партија. И док се током мандата претходних власти сводила само на декларативну подршку без значајнијих резултата у сузбијању актуелна власт је схватила да би опипљивији резултати могли бити добра основа за придобијање поверења гласача и у наредном периоду. И док представници владајуће коалиције у први план стављају успехе постигнуте током последње године из редова опозиције стижу информације којима се ти резултати минимализују. У настојању да утврди какво је расположење грађана према овом питању ЦеСИД је међу 610 случајно изабраних пунолетних грађана истраживао како се током времена креће перцепција грађана о корупцији као и томе колика је учесталост корупције у Србији. Истраживање показује да је оптимизам грађана у значајној мери порастао од формирања нове владе након прошлогодишњих парламентарних избора. Иако је корупција други најважнији проблем у Србији, после сиромаштва и незапослености, приметно је да грађани имају велико поверење у напоре владе да се избори са овим изазовом. Истраживање је показало да грађани виде политичку вољу, да је препознају и цене, али желе да се приступи секторској борби против корупције, а сваки део државе са њом избори у сопственим редовима. У том смислу неопходно је даље јачање институција и људи на руководећим положајима у институцијама од којих се очекује да имају проактиван приступ борби против корупције не чекајући за то увек сигнал до виших органа. Бројна документа садрже циљеве, мере и кораке које треба хитно предузети да би се корупција и даље смањивала, а основни резултат који грађани очекују је суштинско смањење корупције.

- Ова земља је усвојила политику нулте толеранције на корупцију, у министарствима се формирају антикорупциони тимови и већ се приступило

испуњавању задатака из Акционог плана за спровођење Стратегије за борбу против корупције. Очекује се доношење Закона о заштити узбуњивача, кључног у борби против корупције који омогућава заштиту оних који су у доброј мери пријавили корупцију. У Скупштини смо 5. јуна ове године основали огранак Глобалне организације парламентараца у борби против коруције који окупља посланике из свих посланичких група. Циљ је борба против корупције и промоција транспарентности и одговорности у циљу обезбеђивања високих стандарда интегритета у јавним пословима као и надзор над радом владе, а пре свега над јавним финансијама. У оквиру њега радићемо на промовисању мера за јачање институционалних механизама неопходних за ефикасну борбу против корупције и подизање свести о значају сузбијања корупције у свим сферама друштва – потврђује народни посланик Зоран Бабић, председник српског огранка Глобалне организације парламентараца против корупције Директор Центра за слободне изборе и демократију Марко Благојевић каже да седмо по реду истраживање, које ова организација спроводи у име Програма за развој Уједињених нација, даје прилику да се пореди какав су став о овим темама имали грађани у претходне четири године. Резултати истраживања показују да међу њима постоји стабилан оптимизам уз благе корекције у поређењу са налазима истраживања које је рађено шест месеци раније. Говорећи првенствено о социјалноекономској ситуацији у овом тренутку једна трећина људи сматра да Србија иде у правом смеру, што је истоветно са ситуацијом након истраживања из децембра прошле године. И док 4 одсто испитаних више него шест месеци раније сматра да земља иде у погрешном смеру за толико је мањи број испитаника који нису могли да се определе према овом питању. Да би се показало да ситуација у земљи није добра није било потребно некакво посебно истраживање, а по-

датак да више од половине људи живи лоше, или неподношљиво, не представља велико изненађење. И последње истраживање ЦеСИД-а показује да има знатно више оних који сматрају да живе лошије, или неподношљиво, него што је то било прошле године. У децембру је број таквих достизао 44, а сада 52 одсто. Истраживачима пада у очи да се овде не говри о томе како људи живе, већ о њиховом погледу на блиску будућност, јер често перцепцију живота данас одређује виђење живота у блиској будућности. Зато има више оних који имају мање наде него што је то било шест месеци раније. Да је назапосленост кључни проблем мисли 44 посто људи као и пре шест месеци, а да је то корупција сматра 15 посто. Корупција као други по значају проблем према грађанима Србије то место дели са сиромаштвом, а промена у ове три категорије нема у односу на претходни период. Према сопственом признању непосредни контакт са корупцијом имало је 11 одсто становника што је за три више него раније, док је у индиректном контакту било 26 у односу на претходних 20 одсто, а као најкорумпираније грађани и даље виде лекаре. Да је корупција двосмеран процес потврђују искуства оних који су је иницирали у више од половине случајева. Показало се да су у две трећине случајева то чинили да би избегли некакав проблем или прибавили себи неку услугу. Прилично охрабрујуће делује податак да 29 одсто испитаника сматра да је корупције мање него шест месеци раније. Чињеница да се тај број са 25 у децембру прошле године попео на 29 показује да грађани препознају напоре у борби против корупције.

- Оно што брине је како они сматрају да ће та борба да изгледа у наредних 12 месеци. У претходном периоду је постојао велики оптимизам, а сада постоји пад тог оптимизма. Имали смо 41 посто оних који су тврдили да ће бити мање корупције него данас, док је тај проценат пао на 33 што је и даље више од онога из периода када је истраживање почело да се изводи – каже Благојевић.

Зоран Бабић

35

Фото: Медија центар

МАГАЗИН

20.10.2013.

Велика очекивања су често увод у велика разочарења што се овом приликом није показало као тачно. Иако су постојала велика очекивања нису наступила велика разочарења, али су се очекивања смањила, па ће влада имати мањи проблем, али већу одговорност, у периоду који следи. Да су политичке партије у перцепцији грађана извори највеће корупције није изненађење, јер се тај резултат понавља већ 4 године. Као и у децембру прошле године и сада 72 посто људи сматра политичке партије најкорумпиранијим институцијама после којих следи здравство, па судије и тужиоци. Далеко мањи ниво перцепције корупције односи се на парламент, владу и председника државе, нарочито војску у којој је она најмање присутна. Да је ипак има сматра 16 посто грађана, да је председник државе корумпиран сматра 29, да је то влада 47, а да су парламент и законодавство 48 одсто анкетираних. Благојевић закључује да ове бројке нису ни близу забрињавајућих у поређењу са онима из два ранија циклуса истраживања када је перцепција корупције владе премашивала 60 посто. Пре две године је чак 47 на сваких сто

36

анкетираних сматрало да је корумпиран председник државе, а 32 да корупције има у војсци.

- Влади верује круг присталица странака власти. За њу је добро да апстиненти нису против ње, а део присталица опозиције се суздржава да критикује и признаје да се у неким елементима урадило доста. И док 33 посто људи сматра да смо на правом путу половина сматра да нисмо. То је танак резултат, али много бољи него раније, а влада стоји боље него икада – каже Благојевић. И овога пута се показало да грађани о корупцији сазнају посредно, а извор су најчешће медији, а број оних који из њих сазнају мањи је за 6 посто у односу на децембар прошле године. Скоро трећина сазнаје од пријатеља и родбине, нешто више од тога на други начин док је 13 одсто, као и у децембру прошле године, потврдио да је имало лично искуство. Скоро половина испитаних тврди да не би платили мито уколико би то неко затражио, а то је више него што показује претходно истраживање, па аналитичари закључују да са растом перцепције корупције расте и свест о штетности и кажњивости ове радње.

Фото: Медија центар

Расте и број оних који би се од корупције уздржали уколико би дошли у прилику да дају или им буде тражен мито, а 18 одсто је категорично у тврдњи да би пријавило корупцију. Проблем посебне врсте представља податак да је овај број мањи него у децембру прошле године. О поверењу у институције сведочи податак да 43 одсто грађана верује да би влада требало да буде на челу борбе против корупције. У односу на 49 из децембра прошле године сада десет одсто грађана мање верује да би на челу борбе требало да буде полиција, а још мање да би то требало да буде судство. Охрабрује и раст поверења у независне институције, као што су Агенција за борбу против корупције и заштитник грађана, за које грађани верују да би требало да, пре него судство и полиција, буду на челу борбе против корупције. Да је допринос Агенције у борби против корупције знатан верује 5 посто испитаних, а да је делимично допринела сматра чак цела четвртина што аналитичари сматрају добрим резултатом. Грађани верују да би најбољи вид борбе против корупције требало да буду строге казнене мере и ту нема промена у односу на ранији период. Више људи него раније сматра да је влада ефикасна у борби против корупције док је готово непромењен број оних који сматрају да уопште није ефикасна, а раст се бележи и у броју грађана који сматрају да је мало или врло ефикасна. Након последњег истраживања ЦеСИД-а намеће се закључак да нема битних промена у односу на претходно истраживање, али су зато промене у односу на пролеће прошле године велике. Т. Радовановић

Марко Благојевић

37

Поспешивање пољопривредне производње

КОНТИНУАЛНА ФИНАНСИЈСКА ПОМОЋ

МАГАЗИН

20.10.2013.

- Рок за стицање права на коришћење средстава за подстицање развоја пољопривреде истиче 25. октобра. - У току је подношење захтева за регресирање пољопривредне производње и субвенционисане кредите

38

У

правни одбор Фонда за развој пољопривреде града Краљево расписао је још један конкурс за доделу средстава за подстицање развоја пољопривреде кроз накнаду дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње. Средства могу бити употребљена за набавку грла у говедарству, овчарству, козарству свињарству, живинарству, рибарству и пчеларству, у повртарству за подизање пластеника, набавку садног материјала, средства за заштиту биља и системе за наводњавање, у воћарству за садни материјал, средства за заштиту и системе за наводњавање, а и за трошкове сертификације у области органске производње. Право учешћа на конкурсу имају пољопривредници – физичка лица са пребивалиштем на територији града уписани у Регистар пољопривредних

газдинстава као носиоци комерцијалног пољопривредног породичног газдинства у активном статусу којима је пољопривреда основна делатност. Услов је да су осигураници пољопривредници у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању или Здравственом осигурању са основом пољопривреда и да делатност обављају на подручју града Краљева. Пријава на конкурс са потребном документацојом доставља се до 25. октобра писарници Градске управе града Краљева на шалтеру 5 Фонда за развој пољопривреде или препоручено поштом на адресу Фонд за развој пољопривреде града Краљева, Трг Јована Сарића 1, са назнаком „Конкурс за подстицање пољопривредне производње“. Образац пријаве на конкурс може се преузети на истом шалтеру као и са сајта града Краљева www.kra-

ljevo.org. За сва допунска објашњења учесници конкурса могу се обратити на телефоне број 036/306-041 и 064/8912179. За ове намене у 2013. години биће расподељено 18 милиона динара од којих је 4 планирано за суфинансирање пројеката из области узгоја животиња. За оне из области повртарске производње за пластенике, системе за наводњавање, садни материјал и заштиту биља предвиђено је 6 милиона динара, а пројекте из области воћарства за садни материјал и системе за наводњавање 7 милиона. Пројектима из области органске производње, пчеларства, рибарства и производње печурака намењен је милион динара. Из Фонда за развој пољопривреде стиже и обавештење пољопривредницима да је у току и подношење захтева за остваривање права на регресирање

трошкова осигурања, усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња, регресирање трошкова вештачког осемењавања уматичених крава и јуница и суфинансирање камата за пољопривредне кредите. За регресирање се захтеви подносе на шалтеру број 5 Фонда за развој пољопривреде, а за суфинансирање камата за пољопривредне кредите у Opportunity банка, Хероја Маричића 47, и Банка Интеза, Трг Јована Сарића број 8. Право на коришћење средстава за регресирање осигурања има правно лице, предузетник и физичко лице носилац пољопривредног газдинства које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава са активним статусом чији се предмет осигурања налази на територији града Краљева. Носилац има право на коришћење средстава за регресирање осигурања у

износу од 60% од износа премије осигурања, без урачунатог пореза на додату вредност, ако је код друштва за осигурање осигурао животиње од ризика прописаних условима осигуравајућих друштава, усеве и плодове од ризика умањених приноса, а расаднике и младе вишегодишње засаде пре ступања на род ризика који су прописани условима осигуравајућих друштава. Рок за подношење захтева истиче 30. новембра, а за ову сврху Фонд је обезбедио 15 милиона динара. Право на коришћење средстава за регресирање трошкова вештачког осемењавања уматичених крава и јуница има правно лице, предузетник и физичко лице носилац у износу од 1.500 динара за прво осемењавање у 2013. години. Уз пријаву је потребно доставити потврду о активном статусу регистрованог пољопривредног

газдинства, потврду о извршеној услузи вештачког осемењавања, потврду одговорне установе о уматиченој животињи и наменски рачун власника уматиченог грла. Кредитна подршка за суфинансирање камата за пољопривредне кредите односи се на репроматеријал, куповину пољопривредне механизације, машина у сточарству, воћарству и повртарству, куповину стоке и покривање ветеринарских трошкова, а захтевом за одобрење кредита може бити обухваћен и већи број намена. Укупан одобрени кредит по кориснику износи 200 хиљада до милион и по динара, а ако је корисник кредита правно лице не може бити већи од 5 милиона. Захтеви се подносе до краја овог месеца, а укупан износ средстава за суфинансирање је 10 милиона динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

20.10.2013.

МАГАЗИН

40

Почела вакцинација лисица против беснила

НАЈСИГУРНИЈА ЗАШТИТА СТАНОВНИШТВА

- Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде започела кампању оралне вакцинације лисица и других животиња против беснила. – Вакцианација ће се спроводити избацивањем мамака из авиона на подручју целе републике осим у насељеним местима, на воденим површинама и великим саобраћајницама

Б

еснило је смртоносна вирусна заразна болест која погађа централни нервни систем топлокрвних животиња и људи, a инфекција се не преноси директним контактом са зараженом животињом, најчешће уједом. Главни резервоар вируса беснила у Србији и Европи су лисице, али и остале животиње, како домаће тако и дивље, могу бити заражене. Домаће животиње се штите од беснила вакцинацијом која је у Србији код паса и мачака обавезна једном годишње, а вакцина штити здравље животиња и спречава преношење вируса на људе. Да би се вирус искоренио код дивљих животиња потребно је спроводити низ заштитних мера, а доказано је да је орална вакцинација лисица најефикаснији начин да се елиминише беснило из природе чиме се ефикасно штите и домаће животиње и људи. Овим начином вакцинације беснило је искорењено у многим европским земљама, а да би се искоренило у Србији Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у сарадњи са Европском комисијом, спроводи пролећне и јесење кампање оралне вакцинације лисица на подручју целе земље. Мамци који садрже храну примамљивог мириса и укуса за лисице и друге дивље месоједе, у чијој се унутрашњости налази капсула са раствором вак-

цине против беснила, дистрибуирају се из ваздуха на територији целе земље изузев насељених места и градова. Кампања вакцинације је почела од јесени 2010. године а планирано је да се одвија у наредних пет година, два пута годишње, на пролеће и на јесен. Капсула вакцине смештена је у округлом мамцу дебљине 1,5 цм пречника 4 цм. Који има јак мирис како би привукао лисице. Када загризе мамац животиња пробија и капсулу и на тај начин слузница усне дупље дође у контакт са вакцином чиме се и изврши вакцинација. Мамци нису опасни за домаће животиње иако вакцина није намењена за вакцинацију паса, мачака и других домаћих животиња које морају бити вакцинисане инактивисаном, мртвом вакцином, па се не смеју вакцинисати оралном у чијем је садржају живи сој вируса. Произвођач, регулаторна тела за регистрацију вакцине и доктори ветеринарске медицине израдили су за грађане у подручјима вакцинације препоруке којима се упозорава да не додирују мамце и тако не дозволе да деца или животиње буду у контакту са вакцином, да не уништавају мамце, а да у случају контакта са њима одмах оперу руке водом и сапуном и посаветују се са лекаром. У случају да домаће животиње дођу у контакт са вакцином

потребно је посаветовати се са ветеринаром, а две недеље од вакцинације псе и мачке држати затворене, или везане, како не би доспели у зону вакцинације. Овогодишња кампања оралне вакцинације лисица и других животиња против беснила започела је 7. октобра, а планирано је да се заврши до 10. новембра. Вакцинација се спроводи избацивањем мамака из авиона на подручју целе републике осим у насељеним местима, на воденим површинама и великим саобраћајницама. Европска унија, у оквиру ИПА подршке, кофинансира пројекат искорењивања класичне куге свиња и беснила у Србији, у оквиру кога је извршена набавка вакцине, заједно са услугом вакцинације. Произвођач вакцине је ИДТ Биологика из Немачке која је са другим компанијама у конзорцијуму одговорна за њену дистрибуцију. У току припремних активности произвођач је обезбедио све потребне дозволе и одобрења за дистрибуцију вакцине из ваздуха од надлежних органа, а ресорно министарство мрежу за стручну подршку и пружање информација у току спровођења кампање кроз научне и специјалистичке ветеринарске институте, ветеринарску инспекцију и ветеринарске станице и амбуланте. Т. Радовановић

41

Краљевачка медијска сцена: Драган Недић

МАГАЗИН

20.10.2013.

ОСВЕЖЕЊЕ НА МЕДИЈСКОЈ МАПИ КРАЉЕВА

42

Фото: М. Радовановић

- Преко два кабловска оператера „Микс“ телевизија емитује програм за подручје Краљева. Преко интернета се емитује двадесетчетворочасовни програм за цео свет, а преко сателитско-кабловске мреже програм се гледа у Европи, делу Сједињених Америчких Држава и Канаде. – Четири краљевачке телевизије нису конкуренција једна другој, јер су све различитог карактера и свака има своје гледаоце и комитенте

43

20.10.2013.

МАГАЗИН

44

К

ада су пре нешто више од двадесет година почеле да се појављују прве локалне телевизије у Србији знање и материјална средства оснивача били су на знатно нижем нивоу него данас. У последње две деценије развој технологије је створио повољније услове за размишљање о почетку рада, а мотиви оних који су се упуштали у ову авантуру били различити. Иако је илузорно поредити велике националне системе са скромним локалним телевизијама ове друге су у последњих четврт века нашле место и гледаоце у срединама у којима су настајале. Истраживање стања на краљевачкој медијској сцени показало је да се током нешто више од 20 година на овом простору појавило више телевизијских станица које су дуже или краће опстајавале на све скученијем тржишту. И док су једне нестајале, а

друге настајале, „Микс телевизија“ је у три наврата доживљавала власничку и организациону трансформацију да би у последње две године стала раме уз раме са остале три телевизијске станице у граду. Неколико година уназад стидљиво се у кабловском систему појавила телевизија „Синема плус“ чији су програм попуњавали садржаји забавног карактера, углавном филмови и музика. Када је изостао очекивани финансијски ефекат, а власник се суочио са првим значајнијим проблемима у обезбеђивању довољних средстава за рад новом се учинило да би могао боље да организује посао и оствари значајније пословне резултате. Телевизија са новим именом „Икс“ таворила је све до 2011. године, јер краљевачки привредник као власник није са уског подручја, који је покривао сигнал емитован преко само једног

кабловског оператера, могао да оствари зараду неопходну за куповину квалитетније опреме, запошљавање нових људи и обогаћивање програма који би привукао већи број гледалаца. Програмска шема је остала иста, изостали су нови садржаји, али и информативни програм који по правилу привлачи пажњу највећег броја гледалаца. Све већи губици били су довољан сигнал за уступање власничких права неком другом. Програмску шему су све време рализовали Виолета Секулић, Дарко Слепчевић и Драган Медић којима се учинило да на основу искуства које су стекли, и нових идеја које су се појавиле, могу телевизију да поставе на здраве ноге. Зато су одлучили да је заједничким средствима откупе од дотадашњег власника и упусте се у авантуру која већ даје прве резултате.

- Прво смо пустили сигнал преко

оба кабловска оператера, Телемарка и СББ, тако да се видимо на целој територији града. Преко интернета емитујемо двадесетчетворочасовни програм за цео свет, а преко сателитско кабловске мреже видимо се у Европи, делу Сједињених Америчких Држава и Канаде. Купили смо две нове миксете, три камере, седам рачунара, запослили још људи, проширили и реновирали простор за рад, променили намештај и створили услове у којима може комотније да се ради. На једном месту имамо реализацију, студио, канцеларије, посебно одељење за архиву и монтажу, а за неке веће пројекте користимо издвојени студио у Врњачкој Бањи у коме радимо музичке спотове и промо филмове. Иако имамо студио бољи од појединих телевизија у граду тражимо нови већи простор – прича директор и главни и одговорни уред-

ник „Микс телевизије“ Драган Недић. Много пута је доказана теза да је сваки почетак тежак, популарним „миксерима“ још тежи због чињенице да претходна локална власт није имала разумевања за њихов рад и допринос информисању, у време када су читавих годину дана покушавали, без виднијег успеха, да ступе у контакт са тадашњим градоначелником и понуде сарадњу. Пре прошлогодишњих локалних избора на каналу „Микс телевизије“ први пут је емитован информативни програм окренут искључиво локалним темама. Тотално непознати на медијској сцени до информација су долазили уз помоћ колега из других телевизија, а објективност и политичка неутралност, са жељом да се пружи што објективнија слика градских дешавања, била је довољан разлог да новоформирана локална власт процени

да и „Микс телевизија“ доприноси информисању грађана, па је ову медијску кућу уврстила на листу оних који стичу право на субвенције из градског буџета.

- Имали смо „Инфо микс“, као и данас, само што је било далеко скромније без и једне сервисне информације зато што нам их нису давали. Јавна предузећа се нису оглашавала код нас, а врата су нам свуда била затворена. Кад су почела да се отварају направили смо програм који се изузетно свидео свим генерацијама. Имамо добру сарадњу са другим продукцијским кућама, а резултат те сарадње су бројне емисије које се баве кулинарством, модом, спортом, риболовом... Емитујемо квалитетне документарце, народну и забавну музику, а СМС жељотека, која је на програму сваке вечери, изузетно је добро котирана, јер испуњавамо жеље и еми-

45

тујемо честитке уз скромне цене – каже Недић уз нагласак да је „Микс“ једина телевизија која прати готово све манифестације које се дешавају у Србији. Међу њима су Сабор трубача у Гучи, Жупска берба, сви сајмови, Пршутијада у Мачкату, дочек православне Нове године на Златибору, али и оне које се дешавају у Краљеву, Весели спуст, ЏезИбар, Дани Проје, Сребрни котлић, Сребрни казан ... За то, каже Недић, никад ни од кога нису добили никакву накнаду. „Микс телевизија“ у оквиру Међународног удружења за туризам САЦЕН полусатним и дужим репортажама промовише туристичке вредности краљевачког краја и Србије, а добре вести које стижу из ове организације указују да би већ наредне године могли да постану пуноправни члан и финансијски валоризују будући рад. Домети „Микс телевизије“ сежу и даље, па се као почасни гост појављује на сајму авиона у немачком граду Фридрихсхафену на коме излаже краљевачки произођач

лаких летелица. На сопственом штанду две године је кратким филмовима промовисана туристичка понуда овог краја са посебним освртом на манастире из Долине векова. Малу сенку на велики труд баца чињеница да пројект који обухвата ову активност није препознат од стране локалне самоуправе, па је изостала финансијска подршка за субвенционисање пројеката грађана. Све послове у оквиру „Микс телевизије“ реализује седам људи који поред редовних радних задатака раде и прилоге за видео сервис агенције Бета. У зависности од количине информација о дневним дешавањима свака од три информативне емисије, са најновијим вестима из града и сервисним информацијама, траје до пола сата, а три мобилне екипе увек су спремне да на време стигну до било ког места градског подручја. Мала количина средстава из градског буџета за субвенционисање медија повод је за незадовољство свих који очекују помоћ из градске касе. То

је и разлог за незадовољство појединих медија у тренутку када се на списку појавила и „Микс телевизија“. Кад је незадовољство прошло, а страсти се смириле, више од чињенице да средствима добијеним за шестомесечни рад не могу да покрију ни двомесечне трошкове услуга кабловских оператера „миксерима“ је значило признање за рад који се једнаким интензитетом, без паузе, одвија радним даном, недељом и празницима. Као и остали који верују да раде боље од других очекивали су пре шест месеци најављено пројектно финанисрање медија које је још једном изостало. Чињеница да је ребалансом буџета за половину повећана маса средстава за финанисрање медија у другој половини године допринела је да и „Микс телевизија“ добије нешто више средстава, али и даље далеко од онога колико запослени верују да заслужује.

- Добили смо најмање од свих телевизија и пали испод ранга неке радио станице и поред тога што смо

Драган Недић

47

20.10.2013.

МАГАЗИН

48

најгледанији, што смо реални и објективни, а наш информативни програм гледа и хвали и старија популација. Иако нас има најмање улажемо највише труда и покривамо највише терена – каже Недић не скривајући задовољство због чињенице да је рад „Микс телевизије“ ипак препознат од стране локалне самоуправе. Иако им се замера што програм емитују само преко кабловских оператера Недић констатује да они окупљају и највећи број гледалаца, а да број оних у најудаљенијим деловима територије града изван кабловског система не достиже ни 10 одсто од укупног. То и чињеница да су најмлађа телевизијска станица на територији града наводи на закључак о потреби већег поверења и мало више ветра у леђа како би могли да запосле више рад-

ника и покрију ширу територију, можда и оних десетак процената гледалаца који у 21. веку, као веку високе технологије, још гледају телевизијски програм на начин како се то чинило пре пола века. Велике наде усмерене су и према примени закона који од почетка наредне године намеће обавезу локалним самоуправама да финансирају одређене пројекте, а не паушално деле новац по недовољно јасно дефинисаним критеријумима. Досадашње искуство основ је за одређену дозу скепсе усмерене према доносицима одлука који су предност при расподели средстава давали неким другим параметрима пре него финалном производу. Да је телевизија скупа играчка показују и трошкови најмањег емитера

који само за емитовање, накнаду Републичкој радиодифузној агенцији, порез, одржавање опреме, телефон, комуналије и слично, без плата, месечно износе читавих 2.500 евра.

- Маркетинг покрива само један део, па пресипамо из шупљег у празно и некако попуњавамо рупе. Свесни смо да није сјајно ни у једној краљевачкој фирми, а кад би нам сви плаћали редовно за пружене услуге, уз оно што добијемо од локалне самоуправе, можда би и могли да функционишемо. Иако имамо јак маркетинг поједине фирме нам дугују и по годину дана, па смо принуђени да сви радимо све уз максималну штедњу. Краљево је мали град за четири телевизије које имају квалитетан програм и нису конкуренција једна другој, јер су све различитог карактера и свака има своје

гледаоце и комитенте – објашњава Недић. Веће медијске куће имају и веће финансијске проблеме, првенствено због великог броја радника, али и већих обавеза за емитовање сигнала. Све то наводи на закључак да се са њима не може мерити по питању количине средстава која добијају од локалне самоуправе, али Недић верује да би, кад су субвенције у питању, требало да постоји разлика између „Микс телевизије“ и једне радио станице. И у тешкој финансијској ситуацији постоје планови за проширење програма, покривање што шире територије и запошљавање нових кадрова. Иако је информативни програм везан искључиво за локална дешавања једини начин да се опстане у „Микс телевизији“ виде у пружању услугама

фирмама изван Краљева. Колико је овакво размишљање исправно показују позиви који малој и амбициозној екипи стижу из Ниша, Горњег Милановца и других градова, али и из Црне Горе. Сви чланови мале екипе једнодушни су у оцени да функционишу као једна складна породица.

- Немамо прецизно дефинисано радно време, а кад је потребно проводимо на послу и до 20 сати у току дана. Заједно доручкујемо, ручамо и вечерамо, заједно идемо у кафану кад треба, заједно одлазимо на годишњи одмор и радимо и то је највећи успех. Не примамо у екипу било кога баш из разлога да се не би растурило јединство колектива. Битно нам је да успе телевизија, а не да нама остане новац, јер овај посао радимо из љубави – каже Недић.

А Недић је посао почео да пече још у четрнаестој години живота, усавршавао у радио станицама „Мелос“, „Плус“ и „Глобус“, потом на телевизији у Чачку. Кад је први пут узео камеру у руке заволео посао свим срцем, а та љубав до данас није губила на интензитету ни у једном тренутку. Зато признаје да се више осећа као сниматељ него директор и главни и одговорни уреднике једне телевизије. Без обзира не тешку финансисјку ситуацију Недић верује у опстанак све четири телевизије са краљевачке медијске сцене. Основу за то види у новом закону који локалним самоуправама намеће обавезу обезбеђења знатно више средстава за рад медија. Али, верује да би коначно могло да дође и до опоравка привреде. Т. Радовановић

49

Сведочанство о НАТО агресији (26)

МАГАЗИН

20.10.2013.

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

50

Петак, 14. мај 1999. Дан педесет други

П

едесет другог дана свакодневних стрепњи да може да се догоди нешто што се никада неће исправити знак за престанак опасности сирене су објавиле тачно у 5,45. Прво што морам током преподнева да урадим је да вратим Јову тегове које сам узео пре неколико дана како бих покушао да натерам мајку да мало активира руке. Потврдило се да су и ови најмањи тегови претешки за њу, а има и много већих проблема које треба решавати. Милена је била у Чачку и запазила да је индустријска зона разорена и да делује стравично. Приметила је да и тамо повремено дејствује противваздушна одбрана, али није толико агилна као овде. Како се приближава друга половина маја време је све лепше, а врућина све већа. Само десет минута пре поднева поново се чују сирене које наговештавају могућност нових напада. Баш некако у то време зову из Здравственог центра „Студеница“. У оквиру традиционалне акције „Нарцису у походе“, коју у трећој недељи маја организују краљевачки планинари, представници ПСД „Гвоздац јуниор“ посетили су ову здравствену установу. Засадили су три брезе у парку испред зграде

51

20.10.2013.

МАГАЗИН

52

новог хируршког блока и предали букете нарциса запосленима у Центру. Обишли су и све грађане повређене у акцијама НАТО снага који су смештени у краљевачкој болници, поклонили им цвеће и зажелели што скорије оздрављење и опоравак. Уз најлепше жеље упутили су и позив да, по изласку из болнице, проведу извесно време са планинарима у Планинарском дому у Градима. Током дана гађана је касарна у Крагујевцу у близини Великог парка, надвожњак у Нишу, Алексинац, мост на ушћу Косанице у Топлицу , „Трајал“ у Крушевцу... У бомбардовању албанских избеглица у селу Корише на путу Призрен-Сува Река погинуло је најмање стотину углавном жена и деце који су се из избеглиштва враћали кућама. НАТО авијација је деловала и на територији Штимља, Урошевца, Приштине, Пирота, Доњег Синковца код Лесковца. Сарајевски мост код Грделице бомбардован је осми пут, а гађано је и шире подручје општине Ариље, мостови на аутопуту БеоградНиш између Јагодине и Ћуприје, околина торња на Авали, подручје Бољевца, приштинско насеље Драгодан, индустријска зона Призрена где је повређено 8 особа... Знак за престанак

ваздушне опасности зачуо се тек у 19,00 сати. Команда НАТО снага је објавила да нема података о нападу на село Корише, а да је истрага у току. Током вечери потврђено је дејство авијације графитним бомбама на електроенергетске капацитете Електропривреде Србије, а гађан је мост на Врбасу, Ужице... У Москви тврде да још постоје шансе за мировно решење, али и да Русија не намерава да се војно укључи у сукобе у Југославији. И док Грчка сматра да бомбардовање мора да престане одмах за следећу недељу је одложен састанак Групе Г8. Ибрахим Ругова се у Лондону сусрео са Робином Куком, а Савет безбедности Уједињених нација још није усвојио председничко саопштење. Није усвојен ни четврти, до сада најблажи, предлог Кине. Амерички председник Бил Клинтон је обавестио кинеског амбасадора у Вашингтону да ће бити извршена детаљна истрага о бомбардовању амбасаде ове земље у Београду и да ће о томе бити обавештен кинески народ. НАТО признаје да је током последња 24 часа било највише авио полетања од почетка агресије. У зависности од

извора информисања тај број се креће између 679 и 760. Кратко је трајала радост због престанка опасности од бомбардовања јер су се непуних пола сата након 19, 00, тачније у 19,28, поново огласиле сирене. У Краљево је стигао део хуманитарне помоћи од три шлепера са 60 тона хране и лекова, из конвоја Друштва Грчко српског пријатељства. Из Лондона се јавила Сашка са информацијама да се у Британији све више говори о копненој операцији на Космету. У колони избеглица код села Корише било је око 600 избеглица које су се враћале кући. Колона у којој је било највише жена и деце ракетирана је са 6 пројектила, а коришћене су и касетне бомбе. Москва је оштро осудила овај поступак НАТО-а који није ни потврдио ни демантовао вест јер се случај испитује. У Пентагону тврде да је прошао један веома значајан дан, а Хилари Клинтон изразила велику забринутост због положаја шиптарских избеглица у Македонији. И док западне агенције углавном ћуте о случају Корише извештач Франс преса тврди да је у мртвачници у Призрену избројио 48 тела, а да процењује да има више од

стотине погинулих. Негде је објављено да се показало како НАТО-у нису потребни ни Албанци ни било који други становнци. Потребна му је само територија за остваривање стратешких циљева. Код Ђаковице је погођен још један А10, а у последња два дана срушене су и три беспилотне летилице. Вредност једне, типа „Предатор“, са распоном крила од 14 метара, опремљене камерама и уређајима за снимање и емитовање, је 2 милиона долара. Летелица типа „Боинг“ оборена је на Мокрој Гори а трећа, типа „Пајпер“ код Клокот Бање. На телевизији су приказани снимци олупина свих летилица. И док у Лондону тврде да је Приштина пуст град из Београда поручују да је то још једна лаж НАТО пропаганде која је демантована снимцима са улица главног града Косова и Метохије где се живот одвија, колико толико, нормално. Мадлен Олбрајт је оштро критиковала предлог једанаеста америчких конгресмена који су изнели предлог мировног решења на Космету заснован на тврдњи да Америка води оружани рат против Југославије и два хладна рата, против Русије и Кине. Шири се и вест да НАТО припрема

напад на цивиле у Албанији авионима „галеб“ и „јастреб“, по једним изворима, односно МИГ 21, по другим, које је добио из Хрватске. Негде на интернету се појавила информација да се свиони префарбавају како би што више личили на авионе Војске Југославије. У Тирану је стигла и позната новинарка Си-Ен-Ен-а Кристијан Аманпур са задатком да направи причу о масакру који треба да шокира свет и вероватно буде повод за копнену интервенцију. Француска штампа тврди да је Мило Ђукановић, пре Албаније, понудио НАТО снагама црногорско небо за рат против Србије. Док по Европи тражи финансијску помоћ за Црну Гору која се налази на ивици краха добио је и западне визе за чланове своје породице. Ако је све ово тачно није јасно како је успео да авионом напусти земљу кад су блокирани ваздушни простори свих околних земаља, а да их контролише НАТО не дозволивши ни руској делегацији, која учествује у тражењу мирног решења, да дође у Југославију. По Европи путују и Зоран Ђинђић и Весна Пешић која се залаже за прихватање свих захтева постављених у Рамбујеу. Тврди се да се све ово чини да би се легализовала агресија.

На још једном концерту на Тргу Републике учествовали су глумци Атељеа 212, а у Доситејевој улици у Београду отворена је трећа сцена Народног позоришта, Сцена под ведрим небом. На репертоару је Мандрагола. Петак је у Краљеву одувек био пијачни дан. Мили је изашао да прода шест прасића. Нису много велики јер исхрана није форсирана због високе цене концентрата и ниске продајне цене прасића. Задржао се дуго на пијаци, а продао је само три прасета по цени од 18 и 17 динара по килограму. У мутном лове накупци који нуде само 14 динара по килограму. Очигледно је да народ нема много пара, а понуда је велика и због високе цене сточне хране. На Космету се, од првог дана агресије, као млад војник, налази мој сестрић Никола. Дуго се није знало ништа о њему, а пре неколико дана се јавио тврдњом да се, док је трчао, повредио и да се налази на оправку у приштинској болници. Повређене у болници је посетио и командант Треће армије, а репортажа је објављена на телевизији. Видели су и Николу који је морао да призна да је гелерима НАТО пројектила погођен у ногу. Очекује се да ускоро дође кући. Т.Р.

53

54

МАГАЗИН 20.10.2013.

Дом синдиката 29. октобар

55

Сто двадесет година школе у Сирчи

МАГАЗИН

20.10.2013.

ПОНОС СИРЧЕ И ОКОЛНИХ СЕЛА

56

- Током протеклих дванаест деценија кроз школу у Сирчи прошла је плејада врсних учитеља, наставника, професора, просветних радника, домара, управитеља и директора, библиотекара, секретара. - Школа је изнедрила на хиљаде ђака који су касније постали носиоци развоја овог и околних села, града Краљева и државе. - Међу сирчанским ђацима су десетине доктора, новинара, професора и других, али и два академика, са чиме не могу да се похвале ни много веће школе

57

Фото: М. Радовановић

20.10.2013.

МАГАЗИН

58

Д

еценијама уназад октобар је месец дубоко усађен у свест свих Краљевчана првенствено због трагичних догађаја везаних за прву годину Другог светског рата на овим просторима. Овај месец обилује и бројним другим датумима мање или више важним за одређене институције које га обележавају на адекватан начин. Октобар ове године посебно је важан за ученике и наставнике Основне школе „Јован Цвијић“ у Сирчи, али и за све мештане овог и околних поморавских села, зато што су пре тачно 120 година мудри и напредни људи овог краја осетили потребу да иду у корак са временом, па у Сирчи основали школу. Пред крај деветнаестог века пред-

седник суда општине сирчанске земљорадник Димитрије Здравковић је, на захтев мештана, сазвао збор ради доношења одлуке о оснивању школе, а сто двадесет три домаћина сложило се да се обрате надлежном министарству у Београду које је 15. октобра 1983. године донело одлуку о отварању Основне школе у Сирчи. За школско двориште узет је део црквеног земљишта, а кућа која је служила као свештенички стан, или општинска судница, постала је прва школска зграда. Прво школско звоно огласило се тек у јануару наредне године, а после низа потешкоћа школа је престала са радом после само осам година, па су деца жељна знања морала да путују у Краљево веома рђавим сеоским

путем. Посебно опасан био је прелаз преко набујале Мораве, поготово у периодима када се она изливала и плавила велике површине ораница са обе стране реке, али и пут до школе у граду. Такво стање потрајало је све до 1908. године када је у Сирчу стигао веома предузимљив свештеник Радосав Симић који је окупио напредне људе из Опланића, Сирче и Трговишта и покренуо акцију за подизање нове школске зграде. Иако је школа поново почела да ради само две године касније првог сталног учитеља добила је тек у другој половини 1913. Кратко је трајало одушевљење ђака и родитеља, јер је врло брзо уследила аустријска окупација у Првом светском рату, па је

школа радила само повремено. Како је окупаторска војска школску зграду користила за своје потребе настава је одржавана у једној приватној кући у Опланићима. Требало је да прође цела година по завршетку рата да би се мештани консолидовали и створили услове да школа поново проради. Већ у јесен 1919. године примила је нову генерацију ђака, а како су родитељи почели да уписују и женску децу постојећи простор није био довољно велики за нормално одржавње наставе, па је дозидана још једна учионица. Од 1920. године, у до тада неподељеној школи, отворено је и друго одељење, а прилив све већег броја ученика из околних села условио отварање трећег 1928. и

четвртог 1934. године. Четвороразредна настава захтевала је и одговарајући наставни кадар, па се проширује колектив у који као учитељи долазе свршени ђаци учитељске школе. Први међу њима су Драгомир Милановић, Анка Митровић, учитељ истуреног одељења у Трговишту Станислав Милановић, Саво Гвозденовић и други. Још 1933. године је, на иницијативу ондашњих учитеља, у школи основана народна књижница са фондом од око 900 књига. Нови рат донео је нове невоље. Након борби које су пред крај септембра и почетком октобра 1941. године вођене око Краљева, а борци партизанско-четничких јединица дејствовали и из правца Сирче, једна од првих ак-

ција окупатора била је да изврши одмазду. И док се Краљево још није опоравило од шока због масовног стрељања у лагеру Немци су бес искаљивали на Сирчи коју су спалили 30. октобра. Међу бројним грађевинама које су нестале у пожару нашла се основна школа са комплетним инвентаром и целокупним књижним фондом. Рад са децом није прекинут, а настављен је поново у приватној кући у Опланићима и стану једног учитеља. Чим је грануло прво сунце у пролеће наредне године настава се одржавала под ведрим небом. Ни окупационе снаге нису могле да зауставе намеру мештана да деца напредују и задрже корак са вршњацима из града, па је током исте године до-

59

20.10.2013.

МАГАЗИН

60

нета одлука о изградњи нове школске зграде која је почела већ крајем лета. Када је 29. октобра 1944. ослобођено Краљево, а немачки војници заувек напустили ове просторе, у потпуно празној школској згради у Сирчи биле су само клупе. Тек у децембру почеле су припреме за рад школе да би настава отпочела у јануару наредне године у веома тешким условима због недостатка књига и школског прибора, али и одеће и обуће најмлађих мештана наоружаних великом вољом и полетом за рад. Одлуком Скупштине општине Краљево у четвороразредној школи у

Сирчи, отворен је и пети, а затим и остали разреди, па је школа 1964. године постала осморазредна под називом Школа сирчанска. Ово име носила је до децембра 1966. године када је добила име Основна школа „Јован Цвијић“, а то име носи и данас. Током протеклих дванаест деценија кроз школу је прошла плејада врсних учитеља, наставника, професора, просветних радника, домара, управитеља и директора, библиотекара, секретара, а школа је изнедрила на хиљаде ђака који су касније постали носиоци развоја овог и околних села, града Краљева и државе. Међу њима

су десетине доктора, новинара, професора и других, али и 2 академика, са чиме не могу да се похвале ни много веће школе. Првог дана септембра 1985. године ученици Основне школе „Јован Цвијић“ у Сирчи уселили су се у нову, савремену и веома добро опремљену школску зграду у којој постоји озвучење за школске приредбе, пројектор и пројекционо платно, камера, фотоапарат, одређен број рачунара, као и велики број наставних средстава неопходних за васпитно-образовни рад са ученицима. У оквиру акције Министарства просвете школа је добила ин-

тернет, а у њој се одржавају многе важне манифестације и акције од интереса за мештане овог подручја. Школа у Сирчи је једна од ретких у којима је средствима донатора још 2005. године изграђен терен за мали фудбал са вештачком травом, да би наредне започела изградња фискултурне сале. Средствима мештана и локалне самоуправе асвалтирани су терени за кошарку, одбојку и рукомет, а испред школске зграде изграђене стазе и фонтана и постављена расвета. У оквиру овогодишње прославе јубилеја школа је домаћин „Цвијићевих дана“, манифестације која окупља

представнике свих школа из Србије, Републике Српске и Косова и Метохије које носе име познатог географа Јована Цвијића. Централни догађај прославе је научни скуп са темом „Сеизмолошки покрети, глобално загревање, наука и настава Јована Цвијића“ на коме су предавачи били професори Географског факултета из Београда, др Велимир Јовановић, др Драган Марковић и др Стеван Станковић. По завршетку научног скупа гости су са колегама домаћинима посетили Духовни центар „Владика Николај Велимировић“ и манастир Жичу. На Свечаној академији у Сирчи

очекивали су министра просвете, науке и технолошког развоја Томислава Јовановића, министра спорта и омладине Вању Удовичића и министра урбанизма и грађевине мр Велимира Илића који нису дошли. Присуствовали су јој званичници локалне самоуправе, Школске управе, представнициа јавних предузећа и установа, као и основних и средњих школа са територије града Краљева. Последњег дана обележавања значајног јубилеја представници школа које носе име Јована Цвијића обишли су са домаћинима краљевачки Народни музеј. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 20.10.2013.

63

Јединствена изложба у Народном музеју (2)

МАГАЗИН

20.10.2013.

ЦАРСКИ ДАРОВИ

64

Фото: М. Радовановић

- Изложба краљевских дарова стигла у Краљево на Краљевдан.

- При кабинету председника Југославије постојала је Канцеларија за поклоне, а као посебно радно место референт за кумовање.

- Приликом посете либеријског председника шездесетих година прошлог века пут између Загреба и Ријеке украшен са 130 хиљада застава две земље. – Тито један од педесет светских државника којима су као миротворцима Џон Ленон и Јоко Оно послали по два жира да их засеју у врту

65

МАГАЗИН

20.10.2013.

Н

66

ајвредније ствари које је поклањао некадашњи председник Југославије Јосип Броз Тито биле су слике и скулптуре. У документацији која се налази у Музеју историје Југославије прецизно је забележено да је поклонио 168 слика од којих су највећи броја насликала само двојица тада младих и савремених сликара, Никола Граовац и Пеђа Милосављевић. То је и повод да се њих двојица у жаргону називају дворским сликарима. Аутори 17 скулптура које је поклонио били су Антун Аугустинчић и Франо Кршинић. Аутор изложбе Царски дарови Мома Цвијовић сведочи да за сваки поклон, макар то била и флаша пића, у документацији постоји рачун из кога се види где је купљен и колико је плаћен. Када су у питању поклони које је добијао председник Југославије поштована су веома јасно дефинисана правила. Ако би уздарје плаћала држава онда би и дар остајао у њеном власништву, а ни председник ни његова супруга нису имали право да га задрже. О томе сведочи фонд од 300 предмета који се налазе у Музеју историје Југославије.

- По садашњем закону председник државе може да задржи у власништву само поклон чија вредност не прелази 1.800 динара, док све друго остаје држави. Амерички председник има лимит од 238 долара, па ни он не носи поклоне кући – каже Цвијовић. Велики број поклона са бројних путовања, али и посета државника Југославији, био је прилика да се, с времена на време, размишља о ограничавању због могућности да се поједини државни чиновници обогате, па је чак донет закон који је дефинисао шта могу да приме. Вредност поклона била је ограничена, па су се они сводили на ниво сувенира, слајдова, грамофонских плоча и сличног. Након велике инфлације поклони су стизали у виду тепиха, телевизора и других вредних предмета што је било повод за прављење списка ствари који се нису смеле примати. И ма колико да се настојало увођењу реда у примање поклона никада то није решено на

адекватан начин. Аутор изложбе потврђује да су у давању поклона најиздашнији били највиши представници азијских и афричких земаља. На изложби у Краљеву изложено је само 68 од хиљада предмета које је добио Тито. Међу многобројним поклонима било је много оних са ограниченим роком употребе, а огледали су се у великим количинама хране, пића, цигарета, чак одређеног броја домаћих и дивљих животиња. Из разумљивих разлога посетиоци нису били у ситуацији да виде кућу са 4 хектара земље у Маракешу које је Титу поклонио марокански краљ Хасан, а која је касније уступљена југословенској амбасади. Издашан је био и етиопски председник Хаиле Селасије који је Титу поклонио кућу у Адис Абеби, а за узврат добио сличну у Дубровнику. Кућа му се, каже Цвијовић, није превише допала, па је поклон замењен луксузном јахтом изграђеном у пулском бродоградилишту „Уљаник“. Све време градње су се запослени у протоколу дискретно распитивали код супруге председника Селасија које име да јој дају да би коначно јахта била названа Брионка.

- Нема ту ни 12 пари папагаја које је енглеска краљица Елизабета, уз велику преписку и пажњу, поклонила Титу. За поклон је ангажовала специјалног амбасадора у лику њеног мужа принца Филипа чији је секретар, иначе орнитолог лорд Руперт Невил, послао детаљне цртеже за израду кавеза са прецизним упутствима како разликовати мушке од женских папагаја, како се они паре, шта да једу, кад се пуштају напоље и слично. На крају стижу њих двојица да виде да ли је све испоштовано и припремљено, а потом театрално долази краљичин баштован и доноси у једном кавезићу папагаје који су смештени на острву Ванги – прича Цвијовић. Кад је мексички председник поклонио Титу зграду основне школе са десет учионица влада је морала да донесе одлуку где да је постави. Пошто је зграда била монтажног типа, и захтевала посебне климатске услове, одлу-

чено је да буде постављена у Бару, а куриозитет представља чињеница да је у њу ишла коаутор изложбе Веселинка Кастратовић Ристић. Тито је председнику Лопезу Матеосу узвратио комплетно опремљеном здравственом станицом и једномесечним летовањем на Брионима за чланове целе породице. О односу председника Југославије према уметности говоре белешке које су пратиле сваки поклон. У тренутку кад је из протокола потекао предлог да се индонежанском председнику Сукарну поклони веома скупа слика Влахе Буковца Тито је преко целе белешке руком дописао да то не долази у обзир, јер вредна дела морају да остану у земљи. Госту је великодушно предложено да посети изложбу на Сајму и изабере шта му се допадне. Случај је хтео да му се допадне бронзани кип жене која клечи у фонтани испред Хотела „Метропол“, па је од Тита стигао налог да се чим прије излије још једна.

- Тито је имао невероватно памћење, па је и поред тога што протокол све уредно бележи заборавља неке ствари, а Тито их подсећа. Кад је грчки амбасадор долазио у опроштајну посету предложе председнику да му поклони златну табакеру, а Тито напише на белешци да човек не пуши. На другој напише да су одређену ствар већ поклонили пре три године. Једном приликом Насер му пошаље 10 гајбица манга, 15 гајбица банана и 10 неког другог воћа, а протокол предложи да се узврати истим бројем гајбица сувих шљива и грожђа. На белешци Тито допише само суве шљиве, јер грожђа имају и превише – објашњава Цвијовић. Интересантна прича везана је за суве шљиве након што је наш амбасадор у једној афричкој земљи посведочио да се продају по 50 долара за килограм. Провером је утврђено да је податак тачан, јер суве шљиве у овом делу света сматрају афродизијаком. Тек тада је било јасно, а потврђено увидом у документацију, зашто је Тито приликом сваког путовања у афричке

67

20.10.2013.

МАГАЗИН

68

земље поклањао домаћинима велику количину сувих шљива. Када је 1961. године бродом кренуо на Пут мира међу поклонима се нашла и „застава 101“. При кабинету председника Југославије постојала је Канцеларија за поклоне, а као посебно радно место референт за кумовање. Тито је био кум свима који су имали више од деветоро деце, а референт за кумовање водио рачуна о поклонима поводом рођендана. На посете светских државника педесетих и шездесетих година прошлог века трошена су позамашна средства, а у документацији постоји податак да се приликом посете на поклон трошило само три процента од укупних трошкова. Највише пара трошило се на украшавање градова и декорацију улица којима се пролазило са гостом. Највећу корист од тога имале су три југословенске фирме које су се бавиле овим делом посла, „Декор“ из Љубљане, „Украс“ из Загреба и београдска „Наша жена“. Веома индикативан је пример посете Југославији либеријског председника Табмана шездесетих година прошлог века када је одлучено да се пут између Загреба и Ријеке украси са

130 хиљада застава две земље. Ништа није помогло залагање одређених политичара да се не бацају толике паре, поготово што се не зна шта би са либеријским заставама после посете, и да се паре уложе у украшавње града у смислу постављања зеленила. У документацији музеја постоје подаци и о негативним ефектима поклона које су добијали поједини државни чиновници. Дешавало се да поклон госта добије неко ко се случајно затекао ту, а они који су се знатно ангажовали у организацији не добију ништа, па нису биле неуобичајене ни свађе међу запосленима. Сваки поклон који је стизао у Југославију морао је да прође кроз лабораторију која је утврђивала да ли је употребљив или није, после чега је издаван посебан сертификат. То се посебно односило на храну, пиће, цигарете, али и техничку робу.

Тито и Џон Ленон Члан легендарних „Битлса“ Џон Ленон изузетно је ценио Тита због политике мира коју је водио, па га је сврстао међу само педесет светских државника којима су он и Јоко Оно, у

оквиру пројекта започетог 1969. године, послали по два жира како би посејали храстове у својим вртовима. Момо Цвијовић је аутор изложбе „Јоко Оно, Ленон, Тито“ која је више од свих других гостовала по различитим градовима, а прошле године била и мета напада неофашиста у италијанском граду Муђа код Трста. Јоко Оно је чула за изложбу, похвалила је и о томе писала на званичном сајту www.imaginepeace.com. У архивама музеја нема података о томе да ли је Тито посејао та два жира, али се зна да је протокол преко амбасаде одговорио и захвалио на поклону. На белешци која је том приликом направљена види се Титов параф који потврђује да су извесни господин Ленон и Јоко Оно ...

- За њу је Ленон изјавио да је најпознатији непризнати уметник, јер сви знају за њено име а нико не зна шта она ради. Као концептуалиста никада није била у некој званичној групи, иако јој је то нуђено, али је заговарала идеју да уметност треба да изађе на улицу, да је свачије власништво, а не само привилегија елите. Акција је 1968. кренула је у Ковентрију где су у дворишту катедрале направили инсталацију са храстовима. Направили су клупе и два

храста који је требало да представљају исток и запад и помирење те две културе. Фанови су врло брзо то растурили и узели, за успомену, а Ленон послао возача да узме клупу. Оно је одлучила да пројекат настави следеће године на други начин. У оквиру изложбе се узимало локално дрво и на њега качили папирићи са жељама које су записивали посетиоци. После изложбе папирићи се шаљу на Исланд и остављају у крипти испод куле где се чувају – каже Цвијовић.

Поклони имају душу Стари народи који нису загађени савременом цивилизацијом верују да су поклони жива бића, да предмети имају душу, да сваки поклон треба да буде узвраћен, али и да тражи да се врати првобитном власнику. То на својеврстан начин доказују Београд и Ковентри који су се са Стаљинградом повезали као градови близанци што је највиши ступањ братимљења. Повод за то је да су ови градови током Другог светског рата доживели стравична бомбардовања која су оставила несагледиве последице по становништво. Тим поводом је 1957. године Београд

поклонио Ковентрију дрвену грађу за позориште које и данас у овом граду постоји као Београдско позориште. Само десетак година касније Ленон је у Југославију вратио то дрво у облику два храстова жира. Цвијовић подсећа да су на једној фрески у источним делу припрате манастира Жиче, на којој је представљена божанска литургија, маргинални ликови две женске фигуре које у уздигнутим рукама држе кутије са даровима. Копије те две фреске су грађани Краљева поклонили Титу 1966. године.

- Ми овом изложбом враћамо уздарје грађанима Краљева, а поклон се враћа симболично, макар привремено. Наши фондови су с једне стране материјално тривијални, а с друге су земља богатство. Изложба са називом краљевски дарови долази у Краљево на Краљевдан и то је потпуна симболика – каже Цвијовић. Иако су на поклоне трошена знатна средства и много труда, а ни једна страна није постала значајно богатија, многи су се питали чему они уопште служе. Енглески истраживач Тарнер, који је истраживао сличне обичаје код полинежана, дао је најбољу дефиницију закључком да пружају велико задовољство због огромних блага

скупљених на једном месту. Запослени у служби протокола настојали су да лимитирају вредност до које се може примити поклон, јер примање ствара обавезу да се узврати на адекватан начин. Најјефтинији поклони била су одликовања на које се одговарало адекватним одликовањем, а један једини случај кад је Тито одступио од тог принципа био је 1969. године кад су у Београду боравила тројица астронаута који су били на Месецу. Дошли су код Тита и донели му камен са Месеца и вратили у Београд заставу Југославије која је са заставама свих земља света била на Месецу. Уз највише југословенско одликовање Тито је одлучио да им уручи и по један поклон. Сматрајући да појединачно нису били подједнако важни Нил Армстронг је добио златну табакеру са 133 грама злата, Едвин Олдрин са 132 и Мајкл Колинс са само 131 грамом. Даривања државника на овај начин више нема. О томе сведочи посета згради у којој је државничке послове обављао бивши председник Србије Борис Тадић. Цвијовић сведочи о поклонима сведеним на ниво сувенира какве неко ни у кући не би чувао. Т. Радовановић

69

У знак сећања на октобар

МАГАЗИН

20.10.2013.

КРАЉЕВО НЕКАД И САД

70

- Изложба приређена поводом обележавања Краљевдана и сећања на почетак масовноф стрељања октобра 1941. године.

- У десет тематских целина приказане фотографије Краљева с почетка шесте деценије прошлог века, а паралелно са њима и данашњи изглед локација снимљен из приближно истих углова. – Аутори изложбе архивски саветник Радојица Ћирић, архивист Александар Бережнови и архивски помоћник Наташа Томић

71

20.10.2013.

МАГАЗИН

72

Д

ан града Краљевдан, који се обележава 7. октобра, и почетак масовног стрељања грађана Краљева 14. октобра 1941. године били су повод за неасвакидашњу изложбу краљевачког Историјског архива из збирке од око десет хиљада негатива, дијаслајдова и фотографија које сведоче о развоју града током неколико последњих деценија. Архивски саветник у Историјском архиву историчар Радојица Ћирић један је од аутора изложбе која сведочи о изгледу Краљева средином педесетих година прошлог века. Средином прошлог месеца снимљене су нове фотографије, са истих места и приближно истих углова, које би требало да покажу колико су се одређени делови града променили од половине прошлог века. Све су, потврђује Ћирић разврстане у десет целина од којих је прва посвећена

догађајима из октобра 1941. године, збирци „Спомен парк“ која обухвата гробље стрељаних, старо гробље, партизанско гробље и парк са новим спомеником.

- Овај део је значајан због тога што смо приказали прве споменике из педесетих година прошлог века који су били у Спомен парку, а објавили смо и фотографије које смо снимили почетком септембра. Приказали смо две оригиналне фотографије одвођење талаца у лагер и фотографију њиховог стрељања, које се налазе у власништву Историјског архива. Претпостављамо да их је снимио неки немачки војник, а раније су објављиване али без назнака да су власништво Архива – каже Ћирић. Други део под називом „Некада је и овако било“ приказује делове града и упоређује садашње стање са нека-

73

МАГАЗИН

20.10.2013.

дашњим. На фотографијама су разни објекти у граду, између осталих кућа Теодосијевића у Улици цара Дшана број 15 у којој је у току рата било седиште немачке окупационе команде за град Краљево, после рата седиште Скупштине општине, па Зубна поликлиника и дирекција Грађевинског предузећа „Каблар“. Изложена је фотографија некадашње зграде у Омладинској улици која је до почетка рата била седиште Скупштине општине Краљево. „Тргови и улице“ представљају део изложбе који говори о томе како је 1975. године изгледала Улица војводе Путника, а како Карађорђева или централни градски трг са спомеником учесницима Балканских и Првог светског рата који се једно време налазио

74

на краљевачком гробљу.

- У делу „Некад и сад“ упоредили смо фотографије настале у улици 4. краљевачки батаљон где је на броју 1 била страћара, а данас модерна зграда. Слично је са местом на углу ове улице и Хајдук Вељкове где је педесетих година била пијаца за продају старе робе, а данас модерна зграда. У делу везаном за манастир Жичу изложили смо најстарију познату фотографију из 1889. године, фотографије са реновирања манастира 1953. године, а и фотографија манастира са каменим мостом и оградом која се налазила испред њега – објашњава Ћирић. Седми део је назначајнији део изложбе јер је посвећен Станоју Бојовићу који је пуних 60 година са фотоапаратом бележио сцене из живота

становника Македоније, Косова и Метохији, Црне Горе, Херцеговине и Србије у местима у којима је службовао. Један део радног века провео је у Врњачкој Бањи, а његове фотографије Краљева потичу из периода између 1953. и 1957. године. Почетком 1957. године биле су изложене у Краљеву на изложби под називом „Фотографије и документи“, након чега су остале у Историјском архиву. У оквиру дела који носи назив „Споменици и спомен обележја“ приказан је некадашњи изглед Трга Светог Саве у чијем се средишту налазио тенк постављен у знак сећања на догађаје из октобра 1941. године када су, приликом напада на Краљево, коришћена оклопна возила. Фотографије сведоче о гробници хероја у парку испред

зграде господар Васиног конака и преношењу посмртних остатака 1951. године, али и о изгледу овог дела града данас.

- „Судски, просветни, друштвени и спортско рекреативни објекти“ су део изложбе који приказују зграду Среског начелства, данас Вишег суда, и како је изгледала зграда прве основне школе у Ранковићеву децембра 1953. године у којој се данас налази Народни музеј. Приказали смо фотографију израдње планинарског дома Добре воде на Гочу, који је отворен 6. септембра 1953. године, а захваљујући љубазности аутора филма „Гочка пруга и шумска железница Краљево-Гоч“ Жике Милашиновића добили смо фотографије о железничкој и путној инфра-

структури. Приказали смо стари дрвени мост преко Ибра који је служио за путнички саобраћај и прелазак композиције воза Рижине пруге. Ту су и старе фотографије које приказују железничку станицу, ложионицу и друго. Интерсантно је да је 1953. године Станоје Бојовић снимио Ибарску долину са Маглича, а 1973. године јој посветио песму. На изложби смо представили и фотографију и песму, а ту су и фотографије које показују промене у Улици октобарских жртава. Једна приказује изграђену зграду поште и филијале Југобанке, а друга исте објекте и новоизграђени објекат Комуналне банке касније Југобанке. Са почетка шездесетих година прошлог века датира фотографија на којој се

види почетак радова на реконструкцији Омладинске улице – каже Ћирић. Бројност и разноврсност старих негатива, дијаслајдова и фотографија чине ову збирку у краљевачком Историјском архиву једном од најзначајнијих. Осим пејсажа сакралне и профане архитектуре, начина одевања и обичаја који су бележени на овом простору, значајан део збирке чине дијаслајдови снимљени крајем 20. века, а дело су чувених фотографа и аматера Вула Вукашиновића, Даре Симић, Миливоја Матовића, Димитрија М. Ђукића и других. Саставни део збирке су легати Станоја Бојовића и Живка Илића. Т. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 20.10.2013.

Из Полицијске управе Краљево

БЕЗБЕДНИЈЕ У САОБРАЋАЈУ С

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева у периоду од 7. до 13. октобра бележи 25 кривичних дела од којих два из области привредног криминала и 23 која се у терминологији Полицијске управе карактерише као општи. И овога пута је учинак у откривању починилаца скроман, па је инспекторима криминалистичке полиције познато само седам извршилаца. Радује чињеница да је број прекршаја у области јавног реда и мира смањен за трећину и са 29 у претходном статистичком периоду смањен на само 19. Изгледа да су суграђани склони тучама у овом периоду били мање склони кавгама, па је уместо претходних петнаест евидентирано само девет туча. Смањен је и број прекршаја који се карактеришу као остали, а њихов број се зауставио на десет познатих. Ако би се о безбедности у саобраћају закључивало само на основу броја саобраћајних незгода онда би се могло рећи да је претходне недеље било знатно сигурније него само седам дана раније. Одавно се није догодило да је евидентирано само пет саобраћајних незода. И ма колико овај податак изгледао охрабрујуће веома неповољна околност је да је једна особа изгубила живот, једна претрпела теже телесне повреде, док су оне код три преостале окарактерисане као лакше. Мате-

ријална штета је процењена на 110 хиљада динара, а слику о безбедности саобраћаја употпуњује податак о 148 прекршаја у овој области. У аналима Ватрогасно –спасилачке јединице биће забележено да је један пожар проузроковао штету од 150 хиљада динара.

ВОЗ ПРЕГАЗИО ПЕШАКА Први дан минуле недеље донео је и прву жртву у саобраћају. Прелазећи пругу на надвожњаку код „Магнохрома“ у Доситејевој улици живот је изгубио педесетогодишњи мушкарац. До незгоде је дошло у раним поподневним часовима када је теретни воз, који се кретао из Краљева према Крагујевцу, на прузи ударио пешака који је од задобијених повреда преминуо на лицу места. У штуром саопштењу Полицијске управе потврђено је да су увиђај, по налогу тужиоца, извршили полицијски скужбеници.

ПРЕТЊЕ СУДИЈИ И АДВОКАТУ Пажњу јавности ових дана привлачи не тако честа квалификација једног кривичног дела које је окарактерисано као угрожавање сигурности. То је био повод да припадници криминалистичке полиције Полицијске управе Краљево поднесу кривичну пријаву против В.А. (1976) и П.А. (1977) из Јовца за које се сумња да су у више наврата телефоном пре-

тили убиством адвокату и његовој породици, а В.А. и судији Вишег суда у Краљеву. Повод за овакво понашање било је незадовољство пресудом судије и адвокатским услугама због које је од адвоката тражен повраћај новца. Полицијски службеници су ухапсили П.А. и по налогу Тужиоца га задржали до 48 сати, након чега је у законском року приведен Основном јавном тужилаштву, док интензивно трагају за В.А. који се налази у бекству.

МАРИХУАНА У АУТОРЕЗЕРВОАРУ Припадници криминалистичке полиције Полицијске станице Рашка су запленом 14 кг марихуанe пресекли су још један ланац трговине наркотицима са подручја Косова и Метохије. Полицијски службеници су на административном прелазу „Рудница Јариње“ у суботу око 1,30 часова, приликом прегледа путничког моторног возила марке „ауди-100“ босанскохерцеговачких регистарских ознака којим је управљао А.Г. (1985) из Бијељине, у резервоару за гориво који није у функцији пронашли 14 пакета са око 14 кг марихуане. Сумња се да је пронађена марихуана намењена иностраном тржишту, а осумњичени А.Г. је ухапшен и задржан до 48 сати. Т. Радовановић

77

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs