MagazIN 75

МАГАЗИН Година II * Број 75 * 6. октобар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

6.10.2013.

МАГАЗИН

2

Дан Краљева Краљевдан свим читаоцима честита

Краљевачки

МАГАЗИН

3

Почела предизборна кампања на Косову и Метохији

ОПСТРУКЦИЈА ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА

МАГАЗИН

6.10.2013.

- Српским званичницима забрањен улазак на територију Косова и Метохије за време предизборне кампање. – Србија прети прекидом даљих преговора са приштинским властима. - Демократска странка Србије почиње кампању против одржавања локалних избора на Косову и Метохији. - Срби су један организам, једно ткиво и није важно где је ко рођен, у Београду, Приштини, Босанском Петровцу, Загребу, Њујорку

4

И

мада су манипулације са бирачким списковима за новембарске локане изборе на Косову и Метохији недељама тема број један у Србији, а од званичника Београда и Приштине стизале информације о значају изласка на њих што већег броја бирача, протеклу недељу обележила је забрана косовских власти премијеру Србије да посети јужну покрајину. Ова одлука чуди тим пре што из Београда стижу информације да је намера српског премијера била да мотивише Србе да се у што већем броју појаве на изборима 3. новембра. Сматрајући одлуку власти у Приштини понижењем и уценом премијер Ивица Дачић је запретио да ће, уколико се не повуче спорна одлука, прекинути даље преговоре. Подсећајући да су и он и први потредседник Владе Александар Вучић прихватањем бри-

селског споразума ставили на коцку не само каријере, него и животе, јер су били уверени да је то било добро за Србију, забраном одласка на Косово и Метохији даљи преговори губе смисао јер се Приштина плаши спровођења тог споразума. Непосредно по постизању договора о изборима почела је опструкција око гласачких листића са грбом Косова, затим је на ред дошло чланство представника Срба у Централној изборној комисији, па бирачки спискови и коначно скандалозна одлука о забрани највишим представницима Србије да посете Косово и Метохију у тренутку кад је и премијер пожелео да се пријави за гласање. Коначна одлука очекује се након сутрашњег састанка у Бриселу на који су позвани премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи, а ако се покаже да је ин-

терес Европске уније да званичницима Србије забрани улазак на Косово онда Београд нема интерес да настави учешће у дијалогу са Приштином. Дачић одлуку приштинских власти сматра скандалозном у тренутку када је намера српских званичника била да позову Србе да учествују на локалним изборима који ће бити обављени у складу са приштинским правилима. Премијер Косова Хашим Тачи тврди је да је одлука о забрани уласка на Косово српских званичика ради учешћа у предизборној кампањи у Штрпцу аутономна одлука косовских институција и да неће нашкодити процесу нормализације односа у време кад је Приштина заинтересована за успех изборног процеса. Забрана уласка на Косово премијеру Србије за време изборне кампање донета је у складу са уставом и закони-

Ивица Дачић

5

МАГАЗИН

6.10.2013.

ма Косова, а њен циљ је успешно одржавање изборног просеца. Приштински дневник „Коха Диторе“ преноси Тачијеву изјаву о одговорности према уставу и законима који треба да обезбеде успешне изборе након којих ће четири општине са севера покрајине бити интегрисане у косовску државу. Због тога приштинске власти вуку мудре и опрезне потезе, а институције све одлуке доносе аутономно. Министар спољних послова Косова Енвер Хоџај, после упозорења премијера Србије да ће обуставити преговоре уколико српским званичницима не буде дозвољено да иду на Косово у време изборне кампање, тврди да је одлука о забрани коначна и да се неће променити без обзира на притисак који би Србија могла да изврши у Бриселу. Демократска странка Србије почиње најављену кампању против одржавања локалних избора 3. новембра,

6

која ће бити врло интензивна током октобра и одвијаће се широм Србије. Жеља ДСС је да охрабри и иначе храбре Србе на северу јужне покрајине да не посустану и да им покаже да у Србији ипак постоји неко ко мисли на њих, рекао је посланик ове странке Слободан Самарџић, који је са другим посланицима Уставном суду Србије поднео захтев за оцену уставности споразума о енергетици и телекомуникација, који су постигли Београд и Приштина. Према његовим речима, Влада Србије је капитулирала, али то није чинила у име државе, а Србија више нема шта да преда сем да потпише последњу тачку немачког ултиматума, а то је обавезујући правни споразум. Председник Србије Томислав Николић сматра да је дошао последњи час да се Савет Европе умеша у праћење изборног процеса и, као прва линија одбране демократије, помогне да из-

бори на Косову буду регуларни и непристрасни. Обраћајући се посланицима Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру потврдио је да ће Србија преиспитати одлуку да подржи одржавање избора, које није организовала и не може да утиче на њихову регуларност, ако не реагује ниједна организација којој се обратила, јер о примени демократских принципа не могу да се оглуше чак ни оне државе које су признале независност такозване државе Косово.

- Ако ваша помоћ изостане, морао бих самом себи да кажем да сам узалуд потрошио годину свог мандата која је, искрено сам убеђен, донела прекретницу у односима целог света према Србији, и да признам себи да ме у борби за боље односе у Србији, али и на Балкану, нису подржали они од којих сам учио како се спроводе начела Савета Европе - рекао је Николић. Представници невладине органи-

зације Демократија у акцији припремили су 1.600 посматрача за локалне изборе на Косову, а неки ће бити послати на север покрајине. Због чињенице да су локални избори од изетне важности за будућност Косова у тај процес ће први пут бити укључена и Европска унија а међународна заједница, како тврди британски амбасадор у Приштини Јан Клиф, неће затварати очи пред нерегуларностима на њима. Да без решења односа између Косова и Србије не може бити чланства у Европској унији потврдио је, према писању косовске штампе, и немачки амбасадор у Приштини Петер Бломејер. Не желећи да предвиђа крајњи резултат дијалога између Србије и Косова потврдио је да Европска унија не жели да види нови Кипар. Због тога Берлин жели да види напредак у примени већ постигнутог споразума и наставак дијалога. Према његовим речима споразуми постигнути током дијалога треба да буду у складу са законима Ко-

сова, а то не дозвољава могућност стварања српског ентитета на северу Косова какав је Република Српска у Босни и Херцеговини. Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм оцењује да би најгора ствар била да се прекине дијалог Београда и Приштине, па верује да ће се пронаћи решење после одлуке Приштине да премијеру Србије Ивици Дачићу не дозволи долазак у Штрпце. Србија и Косово су почели дијалог о нормализацији односа 12. октобра прошле године, а споразум који је постигнуту априлу, омогућио је позитивну одлуку Савета Европске уније да се са Србијом отворе преговори о приступању овој Европској заједници. Једина листа која ужива подршку свих институција Србије је Грађанска иницијатива „Српска“, изјавио је уочи локалних избора на Косову саветник председника Србије Марко Ђурић потврђујући да Срби могу да бирају између више различитих српских опција,

али имају једноставан избор између опције коју подржава држава Србија или друге које подржавају лажну државност Косова. Уколико би екстремни кругови, који позивају на бојкот, допрли до већег броја бирача у одређеном броју општина бољи резултат него што би смело остварили би они који су блиски Хашиму Тачију и другим вођама сепаратистичког покрета, што не може бити у интересу српског народа на Косову. Због чињенице да још није решено одбијање пријава 32.000 интерно расељених лица у Централној изборној комисији, императив је да не буде ни активног ни пасивног кршења њиховог бирачког права, јер је услов регуларности да се гласање омогући свима који желе. У исто време Србија не жели да буде доведена у ситуацију у којој ће се, због опструкције Приштине, избори довести у питање. Потпредседник Владе Косова Едита Тахири је демантовала Марка Ђурића

7

8

Кетрин Ештон

МАГАЗИН 6.10.2013.

да су у Бриселу делегације Београда и Приштине разговарале о бирачким списковима српских гласача за локалне изборе. Тахири је потврдила да споразум о нормализацији односа између Приштине и Београда јасно одређује да се избори организују у складу са законима Косова, што значи да су косовске институције надлежне за организацију изборног процеса. Србија покушава да докаже да постоји свако од 40.000 оних који желе да се упишу у бирачке спискове, а министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин тврди да ће, ако треба, сви они бити доведени у општине у којима су некада живели. После договора са делегацијом Приштине о упису 12.700 Срба са севера покрајине у бирачке спискове, остаје проблем уписа око 40.000 интерно расељених лица. Прво је било спорно да ли ти људи уопште постоје, затим да ли је захтев потписао један човек или 39.000 људи, да би се дошло до тога да свима недостаје неки документ. Због тога Србија настоји да испоштује све што је потребно према Организацији за европску безбедност и сарадњу и докаже да ти људи постоје. Вулин је оценио да упис у бирачке спискове, и излазак на изборе,

трајно мења политичку сцену на Косову, што је важно јер је то начин да се поништи етничко чишћење и да се Срби и њихови представници врате у општине у којима их тренутно нема. Уједно је потврдио да Самостална либерална странка Слободана Петровића, коју подржава приштинска страна, покушава да добије легитимитет Владе Србије, али га неће добити јер је Влада подржала листу „Грађанска иницијатива српска“. Приштински дневник „Коха диторе“ оцењује је да Београд ствара тензије међу Србима на Косову и да се то дешава због одлуке српских власти да подрже само Српску грађанску иницијативу. Дневник подсећа да је министар Александар Вулин позвао косовске Србе да гласају за представнике ове листе, а да је Рада Трајковић изјавила да таква кампања подсећа на поделе током Другог светског рата. Лист наводи да је Оливер Ивановић осудио Вулиново понашање које индиректно анатемише све остале странке, упозоравајући да је то опасно јер може да доведе до додатних подела међу Србима. „Коха Диторе“ пише и да влада Косова није у стању да било шта уради у вези са расформирањем паралелних безбедносних

структура на северу, како је договорено бриселским споразумом којим је предвиђено да се оне укину до краја септембра. На значај јединства указао је и председник Србије Томислав Николић и позвао све грађане који имају право да уписом у бирачки списак у месту у коме су пријављени као интерно расељени, остваре право на гласање дају легитимитет српским институцијама у покрајини. Учешћем Срба на локалним изборима на Косову и Метохији, српске локалне самоуправе ће добити легалитет и легитимитет пред међународним институцијама, којима једино тако може да се пружи доказ о броју протераних са подручја јужне покрајине. Николић је поновио став да ће Србија поново разматрати да ли да уопште учествује уколико не буду створени услови за регуларне и демократске изборе без дискриминације и ако свим Србима који имају право да бирају не буде омогућено да слободно и несметано гласају.

- Срби су један организам, једно ткиво и није важно где је ко рођен, у Београду, Приштини, Босанском Петровцу, Загребу, Њујорку, или било где - истакао је Николић. Т. Радовановић

9

6.10.2013.

МАГАЗИН

10

Миропомазање краља Петра Првог у Жичи

Пред петнаесту годишњицу Дана Краљева

ВЕЗА СА ЗЛАТНИМ ПЕРИОДОМ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

- Седам круна на грбу и застави града и 7. октобар били идеална комбинација за Дан Краљева. - Краљевдан успомена на смрт првог српског крунисаног краља Стефана Првовенчаног 1226. године

11

К

МАГАЗИН

6.10.2013.

раљево ове године петнаести пут обележава 7. октобар као свој дан у знак сећања на исти датум 1226. године када је преминуо први српски крунисани краљ Стефан Првовенчани који је, склопивши трајни мир са братом, обезбедио Србији миран развој у дужем периоду. Исти датум Српска православна црква обележава као Краљевдан, а у знак захвалности династији Немањића, као творцима српске државности, општина Краљево је 7. октобар прогласила за свој дан 1998. године. Рудо Поље, касније Карановац, добило је име Краљево по првовенчаном краљу, а грб града, после много лутања, постао препознат по седам краљевских круна, као успо-

12

мену на седмовратну Жичу. Краљевдан се обележава у знак сећања на краља Стефана Првовенчаног којег је брат Свети Сава замонашио давши му монашко име Симон, а Српска православна црква канонизовала у светитеља. То је и дан сећања на краља Владислава, млађег сина краља Стефана Првовенчаног и преподобног Давида монаха, познатог као жупана Димитрија, млађег сина кнеза Вукана, Стефановог и Савиног брата. Након што је предлог новог грба и заставе некадашње општине, а сада града Краљева, усвојен је 1997. године указала се потреба за установљењем Дана општине Краљево како би се заокружила једна целина. Као мотив за

израду грба и заставе послужила је легенда о крунисање седам српских владара у манастиру Жичи и отварање нових врата на манастиру за излаз новокрунисаног краља, а идеја о 7. октобру као Дану Краљева потекла је из краљевачког Народног музеја. На то време и ове године подсећа директор Народног музеја Драган Драшковић. Приликом завршних радова на припреми изложбе посвећене пробоју Солунског фронта Драшковић је колеге Слободана Ђорђевића и Радомира Ристића упознао са иницијативом Извршног одбора општине да се тражи датум који би био усвојен као Дан општине. Предлагане су разне варијанте датума, а у оптицају били 14. октобар и дан Боја на Карановцу све док се Ђорђевић није присетио како је негде чуо да постоји Краљевдан. Након што је проверена информација о овом датуму дошло се до решења које је употпуњавало започету причу око знамења града Краљева јер су седам круна на застави и 7. октобар били идеална комбинација. Иницијатива за промену грба потекла је из општине кад се дошло до закључка да претходни није адекватан, а иако је усвојен 1998. године Дан Краљева се обележава тек од следеће, 1999. када су на свечаној седници Скупштине општине уручене прве Октобарске награде. Из године у годину обележавање Краљевдана је обогаћивано додатним програмима, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ почела је да негује Краљевданску беседу, а у народном музеју увек је организована пригодна изложба. Иако је град на ушћу Ибра у Западну Мораву током дугогодишње историје у много наврата мењао име од првобитног Рудо Поље, преко Карановца, Краљева, Ранковићева, па поново Краљева, повезаност знамења и имена града је увек била веома значајна. Драган Драшковић подсећа да је данашње име град добио после проглашавања Кнежевине Србије у Краљевину Србију и кнеза Милана Обреновића за краља Србије. Прили-

ком посете Карановцу 19. априла 1882. године краљ Милан Обреновић је удовољио захтев и молбу мештана да град промени име у Краљево. Приликом обнављања српске државе јавила се тежња нових српских владара да се нађе веза са златним периодом српске историје из доба Немањића, повезивање са првим крунисаним српским краљем Стефаном Првовенчаним и значајним периодима у историји српског народа када је Жича основана да буде крунидбено место и седиште архиепископа. Успомена на Жичу као средиште српске духовности и државности постојала је кроз векове, а то је допринело да и Краљево чува успомену. Српски владаоци из династије Обреновића, као вазали османског царства, примали су инвеституру у виду повеље, херваније и поклон-сабље од султана. Међутим, сви кнежеви из Милошевог дома, са изузетком Милана Обреновића II, миропомазани су у Београду по ступању на српски трон. Сама служба миропомазања, обновљена у Жичи и за краљеве Александра Обреновића и Петра Карађорђевића 1889. и 1904. године, није мењала своју

структуру. Претходило јој је бденије уочи службе, архијерејска Литургија проширена пригодним призивима у оквиру великог јектенија и са посебном молитвом митрополита после сугубе јектеније. Следило је миропомазање владара по челу, очима, ноздрвама, устима, ушима, прсима, надланицама и длановима пред Царским дверима после причешћа клира, причешће владаоца унутар олтара по начину свештенослужитеља, и многољетствије по завршетку молитве. Краљ Петар I једини је од нововековних српских владалаца који је и миропомазан и крунисан. У односу на референтну крунидбену службу руских царева, у церемонијал крунисања краља Петра уведена су извесна мања, али нужна, одступања. Изостављено је полагање заклетве, које је српски краљ апсолвирао у складу са Уставом одмах по ступању на трон 1903, и крунисање краљице, јер је краљ у то време већ био удовац. Најзначајнија измена начињена је издвајањем свете тајне миропомазања од крунисања. За разлику од крунисања, обављеног у београдској Саборној цркви, миропомазање је

извршено у Жичи, 25. септембра 1904. године. После уједињења у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца краљевска крунисања нису обављана, јер су верска нехомогеност нове државе, као и напуштање древне традиције у другим европским монархијама, учиниле да се крунисање и миропомазање почне посматрати пре као проблем и евентуално трошак, а мање као неопходни чин преласка човека у посвећени статус Богомпосвећеног и Богомпомазаног владаоца. Крунисање и Миропомазање представљају чин посвећења којим владар преузима владарске инсигније, регалије, и постаје Божији помазаник. Крунисање је обред, за разлику од Миропомазања које је Света тајна. Могу се обавити у оквиру јединственог чина посвећења владаоца, а могу бити и раздвојени, временски и локационо. У оквиру историјске праксе, поједини владари су посвећивани и само Крунисањем, или само Миропомазањем, или су на власт ступали и без једног и без другог, формалним поступком који је у том времену и простору био прилагођен околностима или традицији, и

13

МАГАЗИН

6.10.2013.

који је сматран валидним. Владар је током миропомазања приклањао главу чинодејствујућем архијереју који би очитао молитву за миропомазање које представља успостављање везе владара са црквом и Богом. У време када се у Жичи обављао чин миропомазања Краљево је, на неколико дана, постајало престоница Србије. Краљ је све време ту радио, решавао приспеле молбе, жалбе и вршио друге државничке послове. Све време боравио је у згради у којој се данас налази Народни музеј. Током неколико дана боравка у Кра-

14

љеву обавезна је била посета Царској лаври Студеници и манастиру Жичи, а у Краљево су долазиле десетине хиљада људи, званица, гостију из света дипломатије, представника других држава. И град је имао користи од боравка краља. Краљ Милан је у време боравка обећао оснивање Ратарске школе, а донета је и одлука о градњи пута Краљево-Рашка. Краљ Петар је приликом боравка у Краљеву поводом миропомазања обећао пругу узаног колосека која је, од Сталаћа до Чачка, изграђена 1910. године. Свих дана боравка краља у Кра-

љеву град је био осветљен бакљама и ватрама које су паљене по околним планинама, а на градским улицама су наступали хорови који су увеличавали општенародно весеље. Церемонија миропомазања је имала посебну драж, а сваки потез добро испланиран, па су организовани обиласци околних села и сусрет краља са народом. Последњих година обележавање Краљевдана се све више развија и негује, а сама прослава дубоко везује за корене традиције и историје. Т. Радовановић

15

Петнаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

6.10.2013.

ПОТВРЂЕНИ ПРЕДЛОЗИ ЗА ПРИЗНАЊА

16

- Добитници октобарских признања града Краљева за ову годину су др Љубодраг Симоновић, др Владимир Јовановић, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Мирољуб Дугалић, Миломир Главчић и постхумно Витомир Дмитровић. - Додела признања у понедељак на свечаној седници локалног парламента

И

ако се очекивало да петнаеста седница Скупштине града има мање више протоколарни карактер, а одборници само потврде предлоге Комисије за награде и признања испоставило се да је врло лако могла да се претвори у нешто супротно. Тему за размишљање одборницима дао је председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић објашњењем да прослављени југословенски кошаркаши ас и доктор правних наука Љубодраг Симоновић одбија да прими диплому заслужног грађанина града Краљева за коју га је предложила управо ова странка. Од одборника је затражено да се из тих разлога и не изјашњавају о предлогу Покрета за Краљева. Много више времена него што је потребно протекло је у надмудривању шефова одборничких група и паузе у току одржавања седнице да би се усагласили ставови и избегла брука коју су наговештавали поједини дискутанти. Градоначелник Краљева је доделио звање почасног грађанина за 2013. годину добротвору Миломиру

Главчићу за дугогодишњи хуманитарни рад и помоћ у израдњи моста преко Ибра. У име добитника признање града као израз посебног поштовања примиће његов рођак Радоје Главчић. Дипломе заслужних грађана за ову годину добиће доктори Љубодраг Симоновић и Владимир Јовановић, први за зa врхунска остварења у области спорта и науке, а други за област медицине. Звање заслужне организација за врхунске резултате у области библиотекарства, промоцију књиге и читања припало је Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, а Октобарска награда је припала новинару Мирољубу Дугалићу за предани новинарски рад, допринос у развоју и афирмацији града. Захвалницу за 2013. годину градоначелник Краљева додељује постхумно професору Витомиру Дмитровићу за постигнуте резултате у дугогодишњем педагошком раду и испољену пожртвованост и храброст у последњим тренуцима живота. Т. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 6.10.2013.

19

Фото: М. Радовановић

Према Извештају о реализацији Одлуке о буџету

БУЏЕТ ПОЗИТИВАН НА ПОЛУГОДИШТУ У првих шест месеци ове године у градску касу се слило нешто мање од милијарде и по динара, а потрошено око милијарду и триста милиона што сведочи о буџетском суфициту вишем од 194 милиона динара.

- У истом периоду приходи и примања намењени редовном финансирању већи су за више од 84 милиона у односу на прошлу годину

МАГАЗИН

6.10.2013.

-

20

Ч

итаво лето је сва пажња буџетских корисника усмерена ка јесени када се проверава трошење средстава из градске касе у првој половини године пре него се приступи ребалансу буџета као начину за решавање бројних нагомиланих проблема. Економска криза додатно оптерећена транзиционим процесима и све мањој количини средстава из реалних извора која се сливају у градску касу додатни је разлог за стрепњу да неће бити довољно средстава за задовољење потреба свих оних који очекују новац из буџета. У таквој ситуацији

није лако ни онима који треба да поделе скромне приходе који ни из далека не могу да задовоље све потребе. Али пре него се приступи ребалансу неопходно је проанализирати како су трошена средства у првој половини године и на основу тога, и очекивања о приливу за наредни период направити стратегију до краја године. О начину трошења средстава из градског буџета у првој половини године сведочи Извештај о реализацији Одлуке о буџету за првих шест месеци који је одборницима Скупштине града на 14. заседању понудило Одељење за

привреду и финансије Градске управе. У првих шест месеци ове године у градску касу се слило нешто мање од милијарде и по динара, а потрошено око милијарду и триста милиона што сведочи о буџетском суфициту нешто вишем од 194 милиона динара. Извештај потврђује да је у првој половини приходовано нешто више од 49 одсто средстава планираних за ову годину. Ако се изузму наменски трансфери у претходној години приходи и примања у првих шест месеци ове намењени редовном финансирању, већи су за више од 84 милиона у односу на

се нашао пред одборницима наводи се да је од комуналних такси и накнада остварен приход већи од 22 милиона динара, а у номиналном износу у односу на исти период претходне године мањи за више од 18 милиона. Са виших нивоа власти у градску касу се слило више од 374 милиона динара од чега највећи део чине ненаменски трансфери, који достижу више од 370 милиона динара, у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе. Посебну групу чине приходи од камата, накнада за коришћење грађевинског земљишта, такси за кориш-

ћење простора на јавним површинама, давања у закуп, административних такси, а све у износу од око 164 милиона динара. У значајније приходе спада 55,6 милиона динара од намирења извршног повериоца против дужника предузећа „Стотекс“ на име штете за коришћење пословног простора у ранијем периоду. Приходи у појединачним износима мањим од 10 милиона динара остварени су од казни за саобраћајне прекршаје, коришћења непокретности у државној својини, од инвеститора по питању исплате накнада у комисијама

Фото: М. Радовановић

прошлу годину Као и у ранијем периоду у структури прихода највеће учешће, од преко 902 милиона динара, чине порези на доходак, имовину, добра и услуге. Доминантно место заузима приход који се остварује по основу пореза на доходак и капиталну добит, а од укупно 772 милиона скоро 653 чини порез на зараде. Од пореза на имовину физичких и правних лица, поклона на наслеђе, преноса апсолутних права остварено је 96,6 милиона што је за 12 милиона више него у истом периоду претходне године. У образложењу извештаја који

21

6.10.2013.

МАГАЗИН

22

за технички пријем објеката и вештачење у управном поступку као и продаје финанисјске имовине. Знатно веће интересовање јавности усмерено је на начин трошења буџетских средстава које је вршено директно за кориснике ових средстава, док су индиректним буџетским корисницима средства трансферисана сагласно Одлуци о буџету за ову годину. Расходи су извршавани у складу са плановима извршења буџета за директне и индиректне кориснике које је утврдило Одељење за привреду и финансије. У структури издатака који су премашили милијарду и 285 милиона динара највећу ставку чине плате, додаци и накнаде запослених као и социјални доприноси на терет послодавца већи од 276 милиона динара. Више од 150 милиона динара коштале су текуће поправке и одржавање, а 128 стални трошкови.

Јавна предузећа су у првих шест месеци по основу субвенција добила нешто више од 43 милиона динара, док је 52 издвојено за социјалну заштиту. Невладине организације су добиле 27 милиона, а они који су претрпели штету од елементарних непогода или других природних узрока додатних 10,5 милиона динара. Основном и средњем образовању припало је скоро 201 милион, док је у зграде и грађевинске објекте уложено 180,4 милиона. Износ од 27,5 милиона представља нешто мање од половине планираних средстава за рад Скупштине града. У оквиру овог раздела исплаћују се плате запослених и постављених лица као и припадајући доприноси на терет послодавца, али и остали трошкови из радног односа у укупном износу од скоро 4 милиона. За дневнице одборника и шефова одборничких група, и функционерски

додатак за председника скупштине, потрошено је више од десет милиона динара или 56 одсто планираних средстава за ову годину. Док је саветима месних заједница припало тек нешто више од 6 милиона динара, а скупштинским комисијама још 846 хиљада, за телевизијске преносе скупштинских седница утрошено је милион и 824 хиљаде динара. Извршни органи потрошили су 215 милиона динара што је нешто мање од половине планираних средстава за ову годину. Градоначелнику, његовом заменику и члановима Градског већа на сталном раду исплаћено је 4 милиона и 364 хиљаде динара, а члановима већа који нису запослени додатних милион и 594 хиљаде. У структури сталних трошкова који премашују два милиона динара највише је потрошено за закуп нестамбеног простора, милион и 268 хиљада, претплата на фиксне телефоне

90 хиљада, а мобилне четири пута више. Поштански трошкови у првих шест месеци премашили су 80 хиљада динара, а службена путовања у земљи и иностранству 770 хиљада. Услуге по уговору обухватају разноврсне огласе, честитке, тендере, медијске услуге, радио и телевизију, уговорене обавезе са помоћницима градоначелника, репрезентацију и остале, а коштају грађане Краљева скоро девет милиона динара у првих шест месеци ове године. У овој категорији трошкова пажњу привлачи 240 хиљада динара исплаћених медијима и 127 за услуге односа са јавношћу. Члановима комисије за сечу стабала, закуп јавних површина и враћање земљишта припало је 1,8 милиона док су стручне услуге за рад помоћника градоначелника и дневнице за службена путовања премашила два милиона и 766 хиљада динара. Уз више од два милиона и 226 хи-

љада за репрезентацију и поклоне градоначелника више од десет милиона динара представљено је као специјализоване услуге. Матурски плес и Весели спуст сврстани су у културна дешавања за које је издвојено скоро милион и по динара, док је очувању животне средине намењено мање од тога. У остале специјализоване услуге спада пројекат еко-музеја, који кошта више од 5 милиона, и декорисање улица у првој половини године од скоро милион динара. За одржавање службених возила потрошено је 289 хиљада динара, а за канцеларијски материјал, стручну литературу и гориво милион и 270 хиљда диндара. У структури ових трошкова само гориво учествује са 934 хиљаде динара, а тринаест милиона динара премашиле су камате на банкарске кредите. Од 43 милиона динара субвенција Водоводу је припало 30, Топлани 7 и Чистоћи 6 милиона, док су приватна

предузећа субвенционисана са нешто мање од шест милиона. Сагласно одлукама града Краљева финансиране су обавезе за социјалну заштиту износом од 52 милиона од којих је мање од 3 припало војним инвалидима, нешто више од 11 ратним инвалидима, више од 28 незапосленим породиљама и три милиона студентима. Незнатно више од тога додељено је народној кухињи, а нешто мање једнократној помоћи за прворођено дете. По основу конкурса за финансирање пројеката невладиних организација утрошено је 8,225 милиона, а исплату штете нанете од стране државних органа преко 10 милиона динара. Отплаћено је и више од 34 милиона динара на име рате кредита за спортску халу и за комерцијални кредит код Банке Интеза.. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

Политички барометар за септембар

МАГАЗИН

6.10.2013.

КОЛО И ДАЉЕ ВОДЕ НАПРЕДЊАЦИ

24

Фото: М. Радовановић

- Нереалан однос снага у Народној скупштини и Влади Србије, отпор појединих странака борби против корупције и организованог криминала, неефикасност министарстава, превелики апетити странака, афере политичара, одступање од најављене политике и економска криза у земљи главни разлози због којих би требало одржати ванредне парламентарне изборе

25

26

Владимир Пејић

МАГАЗИН 6.10.2013.

Код других странака нема битнијих промена сем што је резултат четвртопласиране Демократске странке Србије пао за више од једног процента и износи 6,1 одсто, док је Либерално-демократска странка на ивици цензуса што не даје довољно гаранције да би на неким скоријим изборима могла да очекује улазак у Народну скупштину. Са 4,4 одсто поверења испод цензуса су Уједињени региони Србије који још увек задржавју стабилну позицију. Странка од 2000. године никада није била дуже ван власти, па се не може са сигурношћу говорити колико би се садашње одсуство могло одразити на ставове бирача на евентуалним изборима. О томе би се могло закључивати само у случају да до наредних избора прође дужи период времена. Остале странке нису могле да пређу ни 3 одсто иако све заједно привлаче поверење 10 до 15 одсто бирачког тела. Међу њима најбоље стоје Социјалдемократска партија Србије и Двери, али не у проценту који је значајан за истраживање. Скоро две трећине грађана сматра да су потребни ванредни парламентарни избори, 39 одсто њих зато што тренутно стање не одговара реалном односу снага, а 23 зато што верује да су потребне комплетне промене. Аналитичари тврде да присталице Српске напредне странке сматрају да тренутни

однос снага није реалан и да је он много виши у корист њихове странке. Верује се да би нови избори одговарали напредњацима који сматрају да би учврстили власт и заокружили је без значајнијих партнера који би утицали на расподелу права и одговорности. Избори би одговарали и присталицама Демократске странке, и других опозиционих партија, јер опозиција увек жели промене сматрајући да ситуација у земљи није онаква каква би требало да буде, а да стање није онако какво заслужују грађани Србије и у каквом би желели да живе. Демократе желе промене иако, према истраживањима, немају велике шансе да се докопају власти, јер верују да би, уз агресивнију кампању и савез са другим странкама, могли нешто да промене. Корист од ванредних парламентарних избора очекује и ЛДП који рачуна на поверење разочараних демократа, а сличан став заступају ДСС и друге национално оријентисане странке, као што су радикали и Двери, које сматрају да су напредњаци изневерили националне интересе и да се то не свиђа грађанима. Аналитичари сматрају да и ови верују да би у неком савезу могли да остваре повољнији резултат. Занимљиво је питање да ли грађани подржавају истовремено одржавање евентуалних парламентарних и локалних избора. Овакав став заступа две трећине анкетираних, а док 46 одсто њих сматра то као неопходност 21 одсто сматра да им ипак још није време. Уз 23 одсто оних који не подржавају овакву могућност десет одсто анкетираних нема дефинисан став по овом питању. Бирачи у Србији су у великој мери под утицајем лидера политичких странака, па их у доброј мери подржавају и прате. Пре само неколико година, кад су Демократска странка и Српска напредна странка заступали исти начин избора граоначелника, и њихови бирачи су здушно подржавали овакве ставове. Данас ове две странке имају супротне ставове по истом питању, а промењен је и став њихових симпатизера што доказује да, као и

Фото: Мњдија центар

П

оследња три дана септембра агенција Фактор плус је на узорку од 1080 пунолетних испитаника са територије Србије, без Косова и Метохије, истраживала какав је однос према актуелним питањима која заокупљују највећи број становништва. Као и увек најинтересантнији су ставови грађана према рејтингу политичких странака, а на крају септембра показало се да се на првом месту и даље налази Српска напредна странка, овога пута са 41,5 процената поверења оних који су учествовали у анкети. На другом месту је са 12,7 одсто коалиција Социјалистичке партије са Јединственом Србијом и Партијом уједињених пензионера, а на трећем Демократска странка са 11,8 одсто поверења. Директор агенције Владимир Пајић истиче да је рејтинг Демократске странке анализиран без коалиционих партнера са којима је учествовала на претходним изборима, па се њен положај може посматрати и као категорија подложна променама. Демократска странка чврсто држи позицију са истим поверењем бирача које није пољуљано дешавањима унутар странке, а ни након смене њеног председника Драгана Ђиласа са места градоначелника Београда. Бирачко тело се учврстило и није дошло до осипања бирача, али ни до појаве нових.

27

6.10.2013.

МАГАЗИН

28

много пута раније, политичка елита намеће ставове које у највећој мери подржавају и бирачи. На питање који би били главни разлози за одржавање ванредних избора аналитичари су испитаницима понудили чак осам одговора и могућност да изаберу више од једног. Као главни разлог за ванредне изборе у Србији 56 одсто анкетираних види нереалан однос снага у владајућој коалицији, јер већина симпатизера најјаче странке сматра да овакав однос снага у влади не одговара реалном стању, а то би и код политичара могао да буде разлог за ванредне изборе. Резултати истраживања показују да само један проценат испод половине анкетираних сматра да би разлог за ванредне изборе могао да буде отпор појединих странака борби против корупције и организованог криминала, док скоро трећина сматра да су то афере у које су уплетени поједини политичари. По 30 одсто грађана сматра да би разлог могли да буду превелики апетити политичара и неефикасност рада министарстава док исто толико бирача верује да би разлог могло да буде одступање од најављене политике или нешто друго. Док 41 одсто грађана тврди да би сигурно изашло на изборе, а 37 се двоуми, 22 одсто категорично тврди да неће гласати. На основу чињенице да

би од оних који се двоуме бар половина изашла на изборе аналитичари изводе закључак да би излазност била слична неким претходним изборима. Иако број изашлих не би био превише висок верује се да гласачи не би ни подбацили, јер натполовичан број бирача верује да ванредни избори у овом тренутку не би били тако лоше решење за државу. Осам могућих одговора понуђено је анкетиранима на питање који су у овом тренутку државни приоритети. Показало се да први пут од када трају истраживања то није борба против корупције и криминала, јер читавих 93 одсто грађана сматра да је приоритет државе у овом тренутку економски развој земље. Борбу против криминала и корупције на прво место ставља тек дава процента мање грађана, док се на трећем месту налазе добре зараде и тржишна правда. Следе социјална правда и солидарност, мир и политичка стаблност, па тек онда решавање питања Косова, укључење у Европску унију и развој демократије. Свакодневна иступања страначких првака 38 одсто анкетираних сматра предизборном кампањом која је већ почела. Три процента мање сматра да то није тако, а четвртина да се само неке странке понашају као да су у кампањи. Аналитичари сматрају да је за опозиционе странке нормално да се

понашају као да је кампања почела, јер сем наступа у скупштини и немају неких других активности. Док је 41 одсто бирача лојално партијама потврдило да увек поверење поклањају истим партијама и на парламентарним и на локалним изборима, трећина тврди да то чини само по некад. Нешто мање од четвртине размишља на други начин, а при опредељивању се руководи другим размишљањима о локалним лидерима који имају велики утицај на бираче. Скоро половина анкетираних верује да ни после неких нових избора, и евентуалне промене односа у парламенту, квалитету живота неће бити знатно промењен, а четвртина верује да би у наредном периоду, без обзира ко буде на власти, могло да се живи боље. И док је 11 одсто оних који са песимизмом гледају у будућност 15 одсто нема дефинисан став по овом питању. Аналитичари закључују да приличан степен оптимизма може да буде добар иако у исто време представља мач са две оштрице и опасност по актуелну власт, јер велика очекивања могу да изазову и велика разочарања. Актуелна ситуација наметнула је и питање које искаче из контекста, а односи се на одржавање геј параде у Београду. Највећи број грађана, више од четири петине, сматра да није требало одржати ту манифестацију. За разлику од пре неколико година далеко је мањи број оних који су као разлог за неодржавање навели да људи који на њој учествују нису нормални. Тада је више од половине сматрало да су људи те оријентације болесни, а сада само четвртина сматра да то није нормално. Међу онима који се противе одржавању има и припадника ЛГБТ популације који разлог за неодржавање виде у недовољној безбедности учесника. Недовољну безбедност као основни разлог против одржавања овакве манифестације на прво место сатавља 31 одсто анкетираних, а провоцирање противника 27 одсто. Да би геј параду требало одржати по сваку цену сматра тек сваки десети анкетирани. И мада то у овом тренутку није био

резултат истраживања аналитичари потврђују да први потпредседник Владе и председник Српске напредне странке Александар Вучић ужива веће поверење гласача него странка којој припада. Његова популарност не може да се пореди ни са оном коју уживају лидери осталих партија на српској политичкој сцени. Т. Радовановић

29

Истраживање транспарентности рада Владе Србије

МАГАЗИН

6.10.2013.

ТРАНСПАРЕНТНОСТ И ДАЉЕ КАСКА

30

- Истраживање које је током седам месеци спроводила Транспарентност Србија обухватило је, поред осталог, јавност буџетских информација. - Србија на шездесетом месту листе од сто земаља рангираних по отворености буџета. - Подаци о јавним набавкама још нису доступни јавности. – Иако је деполитизација постављена високо на листи приоритета Владе и даље се велики број државних чиновника поставља без конкурса

31

МАГАЗИН

6.10.2013.

Буџетски систем

32

На листи земаља по индексу отворености буџета из јануара ове године Србија је међу сто рангираних заузела шездесето место. Овај податак био је полазна тачка у настојању Транспарентности Србије да током анализе јавности рада у области буџетске политике прати поступке припреме буџета за наредну годину. Осим анализе извештавања о расходима буџета за 2013. годину, ажурности и садржаја билтена јавних финансија пажња истраживача усмерена је и на усвајање системских препорука из анализе рејтинга на листи индекса отворености буџета. Иако Билтен јавних финансија садржи све неопходне податке показало се да се ресорно министарство у претходном периоду није могло похвалити ажурношћу по питању његовог објављивања. До 26. јуна на сајту

министарства могао се наћи само билтен за јануар, да би наредног дана били објављени билтени за фебруар и март, а у августу су се појавили билтени за април и мај. Од септембра је објављивање ажурније, па се на почетку месеца појавио билтен за јун, а 15. септембра и за јул ове године. Нацрт закона о завршном рачуну буџета за 2012. годину ни до половине септембра није био доступан на сајту Министарства финансија, иако је рок за израду прописан Законом о буџетском систему био 20. јун, а рок за достављање парламенту Предлога закона о завршном рачуну буџета 15. јул. Рок за достављање Фискалном савету истекао је 30. априла, а до 5. септембра текст Фискалне стратегије није стигао у то тело, па је констатовано да фискална стратегија касни више од четири месеца.

Закон о јавним набавкама Закон о јавним набавкама, чије је усвајање било једно од главних предизборних обећања владајуће коалиције, изгласан је 27. децембра 2012, а његова примена почела 1. априла ове године. Са становишта транспарентности, закон је донео две важне новине. Прва се односи на објављивање свих огласа на Порталу јавних набавки, укључујући и оне за мале јавне набавке, а друга на Управу за јавне набавке која проверава преговарачке поступке и њихову основаност, на основу подзаконског акта који прописује шта мора да се достави да би били испуњени услови за спровођење преговарачког поступка. И поред свега збирни подаци о спроведеним поступцима јавних набавки у другом тромесечју ове године још увек нису доступни јавности. По-

стоје само парцијални подаци о поступцима у првом кварталу године и делу другог квартала, на основу којих се може извршити процена стања у систему јавних набавки након почетка примене новог закона. Према подацима које је изнео директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић, у првом тромесечју ове године, вредност преговарачких поступака без објављивања јавног позива била је 6,8 милијарди динара, што износи око 61 милион евра. У целој 2012. години вредност преговарачких поступака без објављивања јавног позива била је 72,8 милијарде динара или 82,6 кад се на њу дода порез на додату вредност. Све то потврђује да је дошло до изузетног смањења обима нетранспарентних поступака. Од 1. априла до 15. маја вредност преговарачких поступака без објављивања јавног позива достигла је четири милијарде динара,

од чега се 84 одсто односи на набавке које су спроводиле апотеке чији су оснивачи локалне самоуправе, а које су тек тада уведене у систем јавних набавки и почеле да спроводе Закон за набавку лекова и медицинских средстава које финансира Републички завод за здравствено осигурање. И објављивање набавки мале вредности донело је резултате, јер је од почетка примене закона објављено је 6.573 таквих набавки, а удесетостручио се и број посета Порталу.

Јавне расправе о прописима Много пута се показало да јавне расправе имају велики значај у борби против корупције, јер делују као превентивно средство. Док с једне стране омогућавају активно учешће у процесу доношења одлука грађанима, удружењима и свима који желе да допринесу квалитету прописа, са друге стране

могу да послуже као коректив претходно учињеног нетранспарентног лобирања, тако што се током јавне расправе може показати да ли су решења о којима се расправља утемељена на стварној потреби и јавном интересу. Иако је у априлу ове године измењен Пословник Владе Србије у делу који се односи на јавне расправе показало се да измене нису довољне да обезбеде потребни ниво транспарентности и партиципативности законодавног поступка, али представљају битан напредак на том путу. Поступак започиње објављивањем јавног позива за учешће у расправи са програмом јавне расправе на интернет страници предлагача и порталу еУправе, а предлагач је дужан да извештај о спроведеној расправи објави на својој интернет страници и порталу е-Управе најкасније 15 дана од њеног окончања.

33

МАГАЗИН

6.10.2013.

Међу бројним питањима која су остала нерешена је и обавеза предлагача прописа да одговори аргументовано на све добијене предлоге и сугестије и објави добијене коментаре и одговоре, а није решено ни питање успостављања механизма да се оспори ваљаност прописа који је донет без јавне расправе. Анализа коју је урадила Транспарентност Србија показује да у пракси није поштован ни овај минимум, а да су готово све одредбе о јавним расправама кршене, јер се углавном тежило да се испуни форма и организују конференције, округли столови и представљања законских текстова које су потом у образложењу прописа приказане као формално испуњење обавезе. Транспарентност Србија је пратила колико су министарства правде, финансија и просвете поштовала прописане обавезе од 1. априла када је усвојен нови Пословник Владе Србије. Констатовано је да је у том периоду усвојен 21 предлог закона, односно предлога

34

и измена и допуна закона чији су предлагачи била та три министарства. Иако у образложењу за девет закона стоје подаци да је организована јавна расправа, на порталу е-Управа налазе се само три за које је расправа организована још у октобру прошле године. Реч је о три закона из области правосуђа, који су као предлози утврђени на седници Владе Србије 18. јуна 2013. године и још се налазе у скупштинској процедури. На порталу е-Управе је од формирања нове Владе Србије до краја истраживања организована јавна расправа за само 14 закона, односно измена закона, и шест других докумената у које спадају акциони планови, стратегије, смернице и правилници. Јавне расправе нису биле оглашаване на форуму е-Управе, чије је коришћење обавезно за органе државне управе, чак ни у случајевима када су у стварности одржане. Посебно је занимљива чињеница да на овом форуму није оглашена ни расправа о два документа која се баве питањем уна-

пређења јавних расправа, Националној стратегији за борбу против корупције и Акционом плану за њено спровођење. Јавне расправе на локалном нивоу нису ни биле предмет анализе, али је претходно истраживање из априла прошле године утврдило да је стање у тој области лошије него на републичком нивоу.

Постављења и разрешења службеника на положају Једна од најважнијих промена које је требало да донесе Закон о државним службеницима из 2005. године била је деполитизација највиших службеничких места у државној управи која се односила на помоћнике министара, секретаре министарстава, директоре управа и слично. Иако је идеја била да та лица поставља Влада на основу претходно спроведеног конкурса политички чиниоци нису у потпуности отклоњени законским решењем, јер је

Влади оставила могућност да од три најбоља кандидата које предложи комисија одабере једног по нахођењу, или да не одабере никога од предложених. Првих неколико година многа министарства нису покретала поступак за расписивање конкурса, већ су се служили прелазним одредбама Закона, па су ови службеници у великом броју постављани и разрешавани на основу ранијих прописа, који омогућавају да се то учини без конкурса и образложења, а крајњи рокови за спровођење конкурса су више пута померани. Такво стање је требало да буде прекинуто одредбом Закона према којој службеницима на положају који су постављени на основу ранијих прописа дужност у сваком случају престаје 31.12.2010. Влада је и током наредне две године наставила да користи правни основ који више није смео да буде у примени, а када је дошло до промене и формирања нове владе, професионализација јавних служби и

борба против корупције постављена је неколико степеница више на листи прокламованих приоритета политике. И поред свега напретка по овом питању још нема. На основу извода са појединачних седница Транспарентност Србија долази до податка да је током последњих годину и по дана претходне Владе, на регуларан начин постављено 58 службеника, да је у шест случајева продужен мандат онима који су и раније били бирани на основу важећег Закона о државним службеницима, док је у више од половине, или 75 случајева, постављење извршено без конкурса. Од почетка мандата актуелне Владе на положаје је, кршењем закона, постављено 187 службеника, док су 32, на рачунајући вршиоце дужности, постављени на основу других одредби, што указује да је спроведен конкурс. Да стара пракса не замире показују подаци из последња три месеца, јер је од 10. јуна до 10. септембра, на 11 седница Владе било 18 разрешења

и 22 постављења на основу неважећег прописа, у пет случајева разрешења су извршена на основу укидање положаја, на лични захтев или навршење радног века, а у 12 на основу других одредби, што би требало да укаже да су спроведени конкурси. На основу конкурса у овом периоду је извршено постављење пет државних службеника у Министарству правде, четири у Министарству трговине и телекомуникација и по једног у Генералном секретаријату Владе, Министарству омладине и спорта, као и једно постављење начелника округа, на основу пресуде Управног суда. Без конкурса су постављени службеници у министарствима финансија, привреде, саобраћаја, спољних послова и културе, Пореској управи, управама за аграрна плаћања, ветерину и заштиту биља, Дирекцији за водне путеве, Канцеларији за регулаторну реформу и Центру за истраживање удеса и озбиљних незгода. Т. Радовановић

35

Протест радника Фабрике вагона

МАГАЗИН

6.10.2013.

УСКОРО РАДИКАЛИЗАЦИЈА ШТРАЈКА?

36

- Радници фабрике вагона су у штрајку од 10. јуна. - Крајем маја ове године примљено 75 одсто плате из августа прошле године. - Поред исплата заосталих зарада и овере здравствених књижица штрајкачи траже потписивање Колективног уговора и исплату заосталих доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. - Уколико се проблем ускоро не реши предстоји радикализација и процеси које није могуће контролисати

Г

одинама уназад Фабрика вагона доживљава велику кризу са последицама које је тешко предвидети. До истека прве половине наредне године, када истиче рок за приватизацију или проналажења стратешког партнера фирми у реструктурирању, остало је непуних

девет месеци, а сем две посете делегација из Белорусије ове године није било озбиљнијих назнака о интересовању за ступање у било какав облик партнерства са некадашњим краљевачким гигантом. Незадовољство запослених у Фабрици вагона кулминирало је 10. јуна када је

највећи број, углавном производних, радника ступио у штрајк тако да су хале биле празне и у време боравка привредне делегације Белорусије. Све краћи рок до коначног расплета на истеку прве половине наредне године уноси додатну нервозу међу раднике који су у четвртак

37

6.10.2013.

МАГАЗИН

38

помоћ затражили од градоначелника Краљева Драгана Јовановића. Њих стотинак окупило се под фабричком и заставом Индустријског синдиката на Тргу Јована Сарића у намери да последњи пут покушају да било кога од градских челника заинтересују за ситуацију у којој се налазе. Председник штрајкачког одбора Ненад Терзић потврђује да су пред зграду Градске управе стигли да изразе огорчење, а градоначалнику предају писмо у коме описују тежак положај највећег броја радника. Након раскида уговора са претходним власником на челу Концерна Фабрика вагона су заштитник капитала и генерални директор, а како са њима нису могли да постигну било какав договор обраћају се градоначелнику као спрези са републичким органима. Још 28. маја ове године примили су три четвртине плате из августа прошле године и израчунали да им послодавац дугује још читавих тринаест зарада. Уз то од маја немају ни оверене здравствене књижице, па не могу да користе услуге лекара, јер нису у ситуацији да плаћају лечење без обзира на обећања менаџмента да ће им утрошени новац бити рефундиран. Представници Индустријског синдиката и менаџмента Концерна Фабрика вагона до пред крај су привели усаглашавање ставова око текста Колективног уговора као акта који треба да заштити њихове интересе у наредном периоду. Пред крај рада преговори су запали у ћорсокак, па генерални директор није изразио спремност да стави потпис на тај уговор. И док не желе да о будућем статусу разговарају са радницима у штрајку руководиоци, према наводима председника штрајкачког одбора, врбују поједине штрајкаче нудећи им новац да се врате на посао. Позивајући се на Закон о штрајку који овакво поступање карактерише као нелегално поднели су пријаву Инспекцији рада, али за месец дана нису добили потврду да је било шта учињено по питању оваквих поступака.

- У Фабрику вагона је за ове три године ушло милијарду и по динара. За

једну плату је потребно двадесет пет милиона, па видите колико је могло да буде исплаћено кад нам дугује 13 плата. Да ли данас неко зна шта се ради у Фабрици вагона? Колико је гвожђа продато и колико шина исечено у Фабрици вагона? Неко за то мора да одговара. Најлакше је да кривицу свале на раднике, да кажу да су нерадници који желе да затворе фабрику – рекао је окупљенима на Тргу Јована Сарића Ненад Терзић. Интерес за проблеме радника нису показали ни случајни пролазници испред зграде Градске управе, а да није било новинара тешко да би се ко бар за тренутак зауставио да види о чему је реч. А изговорене речи имају још већу тежину кад се зна да иза сваког запосленог стоји породица, велики број мале деце, старих и болесних.

- Решавајте проблем да не би цела Србија устала и решавала проблем као што решавају синдикати у Шпанији, Грчкој, Немачкој и другим земљама које имају праве синдикате. Ако идемо према Европи онда ће се и синдикати понашати као синдикати у Европи. Позивам Самостални синдикат Србије, који важи за највећи, да се покрене и да устану из својих столица. Они су тамо због радника, а не да се додворе државним чиновницима и службеницима да би лично имали користи. Ово је први степен нашег протеста. Убрзо ћемо морати да радикализујемо протесте, а како и на који начин договорићемо се – поручио је председник Индустријског синдиката Момчило Вилотијевић. Осим неисплаћених зарада и проблема са здравственим осигурањем радницима нису уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, па ни они који су у неколико претходних година навршили довољан број година да оду у пензију то нису могли да учине зато што им нису уплаћени сви доприноси. Све то утицало је на оне најхрабрије да се окупе на Тргу Јоавна Сарића уз апел градским челницима да помогну у решавању великог проблема. Једнодушни у оцени о потреби да Фабрика вагона настави са радом заме-

рају колегама што се нису у већем броју окупили на протесту и тако показали већу одлучност у борби за стечена права. За раскол међу радницима штрајкачи оптужују и руководство фабрике које више брине за своја радна места него за егзистенцију породица највећег броја радника. И као да се све уротило против њих, па се нису снашли ни инспектори рада.

- Шефови су ишли од човека до човека и приморавали их да раде обећавајући неки новац. Закон каже да људи који су у штрајку не могу да буду натерани да раде. Послао сам пријаву Инспекцији рада која месец дана није одговорила, а кад је дошла представила се као медијатор који покушава да измири две стране. Ми се са директором не судимо око неке међе, већ тражимо исплату заосталих плата, оверу здравствених књижица, потписивање колективног уговора, као и уплату доприноса који није уплаћен – каже Вилотијевић. У отвореном писму упућеном градоначелнику Краљева нагласак је стављен на велике дугове за струју, воду и друге комуналне услуге у последња четири месеца, као и све веће камате на кредите који се не измирују на време. Више од тешке социјалне ситуације боли инертност менаџмента који се понаша као да се ништа не дешава, а сву кривицу за штрајк пребацују на раднике. Штрајкачи од градоначелника траже да прими њихову делегацију која би му ближе објаснила ситуацију у којој се налазе радници и предложила могућа решења проблема, јер уколико ускоро оно не буде пронађено постоји могућност да незадовољство поприми димензије које није могуће контролисати. У одсуству градоначелника представнике штрајкача је примио заменик Милун Јовановић и обећао да ће заједно са градоначелником и представницима штрајкача у ресорном министарству настојати да се избори за поштовање захтева радника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Ненад Терзић

39

40

МАГАЗИН 6.10.2013.

41

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

6.10.2013.

Почела расподела подстицајних средстава

42

ЗНАЧАЈНА ПОМОЋ УНАПРЕЂЕЊУ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Фото: М. Радовановић

Подстицајна средства у износу од 30 или 45 одсто вредности пројекта додељена десеторици носилаца пољопривредних газдинстава који су испунили све услове првог дела конкурса. – У следећих десетак дана средстава могу да очекују и једанаест пољопривредника који су то право остварили у другом делу конкурса. – Рок за подношење предлога пројеката за трећи конкурс истиче 25.октобра

43

6.10.2013.

МАГАЗИН

44

Ф

онд за развој пољопривреде града Краљева је, на основу плана и програма за ову годину, расписао конкурс за доделу подстицајних средстава за развој примарне пољопривредне производње из области сточарства, воћарства и повртарства, уз финансирање дела трошкова за пријављени пројекат. Прегледом пројеката приспелих између 19. јула и 19. августа констатовано је да њих десет испуњавају услове предвиђене конкурсом, па су носиоцима пољопривредних газдинстава који су конкурисали половином минуле недеље подељени уговори који обезбеђују право на расподелу подстицајних средстава у укупном износу од два милиона динара. За десетак дана се очекује распо-

дела подстицајних средстава једанаесторици носилаца пољопривредних газдинстава који су то право остварили на другом кокурсу, а ове недеље је Фонд за развој пољопривреде расписао још један конкурс. Председник Управног одбора Фонда Драган Чорбић каже да средстава има још, па позива све пољопривреднике који имају добру идеју да учествују на конкурсу чији рок истиче 25. октобра. Члан управног одбора Фонда Миодраг Петровић каже да комисија није имала проблема у раду, јер се у одлучивању стриктно придржавала свих одредби правилника који регулише расподелу подстицајних средстава. Правилником је предвиђено да подносиоцима пројеката из равничарских подручја припада 30, а онима из под-

ручја са отежаним условима рада 45 одсто вредности пројекта. Један од основих услова за учешће на конкурсу било је да се подносилац предлога бави пољопривредом као основним занимањем. Упоредо са доделом подстицајних средстава до новембра ће се регресирати и трошкови осигурања као и вештачко осемењавање. Једна од мера која привлачи посебну пажњу пољопривредника је могућност коришћења субвенционисаних кредита код пословних банака. За ову сврху је из градског буџета одвојено десет милиона динара, а до сада искоришћено нешто више од половине, па из Фонда за развој пољопривреде позивају пољопривреднике да искористе повољност добијања бескаматних кредита.

Управни одбор Фонда за развој пољопривреде је расписао и трећи конкурс за доделу средстава за подстицање развоја пољопривреде кроз накнаду дела трошкова за пројекте из области примарне пољопривредне производње који се односе на набавку грла у говедарству, овчарству, козарству свињарству, живинарству, рибарству и пчеларству, за подизање пластеника, набавку садног материјала, средстава за заштиту биља и наводњавање у ратарству, као и трошкове сертификације у области органске производње. Право учешћа на конкурсу имају физичка лица са пребивалиштем на територији града уписани у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци комерцијалног пољопри-

вредног породичног газдинства у активном статусу којима је пољопривреда основна делатност. У ову групу спадају лица која су осигураници пољопривредници у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, или Здравственом осигурању са основом пољопривреда и исту обављају на подручју града Краљева. Пријава на конкурс са потребном документацијом доставља се писарници Градске управе града Краљева на шалтеру број 5 Фонда за развој пољопривреде или препорученом поштом на адресу Фонд за развој пољопривреде града Краљева, Трг Јована Сарића 1, са назнаком „Конкурс за подстицање пољопривредне производње“. Последњи дан за подношење пријава је 25. октобар.

Заинтересованим пољопривредницима који испуњавају услове конкурса потребан образац је доступан на истом шалтеру, или са сајта града Краљева www.kraljevo.org. За допунска објашњења учесници конкурса могу се обратити на телефоне број 036/306-041, и 064/8912179 Утоку је и подношење захтева за остваривање права на регресирање трошкова осигурања, усева, плодова, младих вишегодишњих засада, расадника и животиња, трошкова вештачког осемењавања уматичених крава и јуница и захтева за суфинансирање камата на пољопривредне кредите. Ови последњи подносе се одговарајућим службама Opportunity банке у улици Хероја Маричића 47 и Банка Интеза на Тргу Јована Сарића број 8. Т.Р.

45

Срби између историје и савремене геополитике

МАГАЗИН

6.10.2013.

НОВИ КОСОВСКИ БОЈ

46

- Још у средњем веку Србија је била правно уређена држава, а Душанов законик био само допуна „Законоправила“ Светог Саве које је регулисало сва црквенограђанска питања. - Речи Достојевског да је, ако нема Бога, све дозвољено примењене на политику и геополитику сведоче да је, ако нема државе, све дозвољено

47

48

Ања Филимонова

МАГАЗИН 6.10.2013.

Србије и Карађорђа Наполеон Бонапарта.

- Двеста година после тога спрема се ново туско ропство. Зато је књига специфичан вид уџбеничког писања за Србе који мисле да познају своју историју. Још у средњем веку Србија је била правно уређена држава, а Душанов законик био само допуна „Законоправила“ Светог Саве које је регулисало сва црквенограђанска питања – каже Димитријевић уз опаску да се све руши тамо где нема закона. Из чињенице да су током преговора са Приштином прекршене бројне одредбе српског устава аутор изводи закључак о претњи од новог поробљавања. Велики противник приступања Европској унији тврди да су бројни Срби у деловима већ стигли у њу. Основу за овакво размишљање чини констатација о бројним органима који су им током агресије 1999. године извађени и продати на западу. Знатан број текстова упућује на неопходност обилићевског духа код Срба као јединог народа на Балкану који је имао државу и државотворну свест, а самим тим свестан државотворне мисије. Књигу поред текстова о родољубљу и православљу допуњавају они који се односе на велики утицај на гледаоце турских телевизијских серија које сведоче о присуству Турске у Србији после два века. Уз ослобађање Србије, тумачење улоге Гаврила Принципа у избијању Првог светског рата и односе са Русијом читаоцима је на располагању низ чланака под називом Европа у Србији од Хитлера до Европске уније који се односе на непознате чињенице о савезничком бомбардовању током Другог светског рата, однос према Хрватима и усташама у Београду током рата као и садашње стање са посебним освртом на преговоре са представницима приштинских власти у Бриселу. Ања Игоревна Филимонова, научни сарадник за балканску кризу Руске академије наука и уредник српске странице Фонда стратешке културе тврди да су име српског народа и слобода нераздвојиви са појмом Косова и Метохије и са њим чине јединствену

целину. Управо због тога књига пружа одговоре на сва питања која се тичу косовског завета и најактуелнијих питања везаних за јужну српску покрајину. Иако медији са запада све више указују да би затварањем питања Косова и Метохије сви проблеми на овом подручју били решени Филимонова верује да би тек тада постали још отворенији, а губљењем овог дела земље било би изгубљено и национално јединство. Искуства земаља Источног блока које су постале чланице Европске уније потврђују појаву бројних проблема и депресије у свим областима друштвеног, социјалног и економског живота, па се поставља питање сврсисходности инсистирања на европском путу. Примери Румуније и Мађарске сведоче о великим дуговима и сеоби становништва у велике градове док се највећи део земље претвара у пустињу. Због беле куге и одлива становништва у развијеније земље Европске уније и Бугарска је, за само десет година, остала без милион становника. Иако је као миљеник запада Хрватска на путу ка Европи добила све што се добити може њен спољни дуг је нарастао на више од 46 милијарди долара што је за тако малу земљу изузетно велики терет. У исто време Хрватска ће се и у наредних неколико година само задуживати што не пружа никакву перспективу земљи, па је оправдан страх за положај Србије у Европској унији. Истраживања међу најмлађим становницима најмлађе чланице Европске уније показују да би чак 93 одсто њих желело да живи било где другде, чак Аустралији и Новом Зеланду, само не у Хрватској у којој је уништена пољопривреда, а ништа боља перспектива не нуди се ни индустрији.

- Уласком у Европску унију земља више не поседује сопствене финансије, јер делују само међународне финансијске институције и највеће светске банке, а ко држи финансије држи политику и то је правило које не може бити промењено. Земља која уђе у Европску унију више никад неће

Фото: М. Радовановић

У

Краљеву је на трибини Двери и Фонда стратешке културе представљена књига „Име и слобода“, јединственог зборника појединачних текстова које су на сличне теме и са сличним насловима објавили публициста Владимир Димитријевић и правни историчар Зоран Чворовић. Књига представља у данашњем свету редак спој духовног размишљања са научним, а кроз све текстове се провлаче лирски цитати који чине складну целину између вере и науке која може да буде у служби истине и духовности ако се схвати озбиљно. Поред цитата класика геополитике текстови су прошарани анегдотама из стварног живота што представља редак дар аутора ослобођених робовања било каквом начину израживања. Освртом на недавни говор председника Руске Федерације Владимира Путина, који је успео у политички програм да синтетише све што су до сада рекли велики руски хришћански мислиоци, Димитријевић подсећа да се земља не брани само економијом већ и духовно. Пажњу присутних посебно је привукло упозорење о опасности која прети Србији, посебно Краљеву, после пуштања у редовни саобраћај Аеродрома „Морава“ који би требало да послужи за долазак Турака и даље грађење „зелене трансверзале“. Тампон зону која не дозвољава да се споје Дреница и Рашка област тренутно представља север Косова и Метохије, а њеним нестанком и спајањем „зелене трансверзале“ Турци би после много година поново постали доминантна сила на Балкану. Аутори књиге убеђени су да велике силе простор на коме се данас налази Србија не виде у Европској унији, па су спремне да га препусте турском утицају. Као потврду оваквој тврдњи Димитријевић подсећа на 5. октобар ове године као дан на који су 200 година раније Турци поново ушли у Београд и истог дана продали на тржишту 5.000 српских робова. Слободан простор за овакво понашање створен је повлачењем са ових простора Русије коју је са запада напао осведочени непријатељ

49

МАГАЗИН

6.10.2013.

имати своје финансије и то је завршена прича – каже Филимонова. Карактеристичан је и пример Грчке која је годинама била миљеник запада, чланица Европске уније и НАТО. Чинило се да је све апсолутно у реду јер је створена принудна социјална држава са специфичним системом власти у погледу апсолутне заштићености у области здравства, образовања, запошљавања и осталог. Систем се заснивао на финансијској помоћи Сједињених Америчких Држава и Европске уније, а кад је запад престао да подржава Грчку дошло је до великих потреса и незадовољства становништва. Социјални мир одржаван је субвенцијама запада, а када су оне ускраћене од 700 хиљада запослених у државном сектору 150 хиљада је на директан или индиректан начин добило отказ. Због диктата међународних финансијских институција Грчка је морала да се ослободи великог броја државних службеника који су на сопственој кожи осетили шта значи дикта-

50

тура међународних олигархија.

- Европска унија, посебно Немачка, од грчког народа тражи промену свести и имплементацију низа финанисијских закона, а јак ударац упућен је православној цркви која по уставу заузима кључни положај у држави. Од Грчке се тражи да се тога одрекне, а то је судбина која очекује и друге државе. У Грчкој су почеле да се дешавају невероватне и волшебне приватизације. Приватизује се све, од археолошких ископина, објеката културе, и универзитета који у складу са уставом мора да буде у државном власништву. Све иде на продају, обала, лука, поште, све што је могуће продати – каже Филимонова. Испоставило се да приватизација није решила финансијске проблеме земље, јер је од ње последњих година враћено једва једна милијарда долара дуга, а продато пола земље. Ситуацију драматичнијом чини констатација да уговори о приватизацији не дозвољавају да било шта икада више буде вра-

ћено у државну својину, па се изводи закључак да приватизација и није начин за побољшање ситуације. Спољни дуг Грчке достигао је невероватне висине, а барата се са цифром од 423 милијарде долара. Током дугогодишње рецесије паре су отишле у финансијски сектор због одржавања приватних банака и оних из међународног финансијског сектора. Филимонова подсећа на изјаву високог америчког чиновника о вишеструко већем дугу од званично признатог што доводи до закључка да не постоји никаква шанса да се он било када исплати. Тако цела земља постаје власништво међународних финансијских институција које заузимају кључне политичке позиције преко својих људи, а малверзације власти доводе народ у позицију да не може да учини ништа. Тако је од 2009. године у земљи регистровано осам хиљада демонстрација и штрајкова, а ништа није промењено.

- Држва се урушава у сваком по-

гледу, долази до пада образовања и здравства, а земљи недостаје 6.500 лекара и 20 хиљада медицинских сестара и болничара, па влада апсолутни хаос наорочито у тешко приступачним деловима замље. На основу свега изводи се закључак о губитку суверенитета, а кад држава одустаје од суверенитета следи пад социјалних давања и ликвидација социјалне заштићености, па у грчким болницама недостају и боце са кисеоником. Кад нема државе све је дозвољено иако су државни суверенитет и национални интегратитет разлог за постојање сваке државе – каже Филимонова стављајући акценат на кључно питање које се односи на статус Косова и Метохије. Једине легитимне институције у покрајини су оне које је по важећем Уставу формирала Република Србија. Институције које је формирала сепаратистичка власт немају легитимитет, па је недопустив било какав спољни диктат који тражи промену националне свести која је уз националну прошлост фундамент на коме се ствара будућ-

ност. Чињеница је да спољни фактор веома агресивно подржава стварање Велике Албаније, а војни споразум сепаратистичких власти Косова са овом земљом ствара могућност стационирања заједничких снага од 20 хиљада војника на граници са Србијом. Филимонова није у позицији да тврди шта би у том случају учинила Русија, али подсећа на речи председника Путина за кога је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација јединствен основ на коме се мора решавати косовско питање. И представник Русије у Савету безбедности Виталиј Чуркин је више пута поновио да косовско питање не може бити решено ван овог тела, јер би у сваком другом случају нарушило светски правни поредак. Све време трибине провејавала је идеја о погубности приступања Европској унији, а све напоре да се тај пут спречи учесници виде као нови Косовски бој, па у том контексту посматрају и новембарске локалне изборе на Косову и Метохији.

Ако успе бојкот на северу покрајине, и ако довољно људи у Србији буде свесно шта се дешава, па се супростави намерама власти да после 3. новембра власт на Косову и Метохији предају сепаратистима то ће, чуло се на трибини, сигурно бити најјачи потез у отпору окупацији Србије која траје. Неуспех косовских избора доводи у питање и имплементацију бриселског споразума о стабилизацији односа Београда и Приштине као услову за наставак европских интеграција које Двери виде као пут без повратка.

- Ако избори не успеју споразум не може да се спроведе, а то значи да нема ништа од евроинтеграција и да смо закорачили први корак у слободу као добар залог за борбу која следи. Бићемо много више инспирисани ако знамо да смо у истом реду са данашњим косовским витезовима који одолевају скоро целом свету у одбрани оног што је најсветије свима нама – општи је закључак који би могао да се изведе након промоције књиге „Име и слобода“. Т. Радовановић

51

6.10.2013.

МАГАЗИН

52

Настављена агонија Карате клуба „Слога“

СКАНДАЛ НА КРАЉЕВДАН?

- Управни одбор Карате клуба „Слога“ донео одлуку да врати Диплому заслужне организације. - Могућност да врати признање разматра и дугогодишњи репрезентативац Драгољуб Кочовић. - Отказ уговора о закупу само повод, а узрок много озбиљнији

К

раљево сваког 7. октобра обележава градску славу Краљевдан. То је повод да се сумирају резултати и награде они за које на основу предлога Комисије за признања Скупштина града процени да су заслужили једно од вредних признања, Октобарску награду или диплому заслужног грађанина и организације. Сутрашњи дан могао би бити један од ретких који ће челници Карате клуба „Слога“ искористити да градоначелнику и председнику Скупштине града врате Диплому заслужне организације коју су добили пре више година. Повод за то је незавидна ситуација у којој се клуб са дугогодишњом традицијом нашао након спора са

Општинском стамбеном агенцијом. Колико је најављено враћање значајног признања реалност, или још једна врста притиска на градске челнике да помогну у решавању спора, видеће се већ сутра. Седам дана пре одржавања свечане седнице Скупштине града на којој ће бити додељена признања овогодишњим добитницима председник клуба Милисав Кочовић наговештава и овакав сценарио. Након што је о спору са Општинском стамбеном агенцијом, која газдује спорним простором чији је закупац дуго година био Карате клуб „Слога“, упознао градске челнике и јавност ништа се значајније није догодило, па је Управни одбор клуба донео

одлуку о враћању високог признања. Одлука је уследила након што је одбијен Градском већу упућен допис са захтевом да се проблем простора за вежбање карате клуба уврсти у дневни ред последње седнице Скупштине града. Допис исте садржине упућен је свим политичким партијама у локалном парламенту уз уговор о закупу и захтев Управном одбору Општинске стамбене агенције. Интересе каратиста Слоге безуспешно су покушали да одбране одборници Покрета за Краљево, док је са скупштинске говорнице ставове Општинске стамбене агенције бранио шеф одборничке групе Уједињених региона Србије Јован Нешовић. Повод за Кочовићеву бурну реак-

53

6.10.2013.

МАГАЗИН

54

цију почетком ове недеље су нетачне информације које су се чуле на седници, а односе се на разлоге због којих је Карате клубу „Слога“ ускраћено гостопримство у просторијама које су до тада користили.

- Нешовић је рекао да ми то нисмо платили, што негирамо, и позвао се на неку судску одлуку да треба да се иселимо. То је ноторна лаж и неистина. Имамо пресуду од 8.6.2012. године, али само да се плате дуг и затезна камата што смо прихватили – каже Кочовић замерајући градским челницима што у међувремену нису учинили ништа како би им помогли да се врате у просторије које су користили док Општинска стамбена агенција није одлучила да у њих провали, замени браве и изда другом закупцу. Све то утицало је да Управни одбор клуба донесе радикалну одлуку о враћању Дипломе заслужне организације баш на дан када се она додељује другим добитницима. Незахвалну обавезу да то учини примио је на себе тешка срца Кочовић са образложењем да спортисти више не могу да чекају на решавање овог проблема. Градским челницима је почетком недеље упућен још један позив да преиспитају став према овом питању како би се избегла још једна у низу брука које потресају град, а везане су за хапшења поводом малверзација у вези са земљотресом који је у новембру 2010. године погодио Краљево. Почетак јесени је време када почиње нова такмичарска сезона, а чланови Карате клуба „Слога“ више, због метеоролошких прилика, нису у стању да тренинге одржавају на отвореном простору. У клубу верују да је проблем створен вештачки, а као повод за такво размишљање наводе бројне друге спортске клубове и организације које нису измириле сва дуговања, па ипак нико против њих није посегао за крајњом мером насилног избацивања на улицу.

- Ми тражимо само да нам се омогући да платимо, да нам се врате кључеви и да идемо даље. Не треба општина да покрива наше дугове, већ само да утиче на директора Општин-

ске стамбене агенције да испоштује оно што смо се договорили 2. и 8. августа. После овога ми ћемо на силу да се вратимо у наше просторије – одлучан је Кочовић. Спор између Карате клуба „Слога“ и Општинске стамбене агенције изнео је на светло дана и друге проблеме са којима се ових дана у Краљеву срећу спортисти. Кочовић указује на проблем учесника последњег појединачног првенства Србије у боксу које је могло да се претвори у инцидент због ускраћивања смештаја тамичарима у једном од краљевачких хотела. Инцидент је, каже, избегнут само захваљујући њему, а такмичење завршено на најбољи могући начин. И као што је помогао боксерима жели да помогне члановима клуба који је основао и у коме је наступао деценијама бранећи клупске и боје државног тима. Сутрашњи дан треба да донесе одговор и на још нека питања. Милисав Кочовић подсећа да би и његов брат Драгољуб могао да врати диплому којом га је за резултате у спорту наградио град Краљево.

- Двојица Кочовића су пронели славу града, Србије и Југославије кроз Европу и свет, па се питам да ли све ово треба Краљеву. Милутин Шошкић је рекао да су му од спорта остале само успомене и медаље. Тако је и мени. Све сам дао овом граду и земљи и није ми жао, јер да није било каратеа не бих могао до Врбе да одем, а захваљујући каратеу пропутовао сам читав свет. Клуб је за 45 година постигао значајне успехе и не могу неки људи тако да се опходе према њему – каже Кочовић. Овакво размишљање темељи на чињеници да највећи српски клубови Црвена Звезда и Партизан дугују много веће суме, па се нико према њима не опходи на начин као Општинска стамбена агенција према Карате клубу „Слога“. Разлози за такво понашање по Кочовићу су много дубљи. Уверен је да би неки политички фактори у граду, знајући за његов темперамент, желели да га испоровоцирају на понашање које би било довољан разлог да се покаже како није подобан за избор на

место директора Медицинске школе.

- Ја сам избројао до десет и нећу да наседнем на њихове провокације, јер сам мудрији и искуснији него што они мисле – каже Кочовић. Дуго су спортисти веровали да проблем могу да реше у локалној средини, па се нису обраћали вишим форумима. На одлуку да одустану од тужбе утицао је и заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић који је уверавао оштећену страну да ће проблем бити решен на задовољство свих. Састанку на коме је договорено враћање у старе просторије присуствовали су помоћник градоначелника за спорт и председник Спортског савеза Краљева. Ништа није могло да промени првобитну одлуку Општинске стамбене агенције о ускраћивању гостопримства краљевачким каратистима који сумњају да је измиривање трошкова закупа простора само повод, а да су разлози сасвим другачији. Елемената за сумњу има, а шта је од свега тачно биће познато после 8. октобра. Управни одбор Општинске стамбене агенције имао је разумевања за проблеме спортиста у смислу да је, иако то није уобичајено, дозволио Кочовићу могућност да чланове упозна са ставовима клуба по питању изнајмљивања простора. Стиче се утисак да образложење није било довољно убедљиво, јер је десетак дана касније потврђена првобитна одлука, а представник Карате клуба „Слога“ обавештен да је жалба одбијена. Уверен да је све што се дешавало ружно и да није требало да се догоди Кочовић указује да би ситуација могла додатно да се искомпликује кад за све буде сазнао овогодишњи добитник Дипломе заслужног грађанина Љубодраг Симоновић.

- Знам да може да се деси да ни он не прими признање кад буде чуо за ово. Знајући га какав је може да се деси да само устане и оде – упозорио је Кочовић. Колико су каратисти одлучни у ставу преме високом признању биће познато већ сутра до подне. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Милисав Кочовић

55

Сведочанство о НАТО агресији

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

МАГАЗИН

6.10.2013.

(24)

56

Среда, 12. мај 1999. Дан педесети

П

едесетог дана агресије звук авиона се зачуо већ у 1,10, а ускоро и дејство противваздушне одбране. Све се врло брзо завршило, али се у 2,25 поново чује толико познати звук, па по ко зна који пут силазимо у приземље. Опет сам заборавио батеријску лампу, па морам да се вратим да бих седећи на средини степеништа по нешто записао. Током нареднх десетак минута, повремено ми се чини да су авиони близу, а онда далеко, па немам никакву представу о томе одакле тачно допире звук авиона. Док деца спавају у приземљу, а ја записујем на половини степеништа које води до

дневне собе на спрату, чујем звук који долази са телевизора. Иако ми се у једном тренутку учинило да се споља више ништа не чује чини се да сам се преварио. Ипак се звук појачава, а на основу њега не могу да оценим локацију авиона који га производи. Питам се колико је звук уопште меродаван за одређивање авиона који лети брже од звука. У тренутку кад га чујем изнад главе вероватно је већ отишао далеко. Спава ми се, а из полусна ме у 2,36 буди јака детонација. Сат у трпезарији не показује тачно време вероватно због батерије која је потрошена. Поново се чује хук авиона, а потом још једна далека детонација, можда чак и из Чачка. Мувам се по кући у нади да ће се све брзо завршити, па ни патике нисам обуо. Кад се хук нагло појачао

принуђен сам да се обујем и стрчим низ степениште. Нисам ни пертле везао па ми сметају у ходу. Нисам сигуран да сам чуо још једну детонацију у даљини. Звук авиона је опет јачи, а очи се све шире отварају. Плаши ме тај све јачи хук авиона. Синоћ је било прелета преко неколико градова Србије али није било дејстава. Данас је 12. мај, а Арли би требало да се појави на суду због неодазивања на мобилизацијски позив. Пишем све брже, авиони су све ближи и чини ми се и нижи, па се питам шта ли толико траже. Морам да седнем на неко друго место, јер док сам шћућурен на степеништу, и пишем на коленима, рукопис ми је све нечиткији, па се питам хоћу ли моћи ово сутра да прочитам?

57

58

МАГАЗИН 6.10.2013.

Силазим у лабораторију у приземљу. Већ је 2,55. Прошло је пола сата од почетка. Је ли то можда и крај? Колико ли их има горе? Имају ли горива да лете толико? Је ли то иста група или стално долазе нови? Заспао сам у лабораторији кад се ситауција смирила. Вратили смо децу на спрат тек око 4 сата. Не знам када је престала опасност од напада из ваздуха, али бележим да је нова поново најављена у 8,02. Током ноћи, са 8 пројектила, гађан је Биљановац, а на мети авиона били су железнички мостови и већ скоро срушен стари мост преко Ибра на магистралном путу Краљево-Рашка. Са два пројектила гађано је и већ разорено складиште Беопетрола у Богутовцу. Вацлав Хавел тврди да би до решења кризе могло да дође за неколико дана, а изјаву заснива на резултатима разговора са Мадлен Олбрајт. У мировним снагама требало би да учествују Русија, Украјина и земље које су приступиле Партнерству за мир. Званичници Кине нису одговорили на захтев Клинтона и Олбрајтове да разговарају телефоном. Уједно тврде да ће блокирати свако решење у Уједињеним нацијама док траје агресија. За Америку је неприхватљиво било какво мировно решење које не подразумева повлачење југословенске војске са Космета, јер би то била победа Милошевића. Адвокати НАТО-а нису могли ваљаним аргументима да оспоре наводе у тужби, па покушавају да проналажењем формалних недостатака скрену ток расправе. Дванаести мај је и Међународни дан медицинских сестара, па је у Здравственом центру „Студеница“ одржана пригодна свечаност са које су медицинске сестре упутиле поруку свим сестрама света са апелом за мир. Свратио сам и до ТВ „Десетка“ у покушају да се договоримо о сарадњи и помоћи у прикупљању локалних информација за објављивање на веб сајту. Над градом се чује јак хук авиона, а мало затим и снажна детонација у даљини. Први пут чујем ин-

формацију да је на падинама Гоча синоћ тражен пилот обореног агресорског авиона. Видела су се, кажу, светла са хеликоптера који су претраживали терен. Је ли онолико хукање у току ноћи била подршка тимовима за спасавање пилота? Чујем и да се хеликоптери који спашавају оборене пилоте више не гађају. Све време, на путу кући, чујем хук авиона, а око 13,30 и енергично дејство противваздушне одбране, па су авиони убрзо нестали. Прича се да је током ноћи над Краљевом било педесетак авиона. И „Десетка“ је дислоцирала студио и технику на сигурније место. Лепо време је измамило на улице мноштво, првенствено младог, света, кафићи навелико раде, столице су већ изнесене на улицу, а стање је, на први поглед, као и сваке друге године у ово време. Људи седе и не обраћају много пажњу на то што су изнад њих авиони, па само по неко погледа у правцу неба. Са четири пројектила ракетирано је шире подручје Лађеваца, Лесковац, Приштина, Косовска Митровица, брдо Кутловац код Старог Трга... Русија ће се повући из мировних процеса ако НАТО буде и даље игнорисао њене предлоге. Тачна је и информација да је смењен Примаков, а Русија потврђује да се неће задовољити улогом техничког писмоноше, па мора адекватно да реагује. Председник Борис Јељцин ће се данас путем телевизије обратити нацији. И док захтеви НАТО остају непромењени у руску и америчку делегацију укључени су и војни представници. Игор Иванов потврђује да је Русија забринута изјавама НАТО-а да ће се напади наставити, а вечерас у Москву долази Жак Ширак. Опасност од ваздушних напада прошла је у 14,55. Током поподнева здравствено стање моје мајке се нагло погоршало. После инфузије коју је примила по препоруци неуролога имам утисак да јој је још горе. Не знам је ли то реакција на инфузију, или можда нешто што је кренуло раније, а сада доживљава кулминацију. Ако је ово друго, инфузија је

дошла у право време. Пакао почиње мало касније кад полако губи моћ говора, па немам више комуникацију са њом. Језик је толико задебљао да не може да се помера и док се гледамо нисам сигуран да ме препознаје. Ипак, примећујем да реагује на светлост, на звук, на додир, на покрет, али не може ништа да каже. Очи су јој бистрије него дан раније, па на први поглед и не изгледа тако лоше. Из Београда су ми јавили да су послали наручени материјал за рад. У стању опште конфузије потпуно сам заборавио да одем на станицу и сачекам аутобус, па започињем потрагу. Аутобуси су у последње време преузели улогу поште. Њима се шаљу пакети, писма, новац, документа, лекови... На основу регистрације возила сазнајем да је пошиљка послата аутобусом из Врњачке Бање. Телефонске везе су грозне. Телефон звони на Аутобуској станици у Врњачкој Бањи, али се нико не јавља. Ипак, успевам некако да добијем гаражу „Аутопревоза“ баш у тренутку када долази возач који је довезао поменути аутобус из Београда. Обећао је да ће јавити кад пође следећи пут за Београд како би ми донео тражени материјал. Ситуација у свету се компликује, и док све стране терају своје само нама бомбе падају на главу. Ни на шта више не можемо да утичемо, па чекамо и надамо се да неће баш нас задесити најгоре. Дошли су Мишић и Филиповић да се играју са Милицом и Владом. Нешто касније дошао је и Дејан да врати децу кући. Однекуд се створио и Бережнов. Каже да је члан Извршног одбора Друштва српско руског пријатељства „Петар Велики“ у Краљеву које је добило писмо од братског из Бјелгорода са информацијама да су ракетни системи С300 већ застарели и да ће Руси, наводно, послати новије. Дејан је пун података о карактеристикама ракета и авиона. Бережнов ми никада није био поуздан извор података. У 21,20 сирене поново најављују једну неизвесну ноћ.

- наставиће се Т. Радовановић

59

6.10.2013.

МАГАЗИН

60

Владета Станојевић

Краљевачка медијска сцена: Владета Станојевић (2)

ПОСЛЕДЊИ МОХИКАНАЦ - У медијима више нема новинара овенчаних наградама и високим признањима само због тога што имају став и нису спремни ни на какве компромисе по питању онога што су написали. - Нису спремни да се додворавају различитим политичким странкама, па су због тога остали без посла. – У Краљеву само пет до шест стотина старијих читалаца једном недељно рефлексно купује локални лист

Т

ранзиција у свим областима рада захтевала је промену власничке структуре и у медијима. Како је ситуација у њима бивала све тежа највећи број запослених очекивао је ако не брзи опоравак онда бар заустављање суноврата пред којима су се нашли медији у Србији, са њима и краљевачки. У првој години примене закон је предвидео промену власничке структуре само у писаним медијима, па су се оне медијске куће које су поред осталих имале и овај нашле у дилеми у тренутку када је из ресорног министарства тражено изјашњавање по питању модела приватизације. „Чачански глас“ се већ издвојио из заједничке фирме и био бар два корака испред „Ибарских новости“ у којима је и даље било опречних мишљења. У

дилеми је била и локална управа као оснивач, али су њени челници под притиском менаџмента „Ибарских новости“ коначно пристали да се истоимени лист издвоји из предузећа, а потом приватизује. Општинска управа пристала је да и даље финансира радио и телевизију. Читав процес одвијао се под контролом председника општине др Радослава Јовића, а све потребне одлуке општинских органа донете до краја октобра 2008. године. И када се учинило да све иде својим током председник општине је у децембру поднео оставку и оставио слободан простор политичким субјектима са раличитим интересима да утичу на Управни одбор предузећа који је поништио одлуку о раздвајању. Пресудну улогу у читавом процесу

61

62

МАГАЗИН 6.10.2013.

имали су старији радници који су се бојали да би само они били жртве транзиције. Разлог више за такво понашање било је убеђење да су баш они најзаслужнији за стварање и радија и телевизије.

- Ја сам заговарао издвајање, а у марту следеће године од министарства добијемо допис да цела фирма иде у приватизацију, јер се нисмо раздвојили Локална власт је била заинтересована да се укључи у читав процес, а четири врло јаке краљевачке фирме биле заинтересоване да учествују на тендеру за куповину „Ибарских новости“. Кренули смо у Београд и на улазу у град, далеко од просторије у којој се одржава аукција, сазнали да су „Ибарске новости“ скинуте са тендера тог дана. Остала је само телевизија из Врњачке бање коју купује Остоја Тегелтија за два милиона евра и не знајући колико је лицитирао. Кад је изашао из сале дао је изјаву да је излицитирао само 200 хиљада, а само неколико

дана касније одустао од куповине – објашњава Станојевић. Након двадесетак дана заказана је нова аукција, а краљевачке фирме формирале конзорцијум са озбиљном намером да купе „Ибарске новости“ чији је дуг већ премашио 70 милина динара. Знали су да након куповине неће моћи да рачунају на 35 милиона од локалне управе, па у односу на то правили калкулације и одредили границу до које могу да иду на лицитацији. Интерес да купи „Ибарске новости“ исказао је и Остоја Тегелтија и, како каже наш саговорник, лицитирао до бесвести све док разочарани Краљевчани нису одустали од даљег надметања. Радост због промене власничке структуре, од које се очекивала стабилизација стања у колективу, врло брзо је помућена сазнањем да је фирма новог власника остваривала мањи промет од само једног дела „Ибарских новости“, овог пута истоименог листа. И ма колико да су запослени очеки-

вали да ће нови власник свежим капиталом да постави фирму на стабилне ноге чини се да је он размишљао на сличан начи, али у супротном смеру, да приходом нове фирме стабилизује своју. Анализа финансијског пословања показала је да су „Ибарске новости“ годишње остваривале приход од девет милиона динара, а фирма за пружање књиговодствених услуга Остоје Тегелтије само седам. У то време је само локални лист остваривао довољно да покрива трошкове пословања и зарада свих радника који су у њему радили. Неколико година уназад вођено је раздвојено књиговодство за сваки од три медија у оквиру предузећа „Ибарске новости“ тако да се у сваком тренутку имала јасна слика о финансијској снази сваког од њих. То је био и добар основ при доношењу првобитне одлуке о раздвајању кад је тачно дефинисано који су то људи и средства која припадају листу након издвајања. Телевизија је као специфичан медиј

63

6.10.2013.

МАГАЗИН

64

трошила највише и то је било свима јасно, а питање које се и данас често помиње је да ли је требало баш толико. И док су запослени у „Ибарским новостима“ очекивали нов менаџмент састављен од искусних људи који ће новим идејама, организацијом и нешто свежег новца, на основу искустава земаља које су већ прошле транзицију, покренути предузеће нови власник је имао друге идеје.

- Ми из Радио Краљева знали смо нешто мало о телевизији и очекивали људе који ће да развијају регионалну телевизију. Уследило је обећање да ће све да буде у реду, а примања нормална. Чим је нови власник видео први фонд плата реда величина пет милиона за 110 људи одлучио је за Нову годину да отпусти десет колико је дозвољавао закон. Општина више није имала обавезу

да финансира, наше зараде нису могле да покрију ни плате, па су почеле позајмице, али по закону. Иако је Тегелтија био власник „Аутопревоза“ из

Врњачке Бање није могао да позајмљује паре без менице и уговора. Пребацио је новац за две три плате, а кад је видео да то не иде дигао је руке

После демократских промена новинари су били врло благонаклони и пар година нису упутили ни једну једну критичку реч на рачун власти. Кад је то време прошло показало се да су у свим негативним аспектима превазишли учитеље из претходних власти против којих су се борили. Критика власти довела је до губитка економске самосталности, а медији су потпали под много већи утицај оних који дају паре него што је то било у време комуниста

– каже Станојевић. Кад је постало јасно да пара са стране нема, да нови власник неће из свог џепа да финансира фирму, а да се дугови само увећавају, новинари који су пратили привредна кретања, и први схватили шта се дешава, предложили су да се оно мало пара подели и исплате само минималне зараде. Након што се са тим нису сложили синдикати већ од јесени су почеле да се појављују све веће пукотине у систему. Било је све мање посла, самим тим и зараде, све док после пет или шест плата није престала исплата. Обавеза новог власника била је да излицитирани износ уплати у шест једнаких рата. Након што је приспео рок за исплату друге одустао је, а Агенција за приватизацију поништила првобитни уговор и предузеће вратила у државно власништво, а даљу судбину

препустила у руке заштитника капитала. Доспевају за исплату обавезе према „Аутопревозу“, приходи нису довољни да покрију све трошкове, а највећи део обавезе око обезбеђивања средстава на себе, по сопственом признању, преузима Станојевић. Користећи познанство са помоћником министра културе задуженог за информисање покушава да обезбеди бар део средстава и амортизује нарастајуће незадовољство запослених. Али ни кеса Министарства није без дна, сваки динар треба оправдати, а за то је потребан довољно убедљив пројекат менаџмента „Ибарских новости“ који не успева да смисли ништа довољно озбиљно као основу за добијање финансијске помоћи. Ситуацију још тежом чини појава различитих интересних група, приватних и партијских, чији интерес није био

спашавање „Ибарских новости“, тим пре што се појављују нове приватне телевизије које чекају да заузму место на све ужем тржишту. И радници покушаваја да извуку колико се у датој ситуацији може, па се за одлазак уз социјални програм пријављује чак тридесет запослених од којих су 22 са факултетом.

- Нико не каже ко ће да ради ако оду људи са факултетом и искусни новинари који су били ослонац фирме. Правимо програм и констатујемо да можемо да наставимо рад ако нам општина уместо 12 милиона за социјални програм половине пријављених уплати шест милиона у наредних 6 месеци да би могли да намиримо повериоце и поделимо минималце. Испоставило се да до краја године само за разне порезе треба платити више од 20 милиона динара, а да оп-

65

6.10.2013.

МАГАЗИН

66

штински и републички буџет нису у координацији, па је и ова идеја пропала. Да су нам дали тих 6 милиона ми би остали живи, а када погледам са ове дистанце можда смо и ми били претерано заинтересовани да спашавамо предузеће које смо основали – каже Станојевић. Основни мотив за продужење агоније била је идеја да се током наредних годину или две људима обезбеди довољно простора да нађу нови посао. У ситуацији која је кулминирала током лета 2009. године није било пара ни за штампање новина које ће коначно престати да излазе у другој половини августа. Тридесет људи је већ напустило предузеће, а остали чекали крај године и стечај након кога су се, на истеку шесте деценије постојања, сви

запослени нашли на евиденцији Националне службе за запошљавање. Ни међу странкама са политичке сцене није било превише жеље да се помогне, а слух за то нису показали ни најодговорнији људи. У сећању је и данас бледа слика расправе о судбини предузећа када је градоначелник Љубиша Симовић добио потврду о 12 милиона динара за социјални програм да би се отпустило 30 људи. Шест недостајућих није пронађено и предузеће је окончало живот у стечају. И као што нико запослене није питао да ли желе приватизацију, није их питао ни када је покренут стечај. Време ће показати да градови који нису кренули путем Краљева и данас имају медијске куће при локалним самоуправама. То је основ за размишљање да би Телевизија Краљево у друштвеном власништву могла

да опстане следећих пет година што би било довољно да највећи број запослених, а било их је више него што је потребно, пронађе себе у неком другом послу.

- Да су издвојене „Ибарске новости“ као новине сигурно би и даље издржавале десет људи без обзира на све кризе. Ми смо првих година највећи део прихода остваривали од грађанства, умрлица и малих огласа, а кад смо прешли на колор појавили су се комитенти који су плаћали колор рекламу. Лепо се видело да почиње да опада приход од грађанства, а да рапидно расте од фирми које су давале огласе, конкурсе, рекламе и флајере које смо убацивали. Ситна пара која је долазила из Београда преко великих рекламних агенција чинила је 90 посто наших прихода – каже Станојевић.

Поразнија од економске је ауторска криза у краљевачким медијима која је новинарство довела у ситуацију да готово и не постоји. У медијским кућама готово да нема старијих новинара који су, под различитим условима одлазили препуштајући место онима о чијим професионалним вредностима Станојевић не жели да се изјашњава. У медијима више нема новинара овенчаних наградама и високим признањима само због тога што имају став и нису спремни ни на какве компромисе по питању онога што су написали. Уз то нису спремни да се додворавају различитим политичким странкама. Због тога су и остали без посла.

- Вратио сам се да помогнем младим колегама иако у Краљеву ништа од новинарства не делује као кад су „Ибарске новости“ покретале лавине по граду и многе акције, добиле Окто-

барску награду као највећу за издаваштво. Из ове перспективе сасвим је свеједно да ли си нешто написао, да ли ће то неко да прочита, или неће, и нико се не узбуђује због тога. Са аспекта новинарства највећа грешка је што нема истраживања које ће да каже да се не ради добро. Млади људи не могу да нађу на интернету све шта се догађа у Краљеву, мора да се оде, пита, изгуби време, то нико не плаћа, а све што урадиш прође тотално незапажено. После демократских промена почели су свашта да раде, ми смо били врло благонаклони и нисмо ни једну критичку реч упутили пар година пуштајући их да се снађу јер још нису били на власти. Кад је то време прошло видели смо да су у свим негативним аспектима превазишли учитеље из претходних власти против којих су се

борили. Кад смо хтели да их критикујемо изгубили смо економску самосталност. Отишли смо код приватника који нису имали паре и опет дошли да се молимо општинском буџету и онда је почело, потпали смо под много већи утицај свих који дају паре него што смо били у време комуниста – каже Станојевић. Чињеница да људи све мање читају није специфичност Краљева, али сигурно јесте она која потврђује постојање само пет или шест стотина старијих читалаца који рефлексно једном недељно купују локални лист. Дугогодишње присуство у писаном новинарству даје за право Станојевићу да трагичним сматра претећу могућност нестанка јединог писаног медија у граду што, чини се, мало ко схвата. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 6.10.2013.

Прва недеља октобра

69

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

6.10.2013.

ЗНАТНО МИРНИЈЕ У САОБРАЋАЈУ

70

рада инспектора криминалистичке полиције у откривању оних који су и у претходној недељи остали непознати. У области јавног реда и мира бележи се знатно смиривање, јер је уместо претходих 33 евидентирано десет прекршаја мање. Тако ће у аналима Полицијске управе бити забележено само 12 туча и 11 осталих прекршаја. У области безбедности саобраћаја евидентирано је девет саобраћајних незгода од којих седам са повређеним лицима и две само са материјалном штетом. Повреде код једне особе окарактерисане су као теже, док су код осталих осам лакше природе. И укупно процењена материјална штета је знатно мања него пре само седам дана, а износи 270 хиљада динара. На основу параметара из области безбед-

ности саобраћаја може се закључивати о тренду који даје оптимизам тим пре што је број евидентираних прекршаја смањен за више од стотину. Није познато да ли су возачи били мање нервозни, или припадници саобраћајне полиције мање активни, тек на место прошлонедељних 247 уписана су тек 142 прекршаја. Краљевачки ватрогасци су прошле недеље обележили два јубилеја, дан кад су њихове колеге 1941. године превариле немачку блокаду и отишли у партизане, и осамдесету годишњицу од почетка организованог гашења пожара на овим просторима. Више од прославе јубилеја радује чињеница да током читаве недеље нису интервенисали у гашењу ни једног пожара. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

У

тренутку када је број евидентираних кривичних дела пре две недеље почео да пада седмични статистички преглед стања јавне безебдности на подручју града Краљева за период од 23. до 29 септембра сведочи о поновном благом порасту. Број кривичних дела је за недељу дана са 24 повећан на 29 од којих су три сврстана у област привредног, а преосталих 26 област општег криминала. Инспектори криминалистичке полиције не могу да се похвале великим успехом у откривању починилаца, јер им је познато само седам имена оних који су се одлучили на вршење кривичних дела. Седмични статистички преглед не даје информацију о откривању починилаца у ранијим периодима, па се не може закључивати ни о успешности

71

6.10.2013.

МАГАЗИН

72

Миодраг Милић са боксерима

СКРОМНИ РЕЗУЛТАТИ КРАЉЕВЧАНА - Две бронзане медаље краљевачких боксера не одражавају право стање квалитета. - Петорица најбољих српских боксера припремају се у Краљеву за предстојеће светско првенство

Фото: М. Радовановић

На појединачном првенству Србијеу боксу

73

МАГАЗИН

6.10.2013.

Г

74

одинама је Краљево важило за град бокса, а мечеви локалног клуба „Металац“ привлачили су у халу спортова сваке друге недеље хиљаде љубитеља племените вештине. Онда је, као и у многим другим областима, дошло до стагнације, престало да постоји лигашко такмичење, па се бокс у Србији свео на повремене турнире на којима „Металац“ наступа само са неколицином такмичара. Појединачно првенство Србије одржано у Краљеву крајем прошлог месеца требало је да покаже ко су најбољи боксери у појединим категоријама пред Светско првенство, али и да у халу поред Ибра врати што већи број посетилаца. Организатор такмичења био је Боксерски савез Србије, а краљевачки „Металац“ клуб који је пружио неопходне техничке услуге да посетиоци, који су предност над рибљом чорбом и пасуљом дали боксу, уживају у квалитетним борбама. Колико је ситуација у спорту тешка све-

дочи податак да су организатори једва успели да саставе крај са крајем и организују такмичење на нивоу какво доликује олимпијском спорту. Шеф стручног штаба рерпрезентације Србије у боксу и тренер „Металца“ Миодраг Милић сведочи да је од седамдесетак регистрованих клубова у Србији на овогодишњем такмичењу учествовало тек нешто више од половине са 54 такмичара у свим категоријама. Како се чланови боксерске репрезентације налазе у завршној фази припрема за надметање најбољих светских боксера логично је да су баш они показали и најбоље резултате. Зато не крије задовољство формом такмичара и квалитетом приказаних борби. Сенку на позитиван утисак баца скроман учинак домаћих такмичара, а само две бронзане медаље које не одражавају на прави начин квалитет краљевачких боксера, у првом реду двоструког првака Србије Милоша Балтића који се најсјајнијим одличјем

окитио 2011. године у Лозници и прошле године у Смедеревској Паланци. И мада то није уобичајено сву кривицу за скроман учинак краљевачких боксера Милић преузима на себе.

- Прво је речено да ће првенство бити између 12 и 14. септембра. Ја сам правио план и програм припрема за Светско првенство и нормално је било да после државног имамо месец дана за санирање евентуалних повреда, одмор и дизање форме коју је тешко држати на високом нивоу толико дуго. Врхунска форма се темпира за три четири дана пред наступ и иде на такмичење. Мислио сам да ће после 14. имати недељу дана одмора и три недеље за подизање форме – каже Милић. Кад је државно првенство одложено за две недеље поремећене су припреме боксера који су наставили тренинге у јаком ритму па се на краљевачком рингу појавили претренирани што је за спортисту овог типа

погубније него да нису били довољно утренирани. Боксерски стручњак објашњава да недовољно утрениран боксер оно што недостаје до победе може да надокнади свежином кроз један до два меча док не достигне жељени ниво форме. Сплет неповољних околности довео је двоструког сениорског шампиона државе, учесника Европског првенства одржаног пре три месеца и јединог српског боксера који је боксовао финалне мечеве на последња два такмичења за „Златну рукавицу“ Милоша Балтића у позицију да се задовољи бронзаном медаљом. Порази у боксу не представљају трагедију, а на краљевачког боксера у најнегативнијем смислу одразила се чињеница да је изгубио меч од јуниорског првака који је објективно много слабији од њега. Значајнија од пораза је чињеница да је у оваквој ситуацији изгубио самопоуздање пред важне мечеве на светском првенству са Русима, Украјинцима, Мађарима, Кубанцима и другим боксерима. Колико је

психолошка стабилност важна пред велика такмичења најбоље зна управо Миодраг Милић који је и сам током дугогодишње каријере био у сличној позицији. Посебан проблем представља чињеница да је до почетка надметања најбољих светских боксера остало врло мало времена за учвршћивање поверења младог човека у споствене вредности. А тих вредности има. Пех је доживео и други краљевачки боскер Стефан Караџић према коме је жреб био немилосрдан кад је одлучио да укрсти рукавице са најбољим српским боксером у последњих неколико година. Његов противник Бранимир Станковић боксује за италијански „Долче Габана“, а ове године је проглашен за најбољег боскера Светске боксерске лиге. Ове године је победио олимпијског вицешампиона из Лондона Џо Невила, а пре месец дана светског првака из Азербејџана и олимпијског вицешампиона из Лондона Украјинца Дениса Беренчука. Караџић има тек седамнаест година и иза

себе нема ни једно важно такмичење, боксује са специјалном лекарском дозволом, а ово му је први пораз после 23 узастопне победе у исто толико мечева до сада. Много више среће није имао ни трећи краљевачки боксер Милош Аксентијевић. У последњој секунди меча против Лесковчанина Станковића задобио је ударац главом и озбиљну повреду због које, и поред победе, није могао да настави такмичење, па је морао да се задовољи бронзаном медаљом. Иако је приказан добар бокс није могла у значајнијој мери да се поправи изглед суморне слике овог бокса у Србији. Разлози томе су бројни, а поред оних финансијске природе леже у чињеници да се на светским такмичењима појављује све већи број земаља са квалитетним такмичарима.

- Били смо свестка сила у боксу. Били смо велика држава која је одвајала велика средства за развој бокса. Важније од чињенице да смо се рас-

75

6.10.2013.

МАГАЗИН

76

пали на шест држава је распад Совјетског савеза. Некад смо имали једног Руса који може да падне као противник, а сад имамо петнаест који долазе из Украјине, Казахстана, Узбекистана и других бивших држава Совјетског Савеза у којима је бокс национални спорт. Некада је на светском првенству учествовало тридесет до четрдесет држава, а на последњем у Азербејџану прошле године било их је 133. У тој конкуренцији ми смо били 18. држава на свету што је изванредан резултат, али недовољно јер немамо медаљу која покрива све – објашњава Милић. Да би се дошло до толико жељене медаље мало више пажње очекује се

од државе, али и локалних самоуправа. Милош Балтић као олимпијски стипендиста, на кога се полажу велике наде на предстојећој Олимпијади у Бразилу, учесник европског првенства који се спрема за надметање најбољих светских боксера не може да буде спортиста Краљева, иако иза њега стоје резултати какве нико од спортиста из локалних клубова није, каже Милић, остварио у последњих пет деценија. Боксерски стручњаци једнодушни су у оцени да је краљевачка публика била у ситуацији да током три дана такмичења види добар бокс и исправно реагује на сваку одлуку судија

које нису донеле ни једну погрешну одлуку. Љубитељи бокса су изгубили навику да долазе на мечеве, а посета би, верује Милић, била боља кад би мечеви били чешћи. Шеф стручног штаба српског националног тима оцењује да су победили они који су били најспремнији док је другима пружена прилика да се сами увере колико вреде. Најбољи боксер овогодишњег појединачног првенства Србије је тешкаш из Смедеревске Паланке Милутин Станковић, петопласирани са последњег првенства Европе након пораза од Руса Омарова са само три поена разлике.

Четири године је био боксер краљевачког „Металца“, боксовао за Казахстан, а тренутно наступа за „Мексичке ратнике“ из Мексика у професионалној лиги. Титулу најбољег техничара понео је боксер лаке категорије Бранимир Станковић из Шапца, петопласирани са последњег светског првенства после пораза од двоструког светског првака, европског првака и олимпијског победника Украјинца Васила Ломаченка. Најбољи домаћи боксер је Стефан Караџић који је боксовао одличан меч против Бранимира Станковића. Након завршеног првенства Србије пет репрезентативаца настављају при-

преме у Краљеву у просторијама „Металца“. Физички су спремни, имају снагу и издржљивост, па Милић верује да ће до почетка шампионата света успети да достигну потребан ниво који води до добрих резултата.

- Милош Балтић наступа у категорији до 52 килограма. Уз све проблеме које има силом прилика сам га на овогодишњем првенству државе гурнуо у категорију више. У његовој категорији није било противника, јер сви од њега беже. За категорију до 64 килограма припремају се Бранимир Станковић и Иван Поповић који ће у међусобном окршају одлучити ко ће на првенству света представљати Србију. Олимпијац

Александар Дреновак ће наступити у категорији до 74 килограма, а у супертешкој Милутин Станковић – каже Милић. За српски бокс био би велики успех да неко од боксера доспе до полуфинала и борбе за медаље. То би било изузетно важно, јер се тако стиче статус боксера међународног значаја и доспева на буџет Олимпијског комитета који обезбеђује право на спаринг партнера и тренера. До полуфинала предстоји тежак пут, јер мора да победи бар једног од десет носиоца група, а то су десет најбољих боксера на свету. Т. Радовановић

77

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs