МАГАЗИН Година IX * Број 495 * 16. мај * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
16.5.2021.
МАГАЗИН
2
Хвала што читате
Краљевски
МАГАЗИН
3
16.5.2021.
МАГАЗИН
4
У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива
Град Краљево подржава Садржаји изне
реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
5
16.5.2021.
МАГАЗИН
6
У овом броју: Из дана у дан Будимо одговорни Једно срце за цео свет На првој линији одбране Могло је, и морало. вишеа Давид против Голијат Ефикаснија заштита Прописи коче донације Борба је добијена, рат још траје “Сунце” поново сија Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Игре су закон Слога - РФК Графичар Времеплов
12 16 18 24 32 38 44 48 52 60 66 68 70 72 74 80 82
7
Фото: М. Радовановић
8
МАГАЗИН 16.5.2021.
9
10
МАГАЗИН 16.5.2021.
11
12
МАГАЗИН 16.5.2021.
Промена епидемиолошке ситуације
- У периоду од понедељка до петка у здравственим установама на територији Краљева тестирано хиљаду четири стотине четрдесет узорака бриса. - Вирус потврђен код шездесет четири особе, а битку са болешћу коју изазива корона вирус преминуле три особе. - Од почетка епидемије присуство вируса потврђено код деветнаест хиљада педесет шест а преминуло триста педесет осам особа
Фото: М. Радовановић
ИЗ ДАНА У ДАН
13
акон што су месецима уназад свакодневно објављиване детаљне информације о кретању епидемиолошке ситуације из Одсека за послове градоначелника, протокол и информисање Одељење за послове органа града Градске управе града Краљева стигла је потврда ће, услед побољшања, саопштење са подацима у вези са променом за дане викенда бити саопштавано понедељком. Да се начин саопштавања резултата разликује могло је да се примети првог радног дана у недељи кад је, уместо детаљних података, стигла информација да је током викенда у здравственим установама на територији Краљева на нови корона вирус тестирано укупно триста деведесет шест узорака назофарингеалног бриса. Присуство вируса је потврђено код двадесет особа па је, према истом извору, укупан број случајева инфекције вирусом за дванаест премашио деветнаест хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ преминуле су још две особе са територије града Краљева, па је укупан број од почетка епидемије нарастао на триста педесет седам. Детаљнијих података није било ни следећег дана кад је потврђена нова промена епидемиолошке ситуације након што је, током претходна двадесет четири сата, тестирано двеста шездесет шест узорака бриса, а присуство вируса потврђено код дванаест особа па је укупан број потврђених случајева инфекције повећан на двадесет четири више од деветнаест хиљада. О стишавању епидемије сведочи податак да је број хоспитализованих пацијената, који се у Општој болници „Студеница“ лече од болести изазване корона вирусом, смањен на деветнаест. Од укупног броја шест најтежих је смештено у јединици интензивне и полуинтензивне неге, четири на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. У истом периоду на лечење су примљена три пацијента, а о смањењу притиска на ковид амбуланту сведочи податак да је обављено тридесет четири прегледа. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација на територији Краљева промењена је и 12. маја, након што је саопштено да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама тестирано укупно двеста деведесет пет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код дванаест особа. Тако је на територији Краљева, према информацијама Завода за јавно здравље, укупан број потврђених случајева инфекције повећан на деветнаест хиљада тридесет шест.
МАГАЗИН
16.5.2021.
Н
14
У болници је на лечењу задржано седамнаест пацијената од којих шест у јединици интензивне и полуинтензивне неге, по два интубирана, на неинвазивној вентилацији и „high flow“ режиму. Током претходног дана на лечење је примљен један пацијент, три излечена су отпуштена, а у ковид амбуланти обављено тридесет прегледа. О промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље од 13. маја и резултати тестирања двеста четрдесет једног узорка бриса. Интересантним се чини податак да је, иако се број тестираних разликује, три дана узастопно утврђен идентичан број од дванаест особа инфицираних корона вирусом, па је укупан број потврђених случајева инфекције од почетка за четрдесет осам премашио деветнаест хиљада. Број хоспитализованих пацијената је незнатно повећан у односу на претходни дан, а међу двадесет најтежих случајева којима је неопходно болничко лечење осам пацијената је смештено у јединици интензивне и полуинтензивне неге, два су интубирана, четири на неинвазивној вентилацији и два на „high flow“ режиму. Укупан број хоспитализованих утврђен је након пријема три нова пацијента, а о смиривању инфекције сведочи податак да је у ковид амбуланти обављено двадесет осам прегледа. Према извештају Завода за јавно здравље, епидемиолошка ситуација је промењена и последњег радног дана друге недеље маја. О томе сведоче резултати тестирања двеста четрдесет седам узорака назофарингеалног бриса и податак да је присуство вируса потврђено код осам особa па је укупан број случајева инфекције вирусом повећан на деветнаест хиљада педесет шест. У болници је од последица болести изазване вирусом преминула још једна особа, па је укупан број од почетка епидемије повећан на триста педесет осам. Викенд је на лечењу у болници дочекало деветнаест пацијената од којих је шест са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, по два су интубирана, на неинвазивној вентилацији и „high flow“ режиму. између два извештаја два пацијента су примљена на лечење, два опорављена отпуштена кући а у ковид амбуланти обављено двадесет осам прегледа. Осврт на минулу недељу сведочи да је у периоду од понедељка до петка у здравственим установама на територији града тестирано хиљаду четири стотине четрдесет узорака бриса, а вирус потврђен код шездесет четири особе. У истом периоду битку са болешћу коју изазива корона вирус преминуле три особе. Т. Радовановић Фото: М, Радовановић
15
16
МАГАЗИН 16.5.2021.
Мере заштите од инфекције корона вирусом
БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.
17
18
МАГАЗИН 16.5.2021.
Међународни дан медицинских сестара и техничара
- Професионалност, добра организованост, посвећеност, знање, емпатија, свест о одговорности коју носе брига и старање за људски живот, основни су захтеви занимања медицинских сестара и техничара. - Ни један апарат, ма колико савремен, не може да замени стручну негу, присан контакт и разумевање које пружају медицинске сестре. - Медицинске сестре су хумани мостови између лекара и пацијената. - Међународнo веће сестара сваке године за тему коју ће медицинске сестре истраживати током године препоручила „Сестринство – глас који води – визија здравствене будућности“
Фото. М. Радовановић
ЈЕДНО СРЦЕ ЗА ЦЕО СВЕТ
19
20
МАГАЗИН 16.5.2021.
ветска здравствена организација је професионално подручје рада медицинских сестара и техничара дефинисала као пружање помоћи појединцу, групи или заједници, када им недостаје снага, воља или знање. Прилика на то подсећање је Међународни дан медицинских сестара који се обележава сваког 12. маја у знак сећања на енглеску болничарку Флоренс Најтингејл, зачетницу модерног сестринства која је отворила прву школу за болничарке и, половином деветнаестог века, иницирала улазак професионално образованих жена у здравствену негу болесника у целом свету. Овај датум се сматра најзначајнијим на подручју сестринске професије, а из свеобухватног и богатог искуства Флоренс Најтингејл на тему личних питања здравља, заступан је став да све сестре треба стално да одржавају и унапређују своју ефикасност, снагу, саосећајност и брижну праксу. Професионалност, добра организованост, посвећеност, знање, емпатија, свест о одговорности коју носе брига и старање за људски живот, основни су захтеви овог занимања. Медицинске сестре и на овај дан потврђују како су спремне да своју професију подигну на виши ниво а пацијенте подстакну на активно учење, мотивацију и вештину очувања здравља током читавог живота. Зато на својим реверима са поносом носе бело срце, симбол који су прихватиле све сестре света, означавајући брижност, знање и хуманост који су испреплетани у деловању и духовности сестринске неге. Међународнo веће сестара сваке године препоручи тему коју ће медицинске сестре широм света истраживати током године, а овогодишња је дефинисана под слоганом „Сестринство – глас који води – визија здравствене будућности“. Током борбе са пандемијом корона вируса здравствени системи и здравствена заштита нашли су се пред великим изазовом, а у фокусу су здравствени радници који раде под
С
огромним притиском у настојању да амортизују слабости система широм света. Највеће су суочавање са глобалним недостатаком медицинских сестара, стрес и сагоревање на послу, борба са инфекцијом и губитак живота многих здравствених радника. Током ове године Међународно веће сестара скреће пажњу на значај медицинских сестара и техничара, на њихов делокруг рада у здравственом систему и потребу за улагањем у професију, а податак да су најбројнији здравствени радници намеће потребу активног укључивања у планирања здравствене заштите на свим нивоима како би се остварили циљеви одрживог развоја до 2030. године. Процењује се да у свету има скоро двадесет осам милиона медицинских сестара и техничара, али и да их је пре пандемије недостајало безмало шест милиона. Због постојећег мањка сестринског кадра Међународнo веће сестара процењује да ће током наредних неколико година широм света бити потребно тринаест милиона медицинских сестара и техничара како би се попунила упражњена места. Разлог се огледа у процени да ће током наредних десет година свака шеста медицинска сестра, или техничар, бити пензионисани што указује на потребу школовања четири милиона и седам стотина хиљада нових. Иако су ванредне околности изазване епидемијом корона вируса и ове године спречиле одржавање пригодне свечане академије у Општој болници „Студеница“ Међународни дан медицинских сестара је прилика за подсећање на рад и племенитост као основне карактеристике сестринске професије која из дана у дан напредује и све се више развија, али и да је комплексна професија чије услуге варирају од обичних рутинских и мануелних радњи до активности које изискују висок степен стручних знања и вештина, способности и критичког мишљења, расуђивања у примени научних принципа и избора најадекватнијх мера у датом тренутку. Сестринство је
21
22
МАГАЗИН 16.5.2021.
једна од основних професија здравствене струке заснована на систематизованом корпусу мултидисциплинарних и специфичних знања и вештина усмерених ка чувању, неговању и унапређењу здравља људи и оздрављењу оболелих на свим нивоима раста и развоја. Вирџинија Хендерсон је функцију медицинске сестре дефинисала као начин којим се помаже болесном или здравом човеку у обављању активности које доприносе здрављу, оздрављењу или мирној смрти, које би радио без туђе неге и помоћи када би имао потребну снагу вољу и знање. Сестринство је од оснивања и у Србији прошло кроз више фаза развоја са препознатљивом мисијом и улогом у неговању здравља и лечењу оболелих, а и данашње је оптерећено бројним проблемима који не умањују значај и допринос сестара у здравственом систему. Потреба да прате напредак и брз развој медицинске науке и технологије пред сестре ставља обавезу да се стално усавршавају, буду отворене према новинама, имају осећање комплетности и сигурности. Уз то морају бити организационо и стручно компетентне са правом на одлучивање о развоју и унапређењу своје професије. Сестре поручују да је тај процес неминован и незадржив, јер је њихова улога посебно значајна у реформисаном здравственом систему. - Ковид инфекција је показала да су сестре највећи погон који је радио на примарном и секундарном нивоу здравствене заштите, или рехабилитацији, али је захтевао реорганизацију и брзо прилагођавање новонасталој ситуацији. Од нас се очекивало да пружимо потпуну и адекватну заштиту по свим мерилима и правилима које подразумева професија, било да се ради о ковид или нонковид пацијентима. При томе смо и обољевале, живеле са пацијентима, радовале се сва-
ком излеченом и сваком новом удаху који је за њих значио живот, а истовремено туговале када смо се опраштале и када за њих није више није било наде. Као медицинске сестре желимо да се ово што пре заврши а то може једино уколико се сви вакцинишемо и ревакцинишемо, јер на други начин не можемо почети нормално да живимо. Чини ми се да је година дана прошла у трену, као трептај ока, али и да нас је ванредна ситуација мењала па су и маске постале оптерећење. Трудићемо се да обављамо посао што боље можемо укључимо у реформу која следује здравствемом систему, поготово када је у питању организација медицинских сестара. Главни акценат треба ставити на образовање и квалитетну практичну наставу, јер тако нећемо бринути за здравље становништва овога града, поручила је главна сестра Опште болнице „Студеница“ Марија Мијаиловић. Слични сигнали стижу и из Дома здравља Краљево где медицинске сестре, после годину и по дана борбе са тешком болешћу, празник прослављају радно у ковид амбуланти, ковид болници и на пунктовима имунизације у хали спортова и дванаест сеоских амбуланти. Главна сестра Дома здравља Славица Радојевић подсећа да је рад сестара током последњих више од годину дана показао да су стуб здравственог система, а да су остварени значајни резултати резултат добре организације и адекватног образовања. Заслуге су посебно видљиве у ковид амбуланти и имунизацији више од тридесет пет хиљада особа током последњих пет месеци, што даје довољно повода за оптимизам и брзи повратак нормалном животу, уз жељу да празник идуће године буде прослављен на начин на који то медицинске сестре и техничари заслужују. Т. Радовановић
23
Медицинске сестре и техничари оправдали поверење
МАГАЗИН
16.5.2021.
НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ОДБРАНЕ
24
- Краљевачки здравствени радници су прве информације о реалној претњи имали пред крај претходне године. - Нагли пораст броја пацијената којима је била потребна респираторна подршка кисеоником утицао на формирање ковид одељења са сто постеља. - Значајну улогу одиграле главне сестре са готово свих одељења Опште болнице „Студеница“ које су се добровољно јавиле спремне да пруже помоћ. - Рад ковид одељења много се разликује од нормалног. - Да се задовоље све потребе ангажовано 246 особа, а посебна одговорност била је сачувати их од заражавања. - Ангажовани у раду ковид одељења успоставили однос високог степена присности, а медицинске сестре и техничари потврдили спремност да се снађу и у најтежим ситуацијама. - Сваки дан као месец
Марија Мијаиловић
25
рошло је више од пола године од проглашења ванредног стања изазваног појавом корона вируса, а ни после толико времена на светском нивоу још нису отклоњене све недоумице које се везују за ову врсту инфекције. Осврт на период од неколико месеци раније освежава сећање на понашање државног руководства, чланова кризног штаба за борбу против ширења инфекције, здравствених радника и становништва. Оно што се дешавало од почетка лета потиснуло је у други план дотадашња дешавања па је готово заборављено време кад се здравственим радницима сваке вечери аплаузом одавало признање за све што су учинили у лечењу оболелих. И у таквим околностима није било превише информација о правом стању ствари, а оне које су саопштаване често су изазивале различите коментаре и подгревале сумњу у веродостојност, понајвише јер се најчешће није чула реч оних који су све време били на првој линији одбране, пре свега армије медицинских сестара и техничара који су поднели највећи терет. Сећање на тај период, и ново искуство у борби против недовољно познате опасности које не може да се мери ни са једним пређашњим, освежава главна сестра Опште болнице „Студеница“ Марија Мијаиловић. Иако је дугогодишње искуство било прилика за сусрет са бројним изазовима, од ратова пред крај последње деценије двадесетог века преко повреда у земљотресу до епидемије свињског и птичјег грипа, појаве еболе и других инфекција, потврдило се да не помаже превише у сусрету са корона вирусом. Професионална знатижеља била је својеврсни окидач за појачано интересовање након првих информација о појави корона вируса у земљама Далеког Истока, касније и другим са знатно развијенијим здравстевним ситемима од онога у оквиру кога извршава свакодневне обавезе. И поред довољно оптимизма заснованог на спремности да се одговори на сваки изазов и даље је била присутна стрепња да ли ће то бити на адекватан начин. Иако је највећи број становника Србије тек половином марта почео да бива свестан опасности коју носи инфекција
МАГАЗИН
16.5.2021.
П
26
здравствени радници су прве информације о реалној претњи имали пред крај претходне године. Управо тада су отпочеле припреме, у сарадњи са епидемиолозима Завода за јавно здравље, а са свим релевантним информацијама свакодневно обавештаване главне сестре свих одељења Опште болнице. - У јануару и фебруару смо се припремали, па смо март дочекали спремни баш као и запослени на Инфективном одељењу који су раније имали сличну обуку приликом појаве еболе. Имали смо плаве униформе, па смо изгледали као мала екипа штрумпфова која је збрињавала пацијенте са лакшом клиничком сликом, или су чекали резултате бриса. Они код којих је потврђено присуство вируса одлазили су у ковид болнице, за нас је референтна била у Крагујевцу, а лакши случајеви су упућивани на Сајам. Та прича је за нас била прилично потпуно релаксирајућа све до јула кад је ситуација нагло погоршана. Са тридесет постеља на Инфективном одељењу и тринаест на хематологији која је, по грађевинској структури са посебним улазом, могла да одговори епидемиолошким потребама почели смо да укључујемо и друге тимове. Били су то тимови са хематолошког и пулмолошког одељења, који су се смењивали на петнаест дана, а са тимом сестара са Инфективног одељења смо успели да опскрбимо потребе наше болнице, објашњава Мијаиловић. Податак да је Краљево спремно дочекало епидемију, и да није било значајнијег притиска на здравствене установе, било је довољно да се прискочи у помоћ другима, пре свега Клиничком центру Крагујевац у који су упућивани медицинско техничари и анестезиолози. Иако се са слабљењем првог таласа очекивало да вирус током лета потпуно нестане већ почетком јуна потврдило се како није безазлен колико се мислило, па је нагли пораст броја од тридесет до четрдесет пацијената дневно којима је била потребна респираторна подршка кисеоником утицао на формирање ковид одељења са сто постеља. За мање од двадесет четири сата затворени су Интерно и Одељење неурологије, психијатрија пресељена у хируршки блок а
хематологија претворена у зелену зону. Нов режим рада захтевао је и прерасподелу расположивог кадра у коме су значајну улогу одиграле главне сестре са готово свих одељења болнице које су се добровољно јавиле спремне да пруже помоћ. Хетерогеном саставу особља, ненавикнутом на нови начин рада у специфичним условима, требало је само неколико дана да се ухода и формира хармоничну целину способну да одговори на све изазове. - Морала сам да водим рачуна кога ћу да ставим у тимове, да буду компатибилни, да функционишу, препознају се испод скафандера и бодре једни друге у ситуацији која није била ни мало једноставна, јер се рад ковид одељења много разликује од нормалног. Тимове су чиниле сестре са физикале, урологије, гастроентерологије, хирургије, пулмологије, инфективног, ОРЛ, очног, дечје хирургије, педијатрије, којима су додати лаборанти и рендген техничари. Да се опскрби све што је потребно ангажовано је 246 особа, а посебна одговорност била је сачувати их од заражавања. Да би се у једном тренутку покрило одељење са сто пацијената на полуинтензивној нези морало је да буде ангажовано дванаест сестара, које су се смењивале у тимовима, плус пет у интензивној нези које су радиле само са пацијенатима на респираторима. Нисмо могли свима да помогнемо, али смо се трудили максимално ма колико било тешко проводити у скафандеру три до четири сата, а од почетне дисхармоније требало је направити складан однос у тиму уз уважавање свачијег мишљења, каже Мијаиловић уз нагласак да је добру прилику за боље упознавање у ретким тренуцима одмора пружала зелена зона. Да је у нимало безазленој ситуацији било и светлих тренутака потврђује податак да су ангажовани у раду ковид одељења успоставили однос високог степена присности какав нису очекивали, а медицинске сестре и техничари потврдили спремност да се снађу и у најтежим ситуацијама и делују као тим. Сем сусрета са мање познатом опремом требало је поштовати строга правила понашања, а ако је и било проблема временом су
27
16.5.2021.
МАГАЗИН
28
кориговани уз помоћ колега. Иако је у скафандерима и три пара рукавица, у дубоким чизмама или каљачама, под маскама и визирима било тешко радити, још теже је било препознавање па је једини начин за то било исписивање имена на леђима. Колико су медицинске сестре биле посвећене послу, и одлучне да не одустају ни пред најтежим препрекама, најбоље сведочи податак да су поједине колабирале а после примљене инфузије већ у следећем турнусу настављале да пружају негу и деле терапију. - Наравно да је било и страха. Ја сам лично осећала страх да ли ћемо све одрадити како треба, да ли смо све путеве затворили, да ли смо нешто пропустили да одрадимо, а кад после само неколико месеци враћам филм чини ми се као да је то било прошле године. Колеге које су биле са мном знају колико смо се трудили да будемо добар тим, били смо добар тим и радили најбоље што смо знали и умели, исцрпели све из себе и успут учили. Иако је било изу-
зетно тешко и напорно, изискивало много труда и одрицања, а ни породице нас нису виђале јер дођемо кући касно увече а ујутру смо поново на послу, носим лепа сећања на тај рад, каже Мијаиловић. Ма колико да је страх појачавала стрепња од заражавања, а таквих је било и међу здравстевним радницима, радује податак да до тога није дошло приликом обављања радних задатака. Одлучујућим се показало стриктно поштовање свих превентивних мера, од држања прописаног растојања до механичких баријера и ношења заштитне опреме, посебно скидања по изласку из црвене зоне. Због свега је акценат стављен на адекватну едукацију, посебно на млађе сестре којима су поверавани одговорни задаци дезинфекције и контроле понашања свих који из црвене улазе у зелену зону. Ма колико едукација била важна није увек наилазила на адекватан пријем, посебно код старијих колега, али је значај задатка који им је поверен био довољан подстрек да се превазиђу не-
споразуми, а сујета потисне у други план, како би се на најбољи начин помогло оболелима. Настојање да се што боље одговори на изазове основ је на коме су формирани посебни тимови за рад у интензивној и полуинтензивној нези. Уз двадесеточасовну подршку инфектолога и лекара других специјалности, пре свега анестезиолога и анестетичара са искуством у раду на респираторима, тимове за интензивну негу чиниле су сестре са Одељења хирургије. Правило је било, подсећа Мијаиловић, да у петочланим тимовима буде бар три искусне сестре. Да ни у једном тренутку није ослабила пажња према пацијентима леченим од других болести, посебно оних најтежих, сведочи податак да су за рад одељења интензивне неге ангажоване медицинске сестре са одељења хирургије и урологије. У ситуацији кад је приоритетном оцењена потреба лечења пацијената инфицираних корона вирусом, чији је број у једном тренутку премашио сто, рад других одељења сведен је на минимум
но. У зависности од временских прилика смењају се на три или четири сата, а било је тренутака кад смо морали да се мењамо на два сата јер није могло да се и здржи. Изађе сестра која дехидрира, прими инфузију и врати се да ради. За пацијенте којима је у нормалним условима било потребно три до четири сестре, због специфичности које у себи носи ковид морали смо да ангажујемо дванаест. Посебан проблем је што због неизвесности не можете ништа да планирате на дуже стазе, јер све зависи од стања пацијента и здравственог особља. Као руководеће у раду ковид одељења укључене су главне сестре са других одељења са задатком да удаље све који су показивали знаке било каквог поремећаја, јер нисмо смели да ризикујемо заражавање. На то место у тиму неко мора да дође, па смо увек некако налазиле нека решења. Ово је огромно искуство које се некима дешава једном у каријери, каже Мијаиловић. Запослени у Општој болници „Студеница“, посебно ангажовани у ковид одељењу, са великим олакшањем су
дочекали 20. август кад је почео да се смањује број хоспитализованих. Била је то добра прилика за предах и коришћење бар дела годишњих одмора, али и да се детаљно очисте све просторије у којима су били пацијенти. Једна за другим у своје просторије су враћана привремено дислоцирана одељења урологије, гинекологије, дневне хирургије, интерне медицине, неурологије, психијатрије... Да опасност није прошла сведочи податак о благом повећању броја заражених што је повод да се са посебном пажњом прати рад амбуланте који се и у претходном периоду потврдио као добар показатељ тренутног стања. Забринутост здрвствених радника повећава приближавање периода кад се иначе појачава опасност од појаве грипа. Због тога се са посебном пажњом прати ситуација на коју би могло да утиче обавеза ношења заштитних маски и држање прописног растојања од других особа, посебно у затвореним просторима, што је и до сада било најбољи начин заштите од ширења инфекције.
Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
уз пријем само хитних случајева. Упркос томе број укупно хоспитализваних све време се кретао између сто деведесет и двеста тридесет, а кад су околности дозвољавале обављане су и интервенције које нису сврставане у категорију хитних. Ма колико да су грађани били дисциплиновани, и тражили помоћ само у хитним случајевима, потврда референтне лабораторије да је у само једном дану прусуство вируса констатовано у брисевима сто двадесет суграђана показала се алармантном за велики број других који су затражили преглед. О притиску на здравствену установу најбоље сведочи податак да је број оних који су у истом дану тражили хитан преглед достигао две стотине. - Толико се ствари дешавало да нам је дан изгледао као месец. Бодрили смо једни друге и шалили се, проблеме решавали на начин да пацијенти не осете, а да особље увек буде заштићено. Кад ујутру дођемо на посао знам да тим мора да има осам особа, четири иде на интерно а четворо мора да буде за инфектив-
29
30
МАГАЗИН 16.5.2021.
31
Тековине демократских промена: Драган Мирковић (2)
МАГАЗИН
16.5.2021.
МОГЛО ЈЕ, И МОРАЛО, ВИШЕ
32
- Количина одобрених средстава често није у складу са планираним активностима. - На количину средстава за реализацију пројеката у области културе често не утиче квалитет већ неки други фактори, најчешће политичке природе. - Краљево се сврстава у ред ретких локалних самоуправа које издвајају значајна средства за финансирање културе. - Више средстава троши се на плате запослених у установама културе, него за програме намењене грађанима. - У установама културе много више запослених него што је потребно. - Без адекватног простора за иоле озбиљнија културна дешавања. - Две деценије без одговора на питање колико су испуњена оптимистичка очекивања заснована на обећањима из периода демократских промена. - Током петходне две деценије могло је, и морало, да се уради много више
Драган Мирковић
33
Фото: М. Радовановић
16.5.2021.
МАГАЗИН
34
обро позната изрека „Колико пара, толико музике“ много пута је добила потврду у сфери културе, без обзира да ли је организатор било каквог дешавања у овој области нека од установа чији је оснивач град или организација цивилног друштва. Иако се количина средстава којима располажу не може поредити, поготову она која долазе из градског буџета, то се не би могло рећи и за крајње домете неких које одскачу далеко до нивоа који се оцењује тешко достижним. Добар пример је Културни центра „Евергрин“ који се за реализацију пројеката ослања на пројектно финансирање а оно често није у складу са планираним активностима, још мање са оним што су редовни посетиоци у ситуацији да доживе током периода на који се односи. У таквим околностима двадесет пет хиљада динара из градске касе за реализацију годишњих пројеката делује прилично понижавајуће кад је и десет пута већи тражени
Д
износ далеко испод нивоа којим градске институције културе реализују само једну манифестацију. Иако рад приватног културног центра не зависи директно од средстава из градске касе у ситуацији кад се одобре у значајној мери помажу да се лакше реализују планиране активности, а додела и минималног износа по који пут доживљава се као потврда постојања и каквог таквог уважавања. Значајним фактором за било какав рад на пољу културе оцењује се адекватан простор па је, док многи који имају квалитетне идеје због изостанка било каквог нису у ситуацији да их реализују, Културни центар „Евергрин“ ослобођен притиска ове врсте јер је власник Драган Мирковић и пре упуштања у послове ове врсте уложио значајна средства да га обезбеди. Од тренутка кад се финансирање активности организација цивилног друштва у области културе врши на основу пројеката присутна су различи-
та тумачења која у највећем броју случајева указују на велико незадовољство учесника на конкурсима. Разлог се огледа у уверењу да на количину средстава често не утиче квалитет пројекта већ неки други фактори, незадовољни би рекли, најчешће политичке природе. Да то није једини проблем сведочи неадекватна контрола утрошених средстава. - За десет година колико сам активан сигурно сам седам или осам пута имао одобрене пројекте, али ме нико никада није питао за шта сам потрошио средства која су ми додељена. Довољно је само да приложиш рачун, који може да се фингира, и више те нико ништа не пита. Зато треба да се направи мало другачији приступ и уради свеобухватнија контрола. Друга је прича ако средства са високом цифром добије неко ко је тек основао удружење, а по износу далеко заостаје неко ко транспарентно ради у периоду дужем од десет година, каже Мирковић као
један од многих који деле слична искуства. Да у сфери културе још по нешто шкрипи потврђује уверење о изостанку било какве сарадње међу уметницима, а управо то је видљиво на неким од манифестација које имају висок међународни рејтинг. Добар пример су некадашње активности Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ и високо рангиране изложбе врхунског квалитета отворене у присуству само неколико особа. Можда то не би ни било чудно да у Краљеву довољно дуго не постоји Уметничка школа чији би ученици, а и професори, требало да буду много више заинтересовани за догађаје ове врсте него остали. Да случај није усамљен сведоче концерти класичне музике на којима се, ако их уопште има, на прсте једне руке могу избројати професори или ученици музичке школе. Иако разлоге таквом стању нико ни не покушава да утврди све је присутније уверење да их треба тра-
жити у незаинтересованости професора. Било какви разговори о култури прилика су за потврду градских челника како се Краљево сврстава у ред ретких локалних самоуправа које издвајају значајна средства за финансирање ове области. И док једни сматрају да је то резултат адекватног односа према значајној сфери друштвеног живота није мали број других који сматрају да је последица поштовања важећих закона. А да оно што је уложено по који пут није довољно видљиво сведочи податак да се највише средстава троши на плате запослених у установама културе, а не за програме намењене грађанима. Незадовољство појачава уверење да у установама културе има много више запослених него што је потребно, а то поново актуелизује питање уплива политичког фактора. - Тежиште приче је на питању шта смо у двадсет година добили више или мање, а после толико времена чини се
да тек добијамо замах и да смо упалили машину која треба да крене. Са друге стране све што се дешава у култури дешава се на београдској сцени, па имамо причу о Марини Абрамовић и изложби која је коштала шест стотина шездесет хиљада евра. Ја уметност врло јасно дефинишем као основни задатак да произведе лепо осећање, да сагледам лепоту и будем задивљен, а нико не може да ме задиви ако на сцени гледам магарца у очи, и још се свуче го, јер мени са шездесет три године неко не може да уваљује такве фазоне. Имамо Анфитеатар и Краљевски филмски фестивал, који су више урадили него неко ко има милионе, затим Џезибар и слабо посећену ревију француског филма. Нисам задовољан зато што сматрам да имамо потенцијале које би требало протежирати и који могу да буду потка на којој се ствара културна сцена. Град нема ни адекватан простор за иоле озбиљнија културна дешавања. Не знам какав је статус До-
35
16.5.2021.
МАГАЗИН
36
ма друштвених организација и Дома Војске који је некада имао културну активност и сарађивао са грађанима. Тај простор је мртав, а док су некада ту организовани значајни концерти у последње време га дају на кашичиицу за неку изложбу или промоцију књиге, каже Мирковић. Често понављано питање последње две деценије појачава дилему да ли су на местима на којима се одлучује о креирању културних догађаја прави људи, да ли довољно разумеју проблеме у овој области или су постављени по политичкој линији како би се испуниле обавезе према коалиционом партнеру. Једно је сигурно, каже Мирковић, и у локалним оквирима неопходни су квалитетни људи добре воље, а потом и способни менаџери. Иако искуство из претходних година сведочи да такве треба тражити на позицији помоћника градоначелника за културу све је израженија сумња у капацитете оних који се бирају на ову функцију.
А да и на културној сцени дувају неки нови ветрови сведочи податак о повратку у Краљево младих којима је дозлогрдио начин живота у значајније већим градовима. Друго је питање, каже Мирковић, колико је локална средина спремна да их, због предрасуда и комплекса, прихвати на адекватан начин и укључи у токове који би и дешавањима у области културе дали значајан импулс за дужи корак напред. Две деценије од демократских промена и даље нема адекватног одговора на питање колико су испуњена оптимистичка очекивања заснована на обећањима из тог периода. - Кад смо улазили у протесте нико од нас није имао никакву визију. Сад гледано то није ни требало да буде отпор систему који је владао, или владајућој гарнитури, већ начину на који живимо. Ми смо постали део система који је изабрао Милошевића, баш као што смо данас део овог који држи Вучића. Ми смо ти који гледамо са стра-
не, па или нисмо заинтересовани или бучемо без икаквог плана, имамо застрашеност од неуспеха, а издани смо од свих. Вук Драшковић је својевремено скупио сто хиљада људи, па промашио, а имамо и убијеног Ђинђића који је био нека нада. Кад сам на трибини Демократске странке затражио одговор на питање шта да урадим како бих побољшао живот сви су остали неми. Тада нисам препознао, а данас препознајем неспособност политичара да руководе ситуацијом. Био сам бесан и на Добрицу Ћосића, који је толико промовисао себе као националног вођу, јер је у једном моменту дозволио да га склоне без речи. Кад сам дошао у прилику да упитам има ли неког светла на крају тунела рекао је само ако будемо интересна сфера неке велике силе. Немамо пара за културу, а немамо ни простора. Ако би био неки челник у Краљеву, са онолико средстава колико има, гледао да боље ангажује људе ко-
ји су већ на плати требало би да изађу на улицу а да не седе у канцеларији и да ураде нешто паметно за културу, макар да залепе плакате или очисте излог у центру града који им је додељен, каже Мирковић. Из позиције некога ко се бави организацијом културних дешавања све је израженија потреба транспарентније контроле начина на који се за ове потребе расподељују средства из градског буџета. Једним од начина сматра се увид у предлоге пројеката којима су додељена значајна средства, а начином за то оцењује се очекивано формирање асоцијације удружења грађана како би могли више да утичу на сам процес и били задовољнији коначним резултатима. А да на интерес за културна дешавања утичу и други фактори сведочи уверење да су грађани сваког дана све више бомбардовани информацијама о угрожености, посебно од проглашења епидемије корона вируса, па би треба-
ло да буду срећни што су уопште живи и здрави. Значајним у том процесу оцењује се улога електронских медија који у великом делу становништва појачавају стрепњу, код других све веће незадовољство. У ситуацији кад је култура сведена на индивидуалне покушаје не јењава уверење да је током петходне две деценије могло, и морало, да се уради много више. И поред тога страхује се да у блиској будућности предстоје бројни политички ломови који би могли негативно да се одразе на квалитет живота, посебно културног. У таквим околностима поражавајуће делује уверење о значајном броју младих који су индоктринирани до границе да немају сопствено мишљење, па прихватају оно које им намећу политички субјекти. Добрим начином да им се супроставе оцењује се активније учешће у политичком животу и покушај мењања ствари изнутра позивањем се на статутарно право члана политичке организације.
- Не знам ко је рекао да нам култура уопште не треба. Култура нам је неопходна из простог разлога да би, схватајући је, дали себи на значају. Треба нам јер су култура и уметност домети врсте којој припадамао и ако их разумемо ми смо и сами део тога. У условима у којима данас живимо не очекујем значајнија померања у области културе, пре бих рекао да ћемо имати тешке падове. Као доказани оптимиста, са десет година рада у овој области и и шездесет три године живота, верујем да култура има перспективу, иако нисмо напредовали колико је требало. Јасно је да је и за промене у овој области потребно извесно време, а иако је неопходно да кренемо правим путем све ми се више чини да још увек бирамо онај којим би требало да идемо, каже Мирковић који у стотинак квадрата Културног центра „Евергрин“ даје допринос културном животу града који превазилази површину расположивог простора. Т. Радовановић
37
Настављен тихи рат око отварања и затварања моста
МАГАЗИН
16.5.2021.
ДАВИД ПРОТИ
38
- Скоро годину дана видљиво незадовољство мештана који нису у ситуацији да моторним возилима прелазе преко моста на Морави између Грдице и Опланића. - Незадовољство спласнуло пред крај прошле године након информације да су буџетом за ову планирана средства за санацију моста, додатно након потврде да је изабран извођач радова. - После неколико месеци паузе попустило стрпљење мештана који имају њиве са десне стране Мораве. – Уклоњена препрека којом се спречава прелаз преко моста. – Нова препрека у виду велике количине камена. – У ишчекивању да буде уклоњена све израженија нагађања који би нови вид препреке требало очекивати у периоду који предстоји
ИВ ГОЛИЈАТА
39
40
МАГАЗИН 16.5.2021.
41
ад су пре нешто мање од годину дана обилне падавине одлучујуће утицале на нагли пораст водостаја мањих или већих водотокова према онима у нижим деловима кренула је велика количина различитог материјала. И док су пластичне боце и кесе различитих боја уобичајена појава у оваквим приликама чини се да је мало ко од одговорних, сем знатижељних пролазника, обраћао пажњу на велику количину друге врсте наноса који се задржавао на мостовима. Колику опасност представљају најбоље су могли да се увере мештани Опланића и њихове комшије којима је мост између овог села и Грдице једина веза са градом и њивама на другој страни реке. Иако је нанос грања, и балвана поприличне дужине и пречника, недељама повећаван готово нико, кажу мештани, није реаговао како би отклонио претећу опасност. Још једном се потврдило да река агресивно реагује на немар, па је кашњење у решавању проблема још једном постало узрок неза-
МАГАЗИН
16.5.2021.
К
42
довољства становника овог и околних села којима је пут до града продужен за десет и више километара. Прилика да се нанос одстрани пропуштена је у време повишеног водостаја кад је са моста нешто и могло да се учини уз помоћ грађевинских машина, па је погрешна процена, или нешто друго, утицала на закаснелу реакцију јер је, са падом водостаја, растао размак наноса од површине моста. Кад се у томе није успело нагло је спласнуо ентузијазам и реци препуштено решавање проблема, а како је реаговала на немарност најбоље потврђује податак да је трајно оштетила два носећа стуба на средини моста и угрозила његову стабилност због чега су надлежни органи најадекватнијим оценили затварање за саобраћај. Био је то почетак мука мештана Опланића и околних села, али и оних са друге стране реке који су деценијама уназад свакодневно прелазили преко моста. Најпоузданији сведоци свега што се дешавало на овој локацији су риболовци који немају превише лепих
речи за однос локалне самоуправе према мосту који је био у употреби пуних четрдесет година. Наиме, 20. септембра прошле године навршено је четири деценије од датума када је, после вишемесечних радова на изградњи, мост коначно пуштен у саобраћај. Колико је био значајан потврдило се врло брзо кад је, због проблема на другим саобраћајницама око Краљева, сав саобраћај усмераван према овој локацији. О жељи надлежних да након најновијих проблема омогући пролаз путничким аутомобилима сведочи податак да је само неколико дана по затварању ослобођена једна саобраћајна трака, а да буде поново затворена утицало неодговорно понашање возача тешког камиона и пролаз мање безбедном страном моста. Већ тада је отпочео тихи рат између оних који су затворили мост и појединаца који су повремено уклањали препреке најављујући истрајност у настојањима да допру до њива на другој страни реке. Кад црвена трака дуж целог моста није
била довољна опомена приступило се везивању бетонских препрека за металну конструкцију, а бољи познаваоци прилика у овом крају већ тада су веровали да неће дуго издржати. Онима којима је неопходан прелаз тракторима довољна претња нису били ни саобраћајни знаци којима се потврђује забрана пролаза. Са десне стране реке постављен је непосредно на прилазу мосту, а са леве неколико стотина метара даље на раскрсници од које се одваја пут према Грдици. Незадовољство је спласнуло пред крај године након информације да су буџетом за наредну планирана средства за санацију моста, додатно након потврде да је изабран извођач радова чији се почетак очекује чим се за то стекну услови. Било је то довољно да бар на кратко време утихне необјављени рат чему је погодовао завршетак јесењих радова у пољопривреди и нешто мања потреба за прелазак трактора преко моста. И док су надлежни најављивали из-
градњу новог моста на који би, сем што захтева значајна средства, требало чекати годинама, помиње се исправљање порушених стубова као алтернативно решење за успостављање саобраћаја док проблем не буде трајно решен. У недостатку правих, информација кружиле су различите приче о даљој судбини моста преко Мораве, а расло незадовољство мештана околних села које се манифестовало повременом уклањањем бетонских препрека. Прелаз је све време био омогућен пешацима који су се полако привикавали на неопходоност да од моста према граду, и у супротном смеру, користе услуге такси превоза а потом наставе пешице. Они други су будно пратили стање водостаја у очекивању да на мосту виде прве грађевинске машине. Незадовољство мештана је појачано на истеку прве половине маја кад, ни након што је водостај достигао најнижу тачку за последњих неколико месеци, и даље нема наговештаја о почетку радова. До које је границе на-
расло могло је да се види ових дана кад је непознати починилац уклонио препреке са обе стране моста како би омогућио пролаз пољопривредних машина неопходних за почетак пролећних радова. Вест о томе брзо се проширила по селу, па су мештани пожурили да искористе тренутне повољности поучени искуством које потврђује да задовољство неће дуго трајати. Да су били у праву потврдило се после два дана кад се на грдичкој страни појавила нова, до сада највећа, препрека у виду велике количине камена која спречава приступ мосту. У ситуацији кад је тешко предвидети даљи развој догађаја не јењава уверење да ће и нова препрека бити уклоњена до мере која дозвољава пролаз бар пољопривредних машина. И док је све видљивија својеврсна борба давида против Голијата присутна су и нагађања који би нови вид препреке требало очекивати у периоду који предстоји. Т. Радовановић
43
Места за четири ватрогасца спасиоца
МАГАЗИН
16.5.2021.
ЕФИКАСНИЈ
44
- За потребе Ватрогасне спасилачке чете биће уписана четири држављана Србије са најмање годину дана пребивалишта на територији града Краљева. - Селекциона процедура траје један до три дана, а кандидати су у обавези да испуне посебне критеријуме и успешно прођу процес селекције, који укључује лекарски преглед, психолошку селекцију, проверу базично-моторичког статуса и интервју. - Конкурс траје до 25. маја. - Пријава са документацијом подноси се полицијској станици по месту пребивалишта, у року од 15 дана од дана објављивања у дневном листу Политика. - Образац пријаве у полицијској станици или преузети са интернет адресе www.copo.edu.rs
Фото: М. Радовановић
ЈА ЗАШТИТА
45
инистарство унутрашњих послова је расписало конкурс за упис на основну обуку три стотине припадника ватрогасно-спасилачких јединица и стручно оспособљавање за обављање послова у овој области. За потребе Ватрогасне спасилачке чете у Краљеву биће уписана четири држављана Србије са најмање годину дана пребивалишта на овој територији. Услов је да до закључења конкурса немају мање од деветнаест нити више од тридесет година, не постоје безбедносне сметње за заснивање радног односа у Министарству унутрашњих послова, имају завршено средње образовање и васпитање, поседује важећу возачку дозволу за управљање моторним возилом „Ц“ категорије и испуњавају посебне услове у погледу критеријума здравствене, психо-физичке и базично-моторичке способности. Пријава на конкурс са документацијом подноси се полицијској станици по месту пребивалишта кандидата, у року од 15 дана од дана објављивања у дневном листу Политика, а образац се може добити у полицијској станици или преузети са интернет адресе www.copo.edu.rs. Уз пријаву се прилаже извод из здравственог картона, оригинал уверење о држављанству, не старије од шест месеци, извод из матичне књиге рођених, уверења основног и вишег суда да се против кандидата не води кривични поступак, оверена фотокопија дипломе о завршеном средњем образовању и васпитању, очитана лична карта или оверена фотокопија личне карте која није чипована и фотокопија возачке дозволе. Лице које похађа завршну годину средње школе треба да приложи потврду образовне установе о томе. Кандидат који не поседује возачку дозволу за управљање моторним возилима „Ц“ категорије треба да приложи оверену фотокопију важеће за управљање моторним возилима „Б“ категорије, а свима се препоручује да уверење о држављанству, извод из матичне књиге рођених и уверење суда, у циљу бржег и ефикаснијег спровођења поступка, до-
МАГАЗИН
16.5.2021.
М
46
ставе сами. Селекциона процедура траје један до три дана, а кандидати су у обавези да испуне посебне критеријуме и успешно прођу процес селекције, који укључује лекарски преглед, психолошку селекцију, провера базично-моторичког статуса и интервју. За кандидате који не задовоље утврђене критеријуме сваки појединачни део селекције је елиминациони. Лекарски преглед за утврђивање здравственог стања обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова, а потпуна равноправност у процесу селекције обезбеђује се на начин што се кандидати воде под шифром. Кандидати који испуне услове и успешно прођу процес селекције рангираће се на основу збирних резултата у свим деловима селекције, а коначну ранг листу утврдиће комисија коју именује министар унутрашњих послова. Уколико за потребе ватрогасно-спасилачке јединице за коју је расписан конкурс не буде рангиран довољан број кандидата који испуњавају услове у погледу важеће возачке дозволе за управљање моторним возилом „Ц“ категорије, могу се рангирати кандидати који поседују дозволу „Б“ категорије, уз обавезу да возачки испит „Ц“ категорије положе у року од осамнаест месеци од дана завршетка обуке. Кандидат који није примљен на обуку може, преко Националног тренинг центра за ванредне ситуације, у року од осам дана од дана пријема обавештења, поднети захтев министру унутрашњих послова да преиспита одлуку. Полазник који успешно заврши основну обуку стиче могућност заснивања радног односа у својству приправника у ватрогасно-спасилачкој јединици, уз обавезу да најмање пет година остане на раду у Министарству, или да надокнади стварне трошкове стручног оспособљавања. У току обуке полазницима ће бити обезбеђен смештај и исхрана, као и опрема неопходна за реализацију наставних садржаја. Конкурс траје до 25. маја. T. Радовановић
47
Алетрнативно финансирање локалних иницијатива
МАГАЗИН
16.5.2021.
ПРОПИСИ КОЧ
48
- Успех платформе за донације покренуте током ванредног стања, показао да овај механизам има будућност када је реч о финансирању иницијатива локалних самоуправа. - За четрдесет једну локалну самоуправу обезбеђена подршка у вредности од четврт милиона евра. - За нешто више од месец дана испоручено педесет две тоне хране за једанаест хиљада домаћинстава. - Компаније спремне да донирају много више, поготово у храни и другој роби, али да их спречавају високи трошкови пореза на додату вредност који се плаћа на овај тип помоћи. - Порески третман стимулише привреду да уништава вишкове хране
Фото. НАЛЕД
ЧЕ ДОНАЦИЈЕ
49
16.5.2021.
МАГАЗИН
50
ако је током претходне године у добротворним акцијама донирано шездесет пет милиона евра, што је двоструко више него годину пре, вредност донација у Србији и даље чини мање од један одсто укупних прихода компанија. Смањење трошкова донирања за привреду, развој онлајн платформи за групно финансирање и оснаживање капацитета локалних самоуправа да у сарадњи са локалним удружењима мапирају потребе, примају и реализују новчане и in-kind донације, само су нека од потенцијалних решења за подстицање већих улагања привреде и грађана у локални развој. То је истакнуто на завршном догађају пројекта „Алтернативно финансирање и донације за локалне заједнице у Ср-
И
бији“, чију је реализацију омогућило Немачко савезно министарство за привредну сарадњу и развој путем Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање. Развој онлајн платформи за групно финансирање је релативна новина за локалне заједнице али не и за Србију у којој је, кроз Немачко-српску иницијативу за одрживи раст и запошљавање, у протекле четири године подржаван као инструмент алтернативног финансирања. Искуства стечена у претходном периоду добра су основа да се пренесу на локални ниво, јер је успех платформе за донације покренуте током ванредног стања, показао да овај механизам има будућност када је реч о финансирању иницијатива локалних
самоуправа. Подршка донатора на почетку пандемије била је усмерена првенствено на национални ниво, па је требало пронаћи ефикасан механизам за мапирање потреба најугроженијих локалних самоуправа, прикупљање и реализацију донација од одговорних компанија, али и међународних организација које су биле спремне да помогну. Преко онлајн платформе Националне алијансе за локални економски развој, са члановима и партнерима, за четрдесет једну локалну самоуправу обезбеђена је подршка у вредности од четврт милиона евра. Податак да је за нешто више од месец дана испоручено педесет две тоне хране за једанаест хиљада домаћинстава, узказује на спремност компанија
ним упутством Пореске управе прецизира да се давања привреде преко платформи за групно финансирање могу третирати као расход. Више од половине предузећа која је анкетирала Национална алијанса за локални економски развој оцењује да ови порески подстицаји немају никакав, или врло мали, утицај на ниво донирања. Како их свега осам одсто оцењује позитивно, неопходно је радити на увођењу нових стимулативних мера као што је пореско ослобођење или повраћај дела донираних средстава на годишњем нивоу. Завршна конференција била је и финале конкурса за избор најбољих пројектних идеја за финансирање путем crowdfunding-а, пристиглих из свих
региона Србије. Одлуком гласова публике победила је иницијатива ЈКП „Комуналије“ из Сремске Митровице које је презентовало пројекат развоја рециклажног дворишта за нула отпада у тој општини. Међу три најбоље пласирале су се идеје Удружења „Срна“ из Рашке, за набавку гинеколошког стола прилагођеног особама са инвалидитетом, и Удружења грађана Рома, Египћана и Ашкалија Борм, за уређење простора за едукације и друге активности које ће допринети побољшању услова живота за око четири хиљада рома у овом граду. Најбоље идеје ће добити додатну подршку у промоцији и прикупљању средстава за реализацију од привреде и грађана преко платформи naled.rs/donacije и donacije.rs.
Т. Радовановић
да донирају много више, поготово у храни и другој роби, али да их у томе спречавају високи трошкови пореза на додату вредност који се плаћа на овај тип помоћи. Отуда уверење да такав порески третман стимулише привреду да уништава вишкове хране, уместо да је донира онима којима је потребна, па би први корак требало да буде укидање пореза на додату вредност по узору на Немачку, Естонију, Грчку или Чешку. На конференцији је предложено да се вредност донација датих локалним самоуправама признаје као расход, уколико је обезбеђено наменско трошење средстава за опште корисни циљ, чиме би се подстакла давања привреде општинама. Додатном мером оцењена је потреба да се посеб-
51
52
Миро Матовић
МАГАЗИН 16.5.2021.
In memoriam: Миро Матовић (4)
- Две блокаде магистралног пута кроз Богутвац у размаку од само три недеље у априлу 2002. године испровоцирано неодговорним понашањем представника власти на процени штете и отклањању последица бомбардовања. - О трагичној судбини мештана Богутовца сведочи податак да је на ово подручје пало више од 130 пројектила различите разорне моћи што је утицало на још веће сиромаштво и беду у периоду после бомбардовања. - Две неексплодиране бомбе испод пута Краљево - Рашка у дугом периоду су представљале претњу за становнике и многа возила и путнике који се крећу овим путем. - Узрок великог броја неспоразума сукоб интереса владајућих Демократске странке и Демократске странке Србије
Фото: М. Радовановић
БОРБА ЈЕ ДОБИЈЕНА, РАТ ЈОШ ТРАЈЕ
53
начај описивања свега што се дешава у некој средини давно је схватио још Свети Сава и потврдио да је све што се запише светло а оно што се не запише тама. Није познато да ли се тиме, или нечим другим, водио богутовачки кафеџија Миро Матовић кад је пре, за време и после НАТО бомбардовања у пролеће 1999. године записивао све што се дешавало у овом крају. Иако се у историји проток двадесетак година не сматра довољно дугим за исцрпнију анализу и доношење било каквих закључака опис дешавања у Богутовцу тог периода ће, кад се за то створе услови, сигурно бити добра основа за бар неке од истраживача. На истеку друге деценија од тренутка кад су настали из хрпе докумената пажњу привлачи један који сведочи да је представницима локалне власти упућен допис који потврђује растуће незадовољство мештана Богутовца. Одлука да три године након што је прва крстарећа ракета пала на ово под-
МАГАЗИН
16.5.2021.
З
54
ручје блокирају саобраћај на Ибарској магистрали у овом месту испровоцирана је понашањем органа надлежних за отклањање штете које је оцењено неодговорним. Блокада упозорења у трајању од неколико сати уследила је након што нико од надлежних није одговорио на захтев за санацију штете преточену у једанаест услова. Уследила је допуна којом је тражено да у комисијама за процену ратне штете буде бар један представник Месне заједнице Богутовац уз захтев за смену директорке Дирекције за обнову земље Јованке Лалић. Представницима власти је упућен допис којим се подсећа да је посета овом подручју половином октобра претходне године било добра прилика да се увере у размере ратних разарања од којих је знатан број домаћинстава претрепео велику материјалну штету. О трагичној судбини мештана Богутовца сведочи податак да је на ово подручје пало више од 130 пројектила различите разорне моћи што је утица-
ло на још веће сиромаштво и беду у периоду после бомбардовања. Најбоља потврда су оштећења на различитим објектима, кућама и помоћним просторијама у којима је готово уништен сав намештај и опрема која је у њима постојала. - Велику неправду доживели смо од стране бивше власти, политичара и разних комисија које су површним, несавесним и лошим радом процењивали које ће куће бити порушене, и уместо њих изграђене нове, колика и каква помоћ ће нам бити уручена. Тако се догодило да су куће које су претрпеле релативно мала оштећења сврстане у категорију кућа за рушење, а иако су саниране са мало средстава власницима су направљене нове. Међутим, један број кућа које су заиста биле оштећене до темеља, да се у њима није могло становати, разврстане су у другу и трећу категорију оштећења и нису предвиђене за рушење. Будући да власници нису добили никакво обавештење најчешће нису поправљане,
због чега су трајно остали без крова над главом. Свакодневно бомбардовање, велика материјална разарања и страх донели су велике патње мештанима Богутовца. Неприхватљив критеријум процене ратне штете, незаинтересованост бивше и садашње власти за ово сиромашно подручје и проток времена од бомбардовања учинили су наше проблеме и патње још већим, а будућност неизвеснијом. Колика је небрига шире друштвене заједнице за проблеме које не можемо решити сами указује чињеница да се у Богутовцу испод пута Краљево - Рашка налазе две неексплодиране бомбе које представљају претњу за становнике и многа возила и путнике који се крећу овим путем чита Матовић наводе из документа који потврђује да су се мештани поводом тога, а у трагању за објашњењима, обраћали готово свим представницима локалне и републичке власти. Поражавајуће делује податак да су, сем ретких изузетака, наилазили на неразумевање и одбојност, по који пут несхватљиву и непримерену ароганцију, па су упућивани да кривце траже на другим местима. Захваљујући оваквом понашању учвршћено је уверење да представници државе не желе ни да их саслушају, још мање помогну у решавању егзистенцијалних проблема. Индиферентан однос представника локалне власти повод је потраге за организацијом или институцијом у земљи надлежном за санацију овог подручја од последица бомбардовања како би са њом остварили конкретнију сарадњу. Тражили су мештани да им се стави на увид предмер и предрачун радова за све пројекте, порушене и саниране куће четврте, пете и шесте категорије које је радио „Еенергопројект“ из Чачка и да се хитно изврши предрачун радова на објектима са пословним простором, јер је на њима причињена велика штета а без образложења искључени из санације. Да су имали довољно разумевања за проблеме сведочи захтев да се, уколико нема довољно средстава за санацију свих, утврди листа приоритета и изврши ревизија докумената који
се односе на рушење кућа. Настојање да власници свих оштећених објеката имају исти третман довољан је разлог за захтев да се онима који су сами санирали оштећења уместо грађевинског материјала доделе новчана средства у одговарајућем износу. Две деценије након догађаја који су додатно узбудили мештане овог краја следи подсећање да је процењена штета у старту умањена за готово трећину, што се везује за сумњу о малверзацијама при обрачуну курса динара у односу на немачку марку. Без одговора је остало и питање положаја оних који су живели у друштвеним становима, а све заједно било је повод за нову блокаду магистрале три недеље
касније. Посебан допис упућен је команданту гарнизона у Краљеву са још једним подсећањем да је Богутовац претрпео велика разарања која су произвела велику материјалну штету. - Углавном смо наилазили на неразумевање, одбојност и упућивање на друге надлежне инстанце, а као последица неразумевања и небриге две демонтиране и неексплодиране бомбе стоје испод магистралног пута Краљево - Рашка. Разговор са секретаром општине ми је дао могућност да се и вама обратим са намером да сазнамо да ли сте можда надлежни за ово питање из области ратних дејстава. Овде је и допис који смо упутили председнику Владе Србије са подсећа-
55
56
МАГАЗИН 16.5.2021.
57
16.5.2021.
МАГАЗИН
58
њем на посету од 13. октобра 2001. године кад су ово подручје обишли министар грађевине и урбанизма Драгослав Шумарац, директорка Дирекције за обнову земље Јованка Лалић, начелник Рашког округа Миле Корићанац, председник Скупштине општине Краљево Љубиша Јовашевић, члан Извршног одбора Драган Марковић, представник инспекције грађевинарства и урбанизма Рашког округа Бранко Радомировић и директор „Урбан пројекта“ Чачак Андрија Андрић. После обиласка бомбардованог подручја постигнут је заједнички договор да се пошаље допис надлежнима, а како нисмо били задовољни одговорима одлучили смо се на блокаду и позвали све надлежне да нам се придруже у знак солидарности - подсећа Матовић на делове из још једног од бројних докумената. Пут је блокиран изнад неексплоди-
ране бомбе уз озбиљно упозорења да ће, уколико се нешто не предузме што пре, на истом месту бити запаљена количина горива довољна да је активира и изазове експлозију са несагледивим последицама. Уверење да председник Месне заједнице и члан савета у преговорима са представницима власти не заступају интересе мештана на одговарајући начин повод је да на збору, коме је присуствовало њих седамдесетак, буде истакнут захтев да их замене Миро Матовић и Драгош Јововић. Много касније мештани Богутовца доћи ће до закључка да је узрок великог броја неспоразума сукоб интереса владајућих Демократске странке и Демократске странке Србије. Записи из тога периода сведоче о дводневној блокади током које је пут према југу земље и назад усмераван преко Јошаничке Бање и Копаоника. Страх од опасности које могу да се ја-
ве, због провокација било какве врсте, повод је да Кризни штаб објави писано упутство којим се дефинише понашање свих учесника у овим догађајима. У њему се наводи да блокада почиње у девет сати 25. априла 2002. године од када важе строга правила понашања. - Забрањује се конзумирање и точење алкохола у току трајања блокаде, истицање било каквих политичких обележја и парола, изјаве за штампу и медије осим за то овлашћена лица. Обавезују се сарадња са радницма МУП Србије на обезбеђењу реда, дисциплине и безбедности свих учесника блокаде и пропуштање возила хитне помоћи, полиције, ватрогасаца, возила са приоритетом и оних која врше превоз болесника, инвалида, деце и животних намирница. Чланови обезбеђења морају бити видно означени беџевима, а овога упутства се морају
строго придржавати - чита Матовић. Незадовољство је појачано кад се пред блокадом појавио председник Скуштине општине др Љубиша Јовашевић, а најоштрији у осуди неке врсте политичког говора још једном се потврдио Матовић. Велике разлике није било ни наредног дана кад су се једни наспрам других нашли исти актери, а присуство локалне телевизије прилика да се потврди како рат и даље траје, иако је добијена једна битка. Није необично да у сличним ситуацијама преговори представника две супростављене стране буду мучни, посебно ако у локалној средини има и оних који, из било којих разлога, подржавају власт. Да се увере у то имали су прилику и мештани Богутовца што је повод за оштре критике упућене на адресу управника бањског лечилишта у овом месту испровоциране тврдњом да током агресије на овој територији
није било коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом, па ни опасности од радијације. Сведоци бурне расправе, у којој су учествовали и представници Секретаријата унутрашњих послова, били су бројни мештани са ових простора, а писана документа из тог периода потврђују коришћење терминологије која превазилази границу пристојности. Да у сиуацијама на ивици инцидента нема невиних потврђује покушај да се испровоцира сукоб са припадницима полиције како би блокада била прекинута. У критичном тренутку превладао је разум и помоћ припадника Саобраћајне полиције који је спречио сукоб ширих размера. Блокада је окончана обећањем да ће проблеми бити решени а неки од њих, верују у Богутовцу, нису ни после пуне две деценије. Нешто касније извађена је бомба
испод магистралног пута која је у дужем периоду угрожавала безбедност свих који су користили овај путни правац, па је још једном морао да буде обустављен саобраћај кроз Богутовац. О догађајима током бомбардовања од пролећа 1999. године сведочи велики број других писаних докумената који указују на многе непознате, или мање познате, детаље из живота становника овог краја, између осталих и на симболичну снагу моста преко Пивнице који је авијација северноатланске алијансе успела да сруши тек после шестог напада. Сваки од њих на посебан начин доживео је Миро Матовић а након последњег није успео да задржи сузе које на симболичан начин сведоче о свему што су претрпели мештани Богутовца. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић М. Матовић
59
16.5.2021.
МАГАЗИН
60
Миленко Симовић Симе
Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Миленко Симовић Симе (2)
„СУНЦЕ“ ПОНОВО СИЈА – Поновно окупљање чланова Тетра „Сунце“. - Добар начин да се очува сећање на оснивача Зорана Савковића Џерија је припрема представе по тексту који је написао, а није успео да реализује за живота. – Седамнаест година у различитим хоровима, а четврт века у кловновским патикама. - Највернија публика су најмлађи, а нешто мађионичарских реквизита и трикова увек добра основа за програме у трајању између двадесет минута и пола сата. – Незаборавно учешће у небројанао хуманитарних наступа. – Друго место краљевачког хора на такмичењу у Ваљеву, у конкуренцији бројних професионалаца, у Краљеву прошло незапажено. – Идеје о новим програмина у башти Дома војске
61
еизоставни елемент глуме одувек је била музика, а колико је значајна на најбољи начин потврђују бројна позоришта у којима се комплетан репертоар заснива на њој. Није мали број оних који су глумачку каријеру подредили музичкој, али ни других код којих су биле равноправно заступљене. У аматерским условима мотив за бављење и једном и другом врстом изражавања одувек је била љубав према уметности што на најбољи начин потврђује Миленко Симовић код кога је љубав према музици била дуго сакривена, а почела да избија на површину у време службовања у армији и ангажовања у војничком клубу. Уз остале војнике почео је да певуши, а повод за интензивнији и озбиљнији рад био је наступ осам хорова на Тргу српских ратника пре пуних седамнаест година. Ма колико хорско певање било захтевно до те мере је деловало привлачно, па Симовић није могао да одоли а да од диригента Радоша Гвозденовића
МАГАЗИН
16.5.2021.
Н
62
не затражи проверу певачких квалитета. Аудиција је показала довољан ниво потребних за бављење овом врстом музике, па су током наредне четири и по године основна преокупација биле литургије извођене у различитим приликама. Искусни диригент је успешно решавао проблеме које су диктирали услови, а недостатак нота за четворогласно било одлучујући да се приступи двогласном певању. До тренутка кад је хор из објективних разлога престао да постоји музика је толико преокупирала Симовића који је прилику за задовољење растуће потребе за овом врстом изражавања пронашао у другом који је, под именом Свети архиђакон Стефан, при краљевачком Храму Свете Тројице егзистирао под вођством Дуње Маринковић. Била је то прилика за стицање додатног искуства, нарочито након сазнања да се приступ сваког диригента музици донекле разликује, па је дотадашње морало да се надограђује. Настојање да се што боље, и брже,
прилагоди новим условима манифестовало се на, по уверењу других чланова хора, по мало необичан начин. Томе је допринела и савремена технологија која је Симовићу омогућила да начин извођења сваке од композиција сачува у меморији мобилног телефона да би, након повратка кући, могао да вежба и што боље се припреми за следећу пробу. Колико год да је наступ у мешовитом хору отворио нове видике пружио је и прилику за бројна путовања по земљи и иностранству. Уз три гостовања у Чешкој, потом, Грчкој, незаборавним се сматра наступ у мариборској катедрали уз благослов митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије. - Ми смо први хор који је после шездесет година певао у катедрали у којој је католичка црква у Марибору уступила своје просторије за православне обреде. Потом смо наступали у православном храму у Љубљани, а после великих поплава у Србији одржали хуманитарни концерт у Прагу за
који смо се дуго припремали. Иако смо углавном изводили делове из литургија и црквене песме на оваквим местима смо предност давали мало певљивијим композицијама. Уз много аплауза наступили смо у катедрали уступљеној на коришћење у сврху туризма, а колико је појава била атрактивна на најбољи начин потврђује повелика група Јапанаца који су све време настојали да камерама забележе што више детаља нашег наступа – прича Симовић. Колико је хорско певање окупирало друге заљубљенике у музику потврђује пример Радоша Гвозденовића који је у то време приводио крају припреме за формирање градског хора „Црвчанин“ при Културном центру „Рибница“. Поред композиција домаћих аутора, које чине највећи део репертоара, Гвозденовић је настојао да га обогати делима иностраних које су се показале посебно тешким за извођење. Један од таквих био је енглески композитор Џон Тавенер, православац
чије се композиције на репертоару краљевачког градског хора изводе на енглеском језику. Колико је „Црвчанин“ квалитетан најбоље потврђују два концерта са хором „Лицеум“ састављеним од професионалаца, а два наступа у Крагујевцу и Краљеву показали су како није било основа за страх од подређеног положаја. Највећи број чланова су људи у зрелим годинама уз тек по неког млађег кога Гвозденовић убеди да приступи овој интересантној дружини. Податак да је новајлијама потребно неколико месеци да се потпуно уклопе у начин рада по који пут потврди да је био узалудан јер су врло брзо, након завршетка школовања а због одласка на студије, принуђени да напусте хор. Колико год да на квалитет утиче састав хора није занемарљив ни учинак онога ко држи диригентску палицу. То је најбоље потврдио долазак Александра Јаковљевића на ово место и напредак у многим елементима што се
показало на недавно одржаном надметању хорова у Ваљеву. Наступ међу двадесет пет са простора целе земље, од којих великог броја професионалних, крунисан је другим местом што међу члановима додатно подиже ниво самопоуздања. И ма колико да се успех сматра значајним, колико за хор толико и за град из кога долази, разочаравајуће делује податак да се у овој средини мало зна о успеху који је резултат уверење да сви чланови певају из душе, јер подједнако воле и цркву и црквену музику. Као члан групе која је недавно, извођењем староградских песама, десет дана наступала у једној грчкој таверни Симовић машта о дану кад би нешто тако могло да се деси и у Краљеву. Досадашњи покушаји нису дали резултат, а није јасно да ли неко намерно спречава овакав вид изражавања или је у питању нешто друго. - Скупила би се екипа, ма нас баш колико треба, а где год смо питали да наступимо, чак и без икакве надокна-
63
16.5.2021.
МАГАЗИН
64
де, наишли смо на незаинтересованост уз образложење да за то нема простора иако верујем да данас сви гледају профит и страхују да њихова клијентела није заинтересована за ову врсту музике. Кад год сам покушао да започнем разговор на ову тему, чак и са бившим градоначелницима које сам лично познавао, упућивали су ме на помоћника који никад није децидирано потврдио да не може, па увек потврди да би ваљало и да ће видети – потврђује Симовић. Није тајна да ни најбољи глумци у Србији ни у много боља времена од редовног посла нису могли да обезбеде довољно средстава за живот. Зато су прибегавали бројним другим начинима да дођу до њих наступима на естради и другим приликама које су се показале погодним. У случају оних којима ово није била професија наступи у различитим приликама су резултат потребе за појављивањем пред публиком, а једну такву Симовић је пронашао у улози кловна. Од кад се први пут указала пре пуних 25 година, у почетку заједно са Зораном Савковићем Џеријем а после самостално, наступао је на небројано различитих места и у различитим приликама. Највернијом публиком показали су се најмлађи, а нешто мађионичарских реквизита и трикова увек су били добра основа за програме у трајању између двадесет минута и пола сата, што се показало максималним да одржи пажњу. Старе панталоне, шарени шешир и оригиналне кловновске патике довољни су за све ређе појављивање пред најмлађом публиком, понајвише због напора који није у најбољем односу са годинама извођача. И док је ова врста наступа у стагнацији има и оних од којих се не одустаје. - Хуманитарним приредбама нема броја. Много пута сам био Деда Мраз по школама и у породицама које финансијски слабо стоје, код деце са посебним потребама, у удружењима слабовидих и слепих. Са Надом Станков годинама идем у Геронтолошки центар где изводимо масне скечеве јер корисници то воле. Тамо се по правилу не прича о смрти и малој деци, па
су добра прилика масни вицеви. У таквим случајевима, а и у наступима пред децом, најдраже ми је кад неког доведем у стање да ме слуша. Најмлађима пружим по неки од реквизита, шешир и слично, пружим руку и настојим да одржим пажњу максимално пола сата – прича Симовић. Од тренутка кад је током претходне године Театар „Сунце“ остао без Џерија, као оснивача и главног покретача свих активности, рад је замро у ишчекивању особе која би преузела бар део онога што је радио човек неисцрпне енергије и стваралачког дара. Страх да би рад заувек замро ових дана полако бледи због сазнања да се екипа поново окупља. У својеврсном вакуму под називом Театар „Сунце“ повремено су наступали само Нада Станков и Миленко Симовић, понајвише због жеље да очувају успомену на Џерија. Добар начин је припрема представе по тексту који је написао, а није успео да реализује за живота. Уверење да је његова стваралачка енергија била неисцрпна, а да је сличну тешко наћи у било коме другом, по који пут поколеба уверење да би се могла пронаћи особа способна да поведе „Сунце“ како би засијало новим сјајем. - Имамо ми идеје, али би то требало неко да обједини. Џери је радио све, на крају и глумио, а му му често замерали највише због театра како би, ослобађањем од неких обавеза, имао бољи увид у представу. Он је радио фантастично. Оставио је иза себе књигу песама које могу да се читају у пригодним приликама и два текста представа од којих смо један јако тежак неколико пута покушавали да поставимо на сцену. Можда сада нешто у њему и променимо не одступајући од концепције коју је Џери замислио – каже Симовић. Од тренутка кад је замро рад Театар „Сунце“ потреба за присуство у позоришту задовољава се посетама представа са репертоара локалног у Краљеву, некима и више пута. Осврт уназад потврђује да међу младима нема онолико интересовања према овој врсти уметности као што је било пре више деценија, а нема ни значајнијег
ангажовања просветних радника у анимирању ученика за овај вид уметничког изражавања. Ако се неко и појави то је резултат личне иницијативе, а не обавезе каква је постојала међу просветним радницима. Поглед на краљевачку културну сцену не даје превише повода за оптимизам, посебно након сазнања да се различите манифестације организују без довољног степена координације између оних који их приређују. Тако није редак случај да их у кратком периоду има по неколико да би уследила превише дуга пауза током које се не дешава ништа значајније. - Културном понудом сам задовољан, али распоредом нисам јер одједном не могу да видим све што бих хтео. Француска кућа је јако лепо место за различита дешавања, а „Евергрин“ нуди просторије свакоме ко жели да се представи као што је некада био „Маржик“. Мислим да у Краљеву има бар десет бендова који током лета не раде ништа, а који би малтене платили да наступаји и да их неко види. Разговарао сам са начелником Дома војске и тражио да нам омогући коришћење летње баште за игранке како би обновили традицију која је у Краљеву постојала деценијама. Има довољно нас који би допринели да се овај простор попуни, а има и музичара заинтересованих да поново наступе у овом амбијенту. Простор је неискоришћен, а башта идеална за вечери класичних игара какве су некада у граду привлачиле велики број посетилаца – каже Симовић уз подсећање да међу бројнима који подржавају идеје сличне овој нема превише спремних да се укључе у организацију. Слично је и са Театром „Сунце“. У ишчекивању особе са довољно енергије, макар део оне коју је испољавао оснивач, неке од обавеза преузео је Симовић. Уз њега је и неколико старијих чланова који, поред успомене на Џерија, настоје да сачувају и материјалну заоставштину, костиме и све што су заједно стварали током припреме за неку до представа. Т. Радовановић
65
МАГАЗИН
16.5.2021.
www.minjina-kuhinjica.com
66
Из Мињине кухињице
ПОСНЕ ШАРЕНЕ ПАЛАЧИНКЕ Потребно за 6-7 ком: 3 кашике Витал уља 400 мл воде 1 кашичица ароме ванила прстохват соли 210 г брашна , меко Т400 1 кашичица прашка за пециво 1-2 кашичице какао праха
И још треба: Буцко кекс Медела (посно) посни крем по жељи мармелада У суд сипајте прашно, прашак за пециво и со. Промешајте па сипајте воду и миксером умутите да нема грумуљица. Додајте Витал уље и арому ваниле и још мало промешајте.
Од смесе одвојте 50 – 60 мл и у то додајте кашичицу или две какао праха. Промућкајте да се разбију грудвице. Тигањ премажите уљем и ставите да се загреје. Сипајте смесу за палачинку, па преко одмах тамном смесом направите спиралу како је приказано у видеу. Када се доња страна испржила, окрените на другу. Премажите неким посним кремом и поспите млевеним кексом или мармеладом по жељи. Напомена: У тесто можете додати и кашичицу шећера, тако ће палачинке бити и тамније, али ја не додајем. Буцко кекс самељите пре него што кренете да правите палачинке, а уместо 400 мл водете можете комбиновати обичну и минералну воду.
67
На репертоару Биоскопа “Кварт”
МАГАЗИН
16.5.2021.
Жена која обећава
68
Од редитељке визионарке Емералде Фенел стиже нова, занимљива слика освете. Док није дошло до мистериозног догађаја који је нагло преокренуо њену будућност сви су говорили да је Кеси млада жена која обећава. Али, ништа у њеном животу није онакво каквим се чини. Она је опако паметна и лукава, ноћу води тајни, двоструки живот а неочекивани сусрет пружиће Кеси нову шансу да исправи прошлост у овој дивље узбудљивој причи. Крими драма у 2Д формату и трајању седам минута мање од два сата настала је по сценарују редитељке Фенел, а водеће улоге тумаче Кери Малиген, Бо Бирнам, Ада Броди, Џенифер Кулиџ и Лаверн Кокс. Филм се приказује још данас, а последња пројекција почиње у 20 сати.
До краја Банка Шпаније је као ниједна друга, апсолутно непробојна због чега нико никада није могао да је опљачка. Апсолутна мистерија је податак да нема нацрта и мапа, а ни
података о инжењерском систему трезора. Уз то, шеф обезбеђења свирепо чува банку као да му живот зависи од тога. Овај узбудљиви изазов разбуктава знатижељу Тома, генија одлучног да научи тајне трезора и уђе у дубине банке, а циљ је давно изгубљено благо које ће се ту држа-
ти само десет дана. Предвођен харизматичним уметником Валтером, тим има само десет дана да припреми пљачку и организује бекство какво се изводи једном у животу. Десет дана за планирање, али само деведесет минута за спровођење плана, деведесет минута финала Светског првенства које ће пред врата банке Шпаније привући стотине хиљада навијача. Акциони филм у 2Д формату траје осам минута краће од два сата, а настао је у режији Хауме Балагуера. Сценарио су написали Рафа Мартинез и Андре М, Копел, а главне улоге фумаче Фамке Јансен, Фреди Хајлоре и Сам Рајли. Филм је на репертоару до среде 19. маја у пројекцијама које почињу у 20 сати.
69
МАГАЗИН
16.5.2021.
Филмови које смо гледали - 1965.
70
71
Оружје за масовно уништавање: „атомизација“ држава у свету!
МАГАЗИН
16.5.2021.
За изборну победу, не треба памет; само, што већи број – распамећених!
72
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
„Копају закопав
у“ по прошлости; вају – будућност!
Док су власти „вишероге,, партократије, у Србији, неће бити – демократије!
73
Четврт века Спортских игара младих
МАГАЗИН
16.5.2021.
ИГРЕ СУ У
74
У ЗАКОН
- Од првих такмичења пре четврт века у Спортским играма младих наступило око два милиона учесника старости између шест и осамнаест година, прошле године око двеста хиљада из две стотине двадесет градова. - Такмичења у десет спортских дисциплина, мали фудбал, одбојка на песку, улични баскет, рукомет, одбојка, игра између две ватре, стони тенис, тенис, атлетика и шах. - Спортске игре младих највећа манифестација аматерског спорта у Европи призната од Међународног олимпијског комитета. - Квалификациона, градска и регионална такмичења у више од двадесет градова Србије. - Краљево седми пут домаћин. - Такмичења у пет спортова, Лино између две ватре, уличној кошарци, турниру Кока-Кола куп у малом фудбалу, одбојци и атлетици
75
портске игре младих су највећа аматерска спортска манифестација у Европи са традицијом дугом четврт века што сведочи како добра визија, системски рад и упорност могу да превладају све изазове и створе јединствен бренд а њега су препознале и подржале многобројне светске институције, врхунски спортисти, спортски радници и спонзори. Иако се баве аматерским спортом, Спортске игре младих све активности реализују према стандардима професионалних такмичења која укључују спортске терене, едуковане сараднике кинезиологе и професоре физичког васпитања, професионалне судије, делегате и врхунски манаџмент. У ситуацији кад су због пандемије корона вируса многобројне светске манифестације и турнири отказани, или одложени за извесно време, Спортске игре младих су једна од ретких која није прекидала рад. Игре се одржавају у три државе, Хр-
МАГАЗИН
16.5.2021.
С
76
ватској, Србији и Босни и Херцеговини, а на различитим спортским борилиштима током једног циклуса појави се скоро двеста хиљада деце и младих. О томе сведочи податак да је од првих такмичења пре четврт века у играма на-
ступило око два милиона учесника старости између шест и осамнаест година, прошле године око двеста хиљада из две стотине двадесет градова. Циљ Спортских игара је да се кроз дружење и спорт промовишу здрави
стилови живота и опште прихваћене друштвене вредности, мултикултурализам, толеранција, уважавање различитости и слично, али и окупљање што већег броја деце и младих како би, дружењем кроз спорт и забаву, заједно са вршњацима из региона развијали друштвене вредности и избегли бреме данашњице која у великој мери има негативни тренд дроге, насиља и свих врста интолеранције. Пројект је заснован на моделу спортских игара које промовишу сарадњу, толеранцију и дружење, а представљају алтернативу стиловима живота и вредностима који окружују децу и младе, седелачком начину живота, недовољном интересу за бављењем физичком активношћу и претераној употреби модерних технологија као што су мобилни телефони и рачунари. Као одговор на проблеме ове врсте важном се сматра потреба за едукацијом о важности спорта и спортског начина
живота од најранијег школског периода и помоћ родитељима који су, због убрзаног темпа живота, онемогућени да се на адекватан начин посвете промоцији здравих стилова живота међу децом и младима. Двадесет пету годину, основцима и средњошколцима из Хрватске, једанаест из Босне и Херцеговине и осам година из Србије омогућено је потпуно бесплатно учешће у такмичењима у десет спортских дисциплина, мали фудбал, одбојка на песку, улични баскет, рукомет, одбојка, игра између две ва-
тре, стони тенис, тенис, атлетика и шах. Податак да је кроз дружење и спорт промовисан начин живота чији су основни постулати разумевање, пријатељство, поштовање различитости, солидарност и фер-плеј, као најделотворнија алтернатива свим негативним утицајима данашњице, Спортске игре младих су постале највећа манифестација аматерског спорта у Европи призната од Међународног олимпијског комитета. Очекује се да осма сезона у Србији буде атрактивнија и занимљивија од свих до сада, да ће померити лествицу у сваком смислу и оправдавати епитет највеће аматерске манифестације ове врсте у Европи. Жеља организатора је да прокрстаре Србију уздуж и попреко, а квалификациона, градска и регионална такмичења организује у више од двадесет градова. Најбољи ће, као и свих претходних година, изборити пласман на државно финале, а шампиони
77
16.5.2021.
МАГАЗИН
78
представљати Србију на међународном финалу у Сплиту, где ће се такмичити и дружити са вршњацима из Хрватске и Босне и Херцеговине. Трг српских ратника је у уторак био у бојама Спортских игара младих, а са најмлађима су се дружили познати одбојкашки тренер, и координатор Игара за Краљево, Драган Ђорђевић, селектор мушке јуниорске репрезентације Бошко Мачужић и фудбалски тренер Борис Буњак. Краљево је седми пут било домаћин Игара, а најмлађи спортисти такмичили су се у пет спортова, Лино између две ватре, уличној кошарци, турниру Кока-Кола куп у малом фудбалу, одбојци и атлетици. Церемонија свечаног отварања отпочела је традиционалним паљењем пламена пријатељства, а запалили су га чланови екипе „Краљеви“, која је прошле године била државни и регионални шампион у Лино између две ватре – Максим Ратковић, Ива Петровић, Михајло Минић, Петра Гајић и Ивона Стевановић. „Краљеви“ су прошле године одиграли два финала са „Атомским мравима“ из Куршумлије, на државном у Брзећу а потом и регионалном у Сарајеву, и оба пута победили са 2:1. Ове године ће се такмичити у баскету са циљем да победама стигну што даље и упознају још више другара. Квалификационо такмичење у женској одбојци одржано је у сали
Основне школе „Браћа Вилотијевић“ а између две ватре у школи „Јово Курсула“. Стара Хала спортова угостила је кошаркаше и кошаркашице, а Балон Тодоровић фудбалере, док је атлетска трка на шесздесет метара одржана на посебно припремљеној стази постављеној на Тргу српских ратника. У Спортском савезу Краљева посебно истичу податак да су сви такмичари, сем кошаркаша који су старији годину дана, рођени после 2006. После Крушевца и Краљева караван Спортских игара младих је следећег дана наставио према Чачку а до краја недеље гостовао у Пожаревцу и Петровцу на Млави. Сутра је на реду Сокобања, а следе Сурдулица, Крагујевац, Ниш... Сва такмичења одржавају се уз максимално поштовање епидемиолошких мера које су, у борби против корона вируса, прописали Влада Србије и локални кризни штабови. Вредност пројекта препознале су многе институције и бројни угледни појединци из спортског, културног и јавног живота региона и Европе, а посебну подршку пружају амбасадори Спортских игара младих Немања Матић, Лука Модрић, Александер Чеферин, Миралем Пјанић, Един Џеко, Никола и Лука Карабатић, Јоханес Хан, Предраг Мијатовић, Карл-Хајнц Румениге и многи други.
Т. Радовановић
79
МАГАЗИН
16.5.2021.
Слога - РФК Графичар 1:3
80
81
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 16. ДО 22. МАЈА
МАГАЗИН
16.5.2021.
16. мај
82
1204 — Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима. 1532 — Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република. 1532 — Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824. 1770 — У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793. 1811 — Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза. 1868 — Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине. 1881 — У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај. 1916 — Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства. 1929 — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.
1941 — Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита. 1943 — Нацисти су угушили устанак у варшавском гету. 1961 — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења. 1966 — Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба. 1969 — Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети. 1972 — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву. 1974 — Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе. Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта. 1975 — На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава. 1975 — Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест. 1989 — Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формало, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће кому-
нистичке државе. Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа. 1991 — Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД. 1992 — Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара. 1997 — Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници,
чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године. 2001 — САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.
17. мај 1102 — Коломан, угарски краљ из династије Арпадовића је крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације. 1395 — Влашки војвода Мирча I Старији је поразио османску војску у бици на Ровинама. 1814 — Норвешка прогласила независност од Шведске и усвојила нови устав. 1861 — Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз. 1869 — Царска јапанска војска је поразила остатке шогуната Токогуава у бици код Хакодатеа, чиме је окончан
Бошин рат. 1902 — Грчки археолог Валериос Стаис је пронашао механизам са Антикитере, антички механички аналогни рачунар. 1903 — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе. 1939 — Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија. 1940 — Трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату ушле су у Брисел. 1943 — Бомбардери РАФ су бомбардовали бране на рекама Едер, Муне и Зорпе у Немачкој. 1946 — Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима. 1949 — Уједињено Краљевство признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству. 1954 — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено, али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему. 1965 — Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“. 1966 — Основана Математичка гимназија у Београду. 1967 — Египатски председник Гамал Абдел Насер је затражио повлачење мировне мисије Уједињених нација са Синајског полуострва. 1973 — Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за
опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник Џералд Форд. 1974 — У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено. 1987 — Ирачки ратни авион F-I Мираж испалио је две егзосет ракете на амерички војни брод УСС Старк који је патролирао Персијским заливом, усмртивши 37 и ранивши 62 морнара. 1990 — Генерална скупштина Светске здравствене организације је уклонила хомосексуалност са списка психијатријских болести. 1992 — Спаљен Оријентални институт у Сарајеву. Након гранатирања запаљивом муницијом неповратно изгубљена рукописна збирка са 5263 кодекса и архив са преко 200.000 докумената. 1997 — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф. 1998 — Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке. 1999 — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда. 2000 — Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија. У Индонезији одржано прво суђење за кршење људских права. У том процесу двадесетчетворо војника и цивила оптужено је за убиство десетина сељака у масакру у провинцији Асех 1999.
83
2001 — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40. 2002 — У Нишу постигнут договор између Српске и Македонске православне цркве. 2003 — У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку, погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом. 2008 — У 23 града у Србији одржана културна манифестација Ноћ музеја коју је посетило преко 450.000 посетилаца. Ово је пета година како се Србија укључила у “Европску Ноћ музеја”.
МАГАЗИН
16.5.2021.
18. мај
84
1096 — Око 800 Јевреја је убијено у Вормсу током Првог крсташког рата. 1268 — Крсташка Антиохијска кнежевина је пала под власт мамелучког султана Бајбарса после опсаде Антиохије. 1291 — Падом Акре је окончано присуство крсташа у Светој земљи. 1565 — Почела је велика опсада Малте, у којој су османске снаге неуспешно покушале да освоје Малту. 1652 — Роуд Ајланд је усвојио први закон у англофоној Северној Америци којим је ропство стављено ван закона. 1756 — Почео је Седмогодишњи рат када је Велика Британија објавила рат Француској. 1803 — Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској. 1804 — Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I. 1896 — Врховни суд САД је пресудио у случају Плеси против Фергусона да је доктрина „одвојени, али једнаки“ у складу са америчким уставом. 1944 — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара
са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима. 1941 — Немачки бојни брод Бизмарк у пратњи тешке крстарице Принц Еуген, на своју прву и последњу мисију под тајним називом Вежба Рајна (нем. Rheinübung) под командом немачког адмирала Гинтера Литјенса.. 1954 — На снагу ступила Европска конвенција о људским правима. 1974 — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију. 1988 — Почело повлачење совјетских војника из Авганистана. 1992 — Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата. 1996 — Романо Проди постао премијер 55. сазива Владе Италије од Другог светског рата. Под притиском међународне заједнице председник Републике Српске Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид. 1998 — Влада САД поднела велику тужбу против корпорације “Мајкрософт”, најјаче софтверске компаније на свету, због монопола. 1999 — Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе. 2000 — Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата. 2013. Такмичење песме евровизије 2013 финале у шведској у Малмеу.
19. мај 530 — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне
Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године. 1635 — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији. 1649 — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година. 1802 — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге. 1866 — Срушена Стамбол капија у Београду 1871. Србин, Петар Манојловић по-
слао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом. 1930 — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа. 1934 — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске. 1945 — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом свет-
ском рату. 1961 — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере. 1974 — Тесном већином Валери Жискар Д’Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској. 1989 — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената. 1991 — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ. 1997 — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа. 1998 — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта. 2000 — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО. 2001 — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.
20. мај 325 — У данашњем Изнику почео је са радом Никејски сабор, први васељенски сабор у историји хришћанства. 1347 — Римски народни трибун Кола ди Риенцо прогласио Римску републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био писиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера за оперу „Риенцо“. 1349 — На државном сабору у Скопљу донет је Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе. 1498 — Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на
југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде. 1867 — Британска краљица Викторија положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол. 1873 — Леви Штраус и његови партнери патентирали су фармерке. 1875 — Представници седамнаест држава су потписали конвенцију о метру којом је основана институција за координирање међународне метрологије и развој метарског система. 1882 — У Бечу потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије. 1902 — Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма. 1922 — Најмање 90 људи је погинуло када је британски брод „Египат“ потонуо након судара у густој магли с француским бродом „Сена“. Брод је носио и злато и сребро у вредности од милион фунти. 1925 — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Александра Аљехина. 1927 — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију. 1941 — Италија је у Другом светском рату анектирала Боку Которску са делом дубровачког котара и назвала је Покрајина Катаро. Немачки падобранци извршили су инвазију на Крит. 1956 — Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини. 1980 — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 % бирача гласало је против отцепљења. 1985 — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану. 1989 —Скупштина Србије донела одлуку о расписивању зајма за при-
85
16.5.2021.
МАГАЗИН
86
вредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији доживела колапс. 1995 — Заирска влада је успоставила карантин у региону погођеном смртоносним ебола вирусом. 1997 — Турска војска саопштила да је убила 1.300 Курда у једноненедељној офанзиви унутар северног Ирака. 1999 — Ваздушни напади НАТО-а су у Београду за последицу имали разрушену болницу, погинула три пацијента и неколико оштећених амбасадорских резиденција. 2000 — На донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено 850 милиона долара. За обнову те бивше југословенске републике након трогодишњег рата (1992—95), укупно је прикупљено 5,1 милијарда долара. Тајван инаугурисао председника Чен Схуи-биана, што је по први пут у кинеској историји да демократски изабран опозициони лидер полаже заклетву као лидер државе. 2002 — Источни Тимор званчно прогласио независност, након више од четири и по века стране доминације и 32 месеца власти администрације УН. 2003 — Бивши пилот Југословенске народне армије Емир Шишић осуђен у Риму на доживотну робију, због погибије петорице дипломата, од којих су четворица били италијански држављани. Шишић је у јануару 1992. на подручју Хрватске оборио хеликоптер Европске заједнице, који је непријављен летео у зони ратних дејстава. Апелациони суд преиначио је ту казну на 15 година затвора, што је касније потврдио и Касациони суд у Риму. 2018 — Светски дан пчела, успостављен од стране Организације уједињених нација 2017. године, а обележава се од 2018. године.
21. мај 1471 — У лондонском затвору Тауер убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик ин-
спирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV. 1502 — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена. 1894 — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869. 1904 — У Паризу основана Светска фудбалска федерација. 1908 — У Чикагу је премијрно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд. 1927 — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан. 1940 — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској. 1945 — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност. 1946 — Физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос. 1967 — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу. 1969 — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију. 1981 — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер. 1982 — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956. 1989 — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг. 1991 — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас.
Етиопски диктатор Менгисту Хајле Маријам оборен са власти после 14 година владавине и отишао у избеглиштво. 1992 — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака помоћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ. 1993 — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију. 1996 — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114. 1997 — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство. 1998 — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске
владавине. 2001 — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље. 2002 — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији. 2006 — Црна Гора је прогласила независност
22. мај 1455 — Битком код Сент Олбанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк. 1809 — Звршена Битка код Ашперна између француске и аустријске војске. Ова битка је једна од највећих
битака Наполеонових ратова, а завршена је победом Аустрије. 1833 — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном. 1914 — Велика Британија од Англоперсијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу. 1915 — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи. 1918 — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату. 1939 — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 1943 — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату. 1960 — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 1969 — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца. 1972 — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез. Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка. 1975 — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима. 1985 — У експлозији аутомобилабомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи. 1989 — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета. 1990 — Северни и Јужни Јемен су се ујединили у Републику Јемен. 1990 — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0. 1992 — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно члан-
ство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу. 1994 — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град. 1997 — Пола милиона Пољака похрлило да види свог земљака, Папу Јована II, током његове десетосатне посете тој земљи. Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске. 1998 — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95 % гласача. 1999 — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију. 2000 — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту. 2001 — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година. 2002 — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему. 2003 — Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије. Седамдесетогодишњи Јапанац Јуићиро Миура успео да се попне на Монт Еверест и тако постао најстарији човек који се икада попео на највишу планину у свету.
87
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs