Kraljevski MagazIB

МАГАЗИН Година VII * Број 411 * 13. октобар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН

Хвала што читате

13.10.2019.

Краљевски

МАГАЗИН

3

У овом броју: Искорак у девето столеће Јединство у вери Осам векова аутокефалности Упркос свимт ешкоћама Краљево боље место за живот Сваког дана другачији На путевима историје Радови до краја године

МАГАЗИН

13.10.2019.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

4

12 20 26 32 40 52 60 68

Хитна служба брже до пацијената Краљевски пар краљевском граду Почаст Ујединитељу Чистије обале Ибра На репертоару Биоскопа „Кварт“ У сусрет јесени Шарена колона под маскама Наличја српског лица Времеплов

72 78 84 90 94 98 102 108 11о

Фото: М. Радовановић

Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства

5

6

МАГАЗИН 13.10.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

7

8

МАГАЗИН 13.10.2019.

9

10

МАГАЗИН 13.10.2019.

11

Прослава јубилеја 800 година аутокефалности СПЦ у манастиру Жичи

МАГАЗИН

13.10.2019.

ИСКОРАК У ДЕ

12

- Светој архијерејској Литургији у порти Манастира Жиче присуствовали престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, генерални секретар Кабинета председника Србије Никола Селаковић, министри спољних послова Ивица Дачић, културе и информисања Владан Вукосављевић, за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, представници цркава и верских заједница, градоначелници, представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, Жандармерије, културних и просветних институција.

- У културно-уметничком програму учествовали Културно-уметничко друштво „Абрашевић“, Бора Дугић, „Косовски божури“ и ученици Основне школе „Светозар Марковић“, а глумци Катарина Димитријевић и Гојко Балетић говорили су стихове из дела владике Николаја Велимировића

ВЕТО СТОЛЕЋЕ

13

ентрална манифестација обележавања осамстоте годишњице Српске православне цркве одржана је у древној задужбини Немањића Манастиру Жичи где је, због великог броја учесника историјског догађаја којим је почаствована светосавска задужбина и Епархија жичка, простор за богослужење уређен на бини постављеној у источном делу манастирске порте. У присуству око пет хиљада верника светом архијерејском Литургијом началствовао је патријарх српски Иринеј уз саслужење домаћина прославе епископа жичког Јустина, архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, митрополита црногорско-при-

МАГАЗИН

13.10.2019.

Ц

14

морског Амфилохија, дабробосанског Хризостома и загребачко-љубљанског Порфирија, епископа сремског Василија, будимског Лукијана, банатског Никанора, новограчаничко-средњoзападно америчког Лонгина, канадског Митрофана, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игњатија, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и немачког Григорија, ваљевског Милутина, рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јова-

на, бихаћко-петровачког Сергија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, аустралијско-новозеландског Силуана, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, далматинског Никодима, осечко-пољског и барањског Херувима, захумско-херцеговачког Димитрија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, стобијског Давида, моравичког Антонија, ремезијанског Стефана, мохачког Исихија, диоклијског Методија, као и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија. Литургији су молитвено присуствовали епископи шабачки Лаврентије и умировљени нишки Јован.

Архијерејима су саслуживали архимандрити студенички др Тихон, Јован и игуман сопоћански Теоктист, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Милутин Тимотијевић, Драги Вешковац, Славко Зорица, Зоран Крстић, Љубинко Костић и Владислав Топаловић, протојереји Јован Милановић и Љубомир Пријовић, протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Александар Грујовић, као и јерођакон хиландарски Силуан. Међу присутнима били су престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, генерални секретар Кабинета председника Србије Никола Селаковић, министри спољних послова Ивица Дачић, културе и

информисања Владан Вукосављевић, за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, представници цркава и верских заједница, градоначелници, представници Војске Србије, Полиције, Жандармерије, културних и просветних институција. Манастирска порта била је мала да прими све који су пожелели да присуствују историјском догађају, а да би лакше могли да прате Литургију на више места су распоређени видео бимови. Након што се присутнима пригодном беседом обратио патријарх српски Иринеј, епископ нишки Арсеније је прочитао посланицу којом се верници-

ма обратила Српска православна црква, а након Литургије причешћу је приступио велики број верника који су на више места у кругу манастира причешћивани од стране свештенослужитеља. По завршетку евхаристијске службе, Епархија жичка и сестринство манастира Жиче припремили су послужење за све присутне, а на посебно постављеној бини испред манастирске капије приређен пригодан културноуметнички програм у коме су учествовали Културно-уметничко друштво „Абрашевић, Бора Дугић, „Косовски божури“ и ученици Основне школе „Светозар Марковић“, а глумци Катари-

15

16

МАГАЗИН 13.10.2019.

17

МАГАЗИН

13.10.2019.

на Димитријевић и Гојко Балетић говорили стихове из дела владике Николаја Велимировића. Обележавање значајног догађаја отпочело је дан раније вечерњом службом у присуству епископа жичког Јустина и архијереја Српске православне цркве. Богослужио је архимандрит студенички др Тихон, уз саслужење протођакона Стевана Рапајића и Александра Грујовића и појање монахиња Манастира Жиче. Епископ жички и велики број архијереја који су пристигли из свих делова света, са свештенством и монаштвом које су предводили архимандрити Дамјан и Сава, у присуству бројних верника дочекали су патријарха Иринеја, а

18

после уласка у храм започела је свечана доксологија. У древном трону жичког манастира био је патријарх Иринеј који је, после поздравних речи домаћина епископа жичког г. Јустина, одржао надахнуту беседу.

- Овде смо у манастиру Жичи где је пре осам векова све почело. Дочекали смо да прославимо велики јубилеј, у истина, вековима рањаваној Жичи, али ипак са преосталом лепотом која сведочи о некадашњем сјају. Ово је наш темељ који је служио као образац свим будућим улепшавањима храмова наших. Дуга је, али и тешка наша историја. Но, благодарећи Светом Сави и нашим прецима који су нас увели у историју, поставили темељ Цркве и

државе, одржали смо се до данас. Ту слободу смо платили скупом ценом, многим жртвама које су биле достојне живљења и умирања за њих. Ово је дан велике милости Божје. Какву поуку можемо извући из наше прошлости? Она је јасна. Ми смо били народ моћан и значајан на овим просторима. То смо успели својом јединственошћу, кроз веру и љубав према народу. Чак и живот смо за то спремни били да дамо. Кроз векове ропства, Црква је имала јединствену улогу да без државе одржи народ у јединству. Народ је имао пуно поверење у Цркву и одазивао се њеном позиву. Целим бићем смо били у Цркви. Са таквом вером и оданошћу преживели смо пет

векова ропства, што је мало који народ у историји успео. Благодарећи великим личностима, на челу са Светим Савом и Светим Симеоном, дочекали смо да прославимо осам векова аутокефалности. То није осам дана, осам месеци или осам година, већ осам векова. Сада смо дошли у прилику да се запитамо како и куда даље. На овом светом месту, мислим да је потребно рећи да ако продужимо са оваквим стањем и начином гледања на наше древне вредности, нећемо далеко отићи. Трагичне су наше поделе, по разним питањима, које нису мимоишле ни Цркву. Морамо на време то сагледати. Бог ће нам помоћи ако будемо уз Њега, ако у Њега будемо срцима

веровали. Бог отаца наших биће и наш Бог ако будемо као наши преци. Иначе, све што нам се деси мораћемо да припишемо себи. Некада су древни Израиљци говорили: Пропаст теби, од тебе Израиљу. Нека нас Бог сачува од тога. Ово су дани када треба да преиспитамо своје стање. Лепо је што видимо у црквама све више младих људи. То нам је нада и утеха. Морамо поучавати народ да не напушта своју родну груду, да остане онде где су нам темељи и гробови предака. Поновићу овде речи нашег великог песника из Херцеговине који је говорио: Остајте овде, сунце туђег неба неће вас гријат ко што ово грије. Треба да показујемо љубав према отаџбини, да нам она буде ближа од

других држава Европе, Америке и других делова света. Не смемо уништити велико наслеђе које смо добили. Нека нас Господ благослови, да се кроз ове велике дане преиспитамо и извучемо поуке како би нас Господ сачувао од многих искушења. Нека нам Свети Сава помогне у том. Некада је патријарх Павле говорио да ће нам Бог помоћи, ако буде имао коме. Нека нам је свима благословено навечерје овог великог празника - поручио је патријарх пре него што је приређено послужење за све који су присуствовали јединственом догађају. Т. Радовановић Фото. Т. Радовановић

19

Реч партијарха српског Иринеја

МАГАЗИН

13.10.2019.

ЈЕДИНСТВ

20

- Нема бољег ни сигурнијег пута осим Христовога пута. - Црква и држава су биле две стране, црква је водила своју бригу и своју апостолску мисију у народу, ширила реч божију, ширила истину божију, градила светиње и светиње људских бића. - Свети Немањићи су учинили велико и свето дело, богу благословено апостолско дело.

- Светла хармонија између цркве и државе је красила кроз историју до наших дана. - Оно што је красило, и треба да краси наш народ, то је јединство, јединство народа у ономе што је свето, божанско, истинито и непролазно

ВО У ВЕРИ

21

22

МАГАЗИН 13.10.2019.

23

13.10.2019.

МАГАЗИН

24

во нас у нашој највећој светињи, око које се српски народ окупљао, богу молио на овом светом месту, веру своју ширио и умножавао, и јачао у њој. Овде је пре осам векова почела историја српске цркве и српског народа. Мудри Немања и Свети Сава, кад су стварали планове аутокефалне цркве и самосталне државе, знали су шта народу српском православном треба. Аутокефална самостална црква и самостална држава. Оно што је посебно важно нагласити данас за оно време које се овде десило да су ту државу, и ту свету цркву, оснивали свети људи. Ова четири лика то је породица Стевана Немање, сви свети угодници божји. Ову државу и темеље ове наше свете

Е

државе су поставили. Ту лежи тајна да је наша црква после толико страшних догађаја, после толико страдања, после толико дуго ропства под Турцима опстала. Истина, страдале су наше највеће и најлепше светиње. Многе су личиле на византијске светиње, али су многе превазилазиле тадашње византијске светиње као што је то била и света Жича. Свети Немањићи су учинили велико и свето дело, богу благословено апостолско дело. Наша црква и наша држава су биле две стране, црква је водила своју бригу и своју апостолску мисију у народу, ширила реч божију, ширила истину божију, градила светиње, али исто тако градила је светиње људских бића. Толико светитеља и угодника

божјих из тога времена имамо. Имамо државу која је радила свој посао и то је била она светла хармонија између цркве и државе која нас је красила кроз читаву нашу историју до наших дана. Оно што данас треба нагласити, ми се морамо вратити нашој историји, путу Христовом, путу божијм. Нема бољег ни сигурнијег пута осим Христовога пута, јер је само Христос рекао, ја сам пут и истина. Нико се други није усудио под овим сводом небеским да каже он је пут и истина. И данас када славимо осам векова постојања наше цркве која је једно време, кад је нестало државе, постала црква која је водила народ, народ који гледао у цркву, слушао њене речи и следио њеној истини. Не људ-

ској, не пролазној него божанској истини, и зато смо преживели, доживели овај велики свети дан и свети празник. Данас у светој Жичи славимо осам векова самосталности наше цркве. Много је пострадала, али је била велика нада и вера у бога. Бог није оставио народ свој. Јесте страдао, проливао крв за своју вољену отаџбину, надао се и очекивао бољим данима и слободи, и Господ му је то испунио јер је народ заслужио да се то испуни вером својом, својом љубављу према богу и љубављу један према другоме. Данас, браћо и сестре, благодаримо богу што можемо да прославимо овај велики и свети дан. Али, морамо да извучемо само један закључак, врло важан. Оно што је кра-

сило, и треба да краси наш народ, то је јединство, јединство народа у ономе што је свето, божанско, истинито и непролазно. Јединство у цркви, у вери, у љубави, у свему ономе што краси род хришћански, што је красило народ наш. Нама је данас то најпотребније. Нажалост, подељени смо посвађани смо, лични интереси су изнад свих интереса. Прикривамо своје интересе у неким другим причама, а види се стање у коме се налазимо. Ако овако продужимо не знам каква ће нам бити будћност. Оно што је красило наш народ кроз историју јесте то јединство у вери, у цркви, у вери свему томе. Волели су једни друге, али су поштовали и друге народе, и друге вер-

ске заједнице. То нас је красило, то мора и данас да нас краси, да се својом вером поносимо и да њоме живимо, али да поштујемо и друге вере и друге народе, без обзира на нацију, веру, културу и све оно што нас дели и раздељује. То је порука данашњег великог догађаја и празника којим славимо осам векова аутокефалности наше цркве. Ту ћемо одржати цркву, али ћемо одржати и нашу веру и нашу државу. И да буде онако као што је било у прошлости, да црква ради свој посао, држава свој посао. То је та хармонија коју бог благосиља и која оставља највеће последице на наш и све дуге народе.

25

МАГАЗИН

13.10.2019.

САБОРСКА ПОСЛАНИЦА поводом осамстогодишњице аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019)

26

овој благословеној години испуњени смо светим осећањима и неизрецивом радошћу зато што нас је Господ удостојио да у њој саборно, сви заједно, архијереји, свештенство, монаштво и богољубиви народ, прославимо велики јубилеј – осамстоти рођендан наше Српске Православне Цркве! Тачно пре 800 година залагањем Светога Саве, највеће и најзначајније личности у историји нашег народа, Српска Православна Црква је добила своју самосталност, односно аутокефалију. Свети Сава је толико тога урадио за шездесетак година свог овоземаљског живота да свако ко се удуби у његов живот, само надахнут благодаћу Божјом може да наслути одакле треба да започне своје казивање. Због тога и ми, српски архијереји и његови наследници, прибегавамо молитви коју

У

је његов хагиограф и химнограф Теодосије уплео у акростих канона Светом Сави: Саву да похвалим, знања, Боже мој, даруј ми! Тако надахнути, ми вашу љубав подсећамо на значај Савиног дела. Oн је издејствовао аутокефалност Српској Цркви и као њен први Архиепископ организовао њен духовни живот у једанаест епархија, са многобројним манастирима и протопопијатима. Он је преусмерио развој српске сакралне архитектуре изградњом храма Спасовог у Жичи и отворио нове хоризонте српског живописа сликарским програмима Студенице и Жиче. Он је отац српске књижевности као писац Житија Светог Симеона и аутор писама и беседа. Он је утемељио српско црквено право како типицима за Карејску испосницу и манастире Хиландар и Студеницу тако и чувеним Законоправилом

(Номоканоном) и хрисовуљама које је са оцем и братом писао. Он је обављао важне државне и дипломатске мисије са Бугарима и Угрима, неговао добре односе са источним патријаршијама, одржавао деликатне црквено-политичке односе са Римом и био пионир међурелигијског дијалога са исламом. Он је подигао или као други ктитор обновио и великодушно даривао манастире Хиландар, Ватопед, Ивирон, Велику Лавру, Каракал, Ксиропотам и Филотеј на Светој Гори, Жичу, Милешеву и студеничке испоснице у Србији, манастире и цркве у Јерусалиму, Витлејему, Александрији и Солуну, као и у Риму и Барију. Он је поставио темеље српске медицине оснивањем болницâ у Хиландару и Студеници. Он је неуморно радио на просвећивању свог народа светлошћу јеванђелске истине. Он је код Срба неуморно раз-

вијао љубав према богослужењу, показавши им, својим примером, обједињен молитвени подвиг заједничке и појединачне молитве, као и љубав према богослужбеним традицијама преднемањићке Србије, Свете Горе, Цариграда и Јерусалима. Браћо и сестре! Осећајући одговорност пред значајем личности и догађаја који прослављамо, ми, архијереји Српске Православне Цркве, упућујемо вам ову посланицу да бисмо истовремено, заједно са вама, поделили радост ове значајне годишњице и, на основу пажљивог сагледавања и правилног разумевања времена и околности у којима је Свети Сава остварио ово велико дело, сагледали и разумели и околности времена у којем ми данас живимо. Подсетимо се: наши преци су крштавани постепено, током столећâ, све до деветог века. У тим временима, као и у данашњем времену, области насељене Србима биле су у погледу државне управе раздељене и разједињене. Црквена, пак, управа у Рашкој

била је под јурисдикцијом Охридске Архиепископије, а западни српски крајеви су били под снажним утицајем Латинâ, те је духовна подвојеност и подељеност у народу била још израженија. Почетком 13. века, када је великог жупана Стефана Немању на престолу већ стабилне државе, која је по први пут објединила скоро све српске земље, наследио његов син Стефан Првовенчани, Србија, чији положај, величину и углед уважавају и Исток и Запад, коначно постаје хришћанска краљевина. Млада краљевина је поставила политичке оквире и дала замајац узрастању и ширењу православне вере и стварању чвршћих институционалних оквира Српске Цркве и државе. То ће у једном значајном тренутку Свети Сава цару Теодору Ласкарису рећи знаменитим речима којима је започела његова мисија стицања аутокефалије: „Скрбно и печално ми је, царе, јер моја земља нема свог архиепископа; а још и многе земље су около отачаства ми у области државе наше, но

нису напредне божаственим исправљењем“. Српски народ се у то време – баш као и данас – налазио на географској, духовној и политичкој вододелници Истока и Запада. Но, то није спречило него је надахнуло Светог Симеона Мироточивог и његове свете синове Саву и Стефана Првовенчаног да мудро и благоразумно воде двоједини брод српског народа, брод Српске Цркве и српске државе, кроз Сциле и Харибде сукобâ Истока и Запада који нису били мањи од ових данашњих. Свети Сава је знао да се духовно и културно просвећивање верних може остварити само уколико се образује довољан број способних и своме народу оданих епископа, свештеника и монаха, под једном црквеном управом. Без јединственог црквеног оквира и јединственог духовног простора, суштинска пастирска служба Цркве спасењу у његовом отачаству и његовом народу напросто није била могућа. У таквим политичким околностима, било је неопходно да Црква буде само-

27

13.10.2019.

МАГАЗИН

28

стална, аутокефална. Због тога Светитељ, надахнут љубављу према своме роду, уз сагласност брата, светога краља Стефана Првовенчаног, доноси једну од најважнијих одлука у историји српског народа. Он, у доба када је православно Источно Римско Царство распарчано и прегажено, када крсташке хорде огњем и мачем успостављају у престоном Цариграду Латинско Царство и постављају свог, латинског патријарха, одлази византијском цару и цариградском патријарху, тада избеглицама у малоазијском граду Никеји. Тамо од њих, поштујући у потпуности канонски поредак Православне Цркве, добија пуну аутокефалију за Цркву у свом народу, сâм поставши први Архиепископ свих српских и приморских земаља. То описује Савин хагиограф јеромонах Доментијан следећим речима: „…И свемоћном силом Божјом, и уз Божју помоћ имајући све могуће, испроси благослов од часнога патријарха и од свега сабора васељенскога, да више не иде други архиепископ у васељену на освећење, но само његово помињање међу првима, и да самоосвећено буде отачаство његово као што је Божјом помоћу и самодржавно. По истом чину и ово сатвори, да је са обе стране безбрижно, но да се састане тај сâм архиепископ са сабором својих епископа и тако да освећују себи архиепископа.’’ У Никеји, у храму Премудрости Божје, у којем су одржани први и седми васељенски сабор, Свети Сава је 1219. лета Господњег, као најсветији изданак свога рода, хиротонисан и постављен за првог поглавара нове аутокефалне помесне Цркве. Добијање аутокефалије за Српску Цркву десило се напоредо са учвршћивањем и развојем средњовековне српске државе, тако да је један првенствено црквени догађај имао и велики политички значај. Области са различитим политичким традицијама, окупљене у једну државу, сада су повезане у јединствену духовну целину. Несумњиво је да је Свети Сава, тражећи аутокефалију, имао у виду и национални, државни интерес српског народа. Због

тога је већ на повратку из Никеје у Србију уредио Законоправило (Номоканон), књигу која је уз црквено-канонска правила обухватала и грађанско-правне норме. Не треба, међутим, губити из вида чињеницу да је то чинио првенствено из духовних и пастирских мотива. Свети Сава је знао да у датим историјским околностима само административно самостална Црква може да омогући ваљану и трајну евангелизацију, духовни напредак и верско утемељење његовом народу и отачаству. При томе, за Светог Саву, као и за пуноћу Цркве Христове у свим временима, за разлику од државног суверенитета и устројства било какве људске организације и институције у овом свету, административна самосталност Цркве није значила њено издвајање, затварање и изолацију. Напротив! Она је увек подразумевала остајање у заједници, јединству и љубави са свим помесним Црквама Божјим у свету које исповедају праву, православну веру. Суштински црквени садржај и канонски смисао аутокефалије састоји се у томе да епископски сабор одређене црквене области има право да самостално бира свог поглавара, своју главу, односно првојерарха или предстојатеља, а да он потом бива прихваћен и признат од свих других поглавара самосталних Цркава. Аутокефални статус значи да једна Црква не зависи од неког већег црквеног центра, односно да одлуке њене јерархије не подлежу одобрењу или потврди од стране другог, њој надређеног, црквеног центра. Управо је то, давне 1219. године, Свети Сава за Српску Православну Цркву издејствовао од патријарха Манојла II Харитопулоса Сарантена и византијског цара Теодора I Ласкариса. Српска Црква је добила сопствени архијерејски сабор, а он сâм је признат за њеног предстојатеља. Дакле, за питања у јурисдикцији и надлежности помесне Српске Цркве ни Свети Сава ни његових осамдесет и један наследник на архипастирском трону нису тражили нити траже сагласност или приста-

нак Цариградске или било које друге Цркве. Зато је овај догађај вододелница која рачва српску историју на ону пре Светог Саве и на ону после њега. Плодови тог великог догађаја су непобитни и далекосежни. Они обележавају сву нашу историју у свим областима живота, науке, културе, духовности и државности – једном речју, идентитета и самог историјског бића и опстанка нашег народа. Под окриљем аутокефалне Цркве, архепископ Сава, са седиштем у манастиру Жичи, успева да покрене све стваралачке снаге народа, да одушеви, да понесе, да упали огањ вере и унесе Јеванђеље Христово у сваку душу, у све односе, у васцели народни живот. У томе је тајна духовног, материјалног и политичког успона Србије у средњем веку. У томе је тајна златних векова српске средњовековне државе. Тај успон је плод ангажовања свих најбољих, добро организованих и обједињених снага народа, покренутих јединством вере, мисли, речи, дела и циља. Захваљујући опредељењу Светога Саве омогућено је и довршено идентитетско уобличавање и сазревање српског народа, а црквеном самосталношћу и потоњим духовним плодовима које је она дала пројављено је његово црквено, културно и национално пунолетство. То Савино опредељење формирало је посебан, нама Србима бескрајно драгоцен, Светосавски Завет, Христов Нови Завет остварен у историјском искуству српског народа, Завет безграничне жртвене љубави према свом народу, његовој Цркви и његовој држави, према истини, правди и слободи. Из тог Завета изникао је и потоњи Косовски, светолазаревски Завет, као и сва друга, у одсудним временима заветна опредељења и дела српског народа. Захваљујући томе, преживели смо и победили сијасет искушења и невоља које су пратиле, а, како видимо, и данас прате историјску судбину нашег народа: преживели смо вишевековно ропство под Османлијама, албанску Голготу и страховити покољ становништва у Првом светском рату, небивале злочине окупаторâ и њихових савезни-

29

13.10.2019.

МАГАЗИН

30

ка у Другом светском рату... Сетимо се само најмонструознијег стратишта тог мрачног доба, логора Јасеновца, али и многих других, њему сличних стратишта, као и страшног грађанског рата који је паралелно текао током нацистичке окупације! Верност Светосавском Завету омогућила нам је да преживимо, али и да не поклекнемо. Није довољно само преживети, поучава нас Завет: треба усправно стајати! Преживели смо и терор и егзекуције обезбожених Срба над сопственим народом, његово цепање на нове, тобожње нације, арнаутске побуне и злочине од давних турских до наших времена, као и различита искушења на крају другог и почетку трећег миленијума, све време остајући усправни. У знаку Распећа и Васкрсења Христовог налази се сав живот и историјско трајање нашег народа и наше Цркве. Страдале су светиње и са њима културна и историјска добра. Но и поред тога светосавски дух чини да и даље, у истој мери, Црква ствара, пре-

ображава и спасава своју децу. Зато се у нади молимо да верност светосавском Путу који у живот води и Светосавском Завету оспособи српски народ да очува своју свету и заветну покрајину, Косово и Метохију, своју милу Боку и поносну Црну Гору, као и све оне друге крајеве и земље над којима су се надвиле руке силникâ овога света са циљем да их насилно и неправедно отму. Од временâ у којима је Свети Сава стекао аутокефалију па до данас прошло је осам векова, а духовна снага наше Цркве чврсто и непромењиво усмерава све велике догађаје у историји српског народа. Штавише, без ње као носиоца и сведока вечних истина и непресушне духовне снаге, наша историја и наш опстанак на тлу увек немирног Балкана, раскрсници многих етничких кретања, духовних и културних утицаја и разних освајачких амбиција, не може се ни замислити. Наш народ у највећем периоду своје историје није био обједињен унутар истих државних граница, па ипак није изгубио свој иден-

титет, јер га је чврсто укотвио у Цркви. Тако и данас, тамо где је присутна у српском народу, Црква чини темељ његовог идентитета. Посебно у крајевима где је угрожен, народ у Цркви Светосавској налази снагу за даљи опстанак, налази тихо пристаниште и утеху за свакодневни живот. Зато рецимо јасно и гласно: без Светосавске Српске Православне Цркве, ми Срби, као народ, данас не бисмо ни постојали! Али, ми овај велики јубилеј не славимо нити се Светога Саве и његовог великог дела сећамо зато да бисмо се подсетили на стару славу; да бисмо указивали поштовање предању, Савиним стопама, које су биле у темељима нашег националног идентитета. Напротив! Рецимо слободно да ми желимо и да хоћемо да ходимо Савиним траговима, да идемо путем који нам је он завештао. То све давно је пре наших времена сагледао и у најпознатију песму Светом Сави преточио богомудри црквени песник рекавши: „Пута који води у Живот наставник, и првопрестолник, и учитељ био јеси. Свети-

тељу Саво, ти први дође и, отачаство твоје просветлив, Духом Светим га породи, те у мисленом Рају свеосвећена твоја чеда као маслинова дрвета ти засади.“ Управо зато данас, пројављујући своје присуство на свим континентима, организована у тридесет и девет епархија, у нераскидивом јединству са данашњом Охридском Архиепископијом и њеном благочестивом паством, наша Црква, Савин духовни виноград, непрекидно сведочи о непролазној вредности Христовог Јеванђеља и Васкрсења. Четрдесет и шест архијереја обједињују хиљаде свештенослужитеља, монаха и монахиња у хиљадама храмова расутих широм земљиног шара. Сви они данас једним устима и једним срцем прослављају Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносушну и нераздељиву. У четири високошколске богословске просветне установе и осам средњошколских завода школује се данас преко хиљаду младића и девојака који ће као свештенослужитељи и вероучи-

тељи служити Цркви и српском роду, као и целокупном Православљу. Стотине вероучитеља светосавском веронауком поучава стотине хиљада ученика у основним и средњим школама двеју република, Србије и Српске, а усто мноштво наше деце при црквеношколским општинама у Европи, Америци и Аустралији уз верску наставу учи српски језик и ћирилично писмо. Тако широм света преноси светосавску духовност и српску културу. За осам векова чувања православног идентитета српског народа, наша Црква се никада није затворила у уске националне оквире већ је, крећући се путевима апостола Павла и његовог богословља, отварала своја врата и пунила своје крстионице свима онима који су у Христу Богочовеку препознавали свога Спаситеља, без обзира на националну припадност, боју коже, језик којим говоре и простор на коме живе. Стога је она не само српска већ и васељенска, као што су то, уосталом, и све друге помесне Цркве. Плодови њене делатности су препознатљиви у

календару, украшеном именима мноштва светитељâ из рода нашега: краљева и краљица, царева и царица, деспотâ и деспотицâ, просветитељâ и учитељâ, равноапостолних и преподобних, ктиторâ и бесребреникâ, исповедникâ, мученикâ и новомученикâ, христољубивих војвода и војника... Међу њима као први и најсјајнији блиста лик Анђела Српске Цркве, Светог Саве, свесрпског и свечовечанског. Нека би његовим светим молитвама Господ благословио, укрепио, надахнуо, сачувао и спасао наш народ и нашу Отаџбину у свим временима и на свим просторима на којима се налази. Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави! Срећна и благословена велика годишњица наше помесне Српске Православне Цркве! Дано у Патријаршији српској у Београду, о осамстогодишњици аутокефалности Српске Православне Цркве, 2019. године.

31

Осам векова Српске православне цркве

МАГАЗИН

13.10.2019.

УПРКОС СВИМ М

32

- Свети Сава је по чистоти, непорочности личности, лепоти и обимности мисије, државничкој продорности и стварању, једна од највећих фигура европског дванаестог века. - Након пропадања српских средњовековних држава после Косовске битке народу је остала црква која га је чувала и водила у тешким вековима робовања.

- Мирољубиву политику патријарха Макарија, и његових наследника из породице Соколовић, напустио је патријарх Јован Кантун па је започео оружану борбу за ослобођење. - После Првог светског рата у заједничкој држави нашли су се скоро сви делови некадашње Пећке патријаршије

М НЕДАЋАМА

33

13.10.2019.

МАГАЗИН

34

бележавање великог јубилеја, осам векова од добијања самосталне Српске православне цркве, прилика је за подсећање на историјски догађај из 1219. године кад је Свети Сава издејствовао црквену самосталност и постао први српски архиепископ. Његове заслуге за цркву и народ давно је описао песник Јован Дучић потврдом да је српски Свети Сава по чистоти, непорочности личности, лепоти и обимности мисије, државничкој продорности и стварању, једна од највећих фигура европског дванаестог века, века светога Бонавентуре и Дантеа. Јубилеј рођења Српске православне цркве прилика је за подсећање на историју која траје пуних осам векова.

О

Започела је далеке 1219. кад је основана прва архиепископија Српске православне цркве која је трајала до 1346. године, а за сто двадесет седам година на архиепископском трону променило се дванаест архиепископа међу којима је било ктитора, дипломата, преводилаца... Прво седиште архиепископије било је у Манастиру Жичи све док га 1253. године архиепископ Арсеније I није пренео у Пећ, на улазу у Руговску клисуру. Скоро сви архиепископи, као и Немањићи, овенчани су светитељским ореолом а њихове прелепе задужбине остале су духовна жаришта по свој српској земљи. Код њих се народ за време тешких дана ропства окупљао, а од својих духовника и народних гуслара добијао снаге и

утехе да истраје. Проглашење српске патријаршије извршено је на државном сабору у граду Скопљу, на Цвети 1346. године. Након пропадања српских средњовековних држава после Косовске битке народу је остала црква која га је чувала и водила у тешким вековима робовања. Падом под турску власт није укинута Пећка патријаршија, али су јој наметнути велики порези. После смрти патријарха Аресенија II 1463. године, који је управљао Српском православном црквом под Турцима, нема података о избору нових патријараха, а тешко стање у Пећкој патријаршији добра је прилика да га охридски архиепископ искористи за ширење своје духовне власти.

Обнављањем Пећке патријаршије под патријархом Макаријем Соколовићем 1557. године почиње нова епоха у историји Српске православне цркве и народа, јер је под њеном влашћу први пут извршено верско и национално уједињење на целом етничком простору. Тада су сви Срби у Босни, Старој Рашкој, Подравини, Подунављу, Посавини, Потисју, на Вардару, Тимоку, Морави, Дрини и Приморју, после више векова били заједно, овога пута захваљујући својој цркви. То се сматра посебно значајним јер се верује да без обнављања патријаршије, која је извршила верско и национално уједињење народа и васкрсла идеју изгубљене државе, српски народ за време дугог ропства под Турцима не би остао вер-

ски и национално будан, нити показати величанствене замахе у борби за ослобођење од турског ропства. Осамстота годишњица Српске православне цркве прилика је за подсећање да су патријарх Макарије и његови наследници из породице Соколовића водили мирољубиву политику према Турцима, што се оцењује корисним за српски народ. Такву политику напустио је патријарх Јован Кантун, од 1592. до 1614. године, па је ослањајући се на запад започео оружану борбу за ослобођење. Устанак је угушен, а патријарх мученички пре него што је завршио земаљски живот у Бруси. Од тада па до осамнаестог века, изузимајући време патријарха Павице Јањаса од 1614. до 1647. године, српска црква је водила

сталну борбу са Турцима, а непомирљиви став према турској држави довео је до укидања Пећке патријаршије. Султановим ферманом из 1766. године она је потчињена цариградској патријаршији, а у тешким временима по српску цркву делује само Карловачка митрополија. Сеобом српског народа под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, и патријархом Арсенијем IV 1737. у Аустрију, и рад цркве се преноси у крајеве где постаје духовно и национално уточиште, морална снага, буктиња и неисцрпни извор надахнућа за културну борбу, у свим тминама једина светлост, у мукама једина утеха а у тешкоћама једини излаз. Од укидања Пећке патријаршије до поновног

35

13.10.2019.

МАГАЗИН

36

успостављања претрпела је велика страдања под Турцима, потом у балканским и Првом светском рату у току кога је изгубила трећину свештенства. После рата у заједничкој држави су се нашли скоро сви делови некадашње Пећке патријаршије, чиме су створени услови за поновно успостављање, а свечано проглашење уједињења и њеног успостављања извршено је 12. септембра 1920. године на Сабору српских светитеља кад је за првог патријарха изабран Димитрије Павловић. У његово време обновљене су старе и основане нове епископије, а изабрано и шеснаест нових архијереја. Овај период оцењује се значајним по томе што је 1929. године усвојен Закон о Српској православној цркви и припреман Устав Српске православне цркве, а почео је да ради и Богословски факултет у Београду. Радост православних верника није дуго трајала, јер је замах обнове и развоја духовног живота прекинуо Други светски рат током кога се окупатор посебно устремио на српску цркву и њену паству. Страдање цркве није престало ни након завршетка рата, јер је настављено и под комунистичким властима. Патријарх Гаврило, који је током рата интерниран у Немачку, до смрти 1950. године мудром политиком је успео да сачува све што је било могуће, а први поглавар српске цркве изабран под комунистичким властима у Југославији био је Икентије Проданов. Њега је 1958. године наследио епископ жички Герман Ђорић чије су архипастирство обележила веома тешка времена за народ и цркву, а податак да је црква била подвргнута прогону посебни значај даје свему што је великим напором постигнуто у времену обележеном огромним сметњама. После упокојења патријарха Германа за његовог наследника је изабран епископ рашко-призренски Павле Стојчевић чији се рад поклопио са распадом Југославије, који су пратила ратна страдања српског народа и цркве у Хрватској, Босни и Херцеговини и на територији Косова и Метохије. На великом делу овог простора српски народ је прогнан са вековних огњишта, а страдале су и бројне цркве и друге светиње, на Косову и Метохији нарочито после доласка међународних војних снага 13. јуна 1999. године. И поред свих тешкоћа за време патријарха Павла изабрано је седамнаест нових архијереја, а обновљено и основано више епархија. Значајном за положај Српске православне цркве сматра се чињеница да је 1992. године превазиђен црквени раскол у Америци и Канади, на пољу просвете обновљена богословија на Цетињу, основана је академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију, отворена Духовна академија светог Василија Острошког у Фочи, богословије у Крагујевцу и Фочи, а рад обновила и Богословија Света Три Јерарха у Манастиру Крки. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

39

13.10.2019.

МАГАЗИН

40

Свечана седница Скупштине града

КРАЉЕВО БОЉЕ М - Краљевдан је прилика за осврт уназад и подсећање шта је урађено током претходних 365 дана, али шта је преостало да се уради у наредној години.

- На крају 2016. године буџет града је износио две милијарде и шест стотина милиона динара, а ребалансом који је усвојен на последњој седници Скупштине града достигао је четири милијарде и сто милиона. - Највећи напредак у историји града. - И у наредним годинама напори да се радом, градњом, стварањем и новим улагањима град развија, да из њега људи не одлазе него да се враћају. - Из године у годину све бољи резултати.

- Уручена Октобарска награда и друга признања

МЕСТО ЗА ЖИВОТ ао и сваке године на Дан Краљева Краљевдан, који се обележава 7. октобра, и ове је одржана свечана седница Скупштине града којој су присуствовали државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, начелници Рашког управног округа и Полицијске управе Краљево, представници Петог центра Безбедносно - информативне агенције, Војно - безбедносне агенције, Одреда Жандармерије, директори и представници јавних предузећа и установа, начелница Школске управе, директори

К

основних и средњих стручних школа, Гимназије, представници партнерских градова и места у окружењу, Рашке, Врњачке Бање, Крушевца, Крагујевца, Кнића, Плужина, Берана, Новог Горажда и Мркоњић града, помоћници градоначелника, чланови Градског већа, одборници и гости. Краљевдан је прилика за осврт на резултате остварене током претходних 365 дана, али и да се укаже шта је преостало да се уради у наредној години. Задатак да то уради припао је градоначелнику Предрагу Терзићу који је подсе-

тио да је током претходне године, удруживањем три милиона динара која је обезбедило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и милион динара из градског буџета, реконструисан споменик посвећен борцима балканских и Првог светског рата. Уз помоћ Министарства привреде град је реконструисао Трг српских ратника, а од вредности инвестиције процењене на тридесет шест милиона динара из градског буџета је издвојено двадесет три. Захваљујући Миломиру Главчићу, који је донирао двеста хиљада евра,

41

42

МАГАЗИН 13.10.2019.

током претходне године су завршени радови на изградњи вртића „Миломир“, а уз помоћ Кабинета министарке без портфеља задужене за демогарфију и популациону политику обезбеђена су средства за његово опремање. Вртић на Берановцу свечано је отворен на рођендан донатора 6. децембра прошле године а 1. септембра ове примио прву децу са простора Берановца, Кованлука, Јовца, Метикоша и Каменице. Између два празника на локацији Воћареве ливаде започела је градња станова за припаднике снага безбедности намењених припадницима Друге бригаде Копнене војске, 98. ваздухопловне бригаде, Полицијске управе Краљево, Одреда Жанадармерије, Војно - безбедносне агенције и Безбедносно - информативне агенције. Податак да ће станове моћи да купе по цени од четири стотине евра по квадратном метру потврђује да месечна рата отплате кредита за стан од педесет шест квадрата, са роком отплате од тридесет година, не би прелазила осамдесет два евра. Градоначелник је потврдио да се у прве две етапе гради 214 од планираних 946 станова које у будућности могу да очекују ратни војни инвалиди и породице палих бораца, касније здравствени и просветни радници. Да ново рухо добијају здравствени објекти потврђује детљна реконструкција зграде амбуланте у Рибници у коју није значајније улагано деценијама уназад.

Средства од тридесет два милиона динара обезбеђена су уз помоћ Канцеларије за управљање јавним улагањима, а педијатријска служба у овом објекту олакшаће положај становника Рибнице, Ковача и Жиче јер више неће морати да доводе децу у центар града. Из истих извора финансира се и реконструкција објекта Специјалне болнице „Агенс“ у Матарушкој Бањи, а улагањем двадесет пет милиона нов изглед добиће базен и други делови зграде. На Видовдан ове године отворен је Аеродром „Морава“, удаљен петнаест километара од Краљева, који прве цивилне летове очекује са применом зимског реда летења крајем ове или почетком наредне године.

- У насељу Берановац у току су радови на изградњи реконструисане саобраћајнице која води ка планини Гоч. Укупна дужина саобраћајнице је 4,5 километара, а у дужини од 1,6 километара ради се и тротоар. Вредност инвестиције је 144 милиона, а средства је обезбедила Влада преко Јавног предузећа „Путеви Србије“. Гоч је планина која се развија. Пре две године смо отворили реконструисани павиљон, а ускоро ћемо расписати јавну набавку за изградњу модерне жичаре за коју је Министарство туризма обезбедило двадесет милиона динара, а остатак град. Уз помоћ министарства без портфеља задуженог за демографију и популациону политику обезбеђено је двадесет шест милиона динара за постављање новог система видео надзора,

како би детектовали саобраћајне прекршаје на територији града. Новац је обезбеђен из буџета Србије при чему не постоји учешће града - нагласио је градоначелник. У току је реконструкција Атлетског стадиона, а у инвестицији вредној сто деведесет милиона динара Министарство привреде учествује са педесет пет милиона. О значајним улагањима у спорт сведоче средства која се сваке године додељују бројним клубовима са територије града, а градња модерног фудбалског стадиона капацитета осам хиљада места, са расветом за одиграавње ноћних утакмица, оцењује се значајном за побољшање спортске инфраструктуре. У локалној самоуправи потврђују да предстоји почетак последње фазе изградње зграде Завода за јавно здравље. За финансирање инвестиције вредне сто тридесет милиона динара средства су обезбеђена преко Канцеларије за јавна улагања, а кад објекат буде готов запослени у овој установи после пуних девет година подстанарског стажа моћи ће да се врате у сопствену зграду на месту порушене након оштећења насталих као последица катастрофалног земљотерса који је погодио град у новембру 2010. године. У Краљеву се са посебним нестрпљењем очекује ребаланс републичког буџета којим треба да се обезбеде средства за градњу нове зграде Основне школе „Свети Сава“. Вредност је процењена на

43

13.10.2019.

МАГАЗИН

44

триста пет милиона динара, а након што буде изграђена биће то прва нова у овој области после више деценија. Да поред рођених у овој средини није изостала брига о становништву које је након ратних збивања принуђено да овде потраже сигурност сведочи податак да су, уз помоћ Комесаријата за избеглице, обезбеђена средства за куповину сеоских кућа и грађевинског материјала.

- Један од најважнијих пројеката је изградња нових станова у Доситејевој улици. Прва зграда са 106 станова биће отворена у фебруару наредне године. У четири зграде ће бити 366 станова и сви који су живели у лошим социјалним условима добиће станове исте величине или веће, а плаћаће само разлику у квадратима. Развојна банка Савета Европе подржала је овај пројекат са тринаест милиона и петсто хиљада евра, а ми смо обезбедили прикључке и довољно средстава за простор на коме ће се зграде градити. Још један велики пројекат је почетак градње Моравског коридора који ће омогућити да брже и лакше стигнемо до Београда и западне Европе, а преко Ниша до Бугарске, Грчке и Турске. Краљево је град који је после 2000. године преживео прави економски геноцид. Остали смо без двадесет хиљада радних места, а било је потребно много напора и труда да се крене са мртве тачке. Започета су два веома важна пројекта. „Леони“ тренутно запошљава 387 људи, већ наредне године ће увећати број радника до хиљаду а до 2023. чак пет хиљада Краљевчана. Простираће се на педесет једну хиљаду квадратних метара, а укупна вредност инвестиције је шездесет милиона евра. „Таи група“ производи џинс и запошљава више од сто Краљевчанки, следеће године ће запошљавати хиљаду људи, а 2021. године ће у њој да ради 2.500 радника. После година чекања на бироу људи добијају шансу да раде. Број незапослених је коначно испод десет хиљада, а на крају августа 9.830. Поред ових предузећа ми смо опремили индустријску зону „Стари

аеродром“ и део зељишта је у понуди домаћим инвеститорима који ће тамо градити производне погоне - истакао је градоначелник. О односу према јавним предузећима сведочи податак да је обезбеђено тридесет четири милиона динара намењених „Чистоћи“ и „Пијаци“. Поред тога што је реконструисана Зелена пијаца уз помоћ Министарства државне управе и локалне самоуправе обезбеђена су средства за изградњу четрдесет нових простора за продају робе. Део средстава „Чистоћа“ је искористила да обнови возни парк, јер су њени камиони били стари више од тридесет година, а да није изостала брига о малој привреди сведочи улагање од осамдесет пет хиљада евра којима је немачка организација „Хелп“ помогла куповину машина и алата за потребе тридесетак предузетника. Жеља да буду реконструисане оронуле фасаде зграда основ је за издвајање десет милиона динара из градског буџета за финансирање стамбених заједница које желе да их реконструишу. Током последње године дана у сеоско подручје је уложено колико и претходне две године заједно, а поред асфалтирања путева средства су уложена у градњу водоводне и канализационе мреже. Значајном се оцењује помоћ Владе која се огледа у донацији сто седамдесет шест тона вештачког ђубрива распоређеног на седам стотина осамнаест сеоских домаћина. Средствима Кабинета министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику прошле године је са по двеста педесет хиљада динара донирано десет жена са сеоског подручја, како би куповином машина и алата унапредиле пољопривредну производњу. Током последње године из истог извора је, удруживањем са средствима локалне самоуправе, обезбеђено три милиона динара од којих је десет жена носилаца пољопривредног домаћинства добило по триста хиљада. Улагање двадесет девет милиона динара у развој сеоског туризма током последње четири године омогућило је

да Краљево по броју лежаја у овој области доспе на друго место у земљи. Сем тога значајном се оцењује могућност да домаћице продају млечне производе на сопственом прагу, па не морају да долазе на краљевачку пијацу. Сарадња локалне самоуправе са Јавним комуналним предузећем „Пијаца“ ове године се по други пут потврдила успешном у организацији Сајма пољопривреде који је добио међународни карактер. Поред инвестиционог одржавања основних и средњих школа обезбеђена су средства за реконструкцију фасаде зграде Гимназије и Економске школе, а на седам милиона динара Министарства просвете, науке и технолошког развоја локална самоуправа је додала још пет. Уз помоћ Министарства енергетике обезбеђено је 14,4 милиона и са додатних 5,6 из градског буџета започета комплетна реконструкција зграде Електро - саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“. Ако се томе додају средства добијена пре неколико година од Министарства привреде за куповину аутомобила за обуку возача, и средстава за опремање информатичког кабинета, јасно је колико су у овој школи створени квалитетни услови за одвијање наставе. Две године пре тога реконструисана је зграда Машинско - техничке „14. октобар“ за шта су Министарство просвете, науке и технолошког развоја и локална самоуправа уложили шездесет милиона динара. Министарство правде је са четири милиона динара средстава од опортунитета помогло да у Основној школи „Јован Цвијић“ у Сирчи буде замењена столарија и тако створени знатно бољи услови за одвијање наставе. Свечана седница локалног парламента прилика је да градоначелник подсети како се Краљево сврстава у ред ретких градова у земљи који издваја скоро седам процената буџета за финансирање установа културе. Резултат се огледа у покретању издавачке делатности која се претходне године огледала у издавању четворотомног издања књиге артиљеријског мајора у

45

13.10.2019.

МАГАЗИН

46

пензији Рада Вукосављевића „Краљево у Великом рату“. Исти аутор је завршио писање књиге „Краљево у Другом светском рату“ чије се издавање очекује пре истека ове године. О културним дешавањеима сведочи податак да је Краљево пре две године било домаћин Фестивала представа за децу „Мали Јоаким“, а ове у време одржавања Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ неколико дана било центар позоришне уметности у земљи.

- Краљево су 3. јуна ове године задесиле снажне поплаве а укупна штета, изузимајући штету на привреди и пољопривреди, износи чак 698 милиона динара. Ми смо се ангажовали и успели да извршимо најхитније санационе радове, помогли смо суграђанима да избаце воду из својих кућа, подрума и дворишта, али је преостало још много посла. Биће нам потребна снажна помоћ Републике Србије како би могли да обно-

вимо све мостове и путеве и помогнемо свим домаћинствима која су оштећена. У помоћ су нам притекли суседни братски градови, а са општином Кнић добили смо средства за регулацију реке Груже. Влада је обезбедила сто четири милиона динара за регулацију водотока првог реда, регулацију реке Мораве, али и Адранске реке, Грдичке реке и потока Чађавац - Моравац, а биће нам потребно много средстава како бисмо регулисали токове другог реда. Одборници Скуштине града су у петак имали прилику да одрже седницу у новој сали скупштине за шта је град обезбедио додатних четрнаест милиона динара. Приступили смо организацији „Три плус“ која омогућава попусте у продавницама одеће, обуће и школског прибора породицама са троје и више деце, а пре неколико дана смо у Чачку разговарали да омогућимо још повољности овим породицама. Ратни војни инвали-

ди и породице палих бораца од почетка године могу да рачунају на попуст од тридесет процената на комуналне услуге „Водовода“, „Чистоће“ и „Топлане“. Од 2016. обезбеђујемо новац за четврти и пети покушај вантелесне оплодње, а од ове године померили смо старосну границу жена до педесет година и омогућили плаћање сваког покушаја вантелесне оплодње после оних које финансира држава. Обезбедили смо два возила за Дом здравља, а када све саберемо схватићемо да је Краљево град који напредује. На крају 2016. године наш буџет је износио две милијарде и шест стотина милиона динара, а ребалансом који је усвојен у петак достигао је четири милијарде и сто милиона. Ради се о великом напретку и засигурно највећем у историји града. Ми овде нећемо стати. Наставићемо да радимо, градимо, стварамо и улажемо, да развијамо наш град, да из њега више

људи не одлазе него да се враћају и да нови Краљевчани долазе. Ја сам апсолутно уверен да ћемо из године у годину говорити о све бољим резултатима и да ћемо сви заједно успети да Краљево учинимо бољим местом за живот - рекао је градоначелник Краљева Предраг Терзић. На последњој седници Скупштине града потврђени су предлози Комисије за награде и признања о додели октобарских признања. Прихваћен је предлог Слободана Буђевца да се за испољену храброст и љубав према српском народу Диплома почасног грађанина града Краљева за 2019. годину додели Маринису Ритсоудису, потпоручнику грчке ратне морнарице и капетану брода „Темистоклис“ који је током агресије снага НАТО пакта у пролеће 1999. године одбио наређење да бомбардује Србију. Због херојског чина Ритсоудис је претрпео тешке последице, остао је без посла и осуђен на затворску казну.

Предлог да за бригу о пацијентима Диплома заслужне организације буде додељена краљевачком Дому здравља поднели су Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити ове установе, Удружење особа са инвалидитетом „Carpe diem“ - Искористи дан, месне заједнице Берановац, Жича и Рибница, Џудо клуб „Партизан“, Удружење учесника рата 1991-1999, Добровољно ватрогасно друштво Краљево и Планинарско - смучарско друштво „Гвоздац“. У образложењу предлога истиче се да је Дом здравља, као установа примарне здравствене заштите, основан 1954. године, а да у саставу има осам здравствених и три немедицинске службе које у двадесет осам амбуланти обезбеђују здравствену заштиту за сто десет хиљада становника. Разлог више је податак да је током претходне године извршено више од милион прегледа, што сведочи о поверењу грађана у установу у којој је запослено ско-

ро пет стотина лекара, медицинских сестара и немедицинског особља. Предлог да за спортске резултате у протеклим деценијама Диплома заслужне спортске организације буде додељена Кошаркашком клубу „Слога“ подржали су Спортски центар „Ибар“, Удружење „Пријатељство за нова времена“, Бициклистички клуб „Металац“, одбојкашки клубови „Рибница“ и „Техничар“ и Женски кошаркашки клуб „Краљево“. Предлагачи сматрају да је клуб од оснивања до данас био један од највећих брендова града и једно од имена по којима се Краљево препознаје у земљи и иностранству. У клубу су поникли и стасавали нека од највећих имена српске кошарке, освајачи медаља на европским и светским првенствима и Олимпијским играма, а у њему и сада стасавају младе генерације за које се верује да ће и даље носити кошаркашки пламен града. Посебним адутом сматра се чињеница

47

13.10.2019.

МАГАЗИН

48

да је клуб ове године обележио седамдесет година постојања. Да за постигнуте резултате у области просвете и образовања Диплому заслужне образовне установе заслужује Основна школа „Светозар Марковић“ сматрали су доцент Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици др Ивана Пењишевић, Народна библиотека „Стеван Првовенчани“ и краљевачки Народни музеј. Школа је током претходне године обележила шездесет година постојања а посебан печат дали су јој ученици који су се афирмисали у разним областима стваралаштва, друштвеног и научног ангажмана у земљи и иностранству. У образложењу предлога наводи се да су у школским клупама, уз учитеље и наставнике, спознали вредности лепоту писане речи, моћ научног достигнућа, радост спортске победе и задовољство због остварених успеха у музичком и ликовном изражавању. У савременој установи са више од девет стотина ученика ефикасном организацијом, неговањем тимског рада, развијањем отворености, уважавањем различитости и осетљивости за инклузивност, континуирано се обезбеђују и унапређују услови за остваривање квалитетног васпитања и образовања. Гордана Тимотијевић, Ана Гвозденовић и Катарина Јаблановић сматрају да, за брижно неговање српског језика и књижевности, Диплому заслужног удружења грађана заслужује Друштво за српски језик и књижевност. Предност над другима Душтво је заслужило због потврде да окупља наставнике из области српског језика и књижевности у свим врстама школа на територији Краљева, као и научнике и стручњаке из тих предмета, али и сва заинтересована лица која се баве науком о језику и књижевности и наставом те групе предмета, као и грађане који се интересују за унапређење језичке и књижевне културе. Комисија је прихватила предлог београдског Удружења „Милутин Миланковић“, Народне технике Краљево и Савеза инжењера и техничара Србије да, за развој технике и подстицај проналазаштва, Диплома заслужног удружења града Краљева припадне Удружењу инжењера и техничара „Добривоје Божић“ које је у више наврата проглашавано за најбоље у земљи у овој области. Удружење је прошле године обележило седамдесету годишњицу постојања, а 1979. године му је додељена Диплома заслужне организације општине Краљево. Кандидатуру Миломира Главчића за доделу Октобарске награде, за несебичну помоћ Краљеву и човекољубље, подржала је Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ са образложењем да је граду даровао више од два милиона евра, понајвише краљевачкој болници, а знатна средства уложио и у градњу вртића на Берановцу. Списак октобарских признања затвара Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ која је Тамари Грујић додељена за помоћ људима у невољи. Испред Месне заједнице Дракчићи предлагач је председница Оливера Дражинац, а у образложењу предлога истиче се хуманост добитнице која се огледа у неуморној градњи домова сиромашним породицама на територији читаве Србије, помагању установама које се баве лечењем оболелих, обезбеђивању сиромашним пољопривредним домаћинствима услова да се баве овом делатношћу. Осим реновирања кућа, међу којима је поред стана у Југ Богдановој и једна у Дракчићима, Тамара Грујић је донирала двадесет пластеника и обезбедила засаде за око два и по хектара обрадиве земље, чиме су створени услови за запошљавање више десетина радника. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 13.10.2019.

51

Краљевданска беседа: Александар Гаталица

МАГАЗИН

13.10.2019.

СВАКОГ ДАНА А

52

- Беседа треба да инспирише, а не треба да пружи лажну наду.

- Ако инспирише нешто што не може да се уради, нешто што је недостижно, нешто што је преко могућности, онда то није добра беседа ни добар начин да се неко покрене. - Свако треба да се покрене у правцу у којем може. - Беседа треба да покрене, али не треба да обмане, не треба да каже да се може учинити нешто што не може. - Људи су једина врста на земљиној кугли која се рађа да не би са ње иста отишла. - Нулта толеранција за досаду. - Многи људи чекају посебан дан да би постали много другачији. - Читањем десет страница књиге дневно за десет година се прочита све најважније што је човек икада написао. - Читање је најлепши начин да се постане другачији

Фото: М. Радовановић

А ДРУГАЧИЈИ

53

54

МАГАЗИН 13.10.2019.

еседа је дисциплина која је током развоја човечанства доживљавала многе промене, али јој је основно било да говором неког подстакне, побуди, покрене у правом правцу. Беседе су биле разних врста. Биле су рђаве и добре, биле су смишљене и непромишљене. Верујем у ону врсту беседа која треба да вас убеди у нешто, али не треба да вас лаже јер ако вас убеди у лаж онда то није баш добро. Верујем у беседу која треба да вас покрене, али не треба да вас покрене у кривом смеру, дакле да вас обмане. Видели смо у нашој новијој историји колико пута су беседници, и то одлични беседници, покретали људе у погрешним правцима. То свакако није циљ беседе и то не би требало да буде циљ говорништва, нити обраћања људима. Беседа треба да инспирише, али не треба да вам пружи лажну наду. Ако вас инспирише нешто што не можете да урадите, нешто што је недостижно, нешто што је преко ваших могућности, онда то није добра беседа, то није добар начин да се ви покренете. Свако од нас треба да се покрене у оном правцу у којем може да се покрене, а сви можемо да се покренемо у неком правцу. Беседа треба да вас покрене, али не треба да вас обмане, не треба да вам каже да можете да учините нешто што не можете. Али, треба да вам каже да сви можемо да учинимо нешто и да сви нешто и треба да учинимо. Постоји још један аспект беседе који ми је врло важан. Беседа треба нешто да вам открије што можда нисте знали, али је врло озбиљна ствар ако вам открије нешто за шта нисте спремни да чујете. То је последњи и најозбиљнији аспект погрешних беседа. Ако вам открије нешто што нисте спремни да чујете доћи ће до неког катастрофалног сазнања код вас, а то није циљ ни комуникације па ни беседе уопште. Дакле, треба да сазнате нешто што у суштини већ знате, а можда сте и заборавили, можда сте мало сметнули с ума. Моје је дубоко уверење да смо једина врста на овој земљиној кугли

Б

која се рађа да не би са ње иста отишла. Сви живи створови на овој планети више мање одлазе исти као што су се родили. Неки желе да живе у уверењу како наши кућни љубимци много тога сазнају, али то је прилично скромно. Лав се мање више рађа исти. Рађа се, стасава, постаје јак, оплођује, се има нове лавиће, лови и тако даље. А на крају свог живота лав је у суштини одрадио своју улогу из циклуса живота, али он није са овог света отишао различит. Он је отишао исти као генерације лавова, његови преци. Дакле, човек је једина врста која са овог света треба да оде другачија. Ја нисам неки надчовек. Ја једноставно сам сваког дана желео да нешто урадим више од оног што сам урадио претходног дана. И како обично кажем, имам нулту толеранцију за досаду, да не могу да се досађујем дуже од пет секунди. То сам говорио и ученицима, то говорим и младима, то говорим сада и вама. Свако од нас свакога дана треба нешто да уради, да тог дана, тог дана увече не буде исти као што је био када се пробудио. То не мора бити много. Не морате ви сваког дана завршити цркву, нити можете сваког дана завршити цркву. Не морате сваког дана прочитати пет стотина страна, то је немогуће. Не морате читати ни по сто страна. Довољно је да читате шест, седам, десет страна пред спавање, али праве књиге. И ви сте већ тог дана учинили нешто да, када заспите, ви нисте исти човек као што сте били. Када сам студирао светску књижевност прочитао сам много књига. Морао сам да прочитам много књига. Много књига сам и прочитао. Многе од њих нисам читао у средњој школи, нарочито старије књижевности. И питао сам се за многе од тих књига, не баш за све али за многе од њих, како сам ја уопште живео а да их нисам прочитао. Толико су ме узбудиле, толико су ме промениле, толико су ме учиниле другим човеком да сам се питао како сам ја уопште живео а да те књиге нисам прочитао. Ја вам не морам говорити велике наслове које знате да кад прочитате нисте исти. Али, кад сам

прочитао драму Сид ја сам се питао како сам ја уопште живео док нисам ту драму прочитао. Свако од нас боље да сваког дана чини по мало да буде другачији увече, него да чека онај дан када ће много учинити и постати много другачији. Многи људи чекају неки посебан дан да би постали много другачији. Који је то посебан дан? Обећају себи, мање ћу јести, мање ћу пушити, нећу више пити, читаћу књиге, и онда се догоди да их тобоже нешто спречи у томе. Не треба давати велика обећања себи. Треба давати реална обећања себи. И баш као што сам рекао, размишљати на дневном нивоу. Ово наравно, часни оци, није много другачије од онога што ви говорите, и не може другачије од онога што ви говрите у проповеди. Дакле, није нама дато да мењамо контуре света сваког дана. Многима од нас није дато да мењају контуре света ни једном у животу, али то није оправдање за нас. Свако од нас живи свој живот, свој лични појединачни живот. Деци обично кажем ово, ако читате по седам страна, десет страна пред спавање нема лепшег начина да се заспи него после прочитаних десет страна. За десет страница ми треба двадесет минута. Ви сте кадри да за триста шездесет пет дана прочитате 3.650 страница. Већ делује као прилична сума прочитаних књига. За десет година ви сте прочитали тридесет шест хиљада страница. Са тридесет шест хиљада прочитаних страница ви сте прочитали све најважније књиге које је човек написао. Само десет година. Хајдемо и ми да кренмо. Ја имам педесет пет година. Узмимо да сам прочитао све најважније књиге, јер сам морао да прочитам. Али, ево нека крене неко ко није уопште читао, само да га неко од библиотекара упути које су то књиге да не чита погрешне кљиге, па да изгуби десет година читајући погрешне књиге. Ако чита праве књиге за десет година прочитаће све најважније што је човек икада написао. Знате како реагују деца у основној школи кад им то кажем. Немогуће. Кажем сабирајте, проста математика је

55

13.10.2019.

МАГАЗИН

56

у питању. Али, знате шта се крије иза те просте математике. Нема у уторак ми се спавало, у среду сам болестан, у четвртак сам заборавио. Нема! Сваког дана! То је оно што ја говорим. На дневном нивоу увече, кад склопите очи, кад се помолите богу, размислите колико сте другачији тог дана били након читања. Или било чега другог. Али је читање најлепши начин да постанете другачији. На тај начин ако усвојите ово што сам вам рекао, а верујем да сте сви ви који седите овде већ усвојили, на тај начин почињете да мењате себе. И мењате се стално, и мењате се неповратно. Мењате своју породицу, мењате своју децу коју одгајате, мењате своју околину. Сви ми који бисмо тако мењали себе и своју околину, своје породице, чинимо ову земљу, чинимо Србију. Следећи аргумент који се обично јавља приликом оваквих предлога јесте, зашто бисмо ми све то радили? Па, ми смо изгубили толико времена. Стојан Новаковић је у приступној беседи у 19. веку, када су га 1878. примали у Српску академију наука и уметности, рекао нешто што говоримо и данас. Срећнијим народима од нас дато је да за неколико векова добише оно што ми морамо претрчати за неколико деценија. То је било пре скоро сто педесет година. Ми смо нажалост и даље ту где смо. Срећнијим народима је дато да заврше кроз неколико векова оно што ми и данас морамо преко неколико година, или деценија. Многи од нас обузети малодушношћу кажу, па где ћемо ми то сада урадити. Кад је Стојан Новаковић 1876. то рекао, а нисмо успели за ових сто четрдесет и нешто година, где ћемо то ми сада успети. Сад долазимо до Немањића који су узидали своју породичну историју у историју Србије, своју владарску историју у историју Србије. Испред мене стоји мало генеолошко стабло, да не бих заборавио неку годину или пермутовао. Завида Немањић, отац Немање, Мирослава, Страцимира и Тихомира, не зна се када је рођен. Не зна се ни када је велики жупан рођен. Ако је

велики жупан владао од 1170. године претпоставимо да је морао бити хиљаду сто четрдесет и неко годиште. Његов отац је морао бити, хајде да претпоставимо, 1111. годиште, можда и мање. Знате ли шта се дешавало 1100. године, или око 1100. године кад се Завида родио, или мало пре. Ја ћу вам дати само два фрапантна примера, 1083. године је данашњи изглед добила црква светог Марка у Венецији. Знате где је био Завида у односу на цркву светог Марка? Не може се поредити са данашњим временом. Династија Комнена вратила се по други пут на византијски престо 1081. године. Велики жупан Немања је владао у Дрвенграду. Престо је био дрвен, круна била дрвена са златним токама, дефинитивно потврђено. Делује као учитељица кад каже својој деци, али ја да кажем. Да су они рекли где ћемо сад, па молим вас у Венецији завршавају цркву светог Марка, Комнени се враћају други пут на престо оне Византије. Знате шта је Византија била, каква Америка? Један мој пријатељ, који је имао срећу да живи 104 године, до неколико месеци пред смрт био је активан, пијаниста Андреј Прегер. Он је умро у 104. години, а ја сам друговао са њим од његове 88. Разлика у годинама између њега и мене је дуго била дуплирана. Он је био дупло старији од мене. Ја људима обично кажем пример Андреја Прегера. Он је негде у стотој години рекао да му је циљ да композиције које је свирао са четири или пет година, кад је почео да свира клавир у Печују, свира сто година. Можете да замислите човека који сто година свира неку композицију. Свирао је један Шопенов ноктурно као дечак од четири године и то је прва композиција коју је научио. Стално је говорио, ја бих желео да живим да тај ноктурно одсвирам у стотој години како га свирам. Умро је у 104. али није успео да има равно сто година. Оно у чему је уникат јесте следеће, да је до неких четири или пет месеци пред смрт свирао. Зато је био срећан човек. Репертоар му се сужавао, знате стар човек не може да свира сат два, не

може велике композиције да свира. Његово сећање је постало сећање на најважније ствари његовог живота и историје музике уопште. Стално ми је говорио да је деда био најбољи мушкарац, ем је поправљао кров цркве светог Томе, ем је написао хиљаду дела, ем имао три жене и седамнесторо деце. Чика Андреја је за мене увек неки пример. Добио сам дете и хтео сам да га назовем Андреја, али се испоставило да је девојчица и сад се зове Андреа, по Андреји. Он је имао срећу да живи толико дуго. То није обавезно. Каже се кад год неко умре, умро је млад. Умро је млад само ако је имао шта да ради. Ако се досађивао, ако ништа није сазнавао, ако ништа ново није чуо, он је умро стар. Умро је млад онај ко је прекинут у неком сазнавању. А сви ћемо бити прекинути у неком сазнавању. Не можемо сазнати све. Не можемо живети довека. Али је само питање на шта сте искористили свој живот. Милан Туцовић сликар умро је у сну пре мало више од месец дана. До последњег дана је сликао. Био је у Истри, чинило му се да се не осећа добро и вратио се кући. Могло би се рећи да је умро на најлепши начин, у сну. Био је заиста млад. Био је моје годиште. Мало за сликарство, мало за оно што је требало да оствари. Договорио је излагање својих дела у Токију. Он је умро млад зато што је сликао до последњег дана. Желео је да сазри. Дужина није беседничка привилегија. Свако од нас заиста треба да размисли шта је за себе учинио данас. Ако дође до одговора врло ће лако доћи до одговора шта ће за себе учинити сутра. Данас је Краљевдан. Данас је важан дан у историји Србије, српске просвете и културе, ако хоћете у историји српског идентитета, иако се та реч често и погрешно користи. Честитам вам данашњи дан, али вам још више честитам сутрашњи дан. Када увече будете легли сигуран сам да нећете бити исти као што сте се пробудили.

57

58

МАГАЗИН 13.10.2019.

59

Где смо били, шта смо радили у септембру?

МАГАЗИН

13.10.2019.

НА ПУТЕВИМ

60

МА ИСТОРИЈЕ

Фото: М. Радовановић

- Петнаести дан септембра је прилика да се са посебном пажњом подсети на проток још једне, овом приликом сто прве, године од пробоја Солунског фронта који је одлучујуће утицао на даљи ток ратних операција у Првом светском рату. - Mинистар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић обишао завршене радове на пројекту „Адаптација Робне пијаце у Краљеву“. - Тринаест милиона динара у побољшање услова рада на пијаци. - Србија је вишеслојна, не састоји се само из једног места, јер постоје креативни људи који раде у различитим деловима земље. - Породицама погинулих у ратовима вођених током последње деценије двадесетог века уручена признања „Свети ратници“ и плакете учесника рата.

61

13.10.2019.

МАГАЗИН

62

ако се очекивало да ће након годишњих одмора септембар обиловати бројним активностима највиших представника локалне самоуправе до прве озбиљније морало је да се причека пуних десет дана кад је у Краљево допутовала градоначелница Јужног Јуклида, из америчке савезне државе Охајо, Џорџин Вело. У оквиру посете Краљеву градоначелница је изразила жељу да поново посети Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ и том приликом њеним представницима уручи симболичан поклон. Већ следећег дана гошћу је примио градоначелник Краљева Предраг Терзић, а састанку су присуствовали директор Библиотеке Миша Милосављевић и начелница Школске управе Бојана Маринковић. Друга посета Краљеву прилика је за наставак разговора посвећених темама из различитих области од којих се посебно значајним оцењује образовање, а начином за јачање сарадње у овој области сматра

И

се успостављање контаката између образовних установа два града, основних и средњих школа у Јужном Јуклиду и краљевачких школа при чему би предност могла да имају билингвална одељења у Основној школи „4. краљевачки батаљон“ али и филолошка краљевачке Гимназије. Градоначелница је циљем посете оценила састанак са краљевачким колегом и његовим сарадницима како би направила планове уз сагледавање могућности за конкретну помоћ и начин за успостављање сарадње између два града. Након прошлогодишње посете у Јуклиду је развијен план економске сарадње, образовања и библиотекарског система који почиње да се реализује донацијом краљевачкој Бибилотеци. Два дана касније председник Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима свечано је уручио прва безбедносна дечја аутоседишта за децу рођену од почетка ове године. Приликом преузимања седи-

шта спроведена је и кратка обука родитеља, а онима који нису били у ситуацији да их преузму омогућено је да то учине сваког четвртка. Истог дана одржана је конференција за медије поводом најаве обележавања Дана пробоја Солунског фронта. Петнаести дан септембра сваке године је прилика да се са посебном пажњом подсети на проток још једне, ове године сто прве, године од пробоја Солунског фронта који је одлучујуће утицао на даљи ток ратних операција у Првом светском рату. Иако у Краљеву одавно нема преживелих учесника до тада највећег ратног сукоба у светској историји на овај дан се, полагањем венаца и цвећа на споменик српским ратницима, поново подсећа на једну од највећих победа, али и трагедија српског народа. На дан кад се обележава сто прва годишњица значајног догађаја Краљево се још једном подсетило свих ратника са ових простора који су учествовали

у Првом светском рату, посебно пробоју Солунског фронта, и тиме дали знатан допринос ослобођењу Србије и свему што се након тога дешавало. Пробој Солунског фронта је историјски датум јер су од тог дана у незаустављивом јуришу један за другим ослобађани сви окупирани градови, а српска војска из Краљева коначно протерала окупаторске снаге већ 22. октобра 1918. године након што је у вечерњим часовима у град ушла коњичка патрола капетана Богдана Јевтовића и означила крај четворогодишње окупације. Дан пробоја Солунског фронта полагањем венаца традиционално обележава Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, а овог 15. септембра су то пред спомеником на Тргу српских ратника учинили представници локалне самоуправе и Рашког управног округа, Полиције, Војске Србије, борачких удружења и организација цивилног друштва.

Mинистар државне управе и локал-

не самоуправе Бранко Ружић је, у петак 20. септембра, посетио Краљево како би обишао завршене радове на пројекту „Адаптација робне пијаце у Краљеву“. Повод је податак да је ово министарство, на основу Одлуке о расподели средстава из Буџетског фонда за програм локалне самоуправе, Краљеву обезбедило тринаест милиона динара. Током лета је новим распоредом и реконструкцијом Зелене пијаце распоређено сто шездесет осам нових тезги и осамдесет четири репариране, а нешто мањи број него раније омогућава комфорнији рад и бољу комуникацију. У реновирање је утрошено седамнаест милиона динара из градског буџета, а колико је потез био оправдан најбоље сведочи расположење и продаваца и купаца. Да се мислило и на друге делове потврђује улагање од тринаест милиона динара у побољшање услова рада на Робној пијаци.

- Град Краљево је урадио импозантну инвестицију преко Јавног предузећа „Пијаца“, јер је пројект реализован пре

рока одређеног за децембар. У разговору са закупцима видимо да су задовољни са оним што је град са министарством успео да им омогући, па сматрам да је ово начин на који управа треба да ради за грађане. Управа није само администрација. Управа је када омогућите инфраструктурно, и на сваки други начин, да се опреме објекти који ће користити носиоцима суверенитета, а то су грађани и грађанке Србије. Ми постојимо због грађана, а нису грађани ту због нас, и то је најважнија порука - истакао је министар Ружић. Прво коло квалификација за Европско првенство у рукомету за жене, које заједнички организују Норвешка и Данска прилика је да Краљеву буде поверена организација утакмице против екипе Швајцарске. Неколико дана боравка у Краљеву повод је да руководство и чланице националног тима прими градоначелник Предраг Терзић најавом да ће наредне године на истом месту бити одржан још један турнир

63

13.10.2019.

МАГАЗИН

64

Лиге нација у одбојци. У Краљеву је средином минуле недеље одржана јавна презентација за поделу материјалних средстава која ће Аrbaiter Sаmariter Bund Југоисточна Европа, са партнерском организацијом ЦенТриР и градом Краљевом, донирати интерно расељеним лицима и повратницима у ово подручје. У оквиру пројекта „Подршка одрживом повратку интерно расељених лица на Косово“ у току је јавни позив намењен интерно расељеним лицима са територије градова Крушевац, Крагујевац, Краљево, Чачак, Рашка, Аранђеловац, Трстеник Врњачка Бања, Врање и Бујановац која су заинтересована за повратак на простор јужне српске покрајине, због чега могу да конкуришу за опрему машине и алате у вредности од две и по хиљаде евра и за обуку за покретање посла. Презентација повољности у свим овим градовима и општинама прилика је да заинтересована интерно расељена лица дођу до потребних информација за учешће на јавном позиву, уједно добију одговоре на сва питања и упутства за пријаву. Пројекат се уклапа у приоритетан задатак Владе Србије која интензивно ради на стварању услова за повратак што већег броја расељених у средине одакле су дошли, а реализација је уско повезана са политичким деловањем државних органа како би што већи број Срба остао на Косову и Метохији. АСБ и ЦенТриР охрабрују удруживање до пет повратничких породица ради веће одрживости доходовних делатности, а максимална вредност додељене опреме, машина или алата, биће увећана онолико пута колико се повратничких породица буде удружило. Кроз пројекат се неће набављати ни додељивати половна опрема, стока, биљни расад, репроматеријал и возила, а пословне идеје које искључиво имају за циљ промет и продају дувана, алкохола, транспорт, игре на срећу, производњу и промет било ког производа, или активности које се према домаћим прописима или међународним конвенцијама и споразумима сматрају забрањеним, неће бити

подржане. Градоначелник Краљева је другог радног дана последње недеље у септембру примио Горана Ристовића који ће, на позив Народног музеја Србије, представљати земљу на седмом Међународном фестивалу нематеријалног културног наслеђа у главном граду кинеске провинције Сечуан, Ченгду. На фестивалу ће, уз различите уметничке занате и домаћу радиност целог света, бити представљено све што чини нематеријално културно наслеђе.

- Суштина је да се представимо на најбољи могући начин, а моја је жеља да мало промовишемо и град Краљево, да покажемо да је Србија вишеслојна, да се не састоји само из једног места, да постоје креативни људи који раде у различитим деловима земље, али и да подигнемо ниво свести о нашим туристичким могућностима. Податак да је у Србији у овом тренутку много кинеских туриста добра је прилика да се у таквом свету покажемо као атрактивна туристичка дестинација каже Ристовић уз подсећање да локална самоуправа константно исказује подршку његовом раду због чега осећа потребу да у свакој прилици, посебно на оваквим манифестацијама, на прави начин представи средину из које долази. Само дан касније најављен је програм „Свети ратници“, у организацији Удружења учесника рата 1991-1999. града Краљева, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и града Краљева. Програм, на коме су породицама погинулих у ратовима уручена признања „Свети ратници“ и плакете учесника рата, одржан је следећег дана. Идеја је била да се имена погинулих не помињу само на парастосима, и приликом обележавања почетка НАТО агресије, већ да им се почаст искаже установљењем посебне плакете додељене њиховим породицама. Разумевање за овај подухват показао је Сектор за борачко инвалидску заштиту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које је обезбедило финансијска средства за израду плакета. Уз подршку Културно историјског центра

„Српске круне“ из Крагујевца дизајнирано је пригодно признање, а за све је добијен и благослов епископа жичког Јустина. Од укупно сто четрдесет једне плакете осамдесет четири је намењено породицама исто толико погинулих Краљевчана, а двадесет девет оних који су након пресељења у ову средину пренели њихове посмртне остатке из Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије. Двадесет осам плакета намењено је породицама припадника ратних јединица мобилисаних из Пожаревца, Горњег Милановца, Трстеника, Крушевца и других средина, а преостале породицама погинулих припадника 37. моторизоване бригаде са подручја Рашке којима ће накнадно бити додељене на пригодној свечаности у овом месту. У оквиру обележавања Дана добровољних ватрогасаца Србије 25. септембра дан раније је у Студеници организована примопредаја ватрогасне опреме коју је Добровољном ватрогасном друштву из овог места донирала Гасилске звеза града Марибора. Истог дана испред Ватрогасног дома у Краљеву, организована је примопредаја ватрогасне опреме коју су мариборски ватрогасци наменили Ватрогасном савезу Краљева. У знак сећања на подвиг краљевачких ватрогасаца који су 27. септембра 1941. године прошли поред немачких стража и из окупираног града отишли у партизане где су се прикључили партизанском одреду „Јово Курсула“ у Краљеву је одржана републичка прослава Дана добровољних ватрогасаца Србије. Обележавање значајног датума отпочело је Свечаном седницом Добровољног ватрогасног друштва Краљево и Извршног одбора Ватрогасног савеза Србије којој су присуствовали представници Гасилске звезе Словеније, Српско - руског хуманитарног центра из Ниша, ватрогасних организација Београда, Смедерава, Чачка, Зрењанина, Рашке, а настављено полагањем венаца испред спомен плоче на кући у којој је у јесен 1941. године био ватрогасни дом. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 13.10.2019.

67

Бољи услови за рад у школама

МАГАЗИН

13.10.2019.

РАДОВИ ДО К

68

КРАЈА ГОДИНЕ

- У реконструкцију зграде Машинско-техничке школе „14. октобар“ од шездесет милиона динара уложених у радове деведесет одсто обезбедило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а из буџета локалне самоуправе додато недостајућих шест милиона.

- Вредност радова који се изводе на фасади зграде Гимназије и Економске школе процењена на дванаест милиона динара од којих је седам издвојено из буџета ресорног министарства, а остатак из градског.

- Очекује се одавно најављени почетак радова на градњи нове зграде Основне школе „Свети Сава“ у Рибници вредних триста пет милиона динара. - Радови на згради Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“ на кратко заустављени док се не заврши поступак уговарања додатних радова који нису могли да се предвиде у процесу израде пројекта.

- Непредвиђени радови уочени су и у делу зграде Економске школе

69

одатак да у школске објекте на територији Краљева у дугом периоду није улагано готово ништа, због чега је њихова функционалност у доброј мери смањена, одлучујуће је деловао на локалну самоуправу да у послењих неколико година издвоји значајна средства за реконструкцију зграда основних и средњих школа. Прошле године је завршена реконструкција зграде Машинско-техничке школе „14. октобар“ за шта је од шездесет милиона динара уложених у радове деведесет одсто обезбедило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а из буџета локалне самоуправе додато недостајућих шест милиона. Значајна оштећења на школским објектима изазвао је земљотрес који је првих дана новембра 2010. године погодио Краљево, а до ове године све последице нису саниране ни на згради у којој су смештене Гимназија и Економска школа. Вредност радова који се изводе процењена је на дванаест милиона динара од којих је седам милиона издвојено из

МАГАЗИН

13.10.2019.

П

70

буџета Министарства просвете, науке и технолошког развоја а остатак из градског. У локалној самоуправи потврђују да се очекује одавно најављени почетак радова на градњи нове зграде Основне школе „Свети Сава“ у Рибници вредних триста пет милиона динара, а расписивање јавне набавке за избор најповољнијег извођача условљено ребалансом републичког буџета. Да није изостала брига ни о другим школским објектима потврђује пример Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“ где су у завршној фази радови на замени столарије и побољшању енергетске ефикасности. Вредност радова је процењена на шеснаест милиона и сто хиљада динара од којих је једанаест и двеста хиљада обезбедило Министарство енергетике, а остатак локална самоуправа. Почетком недеље ове школе су посетили представници локалне самоуправе, Школске управе и Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљево како би се уверили у стање на градилишту и динамику извођења радова.

Најбољи увид у то имају у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта Краљево чији директор Александар Несторовић потврђује да је рок за завршетак радова на оба објекта деведесет дана. У случају Електро-саобраћајне школе радови су на кратко заустављени док се не заврши поступак уговарања додатних радова који нису могли да се предвиде у процесу израде пројекта, а услов су за наставак планираних. Непредвиђени радови уочени су и у делу зграде Економске школе, а инвеститор показује довољно толерантности према извођачима који од почетка нове школске године морају да поведу више рачуна на безбедност ученика. У овом предузећу очекују да ће радови на свим објектима бити завршени пре истека календарске године, након чега треба очекивати и радове на другим који нису реконструисани. Податак да су у истом дворишту смештене четири школе, Гимназија, Економска, Медицинска и Електро-саобраћајна, довољан је за жељу да се на адеватан начин уреди и простор изван школских зграда. Због тога се у наредном периоду,

удруживањем средстава са више министарстава, планира сређивање дворишта, постављање ограде и расвете. Досадашње искуство потврђује како највећи проблем бржем завршетку радова на школским зградама представља бирократија и обавезе проистекле из Закона о јавним набавкама. Уочавање додатних радова основ је за промену плана јавних набавки, а прибављање додатне документације пре доношења коначне одлуке може да потраје и више месеци. Додатним разлогом за кашњење у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта оцењују спору комуникацију између републичких и органа локалне самоуправе што даје довољно повода за бројне критике упућене на начин реализације пројеката.

- Главни проблем су радови које деведесет посто пројектаната не уврсти у пројекат, неке ситнице које је немогуће предвидети па као једина могућност остаје да кршите закон или обуставите радове док спроведете уговарачке поступке на које вас обавезује, а онда уђете у процедуру која доста траје. Мора-

те да се обратите Управи за јавне набавке, онда прође рок па морате да обуставите радове. Док се спроведе јавна набавка имате процес за који никад не знате кад је готов, па од идеалних четрдесет пет дана може да прође и до осамдесет док изаберете извођача и кренете од нуле. У изради пројекта не можете као основну ствар да тражите само најнижу цену, јер због тога имамо пројекте какве имамо. Последњих пет година пројекти су све лошији, јер је критеријум за избор најнижа цена, а онда уђемо у реконструкцију или градњу за шта пола ствари није предвиђено. Кад питате пројектанта каже, нико ми то није рекао, а Законом о јавним набавкама омаловажена је инжењерска струка јер је допуштено сваком да се бави озбиљним пројектима - каже директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Александар Несторовић У Школској управи Краљево потврђују да Министарство просвете, науке и технолошког развоја посвећује велику пажњу усавршавању наставника, а жеља да прати савремене тенденције у овој

области разлог је за реформу са којом су неизоставно повезане различите обуке намењене просветним радницима. Осим тога Министарство поклања значајну пажњу опремању школа, посебно дигиталном опремом која се све више користи у настави и побољшава услове за квалитетније образовање ученика. Да није запостављена инфраструктура сведоче радови који се изводе на објектима основних и средњих школа, а разговори руководилаца школских управа у Србији са премијерком усмерени су ка стварању бољих услова за ученике и наставнике приградских и сеоских школа, посебно у издвојеним одељењима. Након завршетка радова који су у току очекује се изградња фискултурне сале Основне школе „Живан Маричић“ у Жичи и реконструкција горњег спрата Шумарске школе, пре него се уђе у процедуру за фискултурну салу Основне школе „Димитрије Туцовић“. Све то, поручују из Школске управе, усмерено је ка побољшању квалитета наставе што заслужују и ђаци и просветни радници. Т. Радовановић

71

Вредна донација Дому здравља Краљево

МАГАЗИН

13.10.2019.

ХИТНА СЛУЖБА БРЖ

72

- После пет година у краљевачком Дому здравља ново савремено опремљено санитетско возило за потребе Хитне помоћи. - Возило вредно тридесет пет хиљада евра донација Миломира Главчића из Канаде. - Због пореза на додату вредност здравствена станица у Ушћу ускраћена за савремено санитетско возило. - Србија једина земља у којој се плаћа порез на донације. - Очекује се активније учешће краљевачких посланика у Народној скупштини на изменама закона који се односе на ову материју

ЖЕ ДО ПАЦИЈЕНАТА

73

13.10.2019.

МАГАЗИН

74

римарна здравствена заштита обухвата широк спектар делатности у које су укључене породична медицина, здравствена заштита деце, рад поливалентних патронажних сестара, хигијенско-епидемиолошка заштита, хитна медицинска помоћ, заштиту репродуктивног здравља жена. Листу делатности допуњавају здравствена заштита од неспецифичних и специфичних плућних болести, физикална и ментална рехабилитација, специфична здравствена заштита радника, зубоздравствена заштита, лабораторијска и радиолошка дијагностика примарног нивоа и апотекарска делатност. Поред ових примарна здравствена заштита обухвата и активности праћења здравственог стања и спровођење мера за заштиту и унапређење здравља, превенцију, лечење и рехабилитацију болести и повреда, рано откривање и сузбијање фактора

П

ризика масовних незаразних болести, специфичну превентивну заштиту младих, имунизацију против заразних болести, лечење и рехабилитацију у кући болесника и палијативну негу. На примарном нивоу може се организовати и спроводити наставна и научноистраживачка делатност, а настава из области породичне медицине у центрима за едукацију који су наставна база факултета здравственог смера. За све ово потребно је обезбедити неопходне услове што је, након издвајања домова здравља из здравствених центара постало обавеза локалних самоуправа. У Краљеву је прихваћена 2014. године кад је, након издвајања из Здравственог центра „Студеница“, формиран Дом здравља са истим именом. Најбоља потврда је улагање у опрему значајну за пружање квалитетнијих услуга пацијентима а поред зна-

чајног дела медицинске опреме, гинеколошке и стоматолошке столице, компјутерске опреме и сличног, то су и шест возила од којих су два уручена Дому здравља у другој половини јула ове године. Два нова возила типа „дачија“, „сандеро“ и „докер“, укупне вредности која премашује два милиона и триста хиљада динара, намењена су кућном лечењу и превозу пацијената на дијализу. Након потврде да су у потпуности покривене потребе осамдесет пет пацијената који се довозе на дијализу, у центар пажње је стављена потреба за набавком једног санитетског возила. На то се није чекало дуго, па је од пре неколико дана возни парк Дома здравља богатији за једно савремено опремљено намењено служби Хитне помоћи. Задовољство што је Дом здравља, захваљујући средствима локалне самоуправе, у ранијем периоду доби-

јао путничке аутомобиле за службе кућног лечења и поливалентне патронаже повећано је након сазнања да је ново санитетско, вредно тридесет пет хиљада евра, стигло после пуних пет година. Набављено је захваљујући донатору из Канаде Миломиру Главчићу који је и до сада уложио значајна средства у опремање краљевачке Опште болнице „Студеница“.

- Миломир Главчић је хуманиста, човек великог срца који већ годинама помаже људима из Краљева, Рашке и родног села Попе. У последњих неколико година сарађивали смо на неколико веома значајних пројеката. Главчић је обезбедио милион евра за изградњу моста, а град је изградио приступне саобраћајнице мосту који се зове Главчићев мост. Обезбедио је двеста педесет хиљада евра као донацију за изградњу вртића „Миломир“ и ово је данас најлепши вртић у Краље-

ву. Обезбедио је новац и за возило хитне помоћи. Ја се надам да неће прећи много километара и да неће бити велике потребе за његовим коришћењем, али је важно да грађани имају могућност да примарну здравствену заштиту добију на кућном прагу, како они који живе у центру града тако и они који су на стотину километара удаљени од Краљева - истакао је градоначелник Краљева Предраг Терзић уручујући кључеве возила директорки Дома здравља. Вредна донација уручена је 7. октобра, на Дан Краљева кад се додељује специјална награда за подстицај хуманости која носи име Миломира Главчића, а посебним начином да се донатору искаже поштовање је одлука Скупштине града да му се додели Октобарска награда. Задовољство запослених у Дому здравља донекле је умањено након

сазнања да је жеља донатора за куповином два санитетска возила, једно за потребе пацијената у Краљеву а друго у Ушћу, осујећена након сазнања да овај вид помоћи није ослобођен пореза на додату вредност. Разочарање донатора додатно је порасло након сазнања да тога нису ослобођене ни државне установе, али и да је Србија једина земља у којој то важи и за санитетска возила. Податак да је Главчић улагањима у краљевачке здравстве установе у значајној мери допринео квалитету услуга повод је за жељу да се посланици Народне скупштине с овог подручја додатно ангажују на изменама закона који се односе на ову материју, а што би могло позитивно да се одрази на више донатора спремних да помогну здравствене установе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

75

76

77

Вредна донација Оштој болници „Студеница“

МАГАЗИН

13.10.2019.

КРАЉЕВСКИ ПАР КР

78

РАЉЕВСКОМ ГРАДУ

- Пета донација принцезе Катарине Карађорђевић Општој болници „Студеница“. - О вредности донације најбоље сведоче осмеси пацијената, лекара и медицинског особља који брину о суграђанима.

- Принцеза Катарина више од једне деценије помаже старим, болесним и деци у Краљеву чиме се потврдила као осведочени пријатељ града, Опште болнице „Студеница“, Дома здравља и краљевачких основних школа. - Поклони вредни више од сто седамдесет хиљада евра.

- Болница богатија за нове кревете, постељину и велики стерилизатор.

- У плану набавка ултразвучног апарата намењеног примарном скринингу карцинома дојке

79

поред потврде да су престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина дуго живели у изгнанству није прекинута веза са домовином што најбоље потврђује податак да су обезбедили велике количине хуманитарне помоћи која је дистрибуирана широм бивше Југославије. Принцеза је 1993. године основала хуманитарну организацију Лајфлајн, са канцеларијама у Чикагу, Њујорку, Торонту, Лондону и Атини, а након што се у јулу 2001. године вратила у Београд обим хуманитарних активности је проширен оснивањем Фондације Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине. Рад Фондације везан је за контакте са министарствима која имају кључну

МАГАЗИН

13.10.2019.

И

80

улогу у развијању пројеката. Међу њима су министарства финансија, економије и регионалног развоја, за приватизацију, рад и запошљавање, просвете, здравља, заштите животне средине, трговине и туризма. Делатност је проширена и на културне установе, школе и универзитете доделом стипендија и унапређивањем комуникације између студената и стручњака из страних земаља. Активности Фондације усмерене су на прикупљање новца за медицинску опрему, која је достављена бројном болницама, хиљаде деце из домова за децу без родитеља и родитељског старања у земљи сваког Божића и Ускрса гости су краљевског двора где добијају пригодне поклоне, а помоћ је обезбеђена и за многе избеглице у Србији.

Помоћ су у више наврата добијале краљевачке здравствене установе, а најбоља потврда да неће изостати ни у будућности је последњи боравак принцезе Краљеву и пета посета Општој болници „Студеница“ где су је дочекали вршилац дужности директора др Зоран Мрвић и градоначелник Краљева Предраг Терзић који је подсетио да о вредности донације најбоље сведоче осмеси пацијената, лекара и медицинског особља који брину о суграђанима. Принцеза Катарина више од једне деценије помаже старим, болесним и деци у Краљеву чиме се потврдила као осведочени пријатељ града, Опште болнице „Студеница“, Дома здравља и краљевачких основних школа. Да су и представници болнице има-

ли разлога за задовољство потврђује податак да су од уваженог госта примили неколико поклона чија вредност премашује сто седамдесет хиљада евра. Иако су међу поклонима болнички кревети и постељина у овој здравственој установи потврђују да је задовољство повећано сазнањем да је гошћа, као осведочени пријатељ краљевског града, овом приликом донирала посебно значајан велики стерилизатор. Из Опште болнице стиже потврда како је у плану набавка ултразвучног апарата намењеног примарном скринингу карцинома дојке.

- Принцеза и њена Фондација су укључене у сва дешавања у здравству, ми и ту донацију очекујемо раширених руку, а донација у виду јако квалитетног

ултразвучног апарата је вредна више од три хиљаде евра. Тиме ћемо и ми допринети борби против ове највеће пошасти у Србији што се тиче наших жена - нагласио је др Мрвић уз потврду да је принцеза обишла кухињу Опште болнице и потвдила спремност да је опреми новим апаратима. Као велики добротвор принцеза је још једном потврдила задовољство због могућности да донира вредну опрему што је мотивисано уверењем да су здравствени радници понос земље у којој су остали да раде.

- Напорним радом, знањем и борбом за сваког пацијента они заслужују нашу захвалност и помоћ и зато су у фокусу хуманитарног рада моје Фондације, а тако ће остати и у будућности.

Знање је, баш као и опрема, важна за врхунске резултате у медицини и зато желимо да здравствени радници, поред опреме добију и знање. Моја Фондација већ десет година организује Конференцију српске медицинске дијаспоре на којој више од стотину стручњака размењују своја знања и искуства. Давање, помоћ, брига и љубав су речи које морамо неговати и у складу са њима и живети. Ја свој живот посвећујем овом народу и земљи и срећна сам што им могу бити од помоћи - нагласила је принцеза. Домаћини су са принцезом Катарином обишли одељења Интернистичке болнице којима је намењена донација, Инфективно одељење и одсеке за стерилизацију и интензивну негу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 13.10.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

83

Принцеза Катарина у школи „Димитрије Туцовић“

МАГАЗИН

13.10.2019.

ПОЧАСТ УЈЕ Е

84

- Осамдесет пет година након погибије краља Александра Карађорђевића у Краљеву постављена плоча на згради школе подигнуте у његову част. - Четири године после смрти камен темељац нове школске зграде освештао владика Николај Велимировић.

- У првој генерацији шест одељења од првог до четвртог разреда, са укупно двеста седамдесет девет ученика, и два за децу са посебним потребама. - По ослобођењу Краљева у Другом светском рату у школској згради смештена болница. - Под данашњим именом школа „Димитрије Туцовић“ егзистира од јуна 1958. године. - Принцеза Катарина Карађорђевић посетила ученике и запослене у школи.

- Упућен позив за узвратну посету у Белом двору

ЕДИНИТЕЉУ

85

ако је Основна школа „Димитрије Туцовић“ основана одлуком Народног одбора Општине Краљево од 26. јуна 1958. почетак рада у школској згради у коју је смештена сеже у далеку 1938. годину, када је за потребе деце из доњег дела града, средствима општине и добровољним прилозима грађана, постављен камен темељац за њену градњу. За наредних годину дана школа је завршена, а од јесени наредне године започела са радом под именом Основна школа „Краљ Александар I Ујединитељ“. Већ прве године имала је шест одељења од првог до четвртог разреда, са укупно двеста седамдесет девет ученика, и два за децу са посебним потребама.

МАГАЗИН

13.10.2019.

И

86

После завршетка Другог светског рата, и ослобођења Краљева од троипогодишње окупације, у згради школе је све до 1951. године била смештена болница. Након пресељења на другу локацију школска зграда је детаљно уређена, а школа добила име „Осмољетка број 2“, да би 1958. године преименована у садашње име. Почетком девете деценије двадесетог века уз стару зграду је дограђен нови део школе са шест учионица за кабинетску наставу, три просторије за администрацију, са просторијом за наставничку канцеларију, зубном амбулантом, просторијом за продужени боравак и учионицом за наставу физичког васпитања.

Осамдесет пета годишњица смрти краља Александра, након атентата у Марсељу 1934. године, повод је да се на школској згради постави плоча са натписом који подсећа да је од оснивања 1939. године у овој згради била Државна народна школа „Краљ Александар Први“, чију су изградњу помогли грађани Краљева и краљица Марија Карађорђевић. Жеља да се ода почаст краљу Александру била је повод за градњу школе чије је темеље 1938. године освештао владика Николај Велимировић. Само дан након обележавања трагичног догађаја у Марсељу у Краљеву је боравила принцеза Катарина Карађорђевић, а посету Општој болници

„Студеница“ којој је даривала вредну опрему, искористила да обиђе школу „Димитрије Туцовић“ и бар на кратко се задржи у разговору са ђацима и запосленима. Плоча је постављена пред крај претходне школске године, на Дан школе 14. маја, а прво сазнање о доласку принцезе у Краљево прилика да се ступи у контакт са њом и позове у посету.

- Нажалост мој супруг, престолонаследник Александар, данас не може да буде код вас данас, али ја желим да кажем да је дивно видети плочу која подсећа на краља Александра Првог. Јуче смо супруг, ја и наша кћерка били у Марсељу на месту где је убијен краљ Александар. Супруг је био врло емоти-

ван јер је био на том месту на осамдесет пету годишњицу атентата. Јуче је био велики дан за нашу породицу, а после Марсеља отишли смо на Опленац да се сретнемо са породицом потврдила је принцеза и подсетила да је у Бели двор, који је био затворен готово пола века, дошла пре осамнаест година. Од тада се посветила хуманитарном раду подстакнута речима родитеља да су срећни они који дају, а не они који добијају. Управо то је било основ жеље великих филантропа да њихова кћи буде добар пример другима. Да је тако најбоље потврђује одговор на питање које се понавља у сваком сусрету са најмлађима, а сведочи да је

њен двор у срцу. Посета школи прилика је за захвалност на срдачном дочеку уз позив ученицима и наставницима да се што пре поново сретну, овом приликом у Белом двору. У школи подсећају да су у посткомунистичком периоду само часови историје ретка прилика за подсећање на особе као што је био краљ Александар. Посета принцезе Катарине сматра се добрим мотивом за промену свести у локалној средини, посебно међу ученицима и запосленима у школи „Димитрије Туцовић“, тим више што је оставила јак утисак на све присутне. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

88

МАГАЗИН 13.10.2019.

89

Акција листа „Блиц“ и компаније ВИП

МАГАЗИН

13.10.2019.

ЧИСТИЈЕ О

90

- Велика акција под називом „Очистимо реке и језера Србије“ покренута са циљем да се приобаља и корита очисте, а отпад депонује на за то одређена места. - У Краљеву чишћење обале Ибра од спортских терена до пијаце. - У акцију је укључено тридесетак у ченика стручног одељења - техничара за заштиту животне средине Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“. - Подршка градоначелника Краљева Предрага Терзића и народног посланика Бранимир Јовановић, члана неформалне Зелене еколошке групе у Народној скупштини. - Следеће недеље чишћење простора на ушћу Ибра у Западну Мораву. - До краја године чишћење тридесетак река и других водотокова

БАЛЕ ИБРА

91

13.10.2019.

МАГАЗИН

92

ивље депоније су на територији Србије већ постале толико уобичајена појава да ни честа упозорења еколога о негативним последицама које изазивају не наилазе на адекватан одговор јавности. У таквим околностима све чешће се помиње потреба корените промене свести широких слојева становништва како би се избегла претећа опасност са несагледивим последицама. Локације на којима се често складиште тоне различитог отпада најчешће су приобаља корита река, а није неуобичајено да велика количина заврши и у води. Тако реке различите величине, од најмањих до највећих али и језера, постају места која се препознају по великој количи-

Д

ни најразноврснијег отпада у коме значајно место заузимају пластични производи, флаше и друга врста амбалаже, који претварају реке у плутајуће депоније. Као такве, сем што угрожавају живи свет река и језера, овакве депоније остављају веома ружну слико о срединама у којима се појављују. Податак да огромна количина пластичног отпада, која плута речним токовима смањује количину светла па нарушава баланс воденог система, знатно угрожава живи свет у водама повод је да дневни лист „Блиц“ покрене велику акцију под називом „Очистимо реке и језера Србије“. Циљем акције дефинисана је жеља да се при-

обаља и корита очисте, а отпад депонује на за то одређена места. Позив за учешће у акцији упућен је институцијама задуженим за водотокове, а преко локалних самоуправа еколошким удружењима и грађанима. Податак да је у чишћењу шеснаест локација, једанаест река и пет језера, већ учествовало две и по хиљаде особа повод је за жељу да се и Краљево укључи у јединствену акцију за шта је изабран последњи радни дан минуле недеље. Уз подршку компаније ВИП планиране су активности на две локације, а прва акција реализована је на левој обали Ибра, на потезу од спортских терена до пијаце. У акцију је укључено

ду. Често чујемо да је Србија богата водама, а то је заблуда. Јесте богата пијаћим водама, али водотоковима који извиру на територији наше земље није и то је још један од разлога да чувамо наше воде. Поред оних материја које се испуштају у воде загађују их свашта бацамо поред воде или у реке, и на тај начин утичемо негативно на животну средину - упозорава Јовановић. Из компаније ВИП стиже потврда задовољства што је једна оваква акција добар начин да се мотивишу грађани како би посветили више пажње заштити животне средине. Она је само једна у низу волонтерских које организује ВИП, а задовољство је веће што је

партнер са двевним листом „Блиц“. О значајну који се придаје активностима овог типа сведочи учешће у акцији запослених у краљевачком представништву ове компаније. Организатори акције, „Блиц“ и ВИП за следећу недељу најављују другу велику акцију чишћења Ибра у близини ушћа у Западну Мораву, а потом и околине других река у Србији уз очекивање да пре краја календарске године буде детаљно очишћено између двадесет и тридесет водотокова. Иако први резултати наговештавају успешну реализацију акције анализа ефеката која се очекује пред крај године треба да покаже да ли, и на који начин, треба наставити у следећој.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

тридесетак ученика стручног одељења - техничара за заштиту животне средине Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“, а подршку су им пружили градоначелник Краљева Предраг Терзић и народни посланик Бранимир Јовановић, члан неформалне Зелене еколошке групе у Народној скупштини.

- Имао сам идеју да ми из Краљева организујемо акције сличне овој. За мене је посебно значајно да поред тога што ћемо очистити обалу Ибра пошаљемо јасну поруку свим суграђанима да треба да променимо нашу свест, морамо да променимо систем вредности, морамо да будемо ми свесни да не смемо да загађујемо приро-

93

94

МАГАЗИН 13.10.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Војна академија 5

Џокер Студио Warner Bros. Pictures доноси неиспричану причу о најпознатијем негативцу Готам Ситија - Џокеру. ,,Џокер“ је филмска прича која сведочи како је овај лик постао највећи страх и трепет Готам Ситија. Хоакин Финикс тумачи Артура Флека, неуспешног стендап комичара који дању ради као кловн. Он се осећа одбаченим од стране друштва, а неприлагођеност окружењу открива сваки пут када се манијакално смеје у најмање прикладним тренуцима. Његовом душевном у значајној мери доприносе озбиљни психички проблеми од којих пати. Артур се стара о мајци, али се види да му видно недостаје очинска фигура, па је принуђен да је тражи међу људима као што су телевизијски водитељ Мареј Френклин, кога глуми Роберт Де Ниро, и милијардер Томас Вејн у тумачењу Брета Кејлена. У психичком расулу, њему се чини да је насиље једино решење… Трилер у 2Д формату, чије трајање за два минута премашује два сата, Тод Филипс је режирао према сценарију који је написао са Скотом Силвером. Поред Финикса и Де Нира водеће улоге тумаче Зизи Биц, Френсис Конрој и Марк Мерон. Филм се приказује до 16. октобра, а пројекције почињу у 22 сата.

Познати јунаци истоимене телевизијске серије овога пута пролазе кроз нове животне изазове, од пословних попут капетана Данијела Стошића који покушава да се врати старој љубави летењу, борбе за опстанак везе Роксанде и Васиљевића, али и борбе за потомство Шаше и Клисуре. Филм прати и авантуре младих потпоручника који се труде да преживе у дивљини, на обуци за специјалну јединицу, када на тест издржљивости долазе њихова пријатељства и љубавне везе. Драму са елементима трилера у трајању од пуна два сата Дејан Зечевић је режирао према сценарију који су написали Зорица Цвијетић-Тодоровић и Жељко Хубац, а водеће улоге тумаче Бојан Перић, Нина Јанковић, Јелисавета Орашанин, Милош Тимотијевић, Славен Дошло, Андреа Ржаничанин, Ваја Дујовић, Анђела Јовановић, Вучић Перовић, Виктор Савић, Ђорђе Стојковић, Миодраг Драгичевић и Јован Јовановић. Филм је на репертоару до среде 16. октобра, а пројекције почињу у 18 и 20 сати.

95

96

МАГАЗИН 13.10.2019.

97

13.10.2019.

МАГАЗИН

98

Предшколци у Дечјој недељи

У СУСРЕТ ЈЕСЕНИ - Излазак предшколаца у природу део програма наставе предвиђен месечним планом активности. - Уживање у бојама јесени на обали Ибра. - Настава ван учионице прилика за упознавање са стварним животом. - Деца три припремно предшколске групе у Основној школи „Јово Курсула“ током Дечје недеље посетили биоскоп, спортску халу и Народни музеј. - У центру града цртање кредама у боји. - Са шареним маскама у сусрет јесени. - Од понедељка повратак устаљеном режиму. - Добра сарадња са родитељима и колегама у школи

99

а колико да почетак школске године са највећим нестрпљењем очекују прваци и њихови родитељи, искуство показује да ништа мање узбуђење не влада ни пред онима који се припремају да наредне године крену у први разред. Годинама уназад потврђује се да припрема за полазак у школу све више добија на значају, па се и рад у припремно предшколским групама Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ одвија по програмима прилагођеним овом узрасту. Посебно место у њему заузима део наставе који се изводи у природи, а сунчани дани прве половине октобра, посебно они у којима се обележава Дечја недеља, добра су прилика да их васпитачице изведу у неки од паркова. Чини се да су нешто даље од осталих отишли они из три групе припремно предшколског програма Основне школе „Јово Курсула“ који су и ове године превалили дугачак пут до обале Ибра како би поред реке уживали у бојама јесени. Излазак у природу је део програма наставе предвиђен месечним планом активности, а чини се да је нешто богатији од осталих онај током Дечје недеље кад је четрдесетак деце маскиране у боје јесени, са васпитачицама Милевом Миловановић, Данијелом Луковић и Славицом Ђорђевић,

МАГАЗИН

13.10.2019.

М

100

након посете биоскопу, спортској хали, Народном музеју, кренуло у сусрет најшаренијем годишњем добу. У организованој колони упутили су се према обали Ибра да би се упознали са бројним детаљима које доноси ово годишње доба. Повод за то је уверење да су карактеристике јесени мање уочљиве у граду а ретка места где могу да се виде све његове боје, и уоче све промене у природи, представљају паркови и простор поред реке. Иако је цела недеља посвећена активностима које су везане за простор ван учионице нису једине које се током године изводе на овај начин. Четири деценије рада са најмлађима потврђује невеселу чињеницу да се број деце из године у годину смањује и док су неким срединама већ укинуте припремно предшколске групе у школи „Јово Курсула“ се годинама уназад

одржава на стабилном нивоу.

- Припремно предшколски програм се реализује у трајању од четири сата, а деца долазе у школу где се организују разне активности у учионици и на отвореном. Сваки слободан тренутак користимо да изеведемо децу из учионица, да их упознамо са градом, са значајним културно историјским споменицима и обиђемо различите локације. Децу уводимо у оно што их очекује кад пођу у школу а погодује нам изузетно добра сарадња са родитељима, који подржавају све активности, али и са директором школе и колегама из колектива каже васпитачица Милева. Деценије рада са најмлађима прилика су за потврду бројних промена

које су се догодиле у том периоду и спремности васпитача да им се прилагоде на најбољи могући начин. Неопходност да се примени све што очекује струка огледа се у настојању да се одржи корак са савременим технологијама, а задрже све традиционалне вредности. Да родитељи имају све мање времена за децу потврђује посебно изражена жеља за доласком у предшколску групу која пружа довољно могућности за дружење са вршњацима. Родитељи су се овом приликом потрудили да помогну у креирању маски са бојама

јесени пре него се шарена колона упутила ка центру града ,где је организовано цртање кредама у боји. Чини се да највећи број предшколаца сматра како је Дечја недеља прошла пребрзо, јер их већ од сутра чека повратак устаљеном режиму наставе у школи. Да проведу неколико дана у природи у многоме је допринело лепо време током друге недеље октобра, што је било добра прилика за својеврсно

„пуњење батерија“ пре повратка у школу. И поред потврде да је школа добро опремљена, и пружа адекватне услове за рад са најмлађима, васпитачице обећавају да ће и у наредном периоду, кад год то временске прилике дозвољавају, настојати да са децом проведу довољно времена на отвореном простору. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

101

Краљевачко друштво учитеља и најмлађи суграђани

МАГАЗИН

13.10.2019.

ШАРЕНА КОЛОНА

102

- Две стотине најмлађих Краљевчана, предшколци и ученици прва четири разреда основних школа, на маскенбалу приређеном поводом Дечје недеље. - Иако је позив упућен свима у колони само десет школа. - Због реконструкције Атлетског стадиона окупљање на Тргу Светог Саве. - Актвиности Краљевачког друштва учитеља без финансисјке подршке локалне самоуправе

А ПОД МАСКАМА

103

104

МАГАЗИН 13.10.2019.

105

ао национална манифестација Дечја недеља се много пута показала као успешан модел сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација и повезивања свих важних актера у заштити дечијих права. У циљу побољшања положаја деце у Србији се од 1934. године обележава током прве недеље октобра, а у складу са променама у друштву мењала се и развијала прилагођавајући програмске циљеве стварним потребама и проблемима деце. На предлог организације Пријатељи деце Србије манифестација је од 1987. године уведена у Закон о друштвеној бризи о деци, а основни документ за планирање и реализацију активности у току Дечије недеље је Конвенција о правима детета Уједињених нација усвојена 1989. године.

МАГАЗИН

13.10.2019.

К

106

У реализацији активности Дечије недеље на националном и локалном нивоу учествују многобројне владине институције, удружења грађана, као и угледни појединци посвећени деци. Заједнички циљ им је да подстичу развој услова за бољи положај детета и подсећање свих релевантних друштвених актера на неопходност пружања образовне, социјалне, здравствене, културне и финансијске подршке сваком детету. Циљевима дечје недеље оцењени су скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце, указивање на одговорност породице, школа, државе и њених институције у заштити деце и остваривању њихових права, презентација постигнутих резултата, указивање на примере добре праксе и проблеме у овој области, подстицање

интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање права и оптимални развој детета, промоција активног учешћа деце у доношењу одлука које их се тичу, покретање иницијатива и нових акција које доприносе побољшању положаја деце у Србији и остваривању њихових права. Од 2010. активни учесник у обележавању Дечје недеље је Краљевачко друштво учитеља које је и ове године, десети пут узастопно, са Црвеним крстом и Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ организовало градски маскенбал. Позив за учешће упућен је свим школама са територије града Краљева, а одазвало се десет међу којима и Школа за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“. Две стотине најмлађих Краљевчана, предшколци и ученици прва чети-

ри разреда основних школа, окупило се са својим учитељима и наставницима на Тргу Светог Саве да би се, након представљања сваког ешалона посебно, шарена колона упутила према центру града, до Трга српских ратника. Маскенбал је претходних година, уз Трку за срећније детињство, организован на Атлетском стадиону а на одлуку да локација буде промењена одлучујуће је утицало кашњење у извођењу радова не реконструкцији и доградњи овог спортског објекта. По уверењу организатора Трг Светог Саве се потврдио као добро место за организацију манифестације која ће, поручују из Краљевачког друштва учитеља, следеће године укључити и неку другу децу. Иако се на маскенбалу појавило мање школа него прошле године, што се правда раније преузетим обавеза-

ма неких од њих и реализацијом других пројеката, то није утицало на расположење учесника нити је на било који начин могло да угрози одржавање манифестације коју су више од досадашњих учесника са великим нестрпљењем очекивали они којима је први пут пружена прилика да се појаве у костиму омиљеног лика. Највећи терет су и овом приликом поднели чланови Краљевачког друштва учитеља који трошкове организације ове и других манифестација из годишњег програма финансирају средствима прикупљеним од годишње чланарине двеста седамдесет три активна члана којима помаже тридесетак волонтера. Иако су задовољни оним што су показали најмлађи учитељи верују да могу и боље, уз потврду како не би шкодило кад би организацију

помогла локална самоуправа и ресорно министарство. Да до сада није било довољно разумевања за ову и сличне активности најбоље потврђује податак да је изостало финанасирање иједног од пројеката којим су конкурисали за средства којима локална самоуправа субвенционише рад удружења грађана. Као добровољна, невладина, самофинансирајућа организација заснована на слободи удруживања ради унапређивања стручно педагошког усавршавања учитеља Карљевачко друштво учитеља је 2010. године обновило рад на темељима некада веома успешног и активног Учитељског друштва Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

107

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

13.10.2019.

Били смо познати по херојима! Данас: по „хероинцим

108

Свака револуција „једе свој пород“! Српска „октобарска,, поједе –народ!

Успешни смо произвођачи б ратови су, „екс“ грана привр

ма“!

еде; реде.

С „великим“ Србима, Срби све беднији! Са мудрим Србима, били би вреднији!

109

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 13. И 19. ОКТОБРА

МАГАЗИН

13.10.2019.

13. октобар

110

409 — Вандали и Алани су прешли Пиринеје и из Галије упали у Хиспанију.

1307 — Војници француског краља Филипа IV су ухватили већину витезова темплара, који ће касније под мучењем признати кривицу за јерес.

1792 — Председник САД Џорџ Вашингтон положио камен-темељац Беле куће, председничке резиденције у Вашингтону.

1860 — Прва фотографија из ваздуха направљена из балона изнад Бостона у САД.

1884 — Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи.

1921 — Совјетске републике Русија, Јерменија, Азербејџан и Грузија су потписале Карски мир са Великом народном скупштином Турске чиме су утврђене данашње границе између Турске и јужнокавскаских држава.

1923 — Турски парламент прогласио Анкару, бившу Ангору, престоницом Турске.

1943 — Италија после капитулације објавила рат Немачкој, свом бившем савезнику у Другом светском рату.

1944 — Ресник ослобођен од Немаца.

1972 — Совјетски путнички авион „Иљушин 62“ срушио се у близини московског аеродрома. У до тада највећој авионској несрећи погинуло свих 176 путника и чланова посаде.

1976 — Боливијски теретни авион „боинг 707“, ком је по полетању отпао један мотор, пао на главну улицу Санта

Круса. Погинула три члана посаде и више од 100 особа на тлу.

1977 — Четири Палестинца отела изнад Медитерана авион немачке компаније “Луфтханса” који је летео из Мајорке и преусмерили га у Могадиш у Сомалији. Немачки командоси успешно савладали отмичаре и ослободили путнике 17. октобра.

1988 — Лабораторијско испитивање показало да је „Торински покров“, у ком је, према веровању многих хришћана, сахрањен Исус Христос, лажан и да потиче из Средњег века.

1990 — У цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви одржана прва литургија после 73 године.

1993 — Суд у Хамбургу прогласио кривим Немца Гинтера Пархеа због рањавања ножем југословенске тенисерке Монике Селеш. Осуђен условно на две године затвора.

1997 — Британски премијер Тони Блер срео се с лидером Шин Фејна Геријем Адамсом, што је био први сусрет британског премијера и лидера Северне Ирске после више од 70 година. Британски суперсонични аутомобил први успео да на тлу пробије звучни зид, постигавши брзину од 1.222,7 km/h.

1998 — После седмодневних интензивних преговора и под претњом војне интервенције НАТО председник Југославије Слободан Милошевић прихватио долазак Верификационе мисије ОЕБС која ће пратити спровођење резолуције Уједињених нација о Косову од 23. септембра и ваздушну посматрачку мисију над

Косовом.

2000 — У нападу на амерички војни брод у јеменској луци Аден погинуло 17 морнара. САД за напад оптужиле саудијског држављанина у егзилу Осаму бин Ладена.

14. октобар 1322 — Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља

Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске.

1702. - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе. Француска војска извојевала је Пирову победу над восјком Светог римског царства.

1806 — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску.

1809 — Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској.

1892 — Први трамвај у Београду 1912 — У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела.

1913 — У најтежој рударској

несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.

1933 — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви.

1939 — Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод „Ројал оук“.

1941 — Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине. Истог дана стрељано 2.950 цивила у месту Драгинац код Лознице.

1944 — Британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941.

1947 — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид.

1964 — Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг.

1973 — У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације.

1988 — Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност.

1994 — Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат.

2000 — Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац.

2001 — У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.

2012 — Феликс Баумгартнер успешно скочио на земљу из хелијумског балона из стратосфере у пројекту Ред Бул Стратос.

2014 — У снежној олуји и лавини на непалским Хималајима погинуло 43 људи.

2014. — На фудбалској утакмици између Србије и Албаније у квалификацијама за Европско првенство у фудбалу 2016 у Београду, избили су немири након што је на терен улетео дрон носећи заставу Велике Албаније.

2015 — У самоубилачком бомбашком нападу у Пакистану убијено најмање 7, а повређено 13 особа.

2017. — У бомбашком нападу камионом са експлозивом у Сомалији убијено 358 људи а повређено више од 400.

15. октобар 1066 — Едгар Етелинг је проглашен краљем Енглеске, али никад није крунисан. Владао је до 10. децембра 1066. године.

1529 — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог.

1582 — У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар.

1783 — Балон на врућ ваздух браће Монголфје начинио је први људски узлет којим је пилотирао Жан-Франсоа Пилатр де Розје.

1793 — Француска краљица Марија Антоанета осуђена је на смрт, а наредног дана погубљена на гиљотини.

1815 — Наполеон I Бонапарта прогнан је на острво Света Јелена.

1894 — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске.

1928 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика.

1940 — Председник Каталоније, Луис Компанис, погубљен је у шпанској диктатури Франциска

111

13.10.2019.

МАГАЗИН

Франка, чинећи га јединим европским председником који је икад погубљен.

1941 — Краљевачки октобар Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева.

1949 — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности.

1964 — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин.

1993 — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци.

1997 — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо.

1997. — Летелица Касини-Хајгенс лансирана је на Сатурн са Кејп Канаверала.

1998 — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову.

2000 — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком.

2008 — У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија

16. октобар

112

456 — Magister militum Рицимер је

победио цара Авита у код Пјаченце и постао је господар Западног римског царства.

1793 — На гиљотини погубљена Марија Антоанета 1813 — Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.

1837 — Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.

1846 — Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.

1872 — Сима Лозанић је постављен за суплента хемије и хемијске технологије на Великој школи у Србији на катедри коју је до тада водио Михаило Рашковић.

1910 — Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште. Летјелица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину.

1946 — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа.

1953 — Изашао први број Вечерњих новости.

1964 — Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.

1973 — Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду.

1978 — Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година,

који је потом узео име Јован Павле II. 1984 — Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960.

1996 — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.

1998 — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени.

2001 — Британска авио-компанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена.

2002 — Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.

17. октобар 1448 — Угарска војска предвођена Јаношем Хуњадијем је поражена у бици на Косову од турске војске предвођена султаном Муратом II. 1797 — У италијанском месту Кампоформио потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута Млетачка република.

1854 — Током Кримског рата британске, француске и турске трупе почеле опсаду Севастопоља и после 11 месеци заузеле најзначајнију луку руске црноморске флоте. Мировним споразумом у марту 1856. разорен град враћен Русији.

1855 — Енглез Хенри Бесемер патентирао поступак за прераду

сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“.

1912 — Србија и Бугарска, девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра придружила им се и Грчка, чиме је почео Први балкански рат. За непуних месец дана ослобођен готово цео Балкан, а рат завршен примирјем 3. децембра. Мировни уговор, којим се Турска одрекла готово свих својих поседа у Европи, потписан у Лондону 13. маја 1913.

1931 — Амерички гангстер Ал Капоне осуђен на 11 година затвора због избегавања плаћања пореза.

1943 — Логор Собибор је затворен, Холокауст.

1945 — Пуковник Хуан Перон извршио државни удар и дошао на чело Аргентине.

1973 — Арапски произвођачи нафте повећали цене и смањили производњу нафте као одговор на подршку САД Израелу у арапскоизраелском сукобу. То је изазвало једну од најтежих економских криза после Другог светског рата у развијеним западним земљама.

1984 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Ентони Мајлса.

1988 — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову почеле масовне демонстрације Албанаца.

1989 — У најтежем земљотресу у САД од 1906, који је погодио подручје Сан Франциска, погинуло 67 и повређено више од 600 особа.

1991 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1997 — На Куби сахрањен Ернесто Че Гевара, три деценије пошто је убијен у Боливији. Посмртни остаци положени у маузолеј у граду Санта Клара. У пожару изгорело Југословенско драмско позориште у Београду.

1998 — У Лондону, где се опорављао од операције, ухапшен бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче. Хапшење извршено на захтев Шпаније за изручење ради суђења за убиства на стотине шпанских

113

држављана током његове диктаторске владавине Чилеом. Ослобођен у марту 2000, а по повратку у Чиле Апелациони суд у јулу 2001. суспендовао судски процес, прогласивши Пиночеа ментално неспособним. Потом преиначио своју одлуку и установио да је Пиноче способан за суђење

МАГАЗИН

13.10.2019.

18. октобар

114

31 — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри.

1016 — Данска војска предвођена Кнутом Великим је поразила Едмунда Гвозденог у бици код Асандуна, чиме је стекла контролу над већином Енглеске.

1081 — Роберт Гвискар је повео инвазију на Византију освојивши град Драч.

1469 — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.

1685 — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље.

1692 — Ростављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака.

1860 — Британске трупе су, током Другог опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.

1867 — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су купиле од Русије за 7,2 милиона долара.

1922 — Основана је Британска

радио компанија (BBC).

1955 — Почела производнја Заставе 750 - једног од симбола СФРЈ.

1967 — Совјетски васионски брод Венера ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 km изнад површине Венере.

1977 — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.

1989 — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.

1991 — На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници. Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.

1998 — Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949. Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.

2000 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду

тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез.

2001 — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.

2007 — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.

19. октобар 202. п. н. е. — Ханибал је изгубио у бици код Заме. То је завршна битка Другог пунског рата.

439 — Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, су освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци.

1781 — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу.

1812 — Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве.

1813 — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне.

1872 — У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена.

1915 — Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама.

1918 — У Загребу је Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба донело Декларацију о уједињењу свих Јужних

Словена у једну државу.

1932 — У Београду је отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката.

1935 — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију.

1944 — Почела је Гватемалска револуција када је група официра предвођена Франциском Хавијером Араном и Хакобом Арбензом покренула пуч против диктатора Хорхеа Убика.

1954 — Закључен је Англоегипатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци.

1964 — У удесу совјетског авиона Иљушин Ил-18, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу.

1987 — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе.

1987 — (Црни понедељак) Дау Џонс индустријски индекс је пао 22% или 508 бодова. Ово се сматра крах берзе.

1994 — У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа.

2000 — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.

2001 — Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве.

2005 — У Багдаду је почело суђење бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs