MagazIN 54

МАГАЗИН Година I * Број 54 * 7. јуl 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

2

МАГАЗИН 7.7.2013.

3

КРАЉЕВСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

К

раљевски филмски фестивал покренут је са циљем да се, пре свега младим, љубитељима филма ван великих центара, у којима се налазе високе филмске школе, прикаже део стваралаштва аутора који тек траже место у оквиру седме уметности. Фестивал пружа могућност посетиоцима да виде радове студената филмских академија из региона, али и да учествују и развијају знања из области филмске умјетности. Приказивањем филмова студената различитих филмских школа ауторима се пружа прилика да за упознавање са стваралаштвом вршњака и размену искустава у сусретима током фестивала. Жеља нам је да кроз сарадњу са филмским школама из региона, и подршком реномираних филмских фестивала, понудимо младим љу-

дима сусрет са професионалцима уверени да би то могла да буде одскочна даска за младе уметнике у тежњи да достигну професионално савршенство. Намера је да се путем уметности промовише филм као визуелни преносника важних порука. Програм фестивала одвија се у две категорије. Прва обухвата студентске а друга филмове снимљене мобилним телефонима. Деметрополизација културе један је од начина да се она приближи што већем броју поштовалаца, а Краљевски филмски фестивал је конципиран као национални такмичарски филмски фестивал уметничких остварења из области документарног и краткометражног филма рађених техником филмског или видео (електронског) записа. Одржава се једном годишње у првој недељи септембра, а приказују се домаћи и страни докумен-

тарни и краткометражни филмови, домаћи у такмичарском, а страни у пратећем програму, сви трајања до 30 минута. За такмичарски програм не могу се пријављивати филмови старији од две године. Фестивал чине такмичарски програм и пратећи, нетакмичарски, међународни програм. Осим тога обухвата и програме који немају такмичарски карактер, а укључују разговоре са ауторима, радионице, изложбе... Поред представљања селекције домаће и светске продукције документарног и краткометражног филма Фестивал доприноси развоју филмске уметности, подстиче креативност аутора, доприноси развоју и популаризацији документарног и краткометражног филма.

МАГАЗИН

7.7.2013.

КАТЕГОРИЈА ФИЛМОВА СНИМЉЕНИХ МОБИЛНИМ ТЕЛЕФОНОМ

4

Н

апредак технологије омогућио је широком спектру корисника могућности о каквима до само пре годину или две нису могли ни да размишљају. Најновија технолошка достигнућа међу првима прихватају припадници најмлађих генерација и покушавају да уз њихову помоћ реализују мноштво различитих идеја. Једно од најраспрострањенијих технолошких достигнућа које је доступно готово сваком човеку, без обзира на узраст, свакако је мобилни телефон чије се могућности повећавају све већом брзином. И док је у време настанка служио само као средство лаке и брзе комуникације све више постаје мултимедијални центар неслућених могућности. Једна од њих, која се све више користи, је могућност прављења веома

квалитетних фотографија и видео снимака. Све то дало је могућност великом броју аутора да своје идеје везане за фотографију и филм изразе на много лакши и приступачнији начин. Могућност да сваки корисник иоле озбиљнијег модела мобилног телефона постаје филмски стваралац довела је до стварања великог броја кратких филмова који су, због могућности које пружа интернет, постали приступачни гледаоцима из целог света. Филмови снимљени мобилним телефоном постају све популарнији што се може видети по све већем броју фестивала који популаризују оригиналност и естетику филмова. Снимање филмова мобилним телефоном је једноставније од конвенционалног јер се телефоном могу

лакше забележити бројне непредвиђене ситуације. Све што је потребно аутору је жеља да нешто направи и воља за то. Једна од ствари које чини прављење филмова још интересантнијим и забавнијим је што аутор са својим другарима може да претвори идеју у стварност, од сценарија преко снимања, до готовог филма спремног за приказивање на фестивалу. Први сарадници аутора су чланови породице и пријатељи који често постају његов продукциони тим. Краљевски филмски фестивал за циљ има да подстакне креативност младих Краљева и пружи прилику да покажеу свој таленат. Најбољи радови младих филмских стваралаца биће приказани пред мнобројном публиком, која ће одлучивати о по-

Контрадикторни ставови о приступању Србије Европској унији

ЛУКСУЗНИ АУТО

МАГАЗИН

7.7.2013.

Недељу дана након што је разрешена недоумица око одређивања датума за почетак преговора Србије о пуноправном чланству у Европској унији и даље владају многе недоумице а бројни чиниоци, сваки на свој начин, тумаче значај и оно што би могло да се деси после јануара наредне године

6

О БЕЗ КОЧНИЦА

7

МАГАЗИН

7.7.2013.

В

8

одећи немачки социолог Улрик Бек тврди да Европска унија, вођена немачком хегемонијом, подсећа на луксузни аутомобил без кочница због чега ће се, ако се не учини нешто ново, највероватније срушити. Многи то не желе и зато је потребна акција, фантазија, имагинација и дискусија о новој, различитој Европи. Поједине чланице опседнуте монетарном унијом, да би помогле банкама, крешу фондове за образовање, пензије и социјално осигурање, стварајући огромне социјалне неправде у време када су посао, зараде, култура и историја оно што би требало да одржи Европу уједињену. Актуелна криза није само економски, већ политички проблем, и док су људи до сада увек проналазили решења за кризе у којима се она налазила то се овога пута није догодило зато што Ангела Меркел није схватила о чему се ради у Европској унији. И док српски званичници здушно подржавају напоре да се реализује све што је договорено у Бриселу са севера покрајине стижу сасвим различити сигнали. Привремена Скупштина Аутономне покрајине Косово и Метохија, која ће деловати у оквиру Устава и закона Републике Србије, конституисана је у Звечану, а на првој седници усвојена је Декларација којом се одбацују бриселски споразуми. У присуству одборника општина Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток, као и представника српских средина јужно од Ибра, за председника Привремене скупштине изабран је председник СО Лепосавић Славко Стевановић. За потпредседнике су изабрани Коста Гаљак из Косовске Митровице и Добросав Добрић из Звечана, док ће друга два, из средина јужно од Ибра бити изабрани на наредној седници. Секретар Привремене скупштине је Љиљана Љумовић, а заменик секретара Мирјана Васић. Према општим одредбама, Привремена скупштина је представничко тело грађана Србије у Аутономној покрајини Косово и Метохија, који право на територијалну аутономију врше у

оквиру Устава и закона Републике Србије. Скупштина ће донети Привремени статут којим ће се до доношења Закона о суштинској аутономији, у складу са Уставом и законима Републике Србије, привремено уредити вршење права на територијалну аутономију. Скупштину чине посланици које су, из својих редова, изабрали одборници општина са територије покрајине, а мандат им траје до избора првог сазива покрајинске скупштине и не може бити дужи од 4 године. Свака општина потписница акта о оснивању Привремене скупштине има најмање 5 посланика- делегата. Предвиђено је да акт о оснивању може накнадно потписати групација од 5, или више, регистрованих удружења расељених лица са Косова и Метохије, чиме стичу право на 5 посланика у Привременој скупштини чији је рад јаван и одржава се два пута годишње, а по потреби и више. У оснивачкој декларацији наведено је да су „слободно и законито изабрани представници грађана Косова и Метохије, који поштују Устав и закон Србије, одборници у скупштинама општина у АП КиМ која је део јединствене недељиве Републике Србије, приступили том акту увиђајући нужну и преку потребу да организовано заштите своје животе, породице и имовину, људска права и основне слободе, идентитет и интегритет, културу, вероисповест, позивајући се на повељу Уједињених нација, Хелсиншки завршни акт и Резолуцију Савета безбедности УН 1244. Декларацијом се одбацује проглашено отцепљење Косова од сецесионистичког албанског покрета, као противуставно и незаконито - следећи недвосмислену вољу грађана Косовске Митровице, Звечана, Зубин Потока и Лепосавића слободно изражену на Референдуму одржаном на Сретење 15. фебруара, 2012. о неприхватању институција такозване Републике Косово. Потврђена је и Декларација Сабора српског народа од 22. априла о одбијању „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“, који су у Бриселу

три дана раније парафирали председник Владе Србије Ивица Дачић и председник Владе Косова Хашим Тачи као противном вољи српског народа у покрајини. Одборници се, како пише у декларацији, одупиру великим притисцима и неправди, правном насиљу и политичкој самовољи моћника да се грађанима покрајине наметне туђа суверена власт, правни оквир и институције противправно проглашене такозване Републике Косово. Шеф Посланичке групе Демократске странке Србије Слободан Самарџић потврдио је да та странка подржава оснивање Скупштине АП Косова и Метохије у Звечану, јер је то легалан и легитиман метод да се брани интерес Србије у покрајини. Самарџић очекује да ће рад скупштине бити врло интензиван и меродаван за статус Срба на Косову као дела српске државе и да ће зауставити стрмоглави процес предавања дела територије у руке владе Хашима Тачија. Конституисање Скупштине Косова и Метохије је поздравио и Српски покрет Наши и оценио да се ради о храбром кораку којим се брани уставни поредак и шаље порука Бриселу и Вашингтону да бриселски споразум никако неће моћи да буде примењен. У саопштењу покрета наводи се да ће помно пратити рад Скупштине Косова и Метохије и пружати сву подршку том новооснованом телу. У тренутку када су се владајуће структуре издигле изнад закона и Устава, оснивање Скупштине КиМ видимо као једини могућ и одговоран потез на пољу одбране основних права Срба на Косову и Метохији. Председнички колегијум Српске радикалне странке саопштио је да подржава формирање Скупштине Срба са Косова и Метохије и позвао Србе да се увек и на сваком месту супроставе примени бриселског споразума. У саопштењу ове странке наводи се да су њени активисти у зграду Владе Србије однели пакет шаргарепа са поруком да „европску шаргарепу“ никада неће добити. У исто време Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију

Ивица Дачић

9

МАГАЗИН

7.7.2013.

Милован Дрецун оцењује формирање Привремене скупштине Косова као непотребно, јер само слаби позицију српског народа и Србије. Бриселски споразум је саставни део државне политике према косовској проблематици, у чијем стожеру је формирање Заједнице српских општина, која ће бити изграђена после локалних избора 3. новембра. У том смислу нема простора за било какву другу врсту организовања, јер све оно што би се радило мимо државне политике практично уводи један паралелизам у решавању косовског проблема и не може да ојача српску позицију. И док се грађани Србије бомбардују различитим изјавама већ следеће недеље очекује се да буде изабран главни преговарач Србије за претприступне преговоре са Европском унијом, и да то буде, ако је потврдио први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, неко ко ће умети да се бори за интересе земље а не обичан климоглавац. Пред Србијом је много тешких обавеза и стварање система у области владавине права, пре свега отварање поглавља 23 и 24. Решавање бројних проблема везаних за импле-

10

ментацију бриселског споразума укључује и оне који се тичу пољопривреде и других грана. Застој који је, одбијањем Скупштине Косова да усвоји Закон о амнестији, настао у примени бриселског споразума ствара проблеме, јер је био услов за многе друге кораке попут интеграције носилаца правосудних функција, судова и тужилаштва на Косову, као и интеграцији полицијских службеника. За Србију је то непријатно изненађење тим пре што је то још на првом састанку у Бриселу предложио косовски премијер Хашим Тачи. Да је проблем много озбиљнији него што јавност на то гледа потврдио је и министар правде Србије Никола Селаковић и наговестио могући застој у имплементацији постигнутог споразума. Закон о амнестији се доноси како би се Србима гарантовала правна сигурност, а њиме се отварају врата за помирење Албанаца са свима који живе на Косову. Министар правде је потврдио да се овим законом штите они који нису поштовали уставноправни поредак Косова и који су позивали на барикаде и грађанску непослушност. Уочи почетка прего-

вора о најосетљивијим поглављима већ је почела израда стратегије о правосуђу и борби против корупције за које се очекује да би могле бити усвојене током неколико наредних дана. Одбијање да буде усвојен Закон о амнестији Милован Дрецун оцењује као очигледну намеру Приштине да у њега унесе неке смицалице и двосмислености, које би у наредном периоду могла да злоупотреби. Циљ тог закона треба да буде спречавање могућности да Приштина, под изговором да је неко од Срба радио у институцијама Србије на Косову и Метохији, то прогласи недозвољеним, противзакнитим деловањем и да на тај начин спречи те особе да наставе да раде у Заједници српских општина. Са Европском унијом ће преговарати 35 тимова у које ће, осим Министарства правде и државне управе, бити укључени Министарство унутрашњих послова, Врховни савет судства, удружења судија и тужилаца, извршитељи, а ускоро и јавни бележници и цивилно друштво. Приштински дневник Коха Диторе пише да је Покрет Самоопредељење

поднео уставном суду Косова захтев за оцену уставности закона о ратификацији бриселског споразума, а шеф посланичке групе покрета Висар Имери изразио сумњу у непристрасност суда чија је дужност да доноси одлуке по уставу, а не политичким ставовима. Отворено писмо земљама квинте и Канцеларији Европске уније на Косову упутиле су 34 невладине организације. Оне изражавају противљење Закону о амнестији сматрајући да би његовим усвајањем били амнестирани и одговорни за криминал на целом Косову, а не само на северу. У исто време премијер Србије Ивица Дачић истиче да је циљ Владе да Србија буде следећа земља која ће ући у Европску унију. За то се не тражи помоћ већ разумевање европских институција пред дијалог са приштинском делегацијом који се у Бриселу очекује већ следеће недеље. У Београду се 9. јула очекује долазак Кетрин Ештон, а осам дана касније и комесара Европске уније за проширење Штефана Филеа са техничким тимовима који би требало са домаћинима да разговарају о оперативним питањима будућих преговора.

Оцењујући да су преговори званично већ почели Дачић је потврдио да Србији предстоји избор главног преговарача, преговарачког тима и тимова за свако од поглавља. Зато се очекује да државе чланице Европске уније што пре заврше расправу о преговарачкој платформи, коју је припремио Филеов Комесаријат, а на основу које ће се водити преговори. Након скрининга следи заказивање прве међувладине конференције, за коју је у одлуци Европског савета речено да може да буде најкасније до краја јануара 2014. године. Уколико се све што је потребно заврши пре и на квалитетан начин, могуће је да се то дести и раније, али свакако не после јануара наредне године. До тада Србија мора да настави са унутрашњим реформама и хармонизацијом законодавства са законодавством Европске уније, али и са имплементацијом бриселског споразума. Комесар за проширење је прошле недеље упутио свим европским институцијама нацрт даље сарадње са Србијом, како би могле правовремено да га потврде, а већ у понедељак премијер нешто од тога могао да преузме.

Припрема одговарајућих процедура, као и будуће преговарачке структуре за вођење преговора о чланству Србије у Европској унији, биле су главне теме састанка Стручне групе Координационог тела за процес приступања Србије Европској унији, који је одржан у Београду. У саопштењу Канцеларије за европске интеграције истакнуто је да се разговарало о томе да се у највећој могућој мери користе раније успостављене структуре за координацију процеса приступања, а да се формирају само оне које су неопходне за постизање најбољих резултата у том процесу. Разматране су и процедуре које ће се примењивати током аналитичког прегледа домаћег законодавства и оцене његове усклађености са правом Европске уније, као и оне при изради преговарачких позиција. Стручна група Координационог тела, којом руководи директор Канцеларије за европске интеграције Милан Пајевић, у којој су шефови свих 35 радних група за преговоре, главно је тело за хоризонтално координисање процеса приступања у Влади Србије. Т. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 7.7.2013.

Тринаесто заседање локалног парламента

ЈОШ ЈЕДНА МАРАТОНСКА СЕДНИЦА - Због неуобичајено обимног дневног реда тринаеста седница Скупштине града трајала цела три дана. - Седница у знаку огромне количине папира и сумњи у регуларност гласања

П

осле три дана рада окончана је и тринаеста седница Скупштине града која се од претходних разликовала само по обиљу материјала који се нашао пред оборницима. Осим првобитних три килограма и 200 грама придодато им је нових 570 грама папира на којима су били бројни предлози опозиционих странака за допуну предложеног дневног реда. Као и на дан раније одржаној седници Градског већа, којом је у одсуству градоначелника Драгана Јовановића председавао његов заменик Милун Јовановић, предлози су већином гласова одбијани. Опозиција је пре свега тражила да се са предложеног дневног реда скину тачке које се односе на одлуке о изменама и допунама Статута града Краљева и доношењу

планова генералне регулације „Ратарско имање – Грдица“ и „Индустријска зона - спортски аеродром“. Није прихваћен ни предлог да се са дневног реда седнице повуче разматрање извештаја о раду јавних установа у прошлој години као и предлог решења о давању сагласности на Одлуку о цени грејања. Осим тога нису прихваћени ни бројни амандмани који су се односили првенствено на измену статута града. На седници Градског већа усвојен је предлог да се дневни ред седнице допуни тачком која се односи на предлог измена и допуна Програма уређивања грађевинског земљишта за ову годину, а основни циљ је завршетак спортске хале у Рибници са уређењем терена. Постојећим програмом за ову

намену предвиђена су средства од 200 милиона динара, а како су радови на изградњи спортске хале приведени крају и предвиђена средства у знатној мери истрошена. Да би се на изграђеној хали испитале уграђене инсталације, и иста пустила у рад, потребно је урадити уређење терена са приступним инсталацијама за шта недостаје још око 74 милиона динара. За овај износ умањене су позиције за које су стручне службе процениле да неће бити реализоване у овој календарској години. Прилично мирна седница Скупштине завршена је у петак поподне у прилично испражњеној великој сали Градске управе, а као и обично обележило ју је често позивање на сумњу у исправност гласања. Т. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 7.7.2013.

15

Фото. М. Радовановић

Обележени значајни историјски датуми

МАГАЗИН

7.7.2013.

ДАН БОРЦА И ДАН УСТАНКА

16

- Историја темељ на коме се гради лепша и извеснија будућност.

- Дан борца и Дан устанка у Србији као државни празници прослављани од краја Другог светског рата до 2001. године.

– У новије време ове догађаје обележавају борачке организације

17

С

МАГАЗИН

7.7.2013.

ве до распада земље почетком деведесетих година прошлог века Дан борца је био државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, касније и Савезној Републици Југославији, и обележавао се сваког 4. јула. Као празник устанка народа Југославије обележаван је у знак сећања на дан када је 1941. године на седници Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије у Београду донета одлука о подизању оружаног устанка. За државни празник Дан борца 4. јул је проглашен 26. априла 1956. године и прослављао се сваке године у читавој земљи. Након њеног распада, касније и нестанка Савезне Републике Југославије, обележаван је само у Србији све док одлуком Владе није укинут 2001. године. Иако се више званично не обележава празник се незванично прославља у организацији Савеза удружења бораца Народноослободи-

18

лачког рата. Поводом 4. јула у Краљеву су на споменик Отпора и победе венце положили председник Скупштине града Сретен Јовановић као и представници војске и борачких удружења. Из парка поред железничке станице Јовановић је упутио јасну поруку да се, иако 4. јул више није државни празник, увек треба сећати жртава, бораца, невино страдалих грађана и инвалида који су у то време стали у одбрану отаџбине.

- Фашизам је био највеће зло човечанства и ми имамо обавезу да сећања преносимо на наше младе. Не смемо заборавити историју која је темељ на коме ћемо градити лепшу и извеснију будућност – рекао је Јовановић. Поред Дана борца који се славио на територији читаве земље републике су славиле и дан на који је у свакој од њих почињала организована борба против окупатора. Тако се као Дан устанка у Србији прослављао 7.

јули, јер је на тај дан 1941. године у Белој Цркви изведена прва оружана акција Рађевачке партизанске чете под командом Жикице Јовановића Шпанца. Само шест дана касније устанак је подигнут у Црној Гори, а 22. јула и Словенији када је изведена оружана акција Рашичке партизанске чете код Тацена у близини Љубљане. Напад герилских одреда Босанске крајине на Дрвар, Босанско Грахово и Оштрељ, и њихово ослобођење, повод је да се 27. јул на територији Босне и Херцеговине славио као Дан устанка, а напад герилских одреда из околине Доњег Лапца на Срб обележио је истог дана почетак организованог отпора у Хрватској. Последњи су устали Македонци 11. октобра када је изведена оружана акција Прилепског партизанског одреда у овом граду. На Ивањдан, 7. јула 1941. године у селу Бела Црква код Крупња одржавао се традиционалан сеоски вашар, а после црквене службе председник оп-

шару тада су се придружили Рађевачкој партизанској чети, а по одласку партизана у село је стигла жандармеријска патрола, која је у међувремену била обавештена о доласку „наоружаних комуниста“. У њој су били наредник Богдан Лончар и каплар Миленко Браковић који су настојали да убеде народ да се разиђе кућама. Владан Бојанић је појурио за партизанском и сустигао је код извора Јебаровца крај речице Коларуше, а Жикица Јовановић и Миша Пантић се вратили са намером да разоружају жандарме који су посегли за оружјем, али нису успели да га употребе. Жикица, који је као и сви политички комесари из Шпанског грађанског рата носио два пиштоља о боковима, потегао један и из непосредне близине убио обојицу жандарма. Богдана Лончара је метак погодио у фишеклију, услед чега је експлодирала муниција, па је подлегао повредама два сата касније. Према другом извору

у село су се вратили Жикица Јовановић и Цветин Солдатовић и обојица пуцали. Жикица је пиштољем ранио Богдана Лончара, док је Солдатовић пушком усмртио Браковића. У извештају немачке Крајскомандантуре I/847 из Шапца о овом догађају је записано је да се у понедељак, 7. јула, у 17.30 часова, у Белој Цркви појавило 16 до 20 устаника под командом лекара Милоша Пантића из Ваљева наоружаних аутоматима, једним митраљезом, пиштољима и пушкама. Покушали су да наведу становништво на оружани отпор против немачке посаде и на разарање немачких фабрика, забранили су даљи рад у предузећу и запретили стрељањем. Два српска жандарма, која су се ту нашла, била су убијена, што је читаво становништво примило са симпатијама. И 7. јул је у Србији као државни празник обележаван све до 2001. године. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

штине Средоје Кнежевић је окупљеним грађанима наредио да се, због „ванредних безбедносних прилика“, разиђу кућама. Већина га је послушала, али је на вашару ипак остало још неколико стотина сељака. Око 17 часова појавила се група од петнаест партизана из Рађевске партизанске чете, предвођених командантом Мишом Пантићем и политичким комесаром Жикицом Јовановићем Шпанцем. Били су наоружани пушкама, а један партизан је носио пушкомитраљез. Одмах по доласку, под липом испред кафане Босе Недељковић, окупили су око себе сељаке и одржали антифашистичке говоре у којима су позвали народ у борбу против окупатора. Говорили су лекар Миша Пантић из Ваљева, студент права Владан Бојанић из Беле Цркве и Жикица Јовановић Шпанац, новинар из Ваљева и учесник шпанског грађанског рата. Многи младићи, који су били на ва-

19

Први енергетски пасоши у Краљеву

МАГАЗИН

7.7.2013.

ОТКРИВАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ

20

- У Краљеву су свечано уручени први енергетски пасоши за пет објеката, а елаборат енергетске ефикасности вредан пола милиона евра на поклон је добила Градска управа за зграду на Тргу Јована Сарића. Он ће омогућити да се конкурише код приступних фондова Европске уније за енергетску ефикасност и добију средства за санацију објекта којом ће се учетворостручити уштеда енергије

21

7.7.2013.

МАГАЗИН

22

Александар Аврамовић

М

инистарство грађевинарства и урбанизма са још 33 града у Србији, организатор је кампање „Открити енергију“, коју подржава Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ. Циљ кампање је информисање и подизање свести грађана о енергетској ефикасности, као и о потрошњи енергије, у различитим типовима зграда и потенцијалним инвестиционим и неинвестиционим мерама за побољшање енергетске ефикасности. У оквиру ове кампање урађено је пет енергетских елабората и пасоша за исто толико различитих објеката у Краљеву, а на основу њих и 5+3 плаката на којима су приказани фото и термовизијски снимци анализираних објеката. На крају пројекта, од 1. до 5. јула одржана је изложба у холу испред свечане сале Градске управе града Краљева. Непосредан повод за њу је пројекат рађен на основу типологије коју је извршио Архитектонски факултет у Београду у оквиру европског пројекта који се спроводи у 13 земаља од којих су 12 чланице Европске уније. Србија је једини придружени члан на пројекту подржан од стране ГИЗ-а. Циљ израде типологије објеката за енергетску ефикасност био је да утврди који су типови грађевинских објеката најчешће грађени на територији Србије, а на основу ње у Краљеву је изабрано пет, две индивидуалне и три зграде за колективно становање, из различитих периода градње. За њих су урађени елаборати енергетске ефиксаности и одговарајући пасоши са списком интервенција које би требало да допринесу побољшању енергетске ефикасности за сваку од зграда. Правилник о енергетској ефикасности, који је ступио на снагу прошле године, обавезује инвеститоре да новоизграђеним објектима обезбеде „Ц“ категорију енергетске ефикасности. Уз то за сваки од њих мора да постоји елаборат енергетске ефикасности, а комисија за технички пријем новоизграђеног објекта, након провере да ли је све урађено према прописима, утврђује постојање услова за добијање енергетског пасоша тек

након добијања употребне дозволе. Пре него што је правилник ступио на снагу машински и инжењери архитектуре су радили термички склоп приликом прорачуна за увођење грејања у нове објекте, а новим је предвиђено да се у поступак укључе и инжењери грађевинске и електро струке. Термички склоп је раније морао да задовољи само одређену термичку зону дефинисану просечним летњим и зимским температурама. Према новом правилнику предност над климатским зонама дата је периоду осунчења и просечним температурама за сваки месец, односно дан, што представља знатно строжије критеријуме од ранијих.

- Ми смо до прошле године имали обавезу израчунавања термичког омотача зграде. Објекат је требало да буде термички изолован, а услови су сада пооштрени за више од два пута у складу са стандардима које прописује Европска унија. С обзиром да претендујемо да уђемо у Европску унију комплетна инжењерска струка је у процесу прихватања свих стандарда и норми, односно прилагођавања наших стандарда њиховим, а то се односи и на енергетску ефикасност – објашњава Александар Аврамовић, дипломирани инжењер архитектуре лиценциран за пројектовање запослен у Одељењу за ГИС Градске управе. Анализом стамбеног фонда Србије дошло се до податка да је већина, посебно индивидуалних, објеката грађена шупљим блоком, још неомалтерисана и са веома лошим стањем столарије што не даје ни мало повољну слику о енергетској ефикасности. Да би се енергетска ефикасност таквих објеката повећала, и ускладила са новим прописима, потребно је извести низ интервенција које подразумевају оне које је могуће реализовати. Оне се односе у првом реду на облагање спољашњих зидова термоизолационим материјалима, замену столарије, изоловање тавана и слично што неминовно подиже енергетски ниво зграде која самим тим троши мање енергије, у зимском периоду за грејање а летњем за хлађење. Иако

улагање у повећање енергетске ефикасности није видљиво у кратком периоду дугорочно посматрано је врло исплативо. И поред тога нема много разумевања за савете које дају стручњаци који се баве овом проблематиком.

- На западу је то, у зависности од земље до земље, једноставно решено. У Швајцарској је инвеститор који сам купи материјал и изолује објекат, на тај начин подигне његову енергетску ефикасност и задовољи услове предвиђене законом, ослобођен пореза у периоду од више година тако да се додатно мотивише да то уради. И док су у неким земљама цене термоизолационих материјала ослобођене пореза најдаље је у процесу повећања енергетске ефикасности отишла Данска која је одлучила да сви који реше да је повећају добијају бесплатно материјал. Данска је уједно и једна од земаља која је најдаље отишла када је у питању коришћење обновљивих извора енергије – каже Аврамовић. Енергетска ефикасност се огледа и у примени обновљивих извора енергије од којих је на територији Србије најзначајнија енергија сунца било да се користи за загревање воде или, преко фотонапонских ћелија, за добијање електричне енергије. Чињеница да на овом подручју нема довољне количине ветра, који би могао да покреће ветрогенераторе, упућује на коришћење снаге водотокова за градњу малих хидроелектрана. Велики број водотокова пружају могућност за градњу електрана које користе снагу водене матице без спречавања тока реке и стварање акумулационих језера. Ни стање стамбеног фонда у Краљеву не даје повољну слику о њиховој енергетској ефикасности. Индивидуалне стамбене објекте, какви пеовлађују на територији града, у другој половини двадесетог века градили су они који нису могли да добију стан. Како највећи број њих није био у ситуацији да у градњу уложи велику количину новца куће су грађене фазно, а усељаване чим су се створили минимални услови за коришћење само

23

МАГАЗИН

7.7.2013.

одређеног броја просторија. Фасаде многих од њих деценијама су остале немалтерисане, а нико није водио рачуна о томе дали ће током сезоне грејања потрошити који кубик дрва више. Све више цене енергената, и све мања количина финансијских средстава, неминовно наводе на размишљању да је неопходно штедети, а један о најбољих видова је повећање енергетске ефикасности стамбених објеката. У исто време због економске кризе и стратешки знатно важнијих ствари Србија није у могућности да финансијски подржи повећање енергетске ефикасности индивидуалних објеката, па су власници упућени на сопствена средства или кредите код

24

пословних банака на које плаћају високе камате. Иако је приметан све већи број лепих и комплетно завршених кућа и даље преовлађује број оних који не могу тиме да се похвале, а чија је будућност и даље неизвесна. Начина за енергетску санацију већ изграђених објеката има много, а степен повећања енергетске ефикасности зависи само од могућности и жеља власника да трајније реши овај проблем. У процесу издавања енергетских пасоша најдаље је, са два милиона, отишла Португалија у којој су за сваки од њих урађени потребни елаборати. Енергетска ефикасност је, подсећа Аврамовић, ствар будућности. Напретком технологије и доласком на ев-

ропско тржиште производа са Далеког истока соларни панели, који обезбеђују топлу воду током целе године, све су јефтинији.

- Посебни штампачи штампају на папиру енергетске соларне ћелије снаге какву је до пре годину или две имао панел од једног квадрата. Технологија великим корацима иде напред, а од Другог севтског рата као да смо прескочили пет векова, а не шездесет година – каже Аврамовић. Отуда и препорука да се осим „облачења кућа“ више рачуна поведе и о потрошњи енергије која је из месеца у месец све скупља. Све блаже зиме, а топлија лета, указују на потребу повећања енергетске ефикасности која може да допринесе смањењу трош-

кова, али тек у неком дужем периоду. У Краљеву су свечано уручени први енергетски пасоши за пет објеката, а у склопу акције елаборат енергетске ефикасности вредан пола милиона евра, који су урадили инжењери Аврамовић и Миленковић, на поклон је добила Градска управа за зграду на Тргу Јована Сарића. Он ће омогућити да се конкурише код приступних фондова Европске уније за енергетску ефикасност и добију средства за санацију објекта којом ће се учетворостручити уштеда енергије. Тако ће се и овај објекат сврстати у ред оних који имају „Ц“ категорију енергетске ефикасности. Србија се као потписник декларације 202020 обавезала да до 2020. го-

дине смањим потрошњу енергије за 20 посто, а доста запуштен грађевински фонд ће, само ако испуни прописане услове, бити у ситуацији да користи средства предприступних фондова Европске уније који су намењени повећању енергетске ефикасности. Највећа количина енергије током зимских месеци одлива се због лоше и дотрајале столарије, а од оваквих иницијатива очекује се да доведу до конкретних мера у економској фискалнонј политици у смислу подстицаја за куповину, набавку и уградњу елемената и система који се тичу енергетске ефикасности. То још није довољно дефинисано, а тренутно се налази само на нивоу жеља и потреба. Током септембра и октобра ове го-

дине очекују се јавни разговори уз учешће грађана Краљева, представника ресорног министарства, Градске управе и стручњака приватног сектора на тему термоизолационих материјала и столарије која треба да допринесе повећању енергетске ефикасности Пројекат Енергетска ефикасност у зградарству траје од 2009. године и у оквиру њега је рализован велики број различитих активности, а прва је била стварање законског оквира за енергетску ефикасност. Као резултат активности настао је Правилник о енергетској ефикасности и сертификација објеката који је на снази од октобра прошле године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Међу бројним извештајима који су се током минуле недеље нашли пред одоборницима Скупштине града посебну пажњу привукао је онај који је представио Центар за социјални рад

МАГАЗИН

7.7.2013.

П

26

рема подацима Републичког завода за статистику на териротији града Краљева, која покрива површину од 153 квадратних километра пречника читавих 120 километара, живи нешто више од 125 хиљада становника од којих нешто више од половине у ужем делу територије града. У овај број не улази нешто више од три и по хиљаде грађана који се налазе на привременом раду у иностранству и више од 21 хиљаде избеглих и расељених лица. Иако резултати последњег пописа још нису у потпуности систематизовани на основу претходног се види да највећи број становника има између 50 и 59 година. Уз више од 102 хиљаде пунолетних становника просечна старост незнатно премашује 42 године. Број новорођених се 2011. у односу на претходну преполовио, а у 2012. години достигао 1.190 што је за сто више него годину дана раније. У последње три године забележен је пад смртности тако да је са више од 1.000 у 2010. и 959 годину дана касније прошле године забележено 937 смртних случајева. Иако је у прошлој години, у односу на претходну, природни прираштај готово удвостручен и са 131 се попео на 253 то је скоро четири пута мање него 2010. године кад је износио 965. Колико је економска ситуација битна као услов за заснивање поро-

дице сведочи податак да је током претходне године склопљено 450 бракова што је за 90 мање него годину дана раније. У исто време разведена су 272 брака што је за 114 више него годину дана раније. Најзаступљенију етничку групу у граду чине Роми као једн од најосетљивијих категорија грађана. Подаци о њиховом броју због честих миграција, и недовољно података о промени места пребивалишта, нису прецизни, а од формирања колективног центра са смештај оних који су од 1999. године напуштали територију Косова и Метохије постоји тенденција неконтролсианог досељавања. Ситауција је додатно погоршана последњих месеци када је, у очекивању решења стамбених услова најављених кроз пројекат града Краљева, поново дошло до појачаног досељавања. Координисана активност Комесаријата за избеглице, Министарства унутрашњих послова и служби локалне самоуправе, која је у току, треба да допринесе да се досељавање стави под контролу. Према последњим подацима Статистичког завода запослено је нешто више од 25 хиљада суграђана од којих око 18 хиљада у предузећима и нешто више од 7 хиљада код приватних предузетника, а просечна нето зарада у претходној години незнатно је премашила 35 хиљада динара. Последњег дана минуле године на евиденцији На-

ционалне службе за запошљавање било је око 17,5 хиљада оних који су тражили посао, а више од половине су жене. Интересантан је и податак да је чак 3.292 оних који траже посао привремено неспособно за рад. У исто време пензију сваког месеца прима више од 22 хиљаде особа Број корисника социјалне помоћи током године варира, на крају претходне године било их је скоро 10 хиљада, а половина припада категорији одраслих која обухвата становништво између 26 и 64 године живота. У односу на 2011. годину евидентирано је повећање броја корисника по свим узрастима, а у 2012. години тај број је повећан за 671. Међу корисницима је на дан 31. децембра прошле године било и 2.385 деце међу којима има највише оних између 6 и 14 година. Најбројнију групу чине социјално угрожена деца којих има 1.404. У групи оних који се сврставају у категорију занемарених, или им прети ризик од занемаривања, има 201 дете, насиље је доживело њих 118 док 177 има проблеме у понашању. Прилично велики број, чак 546 деце, предмет су спорова везаних за остваривање родитељских права. У Центру за социјални рад током претходне године евидентирана су три случаја трговине људима и два бескућника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Извештај Центра за социјални рад

СУМОРНА СОЦИЈАЛНА СЛИКА

27

7.7.2013.

МАГАЗИН

28

Миланко Даниловић

Краљевачка медијска сцена

(1)

- Вођама револуционарног демократског процеса није одговарало извештавање, па су сниматељима узимане и уништаване касете, јер им је требао алиби и додатна енергија за оно што раде. - Када су, због личне безбедности, новинари престали да прате протесте у јавности је створен утисак о медијском мраку чији је креатор главни и одговорни уредник „Ибарских новости“. - С обзиром на квалификације, знање и новинарско искуство, које је било изузетно скромно, они који нису ни знали шта је уређивачка политика водеће медијске куће у граду морали су да се дистанцирају од ње како не би били избачени са посла

Фото: М. Радовановић

НАЈВЕЋА ЖРТВА ДЕМОКРАТСКИХ ПРОМЕНА

29

30

МАГАЗИН 7.7.2013.

Ј

ош у раној младости, када се нађе на животној раскрсници, пред човеком се најчешће јављају дилеме по питању избора позива који ће одредити даљи животни пут. Неретко је избор резултат стицаја различитих околности, неких судбинских догађаја или пуке случајности. Код Миланка Даниловића, дописника Радио-телевизије Србије из Краљева, та дилема никад није постојала јер је од првих гимназијских дана знао да је његово опредељење једино новинарство. Жеља да се и после завршене школе бави овим позивом додатно је подгрејана након што је у врло читаном недељнику „Темпо“ објављен први текст краљевачког гимназијалца. Био је Миланко још у то време свестан да у еминентном часопису тешко може да прође прича о импресивним спортским резултатима на зеленом терену сеоског клуба из Врдила. Сматрајући да ипак заслужује да се о њему чује ван граница Међуопштинске лиге ,у којој се такмичио, тражио је добитну комбинацију и мамац за удицу на коју ће се упецати онај ко буде одлучивао шта ће бити објављено на страницама листа. На основу статистике о понашању играча која је у то време, за разлику од данашњег, вођена у Међуопштинском фудбалском савезу, дошао је будући новинар до податка да је „Младост“ из Врдила три пута за редом освајала прво место у фер плеју. Зато је ваљда у спортском маниру и текст о необичном фудбалском клубу насловио са „Хет-трик у фер-плеју“. Када је поштар донео писмо са обавештењем да је текст објављен, а да аутору припада одговарајући хонорар, није било краја радости која је све више учвршћивала жељу за бављењем позивом који је био резервисан само за одабране. Иако се „Темпо“ на киосцима појављивао средом нестрпљиво је Миланко чекао петак и повратак са пијаце баба Олге која је у торби носила најновили број „Темпа“. На ударном месту, на трећој страници недељника, необичним сјајем блистала је фотографија фудбалера „Младости“ и текст о несвакидашњем

подвигу. Не мало важна чињеница је хонорар мерен једном црвеном новчаницом чија вредност достиже половину плате коју у данашње време примају колеге запослене у локалним медијима. До скора је, каже, чувао два примерка часописа који су годинама подсећали на прве кораке у новинарству.

- Више није било никакве дилеме јер је то заковало моју идеју и опредељеност да ћу бити новинар. У гимназији сам писао за веома читан средњошколски часопис „Наша младост“, а након завршетка започео студије новинарства на Факултету политичких наука. У веома јакој конкуренцији, због оштре селекције, теже је било уписати факултет него га завршити, а услов да се после прве године општег смера неко упише на журналистику био је просек оцена не мањи од 8,20 – прича Даниловић. Уверен да има довољно искуства и знања упустио се после прве године студија у надметање са више од тридесет кандидата који су шансу за запослење тражили у Радио Врњачкој Бањи. И поред несумњивог квалитета на одлуку да одустане утицала је чињеница да је плата новинара почетника била равна износу студентског кредита. Потврда сазнања да је тешко радити и паралелно студирати утицала је на одлуку да сарадњу са овом радио станицом настави само као дописник из Краљева и сарадник емисије „Спорт, свет, музика“ која је емитована сваког понедељка. Током четири године стекао је драгоцено искуство, али га је и поред љубави према радио и телевизијском извештавању мамила чињеница да штампа ипак представља врхунац новинарства. Зато је одмах по завршетку студија каријеру успешног новинара започео као приправник у београдској „Политици“, најугледнијем дневном листу у земљи. Почетник није у ситуацији да бира теме којима ће се бавити, а Даниловићу су припале поплаве и друге катаклизмичне појаве које се нису чиниле довољно добрим да би показао све што је научио током четири године сту-

дија. Све то утицало је на одлуку да се врати у Краљево и заплови у неке сасвим друге воде. Пре тога требало је вратити дуг „Тргопомету“ који је на последњој години студија стипендијом улагао у усавршавање младог новинара. Тако ће прву годину радног стажа Миланко провести као новинар у листу овог предузећа који је сам покренуо.

- Касније сам отишао у Општински комитет Савеза комуниста и радио као стручни сарадник и шеф радне заједнице, а потом и као руководилац радне заједнице Међуопштинске конференције Савеза комуниста. Радио сам и као секретар Фонда физичке културе и председник Друштвено политичког већа Скупштине општине Краљево – прича Даниловић. Тешка болест и дуготрајно лечење створили су доста простора за размишљање о будућем животу, а упркос сазнања да је могао да бира много мирније и боље плаћено занимање одлучио је, каже, да се дефинитивно врати новинарству и ту стекне право за одлазак у заслужену пензију. Од 1992. године градио је у „Ибарским новостима“ каријеру почев од уредника економске рубрике и Информативног програма Телевизије Краљево до директора и главног уредника ове угледне медијске куће. Крај радног ангажовања у „Ибарским новостима“ био је, верује Миланко Даниловић, најгорчи период у новинарској каријери. „Ибарске новости“ су деценијама пре његовог доласка уживале углед једне од пет најбољих локалних новина у Србији. Са ове временске дистанце склон је веровању да је такав углед припадао и Радио Краљеву, а у тешко време и телевизија у повоју учвршћивала се на српској медијској сцени. На несрећу почела су значајна друштвена и економска превирања, а земља се нашла на раскршћу на каквом би се тешко могли снаћи и људи са много више искуства и спознаје о тешким временима која долазе. Иако су економске прилике биле знатно другачије од данашњих „Ибарске но-

31

7.7.2013.

МАГАЗИН

32

вости“ су из општинске касе добијале само 12 до 15 одсто потребних средстава, а све остало је морало да се заради на тржишту. Поред много повољније економске ситуације добрим пословним резултатима знатно су доприносили углед и ауторитет медија. Углед је био толики да би, верује наш саговорник, и у знатно неповољнијој ситуацији могло да се опстане на све избирљивијем тржишту. У прилог томе сведочи чињеница да су са појединим привредним субјектима уговори о сарадњи закључивани и за три године унапред. Поред плата које су исплаћиване редовно и на време, са кашњењем једино ако би дан за исплату падао у дане викенда, импоновао је и енту-

зијазам младих људи спремних да уче. Поштовали су старије колеге и почињали тихо и скромно уз добре учитеље, а све недостатке надокнађивали само великим трудом. Тога данас, верује наш саговорник, нема а од првог дана кад неко дође да ради сматра да је медијска звезда. Колико су „Ибарске новости“ биле значајан фактор у учвршћивању нове власти сведочи чињеница да је из општинског буџета одмах после промена 1996. године за њих обезбеђивано чак 98 одсто укупних средстава, а зарађивало се само два до три посто.

- Политика је на велика врата ушла у све поре друштва и није могло да се изађе из тих оквира. Предосетио сам шта ће бити и хтео да заштитим људе

око себе, па сам, без обзира како се спроводила уређивачка политика, одлучио да преузмем ризик на себе свестан да су промене неминовне – каже Даниловић спреман да први пут после скоро две деценије проговори о ситуацији на краљевачкој сцени тих година. Његово сведочење донекле мења слику која је толико владала у јавности, а везана за дешавања с половине деведесетих година прошлог века. Чим су почеле демонстрације и протести у Краљеву међу првим извештачима на улицама нашли су се новинари „Ибарских новости“ и сниматељи Телевизије Краљево. Вођама тадашњег револуционарног демократског процеса то није одговарало, сведочи Даниловић, па су сниматељима

узимане и уништаване касете са снимљеним материјалом, јер им је требао алиби и додатна енергија за оно што раде. Када су, због личне безбедности, престали да прате протесте у јавности је створен утисак о медијском мраку чији је креатор главни и одговрни уреник „Ибарских новости“.

- У ту револуцију, и такозване демократске промене, уложене су огромне паре из иностранства преко невладиних организација и семинара за новинаре у Темишвару и Црној Гори, а за 20 марака се куповао сваки пријатељ. Претили су новинарима, а мени замерили што сам у радни однос примио петнаестак људи од којих су неки као сарадници радили и до осам година. Био је то тренутак да им се

каже да иду кући, или реши радни статус. И управо они којима сам решио статус већ сутра су изашли на трг у центру града да искажу неслагање са уређивачком политкиом. С обзиром на њихове квалификације, знање и новинарско искуство, које је било изузетно скромно, нису ни знали шта је уређивачка политика. На њих се вршио притисак да се дистанцирају од дотадашње уређивачке политике како не би били избачени са посла – тврди Даниловић признајући грешке које су биле резултат специфичних околности, идеологије и разлика међу странкама које у данашње време више и не постоје. Тврдњу да је све било добро организовано поткрепљује чињеницом да

представници нове власти никада нису поменули ломљење касета и напад на новинаре. Доказ уверењу да је после победе на изборима коалиција „Заједно“ преузела апсолутну власт над медијима је чињеница да је рад највеће информативне куће финансиран у готово стопостотном износу. Непосредни повод за прве критике, као увод у смену директора, било је сазнање да је у једном од бројева листа „Ибарске новости“ објављено три фотографије тадашњег начелника Рашког округа Мирка Рајичића, што се носиоцима нове власти није превише допадало. У време када је требало обезбедити плате радницима, склапати нове уговоре, плаћати обавезе и

33

7.7.2013.

МАГАЗИН

34

куповати нову опрему превише поверења у главног уредника новина Слободана Рајића довело је до нечега што су челници нове власти оценили као полтронско новинарство и подилажење структурама које су изгубиле поверење народа. Након што, на предлог једног од челника коалиције на власти, није пристао да поднесе оставку без икаквог образложења је смењен са места првог човека „Ибарских новости“, а место одговорног уредника листа заузео је Владица Станојевић. Пословање предузећа у исто време нашло се под лупом различитих инспекција. Да се готово ништа у приступу уређивачкој политици није променило, сем да су у медијима почели да се појављују нека нова лица, сведочи и податак да се већ у једном од наредних бројева на страницама листа појавило чак пет фотографија председника општине Радослава Јовића.

- Предложим да напишем текст о томе, јер сам жестоко критикован баш од човека чијих је пет фотографија објављено у новинама, и уредник листа одобри. Напишем текст под насловом Раде Јовић:Мирко Рајичић 5:3 и однесем одговорном уреднику, али он никад не буде објављен – прича Даниловић. Уверење да је нова власт одлучила да се жестоко обрачуна са њим темељи на чињеници да је после њега врло брзо и супруга, иако једини извршилац, остала без посла у Јавном стамбеном предузећу, а притиске доживљавала и деца у школи. Професор историје је на часу тражио од Миланковог сина да пред читавим одељењем покаже да ли син социјалсте уме да се прекрсти. Заборављен и од другова из партије Даниловић се после неколико месеци волонтирања у Општинском одбору СПС вратио новинарству и почео да ради у краљевачком Дописништву РТС. И поред понуде да каријеру настави у Београду остао је све до 2000. године када је, иако најбоље оцењени новинар, поново остао без посла. Зато и верује да је свих тих година био највећа жртва демократских промена у Краљеву.

- У време најжешћих бомбардовања монтажа и део телевизије био је измештен у сутерен моје куће. Долазио је и Ненад Ристић, који ће следеће године постати вршилац дужности генералног директора РТС и отворено честитао на ономе што смо радили у тешким условима. Кад је после 2000. године, некада врли социјалиста и комуниста, почео да се распитује да ли по дописништвима у Србији има још социјалиста написао сам писмо и потврдио да сам био, јесам и остао члан СПС и да сам онај коме је честитао како ради. Очекивао сам да ћу бити суспендован, или скрајнут, али одговор никад није стигао. Ипак, престало је свако даље трагање за социјалистима по дописништвима у Србији – прича Даниловић уз подсећање да се од свих новинара једино он нашао на тапету. Не улазећи у то колико су дотадашње оцене рада биле објективне доживео је да за кратко поново, иако најбоље оцењиван, остане без посла. Враћен је, након што је уложио жалбу, само месец дана касније.

- насавиће се Т. Радовановић

35

7.7.2013.

Сведочанство о НАТО агресији (13)

МАГАЗИН

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ 36

Петак, 23. април 1999. Дан тридесет први Прошло је више од сата од прве детонације, а још смо у приземљу куће. Деца спавају па их, пошто је прохладно, ушушкавамо у ћебад да се не прехладе. Размишљамо о варијанти да ипак мало средимо ову просторију како би их удобније сместали у време напада. Данас почиње прослава у Вашингтону поводом педесетогодишњице НАТО пакта. За њих ће почети тек за 5-6 сати колико износи временска разлика. Сада је код њих отприлике време када има највише људи поред

телевизијских екрана. Хоће ли им приредити још једну добру представу? Љиља је отишла да види има ли шта ново у Вестима, а ја ван куће пред којом је прилично мирно, па се враћамо на спавање. У Вестима у 0,30 сазнајем да је гађан репетитор на Гобељи (Копаоник), железнички мост на три километра од Богутовца према Ушћу, железнички мост на Расини, репетитор на Овчару, Ужице, Црни Врх... Љиља каже да је чула како је некакав руски пророк изјавио да ће се рат завршити кад окопни други снег. На брдима око Краљева још има снега. Од 5,00 сати повремено се будим и по мало спавам све до 6,20 када су си-

рене огласиле крај ваздушне опасности. Киша поново пада, чини ми се све јаче. Чујем да је срушена зграда Радиотелевизије Србије у Абердаревој улици у центру Београда, па се програм емитује само преко сателита, а у 9,12 нестаје и та слика. Гађани су још и железнички мост на Сави, Крњача и села у подножју Авале. Током читавог дана сам био заузет око мајке тако да не знам шта се дешавало ван куће. Нисам гледао ништа од информативних емисија, па не знам шта се дешавало у земљи, а шта у свету. У посету су нам дошли Панчетовићи. Мало сам времена провео са

37

МАГАЗИН

7.7.2013.

њима правећи шале на рачун Панчовог оца који живи у Скопљу. Каже да је привођен у полицију због учешћа у демонстрацијама, а само је носио транспарент док је његов брат Лаки нешто чачкао око џипова. Панчо каже да је чуо да су Милошевић и Черномирдин постигли споразум око скоро свих спорних ствари, а да је предлог Черномирдина дефинисан после телефонског разговора између Клинтона и Јељцина. Иако је у глобалу све договорено остале су, наводно, да се утаначе још неке ствари. Током дана није било знака за ваздушну опасност, а сирене су се огласиле у 22,15 и поново унеле немир у наш дом. Већ је 23,35. На телевизији је Стефан Миленковић који нешто свира, а програм РТС-а се одвија из студија Телевизије Студио Б. На екрану више

38

нема ознака за 1, 2, 3. и САТ програм, а на знаку пише само РТС. Касно се јавио и Зоран Лакушић из Подгорице. Сви су добро, а деца иду редовно у школу. Вечерас гледају нешто на телевизији. Бодри нас да издржимио.

Субота, 24. април 1999. Дан тридесет други Љиља ме буди у 2,45 код друге детонације коју је чула. Поново носимо децу у приземље и смештамо у фотеље. Обоје спавају и не знају шта се дешава, а свако јутро обично питају да ли смо силазили у приземље. Иако су се око 1,30 чуле прве две или три удаљене детонације ја нисам чуо ништа. Док смо сместили децу све се смирило. На РТС-у и даље нема програма,

само телоп на коме пише: Радио телевизија Србије - Телевизија Београд. Опасност је прошла у 6,10.

- Народ неће бранити земљу која није слободна. Јединство нашег народа у одбрани доказало је да смо ми најслободнија и најдемократскија земља у овом делу Европе - рекао је Ивица Дачић у Јутарњем програму РТС. Током ноћи гађани су Нови Сад, Ниш, Краљево, Нови Пазар, Горњи Милановац... Лига за север пружа подршку народу Југославије, рекао Умберто Боси током посете Југославији. У исто време покушај атентата на Председника СРЈ је организован криминални акт од стране НАТО-а, сматра Влада Републике Србије. У 9,30 сирене поново најављују могуће нападе из ваздуха. Министар ино-

страних послова Живадин Јовановић упутио писмо Кофи Анану у коме од њега тражи да интервенише на НАТО да заустави агресију која може да има катастрофалне еколошке последице на ширем региону Европе. Да НАТО мора да престане са бомбардовањем, изјавио у Москви југословенски амбасадор Борислав Милошевић у интервјуу Си-Ен-ЕН-у. У Нишу је један пројектил пао на стамбену зону, а са двадесет пројектила гађан је центар Новог Пазара у коме је велика материјална штета. Током напада који је трајао три сата страдала је Основна школа „Братство“ и Пекара „Полет“. Са два пројектила погођено је и складиште горива „Беопетрола“ у Богутовцу, а због одрона земљишта на Ибарској магистрали отежан је саобраћај и одвија се само

једном коловозном траком. Гађано је и складиште „Југопетрола“ у Нишу, а у 2,45 у двориште Томислава Даничића из Брезне код Горњег Милановца пао је један пројектил. У току ноћи авиони су надлетали и околину Приштине, а дејствовали тек јутрос. Парламент Украјине,која је трећа нуклеарна сила, затражио је да се заустави демонтирање нуклеарних пројектила. Уместо концерта „Песма нас је одржала“ данас ће се на Тргу Републике одати пошта погинулим радницима Телевизије Србије. Почела је исплата пензија, а новца има довољно. Опасност је прошла у 11,00. Милију је данас рођендан. Мало је млађи од НАТО пакта. Интересантно је колико ствари поредимо са НАТО пактом. Роковник у који записујем запа-

жања почев од 24. марта има само још неколико листова. Хоће ли се ово завршити пре него што и њих испишем, или ћу морати да набављам нов. У 10,37 чујем јаку детонацију за коју ће касније бити јављено да је последица пробијања звучног зида. На питање новинара Си-Ен-Ен-а да ли је председник Милошевић забринут за своју безбедност, амбасадор СРЈ у Москви, Борислав Милошевић (иначе брат СМ) изјавио да је у овом тренутку кључна брига председника безбедност државе и народа. И док је Русија земљама чланицама НАТО алијансе упутила ноту којом њихово деловање карактерише као агресију и тражи објашњење за масовно кршење људских права, потврђено је да Черномирдин у Београду није разговарао о присуству војних

39

снага. Украјински Парламент је усвојио Резолуцију о иступању из пројекта „Партнерство за мир“. Између 12,30 и 13,00 са тридесетак пројектила гађани су аеродром Слатина код Приштине и брдо Голеш, а између 9,00 и 11,00 на Приштину је пало 20 пројектила. Бајина Башта је између 10,00 и 10,45 гађана са два пројектила, а један је пао и на територију Републике Српске. Лидери земаља које су уједињене у НАТО позвали Черномирдина пре него што у понедељак Европска унија одреди основе за разговор са земљама југоисточне Европе. Британски синдикат новинара организовао велики протестни митинг поводом напада на зграду РТС и убијања људи који су радили свој посао. НАТО бомбардује људе јер му се не свиђа шта говоре. Опасност је прошла у 20,40.

Недеља, 25. април 1999. Дан тридесет трећи

МАГАЗИН

7.7.2013.

После изузетно мирне ноћи сирене су у 6,50 огласиле престанак ваздушне опасности. И даље нема програма РТС, а прве вести на Телевизији Краљево су у 8,30. Јављају да је током ноћи гађана трафостаница на Авали, а због нестанка струје од 2,50 нема слике на територији Београда. Радио Београд емитује програм на смањеном броју фреквенција.

40

По четврти пут је у 0,55 са 12 пројектила гађана Индустрија „Милан Благојевић“ у Лучанима, а и на подручју Ниша је у 1,15 почела је серија од 16 експлозија. На Гучеву код Лознице једним пројектилом је у 4,43 гађан Планинарски дом у коме су биле смештене избеглице из Хрватске. Синоћ између 21,00 и 21,30 агресорска авијација је надлетала Боку Которску, па су дејствовале јединице противваздушне одбране. И док и поједини листови који се до сада нису одликовали објективношћу пишу да је НАТО почео рат без правила и прешао сваку разумну меру дејства се појачавају јер је усвојена нова стратегија по којој ће моћи да интервенише кад хоће и где год хоће. Због тога Москва мора да преиспита читаву спољну политику и политику одбране земље. Неке америчке агенције тврде да се Жак Ширак и Бил Клинтон не слажу по многим питањима, а највеће су разлике по питању ангажовања копнених трупа. Без сагласности Уједињених нација уведена је и нафтна блокада према Југославији, а Мадлен Олбрајт мисли да не треба охрабривати Русе да преузимају улогу која се коси са америчким интересима, па с тим у вези не би требало подржавати руске мировне иницијативе. Док Тони Блер тврди да је рушење зграде Телевизије Србије је легитиман чин, руски мировни план је одбијен, јер НАТО може да задовољи само потпуни успех у

рату, а то је оно што је било и повод за агресију. Не играјте се са ватром, рекао у интервјуу датом једној лондонској телевизији Цубајис (??). На питање новинара шта подразумева под ватром одговорио - Трећи светски рат. Свако ко се са бакљом шетао по Балкану изазвао је пожар у Европи. Русија неће пристати на ембарго у допремању горива Југославији и ништа неће зауставити њене танкере да дођу у Јадранско море. Гориво ће испоручивати према уговорима које има јер подмирује 70 посто потреба Југославије за нафтом. У досадашњем току агресије погинуло је више од 1000 цивила док су више хиљада њих остали трајни инвалиди. Највећу штету наносе међународно забрањена средства која користи НАТО. Савет безбедности се још није састао, а НАТО покушава да прошири круг учесника у агресији и у то увуче суседне земље. Тврди се да су у околини Приштине, која је гађана са 50 пројектила, срушена три непријатељска авиона. На Врх Гучева, који је гађан је више пута, испаљене су 22 бомбе, а најјача детонација зачула се јутрос кад је један пројектил пао на територију Малог Зворника. И Лозничани током ноћи телима бране мост са грађанима Републике Српске. Ваздушна опасност је оглашена у 14,30. Поново се емитује програм РТС-а, а појавила се и слика на БКТВ, лошијег

квалитета него раније али може да се гледа. У поподневним часовима прекинут ми је приступ Интернету. Не знам шта је у питању, могуће да је истекло време па ћу морати тек сутра сутра да одем и проверим, а до тада чекам. Влада Југославије покренула је, против држава чланица НАТО-а које учествују у агресији на нашу земљу, поступак пред Међународним судом у Хагу. Роберт Мугабе и Фидел Кастро упутили су подршку руководству и народу Југославије уз напомену да је запад начинио велику грешку када је помислио да проблем може да реши бомбама. Преко 90% грађана Русије сматра да Југославији треба да буде упућена војна помоћ. Избеглица са Космета није било пре почетка агресије, а таласи су кренули тек 27. марта. НАТО ни убудуће за своје акције неће тражити сагласност Уједињених нација, а из поузданих извора блиских савезу сазнаје се да генерал Кларк више не може да гарантује да бомбардовање може да донесе успех у рату. Протести су одржани у Москви, Риму, Копенхагену, Кучевишту, Брвеници код Тетова, Француској, Франкфурту на Мајни, Берану, Београду, Мојковцу, Андријевици, Врању... Вечерас су нам у посети Думићи. Свратила је мало и Биља. Бајо дежура у граду, па је ишла мало да му прави друштво. Т. Радовановић

41

Срби из Аустралије у Краљеву

МАГАЗИН

7.7.2013.

ЧУВАРИ КУЛТУРЕ И ТРАДИЦИЈЕ

42

Гости из Аустралије са члановима КУД „Абрашевић“

- Седамнаест играча старих између 16 и 25 година под руководством кореографа Аустралијанца Гери Досона током прве српске турнеје представило се грађанима Краљева играма из разних делова Србије историјске, верске и културне објекте дружећи се са вршњацима из домовине својих родитеља. Прво гостовање у Србији била је прилика да покажу на који начин чувају српску културу и традицију извођењем оригиналних и традиционалних српских кореографија. Од 1949. године парохија у којој је црква Светог Саве била је прва српска парохија у Аустралији, а основали су је избеглице и досељеници који су у ову земљу дошли после Другог светског рата. Из Мона Вале парохија је 1982. године пресељена у Инглсајд, а на комплексу од 1,7 хектара налази се црква, црквена сала, велики паркинг и парохијски дом. Осим редовних недељних црквених служби у парохијском дому реализују се бројне активности српске заједнице, пробе и наступи фоклорног ансамбла и настава српског језика.

Након Крагујевца, Врњачке Бање и Крушевца чланови ансамбла наступили су, у предвечерје „Веселог спуста“ на Тргу српских ратника у Краљеву, а пред посетиоцима су се смењивале игре из Лесковца, Шумадије, околине Пирота и Гламоча, Шопске игре и игре из Црноречја. Седамнаест играча, седам момака и десет девојака, на турнеју је повео кореограф Аустралијанац Гери Досон. Као љубитељ источноевропског фолклора након боравка у Србији 1979. и 80. године изучавао је српски фолклор са Ансамблом „Коло“ у Београду, а путујући српским градовима усавршавао знања у раду са различитим ансамблима. Већ тридесет година бави се кореографијом, а са групом из Инглсајда ради пуне три године. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

У месту Инглсајд на периферији Сиднеја дуги низ година активно ради српско културно-уметничко друштво под окриљем православне цркве Светог Саве. Више од стотину деце, младих и њихових родитеља сврстано је у шест фолклорних група од по двадесет плесача узраста од 16 до 25 година који су рођени у Аустралији, Србији, Босни и српским заједницама у Хрватској, а од малих ногу опредељени према чувању традиције народа коме припадају. Наступима пред локалном али и другим српским заједницама придружује се учешћем на бројним фестивалима фолклора и у другим аустралијским градовима. Од 22. јуна до 15. јула ове године траје српска турнеја током које су чланови ансамбла, поред учења фолклора, посетили бројне српске

43

44

МАГАЗИН 7.7.2013.

Трећи Интернационални џез фестивал

ЏЕЗИБАР

МАГАЗИН

7.7.2013.

- Током пет дана на седам концерата и три мултимедијална програма више од тридесет уметника из целог света. - Фестивал вечерас затварају Дениз Јана, једна од најпознатијих европских џез певачица, и квартет руског саксофонисте Ивана Пољанског

46

47

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

7.7.2013.

Н

48

а трећем по реду Интернационалном џез фестивалу „JazzIbar“ краљевачкој публици се ове године представило више од 30 уметника из Холандије, Русије, Македоније и Србије, а током пет дана Краљевчани су присуствовали разноврсним догађањима на седам концерата и три мултимедијална програма посвећена историји џеза. Музички програм отпочео је у среду 3. јула у латино ритму концертом „Влада Маричић бенда“ са специјалним гостом Тањом Јовићевић у кафеу „Аутентик Мираж“, а настављен два дана касније гала концертом „Васил Хаџиманов бенда“ на Тргу Светог Саве. Серијa гала концерата настављенa je претпоследњег дана фестивала када су, у вечери посвећеној једном од најпознатијих српских џез бубњара Лали Ковачеву, наступили „Влатко Стефановски трио“ и „Јован Маљоковић Балкан салса бенд“. Ковачев је свима који се баве џез музиком оставио у наслеђе бројне тонске записе на којима ће се едуковати будуће генерације младих музичара, а иако су током прошле године вођени

разговори о његовом наступу на краљевачком фестивалу до реализације није дошло због изненадне смрти музичара. И последње вече фестивала обележиће наступи иностраних џез музичара. Захваљујући Амбасади Холандије у Краљево стиже једна од најпознатијих европских џез певачица Дениз Јана са својим бендом. Добитница бројних музичких награда у Европи и Сједињеним Америчким државама носилац је и ордена витеза којим ју је, за допринос култури, одликовала бивша холандска краљица Беатрис. Фестивал затвара руско српски квартет саксофонисте Ивана Пољанског. Иако је Дениз Јана већ наступала у Србији гостовања су била везана за музичке центре изван главног града, а пре седам година наступила је на нишком фестивалу „Нишвил“. О певачици о којој се много зна један чувени магазин написао је да посетиоца може да натера да сања, плаче или се заљуби. Организатори фестивала верују да би и Краљевчани могли да доживе бар нешто од овога. У оквиру пратећих програма приређена је изложба фотографија „Џез

времеплов“ аутора Ел гвојоса, а у Народном музеју изложба посвећена историји џеза после Другог светског рата. Аутори изложбе „Историја џеза у Србији и Краљеву 1947-2013“ су уметнички директор фестивала Михајло Блам и виши кустос краљевачког музеја Мирјана Савић. Програм овогодишњег фестивала употпунили су предавање на тему „Џез и филмска нарација“ и џем-сешн „Душан Сарић квартета“. Уметнички директор Миша Блам, који је и кумовао фестивалу, објашњава да је назив настао од речи џез и бар који треба да асоцира на одличан спој музике и места на коме се свира, уз неки бар. Одредница бар користи се у музичкој терминологији и као назнака такта у партитури, а Ибар је нешто по чему је Краљево одувек било препознатљиво. Посебно задовољство исказао је Блам због чињенице да је прошле године по први пут у Европи у краљевачком Народном музеју постављена изложба посвећена џезу а тематски се односила на период пре и за време Другог светског рата. На овогодишњој је представљена алеја великана српских џез музичара са партитурама, инструментима и лич-

ним стварима међу којима су тромбон Звонимира Скерла, кларинет и каубојски шешир Миће Марковића као и оригинална партитура чувене композиције „Отписани“. Супруга прошле године преминулог Лале Ковачева Дана уступила је ауторима изложбе комплет бубњева на коме је њен супруг направио интернационалну каријеру. Први Интернационални фестивал џеза „JаzzIbar“ организовао је пре тачно две године Културни центар „Рибница“. Повод за размишљање о организацији једне овакве манифестације било је поштовање према традицији џез-музике у Краљеву и велико интересовања млађих генерација краљевачких музичара за ову врсту музике. Џез се у Краљеву свира скоро осам деценија и у том периоду из овог града је потекао велики број музичара, а у новије време значајан број њих завршио је, или још похађа, џез-академије у Грацу, Амстердаму, Минхену, Минеаполису и наступају широм Европе и Америке. Све то било је знак да Краљевчани воле џез, а да ће овакав фестивал окупити љубитеље џеза и из околних градова. Прва џез свирка одржана је у Краљеву далеке 1937. године у Хотелу

„Југославија“ у Матарушкој бањи. Након тога је наставио да живи, организовани су бројни концерти , а Краљево, је још седамдесетих година прошлог века, имало џез оркестар под називом „3+3“. Пре једне деценије и Музичка школа „Стеван Мокрањац“ је основала Биг бенд састављен од професора и ученика, Од првог дана уз „JazzIbar“ је Михаило Блам, познати српски џез музичар, контрабасиста, композитор, аранжер, педагог, публициста. Током прве две године фестивала у Краљеву је гостовало око 80 уметника из Израела, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Аустрије, Италије, Русије и Србије. Фестивал се по традицији одржава на отвореном простору, а сви програми су за публику бесплатни, што је у Србији у време велике кризе реткост.

- У Србији где је субота далека будућност, и не знамо шта ће се дешавати, спашавао ме оптимизам и ја сам знао да је Културни центар „Рибница“ способан и спреман, са мојим саветима, да се упусти у један ни мало лаган посао организације фестивала. Ово је трећи јубиларни и важно је да се не прекида, а не вреди кукати над

несташицом новца. Неће пасти „JаzzIbar“ и ту нема никаквих проблема док год буде позитивног ентузијазма – каже Блам. Иако се идеја о организацији фестивала родила у неформалној атмосфери од првог дана жеља је била да он траје деценијама и никад не престане да живи. Упркос тешким временима, са све мање финансијских средстава, организатори верују да је пред фестивалом врло извесна будућност. Основа за овакво веровање налази се у чињеници да је из године у годину присутно све више посетилаца из Краљева и околних градова, али и еминентних извођача из целог света. За постављање на ноге манифестација као што је Интернационални џез фестивал „JazzIbar“ неопходни су креативност, ентузијазам и упорност. Посао око организације није нимало лак, али када га се прихвате млади људи успех не изостаје. То заслужује подршку, а овога пута осим холандске амбасаде и „Ерсте банке“ пружили су је покровитељи Град Краљево, Сектор за туризам Министарства финансија и привреде, „Сомерсби“ и „Вода Врњци“. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 7.7.2013.

У сусрет трећем рок фестивалу

Фото: М. Радовановић

ХЕПИЦЕНТАР

- Због финансијских проблема Рок фестивал „Хепицентар“ скромнији него претходних година. - Ослонац на домаће снаге и пријатеље из околних градова. - Током две фестивалске вечери, уз четири краљевачка, по један бенд из Врњачке Бање и Трстеника

51

П

МАГАЗИН

7.7.2013.

ре две године покренут са великим амбицијама Рок фестивал „Хепицентар“ пред треће издање улази у највећу кризу. Када је у лето 2011. покренут са намером да окупи југословенске легенде, а приходом од продаје улазница помогне санацију објеката оштећених у земљотресу који је погодио Краљево само неколико месеци раније, веровало се да ће већ следеће године бити богатији и садржајнији. Први фестивал одржан је 2011. године као хуманитарни, а на позив за учешће одазвали су се великани југословенске рок сцене. Резултат је, и поред лоших временских услова, изражен кроз 342 хиљаде динара уплаћених на посебан рачун за санацију последица земљотреса.

52

Већ у наредној години испоставило се да очекивања немају реалну основу, па се због помањкања финанисјских средстава одустало од првобитне намере, што је утицало на отказивање учешћа бендова са којима су разговори отпочели још почетком године. Организаторима на руку није ишла ни промена владајуће гарнитуре у Краљеву, а концепција фестивала заснивала се на чињеници да је претходна имала благонаклонији однос више према људима који су организовали фестивал него према самом фестивалу. Одустајање од првобитне концепције утицало је на организаторе да, уз сарадњу портала Тајм машин мјузик, распишу међународни конкурс за наступ демо бендова са територије

бивше Југославије. На конкурс су се јавила чак 132 бенда са простора од Словеније до Македоније, а након гласања уз помоћ посебног софтверског решења на сајту портала који прати актуелна дешавања у овој области у региону, и пребројавања гласова, констатовано је да је победник „Мит“ из Тржича у Словенији. Друго место заузео је „Сиријус“ из Новог Сада, а треће „Друм“ из Пожеге. Поред једног из Свилајнца међу осам учесника фестивала нашла су се и четири краљевачка бенда. Прошлогодишњи фестивал под називом „Хепицентар на два точка“ организован је уз подршку краљевачких бајкера, а уједно је био и бајк журка. Председник Удружења „Хепицентар“ Драган Благојевић пред трећи фе-

стивал, који почиње следеће недеље, истиче да се криза која је захватила целу земљу на посебан начин рефлектује на Краљево што се неминовно одражава на квалитет културне понуде у граду. Уз то за искрену рок причу није било довољно разумевања ни међу онима који воде рачуна о трошењу пара из градске касе, а са оно мало средстава добијених као подршка пројектима удружења грађана једва могу да се плате трошкови постављања скромне позорнице, расвете и озвучења.

- Због изузетно скромних средстава нисмо расписивали међународни конкурс, јер не би могли да покријемо ни основне путне трошкове бендовима који би дошли у Краљево. Зато смо се ослонили на домаће снаге тако да ће

ове године наступити само шест бендова – каже Благојевић. Током две фестивалске вечери пред краљевачким љубитељима рок музике, са жељом да се не прекине традиција, појавиће се домаће снаге. У четвртак 11. јула поред базена на обали Ибра фестивал ће отворити „Хогар страшни“ из Врњачке Бање, а наступити jош домаћи „Гама зрак“ и „Безваздушни простор“ из Трстеника. Друго вече припада краљевачким бендовима, отвара га „Радни напон“ а наставља „Процесор“ да би на бину последњи изашао „Гудвил“. Обе фестивалске вечери програм почиње у 20,30 сати, а организатори очекују долазак великог броја љубитеља ове врсте музике који су годинама уназад Краљево карактерисали

као рокерски град. Метеоролози најављују лепо време, па се велики број посетилаца очекује и из околних градова, првенствено Врњачке Бање и Трстеника.

- Хепицентар је постао традиција, људи воле живе свирке, а верујем да ће и ове године доћи знатан број њих да слуша бендове који заиста квалитетно раде. Без великог буџета не може да се направи велики догађај, а поента је да се изгура ова година и сачека неко срећније време, можда и неко ко је спреман да уђе у заједничку организацију и ризик нарочито кад се ради о организацији фестивала под ведрим небом – каже на крају Драган Благојевић. Т. Радовановић

53

Љубав која не престаје

ХИП-ХОП У КРВИ - До двадесет треће године живота Вељи Сахити био је првак Србије у боксу и други на првенству државе у хип-хопу. - Неостварена жеља женидба и сопствена породица

МАГАЗИН

7.7.2013.

Д

54

еценијама уназад у Краљево су се, у мањој или већој мери, са простора читаве Југославије, досељавали они који су тражили сигурнију перспективу за себе и породицу. У последњој деценији прошлог века, пред надирућом опасности од ратних сукоба, број оних који су у овом делу земље потражили спас нагло је почео да се повећава. Кулминацију је достигао последње године првог миленијума када се у Краљеву, у кратком периоду, нашло више од тридесет хиљада оних који су изгнани са територјије јужне српске покрајине. Међу њима је био и тек осмогодишњи Вељи Сахити. Са супругом, три сина, нешто докумената и мало најнеопходнијих ствари спакованих у неколико торби обрео се у Краљеву његов отац без јасне идеје шта и како даље. Након четрнаест година у сећању је остало мало онога што га је везивало за родни дом у Приштини. Повремено се само појави све блеђа слика запаљене куће и сећање на стресове проузроковане физичким нападима на

неалбанско становништво, Роме посебно. Више на основу прича родитеља и старије браће Вељи прича о првим данима у новој средини у којој су се ненадано нашли бежећи од опасности која је угрожавала физички опстанак. У само неколико дана потпуно је нестало ромско насеље у Приштини, а Сахити се са породицом нашао на краљевачким улицама. Случајно су се, прича Вељи, нашли овде у ситуацији кад нико други није хтео да им помогне. Првих неколико дана било је најтеже, на улици без крова над главом, све док уз помоћ добрих људи нису почели да граде дом од девет квадрата у ромском насељу. Петочлана породица сместила се у импровизован стан величине три пута три метра. Када је решен први проблем требало је обезбедити средства за живот. Најједноставнији начин за то било је сакупљање секундарних сировина. И мада зарада, каже Вељи, није никаква и то мало новца добијеног за сваки килограм сакупљеног картона,

гвожђа или стакла, на почетку је био какав такав извор прихода. Читавих пет година било је потребно да се скуће и уз деветоквадратни стан и дограде купатило, а онда су један за другим одлазила браћа оснивајући сопствене породице. После смрти оца прошле године Вељи Сахити, у круговима нових краљевачких пријатеља познат као Вељко, остао је да брине о мајци, а у двадесет трећој години живота сматра себе дугогодишњим Краљевчанином. Уклопио се у средину задовољан оним што је локална заједница учинила за ову породицу донацијом грађевинског материјала за изградњу куће. Још од најранијег детињства темпераментни Вељко показивао је знаке интересовања за различите врсте плеса. Данас је склон да тврди да брејк денс и хип-хоп чине неодвојиви део његовог живота. Још пре десет година почео је са тројицом добрих другова да вежба на улици. Није било никога ко би могао да их на адекватан начин упути у тајне

Вељи Сахити

55

7.7.2013.

МАГАЗИН

56

ових плесова, па су се сналазили на различте начине да дођу до снимака америчких црних плесача који наступају на улицама великих градова. Није било неуобичајено, каже Вељко, да још млади, неуки и недовољно пажљиви доживљавају и повреде, не ретко лом руке или ноге. Све је то била жртва коју је било потребно поднети да би се дошло до нивоа који обезбеђује учешће на неком од такмичења, а таквих је било у Јагодини, Крушевцу, Београду и другим местима. У почетку били су то наступи на смотрама стваралаштва Рома, а касније озбиљно одмеравање снага са другим хип-хоперима у земљи. Врхунац је, каже, освојено друго место на првенству Србије у хип-хопу.

- Био је то изванредан осећај, јер је само пар људи играло боље од нас, а ми смо имали довољно енергије и освојили друго место. На међународном текмичењу међу бројним учесницима из Србије, Немачке, Холандије и Француске, пред око 4.000 посетилаца, ми смо били једини представници Рома. Задовољни смо другим местом и освојеним медаљама које су биле адекватна награда за до тада уложени труд – прича Вељко. И ако улични плесови, брејкденс и хип-хоп за наступе на такмичењима траже добру припрему и адекватне услове за то. Како их у Краљеву није било спласнуо је ентузијазам чланова групе, па је Вељко вођен невиђеном енергијом и ентузијазмом даље наставио сам. Упознао је уз игру и бројне другаре широм земље, а најприсније везе одржава са онима из Ниша, па није редак случај да и по месец дана проведе у овом граду увежбавајући нове елементе два популарна плеса. Након тога преселе се сви у Краљево и настављају са радом. Четворица пријатеља сами бирају музику и смишљају кореографију, а више него било шта друго потребан им је адекватан простор за вежбу, јер због оскудних финансисјких могућности нису у ситуацији да плате коришћење било какве сале.

- И даље тренирамо на улици. Ко ће да ти да салу кад немаш пара? Овде

је све пропало и нема организованог друштва. Било је међу Ромима оних који су се бавили фолклором, али није било разумевања за нас. Сваки дан смо вежбали, некад по киши и снегу, па иако смо имали место да се склонимо свуда је отворено и промаја. Пар пута сам био болестан од тога, па бих и даље волео да имамо неку салу да вежбамо – каже Вељко. Резултат захтева упућених градским структурама била су само обећања која никада нису реализована. Зато Вељко и другови и даље, каже, вредно вежбају на улици у нади да ће неко имати разумевања и бар на неко време уступити адекватну просторију. До тада остаје да о новостима у овој области сазнају уз помоћ видео клипова објављених уз помоћ интернета. У Краљеву, прича Вељко, има бар још петнаестак заљубљеника у ову врсту плеса. Покушаји да нешто заједно направе нису уродили плодом јер су се, после неколико покушаја да вежбају заједно, разишли због различитог приступа плесу. Отишли су и они са којима је давних година почео у тренутку кад су засновали породице и имали више обавеза према њима.

- Ја ћу да останем, јер ми је то ушло у крв. Верујем да сам добар дечко, довољно спретан и брз, али не могу да напредујем колико бих желео јер немам салу у којој бих могао да вежбам. Волео бих да упознам више младих који се баве овим, али их у Краљеву нема. Волим овај град, осећам се овде као да је мој, а волео бих да организујем и неко такмичење у брејкденсу и хип-хопу да би публика могла боље да упозна ове плесове и ужива у њима. Увек кад одем у неки други град питају ме када ће у Краљеву бити организовано нешто слично – каже Вељко. Читавих пет година, почев од петнаесте, тренирао је Вељко бокс у краљевачком „Металцу“. У почетку је било лепо, такмичио се у лакој, а после и неким тежим категоријама, али је напустио бокс кад су почели од силних удараца да се јављају болови у глави. Такмичио се у Београду, Зајечару, Нишу, Великој Плани, свуда где је било

турнира, а пре пет година успео је да освоји титулу првака Србије у својој категорији. Са великим жаљењем примио је чињеницу да мора да напусти спорт у коме се кретао ка самом врху, па је огромну енергију и темперамент усмерио према плесу. Кад не вежба време проводи у сакупљању секундарних сировина, највише картона који вреди једва 2,5 динара по килограму.

- Идем од контејнера до контејнера, јер мора од нечега да се живи. Месечно зарадим 3 до 4 хиљаде динара, јер не може више. Картона има највише по продавницама које обилазим, а кад скупим 30 до 40 бала од по 5 до 10 кила дође камион, преузме робу и одмах наплатим. Старог гвожђа је све мање, а више нема вреднијих ствари ни у контејнерима. Највредније што сам нашао био је покварен мобилни телефон – прича Вељко. Резултати рада су овог пролећа изузетно слаби због честих киша које онемогућавају рад. Осим тога мокар картон нико не жели да откупи, а простора за сушење нема. Браћа су већ одавно напустила породично домаћинство, мајка је све старија, па Вељко, као и бројни вршњаци на овом узрасту, размишља о својој будућности. Први корак ка томе је брак са особом сличних погледа на живот. Покушаји у том смеру до сада нису дали неке опипљивије резлтате, али Вељко не одустаје. Нису, каже, много битне ни године, ни раније брачно стање, а ни националност.

- Није битно да ли има децу, само нек се јави, па ћемо да видимо. Може да буде и мало старија, до 28 година, јер године немају много значаја кад се људи воле и разумеју. Јесам Ром, али волим да имам породицу па бих волео да ми се јави нека која није нашла срећу у животу или је разочарана – каже у поверењу Вељко. Девојака какве би му одговарале нема ни у другим градовима. Велики број њих је већ отишао у иностранство, а са онима са којима је био у вези није могао да остане дуже. Основни разлог је, каже, што све оне више воле паре и траже богатију прилику за удају. На

само корак од брака заустављен је у Београду када се после годину дана познанства усудио да запроси девојку коју је упознао случајно.

- Упознали смо се и после пар размењених порука сретали више пута у Београду. Дуго смо уз пиће причали и маштали о заједничком животу, а после годину дана отишао сам код њеног оца и запросио његову кћи. Када је рекао да не жели Циганина за зета Јелена је почела да плаче и то је био крај. Нисмо се више чули, ни разговарали, јер нам је тако било суђено – прича Вељко уверен да ће ускоро наћи сродну душу за коју је, каже, једино важно да буде добар човек. Краткотрајне везе нису предмет његовог интересовања. Уверен да је добар и искрен момак корача напред очију упртих у душу сваке девојке коју упозна. Док не сретне ону коју тражи са нестрпљењем очекује да зазвони мобилни телефон број 061 319 65 39. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57

Краљевачка музичка сцена

БЛУЗ ПРОШАРАН НАРОДЊАЦИМА

МАГАЗИН

7.7.2013.

(1)

58

- После сваке победе на гитаријадама група у којој је наступао Александар Томовић распадала се јер је свако од чланова сматрао да је баш он најзаслужнији за успех. - Неумољиви захтеви тржишта јединог искреног краљевачког блузера привремено отерали у народњаке.

– Перфектно извођење једне песме умало довело до тужбе за плагијат.

– Од „Малог жутог тела“ и „Пистаћа“ до „Гудвила“

Фото: М. Радовановић

Александар Томовић Томке

59

МАГАЗИН

7.7.2013.

К

60

раљевачком музичком сценом у последњих пола века протутњале су стотине музичара који су на њој остављали мање или више видљив траг. Иако најбројнији они који су припадали бројним музичким правцима различитим од народњака најчешће су, притиснути потребом да обезбеде егзистенцију, бивали принуђени да се прилагођавају захтевима тржишта и одлазе у неке друге воде не запостављајући при том ни љубав која датира из најраније младости. Бројни разговори са људима који ће заувек остати запамћени по трагу који су оставили на локалној музичкој сцени сведоче о две врсте музике, оној која се свира из љубави и другој којој се приступа због потребе. Потврдио је то ових дана, после незаборавног концерта на трећем по реду Интернационалном џез фестивалу „Џезибар“, и врхунски клавијатуриста Васил Хаџиманов. Ма колико да је квалитетна музика коју воли, а којој је посветио досадашњи живот, од ње не може да се живи па је, као и бројни музичари, принуђен да се бави и другим пословима. Међу онима који деле сличну судбину је и Александар Томовић Томке који преставља јединствену појаву на краљевачкој музичкој сцени. Много година уназад, док је окрећући потенциометар скромног радио апарата покушавао да пронађе станицу која је емитовала било какву музику пријемчиву уху дванаестогодишњака открио је звук који ће одредити даљи ток његовог живота. Стицајем околности, случајно или из богзна коме познатих разлога, скала се зауставила на фреквенцији Радио Београда 202 са чијих таласа је допирало нешто што се битно разликовало од свега што је до тада слушао, а признаје да је слушао свакојаку музику. У оквиру редовне емисије „Блуз сат“ емитован је најновији снимак блуз певача Робена Форда. Иако тек дванаестогодишњи Томке није ни знао шта је то блуз ова врста музике га је до те мере окупирала да је са великим нестрпљењем чекао следећу среду и термин у којем је почињало емитовање.

Једном недељно слушање блуза није било довољно новостасалом тинејџеру, па је на касетофон постављен испред радио апрата снимао целу емисију и безброј пута је преслушавао до следеће среде. Скоро две године одушевљавао га је традиционални блуз који су изводили Бука Вајт, Сонг Хаус, Ледбели, Робин Џонсон, Фреди Мек Дауел, Хонли Волф, Мади Вотерс, Џон Хукер... Више од две године је занесено слушао блуз све док из дружења са вршњацима из Основне школе „Димитрије Туцовић“ није потекла идеја да, пошто имају сличне музичке афинитете, почну и сами да свирају. Први инструмент који је засвирао у групи коју су назвали „Мало жуто тело“ био је бубањ. Петнаестогодишњацима у то време није ни преостајало ништа друго сем да покушају да што је могуће боље ископирају оно што су изводили углавном инострани извођачи „Лос лобос“, Били Ајдол, „Дорс“, али и домаћи „Бијело дугме“, „Азра“, „ЕКВ“... Врло брзо је Томке бубњеве заменио микрофоном и запевао поред гитаристе Зорана Мијатовића Кића, гитариста Драгана Радосављевић и Јована Антонића. Небројано пута је свако од њих преслушавао композицију коју би се договорили да свирају, а на заједничким пробама исправљали евентуалне грешке. Рад је доносио резултате, па се врло брзо на репертоару нашло четрдесетак песама што је било довољно за целовечерњу двосатну свирку. Апетити све озбиљнијих музичара су расли све до тренутка кад су одлучили да се појаве на једној од гитаријада које су у то време редовно одржаване у великој сали Дома друштвених организација. До тада су били само редовни посетиоци који покушавају да оно што су савладали пореде са дотадашњим учесницима.

- Први пут смо се на гитаријади, која је у то време била велики хит, појавили половином осамдесетих година прошлог века. Са неколико песама се, уз пратеће вокале, појавимо као део озбиљне приче, чак много оз-

биљније него што су ове данашње. Били смо далеко бољи од осталих учесника и победили након чега су уследили наступи на Машинском факултету, Гимназији и Културном центру „Рибница“. Били смо толико добри да смо могли и плочу да снимимо само да смо хтели – прича Томке. Иако је након прве награде почела да расте популарност, а старији тинејџери почели да дају и аутограме, група се врло брзо распала у тренутку када је свако од њених чланова због одласка у војску, или студије, кренуо на своју страну. Иако је дубоко у души био блуз Томке и другови су се приклонили рок музици коју су и остали неизмерно волели. На прилично шароликој краљевачкој музичкој сцени гостовале су групе из Врњачке Бање и Трстеника. Нешто старији „Гама зрак“, „Кеј“ и „Перпетум мобиле“ већ су престали да свирају, а долазили су нови, „Воз“, „Сексмен“ и друге. Одлазак у војску прекинуо је многе потенцијално врло успешне каријере бројних музичара. Александру Томовићу је отворио видике које до тада није ни наслућивао.

- У војсци сретнем друга који је тако феноменално свирао гитару да ме је потпуно очарао. До тада нисам знао ништа о том инструменту, па сам полако уз њега почео да учим. Иако због обавеза нисмо имали превише слободног времена за неки озбиљнији рад све се сводило само на разоноду током које сам савладао основне акорде. По повратку из восјке гитару ми је, да бих вежбао, позајмио Саша Дамјановић. Иако врло једноставна обична гитара мени је била супер, па сам једну по једну прво научио Бардонову песму „Кућа излазећег сунца“ и Диланов „Нах нах“, а затим и остале. Вежбао сам и даље без бенда, а у мени се све више буди блуз који волим. Упорно сам слушао Би-Би Кинга, Ерика Клептона, Џони винтера и копирао њихове покрете, а савладавање гитаре било ми је теже јер сам био самоук – присећа се почетака Томке. Уз помоћ оних који су боље познавали гитару савладавао је сваким

61

МАГАЗИН

7.7.2013.

даном нове елементе и полако током читаве три године колико се, како каже, мучио са гитаром, почињао да креира своју врсту блуза. Трајало је то све до треће године последње декаде двадесетог века када се поново појавила жеља за учешћем на гитаријади. Као да су судбински предодређени само за победе Томке и другови, Саша и Драган Филиповић, Небојша Милинковић и Војкан, овога пута као „Пистаћи“ поново доказују да су најбољи.

- Обрадили смо песму од „ЕКВ“ која се звала „Земља“. Наше извођење било је толико добро да је емитована и на програму Радио Београда 202 после чега је запретила опасност да нас аутор песме Милан Младеновић тужи за плагијат. На срећу све се добро завршило, али се бенд, као и онај раније, распао врло брзо после победе

62

на гитаријади. Свако од чланова мислио је да је баш он најзаслужнији за успех и почео да вуче на своју страну што је неминовно довело до разлаза– каже Томке. Криза је увелико захватила земљу па је требало мислити на будућност, а ова врста музике није указивала на довољан ниво оптимизма толико потребан да се опстане. Осим превелике љубави према музици Томовићу, који је опет остао сам, преостаје једино да повремено своју потребу за њом задовољава посетом све ређим концертима у Краљеву у које стижу „Смак“, „Бијело дугме“, „Атомско склониште“ ... Нову фазу у каријери Александра Томовића карактеришу самостални наступи уз акустичну гитару. Да би свирао опет је морао да је позајми, а по краљевачким кафићима пажњу посе-

тилаца све више привлаче баладе које Томке изводи сам. Уз блуз који чини незаобилазни део сваког наступа на репертоару су евергрин и песме у то време популарних Мише Ковача, Киће Слабинца, Кемала Монтена, „Рибље чорбе“, Ђорђа Балашевића... Неодољиву потребу да свира задовољавао је свуда где су га позвали, најчешће без икакве надокнаде. За песму, каже, никада није тражио новац, а ако неко понуди бакшиш то само даје додатни мотив да настави са радом. Четири године је Томке наступао сам прекидајући само у време док су га у томе спречавале обавезе на послу, у „Тргопромету“ и Телевизији „Десетка“. У то време више није било ни гитаријада, долазили су млађи музичари чије наступе није пратио са онолико пажње и интересовања колико је

то било у време док је крчио пут ка стабилном месту на музичкој сцени. Сви који су као животно опредељење изабрали музику приморани су да се, ма колико то било далеко од мотива због који су ушли у те воде, прилагођавају захтевима публике. Као и многи други који су каријеру почели из љубави према најпрогресивнијем делу музике и Томке је принуђен да за кратко време уплови у воде које још једино могу да обезбеде било какву зараду, народној музици. Томе у многоме доприноси и развој технологије и појава миди фајлова са музичком подлогом готово свих песама које су се слушале.

- Морао сам нешто да радим, а нисам могао да нађем људе који су свирали оно што сам до тада радио. Беспарица је била све већа, а све више људи који су се бавили музиком већ су

отишли у народњаке. Сви које сам звао да свирамо блуз само су одмахивали руком. Молио сам и кумио, али видим да нема користи па одлучим да пробам. Имао сам клавијатуру, коју никад нисам свирао, и почетне услове да радим нешто ново – каже Томке. И уместо песама великана блуза на репертоару су се нашли Тома Здравковић, Тозовац, Аца Лукас, Џеј, а пуних осам година непоправљиви блузер забављаће бројну публику народним песмама. Било је на матрицама, прича, и забавних композиција али су народњаци били примарни. Није било места у граду током свих тих година на коме није наступао, гостовао је повремено и у Врњачкој Бањи, Београду, Чачку забављајући госте на свадбама, рођенданима, крштењима и ко зна каквим све весељима. Све време је наступао сам, при-

премао репертоар, учио нове песме. И ма колико да је певање уз помоћ матрица са строго дефинисаном дужином и ритмом захтевало прецизност без могућности за импровизацију до те мере је био увежбан да је, признаје, почео и то да ради. Почетак сваког наступа обележавала је лаганија забавна музика, понекад и по која композиција у блуз маниру, а касније увече па све до јутра само народњаци. И поред чињенице да после толико година дође до засићења и потребе да се проба нешто ново наставио је да ради све време покушавајући да окупи неколико музичара који размишљају на сличан начин како би се вратио првој љубави из времена када је почињао да се бави музиком. о радио.

- наставиће се Т. Радовановић

63

Здружена вежба спасавања на води

МАГАЗИН

7.7.2013.

ИБАР 2013.

64

Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова девети пут је организовао Здружену вежбу спасавања на води. Прва је организована 2005. године на Ибру у подножју средњовековног града Маглича, а од тада је половина јуна увек резервисана за нову проверу свих јединица ресорног министарства. Првобитно заказана за половину јуна овогодишња вежба је одложена због троструког празника министарства, а одржана тек претходне суботе уз учешће 340 припадника Сектора за ванредне ситуације са 33 посаде чамаца. Циљ вежбе је стицање нових знања и вештина приликом спасавања на води, као и увежбавање и координација свих специјалистичких тимова који учествују у ванредним ситуацијама спасавања на води. Током сваке од осам претходних година демонстрацију спремности тимова за спасавање угрожених на води и координацију активности са другим јединицама показало је више стотина припадника различитих служби. Осим припадника Сектора за ванредне ситуације на вежби су учествовали и волонтери Црвеног крста Србије и Краљева, чланови Кајак клуб „Ибар“, Добровољног ватрогасног друштва, Горске службе спасавања и други који би у реалној ситуацји реаговали на позив за помоћ на води. Са мерама понашања и безбедности на води учеснике вежбе упознали су чланови краљевачког Кајак клуба, а при-

падници Црвеног крста демонстрирали указивање помоћи, збрињавање повређеног и унесрећеног утопљеника. Тимови за спасавање на води и спасавање из рушевина указали су на поступке за понашање у условима поплава и земљотреса, а они из Горске службе спасавања демонстрирали прелазак преко реке. Вежба је завршена спустом свих чамаца до 17 километара удаљене Матарушке Бање. Припадници Сектора за ванредне ситуације врло често се у реалним ситуацијама сусрећу са вађењем утопљеника и другим незгодама на рекама, па је неопходно да буду спремни и дају одговор у сваком тренутку. Баш због тога вежба је прилика да се упознају са свим што их чека у таквим ситуацијама. Реалност је сурова, а бројне поплаве уназад неколико година указују да специјализовани тимови морају да имају довољан ниво увежбаности да би могли да реагују у свим ситуацијама. И на последњој вежби показали су висок ниво спремности да реагују у реалним ситуацијама, а на међународним вежбама на којима су до сада учествовали показали да се по обучености и опремљености не разликују од сличних у окружењу. Тимови за спасавање из рушевина са успехом су реаговали и приликом земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године, а спремност да адекватно реагују доказују на бројним вежбама у земљи и иностранству. Све

чешће за проналажење унесрећених, више него камере и друге слушне апарате, користе псе који имају развијен њух и могу да лоцирају жртву испод рушевима и до десет метара дубине. Високу спремност за реаговање у различитим ситуацијама показали су и краљевачки тимови за спасавање што је потврдио начелник Штаба за ванредне ситуације Радоица Кочовић. Краљево се налази међу само пет градова у Србији који имају професионалне тимове за спасавање на води, а један је од најоспосбљенијих за овакве интервенције тако да може раме уз раме да стане са најбољим екипама којима располаже Србија. Реагује свуда где је то потребно, а последњи пут је то било приликом претеће опасности од поплава у приобаљу Дунава овог пролећа кад су дежурали у Сланкамену. Због ограничених финансијских могућности Србија је ове године морала да одустане од неких планираних активности у вези опремања и увежбавања јединица за реаговање у ванредним ситуацијама. Сектору за ванредне ситуације припало је милијарду и 300 милиона динара мање него што је планирано, што ће неминовно утицати на набавку скупе опреме. Кочовић потврђује да ће због тога настојати да се, преко локалних самоуправа са територије коју покрива ова служба, обезбеди бар оно што је најнеопходније, а постојећа опрема одржава у исправном стању.

Фото. М. Радовановић

- Три стотине четрдесет припадника Сектора за ванредне ситуације у 33 чамца у подножју Маглича на традиционалној вежби увежбавало понашање у реалним ситуацијама. - Краљевачки тим за спасавање на води један од најобученијих од пет професионалних који постоје у Србији

65

МАГАЗИН

7.7.2013.

Т. Радовановић

66

67

МАГАЗИН

7.7.2013.

После више од пола века постојања Рукометног клуба „Металац“

68

КОНА ПРВОЛ

- У веома јакој конкуренцији млади р прошетали кроз лигашко такмичење и б Прве лиге. - Збоге неодговарајућих усло годинама домаћини у Трстенику. - Иа години учврсти статус прволигаша има појачања, могао да се обезбеди знатно

рукометаши краљевачког „Металца“ без пораза се пласирали у Западну групу ва за одигравање утакмица рукометаши ако је план руководства да се у првој и оних који верују да би, уз минимална повољнији резултат на крају првенства

Фото: М. Радовановић

АЧНО ИГАШИ

69

7.7.2013.

МАГАЗИН

70

Марко Прибаковић

М

лади рукометаши екипе краљевачког „Металца“ успели су да се, после више од пола века постојања клуба, пласирају у Западну групу Прве лиге. Успех посебно добија на значају кад се зна да од оснивања 1957. године никада није било услова који би омогућавали постизање било каквих значајнијих резултата. И ма колико да се свакој генерацији рукометаша од 1957. чинило да је баш њима најтеже последњи успех постигнут је у време најтеже кризе која већ годинама оптерећује целокупан живот у Србији. „Металац“ је и у претходним годинама низао успехе, а улазак у Прву лигу је највећи који је постигнут у мушкој конкуренцији. Још је већи кад се зна да је једина екипа која је, због недостатка елементарних услова за одигравање утакмица, све време била домаћин у Трстенику, граду из кога потиче највећи конкурент за титулу првака. Оперативни тренер за рукомет и први тренер мушке екипе Марко Прибаковић подсећа на време кад се више пажње посвећивало женској екипи која се такмичила у Првој лиги некада велике државе, а из које је, опет због неадекватних услова у Краљеву, настала еипа „Књаз Милош“ из Аранђеловца, вишеструки првак Србије и Југославије. Највећи проблем краљевачким рукометашима представља спортска инфраструктура која не обезбеђује ни минималне услове за одигравање утакмица. Иако мали и сиромашан спорт рукомет је Србији донео велике успехе и изнедрио значајне играче. Пласманом у Прву лигу, посебно након завршетка спортске дворане у Рибници која би требало да буде готова до краја године, очекује се да рукомет добије на популарности и, уз добре резултате, привуче велики број гледалаца. И док је женска екипа као домаћин играла у околним градовима, да би се коначно стационирала у Врњачкој Бањи, мушка је до пре три године била домаћин у Чачку, а од

тада у Трстенику.

- Тешко је деци од седамнаест и осамнаест година, који су носиоци игре, објаснити да је то домаћи терен. Они то нису осећали, јер није постојала публика која је то могла да покаже на прави начин – каже Прибаковић. У последњој декади прошлог века рукометаши Металца били су шест пута узастопно прваци Српске лиге, али су одустајали од даљег такмичења у вишем рангу само зато што локална заједница није показивала довољан ниво разумевања да обезбеди услове за такмичење. Егзистенцију клуба обезбеђивале су једино невероватна воља и ентузијазам свих који су имали потребу да се баве рукометом.

- Далеко смо превазишли своје могућности још пре пар сезона, а захвални смо људима из Спортског центра у Трстенику који су нас прихватили као да смо домаћи клуб. Схватили су у каквој се ситуацији налазимо, па су нам без надокнаде уступили коришћење дворане за одигравање утакмица. Постали смо прави спортски пријатељи иако су нам они на терену били конкуренти за улазак у виши ранг такмичења – објашњава Прибаковић. Рукометни клуб „Металац“, поред прве екипе, има и две млађе селекције које чине базу за попуњавање тима. Једну чине деца рођена 1999. године, и такмиче се у лиги Западне Србије, а од скора је почела и школа рукомета за рођене 2001. године и млађе. Екипу која је изборила пласман у Прву лигу чине играчи рођени 1994. и 95. године и сви су потекли из рукометне школе „Металца“, а Прибаковић подсећа да се не памти да је такав успех постигла екипа чији су сви чланови Краљевчани. Иако је циљ да се у наредној такмичарској сезони само задржи статус прволигаша у „Металцу“ не крију да гаје амбиције и за бољим пласманом. И управо та амбиција изазива оправдану бојазан да буде угрожен и статус прволигаша. Зато се и размишља о довођењу бар два по стажу старија играча који су поникли у Краљеву, а „Металац“ напустили у време када клуб није имао могућности да их задржи.

Прибаковић верује да би са њима млади играчи у следећу сезону ушли са много више сигурности, а обезбеђење услова за тренинге и одигравање утакмица елиминисало би страх од потребе да сваке вечери, као пољопривредници, гледају у небо стрепећи од кише, снега или ветра. Иако чини само половину рукометног игралишта фискултурна сала Електро-саобраћајне школе пружа најбоље услове за тренинге, а „Металац“ је једина прволигашка екипа која је по цени услуга за коришћење сале у којој тренира изједначена са рекреативцима.

- Сваки термин се плаћа као да смо рекреативци и нико није имао разумевања да нам то умањи. И док су остали клубови користили халу спортова ми нисмо имали ту могућност, па је наш успех још већи, а играчи нису ни свесни шта су урадили. Са већином од њих радим осам година, а пре само четири су у конкуренцији млађих категорија освојили првенство као најмлађа екипа. То су дечаци са победничким менталитетом не само на спортском пољу већ и у школи, јер већина њих оде на факултет. Кроз спорт се сви они изборе да буду успешни и у другим сферама друштвеног живота – каже Прибаковић. И мада је радијус кретања током претходне сезоне био ограничен на ужи простор већ од јесени их у полусезони чека пут дуг 2.500 километара што ће, због трошкова превоза, накнадно оптеретити клупски буџет. Између Аранђеловца, Шапца и Косовске Митровице најближи је Крушевац удаљен од Краљева 60 километара. Поред финансијских знатно се пооштравају и други услови за одигравање утакмица у складу са стандардима какви владају у Европској унији. На повећане трошкове тако утиче и захтев да хала у којој се одигравају утакмице мора бити слободна најмање два сата пре почетка меча. Поред чињенице да у Трстенику постоји довољан ниво разумевања кад је у питању коришћење дворане путни трошкови и таксе званичних лица, судија и делегата, износе до 40 хиљада динара по утакмици.

71

МАГАЗИН

7.7.2013.

Због свега у „Металцу“ верују да је коначно дошло време да равноправно са осталим краљевачким клубовима стану у ред за доделу средстава којима се финансира спорт. Прибаковић потврђује да су читавих 95 одсто оних који су на било који начин везани за Металац завршили факултете, а да нико не наплаћује услуге које пружа клубу, што овај колектив чини јединственим у земљи. Први

72

тренер је инжењер електротехнике, млађе категорије воде машински инжењер и магистар права, секретар је машински, а председник Управног одбора инжењер агрономије.

- У овом спорту нема новца, и то сви знају, па децу и не терам да буду професионалци, већ да заврше школу. И мене је мој тренер учио да је на првом месту школа, а 12 година сам играо, студирао, паралелно завршио

тренерску школу и почео да радим са млађим категоријама. Није то наишло на неки одјек у јавности, а пола Краљевчана и не зна да у граду постоји рукомет, јер нису могли да виде оно што радимо и то тако функционише годинама – каже Прибаковић уз напомену да на почетку управо завршене сезоне такмичења циљ клуба и није био улазак у Прву лигу. Иако никада није постојао прити-

сак да мора да се постигне одређени резултат прва полусезона завршена је без пораза, а Краљевачни су пред 2.000 навијача „Прве петолетке“ у Трстенику победили локални тим са четири гола разлике. Пред почетак припрема за нову сезону тренер Металца је бацио око на Бојана Жупањца, рукометаша који је после Металца играо у нишком Железничару, а као најбољи играч

зајечарског лигаша довео је ову екипу до финала Купа Србије. За првих шест месеци ове године „Металац“ је из градске касе добио свега 250 хиљада динара што може да покрије трошкове тек три гостовања. Рачуница показује да су укупни трошкови такмичења знатно мањи од оних које у старту добију фудбалери који и играче у млађим категоријама траже у другим градовима.

Тешка ситуација у спорту ставља пред оснивача клуба нове захтеве кад је у питању такмичење у највишем рангу, јер је пре почетка првенства сваки од њих обавезан да достави гаранцију да ће клуб да заврши сезону. Проблем посебне врсте краљевачким рукометашима представљају и повреде током тренинга на бетону, али и болови при преласку на одигравање утакмица на мекшим подлогама.

73

7.7.2013.

МАГАЗИН

74

Иако календар такмичења још није прецизно утврђен искуства из претходних година потврђују да се прве утакмице играју у другој, или трећој, недељи септембра. Краљевчанима већ од 22. јула предстоје озбиљне припреме, јер треба да се у трци за бодове носе са играчима старијим и по петнаест година. Иако је рукомет спорт у коме преовладава снага ништа мање значајна није ни психичка припрема да може да се издржи до краја првенствене трке. Очекује се да оно што недостаје екипи буде исправљено до почетка првенства, а додатну сигурност треба да пруже повратници. У „Металцу“ очекују да у наредних десетак дана буде познато са каквим снагама, али и финансијама, очекују почетак првенства. У овом тренутку, каже Прибаковић, рукометаши не

траже превише. За почетак бар да сваки играч добије тренерку, дрес и патике. Досадашњи начин расподеле средстава спортским клубовима указује да су предности имали они који су у управи имали неког истакнутог политичара. Рукометаши га нису имали, а успех на крају првенства само је рузултат доброг рада у клубу. Доказ томе је и чењница да је екипа „Металца“ најмлађа која је изборила пласман у прволигашкој конкуренцији. Иако су локални политичари прилично широкрогуди у давању обећања у клубу су скептични по питању заваршетка хале спортова у Рибници.

- Још увек смо у недоумици. Људи из власти свакодневно и преко медија уверавају да ће све бити у реду, а ја бих волео да је то тако јер ми је мука

да и даље будемо домаћини у Трстенику, поготово што верујем да ће нам тамо бити много теже да останемо у лиги. Мотив плус играчима било би да играју пред својом публиком, а не само педесетак Трстеничана који нас бодре током целе утакмице. Краљевачка публика је позната по навијању, а многи локални клубови и опстају у лиги смо захваљујући њој. У новој хали неће моћи ни да се тренира док се не добије употребна дозвола, а колико ћемо у периоду до почетка првенства успети да се припремимо зависи у многоме и од временских прилика. Припреме на страни нису могуће због недостатка средстава, а не би било ни поштено да други остану у Краљеву а ми идемо на припреме – каже Прибаковић. Уверен да је коначно дошло време

да се према свим спортовима у истом рангу такмичења примењују исти аршини тренер рукометаша „Металца“ верује да ће се у наредном периоду више пажње посветити његовом клубу који је у две последње сезоне успео, уз велики труд и залагање, да прескочи чак две степенице до Прве лиге. И поред чињенице да иза себе нема стабилан извор прихода „Металац“ никоме не дугује ништа. Од оних који би помогли очекује се да проведу неко време са играчима и виде колико се разликују од осталих краљевачких спортиста.

- Трудио сам се да их научим да су неке ствари битније од свега, а ако се нешто деси десило се. Надам се да ће ово бити прва генерација која ће добити нешто, поготово кад имамо у виду да смо долазили у ситуацију да

нам обију просторије и узму дресове, па нисмо имали у чему да играмо. Иако је тешко ова деца воле рукомет, а и ја волим да сам у њиховом друштву у коме се забораве сви проблеми и релаксира од свакодневног живота. Са нама су често и они који су пре 55 година основали клуб – каже Прибаковић. И док су скоро сви градови из окружења пре више од десет година добили хале, које обезбеђују услове и за одигравање рукометних утакмица, пажња краљевачких рукометаша усмерена је ка завршетку фискултурне сале на Ратарском имању која би требало да буде готова до 1. септембра, а могла да се користи за тренинге. Прва лига пред рукометаше поставља потребу за два тренинга дневно током целе недеље што би, ако се на-

стави досадашња пракса, изискивало око 1.000 евра месечно. Чак и када буде готова нова спортска хала у Рибници њено коришћење неће бити јефтино, а рукометаши се плаше да ни у расподели термина за тренинге неће имати превише среће.

- Овај клуб је увек промовисао град и увек је била велика част играти за „Металац“. На дресовима је увек писало Краљево, а од наредне сезоне ћемо да носимо и грб града. Ако то није довољно ја не знам ко више промовише овај град, неко ко ради или лешинари, каквих је много у спорту, који мешетаре да би зарадили и успели да нешто зараде – каже Прибаковић подсећајући да се краљевачки рукометаши од септембра такмиче у лиги која је по рангу истоветна са оном у којој наступају фудбалери Слоге. Т. Радовановић

75

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs