Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 405 * 1. септембар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

1.9.2019.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

1.9.2019.

МАГАЗИН

У овом броју: Крст над Краљевом Моравски коридор од септембра Све спремно за почетак Уз ајват и производи с југа У немилости због Информбироа „Чајковски“ као спаваћа соба Визуелност као предност Поново у Цветкама

12 20 24 32 34 42 52 60

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

66 74 82 86 88 90 92 94

Фото: М. Радовановић

Најпознатији краљевачки добошар Ревија програма и извођача За безбедније одрастање На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Слога - Мачва Све екипе победници Времеплов

МАГАЗИН 1.9.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

МАГАЗИН 1.9.2019.

У години јубилеја Српске православне цркве

МАГАЗИН

1.9.2019.

КРСТ НАД К

- Бројне објективне околности одлучујуће утицале да радови на постављању тридесет три метра високог крста на највишем врху Столова Усовици не теку планираном динамиком. - И поред повремених пауза у реализацији захтевне идеје никада није утихнуо рад на прикупљању средстава, што новчаних а што у различитим врстама материјала. - Није тајна да су противници постављања хришћанског знамења оспоравали разлоге за такву одлуку, али је било много више оних који су стали иза идеје о реализацији и отворено је подржавали. - Решеткаста конструкција димензија четири пута четири метра у основи, са распоном кракова од двадесет два метра, полако се сужава према врху на висини од тридесет три метра. - Највећа остварења и задужбине ницале су у најтежим приликама

КРАЉЕВОМ

вадесетак година се у Планинарско - смучарском друштву „Гвоздац“ разрађивала идеја о подизању крста на највишем врху Столова изнад Жиче који би са 1.375 метара надморске висине, као препознатљиви знак православне вере, доминирао околином и са различитих страна био видљив из великог дела Србије. Кад је 2007. донета одлука о градњи, као прилог обележавања осмовековног јубилеја Манастира Жиче, нико се није заносио мишљу да ће посао бити једноставан, краткотрајан и лак, па је преовладало уверење да би могао потрајати годинама. Добра потврда таквог става налази се у чињеници да је било потребно да прођу пуне две године док се прибаве неопходне сагласности и дозволе релевантних фактора за подизање једног оваквог објекта. Први корак био је обезбеђење сто квадрата простора за постављање постоља крста високог тридесет три метра при чему је посебно значајном оцењена сагласност власника земљи-

МАГАЗИН

1.9.2019.

шта, Јавног предузећа „Србијашуме“. У све активности је од првог дана укључен архијерејски заменик епископа жичког, матарушки парох архијереј ставрофор Љубинко Костић који потврђује да ништа, па ни избор локације за подизање крста, није рађено без сагласности епископа Хризостома. Иако би се могло учинити да за десетак година није учињено много изградња и освећење темеља оцењује се значајним након бројних проблема који су у одређеним тренуцима на тренутак заустављали и одлагали наставак радова. И ако се занемари чињеница о настојању да се крст постави на изузетно неприступачној локацији, до које је било неопходно изградити километар пута како би се створили услови за допремање материјала, бројне објективне околности одлучујуће су утицале да радови не теку планираном динамиком. У време кад је требало почети ископ земљишта за темељ, и градњу километар дугог прилазног пута уз подршку градских власти и Јавног ко-

муналног предузећа „Путеви“, разорни земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале је до стања неупотребљивости довео скоро пет стотина стамбених објеката, а много више других оштетио до границе да је било неопходно уложити значајна средства како би се довели у безбедно стање, па се логичним учинило сачекати боља времена док се град не опорави од велике пошасти. До тада су настављене активности на прикупљању средстава, градњи пута и ископу темеља али су, кад се учинило да треба наставити, невоље које су проузроковале катастрофалне поплаве у пролеће 2014. године поново, на неодређено време, одложиле радове. И поред повремених пауза у реализацији захтевне идеје никада није утихнуо рад на прикупљању средстава, што новчаних а што у различитим врстама материјала. Бригу о прикуљању потребних дозвола и средстава преузео је организациони одбор састављен од

привредника и стручњака различитих профила, пре свега архитектонске и грађевинске струке, којим је руководио Љубинко Костић. У тренутку кад је за темељ димензија десет пута десет метара утрошено 67 џакова цемента тешко је било предвидети колико ће још материјала бити потребно пре него се приступи монтажи металног крста. До 2015. године до заравни Усовица на врху Столова извучено је 270 кубика шљунка који је чекао погодно време за уградњу, а средствима прикупљеним од донатора, набављена је одговарајућа количина грађевинског гвожђа и цемента. Добар део прибављен је захваљујући разумевању краљевачког „Копаоника“, уз повољност да буде

плаћен кад буде прибављена довољна количина средстава. За допремање воде потребне за бетонске радове побринула су се краљевачка јавна предузећа и Добровољно ватрогасно друштво. Није тајна да су противници постављања хришћанског знамења на овом месту оспоравали разлоге за такву одлуку, али је било много више оних који су стали иза идеје о реализацији и отворено је подржавали. У години кад се обележава осам стотина година аутокефалности Српске православне цркве постоље димензија десет пута десет и висине скоро пет метара, од којих је метар и двадесет изнад земље, чека постављање крста од високо квалитетног челика заштићеног слојем

цинка по идејном пројекту Јова Пљевањчића. Решеткаста конструкција димензија четири пута четири метра у основи, са распоном кракова од двадесет два метра, полако се сужава према врху на висини од тридесет три метра. - Уз помоћ епархије и неких људи успели смо да обезбедимо челичну конструкцију у пуној тежини која је пребачена у погоне предузећа „Амига“, а и људи из „Радијатора“ су показали добру вољу да помогну да се направи. Ових дана се завршавају радионички детаљи пројекта након чега ће уследити сечење, варење и припрема за цинковање. Наша намера је била да подигнемо крст и тако крунишемо осмовековни јубилеј аутокефалности Српске православне цркве која је зачета баш на овим просторима. Свети Сава је утемељио Српску првославну цркву и поринуо брод српске цркве преко пучине времена. Ево, већ осам векова тај брод уз све тешкоће, искушења и све радости које су пратиле наш народ кроз историју, одолева свим недаћама.

МАГАЗИН

1.9.2019.

Циљ нам је да као поколење подаримо и оставимо нешто онима који долазе иза нас, да памте да смо нешто приложили, да смо се сваки својим даром и најмањим прилогом по мало прислонили на то здање и показали да смо задужбинарски немањички народ Светог Симеона и Светог Саве. Многи ће поставити питање чему све кад у временима оскудице и немаштине има пречих пројеката. Највећа остварења и задужбине ницале су у најтежим приликама. Никада није било лако подићи неку задужбину, па ни данас, али ако се то не буде радило неће се ни друге ствари остварити ни подићи, нити ће се нешто променити. Велика дела ишту велика прегнућа, велика су искушења, али мислимо да ће ово знамење бити знак препознавања за град када се буде прилазило са свих страна - каже Костић. Податак да на путу до крста постоји знатан број одморишта добар је повод за одлуку љубитеља природе и пешачења да се упуте ка овој локацији, а

подсећање да се у терминологији већ одомаћио термин сусретања код крста довољно говори о томе колико је идеја о његовом постављању наишла на одобравање у овој средини. Уз подсећање да пешачење благотворно делује на здравље није згорег поменути оче-

кивање да би успешна реализација појекта моглад дати знатан импулс развоју туризма, посебно угоститељства. У одбору за подизање крста не крију жељу да до краја године поставе челичну конструкцију на раније изграђено постоље, а да је план реалан потврђује очекивање да буде готова до краја октобра. У овом тренутку са пажњом се ослушкују прогнозе метеоролога, јер се временске прилике сматрају главним ограничавајућим фактором за реализацију плана. Ако се то не догоди неће бити умањено задовољство након уверавања да јубилеји нису везани само за годину кад се значајни догађај одиграо већ и за период пре и после тога. Због тога значај постављања крста неће бити умањен ни ако се то догоди током наредне године. Значајним за постављање крста на овој локацији оцењује се податак да су на овим просторима у јесен 1915. године вођене жестоке борбе између српске војске и аустроугарских трупа које су преко Гоча ка Столовима надирале из

правца Врњачке Бање. Супростављале су им се јединице под командом Крсте Смиљанића из састава Дринске дивизије која је обезбеђивала повлачење главнине војске према Албанији преко територије Косова и Црне Горе. Последица жестоких борби огледа се у великом броју погинулих припадника оружаних снага и једне и друге стране ,а крст се оцењује значајним прилогом сећању на догађаје у којима су српски војници положили животе на бранику отаџбине. Податак да предстоје најскупљи трошкови повод је за мобилизацију свих који су спремни да помогну како би значајан пројекат био завршен. Позив за помоћ упућен је спремнима да се придруже великом броју приложника и других који су у реализацији пројекта учествовали на различите начине. Значајним за све што је до сада урађено сматра се допринос јавних предузећа, пре свих „Чистоће“, „Водовода“ и „Путева“, Месне заједнице Каменица и чланова Добровољног ватрогасног дру-

штва Краљево који су до врха Столова допремили педесет тона воде неопходне за бетонске радове на изградњи темеља за крст. Интензивирању радова након 2015. у значајној мери је допринео епископ жички Јустин спремношћу да подржи жељу свог претходника да крст на Столовима буде постављен. Иако се период од десет година може сматрати предугим за реализацију оваквог периода оправдањем се сматра неспорна чињеница да је главни ограничавајући фактор, уз неприступачност терена, недостатак финансијских средстава. Иинцијатори идеје о постављању крста јединствени су у ставу да ће то бити објекат који ће дуго сведочити о одлучности да се искаже дужно поштовање оснивачима Српске православне цркве. Кад буде постављен свечани чин освештавања биће, каже Костић, значајан догађај не само за Краљево и Жичку епархију него и шире, за целу земљу. Уз захвалност свима који су дали

допринос било које врсте, у новцу, материјалу или радној снази, и даље је отворен позив за прикупљање средстава потребних за подизање крста. Подсећање на речи жичког архимандрита Доситеја да Храм Светог Саве на Врачару мора бити задужбина целог српског народа, а не неколицине богатих, води ка ставу да је и за градњу крста потребно што више приложника са малим износима. Ако се изузме крст на Водну код Скопља висок 66 метара, подигнут у част два миленијума хришћанства, на широком простору нема већег ни на бољем месту него што је врх Столова. Сем што висином од 33 метра представља исто толико година земаљског живота Исуса Христа крст треба да буде и симбол осмовековног јубилеја српске државности и аутокефалности Српске православне цркве који се обележава ове године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

1.9.2019.

Конзорцијум „Бехтел-Енка“ једини понуђач

МОРАВСКИ КОРИД - До истека рока дефинисаног јавним позивом стигла само једна пријава. - Након провере испуњености критеријума из јавног позива сачињен извештај и достављен Влади Србије да донесе одлуку о избору стратешког партнера. - Аутопут дужине сто дванаест километара повезаће Коридор 10 и Ауто-пут „Милош Велики“ и сва већа места на овом подручју на којем живи око пола милиона становника са територије Чачка, Краљева, Врњачке Бање, Трстеника, Крушевца, Сталаћа и Ћићевца. - Поред изградње ауто-путa, пројектом биће обухваћена регулација Западне Мораве и њених притока, као и изградња телекомуникационе инфраструктуре

ОР ОД СЕПТЕМБРА д 18. јула кад је на јавни увид стављен Нацрт просторног плана подручја посебне намене инсфраструктурног коридора Аутопута Е-761, деоница Појате - Прељина, уз могућност да се пре јавне седнице 26. августа уложе примедбе у делу краљевачке јавности се са извесном дозом опреза гледало на најаву почетка радова већ следећег месеца. Да није било основа за стрепњу потврдила је друга седница Радне групе за избор стратешког партнера на релизацији пројекта изградње инфраструктурног коридора намењене отварању понуда по раније упућеном јавном позиву. На

седници је констатовано да је до истека дефинисаног рока стигла једна пријава коју је доставио конзорцијум „Бехтел-Енка“ и да ће, након провере испуњености критеријума из јавног позива, бити сачињен извештај и достављен Влади Србије од које се очекује да у што краћем року донесе одлуку о избору стратешког партнера. Аутопут дужине сто дванаест километара повезаће Коридор 10 и Ауто-пут „Милош Велики“ и сва већа места на овом подручју на којем живи око пола милиона становника са територије Чачка, Краљева, Врњачке Бање, Трстеника, Крушевца, Сталаћа и Ћићевца.

Седница радне групе прилика је за потврду да ће, поред изградње аутопутa, пројектом бити обухваћена регулација Западне Мораве и њених притока, као и изградња телекомуникационе инфраструктуре. Поред председавајуће проф. др Зоране Михајловић чланови Радне групе су министар финансија Синиша Мали, министри привреде Горан Кнежевић, пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, заштите животне средине Горан Триван, државни секретари министарстава привреде, финансија, пољопривреде, шумарства и водопривреде и Мини-

1.9.2019.

МАГАЗИН

старства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, шефови кабинета председнице Владе и председника Србије, вршиоца дужности директора Управе за јавни дуг, државни правобранилац, представници Безбедносно-информативне агенције, вршиоц дужност генералног директора и директори сектора Јавног предузећа „Путеви Србије“. Краљевчани показују највеће интересовање за деоницу између Врбе и Адрана која започиње на десној обали Западне Мораве, у рејону села Врба, а недуго после тога краћим мостом прелази преко реке Товарнице. На истеку седамдесет првог километра од Крушевца аутопут се укршта са планираним краком државног пута I Б реда бр.15 који подвожњаком пролази испод аутопута. Планом је предвиђена изградња крака државног пута I Б реда бр. 15 која омогућује попречну везу са државним путем I Б реда бр. 4, а на укрштају ове попречне везе са државним путевима планиране су кружне раскрснице. У овој зони лоцирана је и денивелисана раскрсница „Врба“, а укрштај између аутопута и њене заједничке рампе остварен је надвожњаком, односно мостовском конструкцијом изнад аутопута. На траси аутопута пројектован је мост преко Ратинске реке а даље и паркиралиште „Доња Ратина“, пре него што преко Ибра пређе мостовском конструкцијом дужине од око двеста петнаест метара. У зони где се аутопут поново укршта са државним путем I Б реда бр.15, планирана је девијација пута, а у наставку постојећег друмског моста преко реке Западне Мораве предвиђен надвожњак преко аутопута што обезбеђује континуитет ове саобраћајнице. Даље је предвиђена изградња кружне раскрснице која омогућује остварење прекинутих саобраћајних веза са градом Краљевом. Педесетак метара после надвожњака аутопут подвожњаком пролази кроз труп железничке пруге, а непосредно након овог укрштаја траса аутопута је смештена у зону где Западна Морава меандрира и пресеца трасу. Из тог разлога планирани су „просеци“, односно регулација корита реке, а на местима где аутопут прелази преко напуштеног корита потребно је извршити стабилизацију тла. На овим локацијама планирани су цевасти пропусти преко којих је предвиђено насипање да би се обезбедио прилаз „заробљеним“ површинама између аутопута, регулације и напуштеног корита реке. На овој локацији смештена је денивелисана

раскрсница „Камиџора“, а крак денивелисаног укрштаја је трокраком површинском раскрсницом повезан на градску саобраћајну мрежу. Изградњом аутопута местимично су онемогућени прилази обрадивим површинама због чега су подвожњацима и надвожњацима омогућене везе између леве и десне стране, а на овом сектору пројектовано је пет девијација пољских путева. Предвиђени су и укрштаји са постојећом путном инфраструктуром, односно са некатегорисаним асфалтним локалним путевима, а пројектом су дефинисана два укрштаја, односно девијације тих путева. Деоница од Адрана до Мрчајеваца дуга је осамнаест километара дуж којих се траса аутопута пружа десном обалом Западне Мораве, до рубних делова обухваћених детаљним планом регулације Краљева. На истеку осамдесет првог километра планирана је денивелисана раскрсница „Адрани“ којом се остварује веза са државним путем IБ реда бр. 22, а подразумева изградњу попречне везе којом би се овај пут повезао са новим аутопутем. Деоница мостом дужине триста двадесет метара прелази на супротну обалу Мораве, којом се креће све до Прељине. После осамдесет другог километра аутопут прелази преко регулисаног безименог потока, а један километар даље предвиђен је потпутњак за пролаз пољског пута. На 84,025 километара аутопут се укршта са државним путем IБ реда бр. 22, деонице Mрчајевци - Краљево, а до краја деонице укршта се са још осам пролаза некатегоризованих путева. Из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре стиже потврда да ће ове и следеће године почети изградња пет нових аутопутева, а да се припрема и изградња шестог, Шумадијског коридора „Вожд Карађорђе“. Поред Моравског коридора најављен је скори почетак радова на аутопуту Сремска Рача - Кузмин, а до краја године и на аутопуту и брзој саобраћајници Рума-Шабац-Лозница. Почели су радове на деоници Аутопута „Милош Велики“ од Прељине до Пожеге, а идуће године је планиран почетак радова на првој деоници од Ниша до Плочника аутопута која, преко Мердара, води до Приштине. У наредне две до две и по године у плану је рехабилитација око пет хиљада километара магистралних, регионалних и локалних путева, значајних за повезивање градова и општина на главни саобраћајни крвоток земље. Т. Радовановић

Градња Моравског коридора усклађена са законом

МАГАЗИН

1.9.2019.

СВЕ СПРЕМНО ЗА ПОЧЕТАК

- Сви поступци који се спроводе у складу са одредбама овог закона сматрају се хитним због чега су сви државни и органи јединица локалне самоуправе, привредна и јавна предузећа, као и други органи и институције који врше јавна овлашћења, дужни да без одлагања издају акте из своје надлежности. - Законом дефинисано да приликом изградње Моравског коридора буду коришћени домаћи материјали и опрема, и ангажовани домаћи извођачи, у односу који ће бити одређен уговором о пројектовању и извођењу радова. - Задатак да решавају о предлозима за експропријацију поверен органима јединице локалне самоуправе надлежним за имовинско правне послове на чијој територији се налази непокретност. - Финансијска средства за реализацију пројекта изградње Моравског коридора обезбеђују се из буџета Републике Србије, кредита иностраних банака и финансијских организација, међународних извора финансирања и других средстава у складу са законом

аконом о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора Аутопута Е-761, деоница Појате - Прељина, донетим 8. јула, дефинисан је значај Моравског коридора за Републику Србију. Законом се утврђује јавни интерес за експропријацију и привремено заузимање непокретности за изградњу коридора, одређивање корисника експропријације, начин обезбеђивања финансијских средстава за реализацију пројекта, поступак експропријације, избор стратешког партнера, примена међународних стандарда за пројектовање и извођење радова, царински поступци и порези који се примењују приликом увоза опреме и материјала, као и уређење

МАГАЗИН

1.9.2019.

других питања у циљу ефикасније реализације овог пројекта. Сви поступци који се спроводе у складу са одредбама овог закона сматрају се хитним због чега су сви државни и органи јединица локалне самоуправе, привредна и јавна предузећа, као и други органи и институције који врше јавна овлашћења, дужни да без одлагања издају акте из своје надлежности. Законом је дефинисано да приликом изградње Моравског коридора буду коришћени домаћи материјали и опрема, и ангажовани домаћи извођачи, у односу који ће бити одређен уговором о пројектовању и извођењу радова. Јавни интерес за експропријацију непокретности укључује и непокретности потребне за обезбеђивање грађе-

винског материјала, позајмишта, одлагалишта и каменоломе уз речни ток и трасу аутопута, јавни интерес за изградњу инфраструктуре која се измешта као и експропријацију за изградњу привремених објеката у функцији изградње главног објекта и објеката за ископавање или одлагање грађевинског материјала. За корисника експропријације за извођење радова на регулацији река у обухвату планског документа одређено је Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“ које има сва права, обавезе и одговорности корисника експропријације предвиђене важећим законима. Задатак да решавају о предлозима за експропријацију поверен је органима јединице локалне самоуправе надлежним за имовинско правне

послове на чијој територији се налази непокретност. У случајевима у којима је предмет експропријације неизграђено грађевинско земљиште на коме је уписано право јавне својине у корист Републике Србије, или јединице локалне самоуправе, поступак се спроводи у односу на титулара права својине, а ако је као корисник уписано неко треће лице њему припада накнада у складу са законима који се односе на ову материју. За грађевинско земљиште у власништву Републике Србије на коме нема изграђених објеката, не спроводи се поступак експропријације па је надлежни орган дужан да, као доказ о одговарајућем праву у поступку издавања решења о грађевинској дозволи, прибави извод из листа непо-

кретности са уписаним правом својине. Када је предмет експропријације грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат супротно закону, за који није окончан поступак озакоњења, странка у поступку је власник грађевинског земљишта на коме је изграђен тај објекат. Ако је на земљишту као корисник уписано лице које би у складу са одредбама закона којим се уређује претварање права коришћења у право својине уз накнаду могло да оствари право на конверзију, поступак се спроводи у односу на титулара права својине, а накнада за одузето право коришћења одређује се у складу са прописима којима је уређена експропријација, односно административни пренос непокретности. Када је предмет експропријације

грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат из члана 9. став 4. закона, власник има право на накнаду у висини процењене грађевинске вредности објекта. Ако надлежни орган утврди да су поднети сви докази прописани законом дужан је да предлог са поднетим доказима достави власнику непокретности на изјашњење, а овај да се изјасни најкасније у року од пет дана. По пријему изјашњења надлежни орган одмах, а најкасније у року од наредних пет дана, доноси решење о експропријацији, а ако наиђе на чињеницу за коју сматра да је потребно извести додатне доказе, може заказати усмену расправу. Уколико корисник експропријације једним предлогом обухвати више непокретности, надлежни орган

МАГАЗИН

1.9.2019.

може донети збирно решење за све, а против решења се у року од осам дана може изјавити жалба министарству надлежном за послове финансија. Жалба не спречава издавање решења о грађевинској дозволи и пријави радова пред органом надлежним за то, уколико инвеститор у поступку издавања, односно приликом пријаве радова, достави изјаву да прихвата ризик друкчијег решавања у поступку експропријације непокретности. Уколико надлежни орган не донесе решење о експропријацији у року корисник експропријације има право на посебну жалбу због „ћутања администрације“. Жалба се подноси непосредно министарству надлежном за послове финансија, које је у обавези да одлучи по предлогу за експропријацију, у року од пет дана од дана подношења жалбе.

Решење донето по жалби је коначно даном достављања странкама у поступку и против њега се не може изјавити жалба, али се тужбом може покренути управни спор који не спречава издавање решења о грађевинској дозволи и пријаву радова уколико инвеститор прихвата ризик друкчијег решавања у управном спору. По правноснажности решења о експропријацији, стичу се услови за покретање поступка за споразумно одређивање накнаде за експроприсану непокретност, а странке се могу споразумевати о облицима и висини накнаде и ван поступка прописаног законом. Споразум се закључује у писаној форми, и оверава у складу са законом, а обавезни део је и клаузула о исплати накнаде или давању друге непокретности у својину или закуп. Ако странке постигну споразум о накнади

пре доношења решења о експропријацији, решење обавезно садржи и констатацију да је споразум закључен, као и услове за извршење споразума, а процену тржишне вредности грађевинског земљишта и објеката врши орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права. Када је предмет експропријације земљиште са биљним засадима, процену вредности врши вештак одговарајуће струке, са списка сталних судских вештака. Инвеститор има право да извођача уведе у посед непокретности експроприсане у складу са законом по истеку рока од седам дана од дана доставе решења о експропријацији странкама у поступку. Финансијска средства за реализацију пројекта изградње Моравског коридора обезбеђују се из буџета Републике Србије, кредита иностраних банака и финансијских организација,

међународних извора финансирања и других средстава у складу са законом. Плаћања се могу вршити у динарима или еврима на рачун стратешког партнера код банке у Републици Србији, која има дозволу за рад Народне банке Србије, или код банке у иностранству. У циљу реализације пројекта изградње Моравског коридора Влада, на предлог радне групе, врши избор стратешког партнера, а критеријуми и начин избора и стручног надзора над извођењем радова ближе се уређују подзаконским актом. По избору стратешког партнера биће потписан уговор о пројектовању, односно пружању услуга и извођењу радова. Уговор садржи вредност услуга и радова, међусобна права и обавезе уговорних страна, начин плаћања, динамику извођења радова и плаћања, последице непоштовања утврђене ди-

намике, начин и фазност увођења у посао, измену радног времена у току извођења радова на изградњи у складу са утврђеном динамиком, као и друга питања од значаја за реализацију пројекта изградње коридора. Као стратешки партнер сматра се конзорцијум, као и свако повезано лице, односно лица стратешког партнера, било које привредно друштво или друштва које стратешки партнер и његово повезано лице оснује за потребе реализације овог пројекта, у складу са одредбама закона којима се уређују привредна друштва. Приликом избора стратешког партнера и закључења уговора о пројектовању и изградњи Моравског коридора, као и приликом избора стручног надзора над извођењем радова, не примењују се прописи којима се уређује поступак јавних набавки. Стручна контрола и ревизиона ко-

мисија могу, приликом оцене испуњености услова утврђених посебним прописима, стандардима и другим актима, прихватити доказивање испуњености захтева и према прописима и стандардима страних држава, као и према признатим међународним методама прорачуна и моделима, уколико је тим прописима и стандардима предвиђено испуњавање основних захтева за објекат, односно основних захтева за његово пројектовање, извођење и одржавање, у складу са српским прописима и стандардима. Када се примењују посебни међународни или европски прописи, нормативи и стандарди, они треба да буду наведени у техничком документу, а испуњеност захтева се доказује на начин који је предвиђен прописом, односно стандардом који је примењен. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2019.

У недељу трећи „излазак на теглу“

МАГАЗИН

1.9.2019.

УЗ АЈВАР И ПРО

- Програм назван „Стижемо са југа“ покренут са задатком да ширу јавност упозна са енергијом, упорношћу и врхунским идејама предузетника са југа земље. - У недељу 8. септембра Краљево домаћин традиционалне манифестације „Изађи ми на теглу“ у оквиру које ће девет произвођача понудити суграђанима добро познату гастрономску чаролију. - Осим предузетника који нуде јединствене производе од воћа и поврћа представиће се и Лесковчани који производе и пакују јединствену мешавину више врста и типова интегралног брашна без адитива. - Произвођачима из Ниша, Лесковца, Лебана, Сврљига, Варварина, Шапца и Чачка пружена прилика да директно промовишу и продају производе у више од десет градова Србије. - Прилику да се и пре 8. септембра дође до неких од производа пружа он-лајн продавница уг Србије је надалеко познат као област изузетних природних карактеристика које погодују производњи различитих пољопривредних

призвода. Ако се томе додају изузетно вредни и инвентивни људи посвећени традиционалном и модерном, спремни да се мењају, развијају и уче, јасно

је зашто су мали предузетници са југа земље били инспирација компанији „Кока-Кола“ да, у сарадњи са Привредном комором Србије и Смарт колекти-

вом, осмисли програм назван „Стижемо са југа“ са задатком да ширу јавност упозна са њиховом енергијом, упорношћу и врхунским идејама. Пројекат има за циљ да препозна и оснажи мала предузећа, произвођаче хране са југа земље и пружи им прилику да промовишу своје производе због уверења да се, иако поседују значајне потенцијале, сусрећу са бројним изазовима међу којима се кључним сматра развој бизниса у дужем периоду. Управо то је мотивисало организаторе да осмисле програм који ће предузећима из локалних средина омогућити да стекну нова знања и уграде их у пословање. Изабрани су предузетници који се одликују квалитетом производа заснованом на традиционалној рецептури, користе локалне сировине, поштују прописане стандарде, а спремни су да напредују, мењају се и усвајају нова знања. Међу таквима су тражени они који имају велике амби-

ције и капацитете за развој и ширење, али и позитиван утицај на ширу заједницу ако купују сировине од малих пољопривредника из локалне средине. Произвођачима који долазе са различитих страна – из Ниша, Лесковца, Лебана, Сврљига, Варварина, Шапца и Чачка пружена је прилика да, током лета и јесени, кроз веома посећену манифестацију директно промовишу и продају производе у више од десет градова Србије. Уз то им је омогућно да унапреде пословање и посредством интернет сајта директно продају и промовишу своје производе, а пет предузећа са највећим потенцијалом учествоваће и у четворомесечном развојном програму који ће им помоћи у даљем пословању и добију менторску подршку експерата Кока-Кола система у областима маркетинга, продаје, технологије, финансија, технологије... Грађанима Краљева је пружена прилика да већ у првој недељи сеп-

тембра упознају мајсторе домаћег укуса. Краљево ће 8. септембра бити домаћин манифестације „Изађимо на теглу“ у оквиру које ће произвођачи са југа понудити суграђанима добро познату гастрономску чаролију. Осим предузетника који нуде јединствене производе од воћа и поврћа представиће им се и Лесковчани који производе и пакују јединствену мешавину више врста и типова интегралног брашна без адитива. „Chrono“ из Лесковца је локална иницијатива социјалног предузетништва која запошљава особе са инвалидитетом које пласирају на тржиште мешавине за припрему бесквасног хлеба на једноставан и брз начин. Вредне руке предузетника и пуно маште изнедрили су производе изузетног квалитета, Кока-Кола систем им је пружио подршку, а прилику да се и пре 8. септембра дође до неких од производа пружа он-лајн продавница sNzemosajuga.rs. Т. Радовановић

Сото: М. Радовановић

ОИЗВОДИ С ЈУГА

1.9.2019.

МАГАЗИН

Борисалв Шпаговић

Знаменити Краљевчани: Борислав Шпаговић (4)

- Трособни стан у Ријеци замењен животом на селу. - Кашњење на посао у Фабрику вагона повод за значајно умањење плате. - Брзи напредак привреде ставио је пред све запослене у Фабрици вагона велику одговорност, посебно у одељењу које је требало да оспособи машине за рад. - Због квара на машини претња стрељањем. - Угледни руководиоци су се после рата нашли на мети краљевачких удавача, не ретко и оних сумњивог морала. - Опасност да због тога буде нарушен углед партије повод је за наредбу Централног комитета о забрани склапања брака док партијска организација не провери подобност будућих супружника. - Комунистичка партија Совјетског Савеза љубоморна због достигнућа Југославије на градњи пруге Шамац - Сарајево, Новог Београда и опоравка предузећа, што је заслуга партије

Фото: М. Радовановић

У НЕМИЛОСТИ ЗБОГ ИНФОРМБИРОА

обро плаћено радно место, могућност напредовња у служби и обећање да ће ускоро добити стан довољно је за позив Мери да дође у Ријеку, а да не буде онако како би млади желели потврдило се након противљења тетке која је о њој преузела бригу након смрти родитеља. Главним разлогом за то оцењена је велика удаљеност од Битоља и уверење како би то могло заувек да их раздвоји. Податак да је Краљево знатно ближе пружао је зрачак наде, а петнаестодневни годишњи одмор прилика да се Боро Шпаговић упути према Битољу. Близина Италије била значајно је утицала да у ријечке продавнице, пре него у друге делове земље, стигну квалитетни штофови из иностранства, а жеља да у Битољу остави утисак озбиљног просца повод да изабере један да дискретним штрафтама и код кројача наручи модерно одело. Са два добра друга Боро се упутио ка Македонији, а дуго путовање возом повод да у Београду застану на дан како би направили предах, уз мало разоноде у неком од локала у главном граду. Најприхватљивијим се показао „Лотос бар“ чији је варијететски програм у то време привлачио велики број младих, пре свих оне са дубљим џеповима. Хотел „Македонија“ у Скопљу још једна је прилика за одмор на путу ка југу земље, а чврста решеност да изненади Мери основ одлуке да не буде обавештена о доласку. - Одсели смо код једног пријатеља, а кад се ујутру пробудим осетим да ме неко глади по коси. Они мангупи јавили да смо дошли, а Мери дошла и села поред мене. Изненадио сам се, јер то више није она Мери која је пре шест месеци била на радној акцији. Седели смо и причали, а увече изађемо да прошетамо и упознам Битољ. Дођемо у парк, причамо о томе да ли је спремна да пође у Србију, а она ме гледа и пита како ћемо кад немамо ништа. Од парка се на горе протеже Пелистер, а ја кажем на врху ћемо да опстанемо шта год да се догађа. Кажем спремај се, и тако и буде. Дођемо у Краљево, а како нисам имао стан пдем код најстаријег брата Воја који је становао у Хоте-

МАГАЗИН

1.9.2019.

лу „Београд“ где су му обезбедили смештај као директору пословног савеза. Иако сам редовно писао неколико месеци нисам видео оца, а како нисам имао избора узмем Мери за руку па у село. Отац је радио на Гочу и имао нешто новца и припреми свадбу, закоље јагње и прасе па позово нејближе комшије да прославимо. У Ријеци још нисам да отказ, па са морао да одем да то рашчистим иако су ме убеђивали да останем и нудили трособни стан - прича Боро који је само дан након повратка у Краљево добио посао у Фабрици вагона. О челичној дисциплини у предузећу сведочи потреба да сваког јутра, након што препешачи од Врдила до Конарева, возом стигне на краљевачку железницу и пре шест сати прође кроз капију „Фабрике вагона“. Петанестак минута раније сирена је означавала приближавање рока након кога су сви који закасне морали код директора на саслушање свесни да ће зарада за тај месец бити умањена за десет до двадесет одсто. Пето одељење „Фабрике вагона“ задужено је за одржавање машина у свим одељењима и бригу о сопственој централи коју су Немци минирали пре повлачења из Краљева. Бомбардована, опљачкана и онеспособљена фабрика је била пред колапсом, а поред стварања услова за обнављање производње неопходно је било формирати синдикалну, омладинску и друге организације. Сваког дана су у фабрички круг стизали вагони оштећени у рату, јер је пут до стављања у функцију поправком био краћи него производња нових. Брзи напредак привреде ставио је пред све запослене у „Фабрици вагона“ велику одговорност, посебно у одељењу које је требало да оспособи машине за рад. Значајну помоћ пружили су заробљени немачки војници, међу њима и инжењери, који су распоређени по свим оељењеима и пуне две године радили под будним оком запослених у фабрици. Петом одељењу додељена су тројица електромеханичара са задатком да знање

преносе на млађе раднике. Функционисање „Фабрике вагона“, посебно погони гибњаре и ковачнице, у великој мери је било ослоњено на два пнеуматска чекића, од којих је једном био неопходан озбиљан ремонт. - Ставимо алат у колица и одемо да демонтирамо мотор снаге двадесет пет киловата. Морали смо да га скинемо са постоља, ставимо на колица па у оделење да се опере, промене лежајеви, стави нова маст, све врати на своје место и врати да мотор био пуштен у погон. Да демонтира чекић и промени дотрајале делове био је задужен машинац Влада Петровић. Он донесе алат, скида главу и делове, ремонтује, ставља нове и потврди како може да се пусти у рад. Кад смо уључили нешто је јако пукло а делови попадали, јер је педесет килограма тежак клип почупао све завртњеве због чега је чекић стао. Пукла је брука по фабрици, јер је направљена огромна штета, упропашћен је чекић па ковачница мора да стане са радом што значи да ће фабрика бити у колапсу. Кад је чуо за то директор Рака Вукајловић са пиштољем у руци долази у ковачницу, где се окупило педесетак радника, и пита ко је ремонтовао. Зовну Влада, он трчи и стане мирно а види се да му се у пумпарицама тресу ноге. Директор пред радницима обећа да ће га стрељати ако не чекић не проради за три сата, стави пштољ у футролу и оде. Владо трчи и доводи металостругаре из четвртог одељења да направе дванаест брезона од 25 милиметара, а како на срећу није поломљен клип извади га, очисти и поново намонтира тако да је чекић прорадио пре истека три сата - прича Шпаговић који је са позиције партијског секретара петог одељења био сведок настојања да се реше проблеми у сваком од њих. Да је на партијским састанцима озбиљна пажња посвећивана и другим проблемима сведочи провера подобности свих који су ступали у брак са угледним руководиоцима, посебно оних који су се после рата нашли на мети краљевачких удавача, не ретко и оних сумњивог морала. Опасност да због тога буде нарушен углед партије

МАГАЗИН 1.9.2019.

повод је за наредбу Централног комитета о забрани склапања брака док партијска организација не провери подобност будућих супружника. Са дистанце од неколико деценија готово невероватно звучи податак да су у таквим околностима појединци били принуђени да се разведу или напусте функцију. Трајало је то до 1948. године кад је резолуција Информибироа донела много веће проблеме члановима партије, али и свима који у компликованим условима нису били спремни да јој се супроставе. Текст резолуције одштампан на четири странице достављен је свим партијским организацијама у земљи и већим фирмама савезног значаја због страха од могуће побуне и поделе међу становништвом. Иако је због именовања за руководиоца Градског одбора Народне технике био принуђен да напусти „Фабрику вагона“ Шпаговић је и даље припадао партијској организацији овог предузећа. Резолуција Информбироа окупила је у великој сали предузећа представнике друштвено - политичког већа, комитета партије и синдиката, а места у петнаесточлановм радном председништву заузела су и два члана Централног комитета. Након упознавања са декретом Комунистичке партије Совјетског савезам, којом од југословенских комуниста тражи да смени реуководство са Јосипом Брозом Титом на челу, завладао је мук. И ситуацији кад нико није имао довољно храбрости да се укључи у дискусију за реч се јавио Шпаговић и упитао зашто Комунистичка партија Совејтског савеза баца љагу на југословенску кад и једна и друга имају пред собом јединствен циљ борбе за радничку класу и демократију. Интересовало га је да ли ће раскол изазвати велику штету код руководстава других партија у свету и зашто су руководства две партије дозволиле да дође до овог раскола. - Загледају се у радном предсеништву, а овај из Централног комитета устане тешка срца и каже да је Комунистичка партија Совјетског Савеза љубоморна због достигнућа Југославије на градњи пруге Шамац - Сарајево, Новог Београда и опоравка предузећа, што је заслуга партије. Сви ми који смо дискутовали сутрадан смо дисквалификовани, истерани из партије и са посла, а почела су и хапшења. Једног дана стојим на углу улица Војводе Путника и Цара Душана и размишљам, кад наиђе директор социјалног осигурања кога су супендовали и поставили за директора Градског браварског комбината. Чуо је за мене па зовне да дођем ујутру каод њега како би покушао да ме спаси отварањем

радног места за поправку писаће и машине за рачунање - каже Шпаговић. Хајка на оне за које се сумњало да нису на линији партије трајала је три месеца, ухапшени су послати на Голи оток, а ситуација у земљи полако се стабилизовала. У време кад је из Београда стигао захтев да се, након што је у многим срединама заживео рад, и у Краљеву формира одбор Народне технике Шпаговићу је поверен задатак да оде по инструкције. За сваку од области технике постојао је посебан одбор, а шетња од једног до другог прилика да се упозна са специфичностима и могућностима формирања у локалној средини. Мноштво нових информација било је довољно за виши степен самопоуздања и жељу да што препочне са радом. - У ноћи по повратку нисам спавао јер треба формирати пет друштава, немам ништа у рукама и мислим одакле да почнем, а одговорност је велика. Командант града и руководиоц ваздухопловства је био Виктор Бенедик који је обећао помоћ у оснивању. Изборим се за простор од неколико одељења на месту где је била кафана „Ибар“, сазовем седницу и сви се сложе да Бенедика изаберемо председника. Формирали смо радио и фото клуб, ауто школу и ауто - мото друштво, добили један камион за обуку и почели брзо да напредујемо. Био сам привржен мотоциклизму, па окупим више од двадесет мотоцоклиста и организујемо трке улицама града са ентузијазмом какав не могу да опишем. Надметали смо се са Чачанима и Крагујевчанима, а одлазили и на трке у Београду. У време кад смо у сарадњи са ваздухопловним центром из Вршца организовали аеро митинге на аеродрому се окупљао велики број посетилаца а, као посебне атракције, извођене су различите акробације. Имали смо врсне једриличаре који су постизали добре резултате на такмичењима, касније и падобранце, а организовао сам и секцију младих моделара. Кад је столар Миле Челебија затворио радионицу уступио нам је нешто машина, а више од тридесет моделара правило је моделе различитих летелица према цртежима које смо добијали из Ваздухопловног центра. Успео сам да добијем и мале моторе који су радили на етар, пошто је запљивији од бензина и нафте, а такмичили смо се и са Румунима. Наши моделари су остваривали запажене резултате, а неки модели су прелазили границу, одлазили у Румунију, и никад се нису вратили - прича Шпаговић о периоду који је трајао све док због резолуције Информбироа није пао у немилост партије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2019.

Др Петар Илић

МАГАЗИН 1.9.2019.

Музика као свакодневица: Др Петар Илић

„ЧАЈКОВСКИ“ КАО СПАВАЋА СОБА - Основна школа „Јово Курсула“ је била специфична јер су у крају око ње одрастали жестоки момци, па није било популарно да дечак буде вуковац и иде у музичку школу. - Музичка школа у Краљеву пред крај деведесетих година прошлог века није имала дипломиране професоре клавира. - Припреме за упис на факултет у време НАТО агресије. - Дуготрајне и озбиљне вежбе чак и у време кад су сирене најављивале могућност ваздушних напада. - У собама студентског дома по дванаест особа. - Четири године радног стажа током студија. - Након предавања Драгољуба Шобајића и Ирине Скерл дипломирао код два професора. - Од почетка нове школске године у звању доцента

а по који пут нешто неочекивано може у знатној мери да одреди животни пут показује искуство др Петра Илића, вишег стручног сарадника на Факултету уметности у Косовској Митровици Универзитета у Приштини. Опасност да се деси нешто тако запретила је након што, и поред успешно положеног пријемног испита, није примљен у Музичку школу „Стеван Мокрањац“. Да није било упорности родитеља, и спремности да уложе значајна средства за ванредно похађање школе, Петар најевроватније никад не би стигао до највишег академског звања у овој области. Податак да су пре месец дана испуњене формалности за избор у звање доцента за предмет методика музичке наставе довољан је за закључак да би била направљена грешка са несагледивим последицама. Склоност према музици прва је приметила учитељица Стана Петровић из школе „Јово Курсула“ у којој су се Петар са две године старијим братом Младеном, након пресељења у нови стан, обрео после само две године проведене у школи „Светозар Марковић“. Хендикеп посебне врсте представља податак да се то догодило у четвртом разреду кад је било касно за почетак овладавања техником већине инструмената, сем дувачких. У таквим околностима тинејџеру се није учинило прикладним да хармонику замени кларинетом, иако нижа музичка школа за дуваче траје само четири године. Од полагања пријемног испита до поласка у музичу школу прве часове хармонике давала је наставница Снежана Ђоровић, а почетак школске године био двољан за промену става према клавиру који се у то време сматрао женским инструментом. У тренутку кад није била довољно јасна разлика између редовне школе и ванредне припреме за полагање испита најбитнијим се чинила могућност да свира било који инструмент. Одлучујућим се показала појава наставнице Вере Грчић, подршка родитеља и других из окружења, сем брата коме није било јасно зашто је неопходна куповина клавира.

МАГАЗИН

1.9.2019.

Да није најпогодније време за овај вид активности потврђује све већа криза у земљи обележена малим платама због чега је олакшавајућом околношћу оцењен прелазак на редовно шклоловање након што је Петар успео да током једне године заврши два разерда и стигне оне који су у школу пошли на време. Ни много година касније није разјашњено зашто му то није омогућено раније и поред потврде да је увек добијао највише оцене и био бољи од многих редовних ученика. Период основне школе пред све који су се опредлили за музичко образовање ставља бројне обавезе какве немају остали вршњаци. Тпо је повод за бројне дилеме и искушења која се превазилазе само уз подршку породице спремне да и у најтежим тренуцима одвоји значајна средства за куповину ни мало јефтиног инструмента. У време кад је требало решити дилему о куповини новог или половног олакшавајућом се показала могућност набавке клавира у продавници Предузећа робних кућа „Београд“, по цени квалитетне спаваће собе. Клавир је прихваћен као члан породице, а поносном власнику посебно пријало да је марке „Чајковски“, што се на посебан начин уклапало са његовим именом и презименом. Можда му је и због тога додељено посебно место у стану, а додатно је пријала подршка комшилука у коме, што није уобичајено, није било незадовољства због чињенице о вишечасовном вежбању сваког дана. - „Јово Курсула“ је била специфична школа јер су у крају око ње одрастали жестоки момци па није било популарно да, ако си дечак, будеш вуковац и идеш у музичку школу а ја сам био и једно и друго због чега ми није било ни мало лако. Кад је наставница музике у једном тренутку престала са радом мене пребацује код професорке Светлане Бељчанскаје која је долазила из Крагујевца. Тад сам почео озбиљније да свирам, а минимум четири сата дневно доринео је да научим основе пијанизма и заволим класични репертоар. Уписујем средњу музичку школу

и радим са Светланом до трећег разреда, а кад је отишла у Црну Гору настављам код професорке Александре Синадинов, такође из Крагујевца, јер до пред крај деведесетих година нисмо имали дипломиране професоре клавира - каже др Илић. Прилика за проверу домета ученика музичких школа су бројна такмичења, а први излазак на међународну сцену прилика за освајање трећег места у дуету са Јованком Петровић на такмичењу у италијанском граду Стрези. Припреме за упис на факултет отпочеле су у време НАТО агресије на земљу, а озбиљност којом се приступило потврђују дуготрајне и озбиљне вежбе чак и у време кад су сирене најављивале могућност ваздушних напада. За разлику од других матураната којима је омогућен упис без полагања пријемног испита та могућност је ускраћена на уметничким факултетима. Упис на било који други факулет значио би удаљавање од музике на неко време, а уверење да би то оставило несагледиве последице повод је за одлазак у Источно Сарајево. Ако се зна да је у овој средини рат завршен само четири године раније, и да је пријемни испит припреман у ратним условима, онда је јасно зашто услови за студирање нису били идеални. Доказ више је и податак да је на путу до факултета било зелених површина обележених жутом траком што је требало да потврди постојање минских поља. И поред потврде да је то саставни део свакодневице није било згорег послушати мајчин савет за кретање стазама које су довољно утабане. Четири сата дружења са клавиром сваког дана било је обавеза сваког студента, углавном оних који су стизали из Србије јер је генерацији вршњака из Републике Српске рат онемогућио да испуне критеријум за упис. О условима за студирање најбоље сведочи податак да су цене прехрамбених производа биле и до пет пута веће него у Србији због чега је добар део потребних из Краљева стизао аутобусом нишког ау-

МАГАЗИН 1.9.2019.

1.9.2019.

МАГАЗИН

топревозника. Податак да је у собама студентског дома смештено по дванаест особа основа је става да и војска има боље услове и жеље да се потражи бољи смештај. Да и таквим околностима има тренутака који знатно утичу на живот потврђује запослење у Музичкој школи Српска Илиџа и прилика да се Илић са студија врати као власник радне књижице у којој су уписане четири године радног стажа. Све то, каже др Илић, допринело је да период студија памти по емоцијама проистеклим из дружења и непоновљивих доживљаја ма колико да је у периоду после рата било прилично напорно. Ретки су студенти високошколских студената ове врсте који похађају предавања више од једног професора, а уверење да би то било опосебан изазов повод је да поред Драгољуба Шобајића присуствује предавањима Ирине Скерл. - Тако сам и дипломирао код два професора и још годину дана радио у Сарајеву у ишчекивању могућности да ме Шобајић задржи као асистента за област методика наставе клавира. Вратио сам се у Краљево које је кубурило са наставом

клавира док се није појавило неколико нас младих, а након шест година сазнао за конкурс на Факултету уметности у Косовској Митровици и радно место корепетитора. Увек сам волео да свирам, да пратим друге инструменте и певаче, за време студија и неке соло певаче у класи професорке Радмиле Бакочевић. Конкуренција је била поприлично јака, па нисам никоме причао да сам се пријавио, а између неколико кандидата одлуче се за мене. У корепетицији је јако важан осећај за другог, па морате да ставите са стране свој его и све што радите радите у циљу тог ко изводи, јер сте ту због њега. Овде сам морао да дам отказ, али сам још две године радио у истуреном одељењу Музичке школе у Ушћу, јер није било никога ко би ишао тамо. Прве године сам на факултету предавао и упоредни клавир који, поред стручних предмета, слушају теоретичари. Задовољан сам условима рада, имамо пристојне услове, а студенти су мотивисани јер што више свирате опуштенији сте па и то утиче на расположење - каже др Илић уз потврду да већ овог месеца

очекује прелазак у ново звање уз жељу да се и даље бави корепетицијом. Уверење да класична музика, као и све друго што вреди, није довољно присутна у свакодневном животу повод је повећаног интересовања за ову тему, а резултат је формирање музичко - поетског трија названог „Уметност истока“, са др Бошком Миловановићем и Небојшом Кешељом, са циљем да се у Краљеву и градовима из ближег окружења популаризује ова врста музике и поезија настала почетком двадесетог века. Уз класичну у репертоар су уврштене забавна и етно музика стилизована на начин да буде адекватна пратња говорењу српске поезије. Колико је подухват оправдан најбоље сведоче пуне дворане на местима где је трио наступао, али и бурне реакције посетилаца и захтеви да по коју песму чују још једном, што није чест случај код презентације поетске и музичке уметности. Једносатни програми конципирани су на исти начин, али се избор стихова и музике разликује у зависности од састава публике а препуштен је др Миловановићу који успешно покрива четри петине програма. Иако је приоритет дат поезији

др Миловановић се показао и као даровит вокални солиста и интерпретатор песама које припадају различитим жанровима, а начин на који и једно и друго износи пред публику далеко надмашује музичку пратњу. Ова година остаће запамћена по сарадњи са краљевачким Народним музејом, али и по наступима на различитим отвореним просторима. Реакције публике довољне су за уверење да је пред триом лепа будућност, а количина материјала који су спремни да представе публици толика да ће моћи још дуго да се експлоатише без превише понављања. Жеља да се рад институционализује повод је за формирање удружења како би се дошло до средстава којима локална самоуправа суфинансира рад удружења грађана. Циљ је да се покрију трошкови путовања до средина у којима становништво није у ситуацији да чује оно што изводи „Уметност истока“, првенствено у унутрашњости земље. Да наступи све препознатљивијег трија имају и хуманитарни карактер сведочи осмо-

мартовски концерт у Свечаној сали Градске управе од кога је сав приход намењен народним кухињама са простора који на територији Косова и Метохије покрива Епархија рашко - призренска. О начину на који је овај гест прихваћен у локалној заједници најбоље сведоче примери посетилаца који су куповали по више улазница како би и личним примером подржали напоре уметника. До краја године планира се још неколико наступа на различитим локацијама где се по који пут ограничавајућим фактором за врхунски доживљај по правилу потрди неадекватна техничка подршка. Специфичност интерпретације захтева адекватни однос звука инструмената и рецитатора који некад изговара стихове веома тихо. Због тога је неопходан помак у техничком смислу и адекватан мониторинг који би инструменталиситима омогућио да боље реагују на разлике у интензитету гласа интерпретатора. Оно што је трио пружио од оснивања потврђује тезу о неопходности истраживања у недовољно присутној области како би што већи број посетилаца могао да до-

бије више информација о ономе што није довољно заступљено у уметничкој понуди. - Предложио бих суграђанима да слушају све, да буду упућени и у уметничку и у кич музику, да би се направила јасна разлика, јер од кича не можете да побегнете. Музика је моја свакодневица, али не само класична па ћу радо да послушам и обраду неке популарне композиције јер желим да проширим искуство, а радом објединим све што сам научио каже др Илић из подсећање да је оно што ради трио „Уметност истока“ новина на овим просторима, а досадашње искуство показује како у интерпретацији свако може да да нађе нешто што му прија. Круна вишегодишњег рада је сарадња са пијанистом др Биљаном Горуновић, редовним професором и шефом катедре Клавирског одсека Академије уметности у Новом Саду која је краљевачком уметнику била ментор приликом одбране магистарске и доктореске тезе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2019.

Са и око Краљевског филмског фестивала

МАГАЗИН

1.9.2019.

ВИЗУЕЛНОСТ КАО ПРЕДНОСТ

- Неколико година озбиљнијег рада на филму прилика је за потврду да је глума била само успутна станица према коначном циљу. - Визуелност није препрека да би људи разумели о чему се ради у филмовима. - После „Љубави“ и „Жмурке“ на програму овогодишњег међународног фестивала краткометражног филма у Краљеву и трећа од пет прича омнибуса „Кратке приче о рату“. - Свих пет прича засноване су на истинитим догађајима. - Кратки филмови настали на основу њих прате судбине цивила у рату и њихово виђење свега што су преживели, а последица су апсолутног игнорисања улоге војника у рату што је случај са већином других који се баве овом тематиком. - Реализација још две филмске приче, „Чекање“ и „Живот после смрти“, завршава се циклус филмова са ратном тематиком. - Све што је приказао у филмовима може се догодити било коме и било где, посебно на турбулентном подручју какво је Балкан

Огњен Петковић

Фото: М. Радовановић

овод првог доласка Огњена Петковића у Краљево је учешће на међународном фестивалу краткометражног филма који се, под називом Краљевски филмски фестивал, ове године одржава седми пут. Други боравак у Краљеву годину дана касније заснован је на истим мотивима уз потврду да у овој средини највероватније не би ни боравио да није фестивала. Да је тако могло би још једном да буде потврђено и ове године кад 13. септембра почне окупљање аутора чија су остварења прошла селекцију која сваке године поставља све строжије критеријуме за избор у званичну селекцију и неколико пратећих програма. Уверење да се фестивал због приснијег концепта знатно разликује од бројних других у свету темељи се на ставу о великом броју учесника из различитих делова света са којима се знатно лакше остварује контакт него у другим срединама. Разлози су врло разумљиви ако се зна да оно што карактерише знатно веће фестивале у

МАГАЗИН

1.9.2019.

великој мери ограничава то што се млади ствараоци сматрају највећим квалитетом, а да је Краљево средина која на посебан начин привлачи људе најбоље потврђује податак да сваке године долази са породицом. Велико је питање да ли би се прилика за учешће на фестивалу указала да након студија глуме није одлучио да промени курс и знања стечена у овој области угради у нешто што добија препознатљиве обрисе. Било је то три године након студија кад је одлука да се више посвети филму почела да се реализује у сфери сценарија, режије и монтаже, а значајнији искорак направљен четири наредне године касније у оквиру докторских студија на смеру за аудио визуелне уметности. Мотив више да се настави новим путем је уверење да професионалнији приступ овом типу посла ствара могућност да се дође и до средстава неопходних за реализацију по неке од многих идеја. Неколико година озбиљнијег рада на филму прилика је за потврду да је глума била само успутна станица према

коначном циљу. - Кад кренем да размишљам есенцијално прва љубав је заиста био филм, а не глума, јер човек кад је млад не може да детерминише шта је то што га привлачи док гледа у екран, а мене је привлачило нешто што је покретна слика, што је прављење свега тога, тако да сам се одлучио да кренем у филм. Заправо, импулс зашто сам одлучио да кренем у филм је зато што нас глумце нико није звао као да играмо. Није нас звао тамо где ће се глумци најбоље препознати, јер су филмови увек били затворени, или су звали оне који знају, а у нашем окружењу много људи није ни правило филмове. Ужасно се тешко улазило као глумац, готово немогуће, и онда сам 2011. године одлучио да снимим филм, или бар покушам да видим да ли постоји могућност за то кад ми је било лако да нађем глумце. И за камермана сам изабрао глумца који је почео да се бави фотографијом и камером, а кад смо завршили филм је превазишао сва очекивања и

изгледао много боље него што смо сви очекивали. Из филма смо избацили тон, јер сам почео да размишљам визуелно, што се касније рефлектује и на остале филмове па ми је лакше да радим без дијалога, јер је то део развоја. Иако такви филмови, у којима сам се углавном бавио ратом као темом која ме посебно интересује, по неки пут изгледају херметично они то нису. Доказ су одређене регије и државе у Европи које потврђују како визуелност није препрека да би људи разумели о чему се ради у филмовима, а доказ пројекција у француском граду Бресту који је био потпуно разорен у Другом светском рату где је посетиоцима прича била потпуно јасна - каже Петковић. Задовољство филмом који је 2017. приказан на краљевачком фестивалу повод је да као први буде укључен у омнибус од пет прича са темом рата. Познанство са америчким сценаристом са амбицијом да постане продуцент значајно је због спремности да помогне у реализацији, а додатни импулс стигао је из Филмског центра Ср-

бије који је помогао у реализацији једне од прича. Две су већ приказане у Краљеву, а посетиоце ове године очекује и трећа којом се потврђује да почетни ентузијазам ауторског тима није био без основе. Свих пет прича омнибуса названог „Кратке приче о рату“ засноване су на истинитим догађајима и информацијама које су биле доступне аутору. Кратки филмови настали на основу њих прате судбине цивила у рату и њихово виђење свега што су преживели, а последица су апсолутног игнорисања улоге војника у рату што је случај са већином других који се баве овом тематиком. Учешће на радионици у Висбадену прилика је за потврду да антиратни филмови не постоје, или да су прилично ретки, па је и Оливер Стоун као учесник вијетнамског рата, у коме је након рањавања остао инвалид, снимао ратне филмове. Податак да су главни јунаци по правилу војници публику неминовно наводи на везивање за њих, што је повод за поистовећивање са поступцима чији су актери.

Јунаци прве приче „Љубав“ су старац и старица на изолованом дунавском острву које са ратом повезују лешеви док пливају реком. Настојање главног јунака да суморну чињеницу сакрије од супруге води ка ставу о неогољеној дефиницији љубави која се на најбољи начин потврђује настојањем да сваког јутра, уместо одласка у риболов, са пешчаних спрудова скупља лешеве и вози их на другу обалу, а све са циљем да супругу поштеди стреса који доносе ратне страхоте. Друга прича „Жмурке“ прати људе који су, да би стигли до бунара по воду, принуђени да пређу брисани простор где их чека непријатељски снајпериста, а судбина оних којима је то насушна потреба додатно је отежана детаљима као последицом ауторске слободе. - Интересовало ме је шта човек мисли пре него се залети преко тог пролаза и на који начин преноси балон од тридесет литара да би обезбедио воду за цео подрум. У филму је присутно доста дилема, ко ће ићи по воду, да ли

1.9.2019.

МАГАЗИН

старији или млађи, мајке с децом или неко трећи, што је донекле морално преиспитивање људи у специфичним околностима. Поента је да су у таквим ситуацијама људи страдали, али су настављали да ризикују јер је вода егзистенцијална потреба. Не можете избећи и рећи нећемо пити воду, али можете да кажете мораће се трчати да би се обезбедила вода, поготово ако имате неког у подруму. Свако је за време рата имао неког у подруму и због тога је морао да се врати код оних које је оставио, а ја сам да ли ће отићи по воду или неће, да ли ће се вратити или неће, дилему ставио пред мајку са дететом - каже Петковић. Између двадесет четири фестивала филм је приказан на чак три у Француској, у Бресту, Лиону и Нансију, потом Руској федерацији и Аргентини, а добитник је и три вредне награде, једне за сценарио и две као најбољи филм. „Јесењи валцер“ који краљевачка публика са нестрпљењем очекује већ половином септембра настао је уз подршку Филмског центра Србије, а прати брачни пар у настојању да побегне из опкољеног града при чему на путу наилази на барикаде и прилично непријатељски расположене војнике. Пре него што буде приказан у конкуренцији за награде филм је уврштен у званичну селекцију фестивала у Слемденсу, Палм Спрингсу, Флориди, Сан Хозеу, Нансију, Бресту, Котбасу и Мамут Лејксу. За најбољи је проглашен на фестивалу краткометражног филма у Монтереју, победио је у Бечеју, а на Кустендорфу награђен Сребрним јајетом. Да омнибус буде заокружен предстоји реализација још две приче, „Чекање“ и „Живот после смрти“ којима се завршава циклус филмова са ратном тематиком. Специфичан однос према збивањима које обрађује последица је доброг познавања прилика на ратом погођеним подручјима чији је сведок био током прве половине живота. Порука коју шаље аутор води ка ставу да се све што је приказао у филмовима може догодити било коме и било где, посебно на турбулентном подручју какво је Балкан.

- Такве ствари се могу догодити било где и не можемо их игнорисати. Ове нас се морају тицати, јер могу утицати на све нас. Невероватно је шта је човек у стању човеку да уради ни због чега, чак и да га не занима, а то се дешавало и дешава се на обе стране у рату. Ови филмови су потпуно објективни и до краја неутрални, јер не заузимам ни један став, а могао их је направити неко из Загреба, Тиране или Америке. То су приче о цивилима и ономе кроз шта пролазе у рату, а на крају схватите да сте као Србин и ваш пријатељ као Хрват, кад сте морали да одете из града из ког сте отишли, радили исте ствари да би преживели. На крају схватите да вам нико није ближи него ти људи са којима сте се до јуче клали и убијали а не верујем да је ико ближи Србину са Косова од Албанца са Косова јер деле исте проблеме, или су их делили у неком периоду, а друго је питање ко се умешао, ко је кога завадио и шта се догодило - каже Петковић уз потврду да је филмове са тематиком којом се бавио слао и на фестивале у Хрватској. Све чешћа појава да се глумци поред основног занимања баве продукцијом, режијом, и другим пословима на рализацији филма, сматра се логичним следом догађаја проистеклих из чињенице о потреби да глумци и редитељи буду заједно. Разлог више огледа се у чињеници да је студирао у мешовитој глумачко редитељској класи, што је прилика за стицање искустава која нису везана само за једну област, па може лакше да комуницира са особама из друге. Ако се узме у обзир уверење да се, захваљујући напретку технологије, лакше савладају бројни технички захтеви онда је јасније зашто амбициозна особа сублимира више различитих професија, што омогућава већи степен независности од других. Године проведене у Вуковару учвршћују став да стање у овој средини није добро а промене, ако и постоје, чине га још горим. У таквој ситуацији из града одлази све више оних који за то имају могућност, нема битније разлике међу припадницима различитих националности са ових простора јер

посла нема. Очекивање да проблеми ове врсте буду предмет интересовања филмских стваралаца основа је закључка о све израженијем проблему који се огледа у снимању филмова са јасно израженом пропагандном нотом. Оштром оку искусног филмског радника не може да промакне податак да су тенденције ове врсте посебно изражене на телевизији, а пример Вуковара потрђује да екипе нису спремне за било какво истраживање, јер унапред знају шта ће снимати, а баш то се сматра посебно опасним. Упркос свему присутно је уверење како се и на таквим просторима може снимити објективан филм уколико за то постоји довољан степен спремности. Да још није на потребном нивоу потврђују бројни примери, између осталих и они који финансирају прилоге којима би утицали на одређену масу становништва и тако допринели да се лакше контролише, што представља извор бројних проблема који могу бити присутни у дужем периоду. Вишегодишње искуство учвршћује уверење о могућности да се и снимањем филмова оствари и зарада што је повод за појаву све већег броја младих аутора који се одлучују за снимање филмова. Да је тако потврђује и краљевачки фестивал који је током претходних шест година био добро место на коме су могли да покажу колико су одмакли у овладавању заната неопходних за реализацију различитих идеја. Сви они потврђују да су фестивали једини начин да то покажу широј публици, а ауторима да се боље упознају са ситуацијом у другим земљама. Посебно значајном оцењује се могућност да у директном контакту размењују искуства и адекватније сагледају своју позицију у свету седме уметности. Уверење да се из године у годину подиже критеријум за избор филмова добра је прилика за потврду да манифестације ове врсте треба подржати у већој мери. Податак да у локалној средини за то нема довољно слуха није специфичност Краљева што потврђују бројни примери из других, без обзира на то што од њих могу да имају само користи. Т. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2019.

Седми „Курсулини дани“

МАГАЗИН

1.9.2019.

ПОНОВО У

- Са седамнаест рана задобијеним у Боју на Делиграду и сломњеним копљем испод плећке, Јован Курсула донет у Цветке где је издахнуо 29. августа 1813. и сахрањен поред цркве брвнаре. - О сећању на Јована Курсулу сведоче два споменика у Варварину и Варваринском пољу, бисте испред школе у Краљеву која носи његово име и у парку Пљакин шанац, као и седамнаест улица у градовима широм Србије. - Јовану Петровићу посвећена манифестација Курсулини дани организована са циљем развијања културе сећања и настојања да се пренесе на млађе генерације како би, кроз витештво и спортску борбу, допринели афирмацији националне историје. - У „Курсулине игре“ укључени крос трка на стази дугој два километра, скок у даљ у мушкој и женској конкуренцији, бацање камена с рамена, надвалечење конопца и кличка, ношење кофе са водом на обрамачи, стругање балвана и обарање руку

ЦВЕТКАМА рајем августа сваке године Удружење за неговање традиције ослободилачких ратова „Јово Курсула“ обележавамо сећање на јунака Првог српског устанка и Карађорђевог војводу Јована Петровића, који је славу стекао у многим бојевима против турске војске. У историји је запамћен по јунаштву у Боју на Варварину и Делиграду где је 1813. тешко рањен након чега је, са седамнаест рана и сломљеним копљем испод плећке, донет у Цветке где је издахнуо 29. августа и сахрањен поред цркве брвнаре. Да је био велики јунак, борац за слободу српског народа и правду, сведочи податак да је опеван у бројним песмама, од којих му је једну посветио Сима Милутиновић Сарајлија, а значајно место заузима и у историографији. О сећању на Јована Курсулу сведоче два споменика у Варварину и Варваринском пољу, бисте

испред школе у Краљеву која носи његово име и у парку Пљакин шанац, као и седамнаест улица у градовима широм Србије. Јовану Петровићу посвећена је манифестација Курсулини дани организована са циљем развијања културе сећања и настојања да се пренесе на млађе генерације како би, кроз витештво и спортску борбу, допринели афирмацији националне историје. Обавезу да је организује седми пут преузео је Фудбалски клуб „Јово Курсула“ из Цветака уз помоћ месне заједнице из овог места и истоименог удружења за чување традиције ослободилачких ратова Србије. Иако је манифестација у различитим облицима у овој средини присутна деценијама у организацију су се последњих неколико година укључили спортски радници Цветака и околних села са циљем да се одржи сећање на надметања

младих из периода живота Јована Курсуле. То је и повод да пригодан програм буде конципиран кроз два сегмента, културно - уметнички и спортски. Културно-уметнички део отпочео је у среду програмом названим „Вече сећања на Јована Курсулу“ у сали порте цветачке цркве где су о лику и делу јунака Првог српског устанка говорили професори Ивана Ђоковић Хасановић, Милан Петровић и др Милан Матијевић. Програм су обогатили гуслари из породице Павловић из Обрве, песник из Милочаја Љубивоја Сретовића Зака, који је написао песму о српском јунаку, и Анастасија Станишић и Ангелина Терзић којима је поверено да отпевају неколико родољубивих песама. Пре подне истог дана полагањем цвећа на гроб у цветачкој цркви дужну пошту су Јовану Петровића одали представници локалне самоуправе, касарне

МАГАЗИН

1.9.2019.

из Јарчујка која носи његово име, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и Месне заједнице Цветке. Спортски програм отпочео је у петак надметањима фудбалера на игралишту месног клуба, а настављен у поподневним сатима следећег дана. Централни део манифестације одржава се данас, а резервисан је за „Курсулине игре“ у које су укључени крос трка на стази дугој два километра, скок у даљ у мушкој и женској конкуренцији, бацање камена с рамена, надвалечње конопца и кличка, ношење кофе са водом на обрамачи, стругање балвана и обарање руку. За најбоље у свакој од дисциплина организатор је обезбедио медаље, свеукупном победнику намењен је пехар, а свима који су допринели да манифестација буде организована на најбољи могући начин пригодне захвалнице. Прва манифестација „Курсулини дани“ одржана је у порти цветачке цркве, а онда се манифестација селила од једног до другог од околних села са циљем да се идеја о значају имена Јована Курсуле про-

несе кроз Милочај, Обрву, Тавник, Лађевце и Катргу који су се укључили у организацију. У седмој години поново се враћа у Цветке, а обавезу да реализује све програме преузео је месни фудбалски клуб. У организационом одбору потврђују да су припреме почеле половином августа због чега је све учињено до почетка првог програма оцењено значајним успехом. Он се огледа у промоцији манифестације на програму локалне телевизије, изради пригодних плаката, диплома, захвалница, медаља, пехара и мајица за учеснике, а допуњен је детаљном разрадом програма манифестације на коју ће данас поподне бити стављена тачка након свечаног ручка заказаног на почетку трећег сата након поднева. Иако је, као и многим сличним ситуацијама, главним проблемом означено помањкање финансијских средстава организатори верују да ће, уз спомоћ спонзора, успети да покрију све трошкове. Локална самоуправа ни овом приликом није показала спремност да помогне, а основни разлог је што манифестација није пријављена на време па средства за ор-

ганизацију нису планирана буџетом града за ову годину. Да епилог буде такав допринели су и организатори који су још једном пропустили прилику да формирају удружење под називом „Куруслини дани“ ни да учествују на конкурсу којим се из градског буџета финансира реализација програма удружења грађана. Члан организационог одбора Дарко Богдановић најављује да ће први кораци у том смеру уследити по окончању овогодишње манифестације како би у „Куруслине дане“ наредне године био укључен знатно богатији културно - уметнички програм. И док се подршка локалне самоуправе ове године огледала у организацији конференције за штампу којом је најављена манифестација, помоћник градоначелника Сретен Јовановић указује на потребу да локална самоуправа поведе више рачуна о организацији манифестација овог типа и више се укључи у финансирање. Без обзира на то од месног фудбалског клуба очекује се да и наредних година буде носилац свих активности како би манифестација укључила што више учесника, а то је најбољи начин да се одржи култура се-

Јован Курсула Јован Курсула је рођен у породици Петровића, пореклом од црногорских Дробњака, у Доњој Горевници да би се, након смрти оца, још као мали са мајком преселио у Цветке где се преудала у породицу Толовић. Иако је од најраније младости познат као мало повијен одликовао се изузетном снагом и храброшћу која га је и водила ка мегданима. У Цветкама је живео све док није убио милочајског пашу, након чега је био принуђен да се одметне у хајдуке. У то време је у Обрви постојала црква брвнара, о којој први писани подаци датирају из 1735. године, а као једина у овом крају почетком деветнаестог века била је место окупљање народа и хајдука због чега је карановачки паша Згура одлучио да је спали. Да би га спречили Курсула и хајдуци су је током ноћи размонтирали и воловским запрегама допремили до Цветака, а ујутру обавести-

ли мештане да је прелетела. Према доступним подацима Курсула је касније погубио карановачког пашу, кад је избио Први српски устанак са дружином се придружио војсци чачанског војводе Лазара Мутапа, а са њим Карађорђевим устаницима. Довољно података о дешавањима у том периоду наводи на закључак да је баш у Обрви започела борба против Турака за ослобођење Србије. Познат као особењак и усамљеник који се одвајао од осталих Курсула, иако војвода, није желео да било коме командује нити да буде под чијом командом. Неуспех устаника да дуже држе слободну територију био је повод да Турци већ 1813. спале цркву у Цветкама на чијим је темељима Милош Обреновић 1824. године саградио нову. Црква је обновљена и надограђена 1824. године на месту на коме се налази и данас. Јован Курсула је умро од задобијених рана 28. августа 1813. године кад је имао само четрдесет пет година. Преминуо је у Цветкама десет дана након што је у Делиграду задобио ране од којих се смртоно-

сном показала она нанета отрованим копљем у пределу плећке. Прича се да је отишао у Делиград на конак код пријатеља, а његов сестрић остао напољу да чува коња. Када су наишли Турци Курсула је изашао из куће, али није нашао ни бедевију ни сестрића за кога није утврђено да ли се уплашио Турака или се негде загубио. Дуго након његове смрти у овом крају су се понављале последње речи прослављеног мегданџије које потврђују жал што у време последњег обрачуна са Турцима није затекао кобилу Стрину и што није ухватио сестрића који ју је чувао. Значајним за покретање манифестације сматра се бивши цветачки прота Петар Гавриловић чије дело настављају ентузијасти из неколико шумадијских села са леве стране Западне Мораве. Касније од осталих у надметање је укључена Катрга, а учешће у уметничком делу програма фрулаша из родног места Јована Курсуле Доње Горевнице пре неколико година последица је податак да је и Курсула свирао фрулу, а још више волео да слуша оне који су је свирали.

Т. Радовановић Фото: М. РАдовановић

ћања на овај део српске историје и све који су допринели да буде таква.

МАГАЗИН 1.9.2019.

Све што је лепо има крај: Милутин Јовичић Мишутка (2)

МАГАЗИН

1.9.2019.

НАЈПОЗНАТИЈИ КРАЉЕВАЧКИ ДОБОШАР

- Од једанаест чланова оркестра „27. септембар“ је пет дипломаца музичке академије. - У оркестру три генерације Јовичића, Мишутка, син Сретен и унук Димитрије. - Највећи проблем недовољан квалитет инструмената који, иако носе називе познатих светских фирми, углавном долазе из Кине. - Последње квалитетне инструменте члановима Оркестра „27. септембар“ купио је први градоначелник Краљева др Милош Бабић. - Једанаест чланова различитог образовања, старости, па и карактера, треба укомпоновати у хармоничну целину. – Наступи у великом броју европских земаља. – Краљевачки трубачи редован гост Дана српске културе у Пули. – Српска Нова година у Загребу

Милутин Јовичић МИшутка

ако се на челу краљевачке ватрогасне музике променио велику број различитих људи сви су били музички изузетно образовани и на свој начин доприносили развоју и реномеу једног од најзначајнији оркестара ове врсте у Србији. Оркестар је напредовао до нивоа да у саставу тренутно има чак пет трубача са завршеном музичком академијом, а њиме руководи Раде Кубуровић коме по потреби помаже диригент оркестра београдских полицајаца. Најмлађи Боро Миљковић је дипломирао етномузикологију, а пре него је уписао дириговање на Музичкој академији по голијским врлетима је, од Ивањице до Рашке и Новог Пазара, читаву годину дана прикупљао заборављене песме. О квалитету сведочи податак да је на одсек за дириговање београдске академије, која прима два кандидата годишње, примљен као трећи на инсиситрање професора дириговања и диригента Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије Бојана Суђића. Мишутка истиче повремене опаске

МАГАЗИН

1.9.2019.

чланова краљевачког ватрогасног оркестра да би, ако му и ово буде мало, могао да упише ветерину. Милутин Јовичић Мишутка потиче из породице у којој су свирали старији брат и сестра, а традицију настављају наследници, син Сретен и унук Димитрије, ученик првог разреда средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Као најмлађи члан ужива посебан статус и наступа са искуснијим колегама само на местима на којима се појављивање дувача не плаћа. Разлог је, каже Мишутка, страх да се не исквари пре него заврши школу, а већ се зна да га после средње очекује музичка академија. Ма колико се сви музичари заклињали да их заједно држи највише љубав према овој врсти уметности Мишутка потврђује да није занемарљив ни економски моменат који се мери некад мањом, а некад већом, зарадом. Она је највећа на породичним весељима када оркестар наступа у пуном саставу од једнаест чланова различитог образовања, старости, па и ка-

рактера које треба укомпоновати у хармоничну целину. Прича о човеку као Мишутка је и прича о времену које је током последњих неколико деценија обележило живот у граду. На оно почетно дечачко подсећају фронтовске организације у које се долазило и да би се слушао радио. И док су они млађи до касно увече недељом, поготово у топлије доба године кад су и дани дужи, трчали за лоптом старији су одлазили на колективно слушање „Веселе вечери“ на програму Радио Београда. Трајало је то све док отац Милун није скупио довољно бонова за које је могао да купи радио. Прве дечачке дане обележила је куповина на бонове и популарне тачкице које је, у недостатку довољне количне новца, за основне животне потребе свака породица добијала на основу броја чланова. Продавао се на тачкице и хлеб, најчешће проја од крупно млевеног кукурузног брашна која је деци изгледала као да је од камена. Од породичног следовања отац је штедео по

мало све док није прикупио довољно да може да купи у то време веома популаран радио апарат марке „Тесла“ са косом скалом и магичним оком у које би најмлађи нетремице гледали све док не добије јако зелену боју, што је био знак да из звучника треба очекивати и прве звуке. У време кад су компјутери саставни део стандардне опреме сваког домаћинства тешко је схватити шта је тада значио радио апарат. А колико је значио Јовичићима сведочи податак да није искључиван по цео дан. Од тренутка кад су се доселили из Рашке Јовичићи су често мењали стан. Први је имао само собу и кухињу, а био смештен у дворишту иза Хотела „Београд“ у близини данашње продавнице „Центротекстил“. Све бројнијој породици требало је више стамбеног простора, па су се преселили у кућу уз сам Дом здравља при дну Улице цара Лазара. Уз кухињу и две спаваће собе ова је имала и оставу. У време кад је вода у стану била повластица оних који су живели у тек изграђеним зградама за колективно

становање, а сви остали се купали у лименим коритима након што се у великом лонцу за веш на шпорету загреје довољна количина воде, догађај од прворазредног значаја је био одлазак у јавно купатило какво се налазило у Улици „4. краљевачки батаљон“ наспрам данашњег градског базена. Јавно купатило је онима за плићим џепом омогућавало купање испод туша, док је за улазак у каду требало платити нешто више пара. Колико је то било тешко је утврдити, јер је трошкове купања целе породице увек подмиривао отац који је једини био запослен. Вода се на тушевима пуштала тек кад се сви добро насапуњају и трајала онолико колико за потребно одреди дежурни радник. Прилика да се прошире и преселе у нешто бољи део града Јовичићима се пружила кад се један од породичних пријатеља посвађао са првим комшијом, а свађа завршила тучом. Био је то повод да понуди у замену већи стан за мањи само да би био што даље од непријатног суседа. Кућа је нешто касније променила власника, а новим

станарима понудио смештај у другој у центру града. У њој су живели све док једно по једно нису одрастали и напуштали родитеље који су се коначно скрасили кад су добили стан у Рибници у близини Кафане „Гоч“. Мишутка је стицајем околности доспео у ред привилегованих који су одмах по завршетку школе добили стални посао у „Магнохрому“. Сваког осмог и 24. у месецу стизала је за оно време лепа плата од које је могао да се купи штоф и сашије квалитетно одело као знак посебног статуса. У време кад се у војсци проводило по две године Мишутка је остао само годину и по да би га по повратку, као доброг и послушног, чекало радно место у „Магнохрому“. - Патријархално сам васпитан и увек поштовао старије, а тако се понашала и цела породица. Знам доста добрих људи у Краљеву, са многима сам се дружио и нема било кога са ким сам у лошим односима, иако знам да нема човека кога сви воле. Од самог повратка из војске почео сам да свирам бубњеве у Културно-уметничком друштву

1.9.2019.

МАГАЗИН

„Абрашевић“ чије су просторије тада биле у Дому друштвених организација. Мењали су се хармоникаши, и други инструменталисти, а ја остајао и био учесник бројних турнеја по европским земљама. Као члан „Абрашевића“ пропутова сам Холандију, Енглеску, Шведску, Пољску, са културно –уметничким друштвом из Врњачке Бање Немачку, са КУД „Железничар“ Украјину. Били смо и у Швајцарској, два пута свирали Нову годину у Немачкој, три последње године у сарадњи са Удружењем „Пријатељство за нова времена“ учествовали на Данима српске културе у Пули. Кад ме је извесни Саша Милошевић позвао да свирамо на дочеку Српске Нове године у Загребу мислио сам да је по среди нека неслана шала. Испоставило се да је позив био озбиљан, јер је девет стотина Срба из Хрватске чекало Нову годину на Загребачком велесајму. Постигнут договор је био повод да се пошалим са члановима оркестра и потврдим да свирамо на Тргу бана Јелачића, а да ће предигра да нам буде Томпсон – прича Мишутка.

Честа путовања у иностранство повод су да се домаћинима понесе поклон који би подсећао на Краљево. Стандардни реквизит у Мишуткином пртљагу је сваки пут бар једна чутура са грбом Краљева напуњена ракијом из овог краја. Такву је приликом посете Хрватској добио градоначелник Загреба Милан Бандић, а у маниру доброг познаваоца историје Мишутка објашњавао домаћину шта значе седам круна на градском грбу. Увек дотерани, обријани и лепо намирисани музичари били су током деценија на бројним местима гости великог броја најразличитијих особа, а сваки наступ је обележен по неким детаљом због кога остаје у дужем сећању. И ма колико се очекивало да би анегдоте могле да буду везане за весеља у Мишуткином случају много дуже су у сећању остали моменти везани за сахране на којима су чланови Оркестра „27. септембар“ све чешће присутни. - Влашки Цигани у Витановцу, и они из Осаонице, не знају цигански па говоре неким исквареним румунским јези-

ком. Већ промиче снег, а домаћин у кратким рукавима и неком прслуку поставио неке столице на терасу. Седосмо да попијемо за душу покојника, а он пита да ли знамо да свирамо влашко коло, јер жели да свирамо баш то док износе покојника из куће. Ништа мање чудно није било ни у Чукојевцу где је два пута до гробља морало да се стане да поп нешто очита. Кад заврши домаћин из кола каже „Мито бекријо“, а ми изађемо и свирамо. Два пута смо свирали за годишњицу смрти. У околини Рашке се нису сетили да позову музику тати на сахрану, па зову на годишњицу. Ми навежбали наручену песму, а снег нападао до колена. Дођемо до станице у Рватима, и оставимо кола јер од снега не могу уз брдо, а домаћин ангажовао „пинцагауера“ и вози нас на врх брда – прича уз осмех Мишутка уз подсећање да су увек испуњавали жеље домаћина, а на гробљу свирали и „Месечину“. Међу интересантне моменте убраја се и онај кад су испод импровизованог

шатора насред дворишта двојица рођака поред мртваца заиграли таблић у паре и при том се прилично гласно препирали око резултата. У време кад је у Србији након Другог светског рата постојала строга граница између комуниста и верника ватрогасна музика је била редован гост само на сахранама на којима није било свештеника. У последње време су редовни учесници испраћаја покојника, често и смицалица које праве једни другима. - Одемо у Печеног, промиче снег, блато, ми дошли, а домаћин каже да нас је свештеник позвао да уђемо у кућу. Он скинуо мантију и пије врућу ракију. Скинемо и ми јакне и седнемо да попијемо, а он каже да мора да држи опело. Останемо да завршимо са пићем, не прође два минута а долази опет онај човек и каже да је свештеник позвао да присуствујемо опелу. Изашли смо напоље, он око сандука у блату гледа у нас, а не може да се насмеје. У једном тренутку се оклизне и обори крст, а ја помислим да га гледа онај ње-

гов одозго и кажњава због односа према нама. Било је сахрана где смо плакали од смеха, али и од жалости – прича Мишутка. Искуство показује да у време када се бројни послови договарају уз помоћ телефона треба бити обазрив због могућности провокација, посебно кад су у питању сахране. Једну такву потврђује наводни позив у вези смртног случаја у Гокчаници кад је ожалошћени био спреман да, због великог снега, покојника довезе до магистрале да би му оркестар одсвирао жељену композицију пре него га врате на гробље. Умели су и музичари да се нашале са онима за које су сумњали да праве смицалице, а посебне врсте „освете“ нису поштеђени ни свештеници са којима се често срећу различитим поводима. Прилика за то пружила се кад су тројицу њих позвали на ручак у оближњу кафану - Испечемо јагње и позовемо. Дошла њих тројица и нека три приправника, сви у мантијама. Отпевају оно што треба и пре него почнемо треба и ја да

кажем молитву. Испричам, кажем последње целиваније и пољубим јагње у плеху. Замном остали музичари, а она шесторица се нешто нећкају – прича Мишутка. Било је, каже, и ситуација кад баш нису били расположени за свирку, па су високом ценом покушавали да одбију захтев приватног поручиоца, а у незаборавном сећању остало је прихватање и једног таквог приликом гостовања у Марибору. После толико година рада све већи проблем недовољан квалитет инструмената који, иако носе називе познатих светских фирми, углавном долазе из Кине. За разлику од оних који добро раде иако на њима нико није свирао дуже време новији морају стално да се подмазују како би били поуздани. Последње квалитетне члановима оркестра 27. септембра купио је први градоначелник Краљева др Милош Бабић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2019.

Током два августовска дана девети Street Art Fes=val

Р Е В И ЈА ПРОГРАМА И ИЗВОЂАЧА

- Традиционални фестивал улични уметници отворили најмлађи учесници, полазници радионица у Уметничком простору „Алтернатива“. - У парку код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ 3Д графитери, на градским улицама представе за децу. - На Тргу српских ратника рок и панк бендови. - У радионици „Циркусфере“ основне цуркуске дисциплине. - „Инекс театар“ и перформанс који обухвата жонглирање, ходање на штулама, вожњу моноцикла... - Представа „Кућица бројева“ намењеног деци узраста до седам година кроз песму и игру омогућава једноставно учење бројева прве десетице. - Уз београдске музичаре краљевачки „Креативни неред“ препознатљив по енергичном звуку и песмама које се баве социјално - друштвеним питањима, животом појединца, заједнице и читавог система

МАГАЗИН 1.9.2019.

лична уметност укључује широк спектар активности на јавном месту, мотивисана је жељом уметника да комуницирају са публиком ван формалних места, као што су галерије, а њени мотиви су различити колико и технике које се примењују. У почетку ова врста уметности није била прихваћена од стране становништва, већ је сматрана чином вандализма, па су радови уметника често били префарбани другим бојама, или су преко њих радили други уметници. Данас је то једна од најпопуларнијих форми, па се радови појединих уметника могу пронаћи у галеријама, и користити на разним догађајима. У односу на традиционалне графитне уметнике који за стварање различитих дела углавном користе спреј, улични уметници примењују многе технике међу којима су налепнице, шаблонски графити, мозаик, видео пројекције, уличне инсталације и друге. Због тога се ова врста уметности понекад назива „пост-графити“, а може се налазити било где у свету, јер уметници често путују да би раширили свој дизајн. Начин да се приближи већем броју особа различитог профила су све присутнији фестивали уличне уметности, а један такав под називом Street Art FesNval последњег викенда у августу сваке године одржава се и у Краљеву. Девети по реду отпочео је у парку код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ а отворили су га најмлађи учесници, полазници радионица у Уметничком простору „Алтернатива“ са краљевачким сликарем Бојаном Оташевићем, којима је омогућено да током једног сата заврше атрактивни цртеж на бетону. - Осликавамо лептира димензија три пута четири метра, а посао је поверен полазницима радионица од четири и по до тринаест година. Најбитније је да то радимо кроз игру, што је прилика да деци омогућим да покажу машту и оно што само дете

носи на себи, а што су одрасли сликари уметници изгубили. С обзиром да први пут раде са озбиљнијим четкама и професионалнијим акрилним бојама деца се добро сналазе. У почетку је било бојазни, мало им је капала боја, а сад све иде својим током, па је лептир већ добио препознатљиве обрисе - каже Оташевић док будно прати на сваки потез и помаже при избору боја за поједине детаље како би на најбољи начин били укомпоновани у целину. Најмлађима су се у истом простору придружили 3Д графитери, академски сликар из Новог Сада Миливој Костић Коле, први уметник овог правца у Србији, и босанскохерцеговачки академски сликар Керим Мушановић. И касни поподневни часови посвећени су најмлађим Краљевчанима за које је организовано цртање по лицу уз помоћ Александре Маринковић Ђорђевић, а заинтересованима пружена посебна прилика да, учешћем у радионици „Циркусфере“, овладају основним цуркуским дисциплинама. Да се присутни забаве омогућили су чланови „Инекс театра“, а начином за то показао се перформанс који обухвата жонглирање, ходање на штулама, вожњу моноцикла... Свим узрастима је намењена интерактивна кловновско – жонглерска представа „Кловн у љубави“ након које је, акробатском причом са елементима акробаланса и партерне акробатике, почео шоу „Три пута три“. Први дан овогодишњег фестивала затворио је програм „Fire show“ Инекс театра. Пре подне другог дана посвећено је младим уметницима „Алтернативе“ којима су се придружила деца из краљевачког удружења „Аутизам“, а у поподневним часовима, за оне који нису могли раније да им присуствују, поновљена два програма из истог периода претходног дана. Краљевачким гимназијалцима је поверено да најмлађима посвете еколошку радионицу „Рециклажа

није гњаважа“, а родитељима предавање „Свакодневицом ка очувању планете“. За „Beaтbоx“ радионицу задужен је вицешампион „Grill 2 thrill“ битбокс државног првенства Крагујевчанин Неша Радовановић, а дневни програм другог дана завршен је представом „Кућица бројева“ намењеног деци узраста до седам година која, кроз песму и игру, омогућава једноставно учење бројева прве десетице. Музички програм је од ове године премештен на Трг српских ратника где се посетиоцима полусатним наступом прво представио краљевачки стрит панк – рок бенд „Креативни неред“, препознатљив по енергичном звуку и песмама које се баве социјално - друштвеним питањима, животом појединца, заједнице и читавог система. На позорници у центру града извођаче је заменио четворочлани инструментални експериментал рок бенд из Београда „Јоконо“ који фузијом многих музичких праваца, од гитарског амбијентала, стонер, сајкоделик, пост и панк рока, трип хопа и даба, инструменталном рокенрол енергијом креира јединствени софистициран музички израз. Пре него су место на подијуму заузеле звезде вечери посетиоцима се представио београдски алтернативни бенд јединственог звука „E - Play“, који карактеришу дисторзирани бас, друм и бас ритмови и нежне атмосферичне гитаре. Да бенд заузима видно место на српској рок сцени потврђује пет студијских албума и подугачка листа самосталних и фестивалских наступа. Као шлаг на торти најављени су Канда, Коџа и Небојша, један од кључних састава рок сцене из деведесетих година, група јединствене поетске визије чији рад остаје упамћен као један од врхунаца позне фазе развоја домаће рок сцене. Т. Радовановић Фото: М . Радовановић

МАГАЗИН 1.9.2019.

ЗА БЕЗБЕДНИЈ

Пред почетак нове школске године

Е ОДРАСТАЊЕ - Августовски састанак представника Полицијске управе Краљево са директорима основних и средњих школа прилика да се проговори која реч о резултатима анализе стања безбедности ученика током претходне школске године, припремама за почетак новим и активностима предвиђеним за наставак заједничких пројеката. - Акценат на превентивном деловању како би деца била што безбеднија у саобраћају, али и током времена проведеног у школама. - Министарство унутрашњих послова и Полицијска управа Краљево ће наставити са реализацијом више пројеката намењених ученицима првог, четвртог и шестог разреда основних школа. - Безбедност деце у саобраћају приоритени задатак Саобраћајне полиције

МАГАЗИН 1.9.2019.

рибилижавање септембра кад почиње нова школска година, а у први разред полази на хиљаде нових ученика, посебна је прилика за осврт на безбедност свих, посебно најмлађих. То је и повод да почетком последње недеље у августу Основна школа „4. краљевачки батаљон“ буде домаћин радног састанка са директорима основних и средњих школа са подручја града Краљева и општина Рашка и Врњачка Бања. Поред њих и представника Школске управе састанку су присуствовали полицијски службеници свих линија рада који се непосредно ангажују на унапређењу безбедности ученика и школа. Традиционални августовски састанак је прилика да се проговори која реч о резултатима анализе стања безбедности у школама током претходне године, припремама за почетак нове и активностима предвиђеним за наставак заједничких пројеката. На састанку је потврђено како је заједнички циљ ових активности предузимање неопходних мера како би се безбедности ученика и школа подигле на највиши могући ниво. Из Полицијске управе

Краљево стиже потврда да и пред почетак нове школске године предузима низ мера и активности у циљу унапређења стања безбедности ученика. То је разлог да се свакодневно и континуирано прати стање безбедности у школама што је основа за усмеравање рада полицијских службеника, степен присуства у зонама школа и планирање позорничке и патролне делатности. Акценат је и овом приликом стављен на превентивно деловање како би деца била што безбеднија у саобраћају, али и током времена проведеног у школама. У том циљу Министарство унутрашњих послова и Полицијска управа Краљево ће наставити са реализацијом више пројеката намењених ученицима првог, четвртог и шестог разреда основних школа. Низ едукативних и занимљивих радионица у оквиру пројекта „Полиција у служби грађана“, „Безбедност деце у саобраћају“ и другим намењени су ђацима и стицању потребних искустава и знања како би благовремено, и на прави начин, могли да препознају негативне друштвене појаве. Сличне активности биле су

Завршен упис у средње школе Из Школске управе Краљево стиже потврда да је за поновљен завршен испит у августовском року пријављено пет ученика од којих се на полагању појавило четири. Провером знања утврђено је да је одговорима на питања из тестова само један успео да прикупи више од педесет поена, што је довољно за упис на четворогодишње школовање за занимања где још има слободних места. Осталима који нису успели да прикупе педесет бодова, као и седам ученика који су после два уписна рока остали нераспоређени, преостаје избор занимања за које је довољно трогодишње школовање.

Технолошки вишкови Почетак школске године је најчешће повод да синдикалне организације у основним и средњим школама истакну захтеве за побољшање положаја запослених. Пред почетак ове значајнијим се показао технолошки вишак присутан у већини школа. Због тога се у Школској управи очекује састанак са представницима синдиката са циљем проналажења најбољег решења и договор око расподеле технолошких вишкова. Школама је остављена могућност да се договоре и изврше прерасподелу, а све нерешене случајеве препусте на решавање Школској управи одакле стиже потврда да ће до 5. септембра бити познати резултати ангажовања свих који су проглашени за технолошли вишак.

присутне и у претходном периоду кад су обрађене теме „Безбедност деце у саобраћају“, „Полиција у служби грађана“, „Насиље као негативна друштвена појава“ „Превенција и заштита деце од злоупотребе опојних дрога и алкохола“, „Безбедно коришћење интернета и друштвених мрежа“, „Превенција и заштита деце од трговине људима“, „Заштита од пожара“ и „Заштита од техничко-технолошких опасности и природних непогода“. Податак да школску годину почиње нова генерација првака повод је да се посебна пажња посвети безбедности деце у саобраћају, што је означено приоритеним задатком Саобраћајне полиције. Оцена да почетак сваке школске године представља изазов посебне врсте разлог је појачаног присуства припадника Саобраћајне полиције у зонама школа и раскрсницама у њиховој близини у циљу регулисања саобраћаја и пружања помоћи деци. Као и ранијих година добрим начином за то сматра се појачана контрола свих учесника у саобраћају, пре свега у смислу контроле брзине кретања, односа возача према пешацима и пропуштања пешака на обележеним пешачким прелазима. Из Саобраћајне полиције стиже потврда да ће бити санкционисани и сви други прекршаји који могу довести до угрожавања саобраћаја, посебно деце. У сарадњи са представницима школа, полицијски службеници ће већ на првим састанцима савета родитеља представити програме намењене повећању безбедности деце у саобраћају и упознати их са циљевима и начином реализације. Поред активности на реализацији програма, интензивираће се проблемски оријентисан рад, позорничка и друге делатности и предузети додатне мере ради безбедног учешћа ученика у саобраћају. Од интензивирања оперативне делатности на превенцији и сузбијању вршења кривичних дела у близини школа, и у школским објектима, очекује се знатно побољшање тренутног стања, а ученицима обезбеђење већег степена сигурности током целе школске године. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Angry Birds Film 2

синхронизована на српски језик, чије трајање за шест минута премашује сат и по, настала је према сценарију који су написали Питер Екермен и Ијан Подел, а режирали Туроп Ван Орман и Џон Рајс. Анимираним јунацима гласове су позајмили Чода, Дукса, Јасерштајн, Ружа Рупић, Дуле, Коцка АXЕ, Ђикс, Сања Вучић, МЦ Сајси, Кенди, Ђогани, Петар Стругар, Борис Миливојевић, Слободан Тешић и Стефан Бундало. Филм се приказује до 4. септембра, а пројекције почињу у 18 сати.

овој траги-комичној драми, насмејати до суза. Филм коме недостаје осам минута да би трајао два сата Горан Марковић је снимио по сопственом сценарију, а водеће улоге тумаче Тихомир Станић, Горица Поповић и Анита Манчић. На репертоару је до 4. септембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Пад анђела

МАГАЗИН

1.9.2019.

Делиријум тременс

У филму „Angry Birds Film 2“ рат који и даље траје између птица и прасића изненада је прекинут појавом заједничке опасности, јер се познати јунаци Црвени, Жути и Бомба сусрећу са потпуно новим непријатељем који жели да им преузме острво. Овај пут птице и прасићи морају да сарађују, јер једино заједничким снагама могу да победе претњу која им се приближава. „Angry Birds Film“ је авантуристички и изразито хумористичан анимирани филм за све генерације гледалаца, а истоимена видео игра глобални феномен који је залудео свет. Реч је о мега-популарној франшизи видео игрица насталој у децембру 2009. године која је од тада доживела праву експлозију и са мобилних уређаја проширила се на конзоле за играње игрица и компјутере. Са преко три милијарде преузимања игрице на свим платформама носи титулу апсолутног рекордера у броју преузетих апликација неке бесплатне игре у историји. Сама игра названа је највећим успехом свих времена када су у питању мобилне апликације, па није ни чудно да филмске реализације нижу овакве успехе. Анимирана авантура у 2Д формату

Нови филм „Делиријум тременс“ редитеља и сценаристе Горана Марковића снимљен је након великог успеха истоимене позоришне представе. Прича прати славног глумца који помоћу алкохола покушава да издржи огроман притисак живота и рада. Нажалост, упада у алкохолно лудило, завршава у болници и кроз низ комичних ситуација, дружећи се са болесницима из собе, покушава да нађе излаз. У филму се појављује плејада сјајних домаћих глумаца који ће посетиоце, у

„Пад анђела“ је треће поглавље филмске франшизе која је започела „Падом Олимпа“ а настављена „Падом Лондона“. У овом наставку агенту Бенингу је намештен покушај атентата на председника из чега ће, док покушава да открије стварну претњу, морати да извуче властиту агенцију и ФБИ. Акциони трилер чије трајање за минут премашује два сата Рик Рома Во је режираопрема сценарију који су написали Роберт Мак Кејмен и Мет Кук а водеће улоге тумаче Џерард Батлер, Морган Фримен, Холт мекКалами, Тим Блејк Нелсон и Дени Хјустон. Филм је на репертоару још данас, а последња пројакција почње у 22 сата.

Навијачице

Филм „Навијачице“ је комедија о женама које формирају групу навијачица у сопственој пензионерској заједници чиме показују како никада није касно да се у њој оствари сан. Марта је жена која прва покреће групу заједно са лолегиницама Шерил, Оливе и Алис. Деведесетједноминутну комедију Зара Хејс је режирала према сценарију који јенаписала са Шејн Еткинсон, а главне улоге тумаче Дајан Китон, Пем Грир, РиаПерлмен и Џеки Вивер. Филм се приказује до среде 4. септембра у пројекцијама које почињу у 22,00.

МАГАЗИН

1.9.2019.

„Док га штити имунитет стекне за поколења – пет

На суштинске промене, подсетићу вас: није више у знању, у клану је спас!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

т, т!

На суштинске промене, подсетићу вас: није више у знању, у клану је спас!

Вође кажу: „Најгоре је прошло“! Народ тврди: „Да још није дошло“!

МАГАЗИН

1.9.2019.

Лозница - Слога 3:1 Слога - Мачва 1929 2:1

Шести меморијални турнир у Адранима

МАГАЗИН

1.9.2019.

СВЕ ЕКИПЕ П

- На спортским теренима у Адранима шести пут одржан меморијални турнир у малом фудбалу у знак сећања на ратне другове страдале на ратиштима широм земље, али и све друге који су преминули након тог периода. - Осам пријављених екипа више него претходних година. - У до краја неизвесној финалној утакмици више спретности приказала комбинована екипа припадника Полицијске управе и Одреда Жандармерије којој је један погодак у мрежи противника био довољан да се овенча звање победника шестог меморијалног турнира. - Пригодне захвалнице и плакете за учеснике и све који су помогли да турнир буде успешно приведен крају дружење учесника ратова вођених у последњој деценији двадесетог века годинама уназад чува сећање на ратне другове страдале на ратиштима широм земље, али и све друге који су преминули након тог пе-

риода. Један од начина да се то учини је меморијални турнир у малом фудбалу који је на спортским теренима у Адранима ове године одржан шести пут. О значају догађаја за локалну средину сведочи присуство представника

локалне самоуправе и Градског већа, посебно државног секретара у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненада Нерића. За титулу најбољег надметале су се комбинована екипа састављена од

ПОБЕДНИЦИ припадника Полицијске управе Краљево и Одреда Жандармерије, затим 98. ваздухопловне бригаде, Друге бригаде Копнене војске из Гарнизона Краљево, Опште болнице „Студеница“, Јавног комуналног предузећа „Водовод“, Градске управе града Краљева и две екипе Удружења учесника рата 1991 1999. године Иако резултат није био приоритет податак да је у првом колу постигнуто четрнаест голова сведочи о жустрини којом су учесници приступили сваком од четири меча. Половина од свих голова првог кола постигнуто је у сусрету припадника 98. ваздухопловне бригаде и Удружења учесника рата 1991.1999. године којима је недостајао један погодак да утакмицу заврше нерешеним резултатом. Омладинци овог удружења пружили су јак отпор екипи Друге бригаде Копнене војске којој је један погодак био довољан за пласман у друго коло. Напето је било и у сусре-

ту екипа Полицијске управе Краљево и Опште болнице „Студеница“, коју су полицајци добили резултатом два према један, а узбуђења није недостајало ни у последњем мечу првог кола кад је екипа „Водовода“ декласирала екипу оснивача предузећа која је завршила меч са три гола у мрежи. Победници утакмица првог кола сусрели су се у другом кругу кад је жреб одлучио да се у једном мечу сретну екипе вадухопловаца и копнених снага, а у другом Полицијске управе и „Водовода“. И док је екипа Друге бригаде Копнене војске убедљиво савладала припаднике ваздухопловства, полицајци су морали да се помуче како би победили екипу „Водовода“ у мечу који је завршен резултатом три према два. Огорчена борба вођена је и у финалном мечу у коме су фудбалско знање укрстиле екипе Друге бригаде Копнене војске и чувара реда. У до краја неизвесној утакмици више спрет-

ности приказала је комбинована екипа припадника Полицијске управе и Одреда Жандармерије, којој је један погодак у мрежи противника био довољан да се овенча звање победника шестог меморијалног турнира. Сем послужења и освежења за све такмичаре и госте организатор се потрудио да обезбеди пригодне захвалнице и плакете за учеснике и све који су помогли да турнир буде успешно приведен крају. Податак да је за учешће на турниру пријављено више екипа него претходних година организаторе учвршћује у уверењу да би наредних био још масовнији. Иако резултати нису били приоритетни учешће осам екипа оцењује се добрим начином да одавањем почасти и поштовања погинулим учесницима ратова између 1991. и 1999. године буду оцењени моралнм победницима. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 1. И 7. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

1.9.2019.

1. септембар

1355 — У једној повељи коју је потписао бан Стефан Твртко I Котроманић први пут се помиње утврђени град Високи у Босни. 1449 — Туму криза: (која се такође назива Криза твумске тврђаве), гранични конфликт између племена Оират и Монгола и кинеске династије Минг која је довела до хватања цара Џангцунга, и пораза војске од 500.000 људи од много мање силе. 1529 — Шпанска тврђава Санкти Спириту, првоизграђена у модерној Аргентини, уништена је од стране домаћина. 1531 — У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву. 1532 — Краљ Хенри VIII је краљици Ани Болен, тада још увек обичној племкињи, доделио титулу Маркиза од Пембрука. 1604 — Ади Грантх, данас познат као Гуру Грантх Сахиб, свето писмо Сика, прво је постављено у Хармандир Сахиб, Златни храм, најважније и најсветије место ходочашћа у сикизму. 1644 — Битка код Типермуира, прва битка током грађанског рата између снага у Шкотској шкотских ројалиста, на челу са Џејмсом Грахамом, 1. маркизом од Монтросе и војске Ковенантерса. 1701 — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске трупе под командом Еугена Савојског. 1715 — Краљ Француске Луј XIV умро после владавине од 72 године, што је било дуже од било ког европског монарха.

1763 — Катарина Велика Руска потврђује планове Иван Ивановича Бетцкоја за оснивање Воспитательный дом-а у Москви 1772 — Мисија Сан Луис Обиспо де Толоса основана је у Сан Луис Обиспо, Калифорнија. 1772 — Колонисти из Масачусетског залива предузимају популарна реакцију на уклањање барута, директнију контролу војних продавница, војних залиха, оружја и барута названу аларм за прах. 1804 — Немачки астроном Карл Лудвиг Хардинг је открио Јуно, један од највећих астероида у Главном појасу. 1814 — Почео Бечки конгрес. 1831 — Високи Орден Светог Григорија Великог утврдио је папа Гргур XVI у Ватиканској држави за препознавање високе подршке Ватикану или Папи од стране мушкараца или жена, не обавезно римокатолика. 1836 — Нарциса Витман, једна је од првих белих жена говорника енглеског језика која се настанила западно од Роки Маунтаинс, и дошла у Вала Вала, у Вашингтону. Она и Елиза Харт Спалдинг (супруга Хенрија Спалдинга) постале су прве документоване жене из Европске Америке које су прешле планине Роки. 1836 — Основана је најстарија школа британског порекла у Јужној Америци школа Светог Андреја Скота. 1859 — Појавила се једна од највећих забележених короналних маса које су икада забележене, касније познате као догађај Карингтон. 1859 — Амерички грађански рат: Битка код Шантилија: јединице Војске Конфедерације победиле су трупе војске Уније у Шантилију, Вирџинија. 1864 — Амерички грађански рат: Генерал војске Конфедерације Џон Бел Худ наређује евакуацију Атланте, окончавају-

ћи четворомесечну опсаду генерала Вилијама Текумсех Шермана. 1870 — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства. 1873 — Цешваио стаје на престол као краљ Зулу народа након смрти његовог оца Мпанде. 1878 — Ема Нут је постала први женски телефонски оператер на свету када је ангажована од стране Александра Грахма Бела у компанији Бостон Телефоне Диспач. 1878 — Војска Мухамеда Ајуба Кана

потискују Британце у бици код Кандахара, окончавајући Други англо-авганистански рат. 1878 — Преко 400 људи је умрло у Великој Хинклеи ватри, шумској ватри у Хинклеи, Минесота. 1897 — Отворена је подземна улица Тремонт Стрит у Бостону, постајући први подземни систем брзог транзита у Северној Америци. 1900 — Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику. 1905 — Алберта и Саскачеван се придружују канадској конфедерацији. 1906 — Основана је Међународна федерација адвоката за интелектуалну својину. 1906 — Оклопно крстарица Јоргос Авероф је испоручена грчкој морнарици. Данас служи као музејски брод. 1914 — Санкт-Петербург мења име у Петроград. 1916 — Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији. 1923 — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање

142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова. 1928 — Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља. 1939 — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат. 1945 — Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област. 1952 — Објављен роман Старац и море. 1953 — У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом. 1961 — У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца. 1962 — У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи. 1963 — Отворен стадион Црвене звезде 1969 — Група официра с младим пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику. 1972 — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов. 1974 — Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве. 1981 — У Средњоафричкој Републици државним ударом свргнут је председник Давид Дацко. 1983 — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужнокорејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова

посаде. 1991 — Узбекистан прогласио независност од Совјетског Савеза. 1993 — У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника. 1999 — UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба. 2000 — На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији. 2001 — У Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови. 2004 — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану у Северној Осетији са више од хиљаду талаца већином деце. Зах- тевали су пуштање чеченских побуњеника из затвора у суседној Ингушетији и независност Чеченије од Русије. (види талачка криза у Беслану).

2. септембар 31. п. н. е. — У великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре. Победа је омогућила Октавијану освајање Египта и претварање Римске републике у царство. 1666 — У пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла. 1752 — На основу одлуке британског парламента, у Уједињеном Краљевству и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским. Други септембар био је последњи дан по Јулијанском календару.

1.9.2019.

МАГАЗИН

1807 — Британска Краљевска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту. 1829 — Склопљен је Једренски мир између Русије и Османског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке. 1866 — На Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укидање турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке. 1872 — У Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања. 1895 — Завршава се шаховски турнир у Хејстингсу победом Пилсберија. 1898 — У бици код Омдурмана англоегипатске трупе под командом Хорација Киченера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану. 1945 — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други свјетски рат. 1989 — Током демонстрација против апартхејда у Кејптауну, у Јужној Африци, полиција је ухапсила више од 400 демонстраната. 1996 — Влада Филипина је потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, после 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи. Лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције „Заједно“, која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.

3. септембар 1189 — Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске. 1759 — Из Португалије је почело протеривање римокатоличких језуита. 1783 — Велика Британија, САД, Шпанија и Француска су потписале су у Париски мир којим је формално завршен Амерички рат за независност. 1791 — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија. 1806 — Српски устаници су поразили турску војску у бици на Делиграду. 1826 — Николај I Павлович Романов је крунисан за цара Русије. 1861 — Генерал Конфедерације Леонидас Полк је напао неутрални Кентаки, приморавши државно руководство да тражи помоћ Уније. 1884 — Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча и Будимпеште. 1902 — Завршиле се антисрпске демонстрације у Загребу. 1931 — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929. 1939 — Два дана после немачког напада на Пољску, Уједињено Краљевство и Француска су објавиле рат Немачкој. 1939 — На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији. 1939 — Немачка подморница У-30 је торпедовала и потопила британски путнички прекоокеански брод СС Атенија, усмртивши 117 особа. 1943 — Англо-америчке снаге су се искрцале на италијанско копно у Другом светском рату. 1944 — Холокауст: Ана Франк и њена породица налазе се у последњем транспортном возу на путу од транзитног ло-

гора Вестерборк према концентрационом логору у Аушвицу, у који су дошли три дана касније. 1971 — Катар je постао независна држава.. 1976 — Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете. 1985 — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара. 1994 — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој. 1999 — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Бившом Југословенском Републиком Македонијом. 2001 — САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља.

2004 — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану). 2009 — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције „Први партизан“ у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.

4. септембар 476 — Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула Аугустула. 929 — Саксонска војска је после битке код Ленцена убила или заробила све Словене који су бранили тврђаву Ленцен. 1479 — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669 — Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843 — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила

на државној церемонији. 1870 — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886 — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1912 — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. 1929 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника. 1944 — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970 — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972 — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади. 1974 — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975 — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992 — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова. 1995 — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997 — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998 — Трибунал УН за ратне злочине

у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994. 1998 — Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој аглоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Стенфорду. 1999 — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 % становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 % подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили. 2001 — Махендра Чадри, први етнички Индијац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.

5. септембар 1514 — Турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији. 1600 — Повељом енглеске краљице Елизабете основана је „Источноиндијска компанија“ која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија на индијском потконтиненту. 1774 — У Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775. 1800 — Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији. 1864 — Флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце. 1905 — Миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала

1.9.2019.

МАГАЗИН

Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји. 1939 — САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима Плати па носи и О зајму и најму помагали оружјем савезничке снаге. Американци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур. 1960 — Председник Конга (Заира) Жозеф Касавубу сменио је вођу национално-ослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу. 1972 — Минхенски масакр - припадници палестинске терористичке организације „Црни септембар“ киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац. 1977 — Западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској. 1990 — Премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953. 1995 — Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију. 2001 — Државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умешаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих. 2008 — Томислав Николић поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке и шефа посланичке групе СРС у Скупштини Србије, након што је Председнички колегијум странке одлучио да СРС гласа против Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

6. септембар 394 — Битка на Фригиду: Римски цар Теодосије I поразио западног узурпатора Еугенија. Победа хришћанског цара над паганским ривалом означила је и дефинитивну победу хришћанства над традиционалистичким римским религијама. 1522 — Шпански морепловац Хуан Себастијан Елкано завршио прво путовање око света, које је започео Фернандо Магелан 1519 са пет бродова и 270 морнара. Елкано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински урођеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара. 1688 — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана II Емануела, уз помоћ српских добровољаца, је заузела Београд од Турака. 1885 — Источна Румелија је прогласила своје уједињење са Бугарском. 1898 — Холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо. 1901 — У Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Мекинлија. Мекинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт. 1914 — Француске трупе су уз помоћ Британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз. На захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Сремска операција и Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче. 1940 — Румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила Осовине абдицирао у корист сина Михајла. 1948 — Холандска краљица Вилхелмина је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане.

1955 — У нередима, оркестрираним од турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда. 1965 — Нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат између Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН. 1970 — Палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у Каиру је запаљен „Боинг 747“ компаније „Пан америкен“, а два „Боинга 707“ дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Халид је ухапшена. 1988 — Једанаестогодишњи дечак Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута. 1988 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991 — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург.

1994 — Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба католика и протестаната у Северној Ирској. 1997 — Британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ преноса пратило више од 2 милијарде људи широм света. 2000 — У седишту ОУН у Њујорку отворен је „Миленијумски самит ОУН“, највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису присуствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Муамер ел Гадафи. 2001 — Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја.

7. септембар 1191 — У Трећем крсташком рату Енглези су под командом Ричарда Лављег срца поразили ајубидске снаге под Саладином код Арсуфа, у данашњем Израелу. 1701 — У Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као „Друга велика алијанса“. 1714 — Цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима Баденски мир којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур. 1778 — Француска је напала острво Доминика и заузеле тамошњу британску тврђаву пре него што су Британци сазнали да је Француска ушла у Амерички рат за независност као савезник побуњених америчких колониста. 1812 — Бородинска битка, на 125 километара од Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су и Руси, под командом Кутузова, и Наполеон имали велике губитке. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову „Велику армију“. 1813 — Први пут је употребљен назив „Ујка Сем“ за САД, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“. 1822 — Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828. 1860 — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије. 1901 — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка. 1913 — Краљ Петар I Карађорђевић потписао је Прокламацију о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији у Рибарској Бањи код Крушевца.

1936 — У Хобартском зоолошком врту угинуо последњи торбарски вук, познат као „Бенџамин“. С њим је изумрла ова врста. 1940 — Немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи. 1944 — Јединице НОВЈ ушле су у Врање, који је су Бугари претходно напустили. 1962 — Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе с Кином и Северним Вијетнамом. 1964 — У месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георгеа Георгију-Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап. 1975 — Завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север земље. 1986 — Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца. 1990 — Као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт у покрајинама Војводини и Косову, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласили су у Качанику Устав Републике Косово. 1990 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1991 — У Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон. 1994 — У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs