MagazIN 44 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 44 * 12. мај 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

12.5.2013.

МАГАЗИН

Пред добијање датума за почетак преговора

СРБИЈА КАО НОР Европа је заједница пет стотина милиона људи који су успели да строгим правилима направе заједнички именитељ вредности које бране, циљева које постављају пред себе и механизама којима решавају међусобне проблеме

ако се приближава јун, у коме се очекује добијање датума за почетак преговора о пуноправном чланству у Европској унији у Србији је све израженија нервоза, како оних

који подржавају придруживање европској породици народа тако и оних који се томе енергично противе. Вишедеценијски поремећени односи централних власти са онима у јужној

покрајини створили су бројне проблеме Србима на Косову и Метохији, али и Србији на путу опоравка из кризе која траје деценијама. Преговори између Београда и Приштине потиснули

РМАЛНА ЗЕМЉА су у други план и решавање веома значајних проблема за опоравак земље што је на изборној скупштини Градског одбора у Краљеву потврдио и председник Нове Србије и министар у републичкој влади Велимир Илић. Европа је заједница пет стотина милиона људи који су успели да строгим правилима направе заједнички именитељ вредности које бране, циљева које постављају пред себе и механизама којима решавају међусобне про-

блеме, сматра први потпредседник Владе Србије Александар Вучић и истиче да Срби у то могу и морају да се уклопе. Србија хоће напред и штитиће интересе косовских Срба, али има свој хоризонт и добар пут који неће напуштати и то нико не може да спречи увредама и тешким речима, изјавио је он поводом митинга „Остајмо у Србији“, који је против бриселског споразума одржан у петак у Београду. Митинг на Тргу Републике, са којег

су упућене критике државном руководству, завршен је захтевом да се Уставни суд Србије изјасни о бриселском споразуму, за који учесници протеста сматрају да представља „предају Косова“ и за 28.јуни најављују ново окупљање. Уставном суду је остављено највише месец дана да се изјасни пре него буде покренута свенародна иницијатива за расписивање референдума, закључак је митинга коме је, како се процењује, присуствовало не-

МАГАЗИН

12.5.2013.

колико хиљада грађана. Оцењујући неопходност да се у мирној борби удруже све патриотске организације председник општине Зубин поток Славиша Ристић је поручио да са Србима са Косова може да се разговара само о одбрани Косова, а не о његовој предаји и издаји, а његов колега из Штрпца Звонко Михајловић потврдио је да потпредседник Владе недавно није хтео да прими представнике Срба који живе јужно од Ибра када су хтели да му изнесу став о бриселском споразуму. Потпредседник Републике Српске Емил Влајки сматра да је илузија да ће „окупатор штитити“ права Срба и упозорава да препуштање Косова може да води у распад Србије. На скупу су, протестујући против бриселског споразума и власти, говорили и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић, као и академик Коста Чавошки. Шеф Делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер верује да би, уколико на техничком нивоу не буде постигнут договор о спровођењу

споразума о нормализацији односа Србије и Косова, могло да дође до повратка на политички ниво разговора. Од председника влада не може се очекивати да реше све техничке детаље о раду судова и полиције, већ би требало да их реше експерти, рекао је Дежер, изразивши наду да ускоро може почети примена споразума о размени официра за везу Приштине и Београда. Споразум о нормализацији односа парафиран је 19. априла и важно је почети његову примену, иако у Бриселу није постигнут договор о томе како то урадити. Дежер је поновио да Европска унија не прејудицира став да ли је Косово независна држава или покрајина, а то решење треба да нађу две супростављене стране што би могло да утиче на изградњу поверења иако је за протекле три године, од почетка дијалога, дошло до решења значајних проблема. Поред тога што је у том периоду остварено убрзање европских интеграција Србије она и даље мора

да спроведе реформе у судству, правосуђу, економији, борби против корупције... Суштина реформи мора да се догоди и у опхођењу према грађанима, у промени политичког језика, промени односа према обавезама, али и да се ради више него до сада, брже и боље учи и не показује ароганцију према свему што је различито од нас, потврдио је бивши председник Србије Борис Тадић уз констатацију да није неко ко верује у безгрешност Европе, нити европски занесењак, али да јесте за европске интеграције током којих Србија треба да задржи критички приступ према Европи. Србији су потребне реформе здравственог, образовног, пензионог система, администрације, реформа у дневном понашању и разумевању дужности и обавеза и повезаности с међународном заједницом, али и реформа политичке филозофије, а те реформе сама не може да спроведе ни једна странка. Зато је, осим националног консензуса о стратешким прав-

цима развоја земље који је остварен последњих година, потребан и консензус о начину спровођења реформи. Да Србија може да постане нормална земља и, уз модернизацију, за пет година стварни лидер у региону, потврдио је Александар Вучић. Србија има шансу да постане део нормалног света и да, у складу са величином и бројношћу, буде велики и важан партнер и западним силама и Руској Федерацији и ту шансу не сме да пропусти. - Ми Срби очигледно нисмо разумели шта се догодило падом Берлинског зида, нисмо схватили шта се збива и даље смо живели у хладноратовским поделама, нисмо разумели ни где је снага, ни где је моћ, где је новац, ни било шта. На жалост, разумели смо 12, 15 или 20 година касније. За озбиљне народе некада ни то није касно, зато је важно да данас то разумемо - истакао је он. Да Влада Србије неће пристати на измену бриселског споразума и да ће у току имплементације инсистирати на свему ономе што је њиме предвиђено

потврдио је у Скупштини Србије посланик Српске напредне странке Момир Стојановић и оценио да су присутне тешкоће око израде плана имплементације споразума између Владе Србије и привремених косовских институција, као и да привремене косовске институције у Приштини покушавају да кроз израду плана имплементације постигну много боље решење од претходно потписаног споразума. Разговори у Београду показали су да Приштина жели да кроз израду плана имплементације побољша нека решења која су предвиђена у споразуму, а Република Србија ће се потрудити да косовским Србима објасни шта је њиме предвиђено и покуша да их приволи да га прихвате. Повод за овакав став је настојање привремених косовских институција да се постигнути споразум примењује парцијално. Посланик Социјалистичке партије Србије Дејан Раденковић сматра да Приштини не одговара споразум па покушава да доведе до тога да се одужи

време за имплементацију и за то окриви супротна страна. Зато на путу прављења плана, имплементације и његовог спровођења треба очекивати препреке, неразумевања и несхватања. Посланик Демократске странке Горан Богдановић сматра да је бриселски споразум двосмислен и да неке ставке нису јасно прецизиране, па тако да долази до проблема када се разговара о његовој имплементацији. Разлог томе је што га свака од страна учесница у његовом доношењу тумачи на свој начин, а страх и отпор косовских Срба условљени су непознавањем свих детаља споразума и начина његове имплементације. Зато, ма колико болна, треба да им се саопшти истина која може да их натера да учествују у процесу имплементације споразума. Да је бриселски споразум више политичког него правног карактера, и да његова примена има проблем пре свега са Уставом и са свим позитивним законима државе Србије, сматра посланик Демократске странке

12.5.2013.

МАГАЗИН

Србије Марко Јакшић уверен да ће се примена споразума десити у три круга, тако да ће опет „наводно Београд да се бори и опет ће бити онако како Приштина каже“. Србија ће добити датум за почетак преговора о чланству у Европској унији, али само ако се потпише имплементациони договор, потврдио је Александар Вучић. - Сматрамо да морамо да преживимо да бисмо могли да живимо за пет или десет година, да је било доста жртвовања народа, жртвовања туђе деце и других људи зарад личних политичких интереса. Одбијање биселског споразума за Србију би значило

повратак назад и у то нема никакве сумње. Било би питање дана кад ће поново да се уведе визни режим, одједном би био већи број оних лажних азиланата, поставило би се питање прекограничних кредита – рекао је он. Трочлана делегација Косова, коју предводи генерални директор Министарства иностраних послова Сами Укели, боравила је у Београду како би са српском страном разговарала о модалитетима споразума о размени официра за везу. Члан делегације је за приштински лист Коха диторе изјавио да ће једно од питања бити и банковни рачуни дипломатског особља, као и простор у

којима ће бити канцеларије официра за везу. Приштинска штампа је пренела став специјалног представника Европске уније на Косову Самуела Жбогара који је апеловао на власти у Приштини да успоставе комуникацију са Србима на северу и не остављају сав посао примене бриселског споразума Србији, јер није само она та која треба да их убеђује, већ и Приштина треба да их охрабри и убеди да је споразум у њиховом интересу. Српска делегација на разговоре дошла спремна и са свеобухватним планом који осигурава да заједница српских општина има онаква права каква су предвиђена споразумом, да

би осигурала да примена споразума буде у духу онога што је договорено. Од албанске стране се очекује да преговорима приступи конструктивно и да покаже разум. Српска делегација је у преговорима са представницима Европске комисије предложила отпочињање дијалога на највишем политичком нивоу о суштинским животним питањима која нису решена привременим споразумом а односе се на питања имовине, положаја Српске православне цркве на Косову и Метохији и стварању услова за учешће представника српске заједнице у централним институцијама власти. Да ће премијери Србије Ивица

Дачић и Косова Хашим Тачи да се састану у Бриселу 21. маја, када се очекује да ће потписати Први споразум о основним принципима за нормализацију односа, пре кога се очекује да буде договорен и план његове примене, потврдио је заменик премијера Косова Хајредин Кучи, не откривајући разлоге за одлагање потписивања документа који је добио подршку институција Србије и Косова. Неименовани званичник, који је укључен у дијалог, рекао је да време потписивања споразума, који је парафиран 19. априла, још није договорено, али да разлоге одлагања не треба тражити на косовској страни, а да одговорност за одлагање

треба да сносе Брисел и Београд, Да је Србија спремна да у наредном периоду имплементира споразум потврдио је и премијер Србије Ивица Дачић, али да кроз спровођење споразума не жели да намеће теме које нису биле предмет разговора и договора у Бриселу. Уједно од међународне заједнице очекује да испуни обећања и Србији у јуну одреди датум за отпочињање преговора о чланству у Европској унији. Интерес Србије је да да се сачува мир и стабилност у покрајини, створе и сачувају права и конституише заједница српских општина. Т. Радовановић

12.5.2013.

МАГАЗИН

- Полагањем венаца испред Споменика отпора и победе представници града, војске, полиције, учесника ратова и инвалида обележили 68. годишњицу победе над фашизмом у Другом светском рату

Обележен Дан победе над фашизмом

Фото: М. Радовановић

ПОДСЕЋАЊЕ НА МРАЧНИ, АЛИ И ПОНОСНИ, ПЕРИОД ИСТОРИЈЕ

12.5.2013.

МАГАЗИН

рајем 1944. године, после пет година ратовања на фронтовима широм Европе и Африке, Немачка је остала усамљена и без савезника, а њена територија већ начета и са запада и са истока. У то време Хитлер је и даље веровао у успешан завршетак рата уздајући се у нова оружја попут ракета Фау-2 и млазних ловаца Ме-262. Како би стекао довољно времена да их усаврши започео је велику офанзиву на западу против америчких положаја у Арденима, а велика противофанзива је у потпуности изненадила Американце и нанела им тешке губитке. Након што су њихови положаји консолидовани уз помоћ британских савезника потисли су Немце на полазне положаје. Губитке у Арденима више ништа није могло надокнадити, па су то искористили Совјети и после пробијања немачких линија у Пољској стигли надомак Берлина. У марту су и

западни савезници коначно прешли Рајну и почели продор у само срце Немачке, а покренуте су офанзиву у Италији и Југославији. Након више од пет година ратовања Немачка је доживела потпуни слом, па су многе јединице, поготово на западу, почеле да се предају без борбе. На истоку су се мање трудили да зауставе Совјете, а више да створе прилику за предају западним савезницима. Када су се 25. априла 1945. године совјетске и америчке трупе спојиле код Торгауа, пресекавши Немачку на пола, отпочела је битка за Берлин у коме је Хитлер извршио самоубиство, а главни град Немачке се предао 2. маја. Нова немачка влада под адмиралом Деницом отпочела је преговоре о капитулацији који су завршени 7. маја да би већ следећег дана био објављен прекид непријатељстава. Већ 9. маја совјетски маршал

Жуков ратификовао је испред Савезника споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. У неким деловима Европе, поготово источним, борбе су се водиле још неколико недеља, али се рачуна да је рат коначно завршен потписивњем капитулације Немачке. Дан победе против фашизма слави се 9. маја иако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније безусловном капитулацијом Јапана после употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију. Од завршетка рата Дан победе се свечано обележава у великом броју земаља света, Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану, а од 2000. године и у Израелу. Као и сваке

године највећа парада одржава се у Москви са великим мимоходом свих родова војске и прелета авијације. На паради се сваки пут показују последња постигнућа руске технологије, али и опрема из Другог светског рата. Поводом Дана победе против фашизма венце на Споменик отпора и победе у парку поред железничке станице положили су представници града, војске, полиције и удружења грађана која негују традицију ослободилачких ратова. Дан победе обележила су и Удружења учесника ратова 1991-1999. године и Општинско удружење ратних војних и мирнодопских инвалида. - Краљево има посебан разлог да обележи овај датум, јер је у току Другог светског рата много пропатило. Стрељано је на хиљаде људи, а многе породице су остале без својих најмилијих. Краљево памти злочин који је

учинила немачка фашистичка окупатрска војска, а многобројни споменици и споменична обележја на територији града подсећају на овај мрачни, али за Краљевчане и поносан, период историје, у коме су многи родољуби стали у прве редове за доношење слободе. У слободу су узидани животи многих Краљевчана и зато са поносом обележавамо и овај 9. мај Међународни празник победе над фашизмом – рекао је после полагања венаца др Милан Матијевић. Након што је у име Градске управе положио венац председник Скупштине града Томислав Илић је подсетио да се навршило 68 година од дана када је коначно капитулирала пошаст која је харала Европом. - Ми се сећамо тог дана са жељом да се та пошаст више никада не понови – рекао је Илић изразивши уверење да ће Србија, с обзиром да се

налази на прагу добијања датума за почетак преговора о пуноправном чланству у Европској унији, ускоро овај дан прослављати и као Дан Европе. Антифашистичке вредности у складу са политичким програмом баштини и Покрет социјалиста. Зато се његови чланови на Дан победе са дужним пијететом и поштовањем сећају предака који су се жртвовали да би бројне генерације после рата живеле у слободи. - Ми из Покрета социјалиста смо против релативизовања жртава и доприноса победи антифашистичке коалиције у Другом светском рату и сматрамо да наша државна политика мора да се окрене традиционално пријатељским народима и државама како би сачували опстанак на овим просторима – истакао је тим поводом председник градског одбора Покрета социјалиста др Милош Чоловић. Т.Р.

12.5.2013.

МАГАЗИН

ПРАЗНИК ПРАВОС - Дан победе над фашизмом поред Божића и ускрса највећи руски празник који се обележава у свим селима и градовима широм земље

Међу неколико стотина страних држављана досељених у Краљево и околину последњих година је и 25 породица са седамдесетак чланова које су у Србију дошле из свих крајева Русије. Већина њих учлањена је у Друштво српско-руског пријатељства које броји око две стотине чланова, а на чијем челу се налази краљевачки бизнисмен Павле Тодоровић. На Дан победе над фашизмом њих тридесетак окупило се у ресторану

„Сунце“ да прослави један он најзначајнијих руских празника. Са члановима друштва био је и генерал Олег Грјазнов заменик атамана козачке станице у Србији која постоји тек неколико месеци. Окупља више од стотину људи, а генерал Грјазнов верује да ће њихов број ускоро премашити хиљаду. Дан победе над фашизмом Руси доживљавају као један од највећих празника, одмах после Божића и Ускрса, а обележавају га у свим градо-

вима и селима широм земље. Колико је Дан победе значајан празник руског, српског и осталог православног народа потврђује и генерал Грјазнов, аутор тридесетак књига и добар познавалац Другог светског рата и улоге Срба у њему. Иако у литератури о томе нема много података потврђује да су на простору бивше Југославије једини прави борци против фашистичке војске били Срби.

СЛАВНОГ НАРОДА 13

МАГАЗИН 12.5.2013.

МАГАЗИН

12.5.2013.

ДЕ

Владимир Павићевић

Пропуштена шанса за напредак

- Све је у Србији претворено у једну врсту живота привида, сенки које гледамо, а да не знамо о чему се ради и шта се дешава . - Фасадна демократија производи фасадну политику у оквиру које су се најбоље сналазили фасадни политичари одржавајући ове фасадне институције. - Борбом против криминала и корупције не баве се институције које би то требало да раде, него се то ради на волунтаристичкој основи, па онај ко закључи да може да има највећу моћ, или је има, каже да ће тиме да се бави без обзира где је смештена надлежност за ту врсту активности. - Гола политичка моћ обезбеђује лидерима парламентарних политичких странака да је преточе у економску моћ, да организују за себе добар бизнис, и онда у дужем временском периоду одржавају стање привида институција

век када се формира нека нова политичка странка поставља се оправдано питање који су основни разлози за доношење одлуке о оснивању. Одговор на такво питање још пре неколико месеци у Краљеву покушао је да да Владимир Павићевић, доцент на Факултету политичких

наука у то време само члан Иницијативног одбора за формирање Нове странке, а данас њен потпредседник. Након бројних окупљања око различитих идеја током претходне две деценије указала се потреба за скупљањем енергије свих који су неза-

довољни постојећим стањем у земљи са циљем да се придобије довољан ниво поверење грађана који би омогућио да се кроз парламент и власт Србија мења на боље. Полазна тачка за ново окупљање је чињеница да се Србији још почетком октобра 2000. године указала велика

Фото: М. Радовановић

ФАСАДНА ЕМОКРАТИЈА

12.5.2013.

МАГАЗИН

шанса коју су покушали да искористе прво Зоран Ђинђић, а потом Зоран Живковић. Владимир Павићевић сматра да је шанса која је пружала могућност напретка, неповратно нестала са последњим даном владе коју је предводио управо Зоран Живковић. Од тог тренутка 2004. године нестала је могућност да се реализује нова мисија, па се Србија вратила на неку врсту живота привида, или фасадности. - У периоду кад је Зоран Ђинђић био председник Владе он је аутоматски пласирао две важне идеје које су нама у Србији недостајале у дугом временском периоду до 5. октобра. Једна идеја названа је брза европеизација Србије, онолико брза колико то може, и модернизација, а тај оквир дат је кроз паролу „Србију у Европску унију 2010. године. Да бисмо могли да постанемо чланица Европске уније 2010. године уз ову следила је и друга порука, неоп-

ходност да за све грађане и грађанке који живе овде обезбедимо једну врсту предвидљивости услова живота, неке извесности у економском смислу, али пре свега у смислу права. Његову Владу пратио је имиџ владе која покушава да у Србију коначно уведе владавину права. Идеал владавине права, када се повеже са чланством Србије у Европској унији, је оно што чини процес европске интеграције Србије, а ми сада можемо да погледамо где смо у том процесу данас – каже Павићевић. Три године након тога десио се прекид, али је нова влада након Ђинђићеве смрти наставила да реализује идеале његове нове политике. Континуитет политике коју је водио представљала је изузетно храбра и снажна борба против организованог криминала и корупције. Код људи окупљених око Нове странке преовладава уверење да би свако ко разумно прати дешавања у овој области тешко по

квалитету могао да пореди резултате „Сабље“ из 2003. године и онога што се на пољу борбе против корупције и организованог криминала ради у данашње време. Сабља је, кажу, била први, најхрабрији и најјачи такав подухват, а да би неко могао да води такву акцију, и ушао у борбу, потребно је било изузетно познавање ствари, али уз усмереност ка једној идеји и храброст. - За Зорана Живковића сам у другој половини 2003. године везивао један други аспект важан за модернизацију и европеизацију Србије и могућност да постане чланица Европске уније, а то су јаки резултати у економској сфери. Када се кумулативно узму резултати у економској области Ђинђићеве и Живковићеве владе може да се види, на основу различитих перформанси, да смо ми тада остваривали најбоље могуће резултате и да све након тога представља једну врсту прво благог, а онда од 2008. године страшан пад.

Ако су Ђинђић и Живковић имали идеју Србије у Европској унији 2010. године, Живковић је хтео да то још више убрза. Ако је то требало да почива на принципу владавине права, елиминисања или страшног смањивања корупције и криминалаца који су након тога загосподарили Србијом, а плус да имамо неке резултате у економској сфери, мени је то била пожељна Србија за живот. То је била једна Србија која је стварала реалну слику живота и истовремено пружала шансу људима свих старосних доби да остваре неке амбиције ма колико год година да имају – каже Павићевић уз констатацију да је Србија после Живковићеве владе до данас постала Србија ничега. Све је претворено у једну врсту живота привида, сенки које гледамо, а да не знамо о чему се ради и шта се дешава. Најбољи термин којим је могло да се илуструје како изгледа живот

привида, и живот у лажи, је термин фасадности. У таквој ситуацији ништа није довољно чврсто, није ни демократија која се претворила у фасадну. И док су иснтитуције лабаве политичари су се претворили у бизнисмене, па је створен још један привид, да имамо политичаре. Фасадна демократија производи фасадну политику у оквиру које су се најбоље сналазили фасадни политичари одржавајући ове фасадне институције. Фасадна политика се везује за триумвират који постоји у Србији. Такву констатацију Павићевић објашњава чињеницом да је председник Републике уочи прошлогодишњих избора обећао да ће постати председник свих грађана Србије. Фасадна порука је била да је сматрао да се председником свих грађана постаје оног момента кад се ослободи функције председника у странци. Бити председник свих грађана значи да га

грађани прихватају на читавој територији земље као председника, а прошлогодишњи избори су показали да актуелног председника не прихвата један добар део Србије. Ову тезу Павићевић поткрепљује чињеницом да је у другом кругу председничких избора на биралиште изашло мање од половине грађана Србије који имају право гласа. Чињеница да је актуелни председник победио гласовима који чиме мање од 20 посто укупног бирачког тела сведочи да огроман број људи није имао став о њему или су били против њега. Наступ на изборима, и све што је било после, каже Павићевић, потврђује прави пример фасадне политике. - Шта би био пример фасадне институције у Србији? Могли би да кажемо свака, јер се борбом против криминала и корупције не баве институције које би то требало да раде, него се то ради на волунтаристичкој основи,

МАГАЗИН 12.5.2013.

па онај ко закључи да може да има највећу моћ, или је има, каже ја ћу тиме да се бавим без обзира где је смештена надлежност за ту врсту активности. Очекујемо да Скупштину Србије води неки човек од ауторитета који нам је свима познат, а да му тај ауторитет не позајмљује функција на којој је. Онда ови који су постали моћни на ту најзначајнију функцију поставе младића кога ни и не знају, и који великим бројем својих потеза нарушава кредибилитет и ауторите саме институције. Ако није било могућности да на ту функцију поставе неког ко је био ауторитет, то нам говори да се поигравају са институцијама ове државе. Њих тај институционални формални аранжман не интересује, само их инетересује гола политичка моћ која обезбеђује лидерима парламентарних политичких странака да ту врсту моћи преточе у економску моћ, да организују за себе добар бизнис, и да онда у дужем временском периоду одржавају стање привида наших институција – каже Павићевић уверен да смо од октобра 2000. године имали Србију која је живела животом истине и која се темељила на европским вредностима. Врло брзо је такву Србију заменила Србија апсолутне фасаде која за грађане који не знају шта ће са собом представља државу безнађа. У постојећим политичким странкама доминира одушевљење фасадом, јер њихови лидери од тога имају користи. Да би се живот привида променио у нешто што пружа веће шансе за напредак потребно је веће ангажовање свих, у првом реду оних који се и нису бавили политиком, а у којима лежи нагомилана огромна енергија. Они који ступају на политичку сцену са новом визијом спремни су да на сопственом примеру покажу шта је то ново на чему се темељи Нова странка. Зато су још пре формирања на Иницијативном одбору договорени принципи на којима треба градити европску Србију. - Први принцип који желимо и за Србију, а који уносимо кроз деловање ове странке, јесте онај који данас највише недостаје политичким странкама. То је учешће чланица и чланова странке у дефинисању предлога за решење проблема са којима се суочавају грађани Краљева, Крушевца, Крагујевца, али и читаве Србије. У оквиру наше странке покушаћемо да се усмеримо ка пољу деловања које је у савременим политичким странкама у Европи давно постало стандард, а које у нашим политичким странкама не постоји. То је усмерење ка сталном размишљању и припремању предлога како да се реши неки конкретни проблем. За решење проблема није довољно да се окупимо у једној сали, потербно је да окупимо људе који су стручни за одређену област, па да они смишљају. Ми смо осмислили орган странке који се зове Савет странке.

Он ће да окупи стручњаке из свих градова у Србији који ће да припремају предлоге за решење проблема и шаљу их свим одборима. Људи који се окупљају на редовним састанцима читају то што пише, па шаљу назад амандмане на велику страначку конференцију која се организује два пута годишње и траје по три дана. Свако ко припреми предлог, или аманадман, добије право да га аргументује, а конференција се изјашњава о томе. Други принцип који преко Статута лансирамо је принцип демократичности. У Статут смо унели да Савет странке има ексклузивно право да припрема предлоге решења, да сви чланови могу да утичу на промену тих предлога, а да се председник странке, потпредседници, и све остале личности у политичком и јавном деловању, руководе објашњењима која су дата у тим предлозима. Не чекамо овога на врху да нам каже шта да мислимо, него ми њему објаснимо како треба да се мисли, а онда он са тим аргументима одлази у јавност – објашњава Павићевић уз напомену да ни људи из врха странке неће бити лишени могућности да искажу мишљење једнако важно као и мишљење сваког другог члана странке. Статут предвиђа и могућност формирања фракција као разултата одређених несагласности око извесних метода политичке борбе у покушају да се оствари политички циљ. Преко фракција се учвршћује слобода и обезбеђује разноврсност мишљења, али и могућност у одлучивању унутар страначких органа. Ови принципи само су одговор на стање у коме се Србија налази, а требало би да обезбеде оговорност за политичко деловање које широко утиче на судбине великог броја људи. Друга ствар која је можда највише и занемарена, каже Павићевић, је питање како да се покрене економија државе и смањи велики проценат незапослених људи, али и створе услови да се посао нађе на релативно лак начин. Полазећи од констатације да тренутни опис стања у земљи не одговара усвојеним принципима њих треба полако уводити у политички живот како на почетку 21. века не би остали на зачељу и таворили у безнадежном стању. - Овако размишљајући о Србији закључио сам да је постојало много пропуштених шанси, али и много активности које су покретали неки људи који су Србију гурали напред. Идеја Нове странке тежи управо томе, добијању или стварању основа за нову шансу, да се Србија помери напред како би била поштована у непосредном окружењу, па и шире – образлаже Павићевић неке од могућих одговора на питање зашто је било потребно формирање Нове странке. Т. Радовановић

Краљевачке демократе прославиле Ђурђевдан

ВЕСНИК ПРОМ

МАГАЗИН

12.5.2013.

- У Краљеву фебруара 1990. године ф одбор, одмах после београдског освежена и спремн

ада су почетком деведесетих година прошлог века поново отворена врата вишестраначју у Србији међу првима је рад обновила Демократска странка. Након формирања Иницијативног одбора у кући Драгутина Костовића у Ратини убрзо је 19. фебруара 1990. године формиран и Општински одбор у Краљеву. Био је то трећи одбор обновљене странке у

Србији, одмах после београдског и нишког. Оснивачима обновљене странке поред Драгутина Костовића, у чијој се кући и данас чува елипсасти печат странке из предратног периода, сматрају се др Кокан Васиљевић и Михаило Жутић Ленто. Колико је краљевачки одбор Демократске странке у то време био уважаван сведочи и податак да је управо из

дома Костовића кренула кампања за Никољданске изборе 1993. године коју је предводио др Зоран Ђинђић. Демократска странка у Краљеву данас окупља око 3.000 чланова, а председник Градског одбора Иван Јовановић истиче да се из ње често одлазило, али и враћало. Тако је странка увек доказивала да представља живи организам, а у данашње време и да је

МЕНА НА БОЉЕ

формиран трећи по реду општински и нишког. – Демократска странка на за нове изазове

освежена спремна за нове изазове. Све ово чуло се на свечаности поводом обележавање страначке славе Ђурђевдана када је уз честитке свим члановима, и осталим грађанима, поводом празника упућена искрена жеља да долазећи дани донесу благостање и напредак. - У Краљеву је Демократска странка још пре Другог светског рата обележавала своју славу, а елипсасти печат који

се користио пре Другог светског рата сачувала је кућа Костовића и то говори о традицији и блискости странке са грађанима Краљева. Желимо да радимо оно што смо и до сада радили на развоју помажући побољшању живота у Краљеву, да овај дан донесе све најбоље нашим суграђанима, да се живи још боље, да сви буду срећнији него до сада, и да овај пролећни дан

буде весник промена на боље и у нашем граду – истакао је Јовановић. Страначку славу традиционално обележавају сви градски и општински одбори Демократске странке, а централна прослава ове године одржана је у Косјерићу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.5.2013.

ЛЕГЕНДА О МАГ

Завршени двадесети „Дани јоргована“

Фото: М. Радовановић

ИЧНОЈ ЉУБАВИ

имболичним пуштањем голубова отворена је овогодишња, двадесета по реду, манифестација Дани јоргована коју уз покровитељством града Краљева организује Друштво српско-француског пријатељства „Света Јелене Анжујска“. Преносећи честитке и благослов администратора Епархије жичке Јована протојереј ставрофор Љубинко Костић је на почетку подсетио да је у претходне две деценије ова манифестација показала да није замрло сећање на славну историју и прошлост и да организатори сваке године чине велики труд и напор да се освежи сећање на прошлост, историју, културу и духовност. - Ви сте потврдили и осведочили љубав према нашим светињама, Долини векова, светородној лози династије Немањића који су оставили

велико духовно културно благо у наслеђе на чување, богаћење и крепљење кроз тешке, али славне тренутке наше историје и прошлости. Народ који има славну прошлост треба да је памти и оживљава непрестано, свакодневно у својим сећањима, да са њоме живи и траје и обезбеди сигурну будућност онима који долазе после нас – рекао је Костић и подсетио на дужност да се духовно и културно благо умножи и преда млађим генерацијама. Двадесети „Дани јоргована“ отпочели су „Небесном литургијом“ владике Николаја Велимировића коју је у манастиру Жичи говорио глумац Момир Брадић, а у програму су учествовале ренесансна група „Златно руно“ и етно групе из Жиче, Рибнице и Чачка. У сценско-музичком програму под

називома „Оставише спомен роду српском“ на Тргу српских ратника у улози Великог жупана Стефана Немање појавио се Момир Брадић док су речи Јелене Анжујске и цара Душана Силног говорили Весна Павловић и Гојко Балетић. Глумци Краљевачког позоришта Предраг Павловић, Миле Недељковић, Миле Цвијовић, Владан Славковић и Зоран Церовина појавили су се у улогама краља Уроша Првог, архиепископа Данила II, Стефана Дечанског, краља Милутина и Стефана Првовенчаног. Сценариста програма је председник Друштва „Јелена Анжујска“ Милан Глишовић, док се за сценографију побринуо Жељко Кошанин. Према идеји Марије Пантовић костиме је израдила краљевачка конфекција „Елипса“. Т. Радовановић

Градоначелник Краљева Драган Јовановић

РОМАНТИЧНА ЛЕГЕНДА

МАГАЗИН

12.5.2013.

оштовани пријатељи, драги гости Краљева и суграђани, када је српски краљ Урош Први, из љубави према француској принцези Јелени Анжујској, средином 13. века засадио Ибарску долину мирисним јоргованима, сигурно није могао ни да претпостави да ће његов краљевски дар, кроз ову јединствену културну манифестацију трајати вековима касније. Кад процветају јорговани, тишина Долине краљева, како је зову сви који је воле и из душе јој тепају, уступи место романтичној легенди која постоји да читав свет подсети колика је била љубав Уроша Немањића кад је одлучио да падине дивље и голе клисуре „обоји“ јоргованима који ће његову драгу заувек подсећати на родну Провансу. Испод средњовековног Маглича вијуга несташни Ибар. Ту, до реке, или до друма којим се вековима пролазило, одлазило или враћало, увек су се спуштале безбројне стазе са висова, небу под облацима. Ко зна колико је оних што су од давнина, баш поред једног од најстаријих путева који су

пресекли стари Римљани, сазнавали да ће „лепота спасити свет“ и да „онога чега ту нема, не може да буде, нити ће икада бити“... Знала је, ваља веровати, и Јелена Анжујска, потоња српска краљица Јелена, док је први пут испод Маглича гледала јорговане посађене у њену част, да је богатство оно што носимо у себи и што, док старимо, остаје младо и моћно. Прошло је више од седам и по векова откад су Немањићи, у долини у којој се стварала српска цивилизација, са свим почастима дочекивали Јелену, блиску рођаку краља Луја XIV, а већ скоро две деценије легенда о магичној љубави живи захваљујући српскофранцуској културно-еколошкотуристичкој манифестацији „Дани јоргована“. Пред први долазак Јелене Анжујске у Србију, поданици краља Уроша I, сина Стефана Првовенчаног данима су на стрмим падинама Ибарске клисуре садили јорговане: љубичасте, који означавају прву љубав и беле, који су одувек симбол младалачке невиности. Било је то доба процвата Србије,

краљ Урош I је проширио границе своје државе на југ, започета је експлоатација рудника, развили су се занатство и трговина. Краљица Јелена је непрестано бринула о томе да угоди Богу, поклањала храну и одећу сиротињи и удовицама, а у свом дому „окупљала кћерке сиромашних родитеља, учила их побожности, писмености и ручном раду и, уз поклоне, удавала. Дефинитивно, Јелена је била прва српска краљица која се није задовољавала само тиме да седи код куће и рађа краљу синове, па је својим учешћем у политици и културним збивањима и начином на који је задужила православни свет, заслужила углед који и данас ужива у српском народу. И данас можемо много да научимо из примера жене која своја врата никада није затворила за добра дела, а срце за љубав... Ко тој добробити служи, не прима ничију плату. Али, ми данашњи плаћамо јој онако како најлепше умемо – поштовањем. Нека нам трају „Дани јоргована“!

МАГАЗИН 12.5.2013.

12.5.2013.

МАГАЗИН

Радни састанак директора 15 здравствених установа Рашког округа

БОЉЕ ФУНКЦИОНИСАЊЕ СИСТ - Министарство здравља обезбедило сто милиона динара за санацију Интернистичке болнице Здравственог центра „Студеница“. - У Краљеву током претходне године извршено милион и 200 хиљада прегледа и 7600 операција, а санитетска возила прешла преко милион и 300 хиљада километара. – Кадровским планом предвиђено усклађивање броја медицинских и немедицинских радника. - Током првих месец и по дана скрининга и мамографија у Краљеву откривено је десет карцинома дојке од којих су неки прилично запуштени

адни састанак министарке здравља проф. др Славице Ђукић Дејановић са директорима петнаест здравствених установа са територије Рашког управног округа био је прилика за упознавање са њиховим проблемима, а и за предочавање новог кадровског плана министарства које настоји да побољша однос медицинског и немедицинског особља и структуру здравствених радника. Повод за састанак је сазнање да се о проблемима здравства Краљева, Врњачке Бање, Тутина Новог Пазара и

Рашке неупоредиво боље може разговарати на терену, а теренски рад представља предуслов бољег функционисања здравственог система, јер специфичности сваке здравствене установе изискују посебан приступ кадровској структури, простору, опреми и садржајима рада везаним за превенцију и сарадњу здравствених установа. Радни састанак је био и прилика да директори здравствених установа кажу шта мисле о кадровском плану, побољшању примарне здравствене заштите, палијативној нези и побољ-

шању сарадње болница и домова здравља како би грађани добили што бољу здравствену услугу. Последице катастрофалног земљотреса који је погодио Краљево новембра 2010. године и даље се највише осећају у Здравственом центру „Студеница“ јер Интернистички блок још није саниран. Иако Министарство здравља располаже скромним средствима за санацију ове зграде издвојено је сто милиона динара, а повод за стављање на листу приоритета је чињеница да услуге болнице користе становници

Фото: М. Радовановић

ТЕМА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ 31

12.5.2013.

МАГАЗИН

Славица Ђукић Дејановић

читаво интерн Здр око 17 дерна дијагн ким сл витира током и 200 х саните лион и је, нагл новић, грамим Србије Балкан твера слично Кра 2006. г ствена здрављ 2009, а глашав нове у Здр нутно одвија мора д цином и по да вено је неки п Инт литетн је учи стора о сопств бројни је сана болни нара од услови бити и струкц рока з знаће словим Иак недово добија постој средст ред ма

ог Рашког округа, али и велики број но расељених лица. равствени центар „Студеница“ је, са 700 запослених, конципиран као моздравствена установа са развијеном остичком и бројним специјалиситичлужбама коме са пуно поверења граа 300 хиљада становника. У њему је претходне године извршено милион хиљада прегледа и 7600 операција, а етеска возила прешла су преко мии 300 хиљада километара. Установа ласио је директор др Звонко Весели, учествовала у бројним пилот прома као што су Развој здравства е, Реформа примарног здравства на ну, Изабрани лекар, Унапређење софза примарну здравствену заштиту и о. аљевачка Општа болница је још од године акредитована као прва здрава установа, док је то од 2008. и Дом ља. Два пута су Дом здравља, 2005. и а Општа болница 2006. године провани за најбоље здравствене устаРепублици Србији. равствени центар „Студеница“ је треједина установа у Србији у којој се ају сва три програма скрининга тудојке, колоректалног и тумора карма материце. Само током првих месец ана скрининга и мамографија открие десет карцинома дојке од којих су рилично запуштени. тензиве активности у пружању кваних услуга успорио је земљотрес који нио неупотребљивим већину проове здравствене установе. Па иако је еним средствима санирана штета на им објектима превелики залогај била ација 5.500 квадрата Интернистичке це. Обезбеђењем 100 милиона дид Министарства здравља створени су и за расписивање тендера на коме ће изабран извођач радова на реконцији зграде, а само два дана по истеку за подношење понуда већ 23. маја се ко ће бити ангажован на овим пома који се очекују почетком јуна. ко се у Србији за здравство издваја ољна количина средстава грађани ају квалитетне услуге, јер у установи и дисциплина у трошењу буџетских тава. Зато се краљевачки сврстава у алог броја центара који су, пошто је

држава преузела јавни дуг за набавку лекова и санитетског материјала, потрошили много мање средстава од других. У време експанзије развоја медицинске опреме тешко је скромним средствима пратити корак са технолошким развојем. Новца никада није довољно па је тешко прихваћена чињеница да нису могли бити набављени један ултразвучни и два анестезиолошка апарата. Др Веселиновић са посебним нагласком истиче да је регионалном центру као што је Краљево неопходна и магнетна резонанца, а уз помоћ локалне самоуправе, која је спремна да помогне у финансирњу грађевинских радова, реално је очекивати да и овај уређај ускоро стигне у Краљево. Велики проблем здравства у Краљеву је финансирање специјализације лекара, а ове године је сагласност добијена за њих 11. Поред плате коју обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање сваки од њих годишње кошта између 800 хиљада и милион динара. Како у буџетима здравствених установа нема средстава за ову врсту расхода очекује се помоћ од Министарства здравља. Да начин финансирања здравства треба да се мења доказује многи апсурди који онемогућавају економичније пословање. Здравствени центар „Студеница“ троши око милион евра годишње за енергенте, а стручњаци кажу да би са минималним улагањем овај трошак могао да се смањи за читавих 150 хиљада. Иако постоје и фирме које су спремне да ураде пројекат и инвестирају у енергетску ефикасност сам центар нема правних могућности да започне било какве разговоре на ту тему. - Целокупна територија Србије мора да има квалитетну здравствену заштиту, а у оквиру тога можемо да дамо шансу неком ко има више мотива и могућности да се на било који начин мало одвоји. Ја сам за умерену, контролисану, али мало већу слободу од ове коју имамо, а прилика за то је пружена јер имамо бољу него икада сарадњу Републичког фонда за здравствено осигурање и Министарства здравља и то је прилика да се проблеми реше. До сада смо се најчешће осећали као пинг-понг лоптица, јер су нас из фонда упућивали на министарство и обрнуто – каже др Веселиновић. Највећа предност Краљева је изванредан кадар, али није добар однос медицин-

ских и немедицинских радника. Зато је неопходно да се мења структура и места немедицинских постепено попуњавају медицински радници. Проблем треба да реши нови кадровски план Министарства здравља који је очекиван још у новембру прошле године, а представљен тек ових дана. - Видећемо шта значи, а сигурно не значи горе него што јесте. Иако није добар да би све проблеме решили коначно ћемо имати стабилну ситуацију са кадровима и сталну замену немедицинских радника медицинским, јер смо затечени са далеко већим процентом немедицинских радника од оног који предвиђају стандарди – каже др Веселиновић и тврди да пацијенти ни у једном тренутку нису осетили оно што оптерећује запослене у Здравственом центру. Кадровски план праве стручни тимови Министарства здравља на основу потреба одређене средине, броја постеља, искоришћености капацитета и кадрова којима располаже једна здравствена установа. И док постојећи кадровски план није дозвољавао могућност попуне радних места која су због природног одлива била упражњена од новог се очекује да отклони тај недостатак како терет не би пао на леђа оних здравствених радника који остају да раде у установи. Одговорност за организацију посла у Здравственом центру „Студеница“ сноси пре свих менаџмент установе. Др Веселиновић указује на уска грла у систему пружања услуга, која су често последица малог броја ултразвучних апарата, па се на неке прегледе чека много дуже него на друге. Иако каже да томе доприноси и недовољан број специјалиста за поједине области категоричан је у тврдњи да су ургентни и животно угрожени пацијенти збринути максимално квалитетно. Смањењу броја немедицинских радника требало би да допринесе увођење нових информационих технологија и система умрежавања који би коначно водили ка електронским картонима пацијената. На крају посете Здравственом центру „Студеница“ министарка здравља Славица Ђукић Дејановић је поручила Краљевчанима да чувају своје здравље, да се одазивају на скрининге како би у што ранијој фази биле откривене евентуалне тешке болести. Т. Радовановић

Међународни дан Црвеног крста

МАГАЗИН

12.5.2013.

СТО ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ХУМАНИТАРНЕ АКЦИЈЕ

Фото: М. Радовановић

- Поред здравствено превентивних активности Црвеног крста укључују мотивацију добровољног давалаштва крви, прву помоћ и реалистички приказ повреда, рад са подмлатком и омладином, ширење знања о Црвеном крсту, међународну и сарадњу са медијима. – Услуге Народне кухиње у Краљеву свакодневно користи 600 суграђана. – Значајна улога у раду са избеглицама и приликом отклањања последица земљотреса. – Трансфузиолошка служба функционише без проблема и још се није десило да пацијент чека крв

МАГАЗИН

12.5.2013.

ериод између 8. и 15. маја испуњен је многобројним активностима којима се у Краљеву обележава 150. годишњица Црвеног крста, хуманитарне организације која је основана на иницијативу француског трговца Анри Динана. Непосредан повод била је битка код Солферина после које је на бојном пољу остао велики број рањених са обе стране којима нико није пружао помоћ. Динан је успео да убеди Наполеона Бонапарту да формира независан тим који ће, уз помоћ мештана, са бојног поља извлачити рањенике без обзира којој од зараћених страна припадају. Под паролом „Сви смо браћа“ основана је политички независна организација која је овог 8. маја прославила 150 година постојања. Основни задатак од самог почетка био је пружање помоћ људима у невољи без обзира на верску, националну и политичку припадност. Када је 6. фебруара 1876. године са 18 пододбора основан Црвени крст Србије један од њих био је и краљевачки који је ове године обележио 137. годишњицу постојања и успешног рада. Мада се неупућенима чини да су активности Црвеног крста везане само за помоћ људима у стању социјалне потребе спектар активности је много шири и поред здравствено превентивних укључује мотивацију добровољног давалаштва крви, прву помоћ и реалистички приказ повреда, рад са подмлатком и омладином, ширење знања о Црвеном крсту, међународну и сарадњу са медијима. Волонтери Црвеног крста пружају психосоцијалну подршку деци ометеној у развоју и особама са инвалидитетом. Црвени крст је масовна организација са широком мрежом волонтера, а реагује након апела који свакој од 189 националних организација упути Међународни комитет. У зависности од типа и обима несреће траје прикупљање новчаних средстава која се упућују локалној организацији за набавку најнеопходнијих средстава потребних за ублажавање њених последица. Краљевачки Црвени крст је током последњих деценија, у циљу ублажа-

вања последица ратних дејстава и земљотреса, остварио успешну сарадњу и са бројним другим хуманитарним организацијама као што су шкотска Блајтвуд кер, италијанска Ун Понте Пер, организација Високи Дечани из Беча, црква Исуса Христа и друге. Ун Понте Пер већ четрнаест година прикупља новчана средства у италијанским породицама и два пута годишње уручује их расељеној деци без једног или оба родитеља. Поред помоћи која се састоји од хране и различитих употребних предмета Блајтвуд кер је донирао Краљеву једно ватрогасно возило, а црква Исуса Христа 250 нових инвалидских колица. На основу података са терена које су после земљотреса у Краљеву прикупили волонтери Црвеног крста 1800 породица, чији су стамбени објекти сврстани у трећу и четврту категорију оштећења, добило је сетове за отклањање последица елементарне непогоде. Уз то Црвени крст је у три наврата обезбедио по две хиљаде пакета хране и средстава за хигијену. Секретар краљевачке организације Радмила Добрић подсећа да су током протекле године уз помоћ Амбасаде Јапана у Србији створени изузетно добри услови за рад подмлатка и волонтера Црвеног крста, али и окупљање старијих категорија становништва. Донацијом која је премашила 40 хиљада евра адаптиран је део зграде у Улици цара Лазара у коме је, након земљотреса, редовне активности обављало више десетина волонтера. -Урадили смо пројекат и чекали скоро годину дана на одговор. Долазила је ненајављено и контрола из амбасаде и након провере у Токију између више од сто пројеката подржан је наш тако да смо уредили зграду на начин да многи могу да нам завиде. Приликом посете Црвеном крсту тадашњи амбасадор Јапана Тошио Цунозаки био је до те мере одушевљен да је уместо једног код нас остао скоро четири сата – прича Добрић. Међународна недеља Црвеног крста ове године се обележава под мотом „Сто педесет година хумани-

ратне акције“. У Краљеву је отпочела свечаном седницом Управног одбора након чега је прослављен први рођендан беба рођених у Недељи Црвеног крста претходне године. Од тридесетак позваних из Краљева, Ушћа, Врњачке Бање и Трстеника одазвало се њих шест, али је рођендан прослављен у свечаној атмосфери. Уз „Медицинијаду“, која је показала да је прва помоћ више од вештине, и обележавања Националног дана добровољних давалаца крви екипе Црвеног крста за пружање прве помоћи извеле су показну вежбу у оквиру Отвореног дана 98. ваздухопловне бригаде у Лађевцима. Већ од понедељка следи наставак квалификација у оквиру Школице подмлатка Црвеног крста на тему „Шта знаш о Црвеном крсту“ и почетак програма „Промоција хуманих вредности“. Након дружења активиста и волонтера са старима у просторијама Прве месне заједнице обележавање овогодишње Међународне недеље Црвеног крста завршава се уручивањем поклона бебама рођеним од 8. маја ове године.

Народна кухиња Црвени крст Краљево већ десет година у континуитету успешно организује рад Народне кухиње. Захваљујући Црвеном крсту Србије и Министарству рада и социјалне политике, који обезбеђују средства за десет основних намирница, рад се у последње три године одвија без већих проблема. Првих година обезбеђиване су намирнице за шест, а сада за девет месеци годишње, а остатак обезбеђује локална организација уз помоћ локалне самоуправе. Услуге Народне кухиње свакодневно користи шест стотина Карљевчана, углавном из ужег градског језгра. Због потребе да се активност прошири планира се отварање дистрибутивног места у Рибници у просторијама месне заједнице. И док је број корисника константан њихова структура се мења, а више од половине су Роми као најугроженија категорија становниш-

Радмила Добрић

12.5.2013.

МАГАЗИН

тва. - У сарадњи са Центром за социјални рад, представником локалне самоуправе и нашим комисијама једном годишње ревидирамо спискове, а ако неко неколико пута у току године неоправдано не дође скида се са списка на основу закључка да му храна и не треба. Сваком кориснику следује пола литра куваног оброка и векна хлеба дневно, а ако хране остане дели се онима са привременим боновима – каже Добрић. Основу оброка чине макароне, пасуљ, ђувеч, грашак и у зимским месецима купус, уз додатак месног нареска. У време када кухиња због празника, или других радзлога, не ради корисници добијају хлеб и потребне намирнице како би сами направили оброк. Иако проблема у сарадњи са локалном самоуправом нема донекле је била отежана пре три године када је, на основу Закона о удружењим грађана, отпочело пројектно финанси-

рање. Упркос чињенице да Црвени крст није удружење грађана у ову категорију је сврстано у евиденцији Агенције за привредне регистре након чега је, после анализе представника локалне самоуправе и Одељења за привреду и финансије, а на основу Закона о Црвеном крсту финансирање обезбеђено кроз дотације. Тако је за функционисање у овој години из градског буџета за рад Црвеног крста обезбеђено шест милиона динара уз додатних пет за функционисање Народне кухиње.

Добровољни даваоци крви На основу Закона о јавним овлашћењима Црвени крст ради мотивацију и организовање акција доборовљног давања крви у сарадњи са трансфузиолошким службама и друштвима давалаца, а у зависности од типа акције годишње се прикупи око 3500 јединица крви. За потребе локалне трансфузије крв се обезбеђује у сарадњи са

друштвима по предузећима, а за лечење у Београду са Институтом за трансфузију, матурантима средњих школа и Жандармеријом. - Битно је да наша трансфузија функционише без проблема и још нам се није десило да пацијент чека крв. Што се тиче Института за трансфузиологију морам да похвалим сарадњу са њим, јер је довољно да пацијент из Краљева који се лечи у Београду само дође овде са тачним подацима и тамо ће добити све што му је потребно – каже Добрић.

Подмладак У посебно важне активности убраја се рад са подмлатком Црвеног крста и омладином у који је укључен велики број едукованих волонтера. Они, након семинара и едукације, по школама реализују здравствено превентивне радионице које се односе на болести зависности и борбу против пушења, а у последње време и врло актуелну тему у целом свету, борбу

против трговине људима. У оквиру програма Промоције хуманих вредности, у који су укључени ученици четвртих и петих разреда основних школа, током године рализују се радионице на тему толеранције и ненасилног решавања сукоба који су све присутнији и у нижим разредима. У квиз „Школица Црвеног крста“ укључено је 20 школа од чијих ученика се очекује да покажу шта знају о здрављу и Црвеном крсту. Када крајем овог месеца буду завршена квалификациона такмичења међу пет првопласираних школских екипа тражиће се победник, а најбољи такмичари биће гости Црвеног крста Србије.

Трка за срећније детињство Октобар месец је већ годинама резервисан за такмичење које се одвија под називом „Трка за срећније детињство“. Број школа учесница се од само четири првих година попео на двадесет, а после школских такмичења у

кросу финално се одржава на Атлетском стадиону. Радмила Добрић истиче да је прошле године продато чак 4.000 стартних бројева по симболичној цени од 50 динара, а од прикупљених средстава тридесеторо социјално угрожене деце је могло да проведе одмор на Гочу. Тако се кроз промоцију здравих стилова живота, укључивањем све већег броја деце, најмлађи уче хуманости и солидарности. Већ следеће недеље у Црвеном крсту очекују посету породице Станишић која долази из Швајцарске, а већ четири пута је финансирала одлазак тридесеторо деце на одмор, зими на Тари а лети Митровом пољу. - У мају очекујемо и донаторе из Италије који већ 14 година воде децу на одмор у ову земљу. Прошле године их је путовало петнаесторо, а ранијих је тај број достизао и 40. Увек су то била деца из социјално угрожених породица, а углавном одлазила по позиву у исте породице које су за њих

биле посебно везане – каже Радмила Добрић уз констатацију да у организацији увек има 100 до 150 активних омладинаца. Једини проблем је што са завршетком школовања одласком на студије, као и у другим местима, привремено напуштају рад у оквиру Црвеног крста. Али, има и оних који су у рад били укључени од првих дана школовања, а вратили се организацији и по завршетку студија. Црвени крст Краљево је дистрибутивни центар за 36 општинских организација Рашког, Моравичког и Расинског округа из кога се током девет месеци дистрибуира око 350 тона робе и 500 пакета хране и средстава за хигијену за 50 најугорженијих општина у Србији. Свих 25 општинских организација из три округа користе услуге информативно-технолошког центра, а из краљевљачког центра за дифузију шири се знање о покретима Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Т. Радовановић

Обележен Међународни дан медицинских сестара

МАГАЗИН

12.5.2013.

КРАЉЕВЧАНКЕ ЛИД

- Сестринство је готово пола века не само стручно и практично већ и научно поље рада медицинских сестара које не траже привилегије и признања, већ више уважавања кроз професију. - Новине у здравственој нези увели тимови Грудног одељења са пнеумофизиолошком службом, Офталмолошка служба и Дечји дипанзер. - Најбоља медицинска сестра Јованка Чоловић из Поливалентне патронажне службе

Фото: М. Радовановић

ДЕРИ У СЕСТРИНСТВУ

12.5.2013.

МАГАЗИН

ан посвећен медицинским сестрама и техничарима обележава се у целом свету у знак сећања на Флоренс Најтингејл, која је отворила прву школу за болничарке и средином 19. века иницирала улазак професионално образованих жена у здравствену негу болесника. У Кримском рату, половином 19. века, организовала је болнице при британском експедиционом корпусу и знатно реформисала санитетску службу и негу рањеника и болесника, а захваљујући томе смртност у британским пољским болницама смањена је са 40 на два одсто. Флоренс Најтингејл је отворила прву школу за медицинске сестре, а

њене ученице су после Првог светског рата лечиле српске војнике и помогле оснивање школе у Београду из које је прва генерација медицинских сестара изашла 1924. године. Међународни дан медицинских сестара обележен је свечаном академијом и у краљевачком Здравственом центру „Студеница“. Председница краљевачке Подружнице Удружења медицинских сестара и техничара Србије Станимирка Васић је подсетила да медицинске сестре и техничари у Краљеву, делећи судбину друштва, раде у посебно тешким условима. Нема их довољно у процесу рада, па су често принуђене да раде и послове које им

по закону не припадају. - Изазов је данас ускладити савремену медицинску технологију и хумани начин опхођења са пацијентима. Ниједан, ма колико савршен, апарат не може заменити стручну негу, присан додир и саосећање медицинске сестре од које се захтева највећа озбиљност у савладавању знања и вештина, али и лична надареност, интуиција и инвентивност. У време друштвене, моралне и свакакве декаденције веома је тешко одржати основне принципе на којима се заснива наша професија, а који имају за циљ да се медицинска сестра формира као емоционално зрела особа, позитивна личност прожета

природношћу, истинским хуманизмом и пуним разумевањем за здравље човека и болест болесног човека – истакла је Васић. Медицинске сестре су распоређене на свим нивоима здравствене заштите почев од примарне, секундарне до терцијарне, а за њихово школовање је потребно, поред свега што захтевају други профили, да поседују интуитивност, осећајност и хуманост. Да би одржале сестринску професију на одговарајућем нивоу кроз процес рада уче се да граде те квалитете радом на перманентној едукацији и усавршавању кроз разне семинаре и дошколовавање. На свечаној академији се чуло

да међу краљевачким медицинским сестрама има изузетних које могу бити лидери у сестринству, а које настављају стазама које су давно пре њих утабале оне које су већ отишле у пензију. - Медицинске сестре данас желе да чују да је здравствена нега као стручно и научно поље рада аутономна наука. Та потреба се некад исказује несвесно, али се тај став мора разумети као низ операција када се о нечему правилно оствареном кроз школовање врло неправедно суди. Сестринство је готово пола века не само стручно и практично већ и научно поље рада медицинских сестара које не траже привилегије и

признања, већ више уважавања кроз професију – истакла је Васић. Међународни дан медицинских сестара био је и повод да се уруче пригодне награде тимовима који су између два празника увели новине у здравственој нези. Ове године добитници су тимови Грудног одељења са пнеумофизиолошком службом Интернистичке болнице, Офталмолошка служба у оквиру Хируршке болнице и Дечји диспанзер Дома здравља. Звање најбоље медицинске сестре понела је Јованка Чоловић, виша медицинска сестра Поливалентне патронажне службе. Т. Радовановић

Дилеме везане за генетски модификоване орга-

МАГАЗИН

12.5.2013.

ОПАСАН ЕКСПЕРИМЕНТ СА НЕИЗВЕСНИМ ПОСЛЕДИЦАМА?

- За само три месеца 48 локалних самоуправа у Србији изјаснило се против узгоја генетски модификованих организама на својим територијама. – Контролом нафте контролишу се државе, а контролом хране људи. – После економске долази криза хране. - Генетски модификовани организми у исхрани узрок 65 најтежих обољења

д 30. јануара ове године, када је Скупштина града Чачка усвојила декларацију о забрани узгоја генетски модификованих организама на територији под ингеренцијом локалне самоуправе, сличне документе усвојило је укупно 48 локалних парламената. Плебисцитарна подршка трећине локалних самоуправа у Србији за само три месеца, какву није добила ни једна политичка опција, довољан је разлог да о овом проблему проговоре и меродавне институције, пре свих пољопривредни факултети, али и друге. То се до сада није десило иако су све гласнија упозорења да коришћење генетски модификованих организама у исхрани може у негативном смислу да утиче на укупно становништво. Иако се често поставља питање моралности клиничких испитивања није на одмет поменути да се она врше на болесницима по строго дефинисаним правилима и одлукама етичких комитета. У њих су укључене особе које болују од неизлечивих болести и имају прогнозу живота од највише годину или две. Поједини стручњаци сматрају да би коришћење генетски модификованих организама у исхрани представљало експеримент на читавој популацији чији ефекти не могу ни да се назру, а на основу до сада познатих истраживања тешко да би се са сигурношћу могло тврдити да представљају здраву храну. Напротив, све је увреженије уверење да би њихово коришћење могло да се окрене не само против читавог човечанства, већ и против целокупног живог света на земљи. Све је више оних који дижу глас и изричито се противе увозу ових организама тим пре што су се од тога оградиле и највеће земље Европске уније Француска и Немачка. Управо због тога се и захтева да се у процес доношења коначне одлуке поред представника власти укључи целокупно становништво земље. За коришћење генетски модификованих организама у исхрани везане су бројне дилеме, а прва је везана за здравствену безбедност потрошача. На негативне ефекте указују експерименти које је у енглеским лаборато-

ријама вршио професор Пустахи који је, само пет дана након објављивања резултата у репрезентативном часопису, изопштен из научне јавности и уништен као личност. Потврђују то и руски научници, али и резултати двогодишњих експеримената на животињама у француским институтима под руководством професора Тералинија који указују на изузетно озбиљне проблеме и последице коришћења производа генетски модификованих организама. Доказано је да се у првој генерацији јављају алергије и други проблеми, у другој промене на унутрашњим органима, а трећој различите врсте тумора у далеко већој мери него што је то случај са животињама које нису користиле ову храну. У четвртој генерацији јавља се неупоредиво већи број бесплодних животиња што примењено на фертилно доба људске популације показује да би тек кроз 75 до 100 година видели праве ефекте коришћења генетички модификованих организама у пољопривреди, или исхрани. Професор београдског Пољопривредног факултета др Миладин Шеварлић подсећа на библијско правило по коме ће оно што задеси биљке и животиње кад тад на врху ланца исхране задесити и људе. Чак и у античким еповима има стихова који говоре да су подивљали коњи који су на бојиштима јели друге мртве коње и људе. Пре само двадесетак година стизале су бројне информације о томе да коришћење конфиската кланичне индустрије није штетно ако се додаје у сточну храну. Није много времена прошло до појаве лудих крава, а коришћење њиховог меса одразило се и на људску популацију. Пресуда суда у Стразбуру против немачке државе доказала је да у слободном узгоју није могућа мирољубива коегзистенција генетски модификованих и оних организама који то нису. Генетски модификоване организме у свету производе четири велике компаније и док једна покрива чак 90 одсто производње и остале три са њом су повезане на директан или

индиректан начин. Чак и ако се изузму проблеми који се јављају у микрофлори и микрофауни, загађење водотокова, површинских и дубинских вода, здравствени и еколошки проблеми који произилазе из коришћења генетски модификованих организама тешко да могу да се занемаре економске последице тим пре што је економија на врху приоритета у време најжешће економске кризе после Другог светског рата. Добитник Нобелове награде за економију у 2007. години је на почетку кризе упозорио да после светске економска кризе долази криза хране и то се, подесћа др Шеварлић, обистињује. Они који владају тржиштем генетички модификованих организама желе да владају елементарном и насушном потребом човечанства за одрживошћу, а то је храна. Када су се 1996. године генетски модификовани организми појавили у пољопривредној производњи њима је било засејано милион хектара. Чињеница да се данас гаје на 160 милиона хектара доказује да се до сада ни један други модел пољопривредне производње није развијао таквом прогресијом. Па иако би по законима економије требало очекивати да са повећањем обима производње опада цена јединичног производа она код генетски модификованих семена стално расте. Узрок томе је чињеница да се произвођачи не задовољавају само једном генетичком манипулацијом, већ користе и до четири, што знатно утиче на повећање цена. Др Шеварлић је извео просту рачуницу о штети коју би Србија претрпела када би био промењен Закон о генетички модификованим организмима као предуслов за увоз семена. Прва се односи на дирекни трошак за увоз семена кукуруза, соје, уљане репице, кромпира и парадајза, а друга на разлику у цени ових и меркантилних производа. За увоз генетски модификованих семена везује се и уништавање домаћих института који су се бавили истраживањима у овој области. Поред оног

12.5.2013.

МАГАЗИН

у Зајечару уништени су центри за шећерну репу у Алексинцу и кромпир у Гучи док Министарство науке финансира истраживање за добијање генетски модификованог кромпира укрштањем са генима пиринча. У току је уништавање Центра за стрна жита у Крагујевцу, па остају само центри за воћарство у Чачку, повртарство у Смедеревској Паланци и крмно биље у Крушевцу. Доказано је да постоји јака спрега представника различитих структура који омогућавају или лобирају за улазак генетски модификованих организама у Србију. Томе погодује и политички систем у коме партије функционишу по принципу акционарских друштава. Председник партије је, каже др Шеварлић, власник златне акције, чланови главног одбора мали акционари, а чланство у сиротиња раја која таламбаса од избора од избора. У таквој ситуацији посланици и одборници гласају онако како им наложе шефови посланичких, односно одборничких, група. Поједине европске земље су се на различите начине штитиле од негативног ефекта коришћења генетски модификованих организама. Иако је немачким законом у ову земљу дозвољен увоз прописане су и бројне процедуре истраживања и евалуације таквих производа које трају и по десет година, па се тако онемогућава њихова примена у пракси. Није мали број оних који верују да то у нашем случају није оствариво због високог нивоа корупције. Француски модел потврђује да се међународни уговори који дефинишу обавезе државе не односе на локалне самоуправе, па оне могу да доносе другачије прописе. Тако је у Европи већ више од 5.000 јединица локалне самоуправе онемогућило глобалну употребу производа од генетски модификованих организама. Законом који је у Скупштини Србије усвојен 2009. године забрањен је узгој, трговина и промет генетски модификоване хране и производа који садрже генетски модификоване

организме. Усвојен је након притиска тада опозиционих парламентарних странака које су поднеле више од 200 амандмана на његов текст. Непосредно по усвајању отправница послова Амбасаде САД у Србији Џенифер Браш је, у поверљивој депеши упућеној Влади Србије, нагласила да је реч о неправедном закону који се мора укинути, јер ће се одразити на преговоре Србије са Светском трговинском организацијом. На седници Владе 23. јуна исте године против закона се изјаснио и министар Млађан Динкић, а само три дана касније аташе америчке амбасаде је упутио демарш министру пољопривреде Саши Драгину. Демарш је био повод да Млађан Динкић 30. јуна потврди америчком аташеу да ће се заложити за укидање закона, а организовао му је и састанак са председником Владе Мирком Цветковићем. Незадовољство законом изразио је и амерички потпредседник Џозеф Бајден приликом посете Београду 2009. године. Сарадница компаније Монсанто, која је највећи произвођач генетски модификованих семана, и бивша министарка пољопривреде Ивана Дулић Марковић званично је признала да се генетски модификована сојина сачма континуирано увози у Србију још до 1997. године када је, као донација америчке владе од 50 тона, бесплатно дељена за сетву у Војводини и источним деловима земље. При томе је српским сељацима речено да је то нормална, а не генетски модификована соја. Увоз је настављен и поред закона који то забрањује, па су у Србију пристигле генетски модификоване саднице са туморима корена, а МК група је на Пољопривредном сајму у Новом Саду потписла уговор о увозу генетски модификованих семена и хербицида. У Србији се генетски модификована соја гаји на више од 5.000 хектара, а истраживање директора Завода за заштиту биља др Јана Бочанског показује да је 92 посто површина под сојом било посејано семеном генетски модификованог порекла. Генетски модификована соја садржи

опасан хербицид који спречава биосинтезу протеина, а делимично се добија и убацивањем у семе гена бубашваба. Руска асоцијација за генетску безбедност организовала је октобра 2005. године конференцију о генетски модификованим организмима на којој је др Ирина Емакова представила резултате истраживања на експерименталним мишевима. Они који су храњени модификованом сојом имали су 20 посто мањи мозак и остале органе, а смртност је била 50 посто већа него у контролној групи мишева која није храњена на исти начин. Више од половине мишева угинуло је у року од три седмице. Истраживања на хрчцима показала су да су ове животиње постајале стерилне у трећој генерацији, а да су и у устима почеле да им расту длаке. Још давне 1970. године амерички државни секретар Хенри Кисинџер изјавио је да се контролом нафте контролишу државе, а контролом хране људи. Тако се контролом семена и хране задире у националну безбедност државе, а легализацијом генетски модификованих семена омогућило би Монсанту да одлучи да ли ће уопште једној држави продати семе. Истраживања су показала да генетски модификована храна изазива 65 најтежих болести, од рака до дијабетеса. И поред тога Борис Тадић се у предизборној кампањи прошле године залагао за генетски модификовану храну зато што је јефтина. Са друге стране руски поредседник Владимир Путин реформисао је пољопривреду Русије на тај начин што је бесплатно доделио земљу сеоским породицама и забранио мешетарима да купују обрадиво земљиште. При томе се земља која остаје необрађена више од три године од власника одузима без накнаде. Чињеница да у Србији има више од 600 хиљада хектара земљишта које се не обрађује наводи на размишљање о прихватању руског модела у обнови српског села и српске пољопривреде. Т. Радовановић

Фото: Медија центар

Др Миладин Шеварлић

Хапшења због злоупотребе положаја

ПРИСВОЈЕНО М - Због сумње да су оштетили буџет за више од милион евра ухапшени бивши градоначелник Краљева Љубиша Симовић и још петнаест директора предузећа и власника занатских радњи који су учествовали у санирању последица земљотреса од 3. новембра 2010. године. - Рад на откривању и расветљавању свих кривичних дела се наставља, а предмет провере су хуманитарне акције и новац који је уплаћиван путем разних донација у материјалу и другим облицима

МАГАЗИН

12.5.2013.

ест дана у Краљеву у суботу била је информација да су у наставку акције на сузбијању корупције припадници Радне групе Управе криминалистичке полиције, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Краљеву, лишили слободе шеснаест особа под сумњом да су злоупотребили положај у време отклањања последица земљотреса који је овај град погодио у новембру 2010. године. На челу листе налази се бивши градоначелник Краљева Љубиша Симовић, у време земљотреса командант Градског штаба за ванредне ситуације. Одмах иза њега су оснивач и власник предузећа „ЈУ Кеопс“ д.о.о. из Краљева, одговорни извођач радова на изградњи монтажних кућа М.М и надзорни орган над извођењем радова на изградњи монтажних кућа Б.Ђ. Следе директори грађевинских предузећа и власници занатских радњи који су учествовали у изградњи темеља за постављање монтажних кућа, директори предузећа „ЈУ Кеопс“, „Винг“, „Технопрофил“, „Лешевић“, СЗГР „Стандард“, „Бетон инжењеринг“, СГЗР, „Ребриновић Милутин“, СГЗР „Дрвотерм“, ЗР „Алфа и омега“, ЗР „Ибар“, СГЗР „Грађевинарство 2007“ и

„СГЗР Дончић“, сви из Краљева. Ухапшен је и директор предузећа „Павловић МВ“ из Чачка, сви због постојања основа сумње да су извршили више кривичних дела злоупотреба службеног положаја и злоупотреба положаја одговорног лица. У саопштењу Полицијске управе Краљево наводи се да је осумњичени бивши градоначелник Краљева, како се сумња, након разорног земљотреса који је задесио Краљево 3.новембра 2010. године, спровео поступак јавне набавке за извођење радова на изради темеља и свих осталих занатских радова на изградњи монтажних кућа и закључио уговор са конзорцијумом о извођењу наведених радова. Конзорцијум су чинила предузећа ДОО „ЈУ Кеопс“ , ОД „Винг“ , ОД „Технопрофил“, а њихови подизвођачи били ДОО „Лешевић“ , СГЗР „Стандард“, ДОО „Бетон Инжењеринг“,СГЗР „Павловић МВ“, СГЗР „Дрвотерм“, ЗР„Алфа и Омега“,ЗР „Ибар“,СГЗР „Грађевинарство 2007“ и СГЗР„Дончић“. Бивши градоначелник се терети да је, након закључења уговора о извођењу радова са конзорцијумом, одобрио уклањање појединих уговорених радова, а да уговорену цену радова није умањио за њихову вредност. Тако је конзорцијуму, чији је представник

предузеће „Ју Кеопс“, омогућио имовинску корист која премашује износ од 44 милиона динара. Након што је са предузећем „Путеви АД“ из Ужица закључио уговор о донацији арматурног гвожђа за потребе града Краљева, оно је без надокнаде преузето и уграђено у монтажне куће. Конзорцијум је уз сагласност Љубише Симовића наплатио од града Краљева износ од 1.724.471,26 динара колико износи вредност донираног арматурног гвожђа. Грађевинска предузећа - чланови конзорцијума, чији је представник било предузеће „ЈУ Кеопс“ из Краљева и подизвођачи који су учествовали у изградњи монтажних кућа, на основу уговора о извођењу грађевинских радова на изради темеља, свих занатских радова и спољне столарије закљученим са градом Краљевом, испостављали привремене ситуације у којима су приказивали да су извели у целости све радове предвиђене уговором на 465 монтажних кућа и исте у целости наплатили. Постоји и сумња да је надзорни орган овером грађевинских дневника и привремених ситуација омогућио конзорцијуму имовинску корист већу од 56 милиона динара иако сви ра-

МИЛИОН ЕВРА

МАГАЗИН

12.5.2013.

дови или нису били изведени или су изведени у обиму мањем од уговореног. Осумњичени се терете да су на штету буџета града Краљева прибавили корист у износу од око 102 милиона динара. Сва лица лишена слободе задржана су у од стране Полицијске управе у Краљеву, односно од радника Криминалистичке полиције, и у законском року су спроведена истражном судији Вишег суда у Краљеву након чега је почело саслушање Вест о хапшењу потврдио је и директор полиције Милорад Вељовић и истакао да се ради о новцу за санацију стамбених објеката најугроженијих породица који је Влада Републике Србије уплатила на посебан рачун општине Краљево. Вељовић је истакао да је за полицију фрапантно да су неки људи дозволили себи да се на тај начин окористе на рачун туђе несреће. Истрага је трајала неколико месеци, а припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије настављају рад на откривању и

расветљавању свих кривичних дела извршених приликом отклањања последица разорног земљотреса. Предмет провере су хуманитарне акције и новац који је уплаћиван путем разних донација у материјалу и другим облицима, а коначан износ ће ускоро бити објављен јавности.

Реаговања После објављивања информације о хапшењима на програмима Радио телевизије Србије на сајту јавног сервиса објављени су бројни коментари углавном анонимних грађана. Борба и само борба Апсолутна подршка Александру Вучићу у борби против корупције и криминала. Честитам на поштеном раду и напредњацима у Краљеву који су од избора инсистирали да се испитају све злоупотребе у санацији последица земљотреса у Краљеву. Акција мора ићи до врха, јер су осумњичени Краљевчани имали подршку међу неким министрима бивше Владе.

До краја... Нико не сме бити поштеђен ко је крив, а криваца у Краљеву је много. Ни они из других партија које су са ДС биле у власти у време и после земљотреса не смеју бити поштеђени. Све сам веровао у што је више од две године причала портпарол СНС у Краљеву Маја Даниловић. Била је упорна као и руководство странке у Краљеву и данас могу рећи да су обећања испунили. Но, сачекајмо да се истрага спроведе до краја. Као правник залажем се на непристрасној истрази без притисака и уплива политика. Коначно Срамота! А људи остали без свега у земљотресу! *** Зар ишта више може некога да изненади. Овај начин то је неприхватљиво. Срамота! *** Градити богатство на туђој несрећи је дно људског бића. Ако се докаже

треба их затворити до краја живота како би имали времена да размисле о свему што су урадили. *** Тако, тако, само хапси, има њих још не само у Краљеву... *** Какав неморал Какав је то неморал завладао код људи да се богате на туђој несрећи. То је изгледа традиција код Срба, јер је и богати трговац продавао за време повлачења српке војске преко Албаније помешано брашно и песак војсци. Оптужен је и осуђен на 10 година робије и када је изашао опет је био угледан грађанин. Како то да се код нас више цени новац него морал. Време је да се прекине са том несрећом која обогаљи српску државу и народ. Срамота Било је питање времена када ће неко потегнути причу о крађи не једног него више милиона евра . Ово је срамота да се на несрећи људи стиче противправна корист.

*** Добро урађено... кад завршите са земљотресом, преиспитајте мало и приватизације највећих краљевачких фабрика... некада најуспешније у свом раду на територији бивше Југославије... Савет Свака част, наставите даље јер ће још много тога испливати на видело. Проширити капацитете у затвору. Дно дна је користити туђу несрећу за богаћење. И обавезно одузети имовину, јер без тога и други ће наставити да краду јер ће одлежати 2-3 године и после тога уживати у украденом новцу, зато одузети имовину. Позив Славољуб Николић, представник покрета Националног Спаса, више пута је на конференцијама за новинаре указивао на злоупотребе власти у санацији последица земљотреса. Деловало је као борба против ветрењача, али из-

гледа да је актуелна власт ипак имала слуха и хвала јој на томе. Сад конфискујте имовину и свима вишедеценијске затворске казне, јер очигледно је реч о криминалном удруживању са циљем богаћења на народној муци и несрећи. Монтажна власт Добре вести после земљотреса потресају Краљево. Када видим шта су челници града радили срамота ме је што живим овде. А радује ме то, да свакога ко ради лоше и сумљиве радње правда стиже кад тад. Подржавам власт у својој одлучности у борби против криминала и корупције. Ко води наш град Јесу ли то људи које је Краљево изабрало, какви смо то људи! Истребити се од оваквих је тек започет посао! Земљотрес, па предузећа Наравно да је ова акција полиције у

Краљеву добра ствар јер је било крајње време да се пред лице правде изведу сви они који су се парама грађана Србије, а који су помогли грађанима Краљева да превазиђу тешке последице земљотреса, богатили! Кажу, има још посла у вези са тим! Нека се тај посао доведе до краја, а затим да се озбиљно преиспита рад јавних предузећа и установа! Лично из Краљева

МАГАЗИН

12.5.2013.

Напокон је и Краљеву почело да свањава, хтели су да се овајде о туђој несрећи, али заборавили да СНС само вреба и скупља доказе. Тако да морали су једном да одговарају за оно што су урадили.

*** Апсолутно се слажем. Има још пуно шта да се испита и објасни у Краљеву, а и ред је био да се већ једном почне. Браво !!!! Ипак напредњаци ћуте и раде. Свака част Александру Вучићу, истрајте до краја и напокон да неко погледа крад Краљево. Када сте ово започели, очистите град од лоповлука и корупције из корена. Још једном подршка Агенцији за корупцију и криминал и наравно човеку који нам је дао неку нову наду за бољи живот Александру Вучићу, у овом пропалом и тмурном Краљеву !!!!!

Нису ухапшени прави људи Добро одрађен посао. Али неке људе су изоставили, а неке погрешно ухапсили. После веће и даље истраге све ће бити јасније. Конфисковати отимачима имовину Због свега учињеног и што се масовно чини и злоупотребавља на свим нивоима нашег друштва, а не санкционише се, поново вратити у наш правни систем термине непријатељ државе и непријатељ народа и адекватно судски казнити и конфисковати им имовину стечену доласком на власт, па да видимо да ли ће други да се гурају на ви-

Хапшења Ако се овако настави ја мислим да ће пола Србије бити у затвору. Ержика И треба! Овакви су нам ојадили пола државе! Краљево Понекад се запитам где ће нам душа када у оваквим ситуацијама поткрадамо оне који су остали на улици, изгубивши све оно што су деценијама стварали. Злочини ове врсте морали

би бити далеко оштрије кажњени од остале врсте пљачке, јер имају посебну моралну тежину. Све у затвор !! Ми смо рекордери по лоповлуку, немамо ни једну поштену државну фирму или организацију. Мислим да нам ни Обама не би помогао. Све сами лопови и преваранти. Страшно !!! Само оштро Немачка где живим већ 20 година се радује оваквим деликтима ево и зашто. Оптужени уз велику затворску казну мора вратити сав новац који је покупио уз то казна огромна за злоупотребу службеног положаја тако и

држава има шта од тога, а он неће у свом животу више красти... Такав закон треба се поставити у Србију никоме не брани да краде, а када му докажеш крађу има да роди младог мајмуна. То је политика запада. То сам дуго чекала Када смо отишли у Кризни штаб да кажемо да код нас у стан у коме живимо није ни изашла комисија за процену штете од земљотреса, добили смо одговор да смо закасили и да је са тим завршено! Дуго ме је занимало где ли је отишсо тај новац који смо требали да добијемо као помоћ од града? И данас је стигао тај дуго очекивани одговор! Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

соке позиције са истим нечасним мотивима.

Трибина Двери у Краљеву

МАГАЗИН

12.5.2013.

ЈАСЕНОВАЦ ПРЕЋУТНИ 54 ГЕНОЦИД

(1)

Систем концентрационих логора Јасеновац водиле су усташке власти Независне Државе Хрватске 1.337 дана од 1941. до 1945. године, непосредно пред пропаст НДХ. У логору су били заточени и ликвидирани припадници непожељних етничких група као што су Срби, Јевреји и Роми, али и политички противници усташког режима као комунисти, левичари и други антифашисти. У разорени логор, 2. односно 3. маја 1945. године, прве су ушле стрељачке чете 1. батаљона 4. српске бригаде XXI народно-ослободилачке ударне дивизије Југославенске армије. Батаљону је добио задатак да сачува трагове до доласка државне комисије за утврђивање злочина окупатора. Први увиђај о затеченом стању у Сабирном логору Јасеновац III Циглана, у Градини и Уштици, обавила је Окружна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из Нове Градишке, 11. мај 1945. године

МАГАЗИН

12.5.2013.

ако је прошло више од седамдесет година од почетка Другог светског рата, у коме је српски народ доживео изузетно велике жртве, највише на територији Хрватске у злогласном комплексу логора Јасеновац, Двери сматрају да је ова тема изузетно значајна. То је био и повод да се у Краљеву организује трибина под називим „Јасеновац – прећутни геноцид“ на којој је говорио професор у пензији и редовни члан Међународне словенске академије наука Србољуб Живановић, светски признати и познати антрополог и палеопатолог. Живановић је био професор Лондонског универзитета, члан Краљевског антрополошког института при Краљевском медицинском институту у Лондону, директор Европског института за изучавање историје древних Словена у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида и члан Међународне словенске академије наука и уметности, па се сматра једном од најкомпетентнијих личности за ову проблематику. Полазећи од чињенице да онај ко не извлачи поуке из своје историје плаћа високу цену у будућности долази се до поразне чињенице да је непотребно високу цену платио и српски народ. Доказ томе је читав двадесети век прожет геноцидом над Србима. Широј јавности је мало познат податак да је још током Првог светског рата на територији Хрватске почињен геноцид над Србима. О томе се није смело говорити ни у уједињеној краљевини после рата. Двери сматрају да се због тога, само нешто више од две деценије касније, десио Јасеновац у коме је страдало преко 700 хиљада Срба, 80 хиљада Рома и 23 хиљаде Јевреја. У логору је убијено и 110 хиљада деце, а многобројни злочини почињени у Јасеновцу нису до тада били познати у историји човечанства. Деведесетих година прошлог века, после акција хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“, са простора Хрватске протерано је 340 хиљада, а по званичним подацима убијено преко 2500 Срба. И

поред свега Срби су проглашавани као геноцидни народ. Норвешки редитељ Олаф Плум снимио је филм који се приказиван свуда у свету, осим у Србији. У њему муслимански војни заповедници, који су тада били у Сребреници, говоре како је злочин у овом месту договорен између Алије Изтетбеговића и међународне заједнице. Бивши амерички председник Бил Клинтон је од Изетбеговића тражио пет хиљада жртава како би муслимани добили државу. Ових дана актуелна је и изјава једног од оснивача СДА, и дугогодишњег члана Организационог одбора за обележавање догађаја у Сребреници, који је изјавио да су муслиманске снаге Насера Орића убиле између 500 и 1000 Бошњака, и да је постојао списак неподобних муслимана који нису смели да се дочепају слободе. Касније су убиства приписана Србима, а то је потврдио и Међународни суд у Хагу, што је био основ за етикетирање српског народа као геноцидног. Због тога, и бројних других неистина, трибине сличне овој у Краљеву још једна су, верују Двери, оазе слободне мисли у којима гости попут професора Живановића расветљавају замагљене путеве. Ток српске историје одредио је први велики црквено народни скуп у историји хришћанства када је Свети Сава у Жичи са главе свога брата Стефана скинуо јеретичку папску круну и венчао га на православно краљевство. Католичанство то никада није опростило Србима, а кроз историју се само мењала форма, док је суштина остајала иста било да се радило о Млетачкој републици, аустроугарској монархији, Независној држави Хрватској, или савременим нацистима које професор Живановић препознаје у америчким председницима Клинтону, Обами и Бушу. Свети Сава је у Жичи трасирао јединствени пут и одредио да Срби буду стуб православља на Балкану. Заорао је дубоку бразду и доказао да је народ који заборавља, и не извлачи поуке из историје, осуђен на понављање историје. Кад год су се Срби

приближавали Христу доживљавали су непревазиђену славу, а кад су се удаљавали од њега падали у разна ропства. Професор Србољуб Живановић је после завршеног основног у Краљеву започео и гимназијско школовање, а током Другог светског рата преживео осам савезничких бомбардовања града. И док су се преживели са Солунског фронта окупљали у кући његових родитеља, и причали о бици на Кајмакчалану, деца су се увек смејала, чак и комшији који је сваке године поред бадњака стављао и као реликвију поштовао шлем. Иако је после догађаја у Јасеновцу рођено нових седамдесет генерација застрашујуће делује податак да се о почињеним злочинима зна врло мало. Омладина о томе не зна ништа, јер се о томе и не учи у школи, а Србија је једина земља која нема ниједан споменик посвећен јасеновачким жртвама, иако су Сава и Дунав на обале избацивали велики број њих чија су тела пловила од Јасеновца, а завршавале на оближњим гробљима где их је сахрањивало локално становништво. Геноцид над Србима је почео давно, још за време првог мађарског краља Стефана Првог. Кад га је папа крунисао написао му је писмо и поручио да је постао краљ, добио круну, па треба да зна да на територији краљевства постоје 42 православна манастира, и ниједан католички, а да је његова дужност да нешто учини да стање поправи. - Од тада до сада много чине против Срба. Крсташки ратови нису вођени да се ослободи Христов гроб, него да се уништи православна Византија, јер им је то био циљ. Нису штедели средства да то ураде, борили су се огњем и мачем, пером и речју, а у четвртом по реду крсташком рату жртвовали су и своју децу. Жртвовали су 40 хиљада дечака из Западне Европе који су изгубили главе борећи се на истоку против Византије. У време Светог Саве организовали су фрањевачки и бенедиктански ред да се боре против православља. Свети Сава им је

Србољуб Живановић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

12.5.2013.

сметао нарочито због законоправила, најнапреднијег законика тог времена, који се упоређује са Магном картом либертатум на којој почива британски, али и многи други, устави у западноевропским земљама. Све им је то сметало, а посебно је аустроугарска монархија у име католичке цркве, и своје политике, водила непрекидну борбу против српског народа. Прогласили су Србију и Србе кривцима за почетак Првог светског рата, а заборављају да је Гаврило Принцип био аустроугарски држављанин, син префекта аустроугарске полиције који се борио против те монархије. Српски народ је био због тога оптужен, а Србима постављен ултиматум – каже Живановић. Мало је познато да је после окупације Београда 1915. године командант града био аустроугарски официр Хрват, а у топовским шупама окупациони логор за српске дечаке. Кад је избио рат сви римокатолички надбискупи и бискупи тога времена у Босни и Херце-

говини, Хрватској и целој Аустроугарској наводили су народ да изврши геноцид против Срба. У концентрационом логору у Добоју је за време Првог светског рата убијено 12 хиљада Срба, а Араду у Румунији 50 хиљада. Само током прва два дана умрло је 30 одсто заточеника, а живи су завидели мртвима. Током прве ноћи рата из Сплита су протерани сви Срби, а о убиствима која су се дешавала свуда није смело да се говори ни у периоду између два светска рата да се не увреди једно племе јединственог троплеменог народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Један од оних који је изричито забрањивао да се о томе говори био је краљ Александар. - Зато што смо о томе ћутали добили смо, Јасеновац. Ни о Јасеновцу није смело да се говори и пише, а ни данас не сме, па смо добили „Бљесак“ и „Олују“. Поред тога било је и на десетине других офанзива где су на грозне начине страдали Срби. Скоро свака парохија у западној Европи до-

била је задатак да се стара о српској сирочади. Лондон се старао о сирочади из Брчког. Ми смо се старали о деци без родитеља, а та деца нису знала ко им шаље помоћ, јер ми то нисмо хтели. Добијали смо писма која су нам стизала преко цркве, а у једној од књига објавио сам писмо девојчице која описује како су јој Хрвати мучили и убили оца. И данас ми са хрватске стране, а и Хелсиншки одбори Србије и Хрватске, замерају зато што говорим да су Хрвати чинили злочине, а не кажем да су злочине чинили фашисти протива антифашиста. У Хрватској није било фашиста, сем у деловима које су окупирали Италијани. Нациста је било у Србији, јер је Србија била окупирана, па су овде правили нереде. У Хрватској су били Хрвати. Зато и не кажемо да су злочине у Немачкој чинили Хитлер и Гестапо, него кажемо да су то чинили Немци. Питали су ме као антрополога да ли мислим да су Хрвати геноцидан народ. Ја кажем нису, јер нико се не рађа као

криминалац. Али, римокатоличка црква је преко свешетеника, вероучитеља и мајки католкиња, припремала Хрвате да чине геноцид против свих који нису римокатолици, у првом реду против православаца, Јевреја или Рома које су скоро искоренили – потврђује професор Живановић уз напомену да их у Хрватској и Босни и Херцеговини има само по 850. У Независној држави Хрватској Роме нису сматрали за људе, већ гамад коју треба уништити. У присуству ратног злочинца надбискупа Алојзија Степинца у хрватском Сабору су донети најгори расистички закони по којима је Србима и Јеврејима забрањено да иду тротоаром. Морали су да иду средином улице као стока, а Србима и Јеврејима и псима је био забрањен и улазак у кафане. Дневници римокатоличких свештеника потврђују бројна злодела која су чињена, а хвалисали су се и у писмима која су слали појединим министрима у хрватској влади не би ли добили од Павелића по

који орден. Све то изашло је на видело по завршетку рата, јер су велики број докумената узели Американци, који су дограбили немачке архиве, па их објавили по пребацивању у Америку. За српску историју и страдња српског народа после Другог светског рата посебно се интересовао Владимир Дедијер који је као члан Српске академије наука у њој организовао Одбор за Јасеновац са задатком да се бави истраживањем злодела и да Раселов суд правде одржи суђење због геоцида над српским народом. - Самном је радио професор Родвлат, један од оних који су учествовали у прављењу атомске бомбе. Касније је добио Нобелову награду зато што се борио против употребе атомске енергије у ратне сврхе, а напустио Америку кад је видео да ће Американци да је користе за то. Био је велики пријатељ са Владимиром Дедијером, а ја сам им служио као нека врста курира и преносио вести из Лондона у Београд и обратно. Кад је умро Дедијер наши

академици су растурали његови литературу, и тај одбор, и уништавали документа која је скупио. Зато се никада није ни састао Раселов суд, јер више није имало ко да настави оно што је започео Дедијер – каже Живановић. У време организовања Прве међународне конференције о Јасеновцу у Њујорку је формирана и међународна комисија на чијем се челу нашао њујоршки професор Бернард Клајн. После његове смрти председник комисије постао је Србољуб Живановић, а комисија састављена од независних чланова састајала се у различитим градовима. Професор Живановиће тврди да, пошто чланови нису потицали са територије Балкана, нико није ни имао потребе да лаже. Било је у то време још доста преживелих логораша који су могли да кажу оно што знају, а и научних радника који су писали различите радове. - наставиће се Т. Радовановић

Сведочанство о НАТО бомбардовању

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ (7)

МАГАЗИН

12.5.2013.

Субота, 10. април 1999. Дан осамнаести

Већ сам био будан када су се у 7,15 огласиле сирене. Опет се лакше дише. Ноћ је иначе протекла мирно. Да којим случајем не спавамо у оделима и на фотељама тешко да би се могло закључити да је стање ванредно. У Београду се на 1121 табли игра симултанка под називом Мат рату. Иако је ноћ била мирна било је прелета авиона у реону Београда, а противваздушна одбрана је деловала интензивно. У вестима у 3,0, или 4,00, кроз полусан као да сам чуо тврдњу Мирослава Лазанског да су оборене још два авиона. Пре два дана у Београду је одржан камерни концерт за амбасадоре земаља који су остали у Београду у овим тешким временима. Наступили су Гудачи Светог Ђорђа, Ансамбл „Коло“ и Олга Савић, првакиња Народног позоришта. На Тргу Републике због Велике суботе неће бити концерта, али ће се протести наставити. Наступиће београдски глумци одломцима из говора владике Николаја Велимировића. Никада нисам читао часописе типа Треће око, Зона сумрака и слично. Јутрос сам случајно, сређујући кућу пронашао 53. број Зоне сумрака од 9. марта ове године. Преко читаве прве стране великим словима наслов „Проклетство египатског фараона Тутанкамона лебди над Београдом“. У поднаслову на деветој страни пише

„Поред свих недаћа које су нас у последње време задесиле на помолу је још једна, можда највећа од свих! Главни град Југославије од прошле недеље се уврстио на листу градова над којима лебди проклетство египатског фараона Тутанкамона. Шта се заправо збива?“ На трећој страни, у антрфилеу испод фотографије Тонија Блера, стоји „Крајем марта доћиће до необјашњивих поремећаја основних природних процеса.“ Је ли то можда ово што се дешава? Уопште нисам чуо сирене које су се огласиле у 9,30. У једном тренутку сам на ТВ програму видео да је дат знак за почетак ваздушне опасности. Трајала је до 10,40. У току преподнева је јављено да је погођен телевизијски предајник на брду Голеш на Космету тако да становници овог дела земље неће моћи да прате програм РТС-а. Током дана биће објављени алтернативни канали преко којих ће грађани овог дела земље ипак бити у ситуацији да се упознају шта се дешава у њиховом окружењу. Услови за почетак опасности стекли су се поново у 15,50. Све је трајало само до 16,40. Први пут од почетка ваздушних удара гађана је једна железничка станица, овога пута то је Косово Поље. У понедељак ће се одржати заједничка седница оба већа Скупштине СРЈ поводом ступања Југославије у Савез независних држава Русије и Белорусије. НАТО појачава нападе на Космету

како би спречио повратак избеглица, јављају руски извори. Сто четрдесет немачких новинара тражи да се удари на Југославију одмах прекину. У уторак ће се у Ослу састати Мадлен Олбрајт и Игор Иванов да би размотрили нове мировне иницијативе које бе евентуално могле да зауставе даље бомбардовање. У Брислу се у понедељак очекује одржавање ванредног састанка НАТО алијансе на нивоу министара. Кипријану није успео да убеди југословенске власти да ослободе тројицу америчких војника. Самит НАТО-а поводом педесете годишњице постојања биће одржан 23.-25. априла. Јељцин је подржао иницијативу југословенског председника о савезништву са уверењем да ће ова иницијатива променити однос снага како у Европи тако и у свету. Сада је, како тврди, на проби истрајност и вредност западне демократије. Косово се не може ставити на исти ниво као бивше колоније, тврди Игор Иванов, а Јељцин још једном тражи прекид агресије на СРЈ која само отежава и удаљује политичко решење. Дозволу за пролаз кроз Босфор добило осам бродова руске црноморске флоте који одлазе у Јадран у склопу мера Русије о заштити своје безбедности. Чују се гласови да је у НАТО снагама у Македонији све мање војника. Док се у Албанији већ налази неколико стотина муџахедина и један турски батаљон лондонска штампа тврди да Јељцин

МАГАЗИН

12.5.2013.

никоме не прети већ само указује на реалност. Рат у Југославији је крах европске политике, тврде у Грчкој, а Тирана јавно прети Македонији због става према избеглицама. Стање у западној Македонији, коју углавном насељавају Шиптари, горе је него у Југославији, али власти о томе ништа не говоре, пише македонска штампа. Напади из Албаније се настављају, а у склопу одбрамбених дејстава оборен је још један авион у реону Суве Реке. Већ треће вече Новосађани долазе да својим телима бране трећи мост. Одржавају се протести у Аустрији и Немачкој, Бољевцу, Гроцкој, Новом Бечеју, Сомбору... Галски петао је нестао. Сада Франсцуска нема петлова (нема своју политику) тврди Владимир Волков, француски књижевник. И док гледам Дневник на телевизији поново се оглашавају сирене у 20,35. У поподневним часовима чула се грмљавина. Није то ништа необично за ово доба године. У првом тренутку, међутим, нисам могао добро да разлучим је ли то грмљавина или детонације. Почела је и слаба

киша која се ускоро претворила у јак пљусак. Већ је 21,00 а киша и даље пада без изгледа да скоро престане. Грми негде у даљини. Закључујем да је доста далеко, јер после јаког бљеска прође доста времена док се не зачује прасак. Хоће ли овакво време бар мало умањити интензитет напада. Данас сам направио једну фотографију храброг браниоца Косова. Момак је из Ратине. Не знам како се зове, али ми се лик чини познатим. Звали су ме и неки људи из Рашке. И њима су за сутра потребне фотографије двојице бранилаца Косова који су положили живот за одбрану ове свете земље. Имамо ли право да посустанемо? Киша и даље пада. Хоћемо ли од ударања капи по крову и олуцима уопште чути авионе? Хоћемо ли стићи да се склонимо на време? Слика Телевизије Краљево је нестала. Десетак минута после поноћи срушен је, према изјавама очевидаца, још један непријатељски авион у реону Банатског Брестовца. У 4,00 буди ме детонација. Чекам. У 4,10 чује се поново. Љиља каже да је прва била још у 3,00. Пребацили смо децу у приземље. Спавају.

Сазнајем да је Весли Кларк лично наредио да се гађају радио и ТВ дифузни системи. Све је већа неслога између њега и Хавијара Солане. О свему ће бити речи на састанку у Брислу у понедељек. Између два блока информација одзвањају стихови „Југославијо на ноге, певај нек те чују, ко не слуша песму слушаће олују...“ Деца су још у приземљу. У 4,30 поново се чује детонација, али слабија од ранијих. И Рекс је немиран, гребе шапама по улазним варатима. На свим каналима које још можемо да гледамо, приказују се филмови. Пронашао сам сигнал ТВ Краљево на другом месту.

Недеља, 11. април 1999. Дан деветнаести Рано јутро на Ускрс 1999. године, 4,40. Седим за столом, јер не могу да спавам. Деца су у приземљу. Мирослав Илић, Цуне Гојковић и Тозовац певају „О соле мио“. Прошло је десетак минута од последње детонације. ТВ Краљево прекида програм и емитује

вести. Шетајући са канала на канал успео сам да видим само одјаву. Почиње филм „Сјај“. И даље не знам шта је то гађано у последњем сату. Да ли да још чекамо или да вратимо децу на спрат. Рекс и даље цвили пред вратима. Мирно је. У 4,55 чујем и прве петлове. У 5,11 враћамо децу. Заспао сам. У 7,17 буди ме звоњава телефона. Јављају ми из Рашке да сачекам аутобус по коме ми шаљу фотографије за повећавање. Стићиће између 8,158,30. Поново ме савладава сан. Будим се коначно у 7,45. Већ је престала опасност од удара из ваздуха. Сазнајем да су у току ноћи са два пројектила гађана Самаила. Кажу да су ракетирана једним пројектилом и претходне ноћи. Иако је Ускрс и лепо време, нема уобичајене живости. Нисмо већ неколико дана нигде одлазили. Иако смо планирали да вечерас одемо мало до Драгане, нисмо отишли. Током преподнева урадио сам оне фотографије за двојицу од седам Рашчана колико је настрадало у оклопном транспортеру. И Мико је дошао кући да одмори. Разговарали смо мало. Ништа се ново

не дешава. Први пут је, каже, видео Френкијевце. Од различитих људи стижу различите информације. Руски генерал који командује са 1500 интерконтиненталних ракета са 6000 нуклеарних глава тврди да му је за идентификацију циљева и нишањење потребно 8 минута. Ракете до Турске путују 5 минута, до Немачке 7, а до Енглеске 12. На Мађарској граници је заустављен конвој са хуманитарном помоћи из Русије. У Југославији је прекинут ланац агентуре који је организовао аустралијски држављанин, мајор (не сећам се имена) који је за ове послове, као параван, користио хуманитарну организацију Брига (Care). По сопственим речима злоупотребљавао је људе који су са њим радили и потребне податке слао агресору. Од 20,00 опет је на снази знак за опасност из ваздуха. У реону караула Морина и Кошаре, већ трећи дан узастопно поновљен напад са територије Албаније. На протестном митингу у Лондону говорили и неки чланови британског Парламента, међу њима и члан владајуће, Лабуристичке партије, Тони Бен. На-

стављени су протести у Штипу, Лондону, Риму, Штутгарту, Хамбургу, Стразбуру, Билбаоу, Паризу, Риму (Једина ингеренција НАТО-а је светска препотенција, чуло се на скупу). На протесту у Авијану први ексцеси. Иако је све уредно пријављено властима полиција је бацила сузавац. Протести у Приштини, Призрену, Сремској Митровици, Смедереву, Врању, Горњој Грабовици, Ваљеву, Београду... На данашњи дан 1945. године савезничка авијација је бомбардовала и Краљево. Славица је претходну ноћ провела у Самаилима. Пошто је дежурала у школи остала је да преноћи у кући у Самаилима. Ту су били и Микица и Немања. У време ракетирања били су на стотинак метара од места где је пао пројектил. Кућа им је оштећена од детонације. Ноћ је протекла мирно. Захладнело је тако да сам се неколико пута у току ноћи будио због хладноће. У тихој ноћи споља је допирало само равномерно ударање капљица кише по олуцима. Поново су гађани погони „Заставе“ у Крагујевцу, „14. октобра“ у Крушевцу, Рафинерије нафте у Новом Саду... Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.5.2013.

ОТВОРЕНИ ДАН М

Фото: Г. Шљивић

инистарство одбране Војске Србије и 98. ваздухопловна бригада Копнене војске организовали су данас традиционални „Отворени дан“ на аеродрому Лађевци. За неколико хиљада посетилаца, међу којима су у дружењу са војницима традиционално најбројнија деца, приређен је богат летачки програм и изложба наоружања и опреме те бригаде и 2. бригде Копнене војске. Посетиоци су могли да виде налет авиона „орао“ и хеликоптера „газела“ и „гама“. У статичком делу програма били су изложени авиони „супергалеб“ Г-4 и „орао“, хеликоптер „гама“, противавионски топ „бофорс“, тенк М-84, борбено возило пешадије, самоходна хаубицу 122 мм, као и наоружање и опрема извиђачких јединица. ФоНет

Скупштина Удружења новинара Србије

МАГАЗИН

12.5.2013.

ПРОТИВ ПОМОРА ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА

да ће се УНС енергично борити против помора локалних медија и да када је у питању доношење Закона о јавном информисању и медијима последња линија одбране УНС-а је захтев да локалне самоуправе издвајају минимално 2 одсто буџета за независно пројектно финансирање медија. Љиљана Смајловић рођена је у Сарајеву 1956. године, а 1977. дипломирала је новинарство на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву. Од 1978. до 1992. године била је запослена у сарајевском Ослобођењу на пословима скупштинског извештача,

уредника Политичке рубрике и дописника из Брисела. У јануару 1993, по пресељењу у Београд, запошљава се у листу Време, а 1997. постаје спољнополитички уредник магазина Европљанин, да би 1999. године прешла у НИН, где ради до 2005, када је именована за главну и одговорну уредницу листа Политика (смењена у октобру 2008. године). Члан је саморегулаторног Савета за штампу и Комисије Владе Србије за разматрање чињеница у истрагама о убиствима новинара у Србији. Добитница је награде УНС-а Димитрије Давидовић за 2007.годину.

Фото: Г. Шљивић

На Изборној скупштини Удружења новинара Србије (УНС) која је одржана у суботу 11. маја 2013. године на Златибору за председника УНС-а поново је, тајним гласањем, изабрана Љиљана Смајловић. Она је била једини кандидат и добила је 124 од 140 гласова чланова Скупштине. Изабрани су нова Управа која броји 40 чланова, Надзорни одбор и Суд части. Обраћајући се Скупштини након избора Љиљана Смајловић је рекла да се слобода изражавања не сме трампити за радна места јер то изазива аутоцензуру која узрокује неповерење јавности у слободу штампе. Она је додала

ТАКМИЧЕЊЕ СА НАЈД

МАГАЗИН

12.5.2013.

- Четрдесет девето републичк 174 ученика и

Најбољи млади хемичари у Краљеву

ДУЖОМ ТРАДИЦИЈОМ

рпско хемијско друштво и Министарство науке, просвете и технолошког развоја организатори су такмичења из хемије за ученике основих школа, а они који су показали најбоље резултате на школским, општинским и окружним такмичењима окупили су се овог викенда у Краљеву на републичком такмичењу да би показали ко је најбољи у једној од три категорије. Домаћин четрдесет деветог по реду такмичења, које је иначе надметање у знању са најдужом традицијом у земљи, била је Основна школа „Светозар Марковић“. Најбољих 174 ученика са нижих нивоа такмичења из 56 градова Србије и више од сто основних школа окупили су се у Краљеву још у петак када је на пригодној свечаности у сали Краљевачког позоришта републичко такмичење проглашено отвореним. Поред Милана Николића, председника републичке комисије ученицима су се, испред

домаћина, обратили директорка школе „Светозар Марковић“ Драгица Спајић, члан Градског већа Бојан Радибратовић и начелник Школске управе Жарко Милосављевић. Тесту који обухвата решавање проблемских задатака знања приступају ученици који су се пласирали на такмичење према критеријуму са претходног нивоа, а од њих се очекује познавање и разумевање градива по програму одговарајућег разреда за редовну и додатну наставу. Током 120 минута, колико траје израда теста, ученик на републичком такмичењу може да освоји највише 70 бодова, а право да учествује у практичном делу има 30 одсто најбоље пласираних из сваког разреда који су приступили изради теста знања. Практични део обухвата проблемски практични задатак постављен у виду експерименталне вежбе, на основу садржаја наставног програма одговарајућег разреда. Траје

60 минута и оцењује се са највише 30 бодова. Тему за истраживачки рад ученик, у сарадњи са наставником хемије, може да изабере и изван програма редовне и додатне наставе, а један рад припремају највише два ученика. Експериментални део рада требало би да буде на нивоу могућности боље опремљене школске лабораторије и конципиран тако да ученик може да прикаже део експерименталних радњи приликом представљања рада на такмичењу. - Не дешава се тако често да Краљево буде организатор такмичења овако високог ранга, па нам је тим пре већа част и задовољство да то буде баш наша школа – каже Драгица Спајић и најављује долазак у Краљево председника Српског хемијског друштва који ће доделити награде првопласираним такмичарима у све три категорије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ко такмичење из хемије за ученике основних школа окупило у Краљеву из 56 градова и више од сто школа са територије Србије

МАГАЗИН

12.5.2013.

СЕ

Слободан Николић

Краљевачка рок сцена

ЗЛАТНЕ ЕДАМДЕСЕТЕ - Краљевачка група „Зелени план“ је међу првима у свету, још седамдесетих година прошлог века, свирала нешто што ће почетком осамдесетих бити познато као панк музика. Међу краљевачким рок бендовима с краја седамдесетих година прошлог века владало је ривалство, никако мржња или љубомора. - Група „Лукс“ је током лета сваке године под обалом организовала наступе пред пет хиљада људи. - Иако се „Безимени“ сматрају једним од првих бендова из тог периода поред снимака који су остали у архиви Радио Београда никада нису успели да сниме плочу

Фото: М. Радовановић

(1)

12.5.2013.

МАГАЗИН

ездесете године прошлог века донеле су младима у Србији, а и Краљеву, много новог, посебно кад је забава у питању. Сада људи у зрелим годинама још увек се сећају незаборавних игранки у великој сали на последњем спрату Електрокомбината поред данашње аутобуске станице. У време када је четвртком, суботом и недељом наступала Група 3+3 није било неуобичајено да се прода и до хиљаду улазница. Они мало млађи, међу којима је и Слободан Николић Бобан, сећају се само прича о том времену запамћеном по првом интересовању за музику која ће врло брзо постати његова професија. Суботом и недељом су, сећа се Бобан, у Дому ЈНА свирале тада мало популарне рок групе Смак, Безимени и многе друге све док интересовање за ову музику није превазишло капаци-

тете постојеће сале, па су се млади преселили на тада још отворен кошаркашки стадион у центру града. На њему су гостовали Смак, Силуете, Корни група... Игранке су повремено одржаване и у великој сали Дома друштвених организација, а најновији хитови могли су да се чују само у емисији „Вече уз радио“ Радио Београда. Све је неминовно утицало на опредељивање тинејџера за бављење музиком, а до тада најпопуларнија хармоника постепено је губила корак са електричном гитаром. Сви су, прича Бобан, у улици Цара Лазара почињали да свирају гитару, међу њима и он. Пажњу тинејџера највише су привлачиле две бљештаве дречаво обојене електричне гитаре у излогу продавнице „Радиотон“ пред којом су их замишљали у својим рукама. Пут од зграде број 13 у улици Цара

Лазара до продавнице „Радиотон“ водио је поред радионице за израду корнета кроз двориште и пролаз суседне зграде до излаза у главну улицу у којој се налазио „Радиотон“. Цене гитара у то време биле су далеко изнад могућности родитеља који и нису имали неко велико разумевање за нови инструмент. Иако му никада није било јасно зашто га је у то време нова музика толико привлачила већ од десете године живота је некако успевао да се, уз старије другове, прошлепује на игранку или неки од концерата. А онда је на 14. рођендан стигла и толико жељена гитара коју му је поклонила баба. Два блока зграда низ улицу Цара Лазара у то време се налазила музичка школа из које су допирали звукови различитих инструмената. Мамило је то пажљу тинејџера до те мере да се ни

Бобан Николић није устручавао да се повремено попне до прозора и провири унутра све док није добио шамар директора школе кога ће се дуго сећати. Бобанови родитељи су гајили потајну наду да ће њихов син, који је већ показивао довољно интересовање за музику, засвирати хармонику, па су га упутили на пријемни испит за упис у нижу музичку школу. Онај шамар је још до те мере био у свежем сећању да је изазвао довољно велику дозу страха да побегне са испита. - Онда је почело спонтано од гитаре коју ми је купила баба. Нисам знао ништа о инструменту па су ми и гитару штимовали други. Било је у то време популарно свирање у парку код музеја. Слушам како свирају старији, хватам акорде и почињем да их опонашам. Било је то незаборавно дру-

жење уз хитове Битлса, мање домаће поп рок ствари, јер је ретко ко могао да скида оно што су свирали Индекси, Корни група, Ју група. Био је међу старијима Брацо који је касније свирао самном у „Силуетама“, Драган из улице, Шицко и Вучко који су певали – прича Бобан. На формирање музичког укуса неминовно је утицао Радио Луксембург, а интензивно вежбање уз нову електричну гитару са довољно високим жицама које су секле прсте утицало је на савладавање основних музичких елемената. Брзина на грамофону је успоравана до мере препознатљивости како би се што верније савладала мелодија. Они мало старији који су у међувремену већ стасали за војску после годину дана одсуства из града били су пријатно изненађени успехом младог новајлије на музичкој сцени.

- Кад су се вратили из војске нису веровали да сам толико напредовао, да већ успешно скидам „Дип парпл“, „Блек сабат“ и све остало. Већ сам био у средњој школи и тежио да направим неки бенд, а никако да нађем људе који имају опрему, па се све сводило на двоје или троје нас који смо вежбали у мојој соби. Кад смо направили бенд који се звао „Наша ствар“ побеђивали смо на такмичењима средњих школа и учествовали на култном Фестивалу младих у Књажевцу половином седамдесетих година. Од свих који су у то време свирали самном само сам ја наставио да се бавим музиком – каже Бобан. Поред композиција са репертоара „Дип парпл“, „Тешке индустрије“, „Ју групе“ и „Тајм“ биле су ту и четири ауторске композиције, међу њима и инструментал „Чувар плаже у зимском

12.5.2013.

МАГАЗИН

периоду“. Међу краљевачким рок бендовима с краја седамдесетих година прошлог века владало је ривалство, никако мржња или љубомора. Међу њима се по авангардности, каже Николић, највише истицала група „Зелени план“, која је међу првима у свету свирала нешто што ће почетком осамдесетих година прошлог века бити познато као панк музика. Поред изузетно провокативних текстова није било неуобичајено да се на сцени појави и по која домаћа животиња, пиле или кокошка. - Ми смо били репродуктивци и нисмо гањали своје ствари. Плашили смо се јер нам се чинило да свака коју направимо личи на неку која већ постоји. Иако је у Краљеву постојало неколико локалних бендова нисмо учествовали на гитаријадама, јер смо мислили да нам ту није место и увек тежили да одсвирамо двосатни концерт. Група „Лукс“ је током лета сваке године под обалом организовала наступе пред пет хиљада људи. Иако су били народњаци свирали су и фанки, а ми гостовали са три до четири нумере. Друг из улице нам је направио димну завесу од фосфора која данас изгледа смешно. Знали смо да купимо две сијалице, ставимо фолију у боји од целофана и замишљамо да смо на концерту – сећа се почетака на естради Бобан Николић. Гостовали су у Краљеву „Тајм“, „Корни група“, „Индекси“, Здравко Чолић, „Тешка индустрија“, „Леб и сол“. Са нестрпљењем су млади очекивали свако гостовање и месец дана унапред припремали за концерт у препуној хали спортова. Онима који су већ загазили у музичке воде, и били нешто више од обичних љубитеља музике, у незаборавном сећању остају повремена снимања емисије „Вече уз радио“. И док су „Безимени“ по неколико сати снимали само једну композицију Бобан је са пажњом мирно седео у углу и слушао. Није у то време било технике која је битније могла да утиче на квалитет извођења, па се свирало из почетка све док сваки тон не буде на свом месту. Иако се „Бези-

мени“ сматрају једним од првих познатијих бендова из тог периода поред снимака који су остали у архиви Радио Београда никада нису успели да сниме плочу. Њихова композиција „Маштарење“ појавила се касније на компилацији плоче Зорана Модлија, али је приписана Лази Ристовском. Па, иако је забавни живот младих у то време био прилично сиромашан већина је била задовољна. - Све што се сад одиграва у фолкотекама постојало је и у време док сам ја био млад, само што смо слушали квалитетнију музику. Било је скученог простора за вежбе, а крили смо се по подрумима док станари не позову милицију. Било је интересантно, али без неких последица, дођу опомену нас и оду. Млади су излазили у парк где се певало уз гитару док је у Ибар башти свирала народна музика. Ми нисмо били љубитељи кафана, а кафићи у то време још нису постојали – прича Бобан. Прве студентске дане 1976. године обележило је дружење са београдским музичарима у „Шуматовцу“, „Под липом“, у „Униону“, познанство са Златком Манојловићем из групе Дах и сада већ легендарним Бором Ђорђевићем. - У групи „Заједно“ наступао је врсни вокални солиста Краљевчанин Драгослав Вучковић Вучко, а Бора Ђођевић нешто певушио и пребирао по гитари. Некако у то време већ је окупио двојицу гитариста и бубњара и са „Рибљом чорбом“ издао сингл „Лутка са насловне стране“. Позвао ме је на пробу, на неки начин сам му се допао и навијао је за мене, али је кандидат био и Бајага који је имао бољу гитару „Гибсон Лес Пол“. Ја се разболим и вратим у Краљево, а у листу „Здраво“ прочитам да је нови члан „Рибље чорбе“ Бајага, иако мислим да сам тада имао много више знања од њега – прича Бобан. Повод за повратак у Београд био је позив Зорана Мишчевића за наступ у „Силуетама“ које су до седамдесетих година, како каже, биле популарније него „Бијело дугме“. Са новим гитаристом и бубњарем засвирале су „Си-

луете“ у Зрењанину док је Бобан Николић пропадао у земљу због треме изазване чињеницом да није имао ниједну пробу са бендом, иако је пре тога, каже, свирао и пред двадесет хиљада људи и није имао трему од публике. Врло брзо се уклопио у бенд и кренуо на туренеју по Југославији. Репертоар на коме су биле песме Битлса, Елвиса Прислија, евергрин хитови и италијанска музика изазивао је пажњу гостију многобројних хотела - У току тог септембра рекламира Марко Јанковић концерт „Бијелог дугмета“ на Стадиону ЈНА који је трајао 24 сата. Концерт је почео у десет пре подне, а наша опрема још није стигла. Ту су већ били „Партибрејкерси“, „Прљаво казалиште“, „Галија“, „Генерација пет“, „Ју група“, „Метак“, „Револвер“ из Трста. Док смо чекали наступ гледали смо како према бини лете комади хлеба и јогурти у тетрапаку којим су посматрачи гађали мање омиљене бендове. У једном тренутку поподне Марко Јанковић најављује велико изненађење концерта, југословенску рок легенду број један Зорана Мишчевића и „Силуете“. Кад смо излетели на бину само сам очекивао шта ће да ме погоди, јер је било много оних који никад нису слушали нашу музику. Свирало смо „Кад су биле Силуете дугмићи су били мало дете, хеј мала хеј, да сам Силуете“. Настао је тотални делиријум, вриска публике од које ме пролази трема и концентришем се само на свирку. Ја на коленима, плачем и размажем гитару, а на бину нико ништа не баца. Зоран је бацио мајицу у публику, а доле се бију око ње. Свирамо „Глорију“ и одједном се дешава нешто фрапантно што никада нећу да заборавим. Све су руке подигнуте и сви певају са нама – прича са одушевљењем Бобан Николић и подсећа да је то био највећи концерт после оног код Хајдучке чесме. Велика ствар је, подсећа још, да је исте вечери у ударном термину у вечерњем Дневнику објављена репортажа са концерта илустрована наступом „Силуета“. Т. Радовановић

Душан Дуле Савић некадашњи југословенски и српски фудбалер, данас фудбалски тренер (2)

МАГАЗИН

12.5.2013.

МОМАК ИЗ ЏАЈИНОГ ДВОРИШТА

д 1974. до 1982. године колико је играо у Звезди освајао је његов тим и првенство и Куп Југославије. Најлепше године живота ипак су обележили наступи за репрезентацију, финале Купа УЕФА и две сезоне које је завршио као најуспешнији стрелац лиге. Није тајна да је Душан Савић био најпопуларнији фудбалер у Југославији, а то је успео понашањем и головима који су одлучивали победу Црвене звезде на значајним међународним утакмицама. Заљубљеници у фудбал долазе на утакмице због голова, а голгетери су одувек били увек они којима се приписивала посебна заслуга. Душан Савић је био један од најуспешнијих, па је било и логично да доживи велику популарност у време експанзије југословенског фудбала. У периоду између 1965. до 1980. го-

дине у Југославији се, каже Савић, живело добро. - Било је то дивно време. Имали смо срећу да смо живели у то време не улазећи у политичке аспекте како је и зашто то било тако. Говорим о периоду од неких 15 година у коме сам прво био клинац који је навијао за Звезду и доживео многе лепоте, јер је често у зграду у којој су живели његови родитељи Џаја долазио са колегама из Звезде. Ми смо као клинци имали привилегију да се знамо са Џајом и његовом породицом, јер су стално они били код нас, или ми код њих. Имали смо прилику да виђамо све те играче све док нисам заиграо за први тим са Џајом, Кулетом, Павиком и другима, с некима мање, а некима више. Био је то диван период живота који никада нећу заборавити и кога се увек радо сећам. Трагедија за ову децу данас је да неће

никад имати тако јако такмичење какво смо ми имали. Више не можете никада да направите лигу и могућност да играчи остану дуже на окупу у једном клубу, а без тога не може да се направи ни добар играч ни добар тим – каже Савић. Црвена звезда је као једини тим са ових простора више од педесет година непрекидно сваке године била присутна на неком од међународних такмичења. За само неколико година које је провео у овом тиму и Душан Савић је играо једно полуфинале Купа купова и финале Купа УЕФА, велике утакмице у Купу шампиона које су окупљале бројне љубитеље фудбала. Квалитет фудбала и велика европска имена доводила су на стадионе толико гледалаца да се на свакој следећој говорило о новом рекорду. У аналима југословенског фудбала, Црвене звезде по-

Душан Савић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

12.5.2013.

себно, остаће занавек забележено да је за утакмицу против Ференцвароша у полуфиналу Купа купова продато рекординих 96.070 улазница. Поред тога десетинама других присуствовало је између 70 и 80 хиљада посетилаца. Данас је то и физички немогуће јер су постављене столице, па највећи српски стадион може да прими једва 55 хиљада гледалаца. Када се на онима које се прогласе за утакмице високог ризика постави тампон зона коју попуне полицајци долази се до поражавајућег закључка да ни фудбалери, а ни публика, не могу да уживају у амбијенту препуних трибина. Звезда је годинама постизала добре резултате у домаћим такмичењима, али и у Европи, а круна дугогодишњег озбиљног рада је освајање

титуле шампиона континента. Пехар који се налази у просторијама стадиона резултат је вишедеценијског рада и максималног напора свих у клубу да се направи добар резултат. Од оснивања клуба 1945. године до остварења најбољег резултата у историји генерације људи посветиле су Звезди део свог живота. Душан Савић потврђује да је Звезда била узор и другим клубовима у Југославији и Балкану, али и широм Европе, јер је показала да и у комунистичкој држави, која је важила за отворенију од других комунистичких земаља, може да се ради квалитетно, да се стварају асови и освајају европски трофеји. Тадашњи прописи Фудбалског савеза Југославије дозвољавали су фудбалерима одлазак у иностранство у

календарској години у којој навршавају 28 година живота. То време је са нестрпљењем очекивао Душан Савић, али и његови вршњаци и клупски другови Владимир Петровић Пижон за одлазак у лондонски Арсенал и Сеад Сушић кога су очекивали у Паризу. Тренер Спортинга из Хихона био је у то време Вујадин Бошков који је већ бацио око на Савића и само чекао погодан тренутка да се створе законски услови. Тако је већ почетком јануара 1983. године стигао толико жељени позив за одлазак у иностранство. У Фудбалском савезу Југославије било је уобичајено да се мало прогледа кроз прсте, па су фудбалери на измаку каријере у земљи добијали сагласност и шест месеци раније. Вођени таквим искуством тројица Звездиних

фудбалера већ су потписали уговоре и отишли на припреме са новим клубовима. Али, догодио се преседан као никада до тада. Репрезентација Југославије није се прославила на управо завршеном првенству света у Шпанији, па је неко из савеза одлучио да се стриктно поштују прописи. Цену принципијелности платили су управо тројица Звездиних фудбалера, па су морали да сачекају још шест месеци. То је Пижону покварило уговор са Арсеналом и уместо да у Лондону остане три године, и заради велики новац, потписао је уговор на само шест месеци после чега се обрео у Белгији, а затим у Француској. Савићу је до истека уговора у Хихону преостало две и по године, али је и он после само

шест месеци напустио Шпанију на захтев тренера француског прволигаша Лила који се о томе већ договорио са Шпанцима. И Вујадин Бошков се спремао да из овог клуба оде у Спортинг из Лисабона тако да Савића више ништа није везивало за Хихон. Много година касније признаје да се није превише двоумио. Као веома комуникативна личност са способношћу да брзо учи језике врло брзо се уклопио у нову средину и у Лилу остао пуне две године. Био је свестан да је у клуб дошао због тога што је до тада нешто добро радио, вероватно много боље од других. Зато је ваљда после само месец дана у клубу добио капитенску траку, а поверену улогу вође тима успешно обављао до одласка из

клуба. Ниједног тренутку се, каже, ни у Шпанији ни у Француској није осећао странцем. Све време је уважаван и поштован у складу са оним што је пружао клубу. По истеку уговора прећиће Душан Савић на Азурну обалу, у Кан, и ту након четири следеће године завршити фудбалску каријеру. - Завршио сам каријеру са пуне 34 године што је било за то време доста с обзиром да сам отишао из Звезде после осам, девет првенстава напорног рада. Овде се тада много више и напорније радило него у иностранству. Имао сам у Француској за годину дана више одмора него у Звезди за десет година. Мислим да су играчи у иностранству играли дуже јер имају бољи режим и однос рада и опоравка. Код

12.5.2013.

МАГАЗИН

нас је било такво време, само тренинг и утакмица, тако да смо били добро исцеђени као лимун. Зато су нам каријере биле краће, а многи су се играчи тешко повређивали. Као последицу врло напорног рада и организма неспремног за тако велики напор у том тренутку имао сам само операцију препона још у 21. години живота. Све друге повреде биле су само последице удараца. Био сам увек спреман, волео да тренирам и имао физичке предиспозиције не превише брзог, али снажног играча. Имао сам велику издржљивост, али и велику љубав да играм и тренирам и зато сам за то време доста дуго трајао – каже Савић. Сплет околности учинио је да се једна изузетно успешна каријера заврши пре него што је морала. Могао је Савић, каже, да игра сигурно још две године, али се мало умешала политика. Градоначелница Кана, која је по функцији и председник истоименог фудбалског клуба већ је искусном професионалцу, коме је истицао уговор, наменила место председника. Од тог тренутка у његовој глави су почеле да се дешавају чудне ствари. Почео је све више да размишља о новом послу, а све мање о активном игрању. Превремени априлски избори те године довели су до промене односа политичких снага у овом граду, а на чело локалне управе, уједно и фудбалског клуба, неке друге људе. Душан Савић је већ донео одлуку да престане са активним играњем. Такву одлуку нису могле да промене ни многобројне понуде француских прволигаша и оних који су били на прагу лиге. Ма колико биле интересантне и примамљиве остале су само понуде. Након годину дана Савићи ће се, бројнији за још једног члана, вратити у Београд вођени жељом да поделе судбину сународника у земљи која је почела да се распада. И док је Душан Савић правио успешну фудбалску каријеру брат близанац је после убског „Јединства“ играо у „Радничком“ из Пирота, након чега је отишао да студира. На одлуку да престане бављење фудбалом утицало је и здравствено стање које га је на годину

дана одвојило од спорта што је у том периоду било изузетно дуг период након кога је било тешко наставити активно бављење спортом. Све време фудбалске каријере браћа Савићи били су свесни колико је велику улогу у развоју љубави према фудбалу имао њихов отац. - За њега је постојао само фудбал. Он није могао да види ни један други спорт сем фудбала и да се питао угасио би све спортове сем фудбала. Зато нас

је стално мотивисаио да у дворишту тренирамо што више. Од њега смо научили игру главом, пошто је и он играо добро главом, и разне основне ствари у периоду кад се оне најбоље уче. У каснијем периоду највише дугујем себи и љубави према фудбалу, јер сам волео фудбал и уживао и у тренингу и утакмицама, а пријало ми је да трчим јер сам стално желео све више – каже Савић. Некадашњи момци из Џајиног дворишта, и Звездаши и Партизановци, и данас су најбољи другови који су се увек радовали свих успеха најбољег међу њима. Партизановци су били по мало љути у ситуацијама када је њихов клуб губио од Звезде, а њихов друг давао по два гола. Али, нису му замерали због тога јер су знали колико је био посвећен фудбалу. Није имао проблем са њим ни у време када се играло и средом и недељом, а знатан део времена проводио у карантину. Уживао је у фудбалу и једва чекао да оде на тренинг, бар да се презноји. Са ове дистанце каже да је могао да игра до четрдесете године живота. Тако би највероватније и било да није давно у глави завршио због оног договора, али је тако, каже још, морало да буде. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs