МАГАЗИН Година VIII * Број 424 * 12. јануар 2020. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
12.1.2020.
МАГАЗИН
2
Хвала што читате
Краљевски
МАГАЗИН
3
МАГАЗИН
12.1.2020.
У овом броју: Мир божји - Христос се роди На земљи мор. међу људима добра воља Повод за двоструко славље Са вама је Србија - не дамо светиње Медији први пред касом Канализација па дигитализација Буђење успаваног села
4
10 16 26 36 44 52 62
72 74 82 84 88 96 98
Фото: М. Радовановић
Од доброг до јако загађеног Поглед са обале На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица На стакленим ногама ЖКК Краљево - Партизан Времеплов
5
6
МАГАЗИН 12.1.2020.
7
8
МАГАЗИН 12.1.2020.
9
10
МАГАЗИН 12.1.2020.
Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2019. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско -карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:
МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ! И ове године Господње, славећи преславно Оваплоћење Сина Божјега, Господа нашега Исуса Христа, јединог Новог под Сунцем, сви хитамо ка храму Божјем, да се саберемо око Богомладенца, Пречисте Богоматере и Увекдјеве Марије и праведнога Јосифа. То чинимо да би се наше душе загрејале речима светога Јеванђеља о истинитом догађају Очовечења и рођења Спаситеља нашега, Богочовека Исуса Христа, када су Њему, Богомладенцу клицала
Небеса и Земља: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима благовољење! О том јединственом и преславном Догађају у историји и у свима световима, наш свети црквени песник славослови: „Прашни Адам најпре причесник благодатног надахнућа беше, па лукавством змијиним поданик пропасти поста, но знамо да се ради њега Реч саобрази људима. Дјево, Ти пређе границе смртних бића родивши превечну Реч Која изволе да прође
кроз Тебе, запечаћени Кивот, о несагориви Кивоте и Купино. Ти, Бог мира, посла нам Ангела Великога Савета Твојега да нас мироше, и к светлости богопознања нас упућује. Где се много разбуја грех, Ти пружи неописиву благодат, па сви постасмо наследници Вишње светлости.” Својој духовној деци, нашем и данас многострадалном српском народу у Отаџбини и расејању, ми, његови духовни пастири, желимо да се благочестиве мисли и осећа-
11
12.1.2020.
МАГАЗИН
12
ња и овога Божића обилно и трајно уселе у нас и да се сав наш живот збива у Богу са свима светима. Тако, дакле, да ходимо и пред лицем Светога Саве и свих српских светитеља и просветитеља наше свете аутокефалне Српске Цркве. Главно је бринути о томе како ћемо живети, eда бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на Христовом праведном Суду. Еда би нас они признали за своје следбенике. Ето нам свете дужности нашег постојања! Драга наша духовна чеда, учинимо све што до нас стоји да вишак наших сваковрсних добара буде на попуњавање мањка код оних наших ближњих који се нуждавају у помоћи свих врста, а највише у нашем братољубљу. Божанствени Максим Исповедник нас тако и поучава: „Настојмо да трезвеноумним промишљањем уједначимо неравномерност природе, и оним чиме обилујемо, допунимо недостатке једни других“. То је угодно Оваплоћеном Сину Божјем, Који се поистоветио са најмањима и најсиромашнијима. Зато, ко њима чини, Њему чини. Зар Богомладенац није дошао пре свега да нахрани сва уста и да утеши сва наша срца? Ако се већ Христос ради нас оваплотио и постао Богомладенац, умро и васкрсао, зар сва наша делатност у свету, као одговор и уздарје Њему, не би требало да нас краси и чини угоднима Богу? Свима нам је за то потребно смирење и свест да смо ми сарадници Божји и украситељи Цркве. Ако сав свет лежи у злу страсти и грехова, а стварно лежи, онда ниједан човек да не узима учешћа у њему, то јест у делима таме! На небески поредак ствари заветовали смо се ми хришћани, а не на поредак без Божјих небеса и упр-
кос небесима. У складу са једном проницљивом речи, у вези са темом слободе, рецимо да смо ми слободни онолико колико смо слободни од греха и тек као такви слободни смо за богоопштење. Са тога стајалишта полазећи, и покајањем и смирењем се утврђујући, ми ћемо моћи да узрастамо и у Божјим врлинама. Моћи ћемо да Духом Светим попримимо црте Христовога Лика кроз творење богоугодних дела. Тако ћемо плодове врлина убирати са Господа Исуса Христа као са Дрвета Живота нашега, – постављенога усред Цркве као Раја Сладости, – па се Њиме хранити и у времену и у вечности. Главна порука и овогодишњега Божића треба да гласи да православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену. А наше православно црквено Откривење и Свето Предање нас уче да је богоугодно исповедати веру у Оваплоћенога Сина и Логоса Божјега, Христа Богочовека, и заједно са тим веру у Пресвету Тројицу! То даје видело нашем ходу по тами овога света, огрезлог у греху. Од те црквене вере зависи наше поимање и усвајање светлог Лика Господњег, савршене мере свих ствари – Исуса Христа, Спаса нашега. У Којем узрастамо и Чијем се славном Другом доласку надамо. Од целовитости црквене вере православне коначно зависи и опстанак целокупне творевине. Тако онда из те православне вере происходи и могућност нашег најпотпунијег богоопштења и богопричастија у средишту нашег постојања: у Светој Литургији. Кроз њу наша Православна Црква живи и најпотпуније сведочи о нашој заједници са Богомладенцем Христом. Наша света дужност јесте да носимо крст историјских догађаја и
искушења у свим помесним Црквама као заједничким. Али је света дужност и обавеза и свих помесних православних Цркава да једна другу поштује и уважава. Дакле, посленике у Винограду Господњем, ма колико они били заслужни, треба подсећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се не би цепала Христова нерукотворена риза, односно да се не би скрнавио у нама Лик Богомладенца Христа. Свуда, дакле, да важи правило лечења себе и других на благ, истинит и светоотачки начин. У нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци, подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију). Према тој светињи треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу – неодвојивим од нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова. Данас на Божић најсвечаније поменимо косовске, јасеновачке, градинске, и мученике са свих осталих стратишта. Ми им се за помоћ молимо да и сами лично исповедимо своју црквену православну веру у Богомладенца Христа, до самога краја, не бојећи се да о њима сведочимо пред свима. Животни проблеми човека наше данашњице, а, изгледа, и будућности, често нас обесхрабрују, па и изненађују. И наш српски човек данас као да је одлучио да чињењем чедоморства допринесе да се на Страшном Божјем Суду, човечанство појави подељено, тако да један део, по бројности убијене деце, преовлада над бројем другог дела деце која су се родила и добила прилику да живе. Како са том чињеницом изићи пред Богомла-
13
МАГАЗИН
12.1.2020.
денца Христа, пред Његову Богоматер, Приснодјеву Марију, и пред све свете, најболније је од свих наших питања сада и овде! Очигледно да постоји и спремност устројитеља новога света да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и хришћанскога брака, и да нас уведу тамо камо људска мисао и реч, дело и људска нога досад нису крочили. Ипак, и о томе постоји реч охрабрења Богомладенца Христа: „Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?” Једна душа која се каје и спасава претежнија је од целога света. Доводећи у органску везу празновање Божића и Богојављења, као што то са правом чине наши иконографи и фрескописци, рецимо и ми у закључној речи наше божићне Посланице ово: Спаситељ наш Господ Исус Христос је закорачио у овај свет онако како је у древности закорачио у
14
Јордан. Тада, док је Јован полагао своју руку на Њега, сав грех је побегао од Њега, попут воде реке Јордана. То исто се дешавало док су апостоли, епископи и свештеници кроз векове полагали своје дланове на главе свих нас људи које су они крштавали и на пут обожења изводили. Благодатни огањ – од кога трепере херувими – и ми смо примили у светој Тајни крштења, у тој бањи поновнога рођења у Христу водом и Духом. Тако смо ми постали лученосци вере у Сина Божјега и Богомладенца Христа, добивши по дару и могућност да са Њим и вечно царујемо. Зато је веома важно како ћемо ми живети и целокупно наше потомство и на чему ће оно градити дом свога свеукупног хришћанског постојања. Да ли на води, песку, слами, или на Христу, Крајеугаоном Камену Цркве и Дома Бога и Оца нашега Који је на небесима? Јер, сва наша дела ће на крају бити испитана огњем благодати Божје!
Само благодатним огњем проверена дела, укључујући и све људе лично, показаће и дела и нас оправданима или осуђенима. Показаће све нас људе као праву или одметнуту децу Бога и Оца, браћу Јединородног Сина и Богомладенца, и сасуде Господа Духа Светога! Да ли ће и нас показати као верне поклонике Тројице Једносушне и Равномоћне, Сапоштоване и Сапрослављане? Ми, сабрани око Богомладенца у Пећини Витлејемској, такође желимо да се нађемо у Очевом наручју! Нека би зато и све наше домове загревала, и у Духу Светом веселила, небоземна химна Богомладенца: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља! Мир Божји, Христос се роди! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2019. године.
15
Бадње вече у Храму Светог Саве
МАГАЗИН
12.1.2020.
НА ЗЕМЉИ МИР, МЕЂУ
16
У ЉУДИМА ДОБРА ВОЉА
Фото: М. Радовановић
- Храм Светог Саве је у вечери пред Божић био препун суграђана различитог узраста који су у молитвеном миру присуствовали служби са петохлебницом и Молебану за молитвену подршку страдалној Црној Гори, очување светиња и подршку свештенству и верном народу. - Са песмом и уз варнице које су се дизале ка небу несвакидашњи призор је подсетио на тајну радости коју вера доноси свету и човеку. - Пригодна свечаност окончана је послужењем за присутне приређеним трудом свештенства и верног народа.
17
18
МАГАЗИН 12.1.2020.
19
20
МАГАЗИН 12.1.2020.
Б
адњи дан се прославља уочи Божића, део је божићних обичаја а назив је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали. Иако је црква покушала да им да хришћанско обележје многи обичаји везани за овај дан су пагански. Срби су их наследили од предака, и даље их одржавају, а за бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек сматран светим дрветом. Мада су народни обичаји око Бадњег дана доста стари, а до данас се много тога изгубило или заборавило, у различитим крајевима се разликују у неким елементима. И поред разноврсности и разлика постоји доста заједничких и врло сличних обичаја, али и сећање да се у неком селу некада и то радило пре него што је напуштено. Ложење бадњака као средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице, у вези је са огњем и огњиштем. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацане у небо најављивале су много рода и приноса. Највећи део радњи и обичаја је везан за Бадње вече кад домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Носећи бадњак обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки од њих, што се сматра жртвом прецима, а остали ораси и лешници се остављају у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Прослава Бадње вечери посебно је свечана у храмовима Српске православне цркве свуда у свету. Припремајући се за најрадоснији хришћански празник, рођење Христово, Српска православна црква и верници славе Бадње вече и последњи дан четрдесетодневног поста. Овај дан се свечано прославља у свим храмовима на територији Епархије жичке а, по традицији, најмасовније у Манастиру Жичи и
две краљевачке цркве, Храму Свете Тројице и Храму Светог Саве. У сусрет Богомладенцу Христу, сабрање верних при Храму Светог Саве, заједно са епископом жичким Јустином, учествовало је у вечерњем богослужењу које је кроз богослужбену химнорафију, читање светописамских текстова и појање божићног тропара најавило радост још једне витлејемске ноћи. Славословљу пастира, свих старозаветних праведника који су очекивали дан Христовог рођења, и свих новозаветних проповедника великог дана незалазне светлости, присајединили су се бројни Краљевчани сабрани под сводовима Светосавског храма, а црквена порта старије суграђане подсетиле на атмосферу божићних прича из детињства уз очекивање још једног изненађења. Уз литургијско сабрање око епископа жичког Јустина кроз словесну службу и псалмопој узнет је велегласни свештени принос, а Духом Светим дариван на освећење душа и тела. У чаши Христовој причасници су постали многи парохијани који нису пожалили ноћног сна како би дочекали избавитеља људског рода. Речи Божићне посланице архијереја Српске православне цркве приближиле су умовима присутних Тајну надумну, „другу заједницу“ пресаздатељну и далеко преславнију од прве творачке добродетељи, којом су верници осењени у необичној ноћи када се небо спустило на земљу да међу људе сиђе син божји. Храм Светог Саве је у вечери пред Божић био препун суграђана различитог узраста који су у молитвеном миру присуствовали служби са петохлебницом и Молебану за молитвену подршку страдалној Црној Гори, очување светиња и подршку свештенству и верном народу. Окупљање у храму било је прилика да се, уједињених срца и душа у радости ишчекивања Божића, сете православних верника који
21
22
МАГАЗИН 12.1.2020.
23
12.1.2020.
МАГАЗИН
24
у Црној Гори трпе неправду. Након молитве присутнима се обратио епископ жички Јустин који је, поздрављајући све присутне међу којима је био градоначелник Краљева Предраг Терзић са сарадницима, подсетио на важност молитвеног јединства са браћом која страдају у Црној Гори. - Данас смо се сабрали у овоме светоме храму, као и сваке године пред Божић, да у светлости и топлоти бадњака огрејемо своју веру. Почели смо тако што смо се молили Господу Богу и Пресветој Богородици за нашу браћу у Црној Гори којој се чини велика неправда. Не узима им се хлеб као храна, узима им се светиња која њима обезбеђује живот вечни, храмови које су њихови преци градили за своје потомке, где ће имати место да се моле за све и сва да се, по речима Христовим, никад и никоме не свете него да се моле за мир читавог света. То је Господ Бог учинио, а ми се молимо за нашу браћу да одрже веру своју, да сачувају своје светиње, али се молимо и за оне који их гоне и који чине велику неправду да Господ и њих просвети, да им отвори ум и срце, да знају да је ова црква божија на своме телу преживела многа гоњења од силних царева и великих моћника овог века и ево, црква већ две хиљаде година постоји и постојаће. И ово је велико искушење наше пред Божић. Зна Бог зашто је допустио такво искушење баш тамо. Да ли су они криви, или смо сви криви јер смо се често удаљавали од свога Бога од своје Цркве? Дошло је време да покажемо Богу да смо чврсти и непоколебљиви у вери својој, јер ми смо сведоци Христови а сведоци Христови су страдали за Христа. Не знамо шта носи дан, шта носи ноћ. Ми се молимо за мир у свету. Али, када посегну за оно што је нама најсветије ми нећемо дизати војску, јер
немамо војску. Нећемо скупљати оружје овога света, јер га немамо. Ми једино што имамо јесте смирена молитва Пресветој Богородици, Господу Богу, апостолима, угодницима божјим који посведочише Господа Бога. Није време причању. Време је да се молимо. Данас се завршава божићни пост и ми од сутра улазимо у велику радост, радост коју је Господ Бог донео човечанству, а анђели то прославили овако : „Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља“. Шта више рећи? Само треба молити се и живети по заповестима божјим, а онда ће Господ нама православнима дати и живот на овом свету и живот вечни који сви тако жељно очекујемо. Нека господ мира, љубави и свакога добра буде са свима вама, са породицама вашим да кротко и мирно проведете ове празнике и да се свагда у Господу Богу радујете, јер видимо да наша браћа постојано, по хладноћи по снегу, иду и сведоче у молитвама носећи иконе угодника божијих, Господа Бога и Пресвете Богородице. Њима нека је слава у све векове и сву вечност. Живели! Срећно Бадње вече! - поручио је епископ жички Јустин након чега се сабрање упутило ка ватри испред храма где је препуна порта народа дочекала бадњак. Као и сваке године око ватре се окупио велики број суграђана, међу њима и деце којима ће овај догађај сигурно још дуго остати у сећању. Онима мало старијима приређено је пригодно окрепљење које је свакоме добро дошло у прохладној јануарској ноћи. Са песмом и уз варнице које су се дизале ка небу несвакидашњи призор је подсетио на тајну радости коју вера доноси свету и човеку. Пригодна свечаност окончана је послужењем за присутне приређеним трудом свештенства и верног народа. Т. Радовановић
25
Дан Светог архиђакона Стефана у Цркви Свете Тројице
МАГАЗИН
12.1.2020.
ПОВОД ЗА ДВОС
26
- На дан кад православна црква и верници славе Светог Стефана Мешовити хор „Свети архиђакон Стефан“ слави свог небеског покровитеља, првомученика и архиђакона. - Хор који је постојао и пре Другог светског рата обновљен је 2001. године са благословом епископа жичког Стефана а окупља велики број заљубљеника у певање. - Међу њима су адвокати, правници, студенти, лекари и други који сваке недеље наступају у црквеним службама. - Светом архијерејском литургијом у Храму Свете Тројице началствовао епископ жички Јустин
СТРУКО СЛАВЉЕ
27
С
МАГАЗИН
12.1.2020.
рпска православна црква трећег дана Божића традиционално прославља првог мученика Христове Цркве архиђакона Стефана. Тога дана је и ове године у Храму Свете Тројице Свету Архијерејску Литургију служио епископ жички Јустин, уз саслужење игумана студеничког Тихона, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине Храма Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема са братством, јерођакона Паладија и протођакона Александра Грујовића. Празнично молитвено сабрање употпунио је Хор Свети архиђакон Стефан, један од најстаријих у Србији, који овог свеца слави као своју славу. Светој Архијерејској Литургији су присуствовали градоначелник Краљева Предраг Терзић са сарадницима, начелник Рашког управног округа, представници Полицијске управе, Безбедносно-информативне агенције, Школске управе, Опште болнице „Студеница“ и многи други. Уз честитке свима који славе Светог Стефана, а посебно члановима хора, градоначелник је истакао значај сарадње пред-
28
ставника града и Цркве и присуства градског руководства на Литургији на овај велики празник. - Ово је још један доказ да Црква и држава сарађују и да ми, као представници и државе и локалне власти, треба увек да будемо уз верујући народ - поручио је градоначелник. Окупљени на литургији присуствовали су чину рукоположења ђакона Манастира Студенице у чин свештеника а епископ жички, честитајући члановима хора славу, беседио о највећем празнику – рођењу Исуса Христа и значају који овај празник има. Рукоположење ђакона Паладија је повод за благослов епископа Јустина да подели нафору верном народу и прими честитке на свечаности од које му је поверен задатак да се бори за све њих. - Рођење Господа Бога и спаситеља нашега највећи је догађај у историји рода људскога, јер је Господ Бог из свога наручја послао сина јединороднога Исуса Христа да се оваплоти од Пресвете Богородице и да тако испуни наше спасење. Од дана када смо прославили рођење Господа Бога, и спа-
ситеља нашега, свакога дана се потврђује да је Господ Христос заиста у телу дошао. На Сабору Пресвете Богородице сећали смо се догађаја када се Господ Бог, и спаситељ наш, родио. Он је назван царом јудејским, тако су га пророци назначили и тако је у Светоме писму записано од вајкада. Цар Ирод се побојао да је то нови цар који ће да га збаци са престола. Није мислио да он долази другим поводом, него се побојао да ће да га збаци са престола, па је намислио да му се поклони јер је од пастира и мудраца чуо где ће се родити у Витлејему јудејском. И намисли да дође да му се поклони, али се обручнику Свете Богородице Јосипу у сну јави анђео и каже. „Иди одавде, бежите у Мисир, Египат, јер Ирод хоће да тражи душу детињу да га убије“. И заиста, они отидоше у Египат и тамо живеше све до смрти Иродове. То је доказ да се Христос заиста родио као богочовек, као богић, божић, мали бог. Христос који је растао и живео међу нама тридесет три године учио нас је свакој врлини, показао нам како је дошао да испуни Стари завет.
29
30
МАГАЗИН 12.1.2020.
31
МАГАЗИН
12.1.2020.
И Свети Стефан, првомученик и архиђакон кога данас славимо, говорио је о Старом завету и да долази један који ће разорити ово место, донети нове обичаје. Многи Јевреји до дана данашњег нису схватили да је Христос месија дошао, али је дошао смирено, у пећини се родио, у јаслама лежао. Није дошао као цар царева и господар господара него смирено, да нас научи смирењу, стрпљењу, љубави и свему што је за наше спасење. Данас смо присуствовали рукоположењу где се полагањем руку архијереја преноси благодат и тако постају нови свештеници, нови ђакони у Цркви божијој. А Црква божија живи, врши своје дело и мисију спасења. Црква је овде на земљи баш као што је Господ Бог био док је живео са нама да нам покаже да је љубав све до савршенства, да нам покаже да је стрпљење и свака врлина саставни део наше природе од које смо се много отуђили, а да смо ми постали световни људи који се покоравају стихијама овога света и овога времена, Господ Бог своје служитеље и слуге припрема за незалазни осми дан, за царско небеско, а ми већ овде имамо предукус тог царства небеског. И као што видимо у
32
Цркви божијој, као у народу нашем, смењују се жалост, туга, борба, неизвесност, тешкоће, муке, али у свему томе заслађује Господ Бог присуством својим, љубављу својом, јер хоће да се сви људи спасу и да дођу у спознање истине. Драго ми је да смо овде сви присутни, да су представници наше државе присутни са нама, да живе, труде се у Цркви божијој од које сви ми добијамо благодат да растемо у меру висине раста Христова, да будемо савршени јер је савршен и Господ Бог наш. Нека Господ Бог мира, утехе и свакога добра, буде са свима нама, са породицама вашим, са отаџбином нашом, са свим људима који живе на свету јер ми, као Црква божија, желимо само мир као и анђели када се Бог роди. Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља, а та добра воља, љубав и заједништво, поверење, јединство, треба да краси нас православне хришћане - поручио је владика Јустин. Трећи дан Божића је дан славе Мешовитог хора „Свети архиђакон Стефан“ при краљевачком Храму Свете Тројице који је постојао и пре Другог светског рата али је, због политичких
прилика у земљи после ослобођења, престао са радом све док 2001. године није обновљен са благословом епископа жичког Стефана. Од тада 9. јануар сваке године, кад православна црква и верници славе Светог Стефана, хор слави свог небеског покровитеља, првомученика и архиђакона. Хор гаји духовну музику и носи име архиђакона Стефана који је први страдао за Христа након што су га каменовали, а његова величина огледа се у последњим речима које гласе „Господе, опрости им јер не знају шта чине“. Хор окупља велики број заљубљеника у певање, адвокате, правнике, студенте, лекаре који се на пробама окупљају два пута седмично, а сваке недеље наступају у црквеним службама. По завршетку Литургије и причешћивању великог броја верника приређена је трпеза љубави, на којој се присутнима обратио старешина старог храма у Краљеву протојереј-ставрофор Јован Ђорем поздравивши све, пожелевши срећну славу хористима уз захвалност епископу Јустину на доласку и служењу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
33
34
МАГАЗИН 12.1.2020.
35
Скуп подршке Србима у Црној Гори
МАГАЗИН
12.1.2020.
СА ВАМА ЈЕ СРБИЈА –
36
– НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
- Позив државном руководству да забрани улазак у Србију свима који су гласали за спорни закон којим се подривају темељи Српске православне цркве. - Из редова заветника стиже захтев да се конфискује имовина свима који су ударили на српски народ, и над њиме врше дискриминацију, и да не дозволи улазак у земљу онима „који у Црној Гори спроводе антисрпску политику, а овде долазе да позирају по београдским кафићима“. - Спонтано окупљање у Краљеву мотивисано жељом да се пружи подршка сународницима у Црној Гори који воде историјску битку за опстанак српског народа. - Ово није једини скуп у организацији Заветника спремних да ако буде потребно крену пут Црне Горе како би се браниле светиње
37
38
МАГАЗИН 12.1.2020.
39
П
МАГАЗИН
12.1.2020.
рема Закону о слободи вјероисповести, недавно усвојеном у Скупштини Црне Горе, верска заједница, односно њен организациони део чије је седиште у иностранству, стиче својство правног лица уписом у регистар који води надлежно министарство. У складу са законом пријава за регистрацију, коју подноси лице овлашћено за заступање верске заједнице, садржи назив који се мора разликовати од назива других верских заједница и не сме садржати службени назив друге државе и њена обележја. Како су три значајне вероисповести, православна, римокатоличка и муслиманска, део верских заједница чије је седиште у иностранству, све су доведене у инфериоран положај у односу на Црногорску православну цркву која је већ основана и има седиште на територији Црне Горе. Иако, за разлику од Црногорске православне цркве основане 2006. године, чинодејствују вековима све три вероисповести по новом закону морају
40
да поднесу пријаву за регистрацију. Организациони део верске заједнице који делује у Црној Гори, а чије је седиште у иностранству и до сада није био пријављен код надлежног органа у овој земљи уз пријаву је дужан да приложи одлуку надлежног органа верске заједнице, што значи да би Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве морао поново да оснује митрополију која у Црној Гори, као најстарија у Српској православној цркви, постоји од 1219. године, како би је ресорно министарство оценило подобном за упис. То има и последице имовинске природе, противне одредбама свих икада примењиваних законских одредаба о стицају својине и правима власника на територији Црне Горе. Према црногорском закону новооснована верска заједница би била нова, а сва непокретна и покретна имовина коју поседује почев од 1219. године, постала би државна својина, јер закон каже да су „Вјерски објекти и земљиште које користе вјер-
ске заједнице на територији Црне Горе, а за које се утврди да су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, као културна баштина Црне Горе, државна својина“. Таквом се сматрају и верски објекти изграђени заједничким улагањима грађана до 1. децембра 1918. године. На основу спорног закона годину дана од ступања на снагу орган управе надлежан за послове имовине ће да утврди верске објекте и земљиште који су државна својина, изврши њихов упис и поднесе захтев за упис права државне својине у катастар. Црногорски закон је основа на којој члан председништва Српске странке Заветници Милица Ђурђевић изводи закључак да „Мило прави НАТО цркву на темељима Српске православне цркве. Уместо крсне славе обележаваће Хавијера Солану, уместо тамјана, користиће осиромашени уранијум. Јуче Дахау, данас Монтенегро. То је концен-
трациони логор за Србе у којем пребијају владике, хапсе народне посланике и прогањају народ.“ То је порука упућена окупљенима испред црногорске амбасаде у Београду уз позив државном руководству да забрани улазак у Србију свима који су гласали за закон којим се подривају темељи Српске православне цркве. Из редова заветника стиже захтев државном руководству да се конфискује имовина свима који су ударили на српски народ, и над њиме врше дискриминацију, и да не дозволи улазак у земљу онима „који у Црној Гори спроводе антисрпску политику, а овде долазе да позирају по београдским кафићима“. Петог дана текуће године протест је под истим именом одржан и у Краљеву, а позив на спонтано окупљање мотивисан је жељом да се пружи подршка сународницима у Црној Гори који воде историјску битку за опстанак српског народа. Краљево је само један у низу градова у којима су након усвајања спорног закона организовани слични
скупови подршке са јасном поруком која недвосмислено потврђују одлучност у борби за очување српских светиња на територији Црне Горе. - Ми врло добро знамо да данас бранимо Острог, а пошто бранимо Острог бранимо и Жичу. Бранећи Морачу бранимо и Студеницу, бранећи наш братски народ у Црној Гори бранимо и нас саме. Однарођени режим, и антисрпски режим Мила Ђукановића, покушава да уништи све што је српско иако врло добро зна да је његов деда погинуо бранећи исти тај Острог. Нека зна Мило Ђукановић да се нећемо само овде окупљати већ, ако буде морали,
кренућемо пут Црне Горе где ћемо са нашом браћом стати испред наших светиња и одбранити их. Многи не знају да овде постоје куће де-пе-ес-оваца, истог Ђукановића и Марковића, и ако крену на српске куће у Црној Гори да ћемо доћи испред њихових кућа и да ћемо зауставити на све могуће начине ову бруку која се дешава у Црној Гори. Са неба нас гледају Његош и краљ Никола, и сви наши преци, и верујем да су данас поносни на нас поручио је са краљевачког скупа председник Извршног одбора Српске странке Заветници Страхиња Ерац. Након протестне шетње до Трга српских ратника уз повике „Црна Гора и Србија то је једна фамилија“ и „Мило Шиптаре, не дамо ти светиње!“ потврђено је да ово није једини скуп у организацији Заветника спремних да ако буде потребно крену пут Црне Горе како би се браниле светиње. Т. Радовановић МФото: М. Радовановић
41
42
МАГАЗИН 12.1.2020.
43
44
МАГАЗИН 12.1.2020.
Сто четрнаеста седница Градског већа
- Главна тема седнице Градског већа расподела средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. - Одлуком о буџету града за ову годину предвиђена средства у износу од двадесет три милиона динара. - На дневном реду жалбе грађана на решења бројних институција. - У 2020. години без појединачних давања. - Конкурс се расписује ради суфинансирања производње медијских садржаја из области јавног информисања који доприносе истинитом, непристрасном, правовременом и потпуном информисању свих грађана Краљева. - Пројекат у смислу овог конкурса подразумева заокружену програмску целину или део целине, којом се доприноси остваривању јавног интереса
Фото: М. Радовановић
МЕДИЈИ ПРВИ ПРЕД КАСОМ
45
И
МАГАЗИН
12.1.2020.
ако се на дневном реду сто четрнаесте седнице Градског већа од конституисања актуелног сазива нашло тринаест тачака чини се да је главни разлог заказивања разматрање решења о распоређивању средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у 2020. години и решења за расписивање конкурса. Закључак се намеће на основу податка да се осталих једанаест тачака дневног реда односе на разматрање жалби грађана на решења Центра за социјални рад, Одељења за друштвене делатности, Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено - комуналне делатности, Одсек за стамбено комуналне послове и послове саобраћаја, Одељења за инспекцијске послове - Комунална иснпекција, Инспекција за собраћај
46
и путеве као и захтеве у вези плаћања дуга по правоснажној и извршној пресуди Основног суда у Краљеву, отписа камате на износ главног дуга и смањења закупнине за пословни простор. Одлуком о буџету града за ову годину за остваривање јавног интереса у области јавног информисања предвиђена су средства у износу од двадесет три милиона динара. За расподелу средстава расписује се конкурс у форми јавног позива који ће бити објављен на званичној веб презентацији локалне самоуправе и у једним недељним новинама које се дистрибуирају на територији Краљева. Решењем је дефинисано да јавни позив за учешће на конкурсу садржи јавни интерес који ће се финансирати, износ опредељених средстава, најмањи и највећи износ по пројекту, субјекте који имају право учешћа на конкурсу, критерију-
ме за оцену пројекта, рокове у којима се спроводи конкурс, информације о документацији која се прилаже и позив новинарским и медијским удружењима и медијским стручњацима заинтересованим за рад у комисији за реализацију конкурса да доставе предлоге кандидата за чланове. Поступак расписивања конкурса, лица која имају право учешћа на конкурсу, критеријуми за оцену пројекта, састав и рад конкурсне комисије, надлежност за доношење и поступак доношења одлуке о расподели срдстава прописани су Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. - Распоредним решењем за распоређивање средстава на конкурсу за остваривање јавног интереса у области јавног информисања одлучено је да
цео износ двадесет три милиона динара - буде распоређен на овај начин односно да у 2020. години не буде никаквих појединачних давања. Ми смо донели одлуку да конкурс распишемо и до 24. јануара ове године све медијске куће – портали, телевизије, радио станице, имаће могућност да конкуришу за средства од града потврдио је после седнице Градског већа градоначелник Предраг Терзић. Конкурс се расписује ради суфинансирања производње медијских садржаја из области јавног информисања који доприносе истинитом, непристрасном, правовременом и потпуном информисању свих грађана Краљева, подизању квалитета информисања особа са инвалидитетом и припадника других мањинских група, заштити и развоју људских права и демократије, унапређивању прав-
не и социјалне државе, слободном развоју личности и заштити деце и развоју културног и уметничког стваралаштва, развоју образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система, развоју науке, спорта и физичке културе, заштити животне средине и здравља људи, информисању грађана о раду органа локалне самоуправе, унапређивању медијског и новинарског професионализма и осталих медијских садржаја који доприносе задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације. У смислу конкурса пројекат подразумева заокружену програмску целину, или део целине, којом се доприноси остваривању јавног интереса. Право учешћа на конкурсу има издавач медија чији је медиј уписан у
Регистар медија који се води у Агенцији за привредне регистре, правно лице, односно предузетник, који се бави производњом медијских садржаја и који има доказ да ће суфинансирани медијски садржај бити реализован путем медија који је уписан у Регистар медија, a немају издавачи који се финансирају из јавних прихода. Учесник може конкурисати само са једним пројектом, а ако је издавач више медија на конкурсу може учествовати са једним пројектом за сваки од њих. Право учешћа ускраћено је лицима која су у претходном периоду добила средства намењена пројектном суфинансирању, а нису на време и у прописаној форми поднела наративни и финансијски извештај о реализацији пројекта, као ни лица за која се утврди да су средства трошила ненаменски. Учесник конкурса који је у текућој
47
12.1.2020.
МАГАЗИН
48
календарској години већ користио средства намењена пројектном суфинансирању у области јавног информисања на републичком, покрајинском или локалном нивоу, може учествовати на конкурсу за суфинансирање истог пројекта само још једном у тој години, и то у износу који, уз средства која је већ добио, не прелази 80% вредности пројекта за штампане медије, радио, интернет медије и новинске агенције, односно 50% вредности пројекта за суфинансирање пројекта производње медијских садржаја за телевизију. На основу критеријума мера у којој је предложена пројектна активност подобна да оствари јавни интерес у области јавног информисања посебно се оцењује значај пројекта са становишта остваривања јавног интереса у области јавног информисања, остваривања намене конкурса, усклађености са реалним проблемима, потребама и приоритетима циљних група, идентификованих и јасно дефинисаних потреба циљних група и заступљености иновативног елемента и новинарско истраживачког приступа. При том ће се ценити утицај и изводљивост са становишта усклађености планираних активности са циљевима, очекиваним резултатима и потребама циљних група, степена утицаја на квалитет информисања циљне групе, мерљивости индикатора који омогућују праћење реализације, разрађености и изводљивости плана реализације и степена развојне и финансијске одрживости пројекта. Додатне повољности доносе капацитети са становишта степена организационих и управљачких способности предлагача пројекта, неопходних ресурса за реализацију и стручних и професионалних референци предлагача, које одговарају предложеним циљевима и активностима. Значајним за одлуку о додели средстава представља буџет и оправданост трошкова са становишта прецизности и разрађености буџета пројекта, који показује усклађеност
предвиђеног трошка са пројектним активностима као и економске оправданости предлога буџета у односу на циљ и пројектне активности. На основу критеријума мера пружања веће гаранције привржености професионалним и етичким медијским стандардима, посебно ће се оцењивати да ли су учеснику конкурса у последњих годину дана од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације изречене мере због кршења професионалних и етичких стандарда и доказ о томе да су након изрицања казни или мера предузете активности које гарантују да се сличан случај неће поновити. Ближим критеријумима за оцењивање сматра се да је пројекат од посебног значаја за информисање становништва на територији града Краљева, мера у којој доприноси очувању српског националног и културног идентитета и језика, актуелност теме и доступност већем броју корисника, мера у којој доприноси бољој информисаности особа са инвалидитетом и припадника националних мањина, мера у којој доприноси унапређењу положаја и равноправности одређених друштвених група, малолетника, жена, старих, економски и социјално угрожених друштвених група и мера у којој доприноси унапређењу медијске писмености и родне равноправности. Новинарским и медијским удружењима, и медијским стручњацима заинтересованим за рад у комисији, упућен је позив да доставе предлог кандидата чланова за које ће бити именовано лице оцењено као независни стручњак за медије или медијски радник, а не сме бити у сукобу интереса нити обављати јавну функцију у складу са правилима о борби против корупције. Право на предлагање чланова имају новинарска и медијска удружења која су регистрована најмање три године пре датума расписивања конкурса. Т. Радовановић
49
50
МАГАЗИН 12.1.2020.
51
52
Велимир Илић
МАГАЗИН 12.1.2020.
Нова Србија пред изборе на свим нивоима
КАНАЛИЗАЦИЈА ПА ДИГИТАЛИЗАЦИЈА - Нереална тврдња о изградњи триста педесет километара аутопута уз сумњу да у мандату актуелне владе није урађено ни половина од тога. - Поништен тендер за градњу Моравског коридора на коме је остварена цена за триста милиона евра нижа од оне која је уговорена слободном погодбом. - Свечано отварање Аеродрома „Морава“ и први цивилни летови сматрају се делом политичког маркетинга. - путнички саобраћај са аеродрома у Лађевцима не може имати економско покриће. - Изостала градња највећег карго центра у овом делу Европе. - Паре се непотребно троше у време кад пола Србије нема решено питање снабдевања здравом пијаћом водом, још мање канализациону мрежу. - Сто шест хиљада породица живи са примањима мањим од десет хиљада динара, а триста шездесет осам хиљада има пензије мање од петнаест хиљада динара. - Нова коалиција на српској политичкој сцени шансу за успех види у локалним лидерима
53
МАГАЗИН
12.1.2020.
П
54
оследњи парламентарни и избори за представнике локалних власти значајно су утицали на промену слике политичке сцене о чему сведочи појава нових личности и одлазак неких који су годинама пре тога заузимали значајна места у државној управи. Једна од таквих је вишегодишњи министар у различитим владама и председник Нове Србије Велимир Илића који је претходне четири године из прикрајка посматрао дешавања на политичкој сцени Србије и у грешкама представника власти градио стратегију за учешће на овогодишњим изборима. Она се заснива на критици готово свега што су представници актуелне власти учинили у претходном периоду и уверењу да бројни подаци о успесима не одговарају стању на терену. Дугогодишње искуство реализације бројних инфраструктурних пројеката довољно је да се нереалном оцени тврдња о изгадњи триста педесет километара аутопута уз сумњу да у мандату актуелне владе није урађено ни половина од тога. Не спорећи пода-
так о три стотине педесет километара аутопутева у Србији део заслуга за градњу приписује себи и неким министрима из претходних периода. Основа таквог става огледа се у потврди да је као министар потписао уговоре за градњу деоница путева Љиг -Прељина и Љиг - Обреновац, да је за његовог мандата отпочела изградња пута између Ниша и Димитровграда, отворени гранични прелази и проширено подручје Сићевачке клисуре како би могли да пролазе тешки камиони. Бивши министар себи приписује заслугу за идејно решење Моравског коридора и расписивање тендера на коме је остварена цена радова за триста милиона евра нижа од оне коју је актуелна министарка грађевинарства саобраћај и инфраструктуре уговорила слободном погодбом. Нова власт је, каже Илић, након објављивања у Службеном гласнику поништила тендер и слободном погодбом уговорила извођење радова по новој, знатно вишој, цени. Претходна власт се сматра заслужном за градњу једне траке обилазни-
це око Београда у време кад је километар пута коштао четири милиона евра, или четири пута мање него сада. Проста рачуница води ка коначним трошковима који су увећани седамсто двадесет милиона евра што је било основ за кривичну пријаву и достављање свих података председнику Србије. Подаци којима располаже бивши министар указује да су у градњу путева кроз Србију укључени блиски рођаци највиших представника власти, а документација достављена тужилаштву сведочи да се Београд на води гради парама са Коридора 10 - Тај папир је званично потписала Зорана Михајловић која је вршила истрагу и потписала, паре су опране и пребачене на Београд на води, а све су то изузетно велики проблеми које нико не може да решава. Једни су радили Јовањицу, други шверц оружја, а онда се међусобно нападају па умире, седну и кажу пуј пике не важи, не дирамо ми вас, не дирајте ви нас, идемо даље. Онда забављају народ са неком девојчицом коју јуре десет
дана, не скидају вест у дневнику исто толико и више нико не помиње ни Јовањицу, ни шверц оружја, нити ПКБ и губитке у ЕПС - каже Илић. Посебно спорним сматра се отварање аеродрома у Лађевцима за путнички саобраћај што је, према подацима којима барата, из државне касе измамило дванаест милиона евра потрошених током претходне године. Некадашњи министар тврди да су паре потрошене, а полетно слетна стаза није ни продужена ни проширена како би била у ситуацији да прими тешке теретне авионе за отпрему различитих производа према најудаљенијим дестинацијама. Како још није отворен планирани карго центар, а постојећи пројекат потврђује да би био највећи у овом делу Европе, свечано отварање аеродрома и први цивилни летови сматрају се делом политичког маркетинга. Карго центар је требало да буде на граници између Лађеваца и Катрге за шта је резервисано око четири стотине хектара земље, а има наговештаја да су Италијани уложили нека
средства али пројекат никада није приведен крају. Неспорно је да за овакву инвестицију треба доста пара, али и да су интерес за градњу показали инвеститори из различитих делова света, од Уједињених Арапских Емирата до Турске. Илић помиње кинеско улагање у погоне за прераду меса у Крагујевцу и активирање значајног дела Шумадије за интензивирање сточарске производње, а све води ка ставу да путнички саобраћај са аеродрома у Лађевцима не може имати економско покриће. - Ту треба да раде паметни људи из струке, за послове је био заинтересован некадашњи Генекс, а ми смо онда направили другу фирму. Поред тога карго центар би у свом систему имао огромне хладњаче које би држале све резерве које сељаци произведу. Било је планирано да се врши откуп вишкова пољопривредних производа са простора од Трстеника и Крушевца према Крагујевцу, Новом Пазару, Чачку и Ужицу, да се јабука не продаје будзашто него упакује, или преради у сокове, а ако не нађе купца пласира на
домаће тржиште, да наши снабдевачи буду са подручја Србије а да робне резерве не бацимо него да их искористимо. Дошла је гарнитура у којој министартсва воде конобари, полицајци, бивши људи један секунд нису радили, не знају шта је привреда и пословање па наравно да не знају то да направе. Неко је запослио у Лађевцима страначку омладину која фиктивно ради са добром платом, добили су аутомобиле, шетају од кафане до кафане, проведу ту пар сати дневно па иду кући. То је фиктивно, да се учини неким ботовима и страначким лидерима, а изостао је озбиљан маркетинг, озбиљни људи, озбиљни технолози који се баве прерадом - каже Илић не спорећи квалитет пројекта градње аутопута између Прељине и Појата. Подаци из већ заборављених времена потврђују да је на тендеру који је расписала министарка Верица Калановић најповољнију понуду, од четири стотине деведесет шест милиона евра за све радове, дала једна кинеска фир-
55
56
МАГАЗИН 12.1.2020.
ма. Након промене власти и овај тендер је поништен, а исти посао договорен за износ од осам стотина милиона евра што се сматра превеликим ако се зна да траса није претерано захтевна. Значајним делом посла сматра се исправљање тока Мораве, што би могло да се уступи домаћим подизвођачима, а хиљаде кубика ископане земље довољно да се подигне ниво две хиљаде хектара и по повољним ценама уступи пољопривредним произвођачима спремним да се упусте у тов крупне стоке. Објашњење да је цена значајно порасла због дигитализације не наилази оправдање у редовима Нове Србије, посебно ако се зна да су потрошене милијарде на дигитализацију општина и месних заједница, издавање електронских грађевинских дозвола и увођење електронског дневника у школе. Илић сматра да се паре непотребно троше у време кад пола Србије нема решено питање снабдевања здравом пијаћом водом, још мање канализациону мрежу, што води ка уверењу да дигитализацију треба подредити канализацији. - Има времена за дигитализацију, али прво треба да урадимо водовод, канализацију, добре путеве, добру струју. У Мрсаћу не може да се направи један мостић, па се подкочује, у Милочају, Врдилима и многим другим селима људи не могу да приђу кући јер нема моста. Дете гази реку, јер нема моста, а ми му дали електронски дневник и потрошили грдне паре. У Србији сто шест хиљада породица живи са примањима мањим од десет хиљада динара, а триста шездесет осам хиљада има пензије мање од петнаест хиљада динара. Ако смо дали да најмања плата буде тридесет две хиљаде динара, јер човек са мање од тога не може да преживи, онда пензија не сме да буде мања од двадесет пет хиљада. Људи одлазе у пензију на минималцу без обзира да ли су завршили факултете или су мајстори и немају пензију већу од осамнаест хиљада динара. Хиљаде људи у Србији је и сада на минималцу, а кад оду у пензију имаће између десет и двадесет хиљада динара. Како ће ти људи да преживе и да ли ће им неко узимати станове због дугова - пита Илић. И док представници власти значајним дометима своје политике у претходној годи-
ни оцењују мали Шенген, у редовима опозиције преовладава уверење да ће то донети још веће проблеме. Погрешним се сматра и субвеционисање отварања нових радних места износима који достижу десет хиљада евра по једном за шта су ускраћени домаћи произвођачи, посебно пољопривредници којима би оволика средства у значајној мери помогла при обнављању сточног фонда и производње квалитетног меса и млека. Да су неке вредности поремећене најбоље потврђује податак да је не тако давно, подсећа Илић, за литар нафте требало одвојити два литра млека а тренутно четири пута више, што води ка ставу како на селу не постоји ниједан производ који може да донесе зараду. Отварање тржишта појачава сумњу о увозу значајне количине робе из земаља Европске уније којој је истекао рок што прети да уништи домаће произвођаче, у првом реду село. На српској политичкој сцени није необично да они који су изгубили власт своје наследнике сматрају неспособнима што је, по правилу, повод за захтев да буду промењени. Ова тенденција је у Србији присутна више деценија, и увек добра основа за критику свих потеза власти, уз потврду да шанса за доношење најзначајнијих одлука никада није пружена стручњацима. Приближавање избора је прилика за најаву нове коалиције на српској политичкој сцени која шансу за успех види у локалним лидерима Краљева, Ваљева, Чачка, Лесковца и других градова међу којима су и некадашњи челни људи у тим срединама који су у ранијем периоду потврдили организаторске способности, а нису били спремни да се придруже тренутно водећој политичкој снази у земљи. - Овде имате младе људе који треба да буду потпомогнути искуством старијих да заједнички нешто направе, али им треба дати шансу. Не можете човека од тридесет четрдесет година да држите да буде послушник. Овде само поданици и послушници пролазе, па имамо људе који не знају да кажу три реченице, а воде општине. Не разумеју ништа, и не знају ништа, у Влади имамо преко пола фалш диплома, а дата им је шанса да нешто ураде. Смета ми што један део опозиције не може да схвати да су ови огрезли у аферама
57
МАГАЗИН
12.1.2020.
и уместо да се групише и погази их као бубашвабе, јер су се наместили на пенал и само треба да се да гол, део хоће да иде у бојкот, даје Вучићу прилику да узме инфузију, да очисти редове, закамуфлира се неким радовима и добије шансу да преживи. Треба да промени устав, за шта је неопходна двотрећинска већина, а може да је освоји само ако један део опозиције бојкотује изборе. Део опозиције и власт договара се са истим људима како да направе нешто што тражи Европска унија иако од пријема нема ништа јер председава Хрватска која нам оспорава улазак. Ми идемо у неки мали Шенген, а Вучић преговара с Милом док отима имови-
58
ну Српској православној цркви док, гаси српске светиње и понижава Србе. Ми смо залутали у магли и ту тучемо, Вучић има лепу причу и обећава а народ гледа телевизију, аплаудира и стално прича, само да не буде рата. Рат ће да буде кад одлуче Америка и Русија, кад направе ситуацију да им негде треба рат - каже Илић. Председник Нове Србије је одлучан у ставу о неопходности да земља води самосталну политику у складу са сопственим интересима, али и уверењу да се њен центар политичких збивања на међународном плану из Брисела преселио у Тирану. Податак да је у центру интересовања највећег дела становништва стање
у локалним срединама основа је на којој Нова Србија гради платформу пред наступајуће локалне изборе. Основу за шансу да оствари значајан резултат Илић види у временима кад је ова странка имала значајну подршку бирача, а најбоља потврда је неспорна чињеница да је из њених редова потекао први градоначелник Краљева. Иако на српској политичкој сцени није необично да се кампања у највећој мери темељи на жестокој критици власти, а мање на сопственим плановима, из Нове Србије стиже наговештај жеље да већ за месец или два понуди добре кандидате, младе људе пуне знања снаге и енергије, и старије са искуством, како би заједничким снагама
направили одлучујући корак у правом смеру. Подсећање да је у политици већ био на многим значајним местима, сем премијерском и месту председника државе, довољно је за жељу да у неким будућим временима буде само саветник млађима како не би правили грешке какве праве представници актуелне власти. Основни циљ је, каже Илић, покретање сопствене производње и ослонац на домаће кадрове који представљају највећи потенцијал земље. - Они полако одлазе у Западну Европу и Америку па једног дана нећемо имати кадрове, а онда ћемо бити богаљи. Наш главни циљ је да направимо озбиљну државу са институција-
ма, да се тачно зна ко шта ради, шта ради војска, шта полиција, правосуђе, енергетика, људи који праве стратегију развоја саобраћаја, развијају грађевину, планирају развој села и друге активности. У Америци није битно да ли је победио Трамп или неко други. Код њих институције раде свој посао, а када председник негде скрене зову га на одговорност, па мора да одговара за то што је погрешио - каже Илић. У редовима опозиције не јењава уверење да им је ускраћен приступ медијима због чега њихови највиши представници нису у ситуацији да бирачима приближе своју визију пута у будућност. То је повод за заључак да се власт плаши истине и могућности да
опозиција изнесе податке о бројним погрешним потезима. Таквим се сматра изостанак економске оправданости отварања Аеродрома „Морава“ за путнички саобраћај и запошљавање значајног броја особа за шта се издвајају велика финансијска средства. Председник Нове Србије промашајима сличне врсте оцењује изградњу националног стадиона и неколико сличних у различитим деловима земље за шта не постоји економско оправдање. Неспорно је да папир тврди све, а да ли ће оно на чему Нова Србија темељи политику пред излазак на изборе наићи на адекватан одговор бирача могло би да буде познато врло брзо, већ пре истека прве половине године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
59
60
61
Удружење „Сачувајно традицију“
МАГАЗИН
12.1.2020.
БУЂЕЊЕ УСПА
62
- Циљ Удружења „Сачувајмо традицију“ очување традиције, ручних радова и домаћих производа, хуманитарни рад, фолклорна секција, организација разних радионица, сарадња са осталим удружењима и појединцима ради остваривања заједничких циљева. - Бадње вече посебна прилика да се најмлађи мештани обрадују пригодним пакетићима набављеним уз помоћ донатора. - Новогодишње атлетске трке у Мрсаћу са око две стотине учесника и великим бројем гостију прилика је за треће појављивање чланица Удружења „Сачувајмо традицију“ у јавности
АВАНОГ СЕЛА
63
МАГАЗИН
12.1.2020.
О
64
д најранијих времена народни обичаји се сматрају једним од најбољих начина за чување идентитета једног народа. Иако је тешко одредити када је неки од њих настао није далеко од истине уверење да је то било у најранијој прошлости како би се задовољиле најразличитије људске потребе, а како су се оне временом развијале и мењале мењали су се и обичаји. Иако је српски народ са богатом традицијом, због сплета различитих историјских околности, био суочен са великим искушењима очувања обичаја многи од њих су током дугог временског периода изгубљени, или потиснути. Због тога је у данашње време, у измењеним околностима, унутар српског ентитета све израженија тежња да се заборављени обичаји обнове и уткају у контекст савременог живота. Колико је чување обичаја значајно за заједницу најбоље говори изрека „боље земљу продати, него обичај изгубити“. Традицију чини пре свега усмена предаја знања, вештина, начина понашања и обичаја унутар културе или групе људи у коју је укључена усмена предаја, преношење знања о уобичајеном, обичаји, конвенције, стародавни народни обичаји и слично. Традицијом се зато сматра културно наслеђе које се преноси с генерације на генерацију, а поред знања укључује уметничке занате, ритуале, морална правила и обичаје у исхрани. Уз обичаје у животу народа, поред језика и религије, традиција најпресудније утиче на стварање и очување етничког идентитета заједнице. Овим се руководило неколико мештанки Самаила које су почетком децембра прошле године од надлежног органа добиле решење којим је потврђено формирање Удружења жена „Сачувајмо традицију“ са седиштем у овом месту. Основано је на иницијативу Јелене Секулић која потврђује да је циљ удружења очување традиције, ручних радова и домаћих производа, хуманитарни рад, фолклорна секција, организација разних радионица, сарадња са осталим удружењима и појединцима ради остваривања заједничких циљева. Идеја о формирању постојала је и раније, а активности интензивиране након манифестације „Сачувајмо српску тради-
цију“ у порти цркве у Самаилима где је, поред такмичења у кувању гулаша организоване спортске игре, скок у даљ, бацање камена с рамена и надвлачење конопца, приређен пригодан културно уметнички програм и излагање различитих домаћих производа. Пажњу посетилаца посебно је привукао штанд на коме су старији могли да се подсете, а млађи први пут виде неке од давно заборављених алата и старих јела. Председница Удружења Јелена Секулић не крије жељу да се реализује што више са подугачког списка циљева међу којима посебно место заузима фолклорна секција намењена првенствено онима који су закорачили у четврту деценију живота, али и старијима. Посебна прилика за окупљање у црквеној порти било је Бадње вече као посебна прилика да се најмлађи мештани обрадују пригодним пакетићима набављеним уз помоћ донатора. Само неколико дана пре тога део онога чиме се баве чланице Удружења приказале су у Мрсаћу у време одржавања педесетих по реду новогодишњих атлетских трка. -Трудимо се да очувамо старе занате, стара јела, предмете домаће радиности и старинске ручне радове. Тек смо почели, али ћемо правити различите манифестације, а у дому у Самаилима планирамо да отворимо етно собу и у њој изложбу ручних радова. Неке су нам уступили мештани и пријатељи из других села, а свака од нас девет колико је у удружењу ради по нешто, везе, плете, тка и има неки задатак. Лепо се слажемо, дружимо се и нико не ради самостално, јер наступамо као тим - каже Секулић У амбијенту старинске собе на позорници дома у Мрсаћу изложени су различити експонати који враћају у давно заборављена времена, а сваки од власника их је уступио на коришћење уз могућност да повуче кад год за тим осети потребу. Број експоната је, каже Секулић, далеко већи него што је могао да се постави на ограниченом простору дома у Мрсаћу, посебно они већег габарита као што су старинска шиваћа машина или делови намештаја. Радује податак да има и више експоната исте врсте што сведочи о жељи власника да покажу оно што су деценија-
Јелена Секулић
65
66
МАГАЗИН 12.1.2020.
67
12.1.2020.
МАГАЗИН
68
ма чували у приватним колекцијама. А да се све активности Удружења не своде само на издавачку делатност потврђује жеља за организацијом различитих радионица, а све са циљем да се, поред дружења, подсети и сачувају од заборава различите активности које су обележиле добар део српске историје. Део поставке чине стара машина за млевење ораха, кадионица, млинови за бибер и кафу, џезва за чај, шољице, старе чаше, сат, страински дрвени сланик, тањир, литрица за вино, тестија, дрвене штипаљке, сушена паприка, али и избор из широке лепезе производа чланица Удружења, џемови, пите са јабукама, бундевом, тиквицама, кромпиром, пиринчом и вишњама, посне кифле, торта, ораси, мушмуле, печене јабуке, суве шљиве... Старинску собу краси заборављена краљица пећи, колевка за бебе, ручни радови, ћилим стар више од седамдесет и чаршав око стотинак година. Многи од присутних први пут су могли да виде везену куварицу, зидњак који се стављао изнад кревета, везени пешкир, серџаде које су се користиле као ткани ћилими, столице троношке резач за тесто, лопар на коме је могао да се пече хлеб, сито, фењер, цедило и слично. Податак да је својеврсна изложба организована у време божићњег поста повод је да буде изложена посна храна, а од воћа крушке, јабуке, ораси и суве шљиве. Јелена је најмлађа од чланица које имају између тридесет и седамдесет година и, иако медицинска сестра, запослена у трговини. Ако се радним обавезама додају и оне у домаћинству није тешко закључити којом је амбицијом вођена кад налази времена и за активности ове врсте. - Имамо бројне обавезе, послове, децу, породице, али планирамо да бар једном недељно направимо дружење, или прело, где ће неко да плете или везе. Надам се да ћемо имати више чланица, да нас буде што више и да покренемо село које је, иако велико, прилично успавано. Некада су и у овом крају организоване игранке, прела и дружења. Све је замрло, можда и због
друштвених мрежа, па нема дружења али се надам да ћемо успети да покренемо село како смо замислили. У задружном дому смо добили једну просторију где ћемо направити изложбу, али нећемо да је отварамо док све не спремимо како би могли да се захвалимо и искажемо поштовање свима који су нам помогли, а надам се да ћемо успети све да комплетирамо крајем јануара или почетком фебруара. Мештани су прилично успавани, у дому нема акивности јер је сала доста руинирана, али се надам да ћемо их продрмати јер постоји мања просторија где може да се организује изложба - каже Секулић уз потврду жеље да прихвати сваки савет старијих који би допринео да се отргне и трајно сачува сећање на бар део традиције коме прети заборав. Да у културном животу није баш све замрло сведоче пробе културно - уметничког друштва у згради Основне школе „Петар Николић“ што није довољно да заустави одлазак младих које је, кажу у Удружењу, за нијансу слабије изражено него у околним селима. И док је у ранијем периоду граница за одлазак била нешто виша забрињава податак да је међу онима који шансу за запослење и боље плаћени посао у иностранству све више младих. Новогодишње атлетске трке у Мрсаћу са око две стотине учесника и великим бројем гостију прилика је за треће појављивање чланица Удружења „Сачувајмо традицију“ у јавности. Поред септембарског у порти цркве у Самаилима прилика за то пружена је на манифестацији „Дани грејане ракије“ у Буковици половином октобра, а тема изложбе је сваки пут била другачија. О свим активностима најбоље сведочи страница на Фејсбуку, а у Удружењу не крију жељу да га омасове члановима оба пола. Ова година је прилика за успостављање приснијих веза са што више сличних каквих, каже Јелена, има више на простору Војводине него у централном делу земље. Први контакти су остварени, а са првим лепшим данима очекују се дружења као добра прилика за размену искустава. Т. Радовановић
69
70
МАГАЗИН 12.1.2020.
71
МАГАЗИН
12.1.2020.
ОД ДОБРОГ ДО ЈАКО ЗАГАЂЕНОГ
72
73
Седам деценија позоришног живота: Миломир Недељковић (1)
МАГАЗИН
12.1.2020.
ПОГЛЕД СА ОБАЛЕ
74
- Разлика између стварног и могућег која се појавила доста рано у касним ноћним сатима је истраживана, обликована и утврђивана на обали са погледом на Сијаће поље. – Прво тениско игралиште у Сијаћем пољу. - Радио програм је пружао одговоре на многа питања због чега су га бројни припадници послератних генерација слушали са високим поштовањем, могло би се рећи у ставу мирно. - „Фабрика вагона“ је била кућа у којој је владала свест о колективном. - Слика о „Фабрици вагона“ из педесетих година прошлог века остала је трајна па, иако има и непријатних успомена, до краја живота ће остати најзначајнији социјални оквир у коме су одрастале генерације Краљевчана. – Уверење да су глумци цигани чергари који краду веш са жице одлучујуће за жељу да син буде инжењер у „Фабрици вагона“
Фото: М. Радовановић
Миломир Недељковић
75
МАГАЗИН
12.1.2020.
Н
76
ајзначајнијим за културни живот Краљева почетком друге половине двадесетог века сматра се краткотрајно постојање професионалног позоришта чију су традицију након укидања током низа деценија настављали ентузијасти аматери. Једним од најзначајнијих међу њима сматра се Миломир Недељковић који је много година касније, уз Василија Туцаковића као најзначајнијег на месту првог човека ове установе, Краљевачко позориште сигурним рукама водио ка професионалним водама. За време кад је кренуо на пут према том циљу значајним се чини друштвени контекст и бројне околности које су генерације младих усмеравали према различитим врстама уметности. Место прве провере талента била је зграда Основне школе „Јово Курсула“, данас „Димитрије Туцовић“, коју је у спомен на краља Александра Карађорђевића деци Краљева поклонила његова удовица Марија. Иако је био тек у шестом разреду основне школе показало се да је његов глас перспективан и, мада утисак од неколико деценија касније не указује на посебно вредне резултате, још тада указивао на могућност адекватне примене у различитим ситуацијама, посебно у позоришту. Деца радника „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“, којима је припадао и Недељковић, одрастала су у колонији смештеној дуж Кидричеве, данас Доситејеве, улице и најчешће у трци за фудбалском лоптом, понекад и тучама, борила за примат у овом крају. Они мало виспренији успевали су у време одрастања да препознају и неке друге вредности а на њих је у овом крају одлучујуће деловао Богдан Мрвош, тада студент књижевности кога Недељковић сматра најутицајнијим на све који су одрастали у сложеним друштвеним и економским приликама. Иако се месец између две узастопне радничке плате чинио превише дугим за решавање свих економских проблема превладава утисак да се живело доста уједначено. У овој, као и другим колонијама у граду, владало је правило групе и шерифа по угледу на у
једином краљевачком биоскопу све присутније филмове са тематиком о животу Дивљег запада. Колонија се граничила са лепо уређеним двориштем краљевачке гимназије, које су они храбрији користили да одиграју по коју партију неке од карташких игара. По који пут је место за то било и оближње рукометно игралиште са трибинама од дасака на коме су генерације малишана овог краја, кад није било званичних турнира, одмеравали знање у баратању фудбалском лоптом. Најспектакуларнијим, уједно и најлепшим, догађајима сматрани су бескомпромисни окршаји звездаша и партизановаца, а редовне утакмице су потврђивале како се предност често селила из једног у други табор. Помањкање поверења у идоле, посебно после неке неочекивано изгубљене утакмице, одлучујуће је деловало на поједине да промене клупске боје. У њих се сврстава и Недељковић који би се, иако звездаш, по који пут умешао у екипу партизановаца. На период ране младости везује сећање на браћу Драгићевић, Ћендић, Арнаутовић, Станковић и многе друге. - Нисам био најзначајнији. Био сам део групе и као млађи посебно уживао поверење Вита Драгићевића који ме је волео и пазио као клинца. Имао сам прилике да у одрастању посматрам старије који су по много чему били познати у граду и кафани, по тучи али и фудбалу. Сви су радили занимљиве ствари, а моја успомена је углавном везана за Сијаће поље и обалу над Ибром која ми је била много значајна у животу. Разлика између стварног и могућег која се код мене појавила доста рано истраживана је, обликована и утврђивана на тој обали. Кад се у ноћним сатима вратим из града, и напустим све друге егзибиције, остајао сам на обали сам и ту рашчишћавао неке ствари. Са обале се пружао поглед на Гоч и Столове, а доле била њива и циглана за коју истраживачи говоре да је место искоришћено као тајно гробље. Тамо, у Лекића бари где је копана земља за циглану, имали смо игралиште и играли фудбал, а оно што посебно памтим је организација Олим-
пијских игара и, пред крај педесетих година, прављење нашег првог тениског игралишта – прича Недељковић. Иницијатор је, као и увек био Мрвош, који је сваки пут кад се враћао из Београда доносио нова искуства. Иако се и пре рата у Краљеву играо тенис, који су у овај крај донели Французи запослени у „Фабрици авиона“, ово игралиште се памти као прво у граду. Шљаком из циглане насут је терен који је издржао све до зиме кад су исцрпљени сељаци из околних села ту паркирали воловске запреге напуњене дрвима. Слика на то време није још избледела, као ни она на бројне протесте упућене продавцима дрва који се нису много обазирали на по који пут и тешке речи. Богдан Мрвош је био иницијатор организације првог атлетског митинга у овом крају који је дуго важио за Олимпијске игре, понајвише због прецизно обележених стаза за трчање и простора на којима се педесетак одабраних надметало у различитим дисциплинама међу којима се најтежом сматрала маратонска трка кроз Сијаће поље. И док су се победници у свакој од дисциплина поносили некаквим медаљама старији су били задовољни што деца слободно време троше на прави начин. За Мрвоша се везује и прва партија шаха који се показао добрим начином за исказивање још једног талента због чега је и међу доказаним шахистима Недељковић важио за особу која се посебно радује овој игри. Ма колико прича о колонији и том времену била занимљива, и веома емотивна, све значајнијом се чини потреба о стављању на папир и повезивању ретких фотографија, као сведочанстава времена, са нарацијом која на најбољи начин одражава радост и поетику живљења у времену дугих месеци настајања и нестајања колективног живота. Тај период је наступио већ почетком шездесетих година кад је почело раслојавање које је неминовно утицало на нестанак група какве су постојале до тада. На то су у значајној мери утицали асоцијални типови који су унели извесну дозу страха, анимо-
77
78
МАГАЗИН 12.1.2020.
зитета и одбојности према групи што је битно утицало на њен распад и опредељење појединаца, као Недељковић, да се окрену другим интересовањима, између осталих и позоришту. - У групи је некада тешко остварити идентитет. Причу о идентитету сам доживео кроз фудбал на разне начине, као данас када се неко подигне на рамена и носи, а онда баци у блато. Било ми је доста тешко, можда због емотивног набоја који сам имао у себи а који је последица низа других околности, па сам се разочарао у фудбал, а како сам почео да рецитујем а други препознају мој глас, развијала се љубав према позоришту уз истовремено препознавање лепоте игре у радио драмама. Имали смо радио, а четвртком увече је све било подређено слушању радио драме у којој сам препознавао слике које су доносили уметници и већ тада видео себе у томе. Ликовно ми је предавао Стеван Арсић Стив, необичан човек као јаје пун емоција, па сам као члан ликовне секције видео нову могућност изражавања, али је књижевност била пресуднија јер је Богдан дуже утицао на мене. Стив је у разговору са нама излазио из оквира предмета, па смо се дружили и остали пријатељи до данас. Он је тумачењем природе, друштва, појам лепог приближавао дечачким размишљањима, сновима и имагинацији, па је озбиљно утицао на мене да сам после основне школе, као несташни дечко у смислу недефинисаног опредељења и дечачког лутања између разних феномена живота, пожелео да одем у гимназију а после упишем Академију за позориште, филм, радио и телевизију како бих био глумац – прича Недељковић. Родитељи по правилу размишљају на другачији начин па су синовљево понашање примали као израз дечачких снова, а мајка брзо заборавила занесеност слушања радио драма и везу успостављену са кутијом у којој су, веровало се, живели мали људи. Тетка Загорка и теча Миленко који
су живели у Врдилима имали су индукциони радио са слушалицама које су биле довољно изазовне да Недељковић кад је то било могуће, најчешће током летњег распуста, посету њима искористи за слушање које је оставило трајни утицај који се није променио ни данас, сем што влада утисак да је појачан. Радио програм је пружао одговоре на многа питања због чега га је Недељковић, као и бројни други припадници генерације којој је припадао, слушао са високим поштовањем, могло би се рећи у ставу мирно. Све чвршћа веза са гласовима који су допирали из дрвене кутије, на чијој је предњој страни непрекидно треперело „магично око“, појачавана је сваки пут кад се са радио таласа зачуло да звук вреди колико и хиљаду слика. Ма колико живот у време одрастања био униформисан радио је уништавао униформу, отварао многе друге просторе и употребљавао језик који није био присутан у свакодневици која је почела да се мења у тренутку кад је Недељковић схватио како је позориште оно што треба да представља будући живот. - Саопштење мојима да желим тако да живим изазвало је контра реакцију, па су ме ухватили за руку и одвели на пријемни испит у Техничку школу. „Фабрика вагона“ нам је била кућа у којој је, док сам био дете, владала свест о колективном. Мој отац је добио део заједничког стана, па стан, потом даску да направи кревет, па креденац, купи кашику, виљушку и нож, а све му је омогућила фабрика. Босоног је са сирчанских брда сишао из Гајчана отписан и изгубљен за село, а недефинисан у граду. У децембру 1944. године је ушао у „Фабрику вагона“ и ту почињу његова социјализација и идентификција. Потребу за станом и све остало решавао је у хаосу, а живот породице зависио од тога шта ће донети из „Фабрике вагона“ и мајчине умешности да то распореди. Та слика о фабрици из педесетих година остала је трајна па, иако има и непријатних
успомена, она ће до краја живота остати можда најзначајнији социјални оквир у коме сам се кретао и развијао. Положим пријемни испит и упишем се, а када са ове дистанце говорим изгледа као да говори неко ко је проживео све. Три месеца проведених у школи било је довољно да професорка књижевности и српског језика Рада Цимбаљевић у продавници сретне мајку и потврди како јој дете није за Техничку школу. Моји су глумце видели као цигане чергаре, сматрали их људима који краду веш са жице па нису желели да будем то него инжењер у „Фабрици вагона“. У Техничку школу сам ушао са знањем Змаја и Бранка Радичевића и писао радове које је Рада лепо оцењивала док се чудила шта ћу тамо – каже Недељковић. Техничку школу тог времена карактерисале су немачка дисциплина и руска строгоћа а свако искакање је најстрожије кажњавано, поготово ученика чија је маштовитост превазилазила оквире машинства. У школи у којој је акценат стављен на стручне предмете није било места за емоције, претпоставке филозофије или драмски ток, а српски језик се изучавао на нивоу информације. Преведено на разумљивији језик то је подразумевало овладавање науком као таквом, а онај ко није био спреман на то морао је да иде на неко друго место. Са дистанце дуже од пола века Недељковић признаје да се у њему пробудио несташан дечак из мафије и групе у Кидричевој улици, па се није најбоље снашао и у расправи са професорима и због одбијања сарадње стекао статус најгорег у групи. И међу професорима су се јасно раздвајале три групације, једна која се никако није уклапала у схватање о животу, што је манифестовала кроз оцене, повећа која није показивала никакав интерес и трећа која је успела да укаже на потребу отрежњења које је водило ка дипломи машинског техничара. Т. Радовановић
79
80
МАГАЗИН 12.1.2020.
81
На репертоару Биоскопа „Кварт“ Дулитл
МАГАЗИН
12.1.2020.
Након што је изгубио супругу седам година раније, познати доктор и ветеринар ексцентрични др Џон Дулитл, повлачи се иза високих зидина свог дворца са својом групом егзотичних
82
животиња. Али, када се млада краљица тешко разболи безвољни Дулитл је приморан да се упути у епску авантуру до митског острва у потрази за леком. И док се користећи памет и храброст сусреће са старим непријатељима Дулитл открива чудесна створења. Доктору се на овом путовању прикључују млади, самопрозвани шегрт и занимљива животињска дружина, коју чине нервозни горила, ентузијастична али помало ограничена патка, дуо који се стално препире, а чине га цинични ној и оптимистични бели медвед, и најповерљивији саветник тврдоглави папагај. Породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје шест минута дуже од сат и по. Настала је по сценарију који је редитељ Стивен Гејген написао са Деном Грегором, а у водеће улоге тумаче Роберт Дауни Јуниор, Антонио Бандерас, Мајкл Шин, Џим Броудбент, Џеси Бакли, Џон Кена, Хери Колет, Мерион Котилард, Џеси Бакли, Френсис де ла Тур, Кармен Ејого, Ралф Фејнс, Селена Гомез, Том Холанд, Рами Малек, Кумаил Нањиа-
ни, Креиг Робинсон, Октавиа Спенсер и Ема Томпсон. У верзији синхронизованој на српски језик под контролом Милана Антонића гласове су позајмили Небојша Љубишић, Марко Чурчић, Катарина Гојковић, Слободан Стефановић, Павле Јеринић, Милан Тубић, Милан Антонић, Душица Новаковић, Никола Тодоровић, Пеђа Дамњановић и Александар Глигорић. Филм се приказује до 15. јануара у пројекцијама које почињу у 18 сати.
Слуга Рођен у богаташкој породици, млади Григориј, „Гриша“ је толико ушушкан у лагодном животу па мисли да је „изнад закона“. Када оде предалеко у својим испадима, и бива суочен са затворском казном, његов отац предузима радикалне мере и, уз помоћ старог пријатеља психолога, смишља план да рехабилитује непослушног сина. Гриша упада у изрежирану саобраћајну незгоду, а када дође себи биће 1860. година током које ће се
ментима комедије у 2Д формату Клим Шипенко је режирао према сценарију који су написали Дариа Грацевич, Снтон Морозенко и Дмитриј Пермјаков, а водеће улоге тумаче Милош Биковић, Сергеј Аброскин, Александра Бортич, Марија Миронова и Иван Оклобустин. Филм је на репертоару до 15. јануара у пројекцијама које почињу у 20 сати.
сцене које до сада нису виђене на великом платну. Ратна драма којој недостаје минут да би трајала два сата настала је по сценарију који је Мендес писао са Кристи Вилсон Кернс, а у водећим улогама наступају Џорџ МекКеј, Дин Чарлс Чепмен, Колин Фирт, Бенедикт Камбербач и Ричард Мејден. Филм се приказује до половине месеца, а пројекције почињу у 22 сата.
1917
наћи на великом сеоском имању, као обични слуга без веза и примеса живота какав је до тада живео. Људи који га окружују на имању су такође слуге и никада нису чули за рецимо - мобилне телефоне. Гриша пролази тежак пут од размаженог богаташа до човека који цени мала животна задовољства и вредан рад, упознаје добре стране правог пријатељства и наравно, љубави. Стодеветоминутну авантуру са еле-
Оскаром награђени редитељ Сем Мендез, познат по великим хитовима попут „Вртлога живота“, „Скајфал“ и „Спектре“, представља спектакл о Првом светском рату једноставног назива „1917“. Напета ратна драма прати два млада британска војника, који добијају наизглед немогућу мисију јер, у трци против времена, морају да пређу непријатељску територију и доставе поруку која ће зауставити напад на стотине војника. Војници немају појма да се спрема напад, а међу њима је и брат једног од ове двојице. Мендес у филму приказује фантастичне, али и застрашујуће, ратне
83
12.1.2020.
МАГАЗИН
84
Сваког дана, ке набрекла је он Пенџетирај старе чизме, друже; пут „трновит“, а трајаће - дуже
Добрица Кобрица
еса ми све тања; на од обећања!
ЧАКАНОВИЋ
Докле ли ћу издржати побро? Све ми теже, вође кажу – добро!?
Политичари нам се к'о „фукси“ удварају; када нас „убеде“ онда нас - „карају“!
85
86
МАГАЗИН 12.1.2020.
87
12.1.2020.
МАГАЗИН
88
Коста Коларевић
Педесет година трке у Мрсаћу
НА СТАКЛЕНИМ НОГАМА - Са двадесет три године најмлађи члан националног тима у маратону. - Неостварен сан улична трка у Сао Паолу. - На старту прве трке у Мрсаћу седам атлетичара Металца. - Отпори у Мрсаћу од првих дана. - Атлетска трка годинама уназад на стакленим ногама, јер нема довољно чврсто покриће свих активности на којима се заснива организација. - Они који су пре пола века покренули точак историје више немају никакав увид у активности на припреми трка. - Новогодишња трка у Мрсаћу тренутно најстарија манифестација ове врсте у свету. - Од три краљевачка атлетска клуба ниједан нема значајнију улогу у атлетском свету. - Трећи у земљи после само три године бављења атлетиком. - Седам победа у Мрсаћу
89
12.1.2020.
МАГАЗИН
90
И
ако се име Косте Коларевића најчешће помиње тек пред крај сваке календарске године, приликом најаве још једне у низу новогодишњих атлетских трка у Мрсаћу, мало је оних који, сем да је оснивач манифестације која је доживела педесето издање, зна нешто више о атлетичару који је давне 1969. године постао стандардни репрезентативац Југославије у најтежој атлетској дисциплини. Са двадесет три године био је најмлађи члан националног тима, и трећепласирани на државном првенству у маратону, који ни после више од педесет година не крије да му је у то време сан био да учествује на уличној трци у Сао Паолу. Што му се није остварила највише је крива јака конкуренција међу југословенским маратонцима чији су резултати били довољна гаранција за очекивање доброг пласмана међу најбољим светским маратонцима. Чини се да је баш то било пресудно при реализацији жеље да се слично
такмичење одржи у Мрсаћу, а прилика за то пружена је 2. јануара 1971. године кад се на кружној стази нешто дужој од километар и по, пред само неколико посматрача, појавило тек седам атлетичара краљевачког Металца. Да ни у селу није било довољно разумевања потврђује податак да су се пред старт пресвукли и одело уредно сложили на бетон испред задружног дома јер им није дозвољено да то учине унутра. Атлетски клуб Металац је пред крај шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века словио за једног од бољих на простору Југославије о чему сведочи више репрезентативаца, поред Коларевића, Петра Поповића, Мића Вукомановића и Бора Станковића као вишеструки шампиони Балкана. Иако је планирано да се истрчи пет кругова, или десетак километара, трка је скраћена за један понајвише због Петра Поповића коме се, као осведоченом шампиону на осамсто и хиљаду
пет стотина метара, стаза учинила предугачком. Знак за старт дао је генерални секретар Металца Мија Милошевић који је са тренером Предрагом Цвијовићем преузео обавезу да исконтролише исправност наступа седморице атлетичара. И поред скромног одзива, и још мање посматрача, трка је потврдила квалитет што је било повод да следеће године буду укључене сениорке и на почетку сезоне атлетских такмичења кроз два круга провере спремност за остваривање добрих резултата. Иако је наредних година, укључивањем јуниора и јуниорки, трка добила нови квалитет село је није прихватило не сматрајући довољно озбиљним напоре атлетских ентузијаста. Искорак напред направљен је од тренутка кад се за трку заинтересовао председник месног спортског друштва Милош Бешевић, а охрабрени Коларевић искористи ауторитет да у Мрсаћ доведе најзначајнија имена југословенске
атлетике. Онима који су пратили атлетска збивања у земљи тог времена добро су позната имена Ташка Благојева који је у Мрсаћ доводио македонске тркаче, атлетичаре Работничког и Вардара, и Милована Арсића који је из Косовске Митровице доводио првака Југославије у маратону Незмеди Мивишија. Из цељског Кладивара долазио је један од најбољих југословенских атлетичара, вицешампион Европе у трци на десет километара Драго Жунтар, а из Загреба атлетски тренер Лео Ланг који је током тридесетогодишњег рада у Енглеској тренирао легендарног Себастијана Коуа. Међу многим значајним именима домаће атлетске сцене два пута се на стази у Мрсаћу, у конкуренцији ветерана, појавио легендарни Фрањо Михалић. - Једне године је био велики снег, па сам од куће дотерао свој трактор како би могло да се трчи, а кад је због запушеног пропуста испод пута вода
поплавила стазу променили смо трасу и трчали поред пруге. Иако је стаза у свим другим ситуацијама била иста трка је из године у годину била све масовнија јер је СОФК-а давала велике новчане награде, триста хиљада динара за прво место у главној трци, а милион за трку у Мрсаћу. Секретар је био Милорад Тошев, после њега Јован Лазовић, а иако су сви давали није увек било како сам планирао и како би требало да буде. Био сам на великим тркама у свету и трчао по Европи, у Сегедину и Паризу, па знам како мора да се зна колико је пара ушло, колико је потрошено и колико је трка коштала. Међутим, људи из Мрсаћа су били против мене, чак су ме и протерали јер сам тражио да буде све чисто а они нису хтели, па им нисам одговарао као такав. Ни данас нисам ништа овде, председник трке не подноси никоме рачуне ни извештај, нити се зна колико је пара ушло а колико изашло. За јубиларну
трку су сви момци из Мрсаћа, Бапског поља и Самаила који раде у иностранству дали по педесет евра. Док је то водило спортско друштво на челу са Милошем Бешевићем, који је био оличење поштења, све је било чисто. Како је он отишао дошли су други а после једне трке у којој сам победио као ветеран, и ручка у школи, умало нисам добио батине. Тако је почело и од тада само гледао трке са стране - прича видно разочаран Коларевић уз јасно изражену сумњу да ни у данашње време финансијска ситуација није најјаснија. Негативна искуства из претходних година добра су основа за сумњу у могућност да део неутрошених средстава буде уложен у организацију педесет прве по реду атлетске трке другог јануара наредне године. Да има основа за страх потврђује искуство од пре неколико година кад трка није одржана, што је код оснивача подгревало жељу да сам истрчи бар један круг. Како током целе наредне године
91
12.1.2020.
МАГАЗИН
92
није било наговештаја да би традиција могла бити настављена у помоћ је прискочио искусни атлетски радник Вучић Ђоковић и са Коларевићем успео да обнови трку. С времена на време долазе нови људи са новим идејама и схватањима која се битно разликују од оних на којима је пре пет деценија почела да живи новогодишња трка у Мрсаћу. И поред жеље да потраје још много година, можда и деценија, све је чвршће уверење да је годинама уназад на стакленим ногама јер нема довољно чврсто покриће свих активности на којима се заснива организација. Од када је одговорност за организацију новогодишњих атлетских трка у Мрсаћу преузело истоимено удружење грађана они који су пре пола века покренули точак историје више немају никакав увид у активности на припреми. И поред тога код њих не јењава жеља да опстане дуги низ година, да учвршћује међународни карактер, сваке године буде што масовнија и квалитетнија што заслужује тренутно најстарија манифестација ове врсте у свету. Податак да је за јубиларну трку обезбеђено довољно средстава да се доделе и новчане награде победницима не даје довољн оптимизам да ће тако бити следеће и свих наредних година. Да постоје несугласице и на другим нивоима потврђује податак да уместо једног атлетског клуба, који је био у истој равни са најпознатијима у земљи, у Краљеву тренутно егзистирају три од којих ни један нема неку значајнију улогу у атлетском свету. Потврду тог става Коларевић је очекивао другог дана јануара до проглашења победника у свакој од дисиплина које је потврдило да краљевачки атлетичари немају превише шанси поред гостију из других делова земље. - Дуго сам био члан Металца и једини члан сениорске репрезентације у маратону пуних десет година, 1979. године првак Југославије у маратону са више од десет медаља са државних првенстава. То нема нико у Краљеву, како се ради дабогда буде за још педесет година а то не ваља. Овде су меда-
ље освајале сениорке Дрина Поповић, Рада Рашковић, Љиљана Кашић, шампионке Југославије и велике тркачице. Атлетски стадион се ради две године и питање је кад ће да се заврши, како се ради не може да се очекује ништа добро, а проблем је у томе што људи који раде не знају како се ради. Њих не интересује рад са децом која плаћају чланарину од две хиљаде динара месечно, а то не ваља јер се тако перу паре. Из Чибуковца сам довео Љиљану Кашић која је после шест месеци озбиљног рада била друга у Југославији, одмах иза Снежане Пајкић из Ћуприје. Ја сам 1965. године почео да се бавим атлетиком, а 1965. био трећи у Југославији у маратону. У Краљеву више нема атлетике, а ко тврди супротно нека докаже, јер је трка у Мрсаћу а за месец и по у Ушћу. Некад смо из Краљева ишли по тркама и враћали се са медаљама. Ја још држим рекорд маратона на Авали постављен 1975. године кад сам трчао шездесет пет минута и тридесет осам секунди, а сад трче седамдесет и кусур минута и не могу да оборе тај рекорд. Пецо Цвијовић је стар човек, па је дошла нека девојка за коју мислим да је залутала у атлетику јер ни после пет година рада нема резултата, а неко дете је било друго кад су само две такмичарке биле на првенству Србије у вишебоју - прича Коларевић О разлици у начину рада, и односу према спорту, сведочи првенство Југославије у маратону у Ријеци са седамдесет пет учесника, међу њима и десет најбољих тркача београдског Партизана које је довео Фрањо Михалић. Из сећања Косте Коларевића још није ишчилела слика шампиона због којих би се најежили и знатно познатији него он који се на старту нашао у најпростијим патикама домаће производње. Подсмеси са њихових лица брзо су ишчезли јер су заостали толико да му ни леђа нису видели, што је било довољно да на предлог Михалића да им после трке покаже шампионске патике. О односу према такмичењима сведочи податак да најзначајнији краљевачки атлетичар нигде није ишао
без календара такмичења Атлетског савеза Југославије, али и да се за сваку трку у Мрсаћу припремао по пуна два месеца. Да труд није био узалудан сведочи седам победа од којих је шест признато, јер је једна трка поништена. Искусног атлетичара боли сазнање да је Краљево у малој групи градова у којима се не одржавају уличне трке, а разлог види у чињеници да је постојећа укинута након што је баш он три пута узастопно стизао на циљ пре свих осталих. О атлетској величини сведочи и податак да још држи рекорд трке у Мрсаћу постављен 1973. године кад је на циљ стигао пре истека двадесетог минута у конкуренцији кад се о победнику одлучивало у последњих сто метара. - Трка неће још дуго да траје, јер нема нико ко може да изнесе толики терет. Сви гледају нешто што ја не гледам, а неће да ме слушају. Иако сам почасни председник ниједном ме нису звали ни на један састанак јер видим грешке које праве, а не признају. Док је Бешевић био председник другог дана после трке организован је свечани ручак за оне који раде, а сад не остане ништа јер све однесу кући. Трка је на стакленим ногама већ дведесет година, а кад сам пре више година рекао како ће да се угаси угасила се. Болело ме је срце због тога али се и данас осећам кривим што сам је обновио, а више нећу јер је то што ме не питају исто као кад лешинари осете лешину па навале да је разграбе. Ја волим трку у Мрсаћу па је данас за мене најсвечанији дан због чега сам јутрос устао у четири сата. Волео бих да не будем у праву, али осећам да ће то бити деведесет посто, а ако бог да видећемо већ идуће године како ће да буде, јер највећи број ових дође због ручка а трке их не интересују, јер дођу да пију - каже Коларевић. Оне којима се чини да је првих педесет година прошло као трен до следеће године као да деле секунде. А већ тада ће бити познато колико је ко био у праву. М. Радовановић Фото: М. Радовановић
93
94
МАГАЗИН 12.1.2020.
95
96
МАГАЗИН 12.1.2020.
ЖКК Краљево - Партизан 96:62
97
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 12. И 18. ЈАНУАРА
МАГАЗИН
12.1.2020.
12. јануар
98
812 — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. 1906 — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије 1932 — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД. 1964 — У Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију. 1969 — Објављен први албум британске рок групе Лед зепелин. 1977 — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену. 1981 — Почела са емитовањем америчка ТВ сапуница „Династија“. 1990 — Румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона. 1991 — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт. 1992 — Влада Алжира дан после оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног
процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца. — Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији[1] 1993 — Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије. 1996 — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата. 1998 — 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића. У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана. 2006 — У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 су муслиманска ходочасника. 2010 — У земљотресу на острву Хаити погинуло око 316.000 особа.
13. јануар 532 — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана. 1842 — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британ-
ске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу. 1847 — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата. 1854 — Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе. 1898 — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л’Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших вој-
них кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора. 1910 — Емитован је први радиопренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“. 1915 — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи. 1935 — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој. 1953 — Скупштина СФРЈ је усвојила Уставни закон 1953. 1963 — У војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.
1972 — Војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг. 1985 — Приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено. 1991 — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа. 1991 — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. 1993 — На основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994. 2001 — У земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом. 2012 — Италијански крузер Коста Конкордија се насукао на гребен код обале острва Изола дел Ђиљо и делимично потонуо.
14. јануар 1301 — Смрћу Андрије III окончана је владавина Арпадоваца над Угарском. 1504 — Папа Лав X је издао папску булу против ропства. 1504 — Шпанија је анектирала Кубу. 1784 — САД ратификовале мировни уговор са Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност. 1809 — Велика Британија и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона I. 1814 — Дански краљ Фредерик VI је према Килском споразуму препу-
стио Норвешку Шведској у замену за повраћај Помераније. 1826 — У Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. 1867 — У оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић. 1907 — Земљотрес разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи. 1943 — У Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран датум искрцавања савезника у Италији. 1953 — Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито. 1969 — Велики пожар и низ експлозија који су избили на америчком носачу авиона УСС Ентерпрајз су усмртили 28 морнара, повредили 314 и уништили 15 авиона. 1969 — Лансиран совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у ком су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов. Два брода се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у Земљиној орбити. 1991 — У Тунису убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације. 1996 — Председник Гватемале Алваро Арсу позвао, преузимајући
99
дужност шефа државе, левичарске герилце да почну преговоре о окончању 35-годишњег грађанског рата. 2000 — Пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Владимир Шантић и Драго Јосиповић проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 Муслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена. 2005 — Сонда Хајгенс се спустила на Сатурнов месец Титан. 2010 — Јемен је објавио рат против Ал Каиде. 2011 — Бивши председник Туниса Зин ел Абидин бен Али је побегао у Саудијску Арабију, што се сматра годишњицом Туниске револуције и почетком Арапског пролећа.
МАГАЗИН
12.1.2020.
15. јануар
100
69 — Отон је постао римски император, али је остао на власти само три месеца. 1535 — Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент. 1559 — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I. 1582 — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море. 1804 — Јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи
Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка. 1895 — У Санкт Петербургу премијерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас. 1910 — Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке. 1912 — Током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци. 1919 — Фрајкори су убили вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт у Берлину после неуспелог устанка. 1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон). 1943 — Америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији. 1943 — У Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД. 1945 — Основана италијанска новинска агенција АНСА. 1970 — Муамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије. 1970 — Бијафра се предала након 32-месечне борбе за независност од Нигерије. 1971 — Председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година. 1973 — Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве. 1973 — Амерички председник Ричард Никсон је суспендовао све офанзивне акције против Северног Вијетнама наводећи као разлог напредак у мировним преговорима. 1985 — Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председни-
ка Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте. 1992 — Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе. 1993 — САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“. 1998 — Инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије
Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000. 1999 — У селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999. 2000 — У предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима
на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2001 — Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца. 2001 — Покренута је енглеска верзија Википедије.
16. јануар 27. п. н. е. — Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император. 929 — Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа, основавши тако Кордопски калифат. 1547 — Иван IV Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара. 1778 — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. 1780 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент. 1864 — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије. 1908 — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“. 1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон). 1920 — У Лондону одржана прва седница Друштва народа. 1945 — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено
220.000 немачких и 77.000 савезничких војника. 1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968. 1969 — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље. 1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт. 1987 — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг. 1991 — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду. 1993 — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду. 1996 — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку. 1998 — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара. 2000 — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председниксоцијалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом. 2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у
101
мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа. 2002 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље. 2018 — У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, бивши државни секретар за Косово и Метохију.
МАГАЗИН
12.1.2020.
17. јануар
102
38. п. н. е. — Октавијан Август се развео од своје супруге Скрибоније и оженио се Ливијом Друзилом, што је окончало крхки мир између Другог тријумвирата и Секста Помпеја. 1377 — Папа Гргур XI је обновио папско седиште у Риму и тиме окончао Авињонско ропство римских папа. 1562 — Француска регенткиња Катарина Медичи је Сенжерменским едиктом загарантовала хугенотима ограничену толеранцију. 1773 — Британски морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг. 1781 — Континентална војска под командном бригадног генерала Данијела Моргана је бици код Каупенса поразила британске снаге под командом потпуковника Банастрија Тарлтона. 1834 — Почеле су да излазе Новине србске, прве новине у Кнежевини Србији. 1852 — Уједињено Краљевство је признало назависност бурске колоније Трансвал. 1912 — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану. 1912 — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена. 1913 — Ремон Поенкаре је изабран за председника Француске. 1919 — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва. 1919 — Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене после
завршетка Првог светског рата. 1920 — У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола. 1929 — Први пут приказан цртани филм Морнар Попај. 1945 — совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста. 1946 — У Лондону је одржана прва седница Савета безбедности Уједињених нација. 1947 — Проглашен је први Устав Народне Републике Србије. 1959 — Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу. 1961 — Убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“. 1966 — У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „B-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала. 1991 — САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву. 1995 — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара. 1997 — У Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква. 2000 — У Центру безбедности у Цетињу регистрована је неканонска Црногорска православна црква. 2002 — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села,
живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова. 2002 — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни. 2003 — Бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.
18. јануар 350 — Римски војсковођа Магненције збацио легитимног цара Констанса I. 470 — Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо. 532 — Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I.
1520 — Краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску. 1535 — Шпански конквистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, сада главни град Перуа. 1654 — Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654—67). 1778 — Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича. 1788 — 736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији. 1871 — У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства. 1896 — Прва јавна демонстрација икс зрака. 1919 — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. 1944 — Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи. 1963 — Основан Протекторат Јужне Арабије. 1974 — После седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала. 1977 — У авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника. 1977 — У најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост. 1989 — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести
певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти. 1991 — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат. 1996 — Владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОКа Андреас Папандреу поднео оставку. 1997 — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година. 1999 — Одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом. 2001 — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију. 2002 — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности. 2003 — На Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2006 — НАСА лансирала најбржу свемирску летелицу у оквиру мисије Нови хоризонти, што је прва мисија посвећена Плутону.
103
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs