Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 404 * 25. август 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

25.8.2019.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

МАГАЗИН

25.8.2019.

У овом броју: Приоритет инфраструктура Лакше до радног места Бојкотом до демократије Ударник и иноватор Поезија је тајна Нико се није родио као светитељ Све што је лепо има крај

4

12 18 26 28 38 46 52

Традиција залог за будућност О животу у златном кавезу На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Слога - Јединство Краљево центар мото спорта Бачанин у светском врху Времеплов

62 70 78 82 84 88 94 98

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

5

6

МАГАЗИН 25.8.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

7

8

МАГАЗИН 25.8.2019.

9

10

МАГАЗИН 25.8.2019.

11

Деведесет девета седница Градског већа

МАГАЗИН

25.8.2019.

ПРИОРИТЕТ ИН

12

- Десет милиона динара за изградњу и реконструкцију мреже и објеката водовода и фекалне канализације у зони надлежности Јавног комуналног предузећа „Водовод“. - За реконструкцију коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева, у сврху подстицаја производно-привредних активности и развоја сеоског туризма, пет милиона динара из градског буџета. - Постављању јавне расвете на простору три месне заједнице намењено четири стотине педесет хиљада динара. - За организовање Сајма пољопривреде шест стотина хиљада од милион динара намењених организовању информативнх активности, сајмова, изложби, манифестација и студијских путовања. - Милион и триста хиљада динара за организацију фудбалског турнира

ФРАСТРУКТУРА

13

14

МАГАЗИН 25.8.2019.

15

едам дана између две седнице Градског већа било је довољно да се на дневном реду деведесет девете од конституисања нађе једанаест значајних тема од којих је, према редоследу разматрања, приоритет дат редовном месечном извештају Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења за јули ове године. Извештај потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у току месеца проверавао квалитет сто педесет четири узорка воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица. Сви узорци су три пута недељно анализирани на основни микробиолошки и физичко - хемијски преглед током којих је утврђено да су били бактериолошки и физичко - хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро - фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане

МАГАЗИН

25.8.2019.

С

16

Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јула била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида, азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току јула биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима нису прелазиле максимално дозвољене ни на једном од мерних места, утврђено је да је концентрација суспендованих честица ПМ10 била испод граничне на мерном месту Полицијска станица, а ни средње

двадесетчеторочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, у току месеца нису прелазиле граничне вредности. Градско веће је прихватило иницијативу Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ за достављање предлога за изградњу и реконструкцију мреже и објеката водовода и фекалне канализације у зони надлежности Јавног комуналног предузећа „Водовод“, са нереализованим обавезама из претходног периода. Од укупних десет милиона и шест стотина хиљада динара измештању канализације преко „СТП“ на простору Месне заједнице Јарчујак намењено је четири милиона и две стотине хиљада динара, а градњу канализационе мреже у Улици ковачких бораца сто хиљада мање. Истим пословима у Зимовнику на територији Месне заједнице Жича намењен је милион и шест стотина хиљада, а у Карађорђевој улици на територији Месне заједнице „Стара чаршија“ седамсто хиљада. У закључку Градског већа од септембра прошле године ван снаге је стављен наставак радова на потезу Жичка река - Брадуловац зато што је потребних милион и шест сто-

тина хиљада динара обезбеђено из других извора. Прихваћена је и иницијатива за достављање предлога за реконструкцију коловозне конструкције улица и некатегорисаних путева, у сврху подстицаја производно-привредних активности и развоја сеоског туризма. Закључком Градског већа предложено је потписивање уговора за реализацију посла вредног пет милиона динара на територији четири сеоске месне заједнице и дечјем одмаралишту на Гочу. У расподели средстава најбоље је прошла Месна заједница Опланићи којој је припало милион и триста хиљада динара намењених као помоћ пољопривреди у засеоку Ковачани. Засеок Дедевци на територији Месне заједнице Роћевићи и „Оаза мира“ у Лопатници могу да очекују по милион динара колико кошта и приступна стаза дечјем одмаралишту на Гочу. Преосталих седам стотина хиљада намењено је Месној заједници Ковачи и радовима на две катастарске парцеле. Постављању јавне расвете на простору три месне заједнице намењено је четири стотине педесет хиљада динара од

којих двеста на територији Месне заједнице Савово - Савошница, сто за радове у Улици Гаврила Принципа на територији Месне заједнице Чибуковац, а остатак у Месној заједници Полумир. Градско веће се сагласило са предлогом за коришћење дела средстава за реализацију мере из Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у овој години којим је за организовање Сајма пољопривреде од 9. до 15 септембра намењено шест стотина хиљада од милион динара намењених организовању информативнх активности, сајмова, изложби, манифестација и студијских путовања. Савет за пољопривреду је предложио да се Друштву пчелара Краљево одобри утрошак сто хиљада динара ради обезбеђења финансијских средстава за превоз на сајам плечара југоисточног Балкана у Врању који се одржава 5. и 6. октобра. Градско веће је донело решење којим се Културном центру „Рибница“ даје сагласност да изда у закуп простор за спорт и манифестације површине која незнатно премашује четири стотине ква-

драта уз услов да достави податке о спроведеном поступку осам дана по његовом окончању. Посебним решењем измењено је постојеће о утврђивању распореда коришћења средстава из буџета у области спорта за финансирање годишњих програма и реализацију посебних програма. Од планираних педесет шест милиона динара четрдесет осам и триста хиљада динара намењено је финансирању годишњих програма спортских клубова по јавном позиву, нешто више од пет и по милиона за реализацију посебних програма спортских удружења, клубова и организација а остатак за финансирање посебних програма спортских удружења, клубова и организација. Спортско удружење Слога 1947.обратило се градоначелнику са захтевом да за обезбеђење буџетских средстава потребних за организовање турнира на теренима овог клуба и балону Титан 7. и 8. септембра, уз учешће клубова са територије Рашког иокруга, за шта је потребно милион и триста хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

Средствима државе до сопственог посла

МАГАЗИН

25.8.2019.

ЛАКШЕ ДО РА А

18

АДНОГ МЕСТА

- Микро, мала и средња предузећа чине кичму привреде Србије и представљају генератор привредног раста јер чине 99,8 одсто укупно активних привредних субјеката, ангажују близу две трећине запослених у нефинансијском сектору и са више од тридесет посто учествују у укупном бруто производу земље. - Додељено осамдесет осам уговора о додели субвенција за самозапошљавање у вредности од седамнаест милиона динара. - Учешће локалне самоуправе два милиона. - Средства добило мање од половине оних који су за то исказали интерес. - Подршка Регионалне привредне коморе Краљево, Регионалне развојне агенције Рашког и Моравичког округа и Удружења пословних жена Илинка Илић. - У структуру корисника средстава преовладавају производно и услужно занатство, здравствене и интелектуалне услуге

19

20

МАГАЗИН 25.8.2019.

21

25.8.2019.

МАГАЗИН

22

време кад се у Краљеву све више говори о великим инвестицијама, и обећањима да се њиховом реализацијом створе услови за запошљавање више хиљада радника, није безначајно подсећање да микро, мала и средња предузећа чине кичму привреде Србије и представљају генератор привредног раста. Довољна потврда је податак да чине 99,8 одсто укупно активних привредних субјеката, ангажују близу две трећине запослених у нефинансијском сектору и са више од тридесет посто учествују у укупном бруто производу земље. Све то довољан је разлог за потврду да је подршка овом сектору стратешки приоритет државе која сваке године издваја све више средстава као подстицај активним мерама запошљавања. Највише средстава намењено је предузетништву које подразумева делатности усмерене на покретање, организовање и иновирање пословања са основним циљем стварања новог тржишта и остварива-

У

ња добити. Везано је за све аспекте људског понашања и деловања јер развија креативност, поспешује рађање идеја и обогаћује људске потребе. Као такво предузетништво обухвата збир знања, вештина и способности, али и креативност, покретачки дух, храброст, одговорност, динамичност, посвећеност и упорност. Много пута је потврђено да су предузетничка знања и вештине потребни због лакшег сналажења у области пословања, а значајном повољношћу у раду сматра се могућност избора занимања, начина и времена за обављање изабране делатности. Жеља да се што више незапослених одлучи на овај корак повод је да држава, преко Националне службе за запошљавање, издвоји значајна средства за ову меру активне политике запошљавања. Субвенција за самозапошљавање додељује се у једнократном износу од двеста хиљада динара по кориснику, односно двеста двадесет у случају самозапошљавања

вишкова запослених или двеста четрдесет за незапослене особе са инвалидитетом. Средства су намењена оснивању радње, задруге или другог облика предузетништва, као и привредног друштва, уколико оснивач у њему заснива радни однос. Право на субвенцију може се остварити и удруживањем више незапослених, оснивањем привредног друштва ради самозапошљавања, а у случајевима да се удружи више незапослених свако појединачно треба да поднесе захтев за остваривање права на субвенцију. Услов је да је кандидат, пријављен на евиденцију незапослених Националне службе за запошљавање, завршио обуку за развој предузетништва по плану и програму обуке у организацији Националне службе или друге одговарајуће организације, измирио раније уговорне и друге обавезе према овој служби, осим за обавезе чија је реализација у току. Колико је у Краљеву интересовање за ову меру најбоље потврђује свеча-

ност доделе осамдесет осам уговора о додели субвенција за самозапошљавање што је мање од половине оних који су за то исказали интерес. Од укупно седамнаест милиона динара локална самоуправа је издвојила два, што је петина средстава намењених финансирању мера активне политике запошљавања у овој години. Осим локалне самоуправе и филијале Националне службе за запољашавање активности ове врсте подржавају Регионална привредна комора Краљево, Регионална развојна агенција Рашког и Моравичког округа и Удружење пословних жена Илинка Илић које обећавају различите врсте стручне помоћи у првој години пословања. Национална служба за запошљавање свим корисницима субвенција нуди могућност коришћења менторинг програма, анализу пословања у циљу уочавања проблема и потешкоћа и помоћ у њиховом решавању. Из краљевачке филијале стиже потврда да ће сви корисници ових средстава већ наредне

године бити позвани на презентацију јавних позива за финансирање активних мера запошљавања као приликом да дођу до потребне радне снаге. Сличне повољности нуди и Регионална привредна комора, а новопечени предузетници могу да рачунају на низ бесплатних услуга, међу њима на бројне контакте и могућност сарадње, помоћ при прављењу уговора, секторско праћење и могућност даљих субвенција у развоју бизниса. Потврда спремности да са новим колегама поделе искуства стиже и из Удружења пословних жена Илинка Савић. Пажљивији осврт на структуру оних који су добили средства за самозапошљавање потврђује да преовладавају производно и услужно занатство, здравствене и интелектуалне услуге. Радује податак о значајном учешћу жена које су се одлучиле на покретање сопственог бизниса, младих и особа са инвалидитетом које су смогле снаге да се ухвате у коштац са свим тешкоћама које их очекују.

Представници институција који су се окупили како би исказали безрезервну подршку добитницима средстава верују да ће износ за ову сврху наредних година бити повећан и да ће средства добити сви који за то искажу потребу. Након потписивања уговора корисник субвенције је дужан да делатност за коју су му средства одобрена у складу са поднетим захтевом са бизнис планом, обавља као основну. Уговором се обавезује да редовно измирује доприносе за обавезно социјално осигурање најмање дванаест месеци, почев од дана отпочињања обављања делатности, са могућношћу привременог прекида делатности од највише исто толико времена, према решењу Агенције за привредне регистре или другог надлежног органа, а да Националну службу за запошљавање о свим променама извештава најкасније осам дана од настанка. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 25.8.2019.

25

Градски одбор Народне странке

БОЈКОТОМ ДО ДЕМОКРАТИЈЕ

МАГАЗИН

25.8.2019.

- Градски одбор Народне странке у Краљеву упутио позив опозиционим политичким странкама, удружењима грађана, другим организацијама и грађанима, да бојкотују наредне локалне и парламентарне изборе, и сваке наредне, све док се заједничким напорима не изборе за слободне и демократске услове за њихово одржавање. - Бојкот једини начин за повратак демократије у Србији и ослобађања државе, јер држава у којој не функционишу институције није демократска. - Уз бојкот избора и други облици грађанске непослушности

26

есецима уназад у политичкој јавности, посебно опозиционом делу, присутна је дилема везана за учешће на парламентарним и изборима за органе локалних власти на пролеће следеће године. Атмосферу неизвесности у јавности су подгревали високи представници власти и опозиције, а прилика да се смире страсти и постигне какав такав договор о учешћу на изборима требало је да буде дијалог на Факултету политичких наука. Иако је мало ко веровао у могућност компромиса првом скупу су присуствовали сви позвани актери, али је већ после њега видљиво како нема довољно спремности за наставак у истом саставу. И док је на другом било јасно да су супростављени ставови све удаљенији трећа рунда је показала да на страни режима не постоји ни минимум воље да се нормализује политички живот у Србији, испуне захтеви

М

стручног тима протеста „Један од пет милиона“ и омогуће фер и поштени избори. Овакво уверење највиших представника Народне странке било је довољно да Председништво једногласно донесе одлуку о бојкоту предстојећих парламентарних и локалних избора, а убрзо потом почели су да се оглашавају и градски одбори. Јавности се обратио и председник краљевачког одбора Стефан Станчић потврдом да је бојкот једини начин за повратак демократије у Србији и ослобађање државе, јер држава у којој не функционишу институције није демократска. - Држава у којој не функционишу институције није демократска држава, држава у којој су све три гране власти концентрисане у једног човека није демократска држава, држава у којој влада медијски мрак и где су озбиљно нарушена људска права није демократска држава, држава где избори ни-

су ствар слободне изборне воље грађана, већ последица принуде и уцена није демократска држава. Због тога, наш однос на овакав однос власти према држави и народу, а у циљу одбране последњих назнака демократије у Србији и ослобађања државе од корумпиране власти јесте бојкот, као и други облици грађанске непослушности! Народна странка ће кроз активну кампању показати да бојкот није бежање од одговорности, већ најискренији вид борбе за добробит свих грађана порука је Градског одбора Народне странке којом се позивају све опозиционе политичке странке, удружења грађана, друге организације и грађани да бојкотују наредне локалне и парламентарне изборе, и сваке наредне, док се заједничким напорима не изборе за слободне и демократске услове за њихово одржавање. Т. Радовановић

Стефан Станчић

27

Фото: М. Радовановић

25.8.2019.

МАГАЗИН

28

Борислав Шпаговић

Знаменити Краљевчани: Борислав Шпаговић (3)

- Пруга Шамац - Сарајево највеће градилиште у Европи. - Осам стотина тридесет младих из свих бригада на изградњи пруге представници омладинске радне акције на првомајској паради и слету у Београду. - До београдске железничке станице са окићеном локомотивом на чијем је предњем делу истакнута велика ударничка значка. - Радне акције су биле посебна прилика за сусрете младих из различитих крајева земље, па није било неуобичајено да поједини од њих остваре блискост и симпатије које су касније резултирале чвршћим везивањем. - Граница између Југославије и Италије протезала се дуж реке Мостине између Сушака и Ријеке што је била добра прилика за интензивније деловање италијанских фашиста који су врбовали омладинце за приступање њиховим организацијама

Фото: М. Радовановић

УДАРНИК И ИНОВАТОР

29

30

МАГАЗИН 25.8.2019.

али је број војника који се не радује заврештку службе у оружаним снагама земље, нарочито ако се то догађа само годину или две по завршетку светског рата и окупације земље. Потреба да се по окончању Другог светског рата приступи обнови земље која је претрпела велика разарања била је повод да се формира бригада састављена од демобилисаних војника из свих јединица Југословенске народне армије са задатком да се се укључи у изградњу пруге Шамац - Сарајево. Поред зграде Осме гимназије Београду готово петнаест дана су се окупљали дојучерашњи војници из свих крајева Југославије, Трста, Загреба, Новог Сада и других градова, а на највеће градилиште у Европи пристизали су и омладинци из Француске. Међу нешто више од четири стотине оних који су се возом упутили према Славонском Броду био је и Борислав Шпаговић код кога ни после седам деценија није избледело сећање на скеле којима су се преко Саве превозили камиони и путничка возила. Пут их је водио према Добоју где их је, после вечере и ноћног одмора, у рано јутро следећег дана чекало постројавање пре поласка на радилиште. Траса пруге већ је обележена а колица, лопате и крампови доказ да се приоритет даје мануелном раду. Иако су услови за то били изузетно тешки чак и за физички спремније било је јасно да ни други не одустају од намере да у надметању покажу како ни мало не заостају, а први жуљеви на рукама јасно су показивали колико је ко пре тога био ангажован на радовима ове врсте. Боро Шпаговић се није много двоумио кад је командир чете затражио добровољце спремне да се поред рада баве и фискултуром. У ситуацији кад остали нису били превише заинтересовани, човеку који се и раније бавио спортом било је довољно да мигом мотивише само још двојицу другара који су одмах упућени у главни штаб акције у Зеници. Ту се окупило осам стотина тридесет младих из свих бргада ангажованих на изгадњи пруге како би представљали омладинску

М

радну акцију на првомајској паради и слету у Београду. Колико је наступ био значајан сведочи присуство специјалних инструктора из Загреба, Београда и Новог Сада и војног орекестра из Сарајева ангажованих са задатком да све покрете бригадира усагласе са музиком. Задатак младих био је да током наредна два месеца до перфекције доведу усклађеност покрета и музике компоноване на стихове који су се из ноћи у ноћ писали у једној од оближњих барака. Из Београда је стигао композитор и уз виолину која је давала интонацију записивао ноте песме на текст прве строфе која је доживљавала значајне промене. - Та прва строфа је била „Овде је младост народа наших, бригадо моја сав понос мој. Застава наша бурно се вије, за нови живот бијемо бој. Удара пијук и песма звони, радосно звечи босански луг, у нападу су стотине бригада, мушки се бије уз друга друг. Другови напред, нек Тито живи, крећимо сложно, село и град. На нашој првој локомотиви блистаће речи „Живео рад““. Тако смо са окићеном локомотивом и ударничким значком на челу ушли у београдску станицу где су нас дочекали као никога пре тога. Људи су били на крововима вагона, бацали на нас цвеће, аплаудирали и узвикивали „Браво наши пругаши“. Ми смо током два месеца били у кратким панталонама и већ добро поцрвенели јер је командант захтевао да добијемо бакарну боју. Сваког дана смо шест сати били ангажовани на земљаним радовима, а шест уз музику увежбавали покрете који су имитирали рад - сећа се Шпаговић. Првомајаски наступ на стадиону ЈНА из свечане ложе су, уз председника Јосипа Броза Тита, посматрали чланови Централног комитета Комунистичке партије и Врховног штаба, што је било додатни мотив за максималну концентрацију како би се избегла и најмања грешка, поготово наком потврде да су сви устали кад су се на терену појавили градитељи пруге. Првомајска парада следећег дана на простору од зграде Албаније према

31

25.8.2019.

МАГАЗИН

32

Теразијама, поново у присуству највиших представника државе, била је нова прилика да пругаши буду испраћени аплаузима. Поверење да буде на челу ешалона указано је Шпаговићу, који се већ потврдио као ударник, коме је посебно пријало што се нашао у центру пажње фоторепортера. Шок је уследио дан касније кад је на платоу испред Дома синдиката угледао своју фотографију у природној величини. У тренутку кад се 1947. године пријавио за одлазак на радну акцију Шпаговић је преузео обавезу да тамо остане до истека планираних шест месеци, за колико је пруга требало да буде завршена. Интересовање за учешће на изградњи превазишло је и најоптимистичнија очекивања, а како ограничени капацитети нису дозвољавали пријем више од планираног броја учесника сврставање међу бригадире сматрано је посебном привилегијом. Ангажовање на припреми терена за изградњу железничке станице у Зеници подразумевало је формирање великог платоа а искуснијим учесницима, каквим је сматран Шпаговић, поверено да као командири чета организују рад на траси како би се, у такмичењу са другима, остварили што бољи радни резултати. Радне акције су биле посебна прилика за сусрете младих из различитих крајева земље, па није било неуобичајено да поједини од њих остваре блискост и симпатије које су касније резултирале чвршћим везивањем. У таквој ситуацији Боро се нашао већ на почетку при првом сусрету за Вангелицом из Битоља, ученицом медицинске школе којој је поверен рад у кухињи, а жеља родитеља да одржи старо кумство било је прилика да на крштењу добије име Мери под којим је остала позната до краја живота. Погледи при првом сусрету, комплимент и узвраћени осмех, наговештавали су више од познанства а прилика да прера-

сте у нешто више биле су редовне забаве и плесне вечери уз музику ангажовану на припрему вежби за наступ у Београду, по који пут и одласци на плажу до оближње реке Босне. - Кад је завршена смена поздравили смо се, она је отишла да настави школу а ја, пошто сам због рата био ометен да завршим занат, имао жељу да се по сваку цену и стручно се оспособим. Након што смо се разишли дошао сам у Зеницу да се јавим у главни штаб како би ме распоредили на посао. Нас неколико смо у првој смени постали ударници, а само најбољи омладинци имали су привилегију да уз химну „Хеј Словени“ ујутру подижу заставу на јарбол. Ја сам то дуго радио и био запажен, а кад сам се вратио у штаб на распоред затекао сам Живу Ристића, једног од ватрогасаца који су за време окупације Краљева са музиком отишао на Гоч у партизане. Кад су ми рекли да сам доста дао и да више не идем на градилишта био сам изненађен и питао шта да радим у једанаесточланом штабу који је руководио изградњом пруге. Велики допринос у техничком смислу давале су наше фирме савезног значаја, међу њима и „Фабрика вагона“ која је жртвовала један од два гатера да се реже грађа за оплате при бетонажи мостова и пропуста. Моје задужење било је да примам грађу у облом стању, водим евиденцију колико је кубика изрезано и распоређивано по градилиштима дуж целе трасе пруге. Радили смо одговорно, подносили извештаје штабу, а у време кад је директор „Фабрике вагона“ имао плату три и по хиљаде динара ја сам имао осам и по - каже Шпаговић. И док је, пред почетак радова на изградњи аутопута Братство - јединство и Новог Београда, руководство озбиљно размишљало да истакнутог ударника пошаље у политичку школу код њега је и даље била присутна жеља да заврши занат. У време

33

34

МАГАЗИН 25.8.2019.

кад је из највећих предузећа у земљи стигао одговор на захтев да запосле одређен број истакнутих омладинаца Шпаговићу је понуђено да изабере између љубљанског „Литостроја“, бродоградилишта у Сплиту и Ријеци. Иако је запослење у сваком од ових гиганата представљало изазов посебне врсте најпримамљивијом се учинила Ријека и предузеће „Осоинак“ у коме је вршен ремонт бродова од којих је значајан број током рата потопљен у пристаништу. Граница између Југославије и Италије у то време се протезала дуж реке Мостине између Ријеке и Сушака до кога се долазило преко моста. Већ први дан на послу потврдио је да међу запосленима из целе земље има највише Италијана. Руководство предузећа, које ће врло брзо бити преименовано у „3. мај“, упознато је са податком да је међу њима истакнути ударник са пруге Шамац Сарајево, што је било повод да му се већ првог дана понуди избор сектора у коме би радио. Предратно искуство из рада са електромеханичарем Спасом у Краљеву било је довољно за жељу да усаврши викловање мотора али се, и поред велике потребе за тим послом испречила чињеница да је на њему већ ангажовано тридесет мајстора, а да у алатници нема довољно оних који би могли да их опслужују. Дисциплинованог омладинца није требало превише убеђивати да прихвати посао у одељењу из кога је могао да прати збивања и у виклерском и закључи да је за мотање шпулни на сваком типу мотора било неопходно направити посебан шаблон. - Морао сам да требујем даске, режем за шаблоне и испоручујем одељењу, али и да се упитам зашто тако јака и савремена фирма није пронашла универзално решење за све типове мотора како се не би трошило толико дасака за сваки посебно. Дошао сам на идеју да направим моталицу, размишљао неколико дана и ноћи што ме је толико окупирало да увече нисам излазио у град. Почнем да радим у слободном времену, нађем делове старих машина, нешто сам урадио на стругу а нешто браварски, али никоме нисам причао шта намеравам. Направим пробу, видим да одлично функционише и сад то треба да објавим, па ми се учинило како је најбоље да то буде Фонзо, велики стручњак као

приступачнији него пословођа Италијан. Кажем да сам конструисао моталицу, поништим бројчаник на нулу и како почнем да окрећем он региструје сваки намотај скупе лаковане жице. Раније се догађало да се намонтира шпулна, али се радник заброји па мора да одмотава при чему се жица оштети и мора да се баци. Кад је Фонзо видео изненадио се, али ми ништа није рекао пре него је отишао и оставио ме у алатници. Размишљам да ли је уопште требало да радим пре него што то пријавим кад он долази и води генералног директора и колегу Рутера. Кад сам им показао како моталица ради били су одушевљени. Одмакли су се на средину алатнице и двадесетак минута нешто коментарисали, а онда се вратили честитали ми што сам показао преко потребну иницијативу. У време кад је сатница износила девет динара повећали су ми на четрнаест и по, јер сам много радио, а сада на максималних осамнаест колико су примали само они који су били пред пензијом. И поред тога месечна плата није била ни четвртина оне коју сам имао током рада у штабу акције на изградњи пруге - прича Боро. Значајнијом од материјалне надокнаде показала се потврда о стицању звања висококвалификованог електромеханичара. Да је вест о доприносу знатним уштедама превазишла оквире предузећа показало се врло брзо након посете тројице чланова општинског комитета партије. Разговор са директором предузећа био је прилика да се информишу како је Шпаговић дошао са изградње пруге Шамац - Сарајево где је био члан главног штаба, што је било довољна препорука да буде изабран за члана општинског комитета који се, за разлику од других у земљи, сусрео са проблемом више. Разлог је положај Ријеке на граници са Италијом што је била добра прилика за интензивније деловање италијанских фашиста који су врбовали омладинце за приступање њиховим организацијама. Седнице комитета посвећене су разматрању проблема локалних предузећа и тражењу начина да им се помогне а за бригу о сваком од њих био је задужен по једна члан, међу њима и Боро. Т. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 25.8.2019.

37

Завршен Жички духовни сабор Преображење 2019

МАГАЗИН

25.8.2019.

ПОЕЗИЈА

38

- Централни програм манифестације свечаност уручења уникатне златнопечатне повеље и иконе Преображења Господњег добитнику Жичке хрисовуље Владимиру Јагличићу у трпезарији Манастира Жиче. - Славодобитнику посвећен округли сто са кога ће излагања свих учесника бити објављена у посебном зборнику. - Жичка хрисовуља за песничко стваралаштво, за лирику која проговара свакодневицом, личностима и њиховим судбинама, просторима, догађајима, несавршенству и смислу, лепоти и љубави, прошлости садашњости али и вечности, о животу и смрти...

ЈЕ ТАЈНА

39

40

МАГАЗИН 25.8.2019.

41

25.8.2019.

МАГАЗИН

42

вадесет осми пут узастопно Краљево је, током четири августовска дана, било центар културних дешавања и духовности Србије, па је и овогодишњи Жички духовни сабор Преображење 2019. окупио бројне песнике, књижевне делатнике, сликаре, музичаре. Као и свих претходних година отпочео је пригодном свечаношћу отварања на којој је, у уметничком делу програма, учествовао трио „Уметност истока“, а поезију Лазе Костића и Добрице Ерића говорио је др Бошко Миловановић уз клавирску пратњу др Петра Илића и гитаристе Небојше Кешеља. Први програм овогодишње манифестације била је изложба „Дакле, Ви сте тај Урош Предић“, ауторке Оливере Скоко, више кустоскиње-историчарке уметности Народног музеја Зрењанин, реализована поводом сто шездесет година од рођења једног од најпознатијих српских сликара. Преми-

Д

јерно је постављена у Народном музеју Зрењанин од децембра 2017. до фебруара наредне године, а након тога гостовала у Београду у Галерији Српске академије наука и уметности. Седам дана раније у Римској дворани Библиотеке града Београда представљен је зборник посвећен прошлогодишњем добитнику Жичке хрисовуље Стевану Тонтићу у коме је објављено дванаест радова посвећених његовој поезији, жичке беседе лауреата и књижевног тумача Марка Паовице, као и селективна библиографија награђеног песника. Била је то и прилика да се најави програм овогодишњег Жичког духовног сабора Преображење. Други дан манифестације обележила су два значајна програма. Први је прошао у знаку представљања издавачког подухвата Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца назван „Обреновићи у музејским и

другим збиркама Србије и Европе“ о коме је говорио уредник Александар Марушић, а други посвећен овогодишњем добитнику Жичке хрисовуље Владимиру Јагличићу о чијој су поезији говорили Александар Б. Лаковић и Владимир Димитријевић. Стваралаштву лауреата посвећен је и округли сто следећег дана коме је председавао Радивоје Микић, а учествовали Бранко Златковић, Милета Аћимовић Ивков, Саша Кнежевић, Јана Алексић, Никола Маринковић, Ненад Милосављевић, Ана Гвозденовић, Жарко Миленковић, Јелена Маринков и Ана Козић. Двориште Аџића куће је место на коме су у предвечерје празника, у оквиру манифестације „Преображење песници“, стихове говорили Драган Бошковић, Драган Јовановић Данилов, Драган Ђоковић, Дејан Илић, Слободан Јовић, Драган Марковић и Емсура Хамзић. Централни програм манифестаци-

је представља свечаност уручења уникатне златнопечатне повеље и иконе Преображења Господњег у трпезарији Манастира Жиче. Програм је по традицији отпочео на Преображење тачно у подне, а поред славодобитника у њему су учествовали Ђорђо Сладоје и Драган Хамовић, а стихове Владимира Јагличића читао је глумац Миломир Недељковић. - У име његовог преосвештенства епископа жичког Јустина, у име осмовековне жичке светиње, честитам вам уручење Жичке хрисовуље за песничко стваралаштво, за лирику која проговара свакодневицом, личностима и њиховим судбинама, просторима, догађајима, несавршенству и смислу, лепоти и љубави, прошлости садашњости али и вечности, о животу и смрти, о стварима које нас окружују, стварима мртвим без грама душе, без даха, без срца, без мозга и плућа, а које ипак потрају свака од нас дуже. Јер,

све је пролазно, кварљиво, пропадљиво. Свој земаљској слави и сјају, свој људској моћи и сили, али и патњи, претпостављено је питање „А верујеш ли у васкрсење Лазарево?“. Васкрсење које има нову, преображајну димензију, јер испод земље смрт нас мења. Из нас је тек биље родило за даљу неку употребу, уз обећање васкрсења које кажу да се десило, ал’ не у земљи него на небу. И све врхуни у вашој молитви. Не дај ми боже да злочиним, да кривду другима нанесем. Нек прихвати срце ово на стрампутима и путима Светога Саве мудро слово и строгост краља Милутина. Живот је тајна. Поезија је тајна, а то и ваша поезија сведочи речима „премного је тајни скривено од нас што чека тајни растављења час“ - истакао је протојереј ставрофор Љубинко Костић. На Спасовдан ове године жири Жичког духовног сабора – Преображење је, као и свих претходних, саопштио

име добитника Жичке хрисовуље која се сматра једном од најпрестижнијих песничких награда у Србији. Награда се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва, а овогодишњи жири у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, били прошлогодишњи добитник Стеван Тонтић, потом Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Милош Милишић, донео је одлуку да добитник престижног признања за 2019. буде песник Душан Јагличић. Повод за овакву одлуку је потврда да је „опевао појединости непосредног окружења, у форми сонета и у другим сталним облицима, па је своја занимања преносио на унутарња кретања и на кретања у историји чији је савременик, као и у сагледавање културних тековина којим је дотакнут и њихових тајних зрачења“. У образложењу жирија каже се да је Јагличић остао веран поезији као уметности сти-

43

44

МАГАЗИН 25.8.2019.

ха, али и поезији као сведочанству битних збивања унутар и около песниковог појединства. Да му се додели престижно признање допринело је уверење да будном лирском оптиком опажа и симболички обремењује, рефлексивно прожима удаљене чињенице видљивог и невидљивог, садашњег и прошлог, узвишеног и безнадежно ниског. Владимир Јагличић је означен као песник који је искуства скорашњих ратова, и његове накнадне разарајуће одјеке, изразио у духу најчеститијих лирских сведока. Иако је неретко лирски сатирик, оштар и директан, у новијим песмама је наднесен над проласком и загледан у „предграђе хоризонта“, ка оној страни, којој течемо у сусрет, подупрт наслојеним и сабраним духовним увидима. Председник жирија за доделу Жичке хрисовуље Драган Хамовић оцењује да је у најбољим примерима изразито продуктивног песништва Владимира Јагличића српски језик упослен у везаном стиху, говори у пуном набоју сложеног али прочишћеног смисла и то о кључним темама за оријентацију у времену. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихваћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб. Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи, које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Након промоције едиције „Слово“, од пет књига песама краљевачких аутора у издању истоименог графичко-издавачког предузећа и Књижевног клуба, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља. Током четвртвековног постојања манифестација је три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења, да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор – Преображење. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости, а његов саставни део били су научни скупови који су допринели новом читању

српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова. У склопу Сабора приређена су четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Саставни део свих ових година биле су ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиције. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришорац, Гојко Ђого, Петар Цветковић, Ранко Јововић, Ђорђе Нешић Живорад Недељковић, Мошо Одаловић и Стеван Тонтић а свима су, сем Добрице Ерића, штампани зборници радова. Владимир Јагличић Владимир Јагличић је рођен 1961. године у Крагујевцу, где је дипломирао на Правном факултету. У књижевном свету је познат као песник, прозаиста, критичар, есејиста, антологичар, преводилац. Аутор је збирки песама „Изван ума“, „Тамни врт“, „Усамљени путник“, „После рата“, „У горама“, „Србија земља“, „Сенке у дворишту“, „Врело“, „Милановачким друмом“, „Неповратно“, „Књига о злочину“, „Ране песме“, „Немој да ме зовеш“, „Пре него одем“, „Јутра“, „Поседи“, „Стуб“, „Предграђе хоризонта“. Саставио је антологију савремене српске поезије „Кад будемо трава“, руске поезије и англофоног песништва, а са руског језика превео је подужи низ књига различитих жанрова. Јагличић је добитник значајних књижевних признања у земљи и Русији, где је објављена и његова збирка „Песме“. Поред руског поезија Владимира Јагличића превођена је на енглески, пољски, украјински, бугарски и јерменски језик. Т. Радовановић

45

Беседа добитника Жичке хрисовуље

МАГАЗИН

25.8.2019.

НИКО СЕ НИЈЕ РОДИО КАО СВЕТИТЕЉ

46

- Духовност је већа и јача од наших физичких мањкавости и несрећа. - Форме зла мењају се у времену, али показују исто, по човека самоуништавајуће, лице. - Човек може да се издигне у духовност којој ће се веровати, и којој тежи. - Није за човека савршенство, већ неодољива тежња ка савршеноме. - Ниједан, најсавршенији људски систем не може нас избавити поплава у којима отпад, побацан у реке, постаје бомба која руши све пред собом. - Само нас једна ствар може спасити: да престанемо чинити такве гадости - другима и себи. - Чинити штету сразмерно је лак посао, за петнаест минута се може срушити оно што је грађено вековима. - Свети духовни мир и окрепа је оно чему се тежи, у најтежим тренуцима - који нас не мимоилазе

Владимир Јагличић

47

48

МАГАЗИН 25.8.2019.

Ваше високопреосвештенство, браћо и сестре, Пажња која се овом наградом скреће на нечије песничко дело треба да укаже на чињеницу припадности вековној традицији која помаже нашем народу да опстане - и физички и духовно. Себе не осећам толико важним, поготово моћним, за такав високи наум, али би ме обрадовала могућност да и сам узидам некакав, ма и најмањи, камичак у тако моћну и трајну грађевину. У сваком случају, трудио сам се да, читавог свог свесног живота, обдржим ту, готово немогућу, идеју - да је наша духовност већа и јача од наших физичких мањкавости и несрећа, и да треба да тежимо тој неоскврњеној, опстојној целини. Ма шта ми се догађало, и ма шта се догоди, ја сам стајао једино у таквом једном идеалу. Не верујем да сам се увек, у свакодневичним тркама и зађевицама, најбоље придржавао те идеје, али она је, ипак, била трајно усађена. Кад сам писао, нисам губио из вида све оне грешне манљивости које нам сачињавају живот, али сам их спомињао зато што сам био свестан да постоје и истрајавају, исто онако као и идеали - понекад, чак, уз јаче присуство и зрачење. Каткад су ме због тога корили, па и предострожно прећуткивали. Али, без обзира на неумесност таквог поређења - замислите Достојевског који није писао о Соњи Мармеладовој. Има ли такав приступ икаквог смисла? Шта би писао данас, када на електронским медијима круже слике потоњег понижења и срозавања човековог? Форме зла мењају се у времену, али показују исто, по човека самоуништавајуће, лице. Мислите ли да би се Фјодор Михаилович оглушио и затворио очи? Ја сам човек који не сматра да треба избећи увиде у најгрешније наше снове и јаву, како личне, тако и социјалне. Само из такве грешности, сматрао сам, човек може да се издигне у духовност којој ће се веровати, и којој тежи. Нико се није родио као светитељ, то се може само заслужити, често и после ниске несхватљивих погрешака. Зато никада нисам идеализовао наш народ. Он има својих дивних тренутака и времена, али и својих падова и заблуда. И све је то наше - ја сам и сам такав, несавршен и неук. Није за човека савршенство, већ неодољива тежња ка савршеноме. И није овде реч о идеалној љубави према роду, мада за њу увек мора бити простора, поготово према матичном млеку језика. Човек може волети друге пределе, градо-

ве, људе. Овде је реч о додељеном нам месту и времену. Каква те је мотика одгрнула, таква ће те и закопати, каже наш народ. Од те мудрости нема узмака, а не треба ни да га буде. На овом месту, у овом времену, често не чинимо оно што треба, и још чешће чинимо оно што човек, ма ко био, не треба да чини. Да не идемо даље, наши људи загађују чак и воду коју пију. Ниједан, најсавршенији људски систем не може нас избавити поплава у којима отпад, побацан у реке, постаје бомба која руши све пред собом. Само нас једна ствар може спасити: да престанемо чинити такве гадости - другима и себи. Али, људи их чине и даље. Зар сам крив што на то, повремено, онако како умем и знам, себе и друге подсећам на то? Притом - не судим, покушавам да уочим, и да се суочим. Чинити штету сразмерно је лак посао, за петнаест минута се може срушити оно што је грађено вековима. То се и чини, у једном готово свакодневно продуженом процесу. Зар нам не отимају читаве покрајине, зар не покушавају да нам преотму древне светиње, и увере нас да нисмо то за шта су се наши стари одавно определили, за шта су се борили и гинули? Тог избора би сада, зар не, требало да се одрекнемо? Све се то може, у данашњему свету, очас, једним ђаволским декретом, покушати преокренути. Рушили би, а мисле да граде. Лове, а уловљени. Не: градити је сасвим друкчија категорија умећа - и то је наш истински посао. Међутим, одиста саградити нешто вредно и ново - готово да је немогућа једна ствар. У то, немогуће, покушао сам да остварим извесни увид. Не знам колико сам у томе успео. Већ сам при крају свог додељеног животног века, и оно што сам иза себе згомилао, можда је, такође, што рекао онај славни Чачанин, само још један велики русвај. Има оних који ме уверавају да није тако - не знам сме ли им се веровати. Али, нема сумње да сам покушао, упркос свему, нешто да саградим, да поставим некакве темеље, макар градње остао и недостојан. На том погибељном, да се не лажемо и саможртвеном послу, остајао сам без новаца, пријатеља, здравља - често убог, исмејан и сам. Али, не једном сам помишљао - можда је све вредело ако ме, барем на један једини, малени трен, здоми и укрови некакав храм. Свети духовни мир и окрепа је оно чему се тежи, у најтежим тренуцима - који нас не мимоилазе. Каква срећа да је тај храм Жича! Владимир Јагличић

49

50

МАГАЗИН 25.8.2019.

51

52

МАГАЗИН 25.8.2019.

После шездесет пет година

СВЕ ШТО ЈЕ ЛЕПО ИМА КРАЈ - Чланови оркестра „27. септембар“ исказали неповерење најстаријем члану. - Пре више од годину дана изабран заменик најдуговечнијег краљевачког добошара. - Спреман за учешће у традиционалној првомајској будилици наредне године. - Расцеп међу краљевачким дувачима?

ије тајна да све што је лепо има крај који некад дође пре некад касније, ретко након пуних шездесет пет година. Са таквим искуством ових дана се срео Милутин Јовичић, међу Краљевчанима познатији као Мишутка, у сукобу са чињеницом да у животу има догађаја на које човек не може да утиче. Кад је пре шездесет пет година почео да удара у добош Мишутка није много размишљао о томе да би везаност за овај инструмент могла да потраје толико дуго. Иако је касније веза јачала, а искуство учинило своје, постајао је свестан како то неће моћи да ради до краја живота. Поред уверења да би некоме ко је толико времена провео у дувачком оркестру, можда више него сви остали чланови заједно, требало указати достојно поштовање болно делује сазнање да међу онима са којима је, краће

Н

или дуже, делио и добро и зло има и таквих који га не желе у друштву. Осећање је још болније у сукобу са чињеницом да, каже Мишутка, никог од њих ни у једном тренутку није преварио. Разлика у годинама је по који пут повод за замерке одређене врсте, посебно при одласку на теже приступачна места кад је приметно заостајање за осталима. Мишутка га сматра оправданим, а добрим разлогом за то види ни мало лак инструмент од кога се није растајао толико година. Да до растанка не долази изненада сведочи податак да је пре више од годину дана изабран заменик најдуговечнијег краљевачког добошара. И поред потврде да посао обавља коректно боли сазнање о нетрпељивости међу члановима оркестра кроз који је од оснивања прошло небројано појединаца, а готово сви напуштали орке-

стар из само њима познатих разлога. Мишутка је све време био чврст ослонац о чему сведочи податак да је до прошле године био и шеф оркестра у коме свира и његов син, а унук само у време кад му то допуштају обавезе на Музичкој академији у Новом Саду. И поред свега Мишутка није спреман да се лако преда па, без обзира на све, најављује учешће у традиционалној првомајској будилици наредне године. А да учешће у оркестру није безначајно сведочи податак о стотинак сахрана на којима се током године појаве краљевачки дувачи. Ако се томе додају и бројне друге прилике које доносе зараду јасно је понашање и једне и друге стране, како оних који нису спремни да буду у друштву са Мишутком тако он са делом оркестра који га још подржава.

53

54

МАГАЗИН 25.8.2019.

Фото: М. Радовановић

Милутин Јовичић Мишутка

55

отово да нема Краљевчанина коме бар једном у животу пажњу нису привукли звуци популарне ватрогасне музике која је присутна на обележавању готово свих важнијих догађаја из историје града. Скоро шездесет година из последњег реда такт дувачима, који су се небројано пута из различитих разлога мењали, ударањем у добош даје Милутин Јовичић познатији као Мишутка. Милун и Станика Јовичић су са троје деце, Александром, Радмилом и четворогодишњим Милутином стигли у Краљево тек коју годину након ослобођења града у Другом светском рату. До тада је Милун имао обућарску радњу у Рашки, а кратко време прве ратне године провео у Ужичкој Пожеги на територији у саставу Ужичке републике. Сплет срећних околности допринео је да као борац Радничког батаљона преживи борбе на Кадињачи и врати се у Рашку где је две године касније рођен Милутин. Процена да боље услове за живот петочлане породице пружа Краљево утицала је на одлуку за променом средине у којој ће породица постати богатија за још два члана, а прве године слободе добар су повод да буду названи Слободанка и Слободан. У центру града, на месту данашњег „Центротестила“ био је Хотел „Београд“, а у дворишту једнособан стан у коме је смештена из године у годину све многобројнија породица Јовичић. Кад је Милутин пошао у први разред Основна школа „4. краљевачки батаљона“ налазила се на месту данашње зграде Градске управе. Са малог торња у школском дворишту повеће звоно је оглашавало почетак и крај сваког часа, а до куће у којој су становали Јовичићи допирао звук који је означавао почетак наставе. У читавом крају није било буке, а Улицом цара Лазара поплочаном калдрмом прошла би тек по која запрежна кола чији су власници те јесени довозили купус и нудили га од куће до куће. Мишутка се сећа да деца из овог краја те јесени, а ни многих касније, нису ни полазила према школи пре него се зачује последње звоно.

МАГАЗИН

25.8.2019.

Г

56

Првих поратних година у нижим разредима основне школе биле су популарне руске бајке, а јунаци једне од њих били су медвед Мишко, медведица Мишка и мече Мишутка. И баш то било је повод да учитељица Милица Вукадиновић, коју су сви прваци безрезервно обожавали, најмањем у разреду Милутину Јовичићу додели баш овај надимак који се задржао до данашњих дана.Почетком педесетих година прошлог века „Фабрика вагона“ је била један од ретких колектива који су имали сопствени оркестар у коме су трубу и флауту свирали Мишуткини брат и сестра. Кад су пробе из фабричког круга пресељене у Ватрогасни дом, на углу Улице „4. краљевачки батаљон“ и Топлице Милана, Мишутка је имао тек 13 година. Шест деценија касније срећном околношћу сматра што је дотадашњи добошар Љубиша, из само њему знаних разлога, одлучио да престане са свирањем па музичком педагогу Милану Бркићу, који је руководио оркестром, није преостало ништа друго до да инструмент повери Мишутки као најредовнијем посетиоцу свих проба оркестра. Док још није постао редовни члан оркестра Мишутка је у оквиру теоретске наставе савладавао прве ноте, а по мало свирао кларинет и флауту. Ништа мање важно од увежбавања са оркестром није било ни усклађивање мелодија са ритмом корака при чему је улога добошара попримала прворазредни значај. А то што је све време био добошар води ка сазнању да је само због тога остао у оркестру пуних шест деценија. Да му је којим случајем диригент поверио било који дувачки инструмент одавно већ не би могао да дува и даље буде члан оркестра који годинама носи назив „27. септембар“. Име му је дао баш Мишутка понесен сазнањем да су баш на тај дан 1941. године краљевачки ватрогасци, уз звуке маршева и надалеко познате „Лили Марлен“, прошли поред немачких стража поред моста преко Ибра и отишли на слободну територију. То је и био повод да се годинама сваког 27. септембра, уз звуке труба и добоша, крене пешице према Гочу

истим путем којим је у јесен прве ратне године кренула прва партизанска ватрогасна музика. Првих поратних година пешачило се према Гочу споредним путевима до шлуса где се завршавао један крај пруге узаног колосека. Мишутка се сећа да су се одатле до врха планине вагони, колосеком под прилично великим нагибом, извлачили помоћу посебне котураче. Када су каснијих година храбрији омладинци кретали на логоровање до подножја Гоча се путовало возом, а даље како се ко снађе, углавном пешице кроз шуму. Током последњих шест деценија, а шездесета годишњица чланства у оркестру навршава се следеће године, наступали су краљевачки дувачи углавном на прославама поводом значајних датума из Народноослободилачке борбе, повремено и на концертима у Краљеву, Матарушкој Бањи и Крагујевцу. - Као локалпатриоте дуго смо свирали кад год је то требало. У комунистичко време је морало да се ради, а ми смо се врло радо одазивали на позив као и данас, јер свирамо за град кад год нас позову. Никоме не наплаћујемо и никада нисмо тражили паре за такве наступе – каже Мишутка. Првим дувачким оркестром у „Фабрици вагона“ руководио је Михајло Брајловски, а кад је прешао под окриље ватрогасаца диригентску палицу је преузео војни музичар Милан Бркић од кога су бројни чланови, потврђује наш саговорник, много научили. Најмлађи, уједно најнижи растом, приликом наступа у граду посебну пажњу је редовно привлачио Мишутка око кога је увек било довољно радозналаца приближних година који су трчкарали за музичарима.

Из никада довољно разјашњених разлога оркестар је престао да постоји шездесетих година, а скоро две године паузе стављају се на терет појединцима који због личних интереса нису видели даље од носа. Добар повод да се реактивира рад било је снимање филма Црвена земља који се бавио дешавањима у Краљеву октобра 1941. године. Како је значајну улогу у том периоду историје града имао баш ватрогасни оркестар било је неопходно да се појави и у филму. Потребе града за овом врстом музике током двогодишње паузе задовољавао је сличан оркестар Музичке школе којим је руководио професор Бранко Младеновић. За потребе филма је од чланова првобитног и овог другог, који је у међувремену престао да ради формиран нови оркестар који у променљивом саставу успева да се одржи до данашњих дана. Кроз популарни ватрогасни оркестар продефиловао је током претходних шест деценије

57

25.8.2019.

МАГАЗИН

58

небројано музичара различитог профила. Сазнање да је међу члановима све више оних са средњим музичким образовањем, али и музичком академијом, повод је да се на репертоару нађе и много више различитих композиција. Корачнице су полако уступале место популарним композицијама, а оркестар почео да наступа и на различитим породичним весељима све док се није дошло до сазнања да је квалитет музике коју интерпретира на много вишем нивоу него онај који се сервира посетиоцима надалеко познатог Сабора трубача у Гучи. Био је то повод за учешће у надметању током неколико наредних година све до закључка да, и поред проглашења за трећи по квалитету, оркестар заслужују много више. - Осамдесетих година смо ишли у Гучу неколико пута. Гуча је по мени сабор неписмених сељака, Цигана и пијаница. Организатори су толико безобразни и дрчни па су стално претили неким дисквалификацијама. Најмањи је проблем што смо по три ноћи спавали у неким учионицама и креветима на спрат. Много више смета што нема воде ни да се умијеш, а камоли обријеш и истушираш. Конкуренција овом било је такмичење трубача у Бањалуци, а једне године нам кажу да ће они који иду тамо бити дисквалификовани. Сви ћуте, а ја се смејем. Како да забране да негде свирамо? Зато кажем колегама да идемо кући, а они нека праве сабор трубача без трубача. Први сам се побунио, па не дозвољавам никоме да се тако понаша, јер нисмо њихово власништво – одлучан је Мишутка. Иако је и у оркестру било подељених мишљења по питању наступа у Гучи уверење већине да је дотадашње учешће нанело већу штету него корист било је довољно да се заувек напусти идеја о даљем надметању на Сабору трубача. Чврсто уверење да су наступи на такмичењу били на изузетно високом нивоу све више је

водило ка закључку да у редовима организатора влада посебна врста страха од учешћа квалитетних оркестара са којима не може да се манипулише, а све је утицало на одлуку да се стави тачка на овакав вид наступа. Први наступи у оркестру готово да су се поклопили са почетком изучавања машинбраварског заната у „Магнохрому“. Иако је, по сопственом признању, био прилично несташан, могло би се рећи немиран, Мишутка је као вредан и лепо васпитан тинејџер лепо примљен у колективу можда и због тога што је био најмањи растом, па је мајсторима често било потребно да га попну на сандук како би дохватио стегу на којој ради. Од првог дана кад је као ученик ступио на праксу у радионицу за одржавање до одласка у пензију прошло је пуних 40 година током којих је било лепих, и мање лепих, тренутака. - Све је било лепо организовано, а док су мајстори монтирали неке машине ја сам у првој години само прао делове, па су ми руке увек биле црне од нафте. У другој години ми дају по нешто да радим, а у трећој све више. Мајстори су нам нешто показивали, а нешто и крили. Пре подне смо ишли у Школу ученика у привреди, а поподне на праксу у „Магнохром“, тако да сам цео дан био заузет. По завршетку школе сам остао да радим у овој фабрици, а кад је отворен ФЕТП ишао и на специјализацију у Немачку. Волео сам занат, па иако сам четири године био пословођа никад то нисам желео да радим. Више сам волео рад на одржавању машина, па по цео дан вукао колица са алатом и притезао где шта треба – прича Мишутка. У врема кад се већ назирала криза, а први радници „Магнохрома“ почињали да остају без посла, Мишутка је искористио могућност да до стицања услова за пензију проведе извесно време на евиденцији Националне службе за запошљавање.

И у најтежа времена прилику за разоноду, и допуну кућног буџета, пружала је музика. Обавеза да свако јутро буде на капији „Магнохрома“ петнаестак минута после шест сати често је била повод да одбије позив за ноћне свирке у кафани. У ситуацијама кад није могао да одбије позив одмарао је тек неколико сати након повратка из кафане у првим сатима након поноћи. У време које се оцењује као комунистичко ватрогасна музика је била редован учесник сахрана неког од виђенијих људи из партијског живота. Позитивном ствари из тог периода Мишутка оцењује потврду којом се у таквим ситуацијама оправдавао изостанак са посла. - Сахране смо свирали одувек, а прву сам свирао негде у четрнаестој години. Комунисти су доста тражили да свирамо на сахранама, а православци нису. Сад готово да нема разлике, па свирамо и тамо где су присутни попови. Командир ватрогасне чете нам после свирке подели неке паре, тако да није било лоше. Ми смо и данас чланови Добровољног ватрогасног друштва, имамо канцеларију у Ватрогасном дому, посебну просторију за инструменте и униформе и велику салу где одржавамо пробе. Кроз оркестар је прошло много људи, а у време кад смо са Бркићем учили ноте било нас је и до тридесетак – каже Мишутка. Мењали су се и руководиоци оркестра, а међу значајније, поред Брајловског и Бркића, Мишутка убраја Павла Шкуренка. Куриозитет посебне врсте представља сазнање да је, поред бројних наступа од којих се многих ни не сећа, свирао на прослави двадесете, четрдесете и шездесете годишњице „Фабрике вагона“. Са осећањем приметне сете Мишутка признаје да би му било драго ако би 2016. године свирао и на прослави осамдесете годишњице овог предузећа. Т. Радовановић

59

60

61

25.8.2019.

МАГАЗИН

62

Драгољуб Марковић

Подсећање на део српске традиције

ТРАДИЦИЈА ЗАЛОГ ЗА БУДУЋНОСТ

- Посебан догађај у животу већих села били су сабори кад су у порти цркава у Сирчи, Цветкама, Жичи и другим истовремено играла по три кола, усред сваког друга музика. - Прилика да се једном у години, најчешће у време неког од значајнијих празника, бар на време заборави на свакодневне муке везане за обављање тешких пољопривредних послова. - Колико је сабор био значајна манифестација у животу сеоске породице најбоље потврђује податак да су му присуствовали сви чланови. - У данашње време сабори и фестивали резултат жеља да се неки обичаји врате у првобитно стање. - Културно-уметничка друштва покушавају да од заборава сачувају део традиције која је у дугом периоду била значајан део живота првенствено сеоског становништва

63

дравице се сматрају веома старом лирском врстом која, уз обредне песме, чини најстарији облик народног песништва изникао из човекове свакодневице и потребе да се употпуне обичаји везани за рођења, крсно име, свадбе, умирање. Као део српске усмене баштине налазе се на листи нематеријалног културног наслеђа Србије, а сврставају се у народне лирске обичајне песме и за разлику од обредних, које су се у савремено доба изгубиле из употребе заједно са обредима уз које су певане, сачувале су се до данашњих дана.

МАГАЗИН

25.8.2019.

З

64

У стара времена српски народ је овим стиховима приписивао магијске моћи, јер се веровало како речи могу да призову добру а отерају злу срећу у дому домаћина. Ови стихови су се до данас задржали само као део народних обичаја, а они који су описивани у здравицама немају верски већ световни карактер, јер су пуни садржаја из свакодневног живота. Зато здравице представљају виши вид обичног свакодневног говора као беседе које се држе уз чашу вина или ракије, за време свечаних ручкова, вечера, на свадбама, крштењима и славама.

О народним обичајима уз које се говоре здравице о здравичарима и наздрављању Вук Стефановић Караџић говори у Етнографским списима, а појам наздрављање у Српском ријечнику назвао је напијање и веома детаљно описао сам чин наздрављања. Према Вуку, Срби често наздрављају, готово увек кад у друштву пију ракију или вино, нарочито на свадбама и славама, а наздравичар је једна од кључних личности за слављеничким столом. Путујући по Црној Гори Вук Караџић је сакупио одређени број здравица, међу којима се истиче здравица позна-

та под називом Бисерна брада. Наздравичар бираним речима пожели срећу, дуг живот, благостање домаћину или слављенику и онима у чију част се одржава свечаност. Иако има више врста здравица, најпознатије су славарске, будући да на славама увек има доста добре хране, вина или ракије што побољшава расположење гостију. Здравице се држе по једном устаљеном реду и свака има назив, који се може разликовати од места до места, у зависности од тога како су се поколењима здравице преносиле. Тако се прва на слави негде зове „У добри час“, негде „За помози Боже“, а негде „За здравље“ домаћина и укућана. На недавно одржаном првом скупу у оквиру Сусрета села Србије здравицу

је изговорио председник Културно уметничког друштва „Моравац“ из Адрана Драгољуб Марковић. - Причају се такве приче, да од тебе све потиче, ој чутуро чутурице. Све радости и весеља обично је та недеља када беле венчанице красе бело девојачко лице. Ој чутуро, чутурице, кад те видим главу губим и почињем да те љубим. Кад ти грло проговори знам ракија да жубори и у грло моје плива док је држи рука крива. Да ношена у крилу, на врату, левом или десном куку, ствараш радост, лечиш муку, па ти зато пружам руку дабогда ми цела била чутурице моја мила и никад се, никад не расушила. Баш се сећам кад сам био мали, на дрвеном разбоју ћилимицу ткао, од тежаног платна кошуље се шиле и вуне-

не чарапе тада се носиле и везене са неколико боја да би знали чија ли је која. На пропланку чуваху се стада док весели чобани играше се тада. Таква беху та стара времена играло се клис и машке и бацање камена с рамена Па и фрула ту је с њима била која их је ето веселила. Играло се коло у липовом хладу, свак је своју загледао чобаницу младу. А кад сунце на залазак дође време им је да се кући пође орила се песма младих чобанина, слушала их прелепа планина. На празнике то се знало саборско се коло крај цркве играло. Звецкали су на низу дукати, играли су сиромашни и богати. Ту разлике није неке било, свако је се срце веселило. Кад у јулу згреју врућине пшеница се жњела, правиле крстине, а када је вршај био опет се народ весе-

65

МАГАЗИН

25.8.2019.

лио, како не би срећан био кад је нови хлеб добио. Још се шљиве брале, девојке су шапутале. Чим ракија стигне благо теби, а благо и мени, обећо је Драган обећао и Милан хоће да ме жени. Како јесен почне да осваја, ево једног лепог обичаја. Комишање било је у јеку грејали смо тад ракију меку, а кад врућа загреје ми плућа играло се и певало тако до сванућа. Некад било сад се спомињало, од свега нам само то остало. Дал‘ весеље било велико ил‘ мало, увек се је коло заиграло. И зато заиграјте све девојке, заиграјте девојчице нека лете плетенице, нек румени бело лице. Нек вам грла гласно подврискују да вас момци боље чују, а ви момци враголани враголасто насмејани, запевајте мало јаче па нек спадну са глава шајкаче. Домаћине где си да си, жив си здрав си, дабогда се опет срели нека нам је срећно, срећно и жи-

66

вели - каже Марковић уз потврду да је то више сећање на лепе догађаје који су некад били уобичајена појава у селима око Краљева а до данашњих дана годово нестали. Сећање на њих присутно је још само у бројним културно-уметничким друштвима док покушавају да од заборава сачувају део традиције која је у дугом периоду била значајан део живота првенствено сеоског становништва. Марковић је један од ретких који подсећа на време жетви пшенице по селима око Краљева кад је моба била једини начин да се посао заврши на време, али и да се народ провесели. Биле су присутне у периоду између шездесетих и осамдесетих година прошлог века кад су полако нестале захваљујући све доступнијој механизацији. Двадесетак жетелаца, првенствено жена, својски се трудило да формира по

величини приближне снопове које су везивали мушкарци и слагали у крстине како би се пшеница добро просушила пре него се приступи вршидби. Иако је по селима било трактора најчешће се косило ручно а није неуобичајено да се на ливади у реду нађе дванаест до петнаест косача. Посебан догађај у животу већих села били су сабори кад су у порти цркава у Сирчи, Цветкама, Жичи и другим истовремено играла по три кола, усред сваког друга музика. Била је то прилика да се бар једном у години, најчешће у време неког од значајнијих празни-

ка, бар на време заборави на свакодневне муке везане за обављање тешких пољопривредних послова. Колико је сабор био значајна манифестација у живот у сеоске породице најбоље потврђује податак да су му присуствовали сви чланови. На место окупљања долазило се у преподневним сатима а после ручка донетим од куће остајало до времена кад почиње да се спушта ноћ што је, у време кад још није било осветљења, било добар знак да треба поћи кући и припремити се за сутрашње обавезе. Код оних који боље памте још није ишчилело сећање на саборе који су трајали по три дана, као што је то био обичај у Жичи, Самаилима или Цветкама. - Било је много лепо, а сада тога више нема. Био то један од начина за окупљање младих из више различитих села, из Шумарица, Сирче, Опланића, Адрана, Грдице, Поповића, Милочаја,

и склапање познанства која су се по који пут завршавала браком. Сад је све то вештачки, а ово што радимо данас је жеља да вратимо неке обичаје у првобитно стање. Правимо саборе, фестивале и трудимо се да организујемо културно - уметничка друштва, да мало анимирамо децу и бар на кратко одвојимо од мобилних телефона и компјутера, да их доведемо на дружења, да ту проведу неко време јер два сата неће да шкоди а може да допринесе да се, уз игру и песму, боље упознају - каже Марковић. Традицију настоји да очува између осамдесет и сто чланова Културно уметничког друштва „Моравац“. Број варира понајвише што почетком сваке нове школске године значајан број сталних чланова одлази на даље школовање уступајући места млађима спремних да на себе прихвате терет велике обавезе. У друштву су задовољ-

ни због спремности најмлађих да се укључе у рад, првенствено део који се везује за чување традиције и настојање да се одупре различитим утицајима који долазе са стране. Радује податак да у повољностима које пружа нема много велике разлике између села и града што је повод више за поруку младима да не забораве обичаје, да о њима што више причају међу собом како би кад буду одрасли могли да их пренесу мађим генерацијама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 25.8.2019.

69

25.8.2019.

МАГАЗИН

70

Милош Љубомировић

Са и око Краљевског филмског фестивала

- Кратки играни филм „Сјене“ Милоша Љубомировића жири краљевачког фестивала прогласио најбољим у домаћој селекцији 2015. године. - У години кад је установљена награда за филмску продукцију филм је проглашен за најбољи мастер рад и добио награду која носи име Дејана Косановића. - Након награда на фестивалима „Први кадар“ и „Крафт фест“ у Крагујевцу, филм је приказан у Пољској, Аустрији и Сједињеним Америчким Државама. - Двадесет пет хиљада миља за воланом тешког камиона прилика да се боље упозна живот јунака нових филмова. Већина странаца нису се асимиловали, него живе као цвет извађен из баште и пребачен у средину као што је Чикаго

Фото: М. Радовановић

О ЖИВОТУ У ЗЛАТНОМ КАВЕЗУ

71

72

МАГАЗИН 25.8.2019.

раљево је ове године седми пут домаћин међународног фестивала краткометражног филма што је још једна прилика за окупљање младих стваралаца са свих континената. О угледу фестивала грађеном претходних година најбоље сведоче пријаве више хиљада филмова од којих је тек неколико стотина прошло строгу селекцију и уврштено у конкуренцију за награде, или неки од пратећих програма на више локација у граду. Познаваоцима стања у овој области није могла да промакне чињеница о узастопном учешћу појединих аутора током више година, а један од њих је продуцент и редитељ Милош Љубомировић који је Краљевчанима до сада омогућио да виде три интересантна филма, два играна и један документарни. Учешће на фестивалу прилика је за подсећање да је у свет филма ушао нешто касније од већине других аутора кад је, након завршеног Факултета организационих наука, пожелео да се посвети мастер студијама филмске продукције на Факулету драмских уметности у Београду. Милош признаје да је у време основних студија показао интересовање за снимање кратких видео радова, најчешће током дружења са пријатељима, а потреба да се снимљени материјал измонтира, по који пут дода и краћу анимацију, водила ка озбиљнијем раду који се огледа у снимању кратких филмова према одређеном концепту. Логичним следом догађаја сматрају се први музички спотови, а остварени резултати су добар повод за озбиљније истраживање. Теоретска знања везана за писање сценарија и основе режије превазишла су потребна за мастер студије, а обавеза да након положених испита сними филм посебна прилика да повеже стечена из различитих области. Резултат вишемесечног рада је кратки играни филм „Сјене“ који је жири краљевачког фестивала прогласио најбољим у домаћој селекцији 2015. године. Филм се бави последњим данима

К

живота Гаврила Принципа у затвору Терезин, а прати га од доласка у ову установу децембра 1914. до смрти у априлу 1918. године. И док се већина других аутора бавила сарајевским атентатом, или суђењем његовим организаторима, ово је једини који се бави периодом живота Гаврила Принципа од тренутка где се завршава интересовање претходних. - Хтео сам да радим документарни филм о сарајевском атентату, али сам истраживањем теме дошао до занимљивих података и сведочанстава људи који су боравили са Принципом, па ми се то учинило као занимљив период а дешавања занимљива за кратки филм у коме су играли Никола Ракочевић као Гаврило Принцип, Небојша Глоговац као психијатар Мартин Патенхајм и Александар Радојичић као затворски чувар Франтишел Лебл. Он је током боравка у затвору мотрио на Принципа, а овај утицао на њега и његово понашање и након смрти. То је особа која је властима открила где је Принцип тајно сахрањен пре него што су његови посмртни остаци, са остацима Недељка Чабриновића и Трифка Драгаша, враћени у Сарајево. Истраживање историјске грађе трајало је три месеца након чега је уследило писање сценарија и рад на двадесетпетоминутном филму од годину и по дана - каже Љубомировић. У години кад је установљена награда за филмску продукцију филм је проглашен за најбољи мастер рад и добио награду која носи име Дејана Косановића, потом награде на фестивалима „Први кадар“ и „Крафт фест“ у Крагујевцу, а приказан је у Пољској, Аустрији и Сједињеним Америчким Државама. Све то је у значајној мери утицало за озбиљни приступ припремама за снимање документарног филма о српским камионџијама који крстаре путевима Сједињених Америчких Држава. Повод је податак да се и његов брат Душан, по завршеном Саобраћајном факултету, упутио преко океа-

на и после различитих послова постао возач камиона. Први поузданији подаци о животу возача тешких камиона заинтригирали су аутора да се упусти у озбиљније истраживање, а два последња месеца 2015. године на севернамеричком континенту потврдили су се добром приликом да и сам искуси много тога што доживљавају возачи друмских крстарица, упозна психичка стања кроз која пролазе и како се одражавају на даљи живот. Сем тога двадесет пет хиљада миља за воланом тешког камиона било је добра прилика да се отплате трошкови путовања и боравка у Америци. Истраживање потврђује да се велики број сународника за ово ни мало лако занимање одлучује због добре зараде, прилике да купе један, два или више камиона и покрену потенцијално перспективан посао. И док најупорнији остварују завидне резултате има и оних који не успевају да се изборе са изазовима посла па се, пре или касније, враћају кући. - Тежак је живот у златном кавезу, јер време проведено у њему оставља трајне последице, возачи постају отуђени од реалног света, навикну се на комуникацију преко телефона, или је уопште немају, па њихова социјализација у Чикагу, кад се врате бар на један дан због одмора од свега, може и да потраје. Већина наших људи тамо нису се асимиловали, него живе као цвет извађен из баште и пребачен у средину као што је Чикаго. Крећу се по српским ресторанима, у друштву са нашим људима и малој заједници која у маркетима може да дође до домаће хране. Зато не користе бенефите живота у тако великом граду, па су упућени на своје људе и новац углавном троше прилично улудо, купују скупе аутомобиле и опремају куће. Кад зараде новац који раније нису имали осете се слободним да узму кредит за скуп ауто који реално не могу да приуште. Станови се изнајмљују ненамештени, па купују телевизор, намештај, добар део њих и мотор, а да би отплатили кре-

73

25.8.2019.

МАГАЗИН

74

дите морају да иду на пут. Већина њих лута без циља и једини циљ им је новац са којим не знају шта би радили, па упадају у врзино коло америчких кредита, животаре тамо и ретко ко се снађе. Неко воли да буде у Чикагу за викенд, па вози преко недеље, други крену на пут па остану по два месеца, врате се на пет шест дана због одмора па поново на пут, а има и оних који се после дуже вожње врате и у Србији проведу неколико месеци - каже Љубомировић. Све то било је добра основа за истраживање и рад на филму „Немој да се враћаш“ чију је реализацију финансијски подржао Филмски центар Србије, а у реализацији учествовали коаутор Данило Лазовић и директор фотографије Александар Рамадановић. Деведесетоминутни филм прати живот три возача камиона, међу њима једног који је у Америци пуних двадесет година колико је одвојен од породице која живи у Србији. Земљу је

напустио док су деца била мала, а и супруга је добила забрану уласка у Сједињене Америчке Државе што довољно добро илуструје део проблеме са којима се срећу возачи камиона. Јунак филма је и глумица која се након дипломирања на Факултету драмских уметности одлучила на одлазак у Америку где неколико последњих година вози камион. Преко оекана је отпутовала као туриста. а кад је видела камион који је на њу оставио јак утисак пожелела да се бави овим послом. Филм прати и сликара који се посветио пружању услуга пресељења, због чега доста времена проводи у камиону, код кога је и даље присутна дилема да ли се определити за сликарство или остати возач до краја живота. Озбиљност теме подразумевала је више одлазака трочлане екипе преко океана, што је у директној вези са великим трошковима продукције због чега динамика није на очекиваном нивоу. Да снимање представља мањи део по-

сла потврђује потреба монтаже, дизајна звука, колор корекције и других активности како би се добио жељени квалитет. - Због величине пројекта трошкови су велики, па покушавамо да снимамо као герила са туристичким визама. Иако је буџет око двеста хиљада евра, обезбедили смо тек четвртину средстава због чега смо принуђени да учествујемо на међународним конкурсима и радимо са онолико пара колико имамо. Од Филмског центра смо добили око четрдесет хиљада евра, јер финансирају највише трећину буџета филма, а остатак очекујемо од спонзора. Сналазимо се јер су такви услови рада, а како смо далеко од тога да смо обезбедили сва средства морамо да будемо скромни - каже Љубомировић. Одлазак на северноамерички континент, и дуг период истраживања живота возача камиона прилика је да се једним ударцем убију две муве. Овом логиком водио се Љубомировић кад је

одлучио да, паралелно са дугометражним, сними и кратки филм на исту тему, али са потпуно супротним приступом. И док је у првом акценат стављен на интервјуе са возачима, како онима српског порекла тако и другим из различитих делова света, други је усмерен према само једном који од свих америчких савезних држава није био само на Аљасци. На путовањима је био сведок бројних саобраћајних незгода и неприлика различите природе, током лета торнада и ниских температура у зимском делу године, што сведочи о тешкоћама позива у коме сваке године страда по неко са простора Србије, а све баца више светла на идеализовану слику о животу возача тешких камиона. Жеља да се број незгода сведе на најмању могућу меру основни је разлог за пооштравање контроле поштовања правила вожње која су, у трци за зарадом, често занемаривана. И док се у ранијем периоду евиденција о трајању вожње водила на папиру уве-

дено је електронско праћење возила, што знатно смањује могућност злоупотребе. - Американци који возе камионе су некако типични, међу њима има доста црнаца који не могу да нађу добар посао, нису се школовали а разни животни проблеми их натерају на овакав начин живота. Међу нашим има доста високо образованих људи који возе камион и по томе нису типични. Пратимо ту линију јер смо желели да потврдимо како возачи нису типски и не могу да се ставе у један калуп, иако се код Американаца мање више зна ко вози. Упознао сам човека који је тамо двадесет година а и даље не зна језик, сем колико да се снађе, паркира и препозна ознаке на путу - каже Љубомировић који је сам реализовао цео пројекат, од идеје преко сценарија, камере, снимања тона до монтаже. На фестивалском програму, у конкуренцији за награде у категорији домаћих филмских остварења, нашао се и

филм „Позив“ који се бави животом старих у руралним деловима Србије. Окупљање чланова једне породице прилика је да унук донесе компјутер како би бабу научио да користи скајп и разговара са сином на Новом Зеланду кога није видела пуних дванаест година. Основни мотив је, каже аутор, да испита степен стрпљења људи у поодмаклим годинама да се посвете за њих нимало једноставном послу, али и унука да истраје на том и поред проблема на које наилази. Два доласка на фестивал прилика су за потврду истрајности организатора да одговоре бројним изазовима и реше све проблеме на које наилазе. Радује податак о посебно квалитетним условима за приказивање филмова што није довољно да би фестивал одржао достигнути ниво. Много значајнијом се сматра снажнија подршка локалне самоуправе на послу који захтева ангажовање великог тима током целе године. Т. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 25.8.2019.

77

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Angry Birds Film 2

синхронизована на српски језик, чије трајање за шест минута премашује сат и по, настала је према сценарију који су написали Питер Екермен и Ијан Подел, а режирали Туроп Ван Орман и Џон Рајс. Анимираним јунацима гласове су позајмили Чода, Дукса, Јасерштајн, Ружа Рупић, Дуле, Коцка АXЕ, Ђикс, Сања Вучић, МЦ Сајси, Кенди, Ђогани, Петар Стругар, Борис Миливојевић, Слободан Тешић и Стефан Бундало. Филм се приказује до 28. августа, а пројекције почињу у 18 сати.

Драмски трилер коме недостаје петнаест минута да би трајао пуна три сата Квентин Тарантино је режирао према сопственом сценарију, а главне улоге тумаче Лионардо ДиКаприо, Бред Пит, Маргот Роби и Лук Пери. Филм је на репертоару до среде 28. августа, а пројекције почињу у 19,30.

Језиве приче из мрака

МАГАЗИН

25.8.2019.

Било једном ... у Холивуду

78

У филму „Angry Birds Film 2“ рат који и даље траје између птица и прасића изненада је прекинут појавом заједничке опасности, јер се познати јунаци Црвени, Жути и Бомба сусрећу са потпуно новим непријатељем који жели да им преузме острво. Овај пут птице и прасићи морају да сарађују, јер једино заједничким снагама могу да победе претњу која им се приближава. „Angry Birds Film“ је авантуристички и изразито хумористичан анимирани филм за све генерације гледалаца, а истоимена видео игра глобални феномен који је залудео свет. Реч је о мега-популарној франшизи видео игрица насталој у децембру 2009. године која је од тада доживела праву експлозију и са мобилних уређаја проширила се на конзоле за играње игрица и компјутере. Са преко три милијарде преузимања игрице на свим платформама носи титулу апсолутног рекордера у броју прузетих апликација неке бесплатне игре у историји. Сама игра названа је највећим успехом свих времена када су у питању мобилне апликације, па није ни чудно да филмске реализације нижу овакве успехе. Анимирана авантура у 2Д формату

„Било једном… у Холивуду“ је права холивудска прича о глумцу и његовом двојнику који крећу на пут како би пронашли место под сунцем у филмској индустрији, а њихово путовање одвија се на врхунцу хипи Холивуда, давне 1969. године у Лос Анђелесу.. Главни ликови у филму, бивша звезда вестерн телевизијске серије Рик Далтон и његов дугогодишњи двојник Клиф Бут, у време последњих трзаја златног Холивуда боре се за успех у светској престоници филмске индустрије коју више не препознају. Али, Рик има популарну комшиницу – Шерон Тејт.

Америка 1968. године, а у ваздуху се осећају промен. Само наизглед далеко од немира у великим градовима налази се варош Мил Вели, где већ генерацијама владају сенке породице Белоус. На свом имању, на самом ободу града, млада девојка Сара са застрашујућим тајнама претворила је измучени живот у низ језивих прича, написаних у књизи која превазилази време. Те приче пронашле су начин да постану и превише стварне за групу тинејџера који су открили Сарин застрашујући дом. Стоједанаестоминутни хорор у режији Андре Овредала настао је према сцеанрију који су написали Ден и Кевин Хејгмен, а у водећим улогама појављују се Зое Маргарет Колет, Мајкл Гарза и Остин Зеџар. Филм је на репертоару до среде 28. августа у прпјекцијама које почињу сат и по пре поноћи.

79

80

МАГАЗИН 25.8.2019.

81

Постигли смо „сјајне“ резултате!? Један живи, милиони – пате!

МАГАЗИН

25.8.2019.

Врхушка се бори за „голу власт“; српска раја, за „голи живот“!

82

Сократ: „Сад знам, да ништа не знам“! Српски посланик: „Не знам, шта не знам“!

„Елитисти“ су на изборној листи! На овој су листи, све једни исти!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

83

МАГАЗИН

25.8.2019.

Слога - Јединство 0:1

84

85

86

МАГАЗИН 25.8.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

87

Овог викенда првенство државе у мото кросу

МАГАЗИН

25.8.2019.

КРАЉЕВО ЦЕНТА

88

- Стаза у Трешњару добила све лиценце потребне за организацију манифестације ове врсте, оф-роуд трке, цикло - крос и хард ендуро, по чему је јединствена у земљи. - Екстремни спортови су подједнако ризични и за такмичаре и за посетиоце. - Посетиоцима пружена могућност да уживају у повољностима које пружају зип-лајн, тандем вожња параглајдером, квадовима и џиповима, гађање луком и стрелом... - , Заокружена целина којом је град, као регионални ауто - мото центар, преузео примат у овој области у Србији. - Вечерас после проглашења победника у свим дисциплинама и ревијалне вожње џипова, рок концерт на коме ће, поред домаћих група „Гама зрак“ и „Дечја радост“ наступити промотер догађаја на овој локацији Ђорђе Давид са својим бендом

АР МОТО СПОРТА

89

25.8.2019.

МАГАЗИН

90

зградњом мото - крос стазе у Трешњару, после више од десет година паузе заокружена је целина каква је некада постојала, па је Краљево у овом спорту преузело примат и над много већим центрима. Стаза је изграђена уз подршку локалне самоуправе и помоћ појединаца, удружења и различитих интересних групација, тако да пружа квалитетне услове за припрему такмичара и одржавање такмичења. Од идеје о изградњи до реализације прошле су пуне три године, а радови додатно интензивирани пред промотивна надметања као основу на којој би у наредном периоду требало очекивати да буде одржано и државно провенство. Тако је прошле године најављено одржавања прве трке која се бодује за шампионат Србије у мото - кросу за коју су, поред домаћих, пријављени такмичари из Немачке, Словеније, Ау-

И

стрије, Црне Горе, Републике Српске, Мађарске и Србије. Прва званична трка на стази у Трешњарима оцењена је догађајем високог ризика због чега су организатори предузели опсежне мере како би се осигурао довољан степен безбедности за све учеснике и посетиоце. У односу на првобитни изглед стартни део стазе је проширен и продужен како би могла да прими већи број такмичара у свакој од девет класа. Краљевачки Мото крос клуб „ГТЦ рејсинг“ се претходних година потврдио као један од најбољих у земљу што потврђује податак о освајању шампионских и вицешампионских титула у националном шампионату. Након прве позивне трке пре нешто мање од две године, која је служила за проверу свих карактеристика и корекције због добијања лиценце за такмичења, стаза је добила нов изглед. Оно

што су у клубу обећали прошле године реализује се током овог викенда кад се на стази у Трешњару одржавају трке за шампинат Србије у мото кросу и Први фестивал адреналинских спортова. Стаза је добила све лиценце потребне за организацију манифестације ове врсте, оф-роуд трке, цикло - крос и хард ендура по чему је јединствена у земљи. Да није било једноставно обезбедити услове за организацију такмичења сведочи податак о потреби да се уради значајан број елабората и правилника како би се испунили услови предвиђени законима. Разлог за то огледа се у чињеници да су екстремни спортови, а њихов центар се преселио у Трешњар, подједнако ризични и за такмичаре и за посетиоце. У клубу у први план стављају храброст и енергију неопходну да се формира модерни центар у коме се посетиоцима пружа прилика да се прове-

дешавања у Трешњару. Колико је то значајно потврђује податак да је на овим пословима ангажовано више од осамдесет особа. Уз способност да на потребном нивоу реализују све потребне задатке није без значаја податак о могућности да услуге понуде организаторима сличних дешавања у другим срединама. У клубу су поносни на најмлађе мотоциклисте који су се у вожњу мотоцикла укључили у шестој и седмој години, а рад лиценцираних тренера са њима основа је на којој се темељи уверење да ће у периоду који долази превазићи резултате садашње генерације такмичара. Да адреналински центар у Трешњарима пружа више од такмичења сведоче лиценцирани тренери и туристички водичи, али и четири стотине километара обележених стаза за велики број дисциплина, мотоцикле, четворо-

точкаше, хард ендуро, пешаке и планинаре, што је повод за уверење да би туристички радници повољности које пружа могли да укључе у понуду за привлачење знатно већег броја особа из других средина. Да се мислило и на друге видове разоноде потврђује почетак да ће вечерас, после проглашења победника у свим дисциплинама и ревијалне вожње џипова, бити одржан рок концерт на коме ће, поред домаћих група „Гама зрак“ и „Дечја радост“ наступити промотер догађаја на овој локацији Ђорђе Давид са својим бендом. Из Мото савеза Србије стиже уверавање да је у Трешњару за кратко време од ничега направљено много и да ће стаза прерасти у врхунску за међународна такмичења на којој у будућности треба очекивати знатан број такмичара из великог броја европских земаља.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ре способности за учешће у зип-лајну, тандем вожњи параглајдером, квадовима, џиповима, гађању луком и стрелом уз посебну повољност сусрета са најновијом пушком и оружјем на ваздушни погон. Уз повољности које пружа аутодром на Берановцу, на коме се одржавају ауто и мото роуд рејсинг трке, брдске трке на Гочу и рели такмичење са стартом у Врњачкој Бањи а вожњом на територији Краљева, заокружена је целина којом је град, као регионални ауто мото центар, преузео примат у овој области у Србији. Поред квалитетне инфраструктуре за одржавање такмичења на највишем нивоу није без значаја податак о локалним снагама из чијих се редова регрутују школоване лиценциране судије, делегати, директори трке и особе задужене за обезбеђење током дводневних

91

92

МАГАЗИН 25.8.2019.

93

94

МАГАЗИН 25.8.2019.

Завршено Светско првенство у параглајдингу

БАЧАНИН У СВЕТСКОМ ВРХУ - Репрезентација Србије у параглајдингу и државни првак Владимир Бачанин на Светском првенству у Крушеву забележили до сада најбољи резултат у дисциплини прелет. - Бачанин у конкуренцији сто педесет пилота из четрдесет осам земаља четврти са само два бода заостатка за трећепласираним Хонорином Хамардом из Француске и четири за другопласираним Глебом Сукотским из Русије. - Најдужи прелет сто тридесет, а најкраћи шездесет пет километара. - Учесници светског првенства прелетели преко сто двадесет осам хиљада километара што је приближно троструком путовању око најдужег дела земљине кугле. - Нова прилика за проверу спремности Европско првенство у Нишу следеће године

95

25.8.2019.

МАГАЗИН

96

акон државног првенства у Нишу чланови параглајдинг репрезентације Србије отпутовали су у Крушево где је до 18. августа одржано 16. ФАИ Светско првенство у дисциплини прелет на коме су Србију представљали репрезентативци Владимир Бачанин, Зоран Петровић и Жељко Овука. Поред њих као сондажни пилоти учествовали су Марко Милутиновић из СК „ФлајФит“ и Борис Павлићевић из КСЛ „Арес“ из Београда, Предраг Дудић из ПК „Голија“ Рашка као члан жирија такмичења и Бранко Узур као помоћник репрезентације. На такмичење за најбољег на свету стигло је сто педесет пилота из четрдесет осам држава, међу којима и пилоти из Аргентине, Јапана, Исланда, Новог Зеланда, а поред шест претходних првака на такмичењу су се појавили сви најбоље пласирани пилоти на светској ранг листи. Терен у Крушеву са надморском ви-

Н

сином од 1.350 метара сматра се савршеним за овај вид такмичења и у врло неповољним метеоролошким условима, због чега је постао омиљено стециште светских пилота параглајдера. Током десет дана такмичења пред пилотима је било извршење различитих задатака, а колико су репрезентативци Србије дошли спремни на ово такмичње најбоље потврђује податак да су репрезентација и државни првак Владимир Бачанин из крушевачког Параглајдинг клуба „Аир 037“ забележили до сада најбољи резултат у дисциплини прелет. Бачанин је у конкуренцији сто педесет пилота из четрдесет осам земаља освојио четврто место са само два бода заостатка за трећепласираним Хонорином Хамардом из Француске и четири за другопласираним Глебом Сукотским из Русије. Титула светског првака припала је италијанском такмичару Јоакиму Оберхаусеру, док су у екипној конкуренцији три нај-

успешније биле репрезентације Италије, Француске и Јапана. Светско првенство је обележено одличним летовима најуспешнијих светских пилота у овој параглајдинг дисциплини, о чему сведоче неизвесни резултати до самог краја такмичења. Одличним летовима од почетка се издвојио Бачанин који је доказао да се налази у врху и може да парира пилотима из параглајдинг велесила као што су Италија, Француска, Швајцарска, Словенија… У Ваздухопловном савезу Србије потврђују да су услови за летење били одлични што је допринело да током десет такмичарских дана пилоти буду упућени на решавање исто толико компликованих задатака од којих је најдужи био прелет сто тридесет, а најкраћи шездесет пет километара. На основу податка да су такмичари у ваздуху провели просечно по четири сата, и превалили око деведесет

километара, изведена је рачуница да су прелетели преко сто двадесет осам хиљада километара што је приближно троструком путовању око најдужег дела земљине кугле. Најбоље пласирани српски такмичар сматра да је успех на светском првенству последица завидних професионалних услова које је за припреме и учешће на такмичењу обезбедио Ваздухопловни савез Србије, што је у значајној мери утицало да сви чланови репрезентације дају максимум и достојно представе своју земљу. Колико је конкуренција била изједначена најбоље потврђује податак да је Бачанин претпоследњи дан такмичења завршио на другој позицији, а последњег га са малом разликом у бодовима престигла два за нијансу боља супарника. Иако сваки учесник светског првенства машта о пласману међу првих десет у генералном пласману, већ

тренажни дан је повећао апетите након уверења да се може и више. Свестан сопствених капацитета, у техничком и психичком смислу, Бачанин је био уверен да, уз добру тактику током свих десет дана, само стабилност може да донесе више од просечних девет стотина педесет бодова. Потреба да се издржи јак темпо због свакодневног дугачког летења, уз то концентрација и физичка неопходна за дуготрајни боравак у ваздуху, константно летење у великој групи пилота и турбулентној термици које црпи енергију, показала се одлучујућом у борби за сваки поен. - После девет задатака, био сам други у генералном пласману и испред мене је био последњи такмичарски дан. Свестан тога да ми тај један дан може донети подијум, или пад и на тридесето место, дао сам свој максимум. На крају, срећа је пресудила и поредак је био такав какав јесте. Уз дозу

горчине због изгубљеног подијума, али и поносан на постигнути резултат, рекао сам себи да нећу одустати док не освојим ФАИ медаљу. Нисам сигуран када ће то бити, али стремим ка томе и потрудићу се да будем још спремнији него што сам био овом приликом - нагласио је Бачанин. Репрезентација Србије је на највећем међународном такмичењу наступила захваљујући великој подршци Министарства омлaдине и спорта, а церемонија затварања била је прилика да председник Комисије за параглајдинг Светске ваздухопловне федерације Стефан Малбоса симболичним уручењем заставе генералном секретару Ваздухопловног савеза Србије Жељку Овуки преда организацију Европског првенства следеће године у Нишу. Т. Радовановић

97

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 25. И 31. АВГУСТА

МАГАЗИН

25.8.2019.

25. август

98

325 — У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Константин Велики. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о „светом тројству“ и реформисао Јулијански календар. 766 — Цар Константин V Копроним понизио је деветнаест високих званичника, након откривања завере против њега. Он кажњава вође, Константина Подопагоуроса и његовог брата Стратегиоса. 1248 — Холандски град Омен добија градска права и права на утврђења од Ота III, надбискупа у Утрехту. 1258 — Регент Ђорђије Моузалон и његова браћа убијени су током пуча под вођством аристократске фракције, отварајући пут свом лидеру, Михајлу VIII Палеологу, да у крајњој линији узурпира престол Никејског царства. 1270 — Краљ Француске Луј IX Свети умро је у Тунису док је трајао Осми крсташки рат. 1537 — Формирана је Почасна артиљеријска компанија, најстарији преостали пук у британској војсци, а други по старини. 1543 — Антонио Мота и неколико пратилаца постају први Европљани који посећују Јапан. 1580 — Рат сукцесије у Португалу: шпанска победа у Бици код Алкантара доводи до Иберијске уније. 1580 — Галилео Галилеј демонстрира свој први телескоп за венецијанске законодавце. 1530 — Португалске снаге су поражене од стране Краљевине Канди у Бици код Ранденивела на Шри Ланки. 1758 — Седмогодишњи рат: Фридрих

Велики поразио је руску војску у Бици код Цорндорфа. 1814 — Рат из 1812.: Други дан Пожар у Вашингтону, британске трупе отварају ватру на Конгресну библиотеку, Трезор Сједињених Држава, Министарство рата Сједињених држава и друге јавне зграде. 1823 — Амерички крзнар (трапер) Хуг Глас је открио гризли медведа док је био на експедицији у Јужној Дакоти. 1825 — Уругвај је прогласио независност од Бразила. 1842 — У Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића. 1875 — Капетан Метју Веб је постао први човек који је препливао канал Ламанш, пливајући из Довера, из Енглеске, у Калис, у Француској, за 21 сат и 45 минута. 1883 — Француска и Вијет Нам потписују Уговор о Хуангу, признајући француски протекторат над Анамом и Тонкином. 1894 — Китасато Шибасабуро открива инфективни агенс бубонске куге и објављује своје налазе у The Lancet. 1898 — Седам стотина грчких цивила, 17 британских стражара и британског конзула убила је турска мафија на Криту у Ираклиону, Грчка. 1814 — Први светски рат: Јапан је прогласио рат против Аустро-Угарске. 1814 — Први светског рат: Библиотеку Католичког универзитета у Лувену намерно уништава немачка војска. Хиљада незаменљивих књига у готици и ренесансних рукописа су изгубљене. 1816 — Створена је Служба Националних паркова Сједињених Држава. 1920 — Пољско-совјетски рат: Пољ-

ске снаге под командом Јозефа Пилсудског су успешно приморали Русе да се повуку од Варшаве у бици за Варшаву, одлучој бици Пољско-совјетског рата. 1921 — САД су потписале с пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двеју држава у Првом светском рата. 1933 — Земљотрес у Диеки у области Мао, Сичуан, Кина, погинуло 9.000 људи. 1939 — Уједињено Краљевство и Пољска формирају војни савез у којем Велика Британија обећава да ће бранити Пољску у случају инвазије од стране стране власти. 1940 — Британско ратно ваздухо-

пловство је у Другом светском рату бацило прве бомбе на Берлин. До завршетка рата 1945. на Берлин је пало око 80.000 тона савезничких бомби. 1942 — Други светски рат: други дан битке код источних Соломона; конвој јапанског поморског саобраћаја који се креће према Гуадалканалу повлачи се под савезничким ваздушним нападом. 1944 — Снаге Слободне Француске и Покрета отпора су ослободиле Париз у Другом светском рату. 1945 — Десет дана након завршетка Другог светског рата са Јапаном најављујући своју предају, наоружане присталице Кинеске комунистичке партије убили су америчког обавештајног официра Џона Бирха, који је по неким америчким правницима сматран за прву жртву хладног рата. 1948 — Одбор Представничког дома за антиамеричке активности одржао прво слање телевизијског извештаја: „Дан конфронтације“ између Витакер Чемберса и Алгера Хиса. 1950 — Председник САД Хари Труман је нареди америчкој војсци да преузме

контролу над националном железницом како би се спречио штрајк. 1961 — Председник Бразила Жанио Квардос је после само седам месеци на том положају неочекивано поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване „окултне снаге“. 1964 — Кенет Каунда је постао први председник Замбије. 1965 — Снежна лавина која се сручила с глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 људи. 1967 — Џорџа Линколна Роквела, оснивача америчке нацистичке партије, убио је бивши припадник његове групе. 1972 — Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију. 1980 — Зимбабве се придружи Уједињеним нацијама. 1981 — Амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ имао је свој најближи прилаз Сатурну. 1989 — После 12 година и шест милијарди пређених километара, „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун, предпоследњој планети у Соларном систему у то доба, и њеном сателиту Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела. 1991 — Белорусија је добила независност од Совјетског Савеза. 1991 — Почела је Битка за Вуковар. 1991 — Линус Торвалдс је објавио прву верзију оног што ће постати Линукс. 1997 — Егон Кренз, бивши вођа источне Њемачке, осуђен је због политике убистава на Берлинском зиду. 1999 — На основу тајне оптужнице Хашког трибунала за злочине против човечности, у Бечу је ухапшен начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић. Ухапшен је у сали у којој је у току био семинар о војној доктрини. 2001 — Мете-Марит Тјесем Хојби, самохрана мајка и бивша келнерица, удала се у Ослу за норвешког престолонаследника, принца Хакона. 2001 — Америчка певачица Алиах и неколико чланова њене издавачке куће су погинули у авиону који је пао непосредно након полетања са аеродрома Марш Харбоур, Бахами. 2006 — Бивши премијер Украјине Па-

вло Лазаренко осуђен је на девет година затвора због прања новца, преваре и изнуде. 2012 — „Војаџер 1“, свемирски брод, ушао је у међузвездани простор и постао први предмет произведен од стране човека који је то учинио. 2017 — Ураган Харви настао у Тексасу представљао је моћан ураган 4. категорије, најјачи ураган у Сједињеним Америчким Државама почев од 2004. године. У наредних неколико дана олуја је изазивала катастрофалне поплаве у великом делу источног Тексаса, убивши 106 људи и изазивајући 125 милијарди долара штете.

26. август 55. п. н. е. — Јулије Цезар напада Британију. 1071 — У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије. 1278 — Ладислав IV Куманац и Рудолф I Хабзбуршки поразили су Отокара II у бици на Моравском пољу. 1346 — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. 1541 — Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук. 1789 — Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина. 1883 — Почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи. 1896 — Јерменски револуционари напали су Османску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена. 1914 — Почела је битка код Таненберга у Првом светском рату, у којој су

99

25.8.2019.

МАГАЗИН

100

Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника. 1920 — Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа. 1939 — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе. 1944 — Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника. 1945 — У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији. 1972 — Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста. 1986 — Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну. 1990 — У експлозији у јами „Добрњајуг“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара. 1991 — Почеле су борбе у Вуковару између хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град. 1993 — Председник Русије Борис Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком. 1996 — Јужнокорејски суд осудио је бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима. 1997 — Фредерик Вилем де Клерк,

последњи белац председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота. 1999 — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат. 1999 — Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима. 2000 — Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника. 2001 — Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.

27. август 55. п. н. е. — Римски конзул Гај Јулије Цезар се искрцао се на тло Британије са 10.000 војника VII и X римске легије. 1189 — Започела је Опсада Акре. 1388 — У бици код Билеће босанска војска под командом Влатка Вуковића је поразила османлијску војску. 1689 —Руско царство и Кина династије Ћинг су потписали Нерчински споразум о разграничењу. 1776 — Британске снаге предвођене генералом Вилијамом Хауом су поразили америчку Континенталну војску под командом Џорџа Вашингтона у бици за Лонг Ајланд, највећој бици Америчког рата за независност. 1793 — Град Тулон се побунио против Француске републике и допустио британској и шпанској флоти да заузму његову луку, што је довело до француске опсаде Тулона. 1813 — У бици код Дрездена Наполеон Бонапарта је са 130.000 војника поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи. 1832 — Црни Јастреб, вођа индијанског племена Саука, се предао америч-

ким властима, чиме је окончан Рат Црног Јастреба. 1896 — Почео и завршио се најкраћи рат у историји ратовања - Англо-занзибарски рат. 1907 — Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936. 1916 — Италија је у Првом светском рату објавила рат Немачкој а Румунија Аустроугарској. 1921 — Велика Британија је поставила Фејсала, сина Шерифа Хусеина, вође арапских побуњеника против Турака, за краља Ирака. 1928 — У Паризу је потписан БрајанКелогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања међудржавних сукоба и обавезале да ће спорна питања решавати мирним путем. Међу 63 државе потписнице била је и Краљевина Југославија. 1936 — Постигнут је споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала у којој су остале трупе Уједињеног Краљевства.

1940 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1700 Звездара. 1945 — Америчке трупе су на крају Другог светског рата почеле искрцавање на тло Јапана. 1946 — Француска и Лаос су закључили споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом. 1990 — САД су протерале 36 од 55 службеника амбасаде Ирака у Вашингтону. 1992 — У Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници Републике Српске прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН. 1995 — Израел и ПЛО су у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије и на Западну обалу. Аутономија је дотад била предвиђене само за област Газе. 2000 — У Москви је у пожару изгорео телевизијски торањ Останкино, један од симбола града. Торањ, висок преко петсто метара, саграђен је 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина. 2001 — У израелском ракетном нападу на Западну обалу убијен је лидер Народног фронта за ослобођење Палестине

Абу Али Мустафа. 2003 — Марс се приближио Земљи најближе у последњих 60.000 година, прошавши на растојању од 55.758.005 km. 28. август 475 — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула. 1619 — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата. 1805 — На скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији. 1849 — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији. 1850 — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист. 1903 — Оснивачка скупштина Кола српских сестара 1910 — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем. 1916 — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој. 1922 — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута. 1936 — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника. 1944 — Последњи немачки војници у Марсељу у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон. 1963 — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон чувени говор под називом

„Сањао сам сан“. 1973 — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи. 1975 — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794 — 1796, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом. 1985 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1990 — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака. 1994 — На референдуму у Републици Српској 94 % Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину. 1995 — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије. 2001 — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.

29. август 1189 — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних

101

25.8.2019.

МАГАЗИН

102

докумената у региону. 1521 — Турци су под командом султана Сулејмана I Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију. 1526 — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо. 1756 — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу. 1820 — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца. 1825 — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I. 1842 — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима. 1873 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна. 1885 — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл. 1943 — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница. 1944 — На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза

Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра. 1945 — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана. 1949 — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада. 1965 — Амерички васионски брод „Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити. 1978 — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „Културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966. 1991 — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа). 1995 — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације. 1996 — Руски авион „Тупољев Ту154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141). 1997 — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи. 1998 — У несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи. 1999 — Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99 % изјаснило за одвајање од Индонезије. 2001 — Врховни суд САД осудио је

тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја. 2013 — Отворена је прва продавница H&M у Србији, у Делта ситију (Београд).

30. август 1645 — Холанђани и амерички Индијанци склопили су примирје у Њу Амстердаму (Њујорк). 1757 — Руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици кодГрос Јегерсдорфа. 1881 — Француски инжењер Клеман Адер патентирао је у Немачкој први стереофонски звучни систем. 1914 — У бици код Таненберга у Првом светском рату немачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила око 30.000 људи. Генерал Самсонов је извршио самоубиство. 1918 — Приликом посете фабрици „Михељсон“ у атентату је рањен Владимир Илич Лењин. У лидера Совјетске Русије пуцале су припаднице Социјал-револуционарне партије Фања

Каплан и њена сестра Дора. 1940 — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске (Друга бечка арбитража) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској део Трансилваније. 1944 — Совјетска армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом. 1945 — Велика Британија је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације. 1957 — Сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине поставио је нови рекорд у опструкцији америчког Конгреса говорећи више од 24 сата против предлога закона о грађанским правима. 1963 — Између седишта влада СССР и САД, Кремља и Беле куће, лидери Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су после кубанске кризе, која је запретила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, познату као „црвени телефон“. 1973 — Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом. 1974 — Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја.

1992 — Прекинута је петомесечна српска опсада Горажда. У складу са договором у Лондону, команда Војске Републике Српске повукла је око 1.000 својих војника. 1995 — НАТО је започео кампању бомбардовања положаја Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини. 2001 — Око 438 избеглица, махом из Авганистана, који су спашени са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.

31. август 1056 — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија. 1290 — Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске. 1876 — Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 1887 — Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 1888 — У Лондону је пронађено тело Мери Ен „Поли“ Николс прве жртве Џека Трбосека. 1902 — Почеле Антисрпске демонстрације у Загребу. 1907 — У Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету. 1920 — Прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у Мичигену. 1939 — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи. 1941 — Четници су после једноднев-

не борбе са Немцима ослободили Лозницу. 1944 — Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили. 1949 — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат. 1977 — Председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини. 1980 — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката „Солидарност“, а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независносг синдиката. 1983 — У Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1986 — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе. 1994 — Трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол. 1997 — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана и њен пратилац Доди ел Фајед. 2001 — У пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено. 2003 — Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим градом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа. 2005 — У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs