Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 553 * 26. jун 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 553 26.6.2022.

Превентива уместо узврата Лакше се дише Удар на извор живота Од одборничке плате ни чоколада Време за опоравак Потврђен први импортован случај Рецепт за отпад Путуј Европо На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Офанзива баскеташа Србија тријумфовала Времеплов

6 12 16 18 24 28 32 36 46 48 50 52 54 58

Фото: М. Радовановић

У овом броју:

3

4

МАГАЗИН 553 26.6.2022.

5

Војни пензионери и украјинска криза

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

ПРЕВЕНТИВА УМ М

6

- Берлински зид није срушен, већ је померен пет хиљада километара на исток. - Намера Сједињених Америчких Држава да ојача међународну позицију како би контролисала природне ресурсе одвијала се кроз три фазе. - Осам година су украјинске власти вршиле притисак на Русе у две покрајине, забранили руски језик, вршили многе злочине и убијали невине људе. - Америка има осам стотина база у седамдесет две земље широм света, између осталих и Бондстил на подручју Косова и Метохије. - Трећина оружја које Американци шаљу Украјини иде на Косово. - Енглези обучавају муслимане у Босни и Херцеговини. - Украјина оруђе у рукама запада. - Осамдесет одсто човечанства подржава Русију. - Освајање Украјине услов за напад на Русију

МЕСТО УЗВРАТА

7

8

Др Лука Кастратовић

МАГАЗИН 553 26.6.2022.

Г

радска организација Удружења војних пензионера Краљево окупља осам стотина четрнаест од хиљаду четрдесет пет корисника војних пензија са територије градова Краљево и Нови Пазар и општина Врњачка Бања, Рашка и Тутин. Највише их је на територији Краљева где је од осамсто шездесет три корисника пензија у организацију укључено шест стотина осамдесет пет а потреба да буду информисани са активностима усмереним ка побољшању статуса, али и актуелним дешавањима у свету са акцентом на украјинску кризу, били су повод за предавање доктора политичких наука, генерал мајора у пензији, Луке Кастратовића. Настојање да се побољша положај војних пензионера повод је за иницијативу Клуба генерала и адмирала усмерену ка утврђивању најзначајнијих проблема како би се заједничким деловањем решили бар неки од њих. Војне пензионере посебно погађа настојање Хрватске да покрене тужбе против двадесет хиљада официра Југословенске народне армије који су до проглашења независности 1991. године службовали на територији ове бивше југословенске републике. Био је то повод за прикупљање доказа и израду студије која је упућена председнику Србије Александру

Вучићу уз предлог да се на нивоу владе формира координационо тело које би у име државе покренуло тужбе против злочина према Србима и припадницима Југословенске народне армије до тренутка када су међународно признате Словенија, Хрватска и Босна и Херцеговина. Са предлогом се сагласило и Министарство правде, али су даље активности заустављене док се не стекну услови које диктирају уставне и друге законске одредбе. Војни пензионери подсећају да су од 1992. године прошли кроз тежак период, посебно у време санкција међународне заједнице кад је Русија била на коленима а председник Јељцин није водио рачуна ни о својој земљи, а камоли о другима. Највеће интересовање изазвала је украјинска криза чији се корени виде у настојању запада да дефинише будућност Европе. Почеци се везују за период друге половине осме деценије двадесетог века кад је на иницијативу немачког министра одбране организован скуп представника Немачке, Француске, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава и Ватикана. Главна тема је, подсећа генерал Кастратовић, будућност Европе након смрти председника Југославије Јосипа Броза Тита и настојање запада да се што више приближи границама Русије. О односу становништва Русије према територијалним претензијама на ову земљу најбоље сведочи анкета спроведена пре петнаестак година и податак да су две најпопуларније личности руске историје Александар Невски и Стаљин. Невски је то заслужио јер се у тринаестом веку супроставио Швеђанима и одбио напад Монгола упркос понуде Ватикана да помогне уколико прихвати примат католичке цркве. Јосип Висарионовић Стаљин је стекао популарност након што се пред Други светски рат дистанцирао од свих који су подржавали Немачку, фабрике са запада земље пребацио на исток а војно ојачао делове у којима је претила опасност од немачке инвазије. Деценије за нама су биле прилика за различите интерпретације догађаја из не тако далеке прошлости кад је почела реализација програма о ширењу западног утицаја у источним деловима континента. У том контексту се тумачи и изјава

француског генерала који је говорио како Берлински зид није срушен, већ је померен пет хиљада километара на исток. Војни аналитичари указују да се намера Сједињених Америчких Држава да ојача међународну позицију како би контролисала природне ресурсе одвијала кроз три фазе од којих прва укључује улагање у привреду и подмићивање особа на различитим позицијама у земљи. Кад у томе нису успели приступило се обојеним револуцијама чији се ефекат огледа у разбијању Совјетског Савеза и Југославије. У ситуацији кад су делови ових земаља признати као посебне државе, ослобођени совјетског утицаја и опасности, најмање што се могло очекивати је да северноатланска алијанса, формирана ради заштите од напада са истока, буде расформирана. Упркос томе уследило је даље јачање и пријем у чланство свих отцепљених земаља. - Уз помоћ тог плана разбијена је и Југославија, а Туђман и Кучан су само извршавали оно што су им Американци дали у задатак. Борислав Јовић је план о разбијању Југославије добио 1987. године, а обелоданио нам поводом десете годишњицу НАТО агресије. Саветник француског генерала који је учествовао на скупу са министрима одбране западних земаља седамдесетих година каже да је информација о разбијању Југославије на две стране у првом тренутку деловала смешно, а после није. Кад је 1987. године почело разбијање Југославије било је много дискусија, па и потврде како не може доћи до рата на Балкану, јер Европа неће дозволити да буде Блиски и Средњи Исток. Људи који су доживели тешке злочине у Другом светском рату помрли су, а младе генерације су супштину међусобног убијања схватиле као борбу за мир. Међутим, постоји опасност да изазовемо нови сукоб, да се обнови крвопролиће и мржња, да ниједна генерација не прође без рата, а то се десило код нас, каже генерал Кастратовић подсећајући на књигу о НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. Књига расветљава бројне догађаје из тог периода и одлазак српског генерала у Москву са знатном количином новца и списком потреба за одбрану од агресије.

9

26.6.2022.

МАГАЗИН 553

10

И поред разумевања Генералштаба, и потврде да се без надокнаде обезбеди дупло више, изостала је сагласност Бориса Јељцина који није био спреман да због Србије ратује са американцима. Добар познавалац прилика у овом делу света подсећа да је 2017. године на тлу источног дела Европе почела да се остварује идеологија Бандере. Први кораци направљени су много раније, 1941. кад су Немци након окупације Југославије формирали Независну Државу Хрватску. Та држава, каже генерал Кастратовић, обновљена је 1991. и 1992. године. Три дана након Независне Државе Хрватске формирана је Независна Држава Украјина на челу са фашистом Бандером, потом и Независна Држава Црна Гора која је срушена само дан касније а обновљена 1997. - Осам година су украјинске власти вршиле притисак на Русе у две покрајине, забранили руски језик, вршили многе злочине и убијали невине људе. Многи се питају зашто Русија није деловала 2014. године. Једноставно није имала снаге, јер није рашчишћено са тајкунима који су стекли огромно богатство у процесу приватизације. До пре две три године Русија је примењивала стратегију

узвратног удара, да адекватно узврати ако је неко нападне, а накнадно усвојила стратегију превентивног удара која омогућава да то чини ако процени да наилази опасност а то се десило 24. фебруара. Америка има осам стотина база у седамдесет две земље широм света, између осталих и Бондстил на подручју Косова и Метохије. Један немачки часопис је пре петнаест дана објавио податак да трећина оружја које Американци шаљу Украјини иде на Косово, Енглези обучавају муслимане у Босни и Херцеговини, а највише добровољаца Легије странаца у Украјини је из Сједињених Америчких Држава, Канаде Енглеске и Немачке. Разлог што Русија не напредује брже огледа се у податку да је Украјина у свим насељима као штит поставила цивиле. У Одеси су пре двадесетак дана формирали ровове и одбрамбене линије и испред њих поставили цивиле и то је разлог зашто специјална операција иде постепено, оцењује генерал Кастратовић и подсећа да бројни аналитичари анализирају конкретне активности две војске на ратишту, а занемарују узроке и повод сукоба који све више потврђује како је Украјина само оруђе у рукама запада. Повремене процене да би рат могао

да потраје годинама указују на амерички интерес о исцрпљивању Русије и одсуство жеље за директним сукобом. Да не одустаје од ширења према истоку сведочи захтев за пријем Украјине у НАТО и жеља да на границама према Русији инсталира тактичко нуклеарно наоружање. Разлог је и страх од космичког оружја, и опасности од уништења сателита што би неминовно довело до прекида комуникација између војних снага, али и потврде да у овој области за Русима заостају бар двадесет пет година. Колико је страх оправдан, каже генерал Кастратовић, сведочи заједничка вежба две земље пре петнаестак година након које је седамнаест америчких официра било принуђено да поднесе оставке, јер нису могли да одговоре на руско ометање комуникационих веза. Све чешћи захтеви Украјине да запад појача војну помоћ, и испоручи значајну количину тешког наоружања, сматра се погрешним потезом који би могао да утиче на још већа разарања. Са друге стране, оправдано се поставља питање да ли Украјина има толико посада способних да користи ново наоружање и да ли може у кратком времену да их обучи за руковање сложеном техником. Сумња

у такве могућности појачава уверење да са техничким средствима са запада долазе и војници. Ситуацију додатно компликује захтев Финске и Шведске да приступе северноатланској алијанси, али и често контрадикторне изјаве њених челника. У том контексту тумачи се изјава генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга да треба поправљати путеве и пруге који воде ка Русији како би могла да се транспортује тешка техника. Након што је пре петнаест дана изјавио како Украјина треба да уступи део територије Русији, да се рат не би рат ширио, пријем две нове чланице у НАТО је повод за ново упозорење Русије како би то могло да прерасте у отворени рат две водеће светске силе који би могао да потраје. Упркос растућем непријатељству, и санкцијама према Русији које се појачавају, нису прекинуте све везе о чему сведочи промет енергената и прехрамбених производа. Разлог се огледа у неспособности Европе да обезбеди адекватну замену за гас који увози из Русије, а и кад би могла процес производње и изградње складишта за нормално снабдевање потрајао би неколико година. Компликована ситуација на међуна-

родној сцени се негативно одражава и на положај Србије која је изложена великим притисцима збох захтева да уведе санкције Русији. Иако држава још увек води избалансирану политику неутралности, тешко је прогнозирати колико може да се одупире све јачим притисцима. И у таквој ситуацији мала је утеха што осамдесет одсто човечанства подржава Русију, у првом реду муслиманске земље које су претходних деценија биле жртве агресије и обојених револуција, а вековима биле експлоатисане од стране западноевропских земаља. - Док смо били под Турцима Немци нису бринули о нама, а кад смо се ослободили кренули су у Први светски рат и 1919. оптужили нас да смо криви за избијање. Пре тога су у Албанији постојала разједињена племена која су ратовала међусобно, а онда су их ујединили и формирали државу како би спречили излаз Србије на Јадранско море. Психолошки рат против Словена и православља је данас у јеку па многи теоретичари, стручњаци и политичари, чак и муслимански свет, сматрају да је Путин покренуо специјалну операцију која би требало да елиминише политику Сједињениха Америчких Држава и доминацију католичанства. Све

потврђује да се на овим просторима ништа не дешава случајно и да је последица реализације плана на дуге стазе, каже генерал Кастратовић, а потврду налази у Бизмарковим ставовима из деветнаестог века који потврђују да је освајање Украјине услов за напад на Русију. Уверење да се у Европи, посебно Немачкој, од шездесетих година прошлог века на власт долазе поражене снаге из Другог светског рата појачава стрепњу од ширења ратних сукоба. Потврда се налази и у признању бивше канцеларке Ангеле Меркел да су добри односи са Путином одржавани само док војно не ојача Украјина која се све време наоружавала. Извесно је да ће највеће штете претрпети Украјина, а нису без основа ни стрепње да по окончању ратних операција неће постојати. Мањом опасношћу од продужетка ратних дејстава оцењује се употреба нуклеарног оружја, ако не стратешког онда бар тактичког. Разлог за потпиривање ратних сукоба аналитичари налазе и у бројним проблемима које западне земље не успевају да реше. Једно је сигурно, каже генерал Кастратовић, а то је да после сукоба две цивилизације свет више неће бити исти. Т. Радовановић

11

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

Након окончања грејне сезоне

12

ЛАКШЕ СЕ ДИШЕ - За основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед из система градског водовода узето сто педесет шест узорака воде за пиће, сто четрдесет два из мреже водовода и четрнаест узорака сирових вода са црпних станица. - У односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, сви узорци бактериолошки и физичко-хемијски исправни. - Вода Ибра без фенолних материја. - Средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида два дана изнад граничних на мерном месту Пљакин шанац. - Концентрација суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа испод граничних вредности

13

14

МАГАЗИН 553 26.6.2022.

Р

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на осамдесет другој по реду од конституисања актуелног сазива на којој су чланови упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у мају ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током месеца за микробиолошки и физичко-хемијски преглед из система градског водовода узето сто педесет шест узорака воде за пиће. Од укупног броја сто четрдест два су узета из мреже градског водовода, а четрнаест узорака сирових вода са црпних станица. Анализом је утврђено да су сви, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичкохемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току маја била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су сред-

ње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида два дана изнад граничних на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су биле испод граничних током целог месеца. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су испод граничних биле и средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. За ову годину биће утврђен као просек три узастопне године, израчунат на свим мерним местима предвиђеним за 2020, 2021. и 2022. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

26.6.2022.

МАГАЗИН 553

16

Пред најављено поскупљење накнаде за потрошену воду

УДАР НА ИЗВ - Покрет за преокрет против иницијатииве Јавног комуналног предузећа „Водовод“ да покрене процедуру да за двадесет одсто повећа цене воде и других услуга које пружа. - Нове цене и за привреду. - Захтев „Аутопревоза Чачак“ за повећање цена услуга превоза. - Сервирају се вести о сукобима унутар коалиције СНС и СПС, унутар самог СНС-а и бројне афере којима се скреће пажња грађана са све тежег преживљавања већине. - Повећање цена најновији удар на ионако све неповољнију финансијску ситуацију становника

О

д мајских избора ове године као да је у потпуности угашена опозициона активност која ни до тада није била нешто што је привлачило значајнију пажњу Краљевчана. Чак ни пажљивији посматрачи и бољи позна-

ваоци дешавања на локалној политичкој сцени тешко да би се сетили било какве активности сем повремених саопштења за штампу сличних оном какво је ових дана на адресе краљевачких медија упућено из Град-

ског одбора Покрета за преокрет. Повод је страх да би серији поскупљења најављиваних за период након избора могла да буде додата виша цена надокнаде за коришћење воде због чега се Покрет за преокрет успротивио

ВОР ЖИВОТА иницијатииви Јавног комуналног предузећа „Водовод“ да покрене процедуру за повећање цене воде и других услуга које пружа за чак двадесет процената. У овој политичкој организацији израчунали су да би, уколико буде усвојен нови ценовник, домаћинства уместо садашњих 58,25 плаћала 69,86 динара по кубном метру воде, а она са прикључком на канализациону мрежу 101,73 уместо 84,85 динара. Посебно брине податак да су затражене и нове цене за привреду, па би кубни метар воде са услугом одвођења и пречишћавања, уместо садашњих 151,66 коштао 181,89 динара. Стрепњу да ће бити покренута лавину поскупљења и у другим областима поткрепљује захтев „Аутопревоза Чачак“ за повећање цена услуга превоза. - То угрожава, ионако низак стан-

дард Краљевчана, а ако је „вода извор живота“ то право морају имати сви грађани. Најновија вест о поскупљењу је тихо и неприметно пласирана, јер се сервирају вести о сукобима унутар коалиције СНС и СПС, унутар самог СНС-а и бројне афере којима се скреће пажња грађана Краљева и Србије са све тежег преживљавања већине. И поред тога свесни смо да ће „црно – црвена“ коалиција изгласати нови намет за Краљевчане и да ће ту слога опет доћи до пуног изражаја. Повећања примања се најављују за следећу годину, дажбине се увећавају сада, а ово представља најновији удар на ионако све неповољнију финансијску ситуацију становника Краљева. Ако дође до поскупљења, у шта не сумњамо, таква одлука би посебно негативно утицала на већину становника из

ионако рањиве социјалне групације, угрожавајући им достојанствен живот. Имајући у виду негативну тенденцију поскупљења свих животних намирница и услуга у земљи, сматрамо да је потребно приспитати предложене мере. Требале би узети у обзир стварно стање на терену да не би дошло до угрожавања основних потреба све већег броја људи који су због своје финансијске ситуације у немогућности да измирују дуговања на време, наводи се у саопштењу Покрета за преокрет из кога је градским властима упућен захтев да пре доношења коначне одлуке још једном преиспитају све релевантне чињенице и не дозволе да се најављено поскупљење воде и других услуга спроведе у дело. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

Сведоци демократских промена: Радош Јовановић Ракица (1)

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

ОД ОДБОРНИЧКЕ ПЛАТЕ НИ ЧОКОЛАДА

18

- Поред необично тешког периода између 1992. и 1996. године реализовани су значајни инфраструктурни пројекти, пре свега пречистач воде, обезбеђена нова локације на Барутани за градско гробље, утврђен део десне обале Ибра, почела изградња канализационе мреже према „Магнохрому“ и Грдици. – Пред локалне изборе 1996. године на истакнуте чланове Социјалистичке партије Србије вршен притисак да пређу на страну опозиције. - Пораз на изборима се сматра последицом активности појединих припадника владајуће већине који су потајно шуровали са опозицијом. - Неколико милиона марака потребних за реконструкцију болничке зграде није било у ни у републичком буџету, па их је Милош Нешовић обезбедио од донатора. - Одборници у Скупштини општине нису примали плате, нити дневнице за присуство седницама

Радош Јовановић

19

26.6.2022.

МАГАЗИН 553

20

С

ваки од кризних периода био је добар повод за укључивање у политички живот бројних који у другим околностима нису ни размишљали о таквом ангажовању. Строго контролисана селекција у време једнопартијског система подразумевала је пријем само најбољих у различитим областима живота, а у такве се, још од тренутка кад је радни век започео као продавац на бензинској пумпи загребачке Индуструје нафте, убрајао Радош Јовановић. Било је то време кад се рад ценио више осталих вредности, а све бољи пословни резултати бензинске пумпе у Рибници повод да руководство предузећа спозна квалитет и способност новог радника који је, након кратког времена на месту пословође ове јединице, унапређен у комерцијалисту. Указано поверење и могућност даљег напредовања били су добар разлог да прихвати понуду и поред констатације да је зарада на бензинској пумпи, а обрачунавала се на основу количине и вредности продатих производа, била већа и од плате врхунског инжењера у „Фабрици вагона“. Место руководиоца комерцијалне службе било је само пролазна станица

према највишем звању у пословници, вршиоцу дужности директора у време кад је краљевачка ИНА била најбоља међу 26 сличних са простора целе Југославије. Све неизвеснија ситуација почетком деведесетих година, ратови, криза, инфлација и најава интензивније приватизације, поклопила се са припремама за локалне изборе 1992. године. Опозиционе партије су најављивале оштру борбу за свако од седамдесет места у Скупштини општине Краљево, па су пред почетак кампање и социјалисти настојали да у своје редове привуку што више угледних људи. Сазнање да је Радош Јовановић и раније, на предлог грађана Месне заједнице Чибуковац, успешно обављао функцију одборника било је довољан разлог да му председник и секретар Скупштине општине, Мирослав Карапанџић и Родољуб Крчаковић, понуде место кандидата на изборној листи Социјалистичке партије Србије. Поклопило се то са периодом кад се Јовановић двоумио да ли да настави оно за шта су га и раније бирали грађани Чибуковца. Предизборна кампања се те године по много чему разликовала од каснијих.

У редовима социјалиста није владао претерани страх од политичких супарника на изборима, па није било ни претерано агресивне кампање која би укључивала појављивање на телевизији, плакате и билборде, обилазак најудаљенијих месних заједница. Одборници у Скупштини општине бирани су по већинском изборном систему, а Јовановићу је недостајало само десетак гласова да надмоћно победи још у првом кругу кад се тражила надполовична већина изашлих на биралишта. Убедљива победа у другом кругу обезбедила је место међу 42 одборника владајуће већине што је давало довољну дозу сигурности за стабилно управљање градом у наредном четворогодишњем периоду. - Били смо доста сложни, седнице су трајале до три поподне, а сви закључци усвајани без свађе. Буџет је био изузетно мали, ухватила нас је инфлација и санкције у земљи, али смо у то време донели једну од јако битних одлука. У време кад је било говора да се конзервирају радови на реконструкцији болнице, јер нема пара, на предлог нашег председника донели смо одлуку да настављамо са ра-

дом. Паре које су даване Краљево инвесту док дође време за плаћање изгубе вредност, па је капитална одлука била да их уплаћујемо директно Дирекцији за планирање и изградњу како би што пре завршили болницу и поред жеље опозиције да посао не буде завршен – прича Јовановић. Ратови на простору суседних република повод су за прикупљање хуманитарне помоћи намењене припадницима оружаних снага који су учествовали у ратним операцијама у Хрватској и Босни и Херцеговини. За то је у Краљеву, поред Зорана Вукадиновића, био задужен Радош Јовановић као најзаслужнији што су камиони пуни различите робе кретали према Билећи и Славонији. У време кад се се припадници Југословенске Народне Армије већ повукли са ових простора мобилисано је сво цивилно становништво способно да носи пушку, а захваљујући њима сачуван простор данашње Републике Српске, посебно Херцеговина. Пут до прве линије фронта није био ни мало једноставан, још мање безбедан, а податак да војници пуних шест месеци нису видели месо довољан разлог да им

се допреме различите намирнице. НАТО авијација је повремено бомбардовала положаје војске, неретко и цивилне објекте, а сазнање да су на школским зградама попуцали прозори било довољан разлог да камион пун стакла крене према најугроженијим подручјима. Помоћ је прикупљена према списковима који су јасно указивали на приоритете, а податак да на првој линији фронта није било струје повод за изливе посебног одушевљења кад је из Краљева стигло чак сто килограма свећа. Одлазили су из ових крајева према Билећи и Требињу тоне брашна, стотине килограма шећера, али и новца колико је могло да се прикупи у тешким временима. - У Краљеву је било великих проблема. Уведене су нам санкције, енергенти све критичнији, нема довољно нафте и бензина. Ја сам радио на месту са кога сам могао по некоме нешто да помогнем, а Краљево треба да буде задовољно што је имало седишта два велика предузећа за промет нафтним дериватима, ИНА и Југопетрол. Био сам председник Управног одбора „Путева“, па није могло да се деси да предузеће остане

без нафте неопходне за рад. „Путеви“ су пословали профитабилно, урадили смо доста за овај град, а нема села у које нисмо отишли да помогнемо. Све су фирме радило колико се могло у таквим условима, а ја сам се трудио да свакој помогнем да преживи. Пред сам рат рафинерије су празниле складишта, јер се очекивало бомбардовање, а ми имали довољно нафте и бензина да поделимо краљевачким предузећима, пре свих „Пекарству“, „Млекари“, „Каблару“ и другим. Свима смо напунили резервоаре, јер је циљ био да што више горива извучемо из складишта – сећа се Јовановић. Пред локалне изборе 1996. године председник Скупштине општине Мирослав Карапанџић је, из недовољно јасних разлога, напустио ово место што се у великом делу социјалиста сматра одлучујућим за минимални пораз на изборима. Победа која се у редовима краљевачке опозиције и после две деценије сматра историјском извојевана је са само једним одборничким местом више од половине потребних, па и данас провејава став да би углед Карапанџића у народу био довољан за још пет или шест места у скуп-

21

26.6.2022.

МАГАЗИН 553

22

штини, што би обезбедило стабилну већину до 2000. године. Основа за овакав став лежи у уверењу да је међу бирачима препознат као напредан човек спреман да се максимално посвети потребама локалне заједнице и учини нешто корисно за њу. И поред необично тешког периода између 1992. и 1996. године реализовани су значајни инфраструктурни пројекти, пре свега пречистач воде, обезбеђена нова локација на Барутани за градско гробље након што је са војском извршена замена земљишта. Утврђен је део десне обале Ибра у близини старог моста, који спаја уже градско језгро са Рибницом, почела изградња канализационе мреже према „Магнохрому“ и Грдици и све средствима буџета који је једва достизао милион немачких марака. Иако су плате запослених биле мале чинило се да живот тече као да је све нормално. Предизборна кампања се 1996. године у многоме разликовала од свих претходних, јер је опозиција током четири претходне године добро консолидовала редове, успела да постигне довољан степен сагласности о потреби јединственог наступа и уз помоћ иностранства стварала атмосферу о неопходности промене на челу града. Уз све жешће нападе вршен је притисак на истакнуте појединце са листе социјалистичких кандидата да промене табор, а на Јовановића је посебно утицао најистакнутији представник Демократске странке Миле Корићанац. У Чибуковцу ништа није могло да поколеба чврсту позицију Радоша Јовановића који је, на жестоко инсиситирање опозиције да се после другог круга још једном понове избори, ипак задобио највеће поверење бирача. Каолиција Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице била је повод да ова, као веома утицајна, преузме огранизацију кампање током које су се странке утркивале која ће више да понуди бирачима како би обезбедила што већи број гласова. Нудило се вештачко ђубриво, нафта за пољопривредне машине, а на Јовановића вршен притисак да у појединим ситуацијама обезбеди довољну количину. - То су све партије радиле. Дођу, узму код мене а кад треба да се плати, плати-

ће овај, платиће онај. Војска је радила пут за Рудно, а ја добијем налог из Београда да обезбедим пет тона нафте. Кад је требало да се плати нема ко. Министарство енергетике пребацује одговорност на друге, али смо ипак, захваљујући једном човеку из града, успели да наплатимо из буџета. Имао сам право да неком селу дам 200 или 300 литара, а у једној месној заједници и данас чувају део нафте из тог периода која није потрошена – каже Јовановић. Пораз на изборима се и данас сматра последицом активности појединих припадника владајуће већине који су потајно шуровали са опозицијом. Ово сазнање је у редовима социјалиста примљено много теже него сталне оптужбе о крађи на изборима што се, због ригорозне контроле великог броја припадника опозиције на гласачким местима, сматрало немогућим. Колики је страх од крађе гласова владао у редовима опозиције сведочи податак да је у једном гласачком одбору било чак 54 члана који су контролисали читав поступак избора. Податак да су социјалисти и поред пораза у великом броју градова до 2000. године задржали власт на републичком нивоу у многоме је допринео да у Краљеву буду завршени бројни веома значајни радови. На челу краљевачких социјалиста био је народни посланик, у то време генерални директор „Телекома“, Милош Нешовић који је најзаслужнији што је знатна количина пара са нивоа републике усмеравана према Краљеву. Као чланови Општинског одбора помагали су му Миленко Стефановић, Томислав Крљар, Зоран Бојанић, Драган Ђукић и Радош Јовановић који је за именовање на ово место сазнао из медија. Неколико милиона марака потребних за реконструкцију болничке зграде није било у ни у републичком буџету, па их је Нешовић обезбедио од донатора. Направљени су мостови у Стублу и Полумиру вредан милион и по тадашњих динара од којих су по трећину обезбедили „Телеком“, „Србијашуме“ и буџет републике. Значајним се чини податак да одборници у Скупштини општине нису примали плате нити дневнице за присуство седницама. - Био сам председник Управног одбо-

ра ЈКП „Путеви“, потпредседник Фонда за грађевинско земљиште и само три пута отишао на ручак на крају календарске године. Успели смо све да држимо на нивоу, и да се ради волонтерски, све док није дошла опозиција и прво затражено да се провери колико дотација примају чланови управних одбора јавних предузећа и установа. Дневнице су имали само одборници из најудаљенијих крајева, из Годачице или Студенице, а нико месечну надокнаду за рад. На једној седници Миломир Шљивић изађе са предлогом да се одборницима одреде плате. У расправи смо били против, а нисмо ни гласали за то, али смо били у мањини. Како надокнаде нису исплаћиване неколико месеци Шљивић тражи да се по двадесетак хиљада динара исплати уназад. Нисам хтео да узмем ни динар, па пет хиљада уплатим на рачун за изградњу споменика палим борцима испред општине. Пет сам дао за партију, пет једном настрадалом дечаку, а остатак рибарском клубу, па није остало ни за чоколаду унуцима – прича Јовановић. За десетак година одборниковања на челу локалног парламента се променило исто толико председника. Још пре две деценије одлучено је да се изгради капела у Спомен парку коју је тек пре четири године започела напредњачка власт, али није успела да је заврши. Из тог периода датира идеја о градњи спортске хале на углу улица Чика Љубине и 4. краљевачки батаљон, у склопу ње затворени базен и велики паркинг, а иако су паре биле обезбеђене успротивио се грађевински инспектор и зауставио даљи поступак. Хала капацитета од три хиљаде седишта је, на предлог Радоша Јовановић, препројектована како би могла да прими 5.300 гледалаца, а када је пред изборе 1996. Уставни суд усвојио жалбу локалне самоуправе створени услови за почетак радова које је зауставио пораз на изборима. Намеру нових власти да гради на месту данашњих тениских терена поред Ибра спречила је појава подземних вода па је за нову локацију изабрано место рукометног игралишта код гимназије, потом поред фудбалског игралишта у Чибуковцу где је требало да никне ново насеље од осам зграда, два хипермаркета, велики паркинг и хотел.

23

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Не постоји дрога која може дати смисао животу

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

ВРЕМЕ ЗА ОПОРАВАК

24

- Родитељи и породица у највећем броју случајева и не примете шта се дешава, а и кад се то догоди дете је у средњој или поодмаклој фази зависности. - Неспремност да се прихвати чињеница како је најближи члан породице зависник. - Шокантно делује позив из школе због одсуства које се мери дужим временским периодом, по који пут и месец дана. - Просветним радницима често везане руке за давање мишљења, како не би дошли у ситуацију да прекрши нечија права или повреди осећања

25

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

П

26

оразно делује податак да је дрога све доступнија, а дилера који их нуде по не тако високим ценама има на готово сваком ћошку. Ситуацију додатно компликује податак да су млади помало депресивни, несигурни, разочарани и радознали да се нађу у друштву оних који су већ имали искуство са џоинтом, или неком „брзом“ дрогом. Иако у већини случајева око себе имају ликове у којима могу да виде како дрога никоме није донела ништа добро, сваки почетник мисли како после једне пробе њега не може да снађе тако нешто, јер ће ситуацију држати под контролом. Али, није свестан да је, након што неприметно проба само неколико пута, једном ногом већ загазио у ропство. У Удружењу „Излазак“ указују на невеселу чињеницу о развоју ситуације која сведочи да се почетник најчешће нађе баш на месту где се конзумира дрога, а новац одваја од ужине и џепарца који му родитељи дају са пуним поверењем. Сакупљање новца за одређену супстанцу неретко појачава идеју да би се могло профитирати, или имати свој део ако мало дилују, јер око њих има још оних који су заинтересовани за набавку дроге. Тако се полако улази у врзино коло, за улазак плаћа мало а излазак из њега скупо кошта. Након почетничке фазе и експериментисања следи „спортско“ или „викендашко“ конзумирање, а све изгледа поприлично забавно због уверења да се мало разликује од вршњака. Увек актуелне журке и слична окупљања су прилика да се око себе гради зид који полако одваја од школе, спорта, односа са другарима, а васпитање и однос са породицом мења за улицу и њене идоле. Оптерећеност свакодневним обавезама и стресовима разлог су да родитељи и породица у највећем броју случајева и не примете шта се дешава, а и кад се то догоди дете је у некој средњој или поодмаклој фази зависности. Разлог се огледа у неспремности да се прихвати чињеница како је најближи члан породице зависник, а ретки су и они који се едукују о болестима зависности. Након што родитељ у вихору свакодневнице не примети када је дете први пут дошло кући под утицајем психоактивних супстанци шокантно делује позив из школе због одсуства које се мери дужим временским периодом, по који пут и месец дана. Искуство потврђује како су просветним

радницима често везане руке за давање мишљења о одређеном детету, како не би дошао у ситуацију да прекрши нечија права или повреди осећања. У „Изласку“ подсећају да информација о томе по који пут потекне од родитеља другог детета, али се упозорење ни тада не схвати као алармантно због сумње да се то чини намерно. У ситуацији кад можда и схвате озбиљно, незнање о штетности опојних дрога их спречава да одреагују адекватно, а последице трпе сви чланови породице. И док млада особа све дубље запада у проблем кривац се најчешће тражи далеко од својих редова, у друштву или школи. До тренутка кад неко први пут затражи помоћ од надлежне установе, или организације која се бави проблематиком злоупотребе дрога, по који пут прође више година током којих се крију проблеми које изазива конзумирање дрога. У неким случајевима, прелази се на опијате који праве озбиљне проблеме и стварају зависност, већина оних који наставе најчешће имају проблема са законом, а неки су на издржавању прве затворске казне. Има и оних који су нестали јер су родитељи на време схватили шта се дешава, и на време предузели праве кораке да помогну свом детету. Они који истрајавају више нису толико млади, па остају сами у свакодневној борби са невидљивим ђаволом и свим зависничким изазовима јер, уколико су упали у озбиљне наркоманске воде, та супстанца им више не представља ужитак. Зато им је потребно нешто више како би могли да дочекају крај још једног дана а да немају болове у целом телу, муку, дијареју и остале симптоме апстиненцијске кризе. Кад дрога постаје најбољи, или једини, пријатељ којег имају кула од карата њихових живота је срушена па не виде начин, нити имају снагу, да отпочну борбу за опоравак. Они који су прошли пут од пакла дроге, затвора, крађа и свих агонија који тај начин живота носи са собом, поручују да су сплетом добрих околности, праве подршке и помоћи, успели да се извуку из ропства зависности. Није то било, кажу, зато што су бољи од других већ што су схватили колико им је потребна помоћ. Живот у опоравку сматрају чудом које и други могу да искусе ако се јаве и уз помоћ Удружења „Излазак“ отпочну процес опоравка. Т. Радовановић

27

Епидемиолошка ситуација изазвана вирусима мајмунских богиња

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

ПОТВРЂЕН ПРВИ ИМПОРТОВАН СЛУЧАЈ

28

- Епидемија мајмунских богиња почела је у Уједињеном Краљевству у мају ове године, са накнадним случајевима потврђеним у Европи, Северној Америци и Аустралији. - До 16. јуна инфекција регистрована у тридесет седам земаља света, са укупно две хиљаде сто шездесет шест случајева. - Више од половине случајева потврђено у Уједињеном Краљевству, Шпанији и Немачкој. - У земљама непосредног окружења регистровано четрнаест случајева обољења, седам у Словенији, четири у Румунији и три у Мађарској. - У Србији је регистрован први импортован - потврђен случај оболевања од мајмунских богиња који је дијагностички препознат и терапијски збринут

М

ајмунске богиње су инфективна болест узрокована вирусом која се може јавити код појединих животиња, али и код људи. Први симптоми манифестују се као грозница, главобоља, болови у мишићима, оток лимфних чворова и осећање умора, после чега се јавља осип који ствара пликове и красте преко њих. Време од излагања до појаве симптома је око десет дана, а трајање обично две до четири недеље. Вирус нормално циркулише међу појединим глодарима, а богиње се могу пренети руковањем месом дивљачи, уједом или огреботином

животиње, телесним течностима, контаминираним предметима или у блиском контакту са зараженом особом. Дијагноза се може потврдити тестирањем лезије на ДНК вируса, а болест може изгледати као и варичела. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ указују да се вакцином против малих богиња инфекција може спречити са осамдесет пет одсто ефикасности. Вакцина против мајмунских богиња Џинеос је у 2019. години одобрена за одрасле у Сједињеним Државама, а тренутни стандард за лечење је антивирусни лек тековиримат који је по-

себно намењен за лечење инфекција ортопоквирусима. Лек је одобрен у Европској унији и Сједињеним Америчким Државама, а корисни могу бити још цидофовир или бринкидофовир. Мајмунске богиње су први пут идентификоване 1958. међу лабораторијским мајмунима у Копенхагену, први случајеви код људи 1970. године у Демократској Републици Конго. Епидемија у Сједињеним Државама 2003. праћена је до продавнице кућних љубимаца у којој су продавани глодари увезени из Гане, а 2022. представља прву појаву широко распрострањеног

29

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

преноса у заједници изван Африке. Почела је у Уједињеном Краљевству у мају ове године, са накнадним случајевима потврђеним у Европи, Северној Америци и Аустралији. Од почетка маја до 16. јуна инфекција је регистрована у тридесет седам земаља света, са укупно две хиљаде сто шездесет шест случајева, а више од половине потврђено је само у три европске земље, Уједињеном Краљевству, Шпанији и Немачкој. У поређењу са ранијим епидемијама инфекције, које су биле локализоване, код ове сваким даном расте величина кластера избијања. Географско ширење је најизраженије у Европи и Северној Америци, а у току прве недеље од избијања епидемије двадесет четири земље су пријавиле сумњиве и потврђене случајеве инфекције. До 5. јуна било је девет стотина двадесет потврђених и седамдесет сумњивих случајева, осамдесет шест одсто у

30

двадесет осам земаља старог континента где је потврђено хиљаду осам стотина шездесет девет случајева. У земљама непосредног окружења Србије, регистровано је укупно четрнаест случајева обољења, седам у Словенији, четири у Румунији и три у Мађарској.

Превенција Превенција инфекције изазване вирусима мајмунских богиња подразумева примену општих и специфичних мера, а главна стратегија укључује подизање свести о факторима ризика и едукацију о мерама које се могу предузети у циљу смањења изложености вирусу. У већем ризику су здравствени радници и чланови домаћинства инфицираног, а смањење ризика од преношења вируса са човека на човека, и контрола појаве епидемије, спроводи

се кроз епидемиолошки надзор и брзу потврду нових случајева оболевања. Због тога они који брину о пацијентима са сумњом или потврђеном инфекцијом, или рукују узорцима оболелих, треба да примењују стандардне мере заштите и користе личну заштитну опрему а, препоручује се да, ако је могуће, бригу о оболелима воде особе које су претходно вакцинисане против великих богиња. Важном мером за сузбијање инфекције сматра се изолација заражених пацијената, у здравственим установама или кућним условима, која треба да траје до повлачења свих кожних лезија. Здравствени радници упозоравају да смањење ризика од преноса зооноза подразумева избегавање незаштићеног контакта са дивљим животињама, болесним или мртвим, укључујући њихово месо, крв и друге делове и излучевине, посебно у областима где су мајмунске богиње ендем-

ске, али и да је неопходно избегавати контакт са било каквим материјалом који је био у контакту са болесном животињом. Животиње у азилима, зоолошким вртовима и слично, које су потенцијално заражене мајмунским богињама, треба изоловати од других а све које су можда дошле у контакт са

зараженом ставити у тридесетодневни карантин. Посебан акценат ставља се на редовну хигијену руку након контакта са зараженим животињама или људима, прање сапуном и водом, или коришћење средства за дезинфекцију на бази алкохола. У Институту за јавно здравље Срби-

Регистрован први импортован случај у Србији У Србији је регистрован први импортован - потврђен случај оболевања од мајмунских богиња који је дијагностички препознат и терапијски збринут, а лабораторијска дијагностика је спроведена на Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“. Територијално надлежни завод за јавно здравље извршио је епидемиолошко истраживање случаја, а спроведене су све мере евиденције, тестирања, пријављивања и контроле даљег ширења инфекције у складу са стручно методолошким упутством. У складу са Међународним здравственим правилником и протоколима, о првом потврђеном случају обавештене су међународне здравствене институције а грађанима је, ради очувања здравља, упућен апел да примењују све превентиве мере и поштују препоруке здравствених институција.

је подсећају да су тренутно у току научне студије за процену ефикасности вакцинације за превенцију и контролу мајмунских богиња, па неке земље имају, или развијају, стратегије за вакцинацију лица која могу бити изложена високом ризику од заражавања. Иако претходна вакцинација против великих богиња може резултирати блажом клиничком сликом болести треба имати у виду да је од примене прошло више од педесет година, као и да вакцинални имунитет није потпун и доживотан. У овом тренутку вакцине прве генерације против великих богиња више нису доступне за општу популацију, а само неки лабораторијски или здравствени радници примили су новију како би се заштитили у случају излагања вирусима у лабораторијама у којима се врши дијагностика и истраживање. Т. Радовановић

31

Ка бољем управљању отпадом од хране

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

РЕЦЕПТ ЗА ОТПАД

32

- Годишње се генерише око два милиона и девет стотина педесет хиљада тона комуналног отпада, од чега две петине чини биоотпад у који улази и отпад од хране. - У Србији се годишње баца осамдесет три килограма хране по глави становника, што је девет више од светског просека. - У готово свим предузећима отпадно јестиво уље се предаје оператеру, док отпад од хране одваја тек четрдесет три одсто предузетника. - Како би се количине смањиле, неопходне додатне едукације свих корисника и генератора отпада у систему, рационалнија набавка намирница у домаћинствима и увођење олакшица за велике трговинске ланце донаторе робе којој се приближава истек рока трајања. - Смернице за инспекторе како би помогли привредницима и јавним установама да поступају одговорно и препознају недозвољене начине управљања отпадом од хране

33

34

МАГАЗИН 553 26.6.2022.

П

о мишљењу више од четири петине испитаника који долазе из ових сектора три главне препреке одговорном управљању отпадом од хране, недостатак подстицајних средстава, ниво знања и заинтересованости предузећа и здравствених установа. Истраживање о информисаности великих генератора отпада од хране представљено је на конференцији „Рецепт за отпад од хране“, а једна од главних препорука јесте увођење обавезе раздвајања отпада за све који дневно праве или служе више од педесет оброка.Помоћница министра заштите животне средине Сандра Докић посебно истиче податке који говоре да се годишње генерише око два милиона и девет стотина педесет хиљада тона комуналног отпада, од чега две петине чини биоотпад у који улази и отпад од хране. То је повод за процену да је количина отпада од хране која завршава на депонијама изузетно висока што указује на неопходност да се смањује. Прве процене указују да пре тога треба предузети значајне превентивне мере како се не би бацале ствари које представљају ресурс и још увек се могу употребити На скупу који су, поводом завршетка пројекта „Ка бољем управљању отпадом од хране“, организовали Национална алијанса за локални економски развој и компанија Есо Трон, уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ, посебно је наглашено како се већина отпада од хране и даље најчешће транспортује на депонију. Следи значајан део који се користи за исхрану животиња, па компостирање, а коришћење отпада у енергетске сврхе и даље се сматра најређим обликом прераде и неискоришћеним потенцијалом. Директор за одрживи развој у Националне алијансе Слободан Крстовић сматра да обновљиви извори енергије имају све важнију улогу, а управо завршен пројекат „Ка бољем управљању отпадом од хране“ показује како је храна вредан ресурс за њихово добијање. То показује податак који сведочи како су партнери у пројекту у претходном периоду успели да анимирају веће угоститеље и институције и уз одређене финансијске олакшице које су омогућили, сакупили смо више

од хиљаду триста тона отпада од хране. Сем што је целокупна количина употребљена за добијање биогаса, процењује се да је спречено емитовање више од седам стотина педесет тона угљен диоксида. У Национаној алијанси верују да би редован наставак овакве праксе допринео заустављању труљења органских једињења на депонијама, која узрокују до три стотине пожара годишње. Истраживање које је за потребе пројекта спровела агенција ИПСОС, показује да се у готово свим предузећима отпадно јестиво уље предаје оператеру, док отпад од хране одваја тек четрдесет три одсто предузетника. У Регионалном фонду за унапређење комуналних услуга сматрају да отпад од хране представља један од највећих токова отпада на свету и као такав значајан изазов и са друштвеног, економског и еколошког аспекта. Податак да овакве изазове није могуће адресирати без ангажовања јавног, приватног и цивилног сектора, појачава уверење да његов значај највише лежи у томе што се кроз ангажовање три сектора дошло до предлога и решења од којих могу имати користи и привреда и укупно друштво. Према подацима извештаја Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, у домаћинствима у Србији годишње се баца осамдесет три килограма хране по глави становника, што је за девет више од светског просека. Са конференције је поручено да су, како би се ове количине смањиле, неопходне додатне едукације свих корисника и генератора отпада у систему, рационалнија набавка намирница у домаћинствима и увођење олакшица за велике трговинске ланце, како би могле да донирају робу која се приближава истеку рока трајања. Конференција уприличена поводом завршетка значајног пројекта је и прилика за представљање смерница за инспекторе, како би помогли привредницима и јавним установама да поступају одговорно и препознају недозвољене начине управљања отпадом од хране. Једном од небезбедних радњи оцењена је раширена пракса употребе отпада од хране за исхрану животиња. Т. Радовановић

35

ПУТУЈ ЕВРОПО

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

НЕМОЈ ВИШЕ ЧЕКАТИ НА НАС

36

37

38

МАГАЗИН 553 26.6.2022.

39

40

МАГАЗИН 553 26.6.2022.

41

42

МАГАЗИН 553 26.6.2022.

43

44

МАГАЗИН 553 26.6.2022.

45

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

Баз светлосни

46

Научно-фантастични анимирани филм прича о пореклу База Светло-

кроз призму његовог компликованог односа са загонетним менаџером, пуковником Томом Паркером. Прича дубоко задире у сложену динамику

сног, хероја који је био инспирација за настанак играчке. Цртани филм открива како је млади пилот постао свемирски ренџер каквог га данас познајемо. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје тачно сто минута а Ангус Мел Лејн је режирао према сценарију који је написао са Метју Олдричем и Џејсоном Хедлијем. Главне улоге тумаче Петар Бенчина, Марија Ћаловић, Бојан Жировић и Марко Марковић, а филм се приказује до 29. јуна у пројекцијама које почињу у 17,30.

њиховог односа која се протеже кроз двадесет година, од Прислијевог успона све до врхунца његове каријере без преседана. У средишту тог путовања је и однос са једном од најзначајнијих и најутицајнијих особа у Елвисовом животу Присилом Присли. Бриографску драму у 2Д формату, и трајању које за девет минута премашује два и по сата, Ларман је режирао према сценарију који је написао са Семом Бромелом и Крејгом Пирсом. Главне улоге тумаче Том Хенкс, Остин Батлер, Оливиа ДеЏонг, Коди Смит-МекФи и Дејвид Винем, а филм се приказује до претпоследњег дана јуна у пројекцијама које почињу у 19,30.

Елвис Нови филм визионарског и за награду Оскар номинованог редитеља База Лармана и студија Ворнер Брос. Пикчерс истражује музику и живот непоновљивог Елвиса Прислија, а све

Црни телефон Редитељ Скот Дериксон се враћа својим коренима ужаса, и поново спаја са партнерима из студија Блумхаус, са новим хорор трилером „Црни телефон“. Стидљивог, али

паметног, тринаестогодишњег дечака Финија Шоа отео је садистички убица и заробио у звучно изолованом подруму где вриштање нема ни-

какве сврхе. Када искључени телефон на зиду почне да звони, Фини открива како може да чује гласове претходних жртава убице. Они су мртви, али се труде да оно што им се догодило не задеси и њега. Телефон не ради, али звони. Хорор у 2Д формату траје сто два минута, а Дериксон га је режирао према сценарију чијем коначном облику су допринели још Ц. Роберт Кергајл и Џое Хил. У главним улогама наступају четири пута номинован за Оскара Итан Хоук, први пут на филму Мејсон Темс, Џереми Дејвис, Џејмс Ренсон, Медлин МекГроу и други. Филм је на репертоару до 29. јуна, а пројекције почињу два сата пре поноћи.

47

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

Кад не м

48

Српска „висока“ политика ниско је спустила – нацију

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

д у Куплерају, не иде посао; мењају кревете, него – курве!

а; у!

Мој дугогодишњи минули рад; постао је: „преминули рад“!

Без резерве, бејах за – промене! Те промене „докрајчише“ - мене!

49

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

50

Из Мињине кухињице

51

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

Међународни трунир у баскету 3 на 3

52

ОФАНЗИВА - На платоу испред спортске дворане у Рибници међународни турнир у баскету 3 на 3. - Финални сусрет вечерас од двадесет сати. - Организација турнира велики изазов и прилика за проверу способности у настојању да се Краљевчанима пруже што разноврснији спортски садржаји. - У Краљеву пети од укупно десет турнира. - Наградни фонд финалног турнира лимитиран на пола милиона динара, победнику краљевачког највише тридесет хиљада. - Следеће године турнири у тридесет градова. - Свеукупни победник на завршном турниру у Паризу. - Телевизијски пренос на каналима Арена спорта

Б

аскет 3 на 3 је облик кошарке који се развио на градском асфалту Сједињених Америчких Држава, а о популарности спорта најбоље сведочи податак о двеста педесет милиона регистрованих играча широм света. Игра с правилима утврђеним 2007. од стране Светске кошаркашке федерације тестирана је 2007. на Азијским играма дворанских спортова, а на

међународном нивоу на Азијским играма младих две године касније и Олимпијским играма младих 2010. Прво Светско првенство младих у баскету 3 на 3 одржано је 2011. а сениорско у мушкој и у женској конкуренцији у септембру 2012. Баскет 3 на 3 се оцењује као спорт који обједињује све вештине потребне за кошарку, а уједно је и најлакши начин за приближавање мла-

дих кошарци који је инспирисао многе велике играче. И поред залагања Светске кошаркашке федерације да баскет 3 на 3 постане олимпијски спорт већ 2016. то се догодило тек у Токију прошле године. Последњег јунског викенда Спортски савез града Краљева са београдским удружењем Урбан баскет организује међународни турнир у ба-

скету три на три на платоу испред спортске дворане у Рибници. Прве утакмице почеле су већ у десет сати ујутру а финални сусрет две најбоље екипе, које након групне фазе такмичења буду боље од противника у два поуфинална сурета, планиран је за осам сати увече. У данима пред почетак прве утакмице приметно је интересовање за учешће, али и посетилаца, јер манифестације овог типа до сада нису организоване у Краљеву. У Спортском савезу оцењују да је организација велики изазов и прилика за проверу способности у настојању да се Краљевчанима пруже што разноврснији спортски садржаји. Серија од десет турнира овог типа отпочела је 16. јуна са два у Београду и по једним у Ћићевцу и Чачку. Краљево се стицајем оклности нашло на средини такмичења коме пре финалног у Београду предстоје турнири у Пожаревцу, Аранђеловцу, Врњачкој и Соко Бањи. О интересовању за баске-

таша најбоље сведочи податак о сто двадесет четири екипе пријављене до половине такмичења у надметању за прву позицију која обезбеђује учешће на финалном турниру. Први турнир ове врсте организован је пре две године у Београду, а велико интересовање за учешће било је повод да у августу прошле буде организован у Параћину. Податак о све већем интересовању за спортска надметања овог типа појачавају уверење да идуће године буде укључено до тридесет градова способних да обезбеде адекватан простор димензија двадесет пута двадесет метара. Обавеза организатора је да на њему постави терен димензија дванаест пута шеснаест метара, што је нешто мање од половине стандардног кошаркашког терена. Према правилима такмичења напад је лимитиран на дванаест секунди а утакмица траје десет минута, или док једна екипа не постигне двадесет један кош. Уколико то не успе ни један

од противника победник је онај који постигне више погодака. Учешће једне екипе на више турнира, и могућност да буде вишеструки победник, повећава шансе за пласман на јединственој табели који омогућава учешће на финалном турниру. Наградни фонд финалног турнира лимитиран је на пола милиона динара док победник краљевачког може да очекује највише тридесет хиљада. Међу екипама које долазе из Београда, са простора Косова и Метохије, Саудијске Арабије и Француске су и четири из Краљева које очекују добар пласман пред домаћом публиком. Значајним се оцењује податак да ће свеукупни победник обезбедити улазницу за учешће на завршном турниру у Паризу. Поред добре забаве организатори обећавају бројне додатне садржаје, а за све који не буду у могућности да присуствују обезбеђен је телевизијски пренос на каналима Арена спорта. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

БАСКЕТАША

53

26.6.2022.

МАГАЗИН 553

Првенства Балкана у кик-боксу за јуниоре и сениоре

СРБИЈА ТРИЈУМФОВАЛА 54

- Успешно организовано шеснаесто Првенство Балкана у кик-боксу за јуниоре и сениоре. - Двеста четрдесет такмичара из седам земаља, Србије, Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Словеније, Бугарске и Румуније. - Кик-бокс клуб „Слога“ потврдио способност да организује врхунска међународна такмичења. - Србија најбоља са двадесет осам златних, седамнаест сребрних и седам бронзаних медаља. - Представник Кик-бокс клуба „Слога“ Стевану Станишићу најсјајније одличје у конкуренцији јуниора до педесет седам килограма

55

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

И

56

ако се сматра да кик-бокс, као борилачки спорт, потиче из Сједињених Америчких Држава има индиција да је настао у Јапану на основама бокса, каратеа, теквондоа, кунг фуа и других више или мање познатих. Вежба се ради самоодбране, опште кондиције или контактни спорт, а разликује неколико дисциплина, лајт-контакт, фул-контакт, лоу-кик и К1. Карактеристика лајт-контакта, који је најсличнији каратеу, је да нема удараца у главу а може се ударати и рукама тако и ногама. У нешто грубљем фулконтакту није дозвољено ударати испод појаса, а иако може рукама и ногама не сме се ударати цеваницама. У лоу-кику је дозвољено и то а у најгрубљем К-1, који преставља мешавину са тајландским боксом, дозвољени су и ударци коленом. Основни циљ сваког борца је да надвлада противника бољом техником, брзином и снагом, уз максималну сигурност, толеранцију, поштење и част. У кик-боксу се користи максимална лична заштитна опрема која се састоји од кациге, штитника за зубе, прса и гениталије, рукавица, штитника за поткољенице, папуча и других. Град Краљево и Кик-бокс клуб „Слога“ су током претходног викенда били домаћини значајног спортског догађаја каквим је оцењено шеснаесто по реду Првенства Балкана у кик-боксу за јуниоре и сениоре. Прилику да пред бројним љубитељима овог спорта покажу домете које су остварили у периоду припрема за првенство, и провере у борбама са противницима, добило је двеста четрдесет такмичара из седам земаља, Србије, Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Словеније, Бугарске и Румуније. Финансијска средства за организацију такмичења обезбедила је локална самоуправа, а Кик-бокс клуб „Слога“ још једном потврдио способност да организује врхунска међународна такмичења. Свима који су присуствоали овом

несвакидашњем догађају пружена је прилика да виде надметање у дисциплинама К1, лоу-кик и лajт-контакт у којима су такмичари показали широк дијапазон техника, од пуних удараца до оних где више до изражаја долази техника. Податак да је репрезентација Србије на Светском купу у Мађарској две недеље раније, у конкуренцији двадесет седам земаља, освојила највише медаља био је добар повод за уверење да ће успех бити поновљен. Да очекивања нису била без основа доказује тријумф у Краљеву о коме сведочи двадесет осам златних, седамнаест сребрних и седам бронзаних медаља. Друга по броју медаља је Северна Македонија са шеснаест златних, двадесет шест сребрних и деветнаест бронзаних одличја. Две најбоље репрезентације су са по шездесет три такмичара биле и најбројније на шампионату које се по значају сврства одмах иза светског и европског првенства. Такмичари Босне и Херцеговине освојили су дванаест првих, десет других и осам трећим места, најсјајнија одличја освојило је шест такмичара из Црне Горе, сребрна десет а бронзана седам. Словенија је освајач четири

златне, три сребрне и две бронзане медаље а најскромније резултате остварили су такмичари из Бугарске и Румуније, први две златне и једну сребрну а други по једну златну и бронзану. За титулу најуспешнијег у јуниорској конкуренцији надметао се представник Кик-бокс клуба „Слога“ Стеван Станишић коме је припало најсјајније одличје у конкуренцији јуниора до педесет седам килограма. Такмичењу су присуствовали потпредседник светске WAKO организације Салим Каићи из Турске, председник WAKO Europe Иштван Кираљи из Мађарске и председник Кик бок федерације Дејан Митровски Урко. Утисци које су спортски званичници понели из Краљева указују на могућност да у овој средини у наредном периоду буде организовано још неко од значајних међународних такмичења, европско или светско првенство. Из локалне самоуправе стиже потврда да ће и у наредном периоду обезбеђивати средства за организацију значајних међународних такмичења у различитим спортовима како би допринели развоју спортског туризма. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Освајачи медаља Најбољи у својим категоријама били су Урош Нешковић, Михајло Вељковић, Огњен Антић, Вања Грбић, Вук Ђорђевић, Рада Ердељан, Николина Касап, Бобан Николић, Душан Космовски, Јован Смилић, Јелена Седоглавић, Иван Кривачевић, Хамза Рашљанин, Нада Кривачевић, Ђорђе Савић, Стеван Станишић, Огњен Митровић, Лазар Весковић, Урош Крстић, Мишо Воркапић, Лидија Абазовски, Игор Павловић, Милан Бабић, Стефан Ђуричић, Никола Филиповић, Гордана Марјановић, Јасмина Нађ и Невена Стефановић. Сребрна одличја освојили су Урош Петровић, Данис Ејуповић, Реља Микић, Драган Делић, Тамара Миладиновић, Богдан Двизац, Милош Јанковић, Јелисавета Калушевић, Никола Вукашиновић, Милица Поповић, Маша Верес Матијевић, Алекса Гермек, Анастасија Николић, Урош Јањић, Андрија Милановић, Зорана Николић и Сара Миљковић, а трећим местима морали су да се задовоље Јања Савић, Милица Гачић, Димитрије Игњатовић, Павле Стојшин, Јован Тишма, Вељко Мићовић и Леа Благојевић

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 26. И 2. ЈУЛА

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

26. јун

58

363 — Римски цар Јулијан је убијен током повлачења из Сасанидске Персије, а на римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду). 1409 —Католичка црква је упала у двоструку шизму како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону. 1541 —У борби за власт шпанских конкистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро. 1690 — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске. 1831 —Леополд I од Белгије постао први краљ Белгије 1843 — Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером. 1848 —У Румунији, гувернер револуције у Букурешту ослободио Роме ропства. 1848 — У Румунији прихваћена застава која изгледа као данашња, вертикална тробојка са плавом, жутом и црвеном бојом. 1858 — Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен Други опијумски рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да легализује увоз опијума. 1867 — Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава. 1877 — У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (1876—78) Цр-

ногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио заповедник Скадра Сулејман паша. 1881 —Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском “Тајну конвенцију” којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије. 1906 — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка. 1917 — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића. 1941 — Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године. 1945 — У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра. 1960 — Лаврентиј Берија, шеф МВД-а, је ухапшен по налогу Никите Хрушчова и других чланова Политбироа. 1960 —Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је независна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија. 1970 — Александер Дупчек, лидер чехословачког реформистичког покрета (“прашко пролеће”) искључен је из Комунистичке партије Чехословачке. 1977 — Афричка држава Џибути стекла је независност после 117 година француске

владавине. Амерички певач Елвис Пресли одржао свој последњи концерт у Индијанаполису. Умро је два месеца касније. 1991 —ЈНА је кренула у акцију у Десетодневном рату да спречи одвајање Словеније од СФРЈ. 1992 — Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од 48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром. 2000 — Научници из 18 земаља декодирали су 85% људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да

дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства. 2001 — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991—95). 2004 — После 14 година прекида, у хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.

27. јун 1693 — Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури. 1743 — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици. 1801 — Британске и турске трупе пора-

зиле Французе и заузеле Каиро. 1844 — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис. 1905 — Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио филм „Оклопњача Потемкин“. 1908 — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора. 1932 —У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија. 1943 — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом. 1944 —Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу. 1946 — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947. 1950 — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела. 1954 — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету. 1976 — Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула. Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португалије на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара. 1986 — Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви. 1987 — У Београду се родио Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном

оплодњом у Србији.[1] 1990 — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо. 1991 — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА. 1993 — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду. 1997 — Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици. На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина. 1999 — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста. 2000 — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића. Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процениле да ће од исте болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља. 2001 —Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини. 2004 —За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.

59

МАГАЗИН 553

26.6.2022.

28. јун

60

1098 — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије. 1389 — Српска војска предвођена кнезом Лазаром у Косовској бици супротставила се инвазији Османске војске предвођена султаном Муратом I. 1519 —Карло V изабран за цара Светог римског царства. 1629 —Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције. 1635 — Гваделуп постао француска колонија. 1651 —Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара. 1881 —Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала делимично зависна од Аустроугарске, у економском и политичком смислу, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина. 1902 —САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала. 1914 — Сарајевски атентат. Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је извршио атентат на аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију. 1919 —Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат. 1921 — Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић. 1937 — Откривен споменик ослободициома Ниша. 1942 —Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата. 1948 — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија.

1950 — Американци победили Енглезе, 1:0, на Светском фудбалском купу у Бразилу. У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 km, “Ауто-пут братства и јединства”, у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије. 1956 — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти. 1960 — Основан Универзитет у Новом Саду. 1976 — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије. 1981 — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти. 1989 —На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара. 1992 — У организацији Демократског покрета Србије (ДЕПОС) на челу са Српским покретом обнове Вука Драшковића, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса. 1997 —Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре. 2001 — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999. 2003 —Мексико Шпанији изручио бив-

шег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало. 2015 — Кошаркашице Србије савладе су репрезентацију Француске са 76-68. у финалу Европског првенства 2015. 2016 — У терористичком нападу на аеродром Ататурк у Истанбулу убијено је 43 а рањено 239 особа. 2019 — Отворен Аеродром Морава, код Краљева.

29. јун 1444 — Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола. 1534 —Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва Принца Едварда. 1613 — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада “Хенри VIII”. 1807 — Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса. 1855 —У Лондону изашао први број листа „Дејли телеграф“.

1864 — Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве. 1869 — Намесници малолетног кнеза Милана Обреновића су на Великој уставотворној скупштини усвојили Намеснички устав. 1880 — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат. 1882 — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди. 1921 — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.[1] 1939 — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу.

1941 — Немачке трупе су заузеле Минск, престоницу Белорусије. 1949 — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином. 1974 — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине. 1976 —Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1980 — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним изборима. 1992 — Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева. 1995 —Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа. 1998 —Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага. 1999 — Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд. Турска осудила на смрт вођу курдских побуњеника Абдулаха Оџалана. 2001 — У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара. У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ. Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу. Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, поново је изабран на нови петогодишњи мандат у светској организацији. 2002 — Лека I, син краља Зога, који је владао Албанијом од 1928. до 1939. вратио

се у земљу после 63 године прогонства. 2003 — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа. 2004 — Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 199192. године. На самиту у Бриселу за шефа европске дипломатије изабран је Високи представник Европске уније за спољну политику Хавијер Солана, који ће постати први шеф дипломатије ЕУ када на снагу ступи будући европски устав, након што га ратификује свих 25 земаља чланица Уније.

30. јун 1520 — Током шпанског освајања Мексика у Теночтитлану је убијен последњи цар Астечког царства Монтезума II. 1559 — Поводом потписивања мира у Като-Камбрезију организоване су витешке игре у којима је несрећно настрадао француски краљ Анри II. 1859 —Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду. 1876 — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској. 1908 —У источни Сибир је пао Тунгуски метеорит од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у средњој Европи. 1913 — Наредбом бугарског краља Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године. 1930 —Уједињено Краљевство признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Рему 1920. проглашен за британско мандатно подручје. 1934 — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева”, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера. 1936 — Етиопски цар Хајле Селасије

61

26.6.2022.

МАГАЗИН 553

62

упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване. 1941 —На Белом Брегу у околини Зајечара одржано саветовање ОК КПЈ за Тимочку Крајину на ком је донета одлука о формирању Бољевачког, Тимочко-Заглавског и Крајинског партизанског НОП одреда. 1943 — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен 121 јапански авион. 1944 — Одржано је друго засједање ЗАВНОБиХ-a у Санском Мосту. 1948 —Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ који су се определи за ставове Информбироа. 1950 — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје. 1960 —Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба. 1962 — Последњи припадници француске Легије странаца су напустили Алжир. 1963 —Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама. 1971 — Совјетски космонаути Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Патсајев су погинули приликом приземљења свемирског брода Сојуз 11, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута. 1974 — Руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшог театра и остао да живи на Западу. 1989 — Судански генерал Омар ел Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија. 1995 —Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем опту-

жујући га за попустљив став према босанским Србима. 1996 —Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић. 1997 —Кина је званично преузела контролу над Хонгконгом после 156 година британске колонијалне управе. 1999 — Шкотска после скоро 300 година поново добила свој парламент. 2001 — Група хулигана и политичких екстремиста претукла, на Тргу Републике у Београду, неколико хомосексуалаца и спречила одржавање прве „Геј параде” у Србији. Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм „Наташа”. То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ. Премијер Белгије Гај Верхофштад посетио Конго. То је прва посета неког белгијског званичника тој афричкој земљи после „Хладног рата” и прекида односа који су трајали 20 година. 2003 — Босански Србин Жељко Меакић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у логору Омарска код Приједора, предао се властима РС, а потом изручен том суду. 2004 — Представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун сменио председника парламента Републике Српске Драгана Калинића и забранио му сваки јавни и политички рад. Са дужности у РС смењено још 60 особа, због несарадње с Хашким трибуналом.

1. јул 69 — Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара. 1097 — Крсташи предвођени Боемундом Тарентским су у бици код Дорилеја поразили селџучку војску предвођену Килиџ Арсланом. 1569 — Закључена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска у Државна заједница Пољске и Литваније. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.

1835 — У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848. 1866 —Штампане Прве српске поштанске марке 1867 —Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Брансвик прогласиле су федералну унију Канада, која је Актом о Британској Северној Америци британског парламента добила статус доминиона. 1887 — Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена. 1942 —Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим. 1946 — САД су извршиле нуклеарну пробу, на атолу Бикини у Пацифику, бацивши трећу атомску бомбу. 1960 —Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом. 1962 — Афричка република Руанда и

краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе. 1966 — Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову. Стипе Месић, после месец и по дана закашњења, изабран за председника Председништва СФРЈ. 1994 — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва. 1997 —Хонгконг је, након што је 150 година био под британском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион. 2000 — Након састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању

породица, које су због рата биле раздвојене скоро пола века. Пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску. 2001 —У Аћеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Аћеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи. 2002 — У Хагу је формално означен почетак рада Међународног кривичног суда, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ. 72 особе погинуле су у судару путничког и теретног авиона изнад јужне Немачке. 2003 — САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу. 2004 — НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања. 2013 — Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.

2. јул 1776 —Континентални конгрес је усвојио резолуцију којом је прекинуо везе са Великом Британијом, али текст званичне Декларације о независности није одобрен до 4. јула. 1798 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је заузела Александрију. 1800 —Парламент Велике Британије је усвојио Закон о унији са Ирском, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1819 — Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно. 1839 —Више од 50 афричких робова се побунило на броду Амистад за превозу робова код обале Кубе. 1860 —Руси су основали град Владиво-

сток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку. 1881 — У Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда. 1884 — Основана је Народна банка Србије чији је пун назив у време оснивања гласио Привилегована народна банка Краљевине Србије. 1890 — Амерички Конгрес је усвојио Шерманов закон, прву акцију америчке владе да ограничи монополе. 1900 — Гроф Фердинанд фон Цепелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив Цепелин. 1940 — Погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод „Арандора стар“ који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде. 1961 —Амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. („Збогом оружје“, „За ким звона звоне“, „Старац и море“). 1964 — Председник САД Линдон Џонсон потписао је „Закон о грађанским правима“, којим је забрањена расна дискриминација. 1966 —Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу. 1976 — Проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу Вијетнам са главним градом Ханојем. 1990 —Не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије. Скупштина Србије је 5. јула распустила покрајинску Скупштину, након чега су уследили штрајкови и протести косовских Албанаца. 1995 — Југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије.

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs