MagazIN 66

МАГАЗИН Година I * Број 66 *25. август 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

2

МАГАЗИН 25.8.2013.

3

4

МАГАЗИН 25.8.2013.

5

Контрадикторни ставови о локалним изборима на Косову и Метохији

МАГАЗИН

25.8.2013.

НЕМА ИЗБОРА СА ГРБОМ КОСОВА

6

- Влада Србије највероватније неће позвати Србе да изађу на локалне изборе ако на листићима буде грб Косова. - Функционери на Косову и Метохији које именује Влада Србије не могу да заступају ту Владу, а да спроводе неку другу политику. - Држава није толико немоћна и невешта да дозволи да се неко коцка са њом. - Недоумице око јединствене српске листе

7

25.8.2013.

МАГАЗИН

8

П

рошла су четири месеца од постизања споразума о стабилизацији односа Београда и Приштине, а имплементација је и даље траљава јер свака страна споразум тумачи на свој начин. Како се приближава новембар, када треба да се одрже локални избори на целој територији Косова и Метохије, из Београда и Приштине стижу различите информације о условима под којима ће на њих изаћи Срби. И док приштински званичници упорно понављају да ће се избори одвијати према уставу самопрокламоване државе, што подразумева да ће на гласачким листићима бити одговарајући атрибути који је потврђују, коначно је и премијер Србије отворено рекао да Влада Србије највероватније неће позвати Србе да изађу на локалне изборе ако на листићима буде грб Косова. То ће поновити у уто-

рак у Бриселу на састанку са Хашимом Тачијем и шефицом европске дипломатије од којих се очекује да гарантују да на гласачким листићима неће бити грб Косова, јер је то једини начин да избори буду статусно неутрални. Још средином минуле недеље Дачић је затражио помоћ САД, Немачке, Француске, Италије и Велике Британије, а њиховим амбасадорима поновио захтеве Србије да Европа предузме озбиљне мере како би се очувала статусна неутралност договора из Брисела. Амбасадорима је предочено да лого Косова на гласачким листићима више личи на „шибицарски трик“ него статусну неутралност, а док Приштина на мала врата покушава да подмеће неки детаљи који живот значи, нико не може да се игра са Србијом у којој се одвијају озбиљни друштвени и политички процеси.

Шеф Централне изборне комисије Косова Валдете Дака тврди да питање гласачких листића за локалне изборе није било на дневном реду сусрета у Бриселу, али да је било покушаја да се оно отвори, а као судија Врховног суда приштинским новинарима је енергично потврдила да нема дискусије о гласачким листићима. Док Косово улази у важну фазу процеса избора, Централна изборна комисија се суочава са унутрашњим проблемима, а неки њени чланови тврде да Дака покушава да елиминише гласове оних који упорно траже објашњење о њеном учешћу у политичким преговорима у Бриселу. Приштински дневник „Коха диторе“, позивајући се на поједине чланове изборне комисије, наводи да су недавни потези председнице Централне изборне комисије припрема терена за уступке Србији,

посебно када је реч о дизајну гласачких листића. И док из Централне изборне комисије Косова поручују да никаквих пре-

говора о уклањању симбола нема, нити ће се о томе расправљати са званичницима Србије, Србија ће ово питање следеће недеље покренути на

седници Савета безбедности заказаној за 29. август, а од генералног секретара Бан Ки Муна затражити да мисија Унмика контролише и надзире изборе.

РЕГИСТРАЦИЈА БИРАЧА

Након егзодуса са Косова и Метохије у пролеће 1999. године велики број становника јужне покрајине потражио је спас у Краљеву. И док је некима Краљево била само успутна станица други су овде остали заувек. Број интерно расељених лица никада није тачно утврђен, па се баратало цифрама од неколико хиљада до неколико десетина хиљада. Предстојећи локални избори на Косову и Метохији, који су заказани за 3. новембар, на целој територији покрајине, требало би први пут после 1999. године да у демократској процедури обезбеде услове за изјашњавање о поверењу за вршење најодговорнијих функција на локалном нивоу. У том циљу је на територији целе Србије

почела регистрација потенцијалних бирача, а у Краљеву се обавља у холу Клуба одборника Слупштине града. Повереништво за избеглице је ових дана упутило позив свим пунолетним грађанима рођеним на територији Косова и Метохије да се региструју, а онима који су то већ учинили да у Одељењу за друштвене делатности Градске управе провере да ли су уписани подаци тачни. Да се не би стварале непотребне гужве омогућено је једном члану домаћинства да за све чланове породице достави на увид документ који их повезује са Косовом и Метохијом. У ту сврху може да послужи лична карта, пасош, возачка дозвола или легитимација расељеног лица.

9

МАГАЗИН

25.8.2013.

Бројне недоумице везане су и за начин изласка на изборе, јер се Лидер грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливер Ивановић и даље противи заједичкој српској листи. Формирање заједничке листе је погрешно у срединама као што су општине на северу покрајине, али и Грачаници и Штрпцу. Оне немају никаквог смисла у случајевима када се ради о апсолутној већини, јер без обзира на расипање гласова није могуће да ће Албанац бити председник општине. Заједничка српска листа има смисла у општинама Исток, Клина, Сува Река, где Срби чине знатан број, али недовољан, јер уз дисперзију гласова можда не освоје ни један једини мандат. Приштински званичници не пропуштају ни једну прилику у дипломатским разговорима да истакну важност предстојећих избора и понове позив

10

свим грађанима, посебно Србима са севера покрајине, да искористе демократску могућност учешћа на локалним изборима. То је још једном потврдила Едита Тахири уз потврду да су косовске власти решене да изборе организују на најбољи могући начин, у складу са Уставом и законима. Косовске власти и Организација за европску безбедност и сарадњу проверавају бирачке спискове из Србије који се односе на четири општине севера Косова, а у Приштини тврде да ће, уколико не одговарају стварном стању, бити враћени у Београд, јер би већи број бирача од реалног могао довести до резултата који не одражавају стварну демографску ситуацију. Забринутост и страх да би опструкција Приштине могла да спречи реализацију онога што су у Бриселу договорила два премијера изразио је и саветник председника Србије Марко

Ђурић у разговору са директором за јужну и централну Европу Стејт департмента Џонатаном Муром. У саопштењу председникове Службе за сарадњу са медијима, Ђурић је изразио чврсто уверење да ће Сједињене Америчке Државе, Европска унија и представници међународне заједнице, а првенствено ОЕБС, укључени у организацију локалних избора, бити гаранти фер и коректног изборног процеса. Са друге стране лидер Демократске странке Србије др Војислав Коштуница подржава одлуку Срба са севера Косова и Метохије да не учествују на локалним изборима, указујући да је она у складу са Уставом Србије. У исто време потврђује да ништа од онога што је Влада урадила по питању Косова није у складу са уставом. Коштуница подсећа да косовски Срби с правом постављају питање да ли имају

право да изађу на изборе непризнате државе по законима те државе у којој се примењује Ахтисаријев план који су одбациле и Скупштина и Влада Србије. Минула недеља отпочела је састанком у Председништву Србије коме су, поред председника Томислава Николића, премијера Ивице Дачића и директора Канцеларије за Косово и Метохију Александра Вулина, присуствовали и представници 25 општина и четири округа јужно од Ибра. На састанку се разговарало о свим детаљима и изазовима са којима би Срби могли да се сретну на предстојећим локалним изборима, као што је контрола тока гласања, бирачки спискови или кратки рокови. Саветник председника Србије је потврдио да ће сви капацитети државе и народа бити стављени у функцију, како би Срби могли за себе да обезбеде власт у општинама у којима чине већину. Оп-

штине које ће бити формиране на основу резултата избора неће бити општине независне државе Косово, него српске општине преко којих ће представници народа на потпуно међународно признат и легитиман начин остваривати права. Интерес свих Срба са Косова је да учествују на локалним изборима јер ће, у супротном, Заједницу српских општина, први међународно признати српски ентитет на Косову, чинити неки други Срби, који су већ ушли у Владу Хашима Тачија, или чак и Албанци. Влада Косова је немоћна да предузме мере против Србије, која је, како пишу дневници у Приштини, прекршила бриселски споразум оснивањем привремених тела у Приштини и другим косовским општинама. Влада очекује да ће Европска унија, као гарант споразума, покренути мере против незаконитих радњи које је

предузела Србија. И представници цивилног друштва склони су тврдњама да Србија доказује да није одустала од паралелних структура и да ће оне само променити облик и име. Следећи састанак премијера Тачија и Дачића у Бриселу има за циљ убрзање спровођења споразума за нормализацију односа између Косова и Србије, jeр су обе стране сагласне да би требало да се убрза ритам ка потпуном спровођењу споразума за нормализацију односа. У исто време „Епока е Ре“ преноси ставове председнице Косова Атифете Јахјаге да се неке од тачака споразума успешно реализују, и лидерa Демократског савеза Косова Иса Мустафe који изражава скептицизам у погледу његовог спровођења. Скептицизам је подстакнут сумњом да Србија има вољу да спроведе споразум постигнут за преговарчким столом. Т. Радовановић

11

Демократска странка озбиљна опозиција

ПОЈЕДИНАЧНИ ИСПРЕД ЗАЈЕДНИЧКИХ ИНТЕРЕСА

МАГАЗИН

25.8.2013.

- Демократска странка се одувек принципијелно залагала за евопску и модерну Србију, демократско друштво и јаке институције. - Реално могућа економска политика, а уз приватно јавно партнерство, треба да подржи локалне привреднике у настојању да прошире производне капацитете. - У јавним предузећима се није довољно плански радило, претерало се са кредитима, запошљавањима, огромним фиксним трошковима

12

И

власт и опозиција упорно покушавају да покажу да у различитим форумима заступају једино интересе грађана оптужујући међусобно једна другу да ради сасвим супротне ствари. Више од годину дана, након прошлогодишњих мајских избора, из редова краљевачке опозиције, а најгрлатији су представници Демократске странке, не престају да стижу замерке на рад власти са оптужбом да је допринела да највећи број грађана живи много лошије него пре избора. Озбиљан страх за судбину суграђана инициран је драстичним смањењем броја запослених у реалном сектору коме прети потпуно гашење. Док је била на власти у Краљеву Демократска странка се трудила да за финансирање капиталних инфраструктурних објеката обезбеди новац из републике како би локални буџет био

што растрећенији. Последњих годину дана, тврди председник Градског одбора и народни посланик Иван Јовановић, финансијска подршка је изостала, јер актуелна власт нема подршку владе, па је прво замрла активност у грађевинској индустрији, а потом и у осталим деловима привреде. Осим што се завршавају пројекти започети у периоду када је окосницу власти у градском парламенту чинила Демократска странка, није почела израдња ни једног новог инфраструктурног објекта.

- Упозоравали смо локалне челнике да треба да се ангажују и обезбеде нека средства из републике, јер је то једини начин да Краљево преживљава. Мислим да нису довољно озбиљно схватили наш позив, па данас имамо овако тешку ситуацију. Са друге стране последња седница Скупштине

града потврђује само 15 одсто извршења буџета што говори да је власт неспособна да потроши средстава која има. Мислим да не постоји довољно компетенције, стручности, а често и политичке воље да се спроведу одређене активности како би кренули у реализацију нових пројеката. Нема сарадње у коалицији, постоје само појединачни интереси, па смо имали прегласавање приликом изјашњавања по појединим тачкама дневног реда. И док се асвалтира улица са три куће, и при том се троши 16 милиона динара, имамо ужасне проблеме у социјалном делу, незапосленост и комуналне проблеме који се не решавају – тврди народни посланик Иван Јовановић, председник Градског одвора Деомократске странке. Још 2010. године отпочела је изградња канализационе мреже у Кона-

Иван Јовановић

13

Фото: М. Радовановић

14

МАГАЗИН 25.8.2013.

реву, а са 35 милиона динара из државног и десетак из локалног буџета урађено је десетак километара примарне мреже. Протести мештана Конарева, који пију неисправну воду загађену због постојања великог броја септичких јама, упућују на размишљање да је паре боље потрошити на решавање овог проблема. Зато демократе верују да се време троши на безначајне пројекте, а оним од суштинског значаја не поклања довољна пажња. Још нису почеле активности око много пута најављиваног кредита Европске инвестиционе банке, а постоји опасност да се изгуби и 50 хиљада долара намењених изради студије изводљивости за карго центар. Демократе својатају заслуге за конверзију аеродрома у Лађевцима уверени да би се цивилни саобраћај са њега навелико одвијао да су они остали на власти. Идеја о градњи карго центра покренута је 2011. године, а нови капацитет за привреду, извознике, воћаре и друге пољопривреднике би поред смањења трошкова транспорта омогућио бржи превоз робе до удаљених дестинација. Веровало се да би комплекс који обухвата аеродром, аутопут и индустријска зона у Шеовцу, уз довољну количину квалификоване а не упошљене радне снаге, могао да буде развојна шанса ширег региона. Али, све постоји само у причи и главама политичара, а критиком демократа није заобиђена ни регенерација зграда за колективно становање у Доситејевој улици. И док су у тешким тренуцима за град једноставно, брзо и лако решавали питање добијања кредита, и имали план како да се реализују значајни пројекти, актуелна влада је већ на почетку мандата потиснула у други план регенерацију станова у Доситејевој улици. Без лажне скромности Иван Јовановић подсећа да је баш он у Народној скупштини натерао владу да стане иза осам милиона евра тешког кредита за радове у Доситејевој улици, а иако је најкасније на јесен требало да почну радови све је мање изгледа да ће се то и догодити. У исто

време чак три министарства бавила су се изградњом појединих деоница аутопута, а важније од завршетка радова било је ко ће од сада већ бивших министара пресећи траку на отварању.

- Свака странка има свог министра, сваки министар је јачи од премијера, сваки прозива премијера и сваки дан га пита шта је радио, испитује његову одговорност и квалитет рада. То је неодрживо стање, било је пре реконструкције, а наставља се и данас. Краљево има велики саобраћани пороблем јер нема обилазницу и било је најбоље да се прво уради та обилазница, а првобитни план је био да се крене од Прељине и Појата, јер Краљево нема људе од утицаја. Иако је предвиђено просторним планом стало се са реализацијом која ће бити одложена због недостатка политичке воље – каже Јовановић. О различитим интересима владајућих странака у локалном парламенту сведочи несагласност око обезбеђења средстава за завршетак хале спортова у Рибници након што власт није успела да добије никаква средства из републике. Скоро три године након земљотреса демократе са поносом истичу активности везане за отклањање његових последица. Иако прописи дозвољавају да се у ванредним сутуацијама поступак јавне набавке спроводи по хитном поступку инисистирали су на тендеру који би елиминисао било какве сумње о могућим злоупотребама. Тако је 25 милиона евра потрошено на санацију 25 стамбених зграда и изградњу око 500 монтажних кућа, а скоро 15 хиљада домаћинстава добило одређену количину новца за санирање последица земљотреса. Ефекти санције последица клизишта у Богдању, су каже Јовановић, далеко скромнији, јер је у изградњу 30 кућа утрошено више од осам милиона евра. Сви покушаји да се током мандата претходне власти учини нешто ка оживљавању привреде остали су без резултата, а и у тренуцима када су нудили најповољније услове реализација је изостала због недостатка квалитетних комуникација. У таквој

ситуацији потребно је да се води економска политика каква је могућа, а уз приватно јавно партнерство подрже локални привредници у настојању да прошире производне капацитете. Приоритет овог краја, уз пољопривреду, треба да буде изградња прерађивачких капацитета, а колико је мали углед представника краљеачких власти код највиших државних органа сведочи податак да је ове године за ново запошљавање одвојено само 3,2 милиона динара што у односу на 42 милиона крушевачких чини занемарљив износ. Узрок таквом стању Јовановић види у неиспуњеним обећањима најјаче владајуће странке која сем имагинарног пројекта Краљевград није пружила ништа, ако се занемари партијско запошљавање. Да није све тако црно доказује Културни центар „Рибница“ чији је менаџмент организовао бројна дешавања каквих нема у другим градовима, па их зато треба подржавати и у наредном периоду. Као и бројне друге ствари и култура је област у којој не треба очекивати исплативост од сваке манифестације. Због тога је, верује Иван Јовановић, много боље улагати у њу него покривање губитака јавних предузећа, поготово оних чије се услуге пружају релативно малом броју грађана.

- Јавна предузећа су у изузетно тешком положају, пре свих „Топлана“ која покушава преко грађана повећањем цена да обезбеди исплату зарада. Плашим се да ће ући у блокаду и имати велики проблем да се извуче из кризе. Није се довољно плански радило, претерало се са кредитима, запошљавањима, огромним фиксним трошковима који су исти као и трошкови енергената што је неодрживо и не може да опстане. Цена грејања повећана је за 63 одсто, што је највеће појединачно повећање у Србији, и тако оптеретила грађане који тешко могу да плате, па се одјављују са система даљинског грејања које је најекономичније и најчистије – каже Јовановић. Чињеница да за време владе де-

15

МАГАЗИН

25.8.2013.

мократа Краљево није успело да формира Канцеларију за младе не смета им да оштро критикују начин на који се ова идеја реализује данас. Повод за то је конкурс за радно место координатора за који се сматра да је прилагођен одређеној личности, а не захтевима посла. Тако чињеницу да ће овај одговоран посао бити поверен средњошколцу демократе виде као врхунац неодговорности, неозбиљности и бахатости каква није забележена у политичкој историји града. Колико су кадрови владајућих странака добри најбоље показује најављена реконструкција владе која је готово десеткована. Чињеница да су у њу приликом формирања укључени најбољи представници странака код демократа изазива страх и неку врсту панике због чињенице да нови не могу бити бољи. Иако су краљевачки напредњаци

16

најавили смену својих чланова који у локалним јавним предузећима и установама нису постигли очекиване резултате демократе верују да би за град било много боље да се повуку са власти.

- Ако неће на изборе треба неко ко зна посао да преузме функцију градоначелника док се ситуација у граду не стабилизује и врати у нормалу. То се неће десити, па одборничка већина треба да договори приоритете у запошљавању, привреди и комуналним делатностима, да стабилизује јавна предузећа и ослободи их баласта непотребних трошкова како би могла да функционишу нормално – каже Јовановић. Велики број проблема јавних предузећа и установа проузрокован је чињеницом да запослени у њима нису ни стручни ни довољно квалифико-

вани за послове који су им поверени. Предузећа су напуњена партијским кадровима, а њихови буџети оптерећени захтевима за исплату зарада онемогућују ни елементарно функционисање. Ако се свему дода изостанак адекватне сарадње са републичким органима онда тешко може да се очекује да се град сам избори са проблемима са којима се суочава. Након пораза на прошлогодишњим изборима Демократска странка пролази кроз процес прочишћавања и дефинисања структуре организације. Извршене су статутарне и програмске промене и направљен програм за излазак Србије из кризе. И док је један део високих функционера променио дотадашње позиције, други се повукао из политичког живота, трећи су вођење органа странке препустили млађима.

- Полако враћамо организацију у нормално стање и на јесен ћемо кренути са озбиљним опозиционим радом. И до сада смо били озбиљни критичари владајуће већине, и озбиљно се супростављали лошим предлозима, а реконструкција владе доказује да смо били у праву. Демократска странка треба да постоји као јака опозиција и она ће то и бити – сигуран је Јовановић. До промена је дошло и у краљевачком Градском одбору чији ресорни одбори интензивно раде на раније најављеном програму за Краљево. Окосница програма за будућност града је готова, утврђују се детаљи у појединим областима, а поред јавности на разговор о њему биће позване и све локалне политичке странке. Краљевачке демократе ослабљене су и у

локалном парламенту у тренутку када је готово трећина одборника прешла у друге клубове. Од оних који су у локални парламент ушли са листе Демократске странке најмање што је могло да се очекује било је да мандат и врате ономе од кога су га добили. Краљевачке демократе верују да се реконструкцијом владе само купује време до следећих избора који се очекују током наредне године. Чињеница да први потпредседник владе има већу политичку моћ од премијера неодржива је на дужи период и један од основних разлога за нове изборе које треба очекивати након почетка преговора са Европском унијом. Демократе очекују да ће тада грађани у програму њихове странке препознати могућност за излазак из тешке економске и друштвене кризе.

- Увек смо били за европску и модерну Србију, демократско друштво и јаке институције које никад нисмо покушавали да урушавамо. Да су се ови који су на власти мало раније сетили да је Европска унија добра идеја, и да Србија треба да буде у друштву европских народа, ми би данас можда и били равноправни члан. Демократска странка је годинама била прогањана, прећено нам је процесима за издају ако кренемо да преговарамо са било ким. Данас се праве хвалоспеви око споразума који представља Ахтисаријев план и напада Демократска странка која једина све време принципијелно заговара ту причу – каже члан председништва Демократске странке Иван Јовановић. Т. Радовановић

17

Стратегија безбедности саобраћа на путевима

МАГАЗИН

25.8.2013.

ЗНАЧАЈАН ДОПРИНОС БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

18

- Потписивањем уговора започеле активности на изради Стратегије безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева .

- Предлог текста стратегије коју раде стручњаци београдског Саобраћајног факултета очекује 210 дана након потписивања уговора

19

МАГАЗИН

25.8.2013.

Р

20

еализација програмских активности локалног Савета за безбедност саобраћаја за ову годину подразумева и израду одговарајуће стратегије на територији града Краљева за период од 2013. до 2020. године. Средства за израду стратегије обезбеђена су буџетом града за ову годину, а након спроведеног поступка јавне набавке за избор најповољнијег понуђача посао је поверен експертима Саобраћајног факултета Универзитета у Београду. Уговор са представницима факултета потписан је почетком недеље, а након исцрпне анализе стања саобраћаја у граду, предлог текста стратегије очекује се у наредних седам месеци. Процес формирања стратегије безбедности саобраћаја је врло сложен јер подразумева неколико комплексних корака, почев од анализе постојећег стања, па све до дефинисања конкретног плана активности. Зато у циљу оствариве и мотивишуће стратегије у процес њеног формирања морају бити укључени сви могући заинтересовани субјекти. Подаци о броју и последицама саобраћајних незгода потврђују значај постојања стратешких докумената безбедности на свим нивоима, почев од међународног, преко националног, до локалних заједница. Према подацима Светске здравствене организације из 2009. године у свету сваке године смртно страда преко 1,2 милиона људи, а бива повређено више од 50 милиона. На основу податка Министарства унутрашњих послова у Србији годишње смртно страда до 1000 људи, а различите врсте повреда доживи петнаест пута више. Зато се намеће закључак да је безбедност саобраћаја угрожена на свим нивоима, а да је Србија држава која мора почети озбиљније да се бави проблемима у овој области. Прва од активности је доношење одговарајућих докумената и норматива на државном нивоу, а након тога и стратешка документа, акциони планови и слично. Жртве саобраћајних незгода биле су тема посебне седнице Уједињених нација јер свет више није спреман да

плаћа високу цену својеврсног данка у крви. Зато су Светска здравствена организација и Уједињене нације започеле широку акцију усмерену ка подизању свести о важности безбедности проглашавајући годину жртава у саобраћају, дан жртава у саобраћају и декаду безбедности саобраћаја у свету. Професор Саобраћајног факултета др Милан Вујанић упозорава да би, ако се нешто озбиљније не предузме и настави досадашњи тренд, број страдалих у друмском саобраћају могао да достигне милион и 900 хиљада за годину дана, а процењује се да би активностима у које се убраја и израда Стратегије о безбедности саобраћаја, до 2020. године могло бити спашено пет милиона људских живота. Када је за само десет година, од 2000. до 2010, број страдалих на путевима Србије са 1274 смањен на 660 политички чиниоци су сматрали да је тренд успостављен и да се неће променити, па су престали да поклањају потребну пажњу овој области. Број страдалих је у 2011. години повећан на 728, а прошле пао на 668, што је приближно броју страдалих 2010. године, па професор Вујанић изводи закључак да је у 2011. години изгубљено 128 живота више него што је требало.

- Уместо са 660 на 600 ми смо отишли на 728 и, уместо да то буде 540, тек следеће године дошли смо на ниво који је био 2010. То искуство смо морали да платимо да би се уверили да се овој области мора посветити систематска пажња – каже др Вујанић. С политичког аспекта улагање у област безбедности саобраћаја је најоправданије, јер политичко руководство тиме показује да брине о животима грађана. Уз то резултати рада су видљиви, а мере се бројем сачуваних живота. Краљево се налази у групи градова који су међу првима схватили значај улагања у повећање безбедности саобраћаја на путевима што указује на озбиљност оних који су преузели одговорнсот за функционисање живота локалне заједнице. Први у Србији стратегију је добио главни град, а

свака од градских општина и акционе планове за њено спровођење.

- Туђа рука свраб не чеше и тешко ћемо ову стратегију извести на начин који може да вам користи ако не будемо имали вашу помоћ. Очекујемо да нам помогнете квалитетним подацима, јер постоје многи начини како град може да помогне да стратегија за њега буде делотворна, а не буде нека коју смо могли преписати из уџбеника. Није нам циљ да направимо стратегију коју ћете ставити у фиоку, а да ствар остане иста. Дошли смо зато што сте на истом задатку, а желим да урадимо много тога доброг за овај град и да незгоде сведемо да нема ниједног погинулог што не очекујем прве године – каже др Вујанић. У седамнаест београдских општина сваке године је просечно 410 деце било повређено у саобраћајним незгодама, а 11 губило живот. Пројекат безбедности је рађен за сваку од 37 критичних тачака, а након три године установљено да су четири елиминисане са списка. Иако су се због сталног развоја и ширења града појавиле две нове критичне тачке на свим осталим је број повреда преполовљен уз податак да није страдало ни једно дете. Све то утицало је на интересовање људи за безбедност саобраћаја у другим европским градовима да користе искуства Београда.

Фото: М. Радовановић

Проф. др Милан Вујанић

21

25.8.2013.

МАГАЗИН

22

На основу података Савета за безбедност саобраћаја само у првих шест месеци ове године број страдалих на путевима у Краљеву смањен је за 28,26 посто, а број саобраћајних незгода за скоро 30 посто. У свету све више преовладава свест о томе шта грађанима треба да пруже изабрани представници власти. У исто време траје непрестани рат између оних који управљају системом и оних који су у том систему. Парадокс посебне врсте је чињеница да се сви који тај рат воде налазе на једној страни.

- Ми смо изабрали људе да владају нама у наше име и за наше добро, а они нам за наше добро намећу ситем који ми нећемо да радимо – каже Вујанић. Подаци говоре да се од укупног броја пријава у правном систему 70 одсто односи на саобраћај, а ако би се оне елиминисале чак 70 посто оних који функционишу у овом систему били би непотребни. Тако би се смањили трошкови за 70 посто судија, ту-

жилаца, затвора и слично, па све наводи да закључак да је повећање безбедности саобраћаја интерес сваког појединца, јер велике трошкове саобраћајних незгода плаћају сви порески обвезници. Процењује се да у свету сваки погинули кошта заједницу читавих милион евра, а смањење броја страдалих у саобраћају држави доноси уштеду од исто толико милиона. Зато се у свету мењају и ставови за које се до скора сматрало да се не могу мењати. Иако је приватно власништво један од основа америчког система, и нешто што је неприкосновено право сваког појединца, кад возилом управља особа којој је из било којих разлога одузета возачка дозвола возило се конфискује и продаје на лицитацији. Слична је ситуација и у Канади када се возило оног ко је направио тежи саобраћајни прекршај пресује и као посебна метална коцка испоручује власнику. Када је 11 септембра 2001. године

извршен напад на куле близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку у њему је погинуло 2.400 људи, а тај број се, укључујући остале везане за овај догађај, попео на 4.000. За све време ратовања у Ираку погинуло је 2.000 Американаца, а 2001. само у саобраћају смртно страдало њих 43,5 хиљаде. Бомбардовање Србије 1999. године коштало је Сједињена Америчке Државе 16 милијарди долара, а штета у саобраћају исте године достигла је 195 милијарди. Закон о безбедности саобраћаја на путевима предвиђа да се део од казни на основу прекршаја у саобраћају улажу у побољшање саобраћајног система. Од укупног износа 30 одсто је намењено локалним самоуправама, а од остатка три четвртине припада Министарству унутрашњих послова и једна Агенцији за безбедност саобраћаја. Показало се да је значај локалне заједнице у унапређењу безбедности највећи, па се улажу напори да се изврши прерасподела средстава и ло-

калу обезбеди 70 одсто новца од наплаћених казни. Однос према вожњи и понашању у саобраћају различит је у различитим деловима света. Пракса показује да је просечан Американац спремнији да се у одређеном периоду одрекне коришћења возила него плати високу казну док је у Србији ситуација супротна. Возач који је начинио прекршај радије ће платити казну у истом износу као Американац, иако има многоструко мања примања, него да се одрекне коришћења моторног возила у ограниченом периоду.

- У саобраћају малолетни равноправно учествују са пунолетним. На семафору се не пита ко је малолетан, а ко пунолетан, и предност има онај коме је упаљено зелено светло тако да саобраћај промовише равноправност која нигде више није могућа. Саобраћај је регулисан међународним прописима који се не праве тако што се узме локално законодавство, него се пропише за целу Европу па имплемен-

тира, а држава која неће да поштује међународне уговоре искључи. То доказују и санкције које је међународна заједница увела Србији деведесетих година прошлог века. Оне су прво уведене у саобраћају, да би касније прво биле и укинуте у овој области – објашњава др Вујанић. Разлог за овакво понашање налази се у чињеници да је саобраћај генератор, али и кочница, развоја одређене средине у којој посебан значај има категорија безбедности. У Шведској је забележено да на сваких 100 хиљада становника у саобраћају страда тек 3,2 од који су 0,2 самоубице. Србија је на нивоу на коме је Шведска била пре 25 година, јер на исти број становника погине 10 особа што је три пута више. Зато је стратегија о безбедности саобраћаја на путевима неопходна како не би морали да чекамо следећих четврт века да би се стање у овој области поправило. Како се однос становника у појединим земљама према безбедности са-

обраћаја разликује неопходно је поставити систем тако да им одговара, а уједно даје очекиване позитивне резултате. У тренутку када се достигне критични ниво прилагодљивости неопходно је постати ригорозан у мери која омогућава прилагођавање појединца успостављеном систему. При изради Стратегије безбедности саобраћаја примењују се светска искуства и документи Светске здравствене организације и Уједињних нација, а светски стручњаци, потврдио је Милан Вујанић, са задовољством долазе у Србију јер су закључили да се у земљи ради на светском нивоу. Недостатак финансијских срестава, показало се до сада, не обезбеђује да се све што прописују документа валоризује и у пракси. И поред свега верује се да ће стратегија безбедности саобраћаја у свакој средини утицати да се не изгубе многе главе. Т. Радовановић

23

24

Иван Симич

МАГАЗИН 25.8.2013.

Сусрет привредника са директором Пореске управе

ОЗБИЉНА РЕФОРМА ПОРЕСКЕ ПОЛИТИКЕ

П

олазећи од неоспорне чињенице да је нови директор Пореске управе Иван Симич учинио много на успостављању сарадње са пореским обвезницима, Асоцијација малих и средњих предузећа и преду-

зетника Србије организовала је трибину са доста провокативном темом којом је пружена шанса пуниоцима буџета да три сата постављају питања првом човеку службе за убирање пореза. Као партнери државе они који

пуне буџет указали су на низ аномалија у раду Пореске управе која је исказала спремност да у свој програм инкорпорира искуства привредника, а да се програм у септембру и октобру стави у пробни оптицај.

Фото: Медија центар

- Реформа Пореске управе Републике Србије једно је од најзначајнијих питања у агенди актуелне Владе, у њу ће бити инкорпорирана искуства и предлози привредника, а свака примедба бити ургентно разматрана.

- Пореска управа није инквизиција, она треба да обави најодговорнији задатак и прикупи средства за буџет из којег се финансирају све јавне службе и потребе државе. - На београдском фестивалу пива утајен порез једнак буџету главног града који је намењен култури

25

25.8.2013.

МАГАЗИН

26

Привредници Пореску управу не виде као инквизицију, већ државну институцију којој је поверена дужност да у име свих грађана убира порез и врши финансирање јавних интереса и служби земље. Колико је нова политика Пореске управе утицала да се привредници у облигационом односу осећају сигурније и достојанственије говоре две чињенице. Прва сведочи да је на основу исказаних примедби један број проблема, за које се сматрало да је незаконит, врло брзо решен, а други да је суспендован радник једне филијале Пореске управе који је, у ситуацији кад му је предочено да одређена ствар није по закону, устврдио да је он закон. Посебно осетљивим привредници сматрају толерантан став према великим пореским дужницима. Ова појава има дубоке корене у неким прошлим временима када су државне фирме одблокиране на позив неког од партијских или државних функционера. Такав став довео је до ситуације да врањски „Симпо“ за порез дугује 5,7 милијарди динара, а најављена могућност да изостане блокада уколико не плати обавезе према држави стављају бројне друге фирме у неравноправан положај.

- Ако се направи преседан, који се у логици дефинише као 1 једнако бесконачно, отвориће се Пандорина кутија, поново ћемо ући у матрицу бивших времена и поново ћу ја самосвесно, и с пуном одговорношћу, позвати остале привреднике и порезнике да не плаћају порез, јер је то очигледно дозвољено. Само ћемо тражити политички утицај који ће нам то омогућити. Не можемо амнестирати у бесконачност оне који не плаћају, а оптерећивати и шиканирати друге због 10 хиљада динара, а постоји много примедби на функционисање пореских филијала у којима је самовоља узела великог маха. Ми ћемо да подржимо привредника да утуже одговорно лице у филијали које их је лишило њиховог права и тако успоставимо функционисање једног система – рекао је председник Асоцијације малих и средњих предузећа и преду-

зетника Србије Милан Кнежевић. Резултати оштријег односа према пореским обвезницима је висок проценат наплате пореза током јула ове године. Рачуни бројних предузећа су блокирани, а и поред жеље да брзо буду одблокирани то могу очекивати само у складу са важећим законима. У Пореској управи су свесни да свака изнимка може да покрене лавину нових захтева, а деблокирање рачуна могу да очекују сви дужници који Пореској управи доставе потребне банкарске гаранције. Директор Пореске управе подсећа да ће већ од почетка следеће године обавеза свих пореских обвезника бити да пређу на електронско пословање, јер предаја података у папирном облику више неће бити могућа. Зато се од свих очекује да што пре добију дигитални сертификат због оправданог страха да пред крај године то у кратком периоду неће бити могуће. Пословање српске привреде у великој мери оптерећује сива економија. Ју-Ес-Еид је испитивао обим сиве економије и дошао до закључка да је она достигла 30 одсто. Проблем додатно отежава чињеница да овим истраживањем није обухваћено црно тржиште које укључује део промета и услуга које обављају физичка лица, па се процењује да се између 50 и 60 посто укупног промета роба и услуга обавља изван пореског захвата. Порез има три потенцијална чворишта, да је оптимално могућ, да је свеобухватан и није дискриминаторски и да здравом политиком омогућава нова улагања пореском обвезнику зарад већих интереса заједнице. Недавна контрола промета на београдском фестивалу пива показале је да је овој манифестацији присуствовало 300 хиљада посетилаца. Под претпоставком да је сваки од њих потрошио само 5 евра, остварен је промет од 15 милиона у који нису урачуната ауторска права, транспортни трошкови, мобилизација и послови организације фестивала. Простом рачуницом дошло се до податка да је утајен порез раван годишњем буџету

главног града који је намењен култури. Процењује се да би убирањем само 80 одсто пореза који није наплаћен била избегнута опасност од буџетског дефицита. Редовне платише са правом се питају шта имају од пореза који плаћају кад се њиме финансирају „Агробанка“, „Симпо“ и сви остали који не измирују обавезе према држави. Када сви, или бар највећи број обвезника, буду плаћали порез могли би да се створе услови за смањење пореских стопа. У супротном, уколико црно тржиште и сива економија буду једини мотори развоја Србије, прети опасност да ће буџет бити угрожен до нивоа који ће угрозити исплату пензија. На трибини се чуло да привредници од деведесетих година прошлог века покушаввају да пронађу рупе у законским решењима како би избегли неко плаћање, били конкурентнији, а довитљивошћу на тржишту остварили већи профит. Значајне злоупотребе посебно су изражене у друмском саобраћају, а процењује се да држава ту годишње изгуби 50 милиона евра од пореза на додату вредност. Губици у друмском саобраћају су за 25 милона евра већи него што је добит, а повраћај ПДВ много већи него што је уплата, јер постоји изузетно велики простор за манипулацију. Због свега је неопходно добро уредити систем, обезбедити свеобухватну наплату ПДВ и омогућити регуларним привредницима да буду конкурентни са онима који не раде регуларно и богате се док други падају у све веће дубиозе. Посебан проблем представљају предузећа у реструктурирању која су ослобођена бројних обавеза, као и приватни превозници који се развијају на тржишту иако немају запослених. Т. Радовановић

Отпочели радови на рушењу темеља озиданих пре 13 година

МАГАЗИН

25.8.2013.

КРАЈ АГОНИЈЕ РАТАРСКО ИМАЊЕ

28

- На дан прве годишњице престанка НАТО агресије на Југославију на земљишту Пољопривредно-хемијске школе отпочели радови на изградњи 292 стана намењена младим и перспективним стручњацима.

- На Светог Илију ове године почело рушење темеља и рашчишћавање локације коју по пресуди Привредног суда Грађевинска дирекција Србије треба да доведе у првобитно стање. - Од пролећа

29

Фото: М. Радовановић

25.8.2013.

МАГАЗИН

30

П

рву годишњицу НАТО агресије Краљево је јуна 2000. године обележило полагањем камена темељца за изградњу 292 стана на потесу између Ратарског имања и Хигијенског завода. Само неколико дана раније потписан је уговор између краљевачког предузећа „Западна Морава“ као носиоца посла, и 32 друге фирме из општине које су требале да заврше станове у наредних шест месеци. Процењена вредност квадратног метра станова намењених перспективним младим стручњацима требало је да износи између 670 и 700 марака.

Тадашњи начелник Рашког округа Миленко Стефановић предочио је да почиње само прва фаза, а да је планом Дирекције за обнову земље предвиђено да већ наредне године буде изграђено још 555 станова. Најављена као највећи грађевински подухват у Краљеву у последњих десет година изградња је требало да покаже решеност владајуће Социјалистичке партије да истраје у обнови и „свим сумњичавим и опортуним снагама у земљи покаже како се воли и гради сопствена домовина“. Почетак земљаних радова најављен је за 10. јун те године када је

у Краљево, да би на дан окончања НАТО агресије на Југославију положио камен темељац, требало да стигне и председник Владе Републике Србије Мирко Марјановић. Мирко Марјановић није стигао, а камен темељац су положили локални челници Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. Само неколико месеци касније, након септембарских избора и октобарских промена, представници нове власти почели да се баве пословима за које је процењено да су важнији, а започети темељи на Ратарском имању, у које је

уложено 60 милиона динара, полако почели да попуштају под ударом атмосферских неприлика. Спорадично су нови локални функционери, кад им је то одговарало, помињали наставак радова, а о њему није престало да се говори свих 13 година. Последњи пут је потребу да до краја ове године буду завршени станови, на изборној скупштини Општинског одбора Нове Србије у Краљеву, помињао председник странке Велимир Илић. Простор на коме је требало да никне ново насеље постао је легло различитих гмизаваца на које су спо-

радично указивали становници околних зграда. На простору напуњеном водом појавиле су се и рибе, па није било необично да најмалађи Краљевчани у својеврсном рибњаку покушају да докажу риболовачко умеће. Према договору са Дирекцијом за обнову земље дотадањши власник Пољоприврдно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ требало је од локалне самоуправе на другој локацији да добије земљиште исте површине, а како се то није догодило затражила је на суду повраћај имовине. На основу одобрења Привредног

суда у Краљеву од 17. маја прошле и предлога за принудно извршење од 24. априла ове године Грађевинска дирекција Србије је предузела рашчишћавање локације и планирање терена. Радове на рашчишћавању 2. августа су отпочели радници београдског предузећа „Елита коп“, а планирано је да до последњег дана ове године површина буде доведена у првобитно стање како би већ на пролеће на њој био засејан кукуруз. Т. Радовановић

31

32

Грделица

МАГАЗИН 25.8.2013.

Сведочанство о НАТО агресији

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

(19)

Петак, 7. мај 1999. Дан четрдесет пети

К

рај ваздушне опасности објављен је 6,07, а већ у 7,07 сирене су се поново огласиле. Читам Вањино писмо које је стигло јутрос. Нисам јој одавно писао па се мало забринула. Не могу а да овом приликом међу ове редове не прикључим и оно што ми се чини најинтерсантнијим у писму.

- Није Америка никад отишла на Месец, нити ће. Они су само успели да направе добру монтажу (имају доста увезених мозгова) и да још једном слажу. Мораће да се помире са чињеницом да је Словен ('ајде Рус) био први коме је пала на памет идеја да може да се отпрхне у космос, и отпрхнуло се, али није то био глупи Амер, видео си како им се распаде у самом полетању шатл. Дакле, не боре се Срби , како ти кажеш, против те месечарске нације, ко ти каже да се боре, нико их ништа није ни питао, нико их није ни позвао „напоље да се бијемо“. Срби само гледају шта их снађе и гледају да их не погоди. Ја

мислим да је добро то што раде, ти на улицама, није време да се с њима спрдамо (концерти). Није више у моди мислити да је Америка борац против комунизма. Комунизам више не постоји, имаш нешто што би се пре могло назвати хохштаплеризмом у источно европским земљама - ја не видим неку већу разлику између источних и западних хохштаплера. Америка је једна децојебачка нација, која је више аутократска него иједна друга земља, са њиховом информацијском блокадом (Амери знају само оно што виде на Си-Ен-Ен), са чињеницом да можеш да будеш, пре него дођеш у Америку било ко, а онда.... си само Американац и МОРАШ да будеш поносан на то, па ако је то демократија..... јеби га, радије ћу бити у .... Да се вратим на Месец. Када су поново отишли на Месец, да врше даља испитивања, (30 година је прошло, како су „паметни“ требало је до сада да је Мајкл Џексон одржао бар три концерта и појебао бар стотињак малих „Месечара“. А тек Спилберг, колико би Оскара добио о томе како су Немци мучили Јевреје на месецу и

сл...?) Мислиш да Клића (скраћеница од клиторис или Клинтон, како ти драго) не би пробао фелацио са неком Месечевом курвом и мислиш да га не би судили месечарски судије? Мислиш ли да наш поглавица не би имао Месечев ситизеншип да су само Амери крочили на Месец? Да ли би Месец могао проћи без НАТО мембершипа, да су само Амери дотакли Месец? Где су она три астронаута што су скакутали по Месецу, куд се дедоше, нигде их нема, да их није стигло проклетсво месечевих фараона? Мислиш ли да не би имала редовна извештавања, путем свеколиког СиЕн-Ен-а, о немирима на Месецу, јер где Амер крочи ту је срање. А што, кад су једном успели да се „одлепе од земље“, не одоше на неку другу планету? А где је МекДоналдс, а „кокакола“, зар месечари не би јели та говна да их се је некако дочепала Америка. Мислиш ли да Месечеви физичари, и остали паметни људи, не би радили своје докторате у Америци, а не на Месецу? Дакле, не гањају Амери комунизам по Србији, ма

33

25.8.2013.

МАГАЗИН

34

јок, него они јебу мајку Европи, а ми се затекли ту где јесмо. Јеби га кад некога хоћеш да удариш тако да овај падне ти покушаш да га звекнеш у стомак. И могу ти рећи јебаше јој (Еуропи) мајку! Волим што је ова источно-европска циганија похрлила у загрљај НАТО-у, као, њих неће да озрачи уранијум ако се учлане.... к'о њима ће дунавска вода и Црно море бити мање загађени, к'о Румун ће шатро доживети да буде већи шмекер од Србина, чак и да је то теоретски могуће неће имати времена јер ће крепати, жив се распадајући, од рака ... Хоћу да ти цитирам пасус из књиге коју, стицајем блесавих околности, читам тренутно: „ ...Хитлер је позвао Хојдриха и друге припаднике тајне службе и објаснио им како је из вањскополитичких разлога нужно да Чехословачка идућих мјесеци буде - ако се покаже да је то потребно - напокон дефинитивно разбијена, па чак и оружаном силом. Да би се такав потхват припремило и убрзало, потребно је да њемачка тајна служба потакне словачке тежње за аутономијом, како би након тога Њемачкој било лако, ријешити проблем преостале Чешке овако или онако,“ пази даље: "...Стравична Заповијед!. До првог рујна имао је бити створен конкретан разлог за напад на Пољску, који ће у

повијести и у очима читавог свијета обиљежити Пољску као агресора. Планиран је напад „пољских“ припадника војске на радио-одашиљач у Глајвицу.“......... „Питао сам Мехлхорна одакле ће набавити Пољаке за такав напад. „То и јест оно сотонско у томе плану“ - одговорио је, „у пољске униформе намјеравају одјенути професионалне злочинце, тешке пријеступнике и затвореника из концентрационих логора. Наоружат ће их пољским оружјем и инсценирати оружани напад на радио-одашиљач. Већину тих људи безобзирно ће натјерати под митраљеску ватру умјетно образоване посаде бранитеља. Преживјели ће бити награђени слободом“. Књига се зове "Меомоари", писана од неког Валтер Шеленберга, а ово се дешава '39. године. Мислим да је Слоба био потпуно ирелевантна политичка личност у то време, јер је био кадар само пишкити и какити у пелене. Испаде да га браним, ма није ђаво да га носи, али неће се неко крити на тако јевтину фору, као ја вас волим али Слоба је неваљао па 'ајде да вас слистим за земљом. Е нећеш, Клићо, курвин сине, нећеш....... беше твоје.... Да ли ти је јасна фора, први пасус је Косово, уместо Хиће имаш Клићу, други пасус је Босна. Зар није? Јако је демодирана фора са прогресивним за-

падом, то је било у реду док је било Руса и осталих па 'ајде. Нестанком Источног блока, постојање западног је изгубило сваки смисао. Они уосталом и нису запад, то је ђавоље гротло. 'Оће људи да без препрека узму то што им треба: нафта, дијаманти, уранијум и остало, а и да коначно униште извор свог вечитог комплекса, Европу. Јер нестанком Европе нестаће и њихово порекло, а знамо га сви..... енглеска курва, лопов и убица креснули се тамо далеко у Тексасу и тако је постао Амер. Америка би имала шансу да помисли да и није тако нова земља, има им већ триста година.... Боле њих за уранијум и зрачење, заштићени су Атлантиком и Пацификом, заштићени су од ових бомби које бацају на нас, али не знам да ли ће бити заштићени од неких других бомби... И само ћу да додам још ово мало статистике. Радили су „јавно“ испитивање јавног мњења у Америци, 99% Амера нема појма о чему се то ради, али неких 53 или 51% су били за бомбардовање Србије, а зашто ...... У својој глупости веома су опасни, можда они и не знају шта значи бомбардовање, не би ме изненадило да отворе кладионице...... Ето ти нације која је

отишла на месец, ђоку марјановог су отишли на Месец, дај боже да не мисле да је то неки хамбургер у „Меку“. Та, неће ваљда они да нас заштите од нас самих. У 7,30 чујем звук авиона и док спремамо децу да сиђу у приземље не могу да се не насмејем на Миличину опаску да је постала Далматинац. Ноге су јој прошаране модрицама од падова током игре тако да сама себи личи на Далматинца. Хук авиона је брзо нестао. Представнички дом Конгреса одобрио је Клинтону 13 милијарди долара за финансирање војних операција и повећање плата војницима, а процедура коначног усвајања траје седам дана, На нашој страници на Интернету ништа се није променило неколико дана, а ни Комарац ми се не јавља, па не знам шта се дешава. У Трон-у сазнајем многе ствари које ми се не допадају, Комарац се потпуно повукао из посла. Да ли је ово била само још једна ствар која га је држала двадесетак дана? Саша је нешто наставио да ради али, изгледа да ни он није превише заинтересован. Данас је у Београду па ми остаје да ступим у контакт са њим

и видимо шта можемо заједнички да урадимо даље. Последња варијанта је да све ово што пишем поставим као личну презентацију на коју имам право, а више о свему знаћу тек сутра. И у Трон долазе различити људи, са различитим убеђењима, ставовима, размишљањима, претпоставкама... Љупче тврди да има информације да је степен радијације на територији Врњачке Бање четвороструко већи од нормалног. Констатујем да ми ту ништа не можемо да урадимо. Не слаже се самном, али његова размишљања већ улазе у сферу о којој не могу да дискутујем јер би изашао из оквира неутралности. И он има право на мишљење. Не ваља нам само то што свако мисли да је само он у праву. Ипак, још је рано за доношење неких трајнијих закључака. На путу кући чујем авионе, а убрзо и једну детонацију. Подне је, а чује се и дејство противваздушне одбране. Успут сам срео Бранку и Игора који су пошли у школу да виде како стоје ствари са завршетком школске године. Њихов син је тек пошао у школу па им је жао што неће имати фотографију из првог разреда школе. Иселили су се из куће због могућности ракетирања објеката у близини и отишли у село. Поред њихове викендице је јединица противваздушне одбране, па су понели војницима колаче. У 12,00 је испаљен један пројектил на репетитор на Овчару. Између 11,20 и 11,50 гађан је центар Ниша око пијаце и болнице. Има 11 погинулих и 60 рањених. Током ноћи на Ниш је

пало 26 пројектила, а код Ватина, на прузи Београд-Букурешт, на само 1200 метара од румунске границе срушен је железнички мост и оштећено двадесетак кућа. Гађани су још и Нови Сад, Врање, Приштина, Сурдулица, цивилни циљеви на Космету ... Код Пчиње је оборена једна беспилотна летелица. Опасност је прошла у 16,00. Милошевић је примио личну писану поруку македонског председника Кире Глигорова, а Богољуб Карић дао интервју Си-ЕН-Ен-у. И док Тони Блер тражи наставак рата договор у групи Г8 сви тумаче различито, а у Британији се говори да НАТО због неуспеха треба да отпусти генерала Весли Кларка. Израелска штампа пише да је толеранција Југославије према мањинама довела до јачања сепаратизма, а један грчки адвокат поднео је тужбу против 19 земаља НАТО алијансе. Шиптарске избеглице су подељене у три групе. Највећа подржава Ибрахима Ругову, друга Бујара Букошија, а најмања Хашима Тачија. Од Ругове се тражи да се међународној јавности обрати изјавом да је све до сада радио под притиском југословенских власти. Један лондонски лист пише да је Фабрика дувана у Нишу бомбардована зато што прави војне цигарете. Ваздушна опасност је поново најављена у 21,10. Око поноћи коначно успевам да напишем писмо Саши са жељом да се сутра видимо и дефинитивно договоримо да почнемо озбиљно да радимо посао из кога је Комарац изашао тако нагло, и без најаве. Т. Радовановић

35

Заслужне Краљевчане и ове године очекују ласкава признања

КРАЉЕВДАНСКА

МАГАЗИН

25.8.2013.

- Рок за подношење образложених предлога за доделу диплома заслужног појединца и организације, односно Октобарске награде истиче 15. септембра

36

С

ваке године, на Краљевдан 7. октобра, Скупштина града одаје признање организацијама и појединцима који су постигли изузетне резултате у појединим областима. Предлози кандидата за диплому заслужног грађанина и организације, као Октобарску награду града Карљева и ове године се оче-

кују од предузећа, установа, организација, месних заједница, друштава, стручних и других удружења. Зато им је Комисија за награде и признања Скупштине града Краљева ових дана упутила позив да најкасније до 15. септембра доставе образложене предлоге за доделу сваког од три значајна признања.

Диплома заслужног грађанина града Краљева додељујe се грађанима за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од

Фото: М. Радовановић

ПРИЗНАЊА

изузетног значаја и представљају трајну вредност за град Краљево. Диплома заслужне организације града Краљева додељује се предузећима, установама, организацијама или месним заједницама, за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим обла-

стима, као и за друге успехе којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. Октобарска награда града Краљева додељује се појединцима или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новина-

рству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра прошле до 31. августа ове године, а може се доделити и за целокупно стваралаштво. Т. Радовановић

37

Најављена контрола начелника полицијских управа

МАГАЗИН

25.8.2013.

НАЧЕЛНИЦИ ПОЛИЦИЈЕ КАО ЛОКАЛНИ ШЕРИФИ

38

- Независни полицијски синдикат Србије је још пре две године тражио формирање посебне комисије за испитивање евентуалних злоупотреба и криминалних радњи појединих начелника полицијских управа.

- Синдикат је започео пројекат „Полицајац у свом стану“ чијом би се реализацијом решило питање стамбене проблематике полиције и у периоду од 10 до 15 година упослило око 15.000 радника у грађевинској индустрији

Горан Радовановић

39

Фото: Медија центар

МАГАЗИН

25.8.2013.

Н

40

едавна најава државног секретара у Министарству унутрашњих послова Србије Вање Вукића да ће бити формирана комисија са задатком да испита евентуалне злоупотребе и криминалне радње које се стављају на терет појединих начелника полицијских управа и њихових сарадника наишла је на једнодушну подршку Независног полицијског синдиката који већ две године безуспешно покушава да укаже на низ неправилности у раду највиших полицијских органа. Иако је пропуштена прилика да се за две године много тога промени на боље најављено формирање ове комисије требало би да докаже да су синдикалци све време били у праву. Најозбиљнији вид криминала је корупција која разара сопствене редове у Министарству унутрашњих послова и представља канцерогено ткиво које се мора одстранити. Синдикалци верују да уколико буде метастазирало, и захватило цео организам, не преостаје ништа друго до да се прогласи тотални колапс. У таквој ситуацији министартство ће бити полуприватизовано, радити приватне послове за начелнике, а држава их плаћати, при чему ће без-

бедност бити озбиљно нарушена. Према речима председника синдиката Момчила Видојевића контрола рада високих полицијских функционера је последњи покушај да се спречи приватизација полиције од стране појединих начелника полицијских управа. Констатацији да су се дуги низ година појединци према полицији понашали као према личној својини придружује се и друга којом синдикат формирање комисије сматра својим успехом. Сукоб који са челницима полиције траје две године одразио се на чланство у овом синдикату чији су рад ометали управо начелници појединих полицијских управа. И док се рад оних који се боре против злоупотреба онемогућава форсирају се послушни доделом награда у виду различитих привилегија. Колико су ове оптужбе тачне требало би да истражи комисија на чијој мети би требало прво да се нађу начелници управа у Врању, Новом Пазару, Краљеву, Чачку, Шапцу, Крагујевцу, Прокупљу, Сремској Митровици. Јавности су презентирани бројни примери злоупотреба службеног положаја, а од комисије се очекује да

утврди колико су наводи челника синдиката тачни. Да су поједини начелници полицијских управа у Србији заштићени као бели медведи сведочи радник краљевачке Полицијске управе Горан Радовановић.

- Они су изнад закона, у добром делу изигравају локалне шерифе, а својим ставовима и понашањем гурају Србију у време дивљег запада. Гурају нас у мрачни период средњег века и лов на вештице при чему смо вештице ми који смо им гурнули прст у око и отворено се супроставили конкретним криминалним активностима – каже Радовановић. Многи од њих су од момента ступања на висока места у полицији вишеструко увећали богатство па се очекује да реагује и Пореска управа и прво провери имовину високо рангираних полицијских функционера којима се ставља на терет коришћење знања и ресурса министарства за вршење кривичних дела. Карактеристичан је пример истакнутог члана партије на власти чију кућу и пословне просторије обезбеђује половина од 40 припадника полицијске станице. Као синдикални активиста Ра-

соко рангираних функционера буду укључени и представници синдиката који поседују бројне доказе прикупљене током две последње године. Наводећи да су они који су износили истину најчешће били шиканирани, прогањани и ометани у раду синдикалци истичу да су послушници који су помагали у незаконитостима и корупцији награђивани без основа, омогућаване су им привилегије и бенефиције које нису заслужили и које им по закону не припадају. Резултат таквог стања ескалирао је у Крагујевцу отвореним сукобом фракције коју заступа начелник Полицијске управе и струје коју заступа градоначелник. Због чињенице да Крагујевац због инвестиција представља један од безбедносних приоритета Србије, од полиција се очекује готово савршена сарадња са локалном самоуправом. Констатација да ко нема кров над главом нема ни могућност да се у потпуности посвети послу била је још 2007. године основ за покретање акције „Полицајац у свом стану“ чијом би рализацијом у наредних седам до десет година највећи број полицијских службеника решио горући егзистен-

ционални проблем. Овај проблем је у Србији престао да се решава пре пуних петнаестак година, а након разговора са високим представницима Министарства унутрашњих послова и премијером Ивицом Дачићем отварају могућности за почетак реализације значајног пројекта. Посебна повољност види се у чињеници да би у изградњи станова било ангажовано до 15 хиљада грађевинских радника. Уговором који су 2000. године потписали овлашћени представници Дирекције за обнову и изградњу земље и Министарства унутрашњих послова Дирекција се обавезала да до истека прве декаде овог века испоручи 10 хиљада станова за полицијске службенике. МУП је добио свега 75 станова, а у многим градовима започета је изградња стамбених зграда које никад нису завршене. На основу елабората и студије изводљивости Независни полицијски синдикат предлаже завршетак започетих објеката, а да то државу не кошта ни динара, јер би обавезу да заврше станове преузели полицијски службеници који за то добију сагласност министарства. Т. Радовановић

Фото: Медија центар

довановић је од одговорног лица затражио информацију о законском основу за овакво поступање и обавештен да је све у складу са владином уредбом о обезбеђивању јавних функционера. Увидом у уредбу дошао је до закључка да баш она не дозвољава коришћење таквог обезбеђења. Евидентно је да када се ради о кривичним делима која се гоне по службеној дужности овом темом неће да се бави ни један јавни тужилац. Ако је неко планирао да се 40 полицијских службеника баве безбедношћу грађана на одређеној територији, поставља се оправдано питање колико је она угрожена ако се полицијски службеници баве другим пословима.

- Подносили смо кривичне пријаве против неколико начелника полицијских управа, а оне су и поред доказа завршавале у зачараном кругу између тужилаштава и судова. Неке су без обзира на доказе одбациване, па ми не остаје ништа друго него да мислим да се ради о школском примеру организованог криминала – каже Радовановић. Полицијски синдикат очекује да у рад комисије за испитивање рада ви-

41

25.8.2013.

МАГАЗИН

42

Предраг Гале Блажић

Вредан јубилеј краљевачког пензионера

ПОЛА ВЕКА ХУМОРА И САТИРЕ (1)

Фото: М. Радовановић

- Марков ћале Блажић Гале на обали Ибра обележио педесету годишњицу активног бављења хумором и сатиром. - Изостало објављивање књиге која би обухватила пола века рада. - И поред намере да напише хумористичку песму о Краљеву она није испала хумористичка. - Предраг Блажић има неодољиву потребу да пише о свему што му смета

43

25.8.2013.

МАГАЗИН

44

Наелектрисана песма Сад су таква настала времена, да падамо на наша темена., Због електрике уједе нас гуја, не помаже чак ни Голфска струја. Светлост даде наш Тесла Никола, а низбрдо одоше нам кола. Не пита се кол'ка ти је пензија и плата, већ колико вредиш киловата.

Блажићи су одувек били угледна краљевачка породица препознатљива по шерету Драгиши који ни у најозбиљнијим тренуцима није пропуштао прилику да се пошали, често и на свој рачун, и трагедији коју је породица доживела у октобру 1941. године. На њу подсећа једино још улица чије је име Предраг Гале Блажић великодушно понудио у замену за запослење сина Марка који је већ закорачио у пету деценију живота. Драгишин дух наследили су синови Предраг и Рајко, познати краљевачки хумористи, који су годинама помно бележили и на специфичан начин одражавали оно што се дешавало у њиховој средини. А баш ових дана навршило се тачно педесет година од времена када је Гале Блажић, након стицања пунолетства, почео да се бави хумором и сатиром. Осећао је ту потребу и раније, али га је спречавало сазнање да би за много шта изречено пре тог датума последице сносио отац Драгиша. Свршени гимназијалац, и несуђени машински инжењер, започео је радни век као физички радник у „Магнохрому“, а према пензији која данас износи пуних 40 хиљада динара, за два месеца, наставио сигурним корацима као магационер, референт, пословођа, председник синдиката и ко зна шта још. Највећим успехом у животу сматра чињеницу да никада није преварио животну сапутницу, а неуспехом што син Марко, ни после 20 година на евиденцији Националне службе за запошљавање, не може да добије стално запослење. Остаје и жал што нема могућности да оно што је стварао педесет година преточи у књигу као својеврсно сведочанство о полувековној историји града. Све је то, верује он, последица чињенице да правих Краљевчана нигде не би ни било да није краљевачког гробља. Из разговора са Блажићем тешко је разлучити када говори обичним језиком, а када изговара афоризме, епиграме, прича вицеве… Свака његова реч је најчешће преточена баш у неку од тих форми, афоризам, епиграм, песмицу.

45

МАГАЗИН

25.8.2013.

Гале и Рајко Блажић

46

У време када су се ломила копља око тога да ли да почне са писањем, или на неки други начин изрази оно што га тишти, сарадник бројних хумористичких листова и радио емисија био је Краљевчанин Драгиша Аџић, неприкосновени победник свих надметања у давању сатиричних одговора на постављено питање.

- Мој први хумористички прилог био је одговор на питање у часопису „Спорт и свет“ када сам рекао да је Јадранско море преса за цеђење кеса. Био сам тек трећи разред гимназије кад сам добио хонорар од 2.000 динара што је било додатни мотив да покушам да надмашим Драгишу Аџића који је на конкурсима учествовао и под именима чланова породице. Зато сам као комплимент посебне врсте примио мишљење капитена екипе хумориста Велике Плане Радојице Бецића

који је мислио да се иза мога имена крије управо Аџић – прича Гале. У складу са питањима и одговорима биле су и награде, а поред новчаних добијале су се књиге, сатови, неретко и друге као слаткиши у количини која одговара тежини добитника. Иако је прошло педесет година од тада, а његов одговор након пребројавања гласова читалаца из целе Југославије у укупном пласману заузео високо петнаесто место, Гале се још

увек, више него имена, сећа одговора победника који је тврдио да је иронија „пити на литре, а умирати од капи“. Објављивао је Гале Блажић своје умотворине у загребачкој „Арени“, новосадским „Ловачким новинам“, сарајевском „Ослобођењу“ и „Борцу“, а више од двадесет година сарађивао у емисијама Радио Београда које је водио популарни Милован Илић Минимакс. Поносан је био краљевачки гимна-

Песма о Краљеву О теби певам граде, граде на три реке, вода ти беше чиста године тамо неке. А онда настаде туга, срце се цепаше тада, цистерне возише воду с краја на крај града.

Турнир духовитости 1977. зијалац у тренуцима када су му познаници доносили исечке из новина као доказ да су прочитали оно што је написао. Још му је драже било када се неко и после четрдесет година сетио и у пригодној прилици изговорио давно написани афоризам, епиграм, виц… На једном од надметања хумориста човеку који је испричао добар виц било је чудно да се смеју сви сем Блажића. Зато га је интересовало шта не ваља у вицу који је чуо неколико дана раније, садржај или начин на који га је испричао. Основни разлог што је Гале реаговао неочекивано била је чињеница да је баш он написао тај виц равно тридесет година раније. Његови вицеви на различите догађаје и појаве објављивани су у разним новинама, а има их и у књизи „Вицеви на свету“. Прве афоризме објављене у „Вечерњим новостима“ називао је чвргама и маштао о дану када би

могли да се појаве у књизи под називом „Краљевске чврге“. У време када је његова плата износила тек неких 500 динара највећи хонорар за један виц износио је читавих 410. На измаку седме деценије живота Гале се добро сећа свих афоризама које је написао, исто толико добро као и задатка са испита из више математике на првој години Више техничке школе у Трстенику. Одлазак у војску у Сарајево прилика је и за сарадњу са листом „Борац“ која ће потрајати неколико година. То време памти и по шестомесечном ангажовању на снимању филма „Битка на Неретви“. Запослење у „Магнохрому“ прилика је да добије инспирацију за оно што објављују фабрички лист са истим именом, „Ибарске новости“, „Јеж“, „Српски хумор“, „Двоје“, а месечни хонорари премашивали су износ плате супруге Љиљане која је радила у „Фаб-

рици вагона“. Велики број награда утицао је да пође стопама познатијег Драгише Аџиће, и све више умотворине потписује именима чланова породице, све док у бројним листовима нису, једна за другом, биле укидане рубрике које су објављивале сатиричне радове читалаца.

- Једном приликом сам, после конкурса у „Јежу“, покушао да утврдим да ли је битно име аутора или квалитет текста, па потпишем ташту која као другу награду добије бибилиотеку књига. Сва срећа била је да није добила прву награду која је аутору обезбеђивала посету надалеко познатом Светском фестивалу хумора у Бордигери на Азурној обали. Много значајније од награде било је сазнање да је веће признање добио одговор него ташта – признаје Гале. Пред крај седамдесетих година прошлог века култна емисија „Туп,

47

25.8.2013.

МАГАЗИН

48

туп“ на другом програму Радио Београда почињала је сваке недеље тачно у подне. Читавих двадесетак година Гале је редовно слао заједљиве опаске које је Милован Илић Минимакс са задовољством читао у скоро свакој емисији. Некако баш у време када је у Краљеву одржавана модна ревија коју је водио Минимакс Гале је добио награду од стотак хиљада динара из сарајевског „Ослобођења“. Била је то прилика да обуче одело, веже кравату и пође да се упозна са човеком са којим је сарађивао толико година у назад. Само онај ко није лично познавао Минимакса, каже Гале, није могао да осети топлину којом је зрачио. Последњи пут срели су се на Трећем светском фестивалу хумора и сатире који се на рођендан Миодрага Петровића

Чкаље одржавао 1995. године у Крушевцу.

- Морао сам на бини да кажем да сам намерно написао један кратак виц који је случано победио. То је кратак виц који може дуго да траје, за који сам као награду добио 100 хиљада динара, сребрњак са ликом цара Лазара и књигу Данила Киша. „Разговарају двојица, а један каже да Бог поживи председника до Божића. Нашег или њиховог, пита други. Да ли ме то питаш за Божић, или за председника? После сам тај виц обрађивао на различите начине и написао да је наш председник за Божић имао свињску главу, да би онај други рекао - Камо среће да је само за Божић – завршава Гале сећање на Трећи светски фестивал хумора и сатире.

Ере нису биле спремне да признају да су, кад је хумор у путању, слабији од Краљевчана, па се један од најбољих хумориста Југославије, учитељ из Злакусе код Севојна Милорад Шојић, преко новина „закачи“ са Предрагом Блажићем који је прихватио бачену рукавицу за двобој. Био је то повод да се у надметање најбољих хумориста као судија укључи „Политика Експрес“, а организације „Турнира духовитости“ 1977. године прихвати њен уредник Антоније Ђурић. Милорад Шојић је био капитен ужичке, а Гале Блажић краљевачке екипе.

- Морали смо да се шалимо на свој рачун, моја идеја је била да наступамо у Слогиним дресовима јер сам онда, а и сада, говорио „Нећу да кажем тако нам Бога, Краљеву је итекако потребна слога“. Тешко је било у почетку убе-

дити некога да пише о Краљеву, а да то буде смешно. Иако је као кривично дело још постојао вербални деликт изазова су се прихватили Драгиша Аџић, Предраг и Радомир Блажић, Драган Илић Нишки, Јелена Петровић. Оно што су писали изводили су на сцени краљевачки глумци Сретен Степић, Драган Лешкиновић, Миле Цвијовић, Бојана Пантић, Зоран Јованов, Миљан Каличанин и други, а сваки од наступа који је, у време кад смо били домаћини, одржаван у хали спортова, режирао је Александар Ковачевић – прича Блажић. Једну за другом елиминисали су Краљевчани бројне екипе све док се последњих дана децембра нису нашли очи у очи са екипом Власотинца. Иако је број могућих бодова до финала био ограничен на сто краљевачка екипа „Турнира духовитости“ добијала је и

по који више. Јавно су критиковани високи општински руководиоци, председник општине, секретар комитета партије, друштвени правобранилац и други, али се нико није љутио нити реаговао на погрешан начин, јер је у првом плану била забава и заједнички интерес, да се име града пронесе што даље. Већа смејурија од било чега изговореног те вечери у једној од хала Београдског сајма било је сазнање да је екипа Власотинца успела да за длаку надмаши Краљевчане. Пажљивијем посматрачу не би прошло незапажено много тога што се дешавало пре и после финалне борбе, али се нико није претерано љутио јер је на првом месту била забава. Награде које су освајане и онако су и пре финала дељене онима којима је то било потребније, углавном деци из удаљених сеоских под-

ручја. Иако је режим тог времена много касније окарактерисан као тоталитарни нису се краљевачки хумористи много обазирали на то како ће реаговати власт. Ипак, нико од њих никада није имао проблема због изговорене речи о којој се тада итекако водило рачуна. Идеја аутора текстова да након „Турнира духовитости“ наставе рад у оквиру кабареа никада није рализован, а то је још једна ствар за којом жали Предраг Блажић познат бројним Краљевчанима по пола метра дугој седој бради и пуним џеповима „Негро“ бомбона. И баш њих је великодушно делио једне вечери пријатељима са жељом да их почасти јер му се родио син Марко. Гале не би био Гале кад им не би саопштио да је Марко управо напунио пету годину живота. Т. Радовановић

49

25.8.2013.

МАГАЗИН

50

Милорад Миша Мијатовић

Краљевачка музичка сцена: Милорад Миша Мијатовић

ЗУБИ ОДРЕДИЛИ КАРИЈЕРУ ТРУБАЧА (2)

С

а шездесетогодишњим искуством трубача Миша Мијатовић је најстарији живи музичар у Краљеву. Током свих тих година учествовао је у бројним догађајима који су профилисали локалну музичку сцену, а са знањем и ставовима који су се мењали, доприносио да се она прилагођава, увек новим, светским

трендовима. Нигде као у музици није било толико промена које су утицале на формирање укуса и потреба увек нових генерација којима је она била саставни део живота. Кроз највећи број прича краетора музичке сцене у Краљеву провлачи се Електрокомбинат као најзначајније место окупљања пре свега младих, а у

посебним приликама и оних мало старијих који су након година оптерећених великим проблемима повремено уживали у погодностима које је пружао период лагоднијег живота. Читавих десет година је Миша Мијатовић као члан различитих музичких састава свирао баш у великој сали Електрокомбината на последњем

Фото: М. Радовановић

- Са шездесет година трубачког стажа Миша Мијатовић је најстарији краљевачки музичар. - Кад су попустили зуби, без којих труба није оно што би требало да буде, најстарији краљевачки трубач био је принуђен да се мане свирања и остане само верни слушалац онога што нуди краљевачка музичка сцена. - Разочарање због чињенице да се ни после толико година нико није сетио да га предложи за заслучног грађанина Карљева

51

25.8.2013.

МАГАЗИН

52

спрату зграде која се и данас налази на крају улице Октобарских жртава. Организатор различитих дешавања био је извесни Васа Тодорић, а читаву деценију ни један дочек Нове године није могао да прође без неког од састава у коме је свирао Миша Мијатовић. Наступали су краљевачки музичари пред препуном салом, а не тако ретко велики број њих је остајао на улици. У свести највећег броја посетилаца музичких дешавања најчешће остају певачи, а у ансамблу „3+3“ који је петнаестак година суверено владао краљевачком музичком сценом мењали су се онолико колико су то диктирале обавезе на факултетима и радним местима. Један од првих био је Марко Николић, касније познати југословенски драмски уметник, који је певачку каријеру отпочео у краљевачким „Вршњацима“. Колико је бављење музиком било атрактивно сведочи случај Краљевчанина Славка Бешића који је оставио у то време си-

гуран официрски позив да би се посветио гитари са којом је годинама наступао у добрим саставима српске престонице. Скоро годину дана је са ансамблом „3+3“ наступао и Слободан Стојановић Кепо, један од најбољих југословенских бубњара свих времена, а последњих година постојања чланови оркестра били су и музичари са високим образовањем.

- Саксофониста Веља Обрадовић је први завршио нижу музичку школу, а уз њега смо и ми остали савладавали ноте и читали их као новине. Чим се појави нова ствар закажемо пробу углавном тамо где смо наступали па вежбамо, а свирали смо у „Абрашевићу“, старој пошти, синдикалном већу и другим местима. Кад смо прекинули свирке у Врњачкој Бањи вратили смо се у Краљево и годинама наступали у „Туристу“, чачанском хотелу „Морава“, Горњем Милановцу... Најгоре је било у Краљеву где су нас људи називали погрдним именима, а

пијанци често били иницијатори жестоких туча. Тозовац нас је ангажовао за голубарске забаве и дочеке Нове године, а дуго смо свирали у матарушким хотелима „Жича“ и „Термал“ – прича Мијатовић. Иако је као саксофониста са скромним знањем у ансамбл дошао да певао Света Томић Каубој је дуги низ година наступао само као гитариста у тандему са бас гитаристом Момом Митевским. Честе промене у саставу, мало године у које су доспели оснивачи, а мало и све већа криза која је погађала различите делатности учинили су да понестаје елана међу члановима последњег састава „3+3“. Проредили су се наступи а чланови, један по један, све већу пажњу поклањали неким другим активностима. И док се Миша Мијатовић ангажовао на градњи породичне куће, Кепо Стојановић определио за рок, а Каубој за народњаке, Веља Обрадовић је покушавао да ко-

лико толико одржи корак са временом.

- Нисмо хтели да примамо младе, па смо паузирали скоро четири, пет година. Инструменти су стајали све док се није појавио Томислав Шћекић и почетком деведесетих година прошлог века вршио притисак на нас да се вратимо музици коју волимо. Скупимо се са идејом да поново наступамо под именом „Евргрин“, али на крају задржимо стари назив „3+3“, јер смо уз тројицу старих чланова примили исто толико нових – каже Мијатовић. По ко зна који пут у помоћ су прискочили људи из „Магнохрома“ и уступили просторије за пробе, а музичари у већ озбиљним годинама наступали су само повремено на различитим местима. Љубав из старих дана била је још једна прилика за дружење, по некад и да се колико толико допуни кућни буџет. Иако је првобитно језгро било стабилно од прилике до прилике мењали су се чланови оркестра који је

чак бројао и седам чланова. Окосницу репертоара чинила је музика из младости а, како рече Миша, оно што се научи не заборавља се, али и композиције које су уврштаване у зависности од места на коме се свира и публике којој је музика намењена. Трајало је то читавих осам година све док није потпуно, пре него интерес за ову врсту музике, елиминисана могућност власника угоститељских објеката да издвоје новац за ангажовање ансамбла оваквог типа и обима. Након што се годинама наступало уз три оброка и плату, музика се свела на по једног инструменталисту и певача, понекад само једног који свира и пева. Попустили су и зуби без којих труба није оно што би требало да буде, па је и Миша Мијатовић био принуђен да је окачи о клин и остане само верни слушалац онога што нуди музичка продукција. И тек кад је дошао у такву ситуацију схватио је колико је био значајан закључак првог диригента дувач-

ког оркестра који је прво погледао баш у зубе уз које чврсто мора да буде приљубљен писак дувачког инструмента. Миша Мијатовић је био најстарији од седморо деце у породици. Отац није био у могућности да му обезбеди услове за добро школовање, а свест о томе да не може ни да се свира без писмености и великог рада утицала је да се годинама предано посвећује великој љубави. Његовим стопама пошла су прво млађа браћа Петар и Живојин, потом синови Радослав и Предраг. Почели су као рокери у групи „Јеж“ да би се, када су се као имноги други уверили да у овој области нема пара, определили за народњаке. На инсистирање оца обојица су завршили нижу музичку школу, један на одсеку за трубу а други кларинет. Мишина идеја била је да засвирају заједно као некада давно браћа Мијатовићи.

- Кад су видели да нема лове прешли су на гитаре, па је старији узео ритам и соло гитару и почео да пева.

53

МАГАЗИН

25.8.2013.

Млађем гласовне могућности нису дозвољавале да пева, али је свирао бас гитару и на једном такмичењу у Трстенику проглашен за најбољег басисту. Након њих традицију су наставили унук Владица Мијатовић Ципи, који је магистрирао клавир у Минхену и свира у Њујорку, док је његова сестра Вања соло певачица „Гранд“ продукције. Брат Петар је свирао самном, а његов син свира гитару у саставу „Боја ноћи“ као и син другог брата Живојина који је давно са Вељом Обрадовићем отишао у Јагодину да свира и тамо остао. Зато верујем да је то мој највећи успех, јер сам први у породици почео да се бавим музиком, а помагао сам колико сам могао и повремено наступао заједно са њима – прича Миша. Много се тога променило за последњих шездесет година на краљевачкој музичкој сцени. Ћемане, гитаре и басове оставили су некада неприкосновени ромски музичари, а ни високо школовани нису у ситуацији да добро живе од музике. У сећању старијих Краљевчана још нису избледеле

54

слике Пеша Циганина, Стевчета, Драганчета, Милоша, Добрија, Рада, Војчета, врхунских хармоникаша браће Васића из Јагодине. И док су у срећна времена музичку сцену профилисали музичари различитог профила сада на њу пресудно утиче тржиште и власници угоститељских објеката који једва састављају крај са крајем. Свирао је Миша Мијатовић са друговима пред високим државним званичницима, председником Југославије Титом, Александром Ранковићем, Слободаном Милошевићем... Више ни не памти различите манифестација на којима је наступао углавном без надокнаде. Зато га ваљда и погађа чињеница да се након толиких година нико не сети и предложи га за заслужног грађанина Краљева. Ово осећање нарочито је појачано од тренутка када је сазнао да је добитник ласкавог признања друг из детињства Тозовац. Свирао је на добротворној основи у градском дувачком оркестру, наступао на концертима „Абрашевића“ у Бугарској и Пољској, па је мала утеха за све то чињеница да га тапшу по рамену и

називају легендом. Једино признање је „Виолински кључ“ који је добио од удружења краљевачких музичара годину дана после првог добитника Цига Миловановића.

- Имали смо удружење музичара које је водио Реља Петровић, а сваке године по један је требало да добије „Виолински кључ“. После Цига и мене добио га је још Раде Арсовић да би после Рељине смрти престало додељивање овог признања. Данас више нема готово никаквих наступа какве је некада Веља увек успевао да пронађе. Сад нема њега, нема ни Коцке, а на музику коју смо годинама гајили подсећа само једном годишње концерт оркестра Музичке школе. Одувек сам говорио да ће кад ја прекинем тешко наћи другог трубача и тако је било. Ја сам могао да свирам све, класику, коло, џез, забавну, маршеве, химну... Свирали смо је пред Титом у Спомен парку седамдесетих година, а нисмо имали ни униформе. Називали су ме материјалистом кад сам тражио да се плаћају пробе како би се музичари одржали, привлачили други, куповали

нови и поправљали стари инструменти – каже Мијатовић. Пре пуних педесет година купио је Миша трубу која је и данас у добром стању. Нешто касније на бувљаку је препознао трубу на којој је некад у студентском оркестру свирао Бранко Ерцег. Тако је и она постала део породичне колекције Мијатовића. Све веће паузе између наступа стварале су проблеме посебно дувачима од којих се, више него од осталих, захтевало добро здравље. Отац Раде Мијатовић, предратни соколац, од малена је синове учио здравом животу. Предност над фудбалом, боксом, бављењем политиком и коцкањем увек је давао гимнастици, атлетици, пливању, бављењу музиком. Зато је и Миша, заједно са оцем, кондицију стицао у краљевачкој „Соколани“.

- Радио сам на справама и очеличио се јер као крмељко не бих могао да дувам у трубу коју сам свирао до 74. године живота. Кад сам први пут осетио да ми нешто свира из плућа на

Ансамбл „3+3“

препоруку лекара оставио сам пушење. Тридесет година након тога више се никада није чуло звиждање, а о здравом начину живота много су водиле рачуна и друге колеге. Веља никад није ни пио ни пушио, мој старији син 27 година није окусио алкохол, а и ја се трудим да не пијем сем понекад кад се зажелим чашице ракије – каже Мијатовић. Све је мање оних са којима може и да се прича о старим временима. Зато ваљда и радује телефонски позив и глас старог пријатеља Тозовца, члана жирија који је у „Гранду“ оцењивао певачко умеће унуке Вање. Јавио се неколико дана касније и у дугом разговору подсетио на дане које је провео у Краљеву пре него је заувек напустио родни град и посветио се естрадној каријери. Остало је сећање на Тозовца и његову мајку, касирку у „Паризу“, која је често молила Мишу да прави друштво њеном сину приликом касног повратка кући. Тозовац је, прича Миша, био жгољав а имао вредну хармонику која

је још пре рата направљена у Италији, па се мајка плашила да му је неко не узме.

- Кад је требало да добије мускулатуру пита, шта да радим брацо, кад сви иду на изградњу путева и пруга. Кажем му да иде, а кад се вратио био је развијен као Тарзан. Радне акције су га очеличиле тако да је могао да лакше да носи хармонику – сећа се још једне интересантне епизоде из живота Миша Мијатовић. Са годинама расте интересовање, а и жеља, да се човек подсети давних дана младости. Посебна прилика за то пружена је Миши Мијатовићу и његовим савременицима током јула ове године кад је отворена изложба посвећена џезу у Краљеву у послератном периоду. Дуго је већ времешни Миша са сетом посматрао фотографије и плакате који сведоче о времену када је краљевачка музичка сцена почињала да формира препознатљиве контуре. Т. Радовановић

55

Краљевачка медијска сцена: Владан Митровић

НОВИНАР МЕЂУ ПУШКАМА МАГАЗИН

25.8.2013.

(1)

56

- У Србији све приче о ловачком оружју крећу тако што по нашим селима у кафани, или пред продавницом, уз флашу стари ловци едукују млађе и то углавном погрешно. - За осам година са светских сајмова новинар донео више од пола тоне стручне литературе.

- „Новости Калибар“ први српски часопис који је после санкција прешао границе земље. - У новинарској професији остали су само они који су због преданости послу били спремни на многе жртве, они који нису могли ништа друго да раде и млађи који су залутали вођени погрешним претпоставкама о заради и популарности

Владан Митровић

57

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

25.8.2013.

Д

58

уго је, већ са првим годинама друге половине двадесетог века, најомиљенија играчка скоро сваког краљевачког малишана, поред лопте, био по који комад оружја. Били су то прво најједноставнији модели пиштоља у које су се папирнате каписле убацивале појединачно, потом савременији из којих се пуцало све док се не потроши последња са дуге у круг савијене траке. Прилику да се види по који комад оружја пружали су каубојски филмови и они који су обрађивали теме из Народноослободилачке борбе. Могућност да оружје доживи на други начин имао је Владан Митровић, а још од дечачких дана пружао му је брат Љуба Стојковић запослен у фабрици оружја крагујевачке „Заставе“. Сваки пут кад је долазио у Краљево, а долазио је често, доноси би по коју играчку оружја, или бар проспект са најновијим моделима крагујевачког произвођача. Током читавог школовања једини начин да се дружи са различитим комадима оружја било је изрезивање сличица пушака и пиштоља из у то време популарног часописа „Фронт“. Владан у поверењу признаје да током четири године као ученик машинског смера Техничке школе и није био неки посебан ђак, али је из предвојничке обуке увек био најбољи. Када се половином седамдесетих година са дипломом машинског инжењера појавио у „Фабрици вагона“ пред њим је била успешна каријера, а природан ток у напредовању водио је од пројектанта, преко водећег прокјектанта, шефа бироа, техничког директора ОУР „Путничка возила“, директора истог ОУР-а, до техничког директора, а потом директора техничке контроле „Фабрике вагона“. Последњих десет година, пре 2005, провео је на месту шефа механизације краљевачке „Западне Мораве“ да би коначно попустио под притиском љубави из детињства и посветио се оружју, овога пута као новинар дописник часописа „Зов“ и „Калибар“. Кад је криза полако почела да притиска Србију, а „Западна Морава“ по-

сустаје успевши радницима да исплати једва минималац, хонорар дописника специјализованих часописа био је три пута већи. Чињеница да је, уз све то, новинар имао више слободног времена утицала је на одлуку да напусти посао и потпуно се посвети новинарству. Било је то време када је земља. после санкција које су оставиле несагледиве последице, полако почела да се отвара према свету, а Митровићу пружена могућност да путује на сајмове у Италију, Грчку, Енглеску одакле се враћао са десетинама килограма стручних књига и часописа.

- Дођем до једног сајамског каталога са стотинама адреса произвођача оружја. Сваком од њих упутим писмо и добијем каталог тако да за неколико година постанем човек који може о оружју, свима које то интересује, да пружи више информација од осталих – прича Митровић. У земљи у то време није било стручних књига и каталога, а на скромним сајмовима излагали су углавном домаћи произвођачи. Када су се 1994. године на киосцима први пут појавили часописи „Оружје“, „Метак“ и „Калибар“ Владан Митровић је већ био посетилац најзначајнијих сајмова наоружања, пре свих оног у Нирнбергу који је посвећен новинарима и трговцима. У свету још није било толико тероризма, а поред пасошке контроле за улаз на сајам довољно је било да се посетилац не налази на листи криминалаца. Данас је и овај угледни сајам прилично затворен, а за присуство је потребна гаранција владине или неке друге врло валидне институције. Док су у „Фабрици вагона“ плате још биле добре, а наш саговорник високо рангирани у хијерархији кадрова, било је довољно могућности да се путује. Прва посета сајму у Нирнбергу била је прилика да се паметно потроши новац петогодишњом претплатом на најбољи амерички часопис „Guns & Ammo“ и куповину гомиле књига које су се продавале на различитим штандовима. У то време није ни претпостављао да половину часописа неће добити никада, јер су на волшебан начин нестајали кад су први пут

дошли у контакт са неким од знатижељних поштанских службеника. Најбоља могућа фотографија неког комада оружја на насловној страни, која се видела кроз провидни омот, будила је знатижељу, а Владана удаљавала од толико жељених информација. Ипак је и половина оних које је добио током пет година била довољна да се доста научи. Следеће године као добар познавалац оружја и муниције, са поприличним искуством, архивом, великом количином филмова и квалитетним фотоапаратом радо је дочекиван на свим штандовима.

- Већ тих деведесетих осећам да сам превазишао знање обичног љубитеља оружја, па се обратим часописима који се појављују, а наиђем на разумевање само у „Калибру“ чији је власник био Војин Каћурић. Наиђу најгоре године инфлације и приватни часопис западне у дебелу кризу зато што је било потребно да се паре из трафика што пре врате до издавача. За месец дана се толико обезвреде да човек није могао да функционише, а како је раније био новинар у „Вечерњим новостима“ предложи им да часопис који је имао доста читалаца приме под своје окриље уз услов да он буде главни уредник. „Новости“ су већ издавале часописе „Зов“ и „Ревија 92“, а Управни одбор у одсуству једног члана био подељен око покретања још једног. Језичак на ваги који је претегнуо је у корист „Калибра“ био је глас краљевачког новинара Душана Стојића, тада члана Управного одбора компаније. Од 1996. године „Новости“ су власник часописа „Калибар“, а Војин Каћурић његов главни уредник. Много пре него је почео да пише Владан Митровић је важио за искусног ловца, па је логично било да у у рубрици „Калибар саветује“ ловцима указује на основне принципе безбедности у лову. Поред извештавња са сајмова у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу писао је о пиштољима, револверима, пушкама и војним снајперским пушкама. Као врстан новинар Војин Каћурић је, уз добро познавање сваког члана редакције, имао и осећај за поједине области па је Митровићу поверио ло-

59

60

МАГАЗИН 25.8.2013.

вачке карабине и сачмарице, као и муницију за њих. Уверен да најбоље познаје пиштоље и револвере није био одушевљен оваквом одлуком, али се врло брзо препорука уредника испоставила исправном, јер је област ловачког оружја била потпуно непозната чак и искусним ловцима.

- Све приче о ловачком оружју крећу тако што по нашим селима у кафани, или пред продавницом, уз флашу стари ловци едукују млађе и то углавном погрешно. Погрешно је било све што сам видео у ловачким удружењима, па верујем да сам доста допринео да се промени свест о ловачком оружју, јер су ловци најчешће користили погрешну сачму. Зец се ловио сачмом број 4 и куглицама од 4,5 мм, а фазан сачмом број 6, односно 4 милиметра, што је погибељно. Да је остало тако морали би у лову да носимо панцире, јер сачма досеже далеко, опасна је за друге учеснике у лову, а лов неефикасан због малог броја куглица по јединици површине. Доста текстова сам написао да бих објаснио да се перната дивљач лови сачмом број десет од 3 милиметра, а зец са 8 или 3,5 милиметра. Све то стајало је у светској литератури о оружју тако да едукован човек не може да погреши као наши који нису имали праве податке – објашњава Митровић. Колико се ловачки испит полагао само да би се задовољила форма најбоље показује ситуација на терену где се и ловци са дугогодишњим искуством ретко придржавају основних принципа безбедности, јер при кретању кроз ловиште готово нико не прелама пушку уздајући се у кочнице. Они са мало више знања о оружју знају да на сваких сто пушака на нашем терену не постоје ни две које имају поуздану кочницу и кочење ударачем које осигурава од нежељеног окидања. Пушке углавном коче само обарач и ако испадне унутрашњи чекић ће да одскочи и удари ударну иглу, а пушка ће да опали. Иако су ловци убеђени да им је пушка осигурана дешавају се бројне незгоде, а ловци страдају током лова. Незнање и помањкање ловачке културе манифестује се махањем устима цеви према другим учесницима у лову, али и посматрањем ловишта кроз оптички нишан при лову на високу дивљач. То би свуда у свету требало да буде довољан разлог да лововођа приступи ригорозној мери искључења са ловишта онога ко не поштује основна правила.

А основна правила су прописна за сва ловишта у свету, али се у нашој земљи слабо примењују. Све то било је и повод да се кроз часописе намењене ловцима поведе широка акција ширења ловачке културе и унапређењу основних знања о безбедности. На челу ревије „Зов“ у то време био је високо образовани Тоша Мутавџић који је увидом у прве текстове закључио да је овом часопису неопходна рубрика „Питајте Владу Митровића“. Била је то изузетна прилика да врсни познавалац оружја изађе из анонимности, а све више питања читалаца утицало да се ова рубрика шири на рачун других и да, пред почетак сезоне лова, заузме и по пет страна у часопису.

- Пет страна посвећивао је ловцима који питају којом сачмом да лове, којим калибром карабина, да ли је адекватна оптика, коју кончаницу може да држи оптички нишан... Клинци су већ знали о лову кратким оружјем, који је дозвољен у Америци, па су тражили податке о пиштољима и револверима. Рубрика је била фантастична, све што је изашло укоричио сам тако да имам књигу од пар стотина страна непосредног контакта човека који се разуме у оружје и младог ловца који жели да се правилно едукује. Причао сам о кочници са интерсептором, уређајем који имају изузетно скупе пушке. У случају да пушка испадне, и ударач пође према ударној игли, сигурносни уређај га хвата на пола пута и пушка не може да опали. Пушка може да опали само кад је обарач повучен до краја тако да је ловац могао да се поузда у кочницу – прича Митровић. Резултати у едуковању младих, али и ловаца са дужим стажом, били су добар повод за размишљање да се у потпуности посвети новом послу. Чињеница да је зарада била солидна, а да се у предузећу у коме је био запослен уз велику одговорност и ангажовање тешко зарађивао и минималац, превагнула је у корист новинарства које је, показаће се то врло брзо, постајало све несигурнија професија. У њој су остајали само они који су због преданости послу били спремни на многе жртве, они који нису могли ништа друго да раде и млађи који су у професију залутали вођени погрешним претпоставкама о заради и популарности. О исправности одлуке о посвећивању новом позиву Владан Митровић је почео да

61

25.8.2013.

МАГАЗИН

62

размишља у тренутку када је, након одласка у пензији главног уредника часописа „Зов“, суочен са чињеницом да за његов рад више нема разумевања јер нови уредник чак и не воли оружје. Остао му је једино „Калибар“, а Митровић је читавих осам година био једини акредитовани новинар ове редакције на сајму у Нирнбергу са кога је, како каже, за то време донео читавих пола тоне штампаног материјала. По-

ловина је била намењена редакцији часописа у коме је писао о оружју. У почетку су то биле само књиге и часописи, а касније и дискови који чине богату архиву часописа „Новости калибар“. Када су у редакцији схватили колики је обим посла којим се бави, и корист од посета сајмовима оружја, добио је помоћ у лику новинара задуженог за поједине области, тако да је

могао више пажње да посвети основном задатку, ловачком оружју и свему што је везано за ову област. Тако одлазак на сајам Митровићу, ослобођеном физичког посла, све више представља задовољство. Владана Митровића у Нирнебргу већ препознају по четворо пијачних колица препуних литературе којима се пробија између сајамских штандова. У свака од њих стане педесетак кило-

грама материјала на који више ни цариници на улазу у земљу не обраћају пажњу.

- Кроз те одласке часопис се преобразио јер са сајма доносимо апсолутно ауторске текстове и аутентичне фотографије. Пишемо о оружју које још није стигло у европске продавнице и међу првима објавимо све премијере. Добили смо на квалитету о чему сведоче реакције излагача који на сајмо-

вима препознају мој беџ. Једном су ме питали да ли познајем госпођу Владу Митровић која пише о њиховим пушкама. То што пишемо прате и Енглези који производе софистициране и прецизне пушке, јаве нам се повремено, па закључујем да је „Калибар“ довољно квалитетан часопис. Доказ томе је и чињеница да је то први који је након рата у Југославији прешао границе земље. Чак су и Хрвати, који нису

ни помишљали да би могли да купују часопис који долази из Србије, прихватили „Калибар“ у коме није било политике, а који је на довољно стручан начин описивао оружје и спортске догађаје тако да је то српска новина која се највише продаје на просторима бивше Југославије – сведочи Владан Митровић.

- наставиће се Т. Радовановић

63

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

25.8.2013.

МИРНИЈЕ НЕГО ПРЕТХОДНЕ НЕДЕЉЕ

64

У периоду између 12. и 18. августа на подручју за које су одговорност о безбедности грађана преузели припадици Полицијске управе Краљево евидентирано је за трећину мање кривичних дела него само седам дана раније. Тако се од укупно 34 заведена у област привредног криминала сврстава 4, а област општег криминала 32 кривична дела. И овога пута су суграђани склони криминалу били успешнији од оних који раде на његовом сузбијању, па је позната једва трећина којој припада 12 извршилаца. За преосталих 24 се трага. Број прекршаја који су утицали на ремећење јавног реда и мира незнатно је смањен, па је уместо 32 у претходном статистичком периоду евидентирано 28 што је ипак знатно више него раније. Мења се и структура прекршаја, па се у више од једне трећине, или десет случајева, ради о угрожавању сигурности другог лица. Број учествовања у тучама зауставио се на седам, а у осталим прекршајима 11. Повећан је број евидентираних саобраћајних незгода и штете која је у њима причињена. Тако је пет, од укупно тринаест евидентираних, као последицу имало повређена лица, а код осталих је константована само материјална штета. Једна особа је задобила теже телесне повреде док су оне код преосталих шест повређених окарактерисане као лакше. И док је про-

цењена материјална штета од 592 хиљаде динара нешто мања него у претходном статистичком периоду број прекршаја у области безбедности саобраћаја је повећан на 174. Ватрогасно спасилачка једница интервенисала је у гашењу четири пожара у којиме је причињена штета од 300 хиљада динара.

УХАПШЕН ВИШЕСТРУКИ КРИМИНАЛАЦ Припадници криминалистичке полиције расветлили су више имовинских деликата извршених на подручју града и лишили слободе М.Ј. (1985) из Краљева због сумње да је током јула и августа извршио чак седам кривичних дела, четири тешке крађе, две крађе и једно разбојништво. Осумњиченом се ставља не терет да је чак четири кривична дела учинио на штету манастира Жиче када је у ноћним сатима са објекта демонтирао и узео бакарне олуке, а из једне просторије електроматеријал. Крађу која се квалификује као тешка извршио је у Ковачима где је након обијања из помоћних просторија Р.П. узео прехрамбене артикле, посуђе, сервисе и друге вредније предмете. Жртва лопова био је Б.В. власник фирме „БСБ Нет“ из Врњачке Бање коме је украдено четири акумулатора.

Највећи део украдених ствари М.Ј је продао фирми из Рибнице која се бави откупом секундарних сировина. Осумњичени је 20. марта ове године извршио разбојништво када је маскиран капуљачом, уз претњу ножем, радници у продавници „Макси дисконт“ у Нушићевој улици из фискалне касе узео новац од пазара.

ДРОГА У МЕРЦЕДЕСУ Припадници Министарства унутрашњих послова пресекли су још један ланац трговине дрогом, а у току је рад на расветљавању свих околности њене набавке и даље дистрибуције. У четвртак око 20 часова, у Казновићима код Рашке на магистралном путу Рашка – Косовска Митровица, зауставили су ради контроле аутомобил марке „мерцедес“, београдске регистрације, и након прегледа пронашли џак са близу 4 килограма марихуане. Након увиђаја који је по овлашћењу истражног судије Вишег суда извршио истражни судија Судске јединице Рашка Основног суда у Краљеву у присуству полицијских службеника Полицијске станице Рашка због сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет пронађене опојне дроге ухапшени су К. Џ. (1981) из Новог Пазара и М. Л. (1977) из Тутина. Т. Радовановић

65

Незапамћен злочин у Краљеву

МАГАЗИН

25.8.2013.

ДВОСТРУКО УБИС

66

СТВО У РИБНИЦИ

У

среду је дежурној служби Полицијске управе Краљево јављено да је дошло до пуцања из ватреног оружја у Улици ушћанских рудара у Рибници. Након што су изашли на место догађаја припадници полиције затекли су М.С. (1950) из Краљева, за кога се сумња да је хицима из пиштоља испред њихове породичне куће ранио супружнике Н.П. (1950) и Р.П. (1942). Екипа

хитне помоћи која је изашла на место догађаја указала је помоћ повређенима, али је Н.П и поред реанимације подлегла повредама на лицу места, а Р.П. у Здравственом центру „Студеница“ у који су припадници ради указивања лекарске помоћи превезли и осумњиченог М.С. Виши јавни тужилац је кривично дело окарактерисао као тешко убиство, тако да је против

осумњиченог, након указане лекарске помоћи, поднета кривична пријава и одређено полицијско задржавање до 48 сати. У присуству вишег јавног тужиоца и припадника криминалистичке полиције увиђај је извршио виши истражни судија Вишег суда у Краљеву, а рад на расветљавању овог тешког кривичног дела, и утврђивању мотива за његово извршење, се наставља. Т.Р.

67

МАГАЗИН 25.8.2013.

STREET ART

68

T FESTIVAL

69

70

МАГАЗИН 25.8.2013.

Добитник Жичке хрисовуље Петар Цветковић

Т

ешко да би се могло говорити о било чијем песништву и његовим ауторима а да се не зна из које земље потичу, којем народу и језику припадају и на којем простору раде. Њихова локација није само мера обима и величине пространства које припада том народу и језику, нити само који ваздух дишу, већ и где и како живе, на којим вредностима наслањају своје дело. Колико је све то старо? Где стоје ови подаци, да ли су им зидови осликани, и да ли дух, који се и данас овде, над свима свија у овом храму господњем, говори исто... Захваљујући на признању Жичка хрисовуља, којим сте ме данас почаствовали, хоћу да поновим да ова царска лавра није грађена само из верских и литургијских потреба, него да се и што сачува из земаљског света, трошног као и људско тело, Знајући шта је све уграђено у њеним осмовековним слојевима од оних безимених прегалаца који нису истицали себе, ни потписивали ни приписивали себи, до највећих наших духовника и стваралаца. И још једно питање које је само искрсло: коју би тему данас ваљало приложити, а која нас тишти понајвише?... Је ли то можда оно што се данас покушава: да паралелна стварност замени нашу и да се избришу

наша сећања? Зар то данас такозвана виртуелна стварност својом доминацијом не покушава, да нас одаљи од света каквог знамо, и још више, од наде и људског спасења, од наших трагова и сведочанстава, од раних обриса брда и кућа са којима се будимо? Где су наша упоришта на којима се може ослонити? Где су та места где би човек могао да се састане са собом? И где се увек сретао и суочавао са својим мукама... Неко је тако вешто помешао карте између нас и нашег живота, да се најважнији, аутентични део света раздробио у хиљаде комадића, који су се са психолошке равни разлетеле по ваздуху. А за њим су седели они који су понајвише знали, умели да дефинишу свој живот, положај, време и место... Као да је нека невидљива рука све што је било важно, заједно са оригиналима, негде затурила. Тако до нас стиже све више оно што нема лице и што је без осећања. А обезличност се повећава, без успоравања. Страх и нада уступили су место гегу и сурогату. Интимно, лично обраћање или боље речено, присност полако нестаје, а прво и друго лице из најдрагоценијег простора уступају место трећем. Енглески песник Оди каже да је Јохан Себастијан Бах у своје

време био веома срећан човек, пошто би, кад је хтео да хвали Бога, написао црквену песму или кантату у којој би се директно обраћао Свевишњем. Ако данас пак то жели да уради песник, каже даље Оди, он мора да користи индиректан говор. Да би дошао поново до својих елементарних вредности, у свет који познаје, човек би морао да се враћа постепено, корак по корак, поштујући вековне потенцијале, знања и учења. Зар није у Немуштом језику сиромашни пастир, одзивом да спаси змију која се ненадано појављује у запаљеном грмљу, чиме је заслужио богато признање, на наговор онога кога је спасио, пристао да се одрекне земаљског богатства, истина са страхом и искушењима, само да би могао да се боље разуме са светом који га окружује. У чину где је спасење најважнији тренутак, а боље разумевање прече од сваке материјалне добити, пастир се враћа са места страха и искушења и идући разумавше све што говоре птице и траве и све што је на свету. Хоће ли се у будућности поново појавити спасење и у новом преображењу лакше доћи до дубљег људског ослонца и смисленијег разумевања света, зависи само од нас. Седмоврата нам је Жича давно отворила простор за такву наду.

Фото: М. Радовановић

ПРОСТОР ЗА НАДУ

71

Изложба графика Вељка Михајловића

МАГАЗИН

25.8.2013.

КОнсТАНТИН

72

- У краљевачком Народном музеју, у склопу Жичког духовног сабора Преображење 2013, приређена изложба графика Вељка Михајловића посвећена Императору Коснтантину Великом

К

онстантина, сина Констанција Хлора, рођеног у Наисусу, изабрали су за Императора Августа очеви војници. „Већ кад се први пут указао, јашући коња, војници су ти набацили, док си плакао, пурпур на плећа... Хтео си да побегнеш пред тим показивањем привржености и обо си коња, али је то, строго говорећи, била младалачка грешка! Нема тако брзог дората да побегне од власти која те чекала“. Након очеве смрти, Константин започиње борбу против својих савладара, одбацујући до тада важећи принцип тетрархијске владавине који је установио Диоклецијан. Прошло је седамнаест векова од доношења Миланског едикта, чувеног акта о верској толеранцији, којим је потврђена слобода избора вере; хришћанство је изједначено са веровањем у старе богове, престали су прогони и драконска кажњавања Христових следбеника, а хришћанска заједница успела је да поврати све храмове који су раније прешли у власништво других појединаца. Овом акту претходила је битка код Милвијског моста, у којој је Константин победио савладара Максенција. Ноћ уочи одлучујуће борбе, према Евсавију Кесаријском, Константину се у сну обратио Исус Христос рекавши му да штитове својих војника обележи Христовим монограмом –

крстом формираним од грчких слова Х и Р и натписом: Овим побеђуј. Тај догађај доминира и у химнографским текстовима и свакако да је једна од есенцијалних тачака у историји хришћанства. Света царица Јелена, мати Константина Великог, увек се слави заједно са својим сином (у Православној цркви 21. маја по старом , односно 3. јуна по новом календару). Најзначајнији детаљ из њиховог живота, који је своје отелотворење нашао у химнографији јесте потрага и проналазак у Светој земљи КРСТА на коме је Христос пострадао. Култ Свете Јелене раширен је како у западној, Римокатоличкој, тако и у источној Православној цркви. Уметник Вељко Михајловић посветио је циклус графика Константину Великом. Обилазећи манастире и цркве – од Албаније, Румуније, Хиландара, Македоније, Црне Горе (Свети Трифун Котор), Италије, Мађарске, Србије (Бођани, Крушедол, Смедерево, Благовештење Рудничко, Борач, Драћа, Враћевшница, Жича, Поганово, Пећка патријаршија, Сентандреја, Грачаница, Свети Никола Охрид, Дечани, Свети Наум, Ариље, Сопоћани, Горња Каменица, Доња Каменица, Благовештење Кабларско, Каленић), али и Ватикан (Рафаелова соба, Константинов славолук Рим, Арецо – Пјеро де ла Франческа – легенда о Часном крсту и царица Јелена) – овај уметник проучава и зна-

лачки преноси ликове Светог Константина и његове мајке Свете царице Јелене. Они се увек сликају заједно, он – први хришћански цар, она – јер је нашла крст на којем је био разапет Христ. Сликају се са крстом између себе, обучени као владари. Управо тако их представља и Михајловић, с тим што његове графике нису пука копија живописа; он иде корак даље показујући амбијент и мобилијар (портали, столица), на тај начин успевајући да нам приближи осећај духовног простора. Графике су рађене монохромно, попут неких претходних Михајловићевих циклуса – „Анђели жичке епархије (Народни музеј Краљево, 2010.), „Жича“ (Народни музеј Краљево, 2006.) – с тим што се у овом циклусу уметник определио за смеђи тон, сепију. Приметна је суптилна употреба светла, било у виду светлих крстова који доминирају на појединим графичким листовима, било да је читав амбијент окупан светлошћу. Уметник је усмерио своју пажњу на један историјски значајан мотив православне иконографије, не занемарујући оно што га окружује, и управо нам на тај начин приближава слојевиту културну и уметничку баштину. Јасмина Дражовић у каталогу који прати изложбу графика Вељка Михајловића Константин

73

МАГАЗИН

25.8.2013.

VIP BEACH VOLLEY LIGA

74

75

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs