Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 403 * 18. август 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

18.8.2019.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

18.8.2019.

У овом броју: Буџет све стабилнији Пољопривредници грађани трећег реда? Животна средина као тринаесто прасе Отићи или остати? Услови за бољи живот младих Косово нема алтернативу

12 18 28 36 40 50

Два кила вуне за кило дувана Филмске и друге приче Корак ка четвртој деценији Шоферско колокод Бугарске чесме На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Времеплов

60 68 78 86 96 98 102

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

МАГАЗИН 18.8.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

МАГАЗИН 18.8.2019.

МАГАЗИН

18.8.2019.

Деведесет осма седница Градског већа

БУЏЕТ СВЕ С - У првој половини године буџет града остварио укупни приход од 1.593.859.458,85 динара, што је 37,26% планираних средстава. - Издаци за отплату главнице дуга у целости финасирани из текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине. - Буџетски суфицит премашује двеста осам милиона динара. - У поређењу са истим периодом претходне године укупни приходи и примања су већи за 97,4 милиона динара. - Приход од пореза на зараде запослених премашио шест стотина двадесет седам милиона што у укупним приходима учествује са скоро четрдесет одсто. - Већи приходи од пореза на имовину физичких и правних лица, порез на наслеђе и поклон и пренос апсолутних права

ако је од претходне седнице Градског већа прошло више од три недеље бројне околности су утицале да се на дневном реду нађе тек девет тема од којих је најзначајнијом оцењено разматрање извештаја о реализацији одлуке о буџету за првих шест месеци ове године. Извештај садржи остварене финансијске резултате, преглед остварених прихода и расхода према функционалној, економској и програмској класификацији буџетских корисника и донета решења од стране извршних органа. И летимичан поглед на резултате потврђује да је буџет града у првој половини године остварио укупни приход од 1.593.859.458,85 динара, што је 37,26%

планираних средстава. У истом периоду расходи су достигли 1.385.647.041,91 динар што потврђује да је остварен буџетски суфицита који премашује двеста осам милиона а фискални, кориговањем буџетског за примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине умањено за издатке по основу датих кредита и набавке финансијске имовине, педесетак хиљада већи. Град је у првих шест месеци имао и издатке за отплату главнице дуга од 30.953.235,90 динара, који су у целости финансирани из текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине. Према усаглашеном стању података из главне књиге трезора града Кра-

љева и Управе за трезор у периоду јануар - јун 2019. године, остварени су укупни приходи, примања од нефинансијске имовине, задуживања и примања од финансијске имовине од 1.594.117.937,97 динара што износи 41.91% у односу на планирана средства за целу годину. У поређењу са истим периодом претходне године укупни приходи и примања су већи за 97,4 милиона динара или за 6,51% . У структури прихода највеће учешће имају порези од пореза на доходак, добит и капиталне добитке, пореза на имовину, добра и услуге, а у поређењу са истим периодом претходне године номинално су већи за 41,6 милиона, или 5,8%. Највеће учешће у

Фото: М. Радовановић

СТАБИЛНИЈИ

18.8.2019.

МАГАЗИН

пореским приходима има порез на доходак, добит и капиталне добитке са износом од 759.847.173,70 динара, од чега су само порези на зараде запослених премашили шест стотина двадесет седам милиона што у укупним приходима учествује са скоро четрдесет одсто. Већи приходи остварени су и од пореза на имовину физичких и правних лица, порез на наслеђе и поклон и пренос апсолутних права, што је у градску касу унело више од сто седамдесет седам милиона или безмало више него у истом периоду прошле године. Основни разлог за то је, тврди се у извештају, повећање пореза на заоставштину, наслеђе и поклон. Због веће наплате комуналне таксе за држање моторних, друмских, других прикључних возила, и посебне накнаде за заштиту и унапређење животне средине, приход од комуналних такси и накнада већи је за шест милиона, а од истицања фирми на пословном простору за скоро милион. У текуће приходе буџета сврстани су приходи од донација и трансфера, а триста деведесет пет милиона остварених по овом основу чини нешто више од четрдесет осам одсто планираних. Ненаменски трансфер који се месечно трансферише локалним самоуправама приближио се износу од триста једанаест милиона иако је обустављен један месечни по основу неизмирених обавеза у Централном регистру фактура. Донација од иностраних држава стигла је из Словеније, премашује шест милиона динара, а односи се на капитално одржавање јавне расвете. У истом периоду наменски трансфери се приближио избносу од седамдесет осам милиона од којих на текући отпада скоро шездесет пет, а остатак на капитални. Према усаглашеним подацима са корисницима буџета укупни консолидовани расходи и издаци реализовани су у износу од 1.416.600.277,81 динар, или само који проценат више од трећине планираних. У структури расхода највеће

учешће имају плате, додаци и накнаде запослених и социјални доприноси на терет послодавца, а износ од скоро триста двадесет седам милиона динара је, закључно са мајем, већи за 22,39 милиона што је последица увећане масе плата а произилази из повећања цене рада за органе града, установе културе , остале јавне службе и предшколске установе. Трошкови грејања, електричне енергије, комуналних и других услуга већи су од сто педесет пет, а услуга по уговору од сто педесет четири милиона динара. Безмало четрдесет милиона потрошено је на специјализоване услуге, а сто двадесет три на текуће поправке и одржавање путне инфраструктуре. Уз скоро педесет милиона за социјалну заштиту, допунско материјално обезбеђење, превоз одређених категорија, прворођене бебе, накнаде за незапослене породиље и вантелесну оплодњу 30,953 је потрошено на отплата главнице домаћим пословним банкама а 209.662.806,90 на основно и средње образовање, социјалну и примарну здравствену заштиту. Извештај о реализацији буџета потврђује да програмски буџет омогућава боље управљање учинком јавне управе, већу одговорност корисника и утврђивању приоритетних расхода и издатака, односно већу транспарентност потрошње. Програмска активност и пројекат дефинишу циљеве које треба постићи, односно индикаторе учинка и индикаторе исхода којима се обезбеђује информација о крајњем достигнућу програма, програмске активности и пројекта. Јавно комунално предузеће „Водовод“ је Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено - комуналне делатности доставило одлуку Надзорног одбора о расподели добити по финансијском извештају за претходну годину по коме се половина од 8,257 милиона динара враћа оснивачу, а остатак усмерава за повећање основног капитала предузећа. Правни основ за доношење решења којим се потврђује одлука

нађен је у Закону о јавним предузећима који предвиђа да се део остварене добити по завршном рачуну за претходну годину уплати у буџет јединице локалне самоуправе. Исти принцип примењен је и при давању сагласности на одлуку Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ које је остварило добит од 2,658 милиона динара а спремно да половину уплати оснивачу. На основу одлуке о димничарским услугама донета је измена оснивачког акта Јавног предузећа „Градско стамбено“ тако што му је поверена ова комунална услуга што је било повод за измену и допуну Статута са којом се сагласило и Градско веће. Градско веће је усвојило два решења о отуђењу по једне катастарске парцеле ради озакоњења породичног стамбеног објекта, једно о исправци грешке у раније донетом и предлог о накнади штете приватном лицу настале као последица раније донетог о расподели минералног ђубрива. Позитивно мишљење дато је на финансијске планове месних заједница за ову годину, а саставни део закључка је Распоред буџетских средстава индиректним корисницима буџета месним заједницама у укупном износу од осамнаест милиона и петсто педесет две хиљаде динара за трошкове платног промета, утрошак електричне енергије, услуге водовода и канализације, чишћења, телефона, закупа простора, услуге по уговору за израду предмера, надзора, израде пројектне документације и ангажовање механизације за чишћење снега у брдско-планинским месним заједницама. Део средстава биће утрошен за геодетске услуге, анализу воде, радове на објектима месних заједница, куповину канцеларијског и потрошног материјала, алата, инвентара, хемијских средстава за чишћење, плаћање пореза и трошкова принудне наплате, куповину намештаја, рачунарске опреме, штампача, електронске опреме... Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2019.

18.8.2019.

МАГАЗИН

Проф. др Миладин Шеварлић

Неодговоран однос државе према пољопривреди

ПОЉОПРИВРЕДНИК ГРАЂАНИН ТРЕЋЕГ РЕДА? - Држава још увек не показује ни минималну захвалност према онима који су је одржали у свим досадашњим ратовима. - Подршка српском сељаку изостала у време економских санкција међународне заједнице уведених Србији, а да држава се према њему неодговорно понашала и у време НАТО бомбардовања. - За последњих седам година пољопривреди и селу закинуто више од осамдесет милијарди динара колико је још тебало да буде исплаћено из републичког буџета. - Приближавање Европској унији ће Србију коштати знатно више него све остале чланице. - Газдинства са сто хектара ратарске производње на граници рентабилности. - Приметно постојање две аграрне политике, једна на територији Војводине а друга на територији централне Србије, при чему је територија Косова и Метохије прилично запостављена. - Једино у Србији се такса за телевизијску претплату плаћа и на електрично бројило у штали, иако стока не гледа телевизију

МАГАЗИН

18.8.2019.

ве чешће указивање на вишедеценијску појаву постепеног замирања српских села повод је да председник Управног одбора Друштва српских домаћина проф др Миладин Шеварлић изрази недвосмислену подршку свим акцијама које су усмерене ка њиховом оживљавању, развоју задругарства, побољшању економског и социјалног положаја свих житеља, посебно младих који остају да живе и раде на руралном подручју. Подршка се темељи на ставу да држава још увек не показује ни минималну захвалност према онима који су је одржали у свим досадашњим ратовима. И поред декларативне подршке пољопривредним произвођачима све је јасније уверење да је подршка српском сељаку

изостала у време економских санкција међународне заједнице уведених Србији, а да се држава према њему неодговорно понашала и у време НАТО бомбардовања. Са позиције посланика Народне скупштине др Шеварлић указује да је за последњих седам година пољопривреди и селу закинуто више од осамдесет милијарди динара колико је још требало да буде исплаћено из републичког буџета. Рачуница је изведена на основу података о издвајањима и обавезе државе да у пољопривреду улаже најмање пет одсто државног буџета у који су увођене бројне нове позиције, неке од постојећих увећаване неколико пута. О све неповољнијем положају сеоског становништва сведочи податак да

је присутно константно повећање цена дизел горива, садног и семенског материјала и средстава за заштиту, због чега је диспаритет цена за највећи број пољопривредника неиздржив. Једним од разлога сматра се приближавање Европској унији које ће Србију коштати знатно више него све остале чланице, а уверење да не треба пристати на тако нешто огледа се у чињеници да је већина чланица ове алијансе учествовала у бомбардовању Србије у пролеће 1999. године. Чврсто уверење да тако високу цену не треба платити заснива се на ставу да је нису платиле фашистичке Немачка и Италија ни профашистичка Мађарска. Неспорна чињеница да се у пољопривреду сваке године улаже више него претходних мала је утеха у су-

кобу са податком да је и даље далеко од прокламованих пет одсто буџета. - Ми смо 2013. године имали укидање подстицаја за државно пољопривредно земљиште узето у закуп и то могу да разумем, јер је земљишни ресурс углавном на територији Војводине и није доступан огромном броју пољопривредника. Али, не могу да разумем зашто су смањене субвенције са сто на двадесет хектара ако знамо да у ратарској производњи, како то кажу савремени економисти, ни на сто нема рентабилности. Ако тежимо робној производњи могу да разумем зашто велике компаније не треба да имају подстицаје, али да немају газдинства са сто хектара је апсурдно јер су са сто хектара ратарске производње на граници

рентабилности. Појединци нису имали право на регресирано дизел гориво, или повраћај акциза, док авио компанија има право на регреас за керозин. Авионима се углавном не возе сељаци, али сви једемо хлеб и месо, пијемо млеко - каже др Шеварлић. Положај пољопривредника додатно отежава динамика исплате подстицаја која, из разних бирократских разлога, касни и по две године. У ситуацији кад се пољопривредна производња сматра значајним привредним потенцијалом има мало оправдања за државу оличену у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, посебно Управи за аграрна плаћања, да нема довољно кадрова. Незадовољство је веће ако се зна да има довољно оних

који воде рачуна о редовној наплати пореза и доприноса од истих тих пољопривредника. У ситуацији кад је приметно постојање две аграрне политике, једна на територији Војводине а друга на територији централне Србије, при чему је територија Косова и Метохије прилично запостављена, међу добрим делом пољопривредних произвођача присутна је дилема да ли су грађани исте државе. Да постоје и бројне друге аномалије, какве ни у једној држави не би требало да постоје, сведочи податак да се једино у Србији такса за телевизијску претплату плаћа и на електрично бројило у штали, ако постоји, иако стока не гледа телевизију. О подређеном поло-

МАГАЗИН 18.8.2019.

жају сведочи и податак да се иста такса током целе године плаћа и по бројилима која региструју потпрошњу електричне енегије за рад пумпи које служе за заливање током само четири месеца. - Замислите воћара који има двадесет хектара под јабуком са системом за наводњавање и седам пута плаћа таксу, а стабла не гледају телевизију. На крају, свели су регрес за дизел гориво на две три хиљаде динара по хектару. Ако је просечна величина сеоског поседа пет хектара зашто нису лимитирали право на пет хиљада динара годишње за набавку горива за службене аутомобиле. Огроман број грла стоке није уматичен, што значи да је подбацила пољопривредно - саветодавна служба, али и ветеринарска јер није извршила функцију коју је морала да изврши. Ако су уматичена грла сваке године правни основ за добијање подстицаја видите да је то четвртина, или петина, укупног подстицаја. Сваки пољопривредник има посебан текући рачун за исплату подстицаја и субвенција чије одржавање мора да плати и три месеца од последње промене, а кад се помножи са бројем пољопривредника види се која је то сума. У централном подручју Србије дају се подстицаји за бушење бунара само до дубине сто метара, а за разлику од Војводине ово је брдско планинско подручје где је вода доступна тек на већим дубинама. Подстицај је лимитиран на три хиљаде динара по дужном метру, па се питам ко ће по тој цени да буши до дубине од двеста метара - каже др Шеварлић оцењујући позитивном одлуку о формирању Националног савета за оживљавање села, ма колико да је то учињено са закашњењем. Иако у њему има стручњака који се баве појединим специфичним гранама пољопривреде спорном се оцењује чињеница о малом број пољопривредника, или особа које добро познају проблеме пољопри-

вредних газдинстава, посебно због потврде да задатак Савета није брига о оживљавању пољопривредне производње него оживљавању села у демографском, социјалном, културолошком и резиденцијалном смислу. Просечно издвајање за инфраструктурне потребе по становнику у седам централнобеоградских општина повод је за дилему да ли српски пољопривредник, или житељ српских села, заслужује бар две трећине тог износа. Ако заслужује неопходно је толико уложити у путеве и електромрежу због опасности да због ниског напона буде угрожено млеко, рад хидрофора за снабдевање водом и друге потребе, школе, домове здравља и слично. У таквим околностима све је увреженији став о потреби преласка са прокламованог циља оживљавања села на оживљавање сеоских центара који би имали пошту, банку, здравстнеу станицу, школу и слично и опслуживали више села. Посебним проблемом сматрају се огромне запуштене земљишне површине које прете да Шумадија већ за деценију или две оправда изворно значење имена. Од државе се очекује да издвоји средства за комасацију земљишта, а не да од пољопривреде само узима, али и да учини много више на регуацији запуштених водотокова средствима која од пољопривредника узима на рачун одводњавања. - Морамо водити рачуна о огромном проблему који сви прећуткују, а то су неизмирене обавезе за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање пољопривредника у претходном периоду, било да је то за време еконономских санкција, НАТО бомбардовања или што су пољоприврдници схватили да нема никаквог ефекта плаћати четрдесет година када ће пензија бити иста колико и некоме ко плаћа петнаест година. Ако запослени у другим секторима привреде, и код других послодаваца, може да оствари право на пензију са

МАГАЗИН

18.8.2019.

петнаест година стажа зашто не може пољопривредник кад напуни 65 година. Зашто чланови пољопривредног домаћинства не могу да имају социјална права по основу плаћеног пензијског, инвалидског и здравственог осигурања као запослени код других послодаваца. Шта је пољопривредник, грађанин трећег реда? Зашто сељанка која се породи не може да има породиљско одсуство као што имају запослене жене у другим секторима привреде. Жена је стуб сваког домаћинства, поготово сеоског, а тамо где нема жена умире село. Ми се жена сетимо само кад је међународни дан сеоских жена, на пригодним манифестацијама у изјавама политичара, али не кажемо никада шта смо у претходним годинама урадили на побољшању њиховог положаја - каже др Шеварлић. Неправда према српском сељаку

основа је вишегодишњих настојања да се у Народној слупштини, и седницама Одбора за пољопривреду, бројним предлозима утиче на побољшање његовог положаја. Резултат се огледа у апсолутном игнорисању представника владајуће већине које се манифестује уздржавањем од гласања због чега предлози не буду уврштени у дневни ред па се предлагач по правилу осећа као трећемиленијумски Дон Кихот. Податак да од сто шездесет девет локалних самоуправа седамдесет две општине и четири града немају представнике у Народној скупштини води ка ставу о потреби измене изборног закона, јер у тренутним условима становништво половине територије централне Србије и Војводине немају коме да се обрати, посебно не оно са простора Косова и Метохије. То је, каже др Шеварлић, последица злоупотребе

демократије и присвајања права на одлучивање у име других. Због тога се решење види у у избору посланика по имену и презимену, с правом бирача да их опозову кад не заступају њихове интересе на адекватан начин. На састав парламента би у значајној мери могли да утичу радници на привременом раду у иностранству којих, према различитим проценама, има између три и пет милиона. Изборни закон им то у значајној мери онемогућава јер се гласање организује на ограниченом броју места, често удаљеном хиљадама километара од места становања због чега се неопходним сматра стварање услова за гласање електронским путем као што се то ради у другим земљама. Овакав начин гласања је, подсећа др Шеварлић, присутан и у Европској унији из чијих се закона бира само оно што одговара партократској структури, иако је не-

применљиво у пракси. - Мислим да је на последњим изборима и из најмањег затвора у Србији било више гласача него што је било из целокупне дијаспоре. Партије су грађане претвориле у гласаче, не чак ни партијске кадрове него партију кадрова кандидата које су узимале партократске структуре врхушке. Тако руководство партије одлучује ко ће да је заступа у скупштини, а индиректно и грађане. Да постоји политичка воља све би могло да се промени. Међутим, они који су на власти злоупотребљавају позицију и државну инфраструктуру у свакој предизборној кампањи. Није то карактеристика само овог режима. Била је карактеристика за претходне а биће вероватно и за наредне. Шта и да дође до промене власти, сјахаће Курта да узјаше Мурта и само ће оптуживати претходни режим за пропусте, али ни-

кад неће правно истерати на чистину. Хајде да видимо колико имамо судских спорова по којима је држава оштећена баснословно, а који су застарели. Шта је било са тим судијама, како може да остане судија чији је предмет застарео, а ради се о вишемилионској штети која је нанета држави - пита др Шеварлић. И поред очекивања да се нешто промени мали су изгледи да то буде у корист сељака, понајвише због уверење да се промене прилагођавају према великима од којих може да се има више користи, а добра потврда је начин финансирања политичких партија. Начином да пољопривредници значајније утичу на збивања у земљи, тиме и на сопствени положај, сматра се удруживање пред заједнички наступ на изборима након којих ни једна влада не би могла да се формира без њих, јер би могли да уцењују. Уверење се заснива

на податку да трећина становништва има пољопривредно газдинство што води ка ставу да би могли да имају учешће у скупштини од тридесет одсто, што је више него тренутно најјача политичка опција. Потреба значајнијег учешћа дијаспоре огледа се у и чињеници да је, за разлику од других земаља које су прошле кроз транзицију, искључена из процеса приватизације. Уверење да се никада не зна шта ће донети нови дан повод је за препоруку власницима да напуштена имања уступе некоме да обрађује, како би остала употребљива до промене стања у овој области. Сем потребе да се обезбеде извори водоснабдевања, бушењем бунара или каптирањем извора, најзначанијом се оцењује неопходност да се не продаје странцима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Озбиљни задаци на путу ка Европској унији

МАГАЗИН

18.8.2019.

ЖИВОТНА СРЕДИНА КАО ТРИНАЕСТО ПРАСЕ

- Истраживања у 245 школа Шумадије и Поморавља, по методологији Светске здравствене организације, потврђују да су посебно проблематични сеоски водоводи. - Утисак о поразном стању не умањује податак о сличној ситуацији и у другиме европским земљама, чак и оним са вишим степеном развоја. - Локалне самоуправе у Србији не виде како се минималним улагањем из буџета могу створити услови за обезбеђење хигијенски исправне воде. - Норвешка амбасада стално финансира пројекте вредности до сто хиљада евра за које може да аплицира свако, физичко лице, невладина организација, институције... Недостатак пројектне документације разлог што се користи мање од половине расположивих средстава. - Локалним самоуправама пружена помоћ од четири стотине педесет милиона динара како би могле да одговоре захтевима који се пред њих постављају. - Наредних година потребно улагање од осам и по милијарди динара за инвестиције у овој области, или шест стотина милиона годишње

Биљана Филиповић Ђушић

МАГАЗИН

18.8.2019.

ектор за међународну сарадњу и европске интеграције Министарства заштите животне средине се, од установљења 2017. године, сматра једним од најважнијих због чињенице да обухвата регионалну сарадњу, мултилатералну и билатералну, са земљама из окружења и шире, са европским и земљама на другим континентима. Основ за то су бројне међународне конвенције којима се регулише понашање у области заштите животне средине и обавеза Србије као потписнице да их имплементира у своје законодавство. Помоћница министра за међународну сарадњу и европске интеграције у овом министарству, и заменица шефа Преговарачке групе 27 за Поглавље животна средине и климатске промене, Биљана Филиповић Ђушић подсећа да је билетарална сарадња са земљама региона од тада значајно интензивирана. О томе сведоче различити меморандуми и реализација програма међуграничне сарадње, са Бугарском од значаја за Стару планину, заштићена подручја, управљања отпадом и отпадним водама, а са Италијом у

области заштите животне средине прилагођен новим околностима и надлежностима министарства. Поред тога посета грчке делегације на високом нивоу била је прилика да се на путу евроинтеграција отвори низ питања о сарадњи са привредном комором ове земље о улагањима у управљање отпадом и отпадним водама. Да сарадња није везана само за регион потврђује прошлогодишња посета Јужној Кореји и присуство најважнијем пословном форуму у овој земљи где се разговарало о улагањима у унапређење животне средине заснованим на спремности њихових компанија, које су изразиле жељу за учвршћивањем односа, да се укључе у овај процес. Разговори на тему заштите животне средине уследили су након евидентирања петнаестак познатих јужнокорејских компанија и спремности амбасадора ове земље у Србији да помогне у остваривању контаката. О значају посете Јужној Кореји сведочи спремност министра иностраних послова, који је пре постављења на нову дужност био амбасадор у Србији, да

помогне у промовисању будуће сарадње и довођењу јужнокорејских инвеститора у Србију. У ишчекивању да се испуни захтев Европске уније за предају преговарачке позиције и отварање поглавља које се односи на заштиту животне средине у ресорном министарству подсећају да ће то омогућити приступ знатно већим средствима њених фондова. Реалном се сматра и могућност других облика финансирања, посебно као резултат успостављања јавно - приватних партнерстава која су се до сада показала делотворним у области заштите животне средине земљама као што су Кина и Кореја. Посете ове врсте прилика су за поређење достигнућа остварених у области заштите животне средине са земљама које су отишле даље у тој области, пре свега у дефинисању законске регулативе и понашању према области на коју се односи. Уједно је и прилика за потврду да Србија, и поред скромних капацитета којима располаже, има посебно квалитетне стручњаке у овој области и јак академски сектор, а

предстоји спремност да им посвети више пажње и упосли у струци. - Србија је једна од педесет шест земаља Еврорегиона Светске здравствене организације потписница Протокола о води и здрављу. То је документ који иде уз Конвенцију о водама и бави се обезбеђивањем здраве и хигијенски исправне воде за пиће и санитације. Захваљујући својим капацитетима, ангажовању на ратификацији документа, постављању циљева који се односе на квалитет воде за пиће, институционалној сарадњи у свим елементима који су дефинисани протоколом, односу на постављање циљева и циљних датума за све што ради на том плану, Србији је указано поверење да председава Бироом Уједињених нација, што је веома велика част и доказ да је земља на правом путу у спровођењу циљева протокола. У новембру се одржава велика конференција свих држава потписница протокола када ће буквално читава Европа да буде у Србији, сви министри здравља и животне средине на једном месту, а по два министра из више од

педесет земаља потврђују највиши ниво скупа - каже Филиповић Ђушић уз потврду да је и током претходне три године председавања много тога урађено. Уз подршку Уједињених нација и средства донатора из Италије Министартсво заштите животне средине реализовало је два пројекта, процену хигијенске исправности воде за пиће и санитације у сеоским школама Шумадије и Поморавља. Истраживања у 245 школа, по методологија Светске здравствене организације, потврђује да су посебно проблематични сеоски водоводи, а утисак о поразном стању не умањује податак о сличној ситуацији и у другим европским земљама, чак и оним са вишим степеном развоја. Жеља да се утврди износ улагања потребног да се ситуација доведе на ниво какав треба да имају сеоске школе потврђује да је за свих 245 довољно само педесет милиона динара. И поред тога поразно делује податак да локалне самоуправе не виде како се минималним улагањем из буџета могу створити услови за обезбеђење хигијенски ис-

правне воде. Инсистирање на чињеници да је коришћење хигијенски исправне воде основно људско право и потреба да се првенствено омогући у школама води ка потреби да се иста методологија истраживања примени и на Рашки управни округ, након што се изврши мапирање критичних школа и пронађу донатори спремни да то финансирају. - Иако имамо много приоритета увек приоретизујемо воду, санитацију и отадне воде, а пошто Министарство финансија даје коначну реч обично од свих предлога и жеља остане мали проценат који се реализује и тако радимо годинама уназад. Са друге стране, свесни чињенице да је буџет ограничен, имамо много добро разумевање међународних партнера из земаља које годинама улажу у животну средину у Србији. Норвешка влада даје огромне паре за унапређење животне средине, претхдних година преко четири и по милијарди евра. Ми нажалост немамо потребну пројектну документацију, и не користимо сва средства, па употребимо мање од половине. Норвешка

МАГАЗИН

18.8.2019.

амбасада стално финансира пројекте вредности до сто хиљада евра а може да аплицира свако, физичко лице, невладина организација, институције - каже Филиповић Ђушић. Искуство претходних година потврђује да локалне самоуправе нису улагале ни у школовање кадра способног да креира квалитетну пројектно - техничку документацију. Добра потврда је случај од пре неколико година кад је

кинеска делегација затражила увид у документацију као основ финансирања, а Министарство рударства, и у оквиру њега сектор заштите животне средине, није могло да понуди ни десет пројеката. Формирањем посебног министарства на виши степен је подигнута свест о неопходности адекватне документације као услов за инвестирање у реализацију пројеката, због чега је локалним самоуправама пружена

помоћ у вредности од четири стотине педесет милиона динара како би могле да одговоре захтевима који се пред њих постављају. Томе треба додати кредитна средства Светске банке од двеста милиона евра, обезбеђена под веома повољним условима, намењена локалним самоуправама као помоћ у изради пројектно - техничке документације за решавање ургентних проблема међу којима је и санација три и по

хиљаде дивљих депонија. Тренутно стање је последица дугогодишњег занемаривања и сврставања сектора заштите животне средине у различита министарства, а због потврде да ова област никад није сматрана приоритетном у садашњем се одомаћио термин тринаесто прасе. Преговори за приступање Европској унији поставили су пред Србију захтев да стање у области заштите животне среди-

не подигне на виши ниво, и стандарде усагласи са европским, а колико је то неопходно потврђује податак о драматичној ситуацији у неким областима, посебно по питању аерозагађења. У ситуацији кад друге земље издвајају 1,2 до 2,5 процента бруто домаћег производа за унапређење животне средине, а Србија између 0,3 и 0,4 процента, Фискални савет је, на основу истраживања, дошао до закључка да је наредних година потребно улагање од осам и по милијарди динара из буџета за инвестиције у овој области, или шест стотина милиона годишње. Од тог износа око седам и по милијарди је неопходно за управљање отпадним водама и отпадом, а милијарда за обезбеђење хигијенски исправне воде, а не треба занемарити ни неопходност улагања значајних средстава у контролу емисије индустријских гасова. Да је одржавање здраве животне средине скупо сведочи податак о потреби изградње 359 система за пречишћавање отпадних вода, поставити десет и по хиљада километара нове канализационе мреже и извршити реконструкцију још неутврђеног броја километара постојеће. Разлог се огледа у податку да нов систем за прераду отпадних вода неизоставно утиче на потребу прилагођавања инфраструктуре одавно застарелих цеви који не може да функционише. Министарство за европске интеграције је упознато са листом приоритета инфраструктурних пројеката, а предприступни фондови Европске уније се сматрају добрим начином за обезбеђење средстава неопходних за реализацију. Страх да се новац који је на располагању не искористи повод је за уверење о неозбиљној земљи са којом нема простора ни за разговоре. - Ако повучемо све из ИПА фондова можемо доста тога да урадимо, али је поента да нам требају људи иако на папиру имамо ИПА јединице у пројектном одељењу. Кад смо правили систематизацију новог министарства покушали смо да пресликамо пример Брисела, али немамо довољно људи јер је потребна читава армија која би се

бавила описом пројеката. Имамо забрану запошљавања и свакојаке ограничавајуће околности, а кад се све сабере пресрећни смо да смо и оволико урадили. У Црној Гори се хвале да су предали преговарачку позицију, која је буквално урађена преко ноћи, и отворили ово поглавље. Журили су да то ураде и покажу како су спремни, а тек их чека вероватно катастрофалан период када буду кренули са преговорима. Они немају специфичне директиве као саставни део преговарачке позиције, а ми имамо по четири велике у области управљања водама и отпадом где се до детаља прорачунавају капацитети и финансије, а 211 постројења за отпад треба да буде урађено до 2025. године - објашњава Филиповић Ђушић. Замерке су упућене и инспекцијским службама којих најчешће нема , а и тамо где постоје не поступају увек онако како би требало. Да ни казнена политика није лоша потврђује не тако давно процесуирање особа које су се бавиле неадекватним складиштењем потенцијално опасног отпада. Значајним се оцењује потврда да је у закон први пут уведено кривично дело према животној средини, а неопходним се сматра пооштравање казнене политике у процесу измена закона и усклађивање са европским уз потребу да се на локалном нивоу број инспектора повећа за половину. Иако се сарадња министарства са локалним самоуправама огледа у указивању на обавезе и одговорност, повратне информације сведоче о потпуној незаинтересованости која се манифестује одсуством било каквих активности. О њима се закључује и на основу средстава у буџету намењених унапређењу стања животне средине, а податак да Краљево издваја минимум средстава појачава страх да се ни та средства не троше наменски. У министарству верују да ће ситуација бити таква све док локалне самоуправе не буду свесне како су дужне да полажу рачуна грађанима и улажу у стварање услова за здрав живот. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2019.

МАГАЗИН

18.8.2019.

На Међународни дан младих

ОТИЋИ ИЛИ - Према проценама Уједињених нација половину светске популације чине млађи од двадесет пет година који се суочавају са многим неједнакостима и неправдама. - Обезбеђено више од сто четрдесет три милиона динара за реализацију пројеката којима ће бити обухваћено више од тридесет осам хиљада особа. - На локалном нивоу је активно сто тридесет шест канцеларија за младе. - Кроз опремање, изградњу и рад сто тринаест омладинских клубова и теретана на отвореном створени су услови за квалитетно провођење слободног времена. - Десет хиљада особа ће бити укључено у активности на промоцији здравих и безбедних стилова живота и квалитетног провођења слободног времена

еђународни дан младих се од 2000. године oбележава сваког 12. августа са циљем да се скрене пажња на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената. Тог дана се широм света одржавају концерти, радионице, културне манифестације и скупови које организују државне власти и омладинске организације, а обележавање није у вези са Светским даном омладине који Католичка црква организује различитог датума у јулу. Генерална скупштина Уједињених нација је 1999. године прихватила препоруку Светске конференције министара задужених за омладину да се 12. август прогласи за Међународни дан младих који се у Ср-

бији обележава од 2007. у организацији Министарства спорта и омладине. Према проценама Уједињених нација половину светске популације чине млађи од двадесет пет година који се суочавају са многим неједнакостима и неправдама. Унеско потврђује да су млади људи извориште идеја за иновације, мислиоци, разрешивачи проблема, катализатори мира и најјачи заговорници правде и достојанства. Да би то били потребни су им добри послови, квалитетно образовање и приступ култури за све. Иако дефиниција старосне границе варира за ову категорију становника узима се универзална дефиниција Организације уједињених нација која за

омладинце сматра особе старости од петнаест до двадесет четири године, али није обавезујућа за учешће у програмима везаним за овај празник и служи само у статистичке сврхе. Као додатна потреба за оваквим даном узима се и чињеница да, према подацима из 2006. године, скоро 85% светске омладине живи у земљама у развоју, а до 2025. године очекује се порасте на 89,5%. Због тога се неопходним сматра предузимање мера којим би се решили проблеми овог дела свеукупне људске популације, посебно на државном и локалном нивоу. По угледу на друге празнике Уједињених нација, Међународни дан младих сваке године има другу тематику.

Фото: М. Радовановић

И ОСТАТИ?

МАГАЗИН

18.8.2019.

Тако је тема 2013. године била посвећена миграцијама младих, пре тога партнерству са младима, а уследила су настојања да се промени свет, подстакну дијалог и међусобно разумевање, одрживост и улога младих у утицају на климатске промене. Након прве године кад је тема била свеобухватна уследила је посебна пажња посвећена здрављу и незапослености, садашњости и будућности, проналажењу пристојног и продуктивног посла за младе, омладини у међугенерацијском друштву, значају давања обећања, заједничкој борби против сиромаштва. Препознајући посебну и важну улогу младих у друштву, Министарство омладине и спорта празником сматра сваки дан што потврђује радом на стварању услова за квалитетнији живот младих. У Министарству подсећају да се на младе мисли свих 365 дана у години, и да ће наставити систематски и континуирано улагање у њихов развој. У складу са тим опредељењем министар омлaдине и спорта Вања Удовичић потписао је уговоре са пред-

ставницима локалних самоуправа и удружењима за реализацију педесет шест пројеката усмерених ка остваривању свих девет циљева Нациналне стратегије за младе. Министарство омладине и спорта обезбедило је више од сто четрдесет три милиона динара за реализацију пројеката којима ће бити обухваћено више од тридесет осам хиљада особа. Кроз пројекте усмерене ка стимулисању различитих облика запошљавања, самозапошљавања и предузетништва младих планирано је да се укључи скоро осам хиљада и седам стотина особа. Министарство омладине и спорта има успостављене основне механизме за активно учешће младих у друштву, кроз рад савеза, удружења младих и за младе, канцеларија за младе на локалном нивоу и омладинских клубова. У оквиру мрежа широм Србије делује више од хиљаду и шест стотина актера, а на њеној одрживости раде министарства, локалне самоуправе, цивилни и приватни сектор. Уз подршку министарства на локалном нивоу је ак-

тивно сто тридесет шест канцеларија за младе, а кроз опремање, изградњу и рад сто тринаест омладинских клубова и теретана на отвореном створени су услови за квалитетно провођење слободног времена, развијање здравих стилова живота, активно учешће младих у друштву, коришћење и креирање културних садржаја, неформално образовање и информисање прилагођено потребама младих а глас младих се чује и кроз рад саветодавног тела Владе Савет за младе. Кроз друге пројекте усмерене ка реализацији циљева Националне стратегије за младе скоро десет хиљада особа ће бити укључено у активности на промоцији здравих и безбедних стилова живота и квалитетног провођења слободног времена. У циљу подстицања волонтеризма и активног учешћа младих у друштву, у програму Млади су закон учествоваће више од хиљаду и четири стотине волонтера који ће поклонити око педесет хиљада сати рада у унапређењу сто педесет локалних заједница у земљи. Значај-

ним се оцењује податак да Фонд за младе таленте годишње подржи више од три хиљаде и четири стотине најбољих средњошколаца и студената. Из Фонда стиже потврда да је у предходном периоду додељено скоро двадесет осам хиљада награда и стипендија у које је уложено више од седам и по милијарди динара. Све то потврђује да Министарство омладине и спорта успешно ради на стварању услова да млади не напуштају земљу, да у њој оснивају породице, остварују сопствене потенцијале и снове. Међународни дан младих је прилика за честитку министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања који је потврдио да Влада Србије води одговорну политику чији је приоритет да континуирано и систематски улаже у унапређење положаја младих свих узраста и њихов останак у земљи. Министарство је кроз институције социјалне заштите збринуло више од шест хиљада деце и младих без родитељског старања, и са сметњама у раз-

воју, сместивши их у приближно четири и по хиљаде хранитељских породица, што Србију сврстава у земље са најнижом стопом деце и младих на резиденцијалном смештају. У исто време континуирано ради на развоју пројеката подршке кроз ИПА програме како би осигурало подршку младима у тражењу запослења и смештај до потпуног осамостаљивања и постизања економске независности. Преко Националне службе за запошљавање Министарство је припремило пакет услуга који обухвата различите тренинге и едукације, за сваку младу особу пријављену на евиденцији незапослених лица, како би свим грађанима пружило једнаку прилику да што лакше дођу до запослења. На основу података Националне службе за запошљавање стопа незапослености је у јулу, у односу на исти период прошле године, смањена за 14,3%, а од почетка 2019. запослено је 44.549 младих. На основу протокола о сарадњи са многобројним високошколским уста-

новама Министарство пружа подршку кроз стручно усавршавање и волонтерски ангажман у некој од државних институација, а само у току прошле године педесет три волонтера је успешно завршило програм чиме су стекли драгоцено искуство значајно приликом даљег запошљавања. Кроз деловање Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности, Министарство је подржало активности које је организовала невладина организација „Е8“, а које се односе на тему превенције насиља, дискриминације и говора мржње, родне равноправности и преиспитивања стереотипа у друштву, запошљавања младих и информационе писмености. Сви пројекти су само део активности које Министарство спроводи како би младима створило услове у којима неће осетити потребу да напусте земљу, што је један од главних задатака Координационог тима за праћење токова из области економских миграција у Србији. Т. Радовановић

Виктор Цвијић

МАГАЗИН 18.8.2019.

Значајна подршка Канцеларије за младе

УСЛОВИ ЗА БОЉИ ПОЛОЖАЈ МЛАДИХ - Деведесет пет посто младих не гледа телевизију и не чита новине. - Иако је запошљавање приоритет број један ретко ко би се задовољио просечним послом и просечном платом, јер већина младих машта да брзо заради велики новац, а машта и о одласку у иностранство. - Млади осамдесет посто слободног времена проводе у коришћењу мобилних телефона. - Више од трећине анкетираних није показало интерес за учешће у било којој области друштвеног живота. - Значајним за веће укључивање младих у бројне активности сматра се оснивање Омладинског клуба као места на коме би долазили до потребних информација. - Проблем већине младих у Србији је што себе виде у државном сектору, где осећају сигурност, па се ретко ко окуражи да крене самостално у ризик

18.8.2019.

МАГАЗИН

оквиру овлашћења и надлежности Сектор за омладину Министарства омладине и спорта обавља послове који се односе на систем за развој и унапређење младих и спровођења идеја за њихово подстицање да учествују у друштвеним токовима, заштиту интереса младих и помоћ да остваре своје циљеве. Из Сектора стижу савети и обука за запошљавање, стручно усавршавање и волонтерски рад, подстицање неформалног образовања, сарадња са омладинским организацијама и удружењима приликом организовања међународних манифестација и скупова на територији Србији. У делокруг рада укључено је омогућавање омладинским организацијама и удружењима да учествују на скуповима и манифе-

стацијама ван земље, подстицање и остваривање међународне сарадње која се односи на омладину, стварање услова за оснивање и рад националне и регионалних канцеларија за младе, подстицање развоја омладинске политике и рада канцеларија за младе на локалном нивоу. И поред процене да канцеларије за младе представљају значајан вид подршке Краљево је дуго стајало на репу градова у којима су основане, па је 2013. било међу само неколико локалних средина у којима нису постојале. Формирање канцеларија за младе у Србији отпочело је неколико година раније, према модификованом моделу Европске уније, а један од првих заговорника ове идеје у локалној средини био је актуелни координатор

Канцеларије за младе у Краљеву Виктор Цвијић. И поред озбиљног лобирања од 2012. године за то није било довољно слуха, понајвише због изостанка јасног става ресорног министарства који је сведен на ниво препоруке. Сем тога, није било сагласности ни око начина организовања који је варирао од установе, преко службе при кабинету градоначелника, до рада у оквиру одељења за друштвене делатности. У време кад је било јасно да су најбитније политичка воља, и финансијска моћ града, због потребе да буду радно ангажоване три особе, одлучујућом се потврдила подршка министарке Алисе Марић већ следеће године. Колико је рад Канцеларије за младе ограничаван сведочи податак да није имала буџет до прошле годи-

не, кад су набављена обележја за волонтере, а ситуација је донекле побољшана у овој кад је обезбеђена рачунарска и опрема за летњи волонтерски камп на Рудну. Неопходност израде Локалног акционог плана за младе повод је за анкету о потребама младих, реализовану у средњим школама и Факултету за машинство и грађевинарство, са акцентом на оне који нису укључени у рад парламената. Резултати анкете потврђују изостанак видљивости канцеларије за младе, и већине културних установа, а основним разлогом сматра се оријентација на информације које долазе са друштвених мрежа, пре свега Инстаграм на који је усмерено осамдесет одсто анкетираних. Податак да деведесет пет посто младих не гледа

телевизију, и не чита новине, основа је на којој се темељи потреба приближавања на други начин што је, каже Цвијић, план за наредну годину. До тада анализирају се начини на који то чине друге канцеларије за младе и међу њима траже примери који су дали најбоље ефекте. Национална стратегија за младе до 2025. године основ је за израду локалних уз потребу да, иако пракса показује да је то нереално, буде заснована на осам дефинисаних принципа међу којима су поштовање људских права, равноправност, одговорност, доступност, солидарност, активно учешће младих, интеркултуризам, целоживотно учење и заснованост. Приоритетима у овој бласти оцењени су право на запосленост младих,

квалитет и могућност за стицање квалификација, развој компетенција и иновативност, активно учешће у друштву, здравље и благостање , услови за развијање безбедосне културе, подршка друштвеном укључивању младих из категорије у ризику од социјалне искључености, мобилност, обим међунароне сарадње и подршка младим мигрантима, систем информисања и знања о младима, коришћење и учешће младих у креирању културних садржаја. - Кад смо радили истраживање о томе како млади виде свој положај у граду, колико су информисани уопште а колико о раду Канцеларије за младе, да ли им одговара наша просторија и које садржаје нудимо, на прво месту су у великој мери ставили проблем неза-

18.8.2019.

МАГАЗИН

послености. Млади имају занимљив поглед на то шта значи радити, па би се ретко ко задовољио просечним послом и просечном платом јер већина машта да брзо заради велики новац, а машта и о одласку у иностранство. Велики број младих планира да се школује, присутна је и жеља да се промени средина па ређе одлучују да студирају у овом граду, јер хоће мало да проживе, а они о којима маштају и причају су Крагујевац и Београд. Разговори у Савету за запошљавање указују на потребу да се убрза ток инфомација између Привредне коморе, Националне службе за запошљавање и Школске управе како би, пре него упишу факултет, знали који кадрови нису потребни и колико људи чека на посао. Приметна је жеља да се студира

због могућности да се ради ван земље, јер мисле да ће много лакше доћи до посла у Немачкој која је укинула нека ограничења, а доста младих размишља и да се преоријентише на програмирање - каже Цвијић. Резултати анкете потврђују да више од половине младих није довољно информисано о садржајима који су им на располагању, нешто више од трећине сведочи о довољном степену информисаности а остали делимично. У Канцеларији за младе потврђују да је ситуација слична у целој земљи, а посебно алармантним оцењују чињеницу да млади осамдесет посто слободног времена проводе у коришћењу мобилних телефона. Четвртина анкетираних потврђује да до информација о садржајима намењених млади-

ма долази у школи, нешто мање њих у котакту са вршњацима, дупло мање посредством телевизије, радија, сајтова интернет портала а који проценат мање од трећине преко друштвених мрежа. Нешто мање од половине младих учествује у спортским активностим, десет пута мање у едукативном, једанаест одсто у културним и два у политичким, а више од трећине анкетираних није показало интерес за учешће у било којој области друштвеног живота. У настојању да се дође до одговора на питање које им организоване активности највише недостају млади потврђују потребу за дружењем са вршњацима из других градова што је повод за жељу да се организује омладински камп. Списак жеља потврђује

потребу присуства психолошким радионицама као начину да се ради на себи, дружење са младима из других држава, волонтирање са циљем да се побољшају услова живота у граду, присуство филмским и музичким фестивалима. У Канцеларији за младе верују да су овакви резултати последица недовољних људских ресурса и финансијских средстава неопходних за агресивнији маркетинг. Значајним за веће укључивање младих у бројне активности сматра се оснивање Омладинског клуба као места на коме би долазили до потребних информација. Обезбеђење просторија за рад води ка потреби детаљне реконструкције и опремању објеката на једној од две потенцијалне локације, а настојање да

се током последње три године код седам донатора обезбеде потребна средства још није дало никакве резултате. Разлог се огледа у податку да су за то потребна значајна средства, али и да су донатори више оријентисани ка финансирању активности организација цивилног друштва. Да се не седи скрштених руку поврђује успешно рализован пројекат обуке заваривача о чему најбоље сведочи податак да је од двадесет полазника девет успело да се запосли у року од два месеца након завршене обуке, а два пре истека половине године. Недавно је завршена реализација пројекта постављања теретане на отвореном са осам справа и трим стазом дужине триста педесет метара на Берановцу, који је Министарство омладине и

спорта подржало са скоро два и по од три милиона и 333 хиљаде динара укупне вредности. Податак да запошљавање представља проблем највећег броја младих у локалној средини повод је за потребу подизања свести о предностима самозапошљавања као све присутнијем тренду у земљама Европске уније. - Предлог младима је да буду амбициознији и мало више раде на себи, а не чекају да им неко други обезбеди посао. У разговорима са младима из других земаља видим како већина почиње да ради од осамнаесте године, стиче искуство и иде ка томе да покрене споствени бизнис. Проблем већине младих у Србији је што себе виде у државном сектору, где осећају сигурност, па се ретко ко окуражи да крене само-

МАГАЗИН

18.8.2019.

стално у ризик. Зато предлажем едукације о томе како да реализују своје идеје за шта их треба мало подстаћи, а то ради Национална служба за запошљавање. За покретање сопственог бизниса нису потребна значајна средства, а држава и Канцеларија за младе могу да помогну преко неког пројекта, да им обезбеди адекватне менторе и саветнике који ће их усмерити да буду самоодрживи - каже Цвијић. Могућност да се дође до посла, макар у ограниченом трајању, пружају омладинске задруге али и стручна пракса као начин за стицање радног искуства које је често услов за заснивање радног односа. То је повод да локална самоуправа повећа учешће

средстава за овај вид радног ангажовања младих, а одлука о томе ко ће у наредних неколико месеци бити у прилици да ужива у повољностима које пружа очекује се током наредног месеца. Структура незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање потврђује да преовладавај профили средњошколског образовања, уз велики број просветних радника, економиста и правника. Велике наде за запошљавање усмерене су према две велике фабрике у изградњи, и док је једна заинтересована за машинске инжењере, и спремна да стипендира одређен број студената завршних година, друга даје предност

кандидатима са средњом школом и неквалификованим радницима. Иако годинама уназад Краљево слови као град из кога млади најчешће одлазе у Канцеларији за младе немају прецизнијих података о томе, а разлог за то виде у повећаним шансама за запошљавање. Адекватан начин да спрече миграције ове врсте није нашла ни један земља која је прошла кроз процес транзиције због чега је овај тренд присутан у целом региону. У настојањима да се младима пруже и садржаји забавног карактера у Краљеву се приступило организацији различитих манифестација које није пратило значајније интересовање оних којима су намењене.

- Кад причамо о младима, да ли има довољно клултурног садржаја, чујемо да се не дешава ништа, а кад им кажеш шта се дешава њих то не занима. Прошле године смо имали проблем што, због реновирања градског трга, није било неких дешавања, али имамо упечатљиве манифестације као што су „Џезибар“ и „Стрит арт фестивал“, а имали смо и покушај великог рок фестивала. Увели смо систем дуалног образовања и омогућили људима који не желе да наставе школовање да стекну радно искуство и лакше нађу посао, а то отвара могућност деци која хоће да остану. Пропуштена је велика шанса да приштински универзитет пређе у Кра-

љево, и постанемо универзитетски град, али нико од нас није могао да утиче на то. Да се то догодили много шта би се све променило, а лакше би било радити са младима и покренути економију - верује Цвијић и указује на проблем који се огледа у одласку на студије у време кад су, након успешне едукације, спремни да се активније укључе у друштвени живот. Годинама уназад омадински активизам се захуктава током две последње године средњошколског периода, а након одласка на студије са новом генерацијом средњошколаца креће из почетка. Приметно је и смањено интересовање за волонтеризам што је повод за предлог о увођењу волонтерске

картице са пописом свих активности у којима је волонтер учествовао. Она би, кажу у Канцеларији за младе, пружала добар увид у активност власника и омогућавала му право на коришћење бројних повољности, од бесплатног присуства различитим програмима до предности при запошљавању. Приближавање нове школске године прилика је за нови почетак, а досадашње искуство потврђује потребу да се више пажње посвети средњошколцима. Значајан искорак очекује се од могуће промене просторија у којима је смештена Канцеларија за младе, још више од обезбеђења средстава за реновирање простора намењеног раду Омладинског клуба. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2019.

18.8.2019.

МАГАЗИН

Др Бошко Миловановић

Заблуде и дилеме о животу у јужној српској покрајини

КОСОВО НЕМА АЛТЕРНАТИВУ - Иако је породици са дванаесторо деце у тешким временима недостајало и по нешто што је неопходно за свакодневни живот, никад није недостајало љубави која се из добро организоване заједнице изливала кроз прозоре стана. - Мајци која је држави поклонила десет војника изостало признање најсуграђанин. - У згради Учитељског факултета у Призрену површине шест хиљада квадрата, са врхунски опремљеним кабинетима за сваки од предмета, остала библиотека са шездесет хиљада наслова на српском језику. - Највећи стожер чувања српства на Косову су српски универзитет и црква. - Црквене власти реагују брже од државе, а због развијеније суштинске емпатије реалније сагледавају последице и настоје да помогну. - Најлепшом грађевином коју има српски народ сматра се његов део који је остао на простору Косова и Метохије.

МАГАЗИН 18.8.2019.

нтересовање јавности за наступе професора др Бошка Миловановића, који је у Народном музеју и Свечаној сали Градске управе говорио стихове домаћих песника уз клавирску пратњу др Петра Јелића и гитару Небојше Кешеља, превазишло је очекивања и извођача и оних који су дошли да присуствују јединственим представама. Пет месеци касније ванредни професор методике развоја говора, наставе српског језика, књижевности и реторике на основним и мастер студијама Учитељског факултета у Лепосавићу још једном се представио Краљевчанима, а колико оно што говори далеко одскаче од свега познатог сведочи позив за учешће на свечаности отварања овогодишњег Жичког духовног сабора Преображење. Мало је оних у локалној средини који знају да је Бошко девето од дванаесторо деце Дарославке и Љубивоја Миловановића, рођених између 1962. и 1982. године. Податак да је мајка поклонили држави десет војника, који су након одслужења војног рока учествовали у ратовима вођеном у последњој деценији двадесетог века, повод је да је Бошко, у процесу каднидовања за доделу октобарских признања, предложи за награду најсуграђанин. То што предлог није прихваћен због потврде да такво признање не постоји није га поколебало у намери да је предложи поново, овом приликом за добитника дипломе заслужног грађанина. Повод је уверење да представља чврст стуб породице која је нарасла на педесет чланова од којих су први у остваривање значајних резултата кренули из скромног стана у Рибници. Иако је у тешким временима по често недостајало и по нешто што је неопходно за свакодневни живот никад није недостајало љубави која се, каже Бошко, из добро организоване заједнице изливала кроз прозоре стана од сто квадрата. Добијен је 1980. године захваљујући разумева-

њу председника општине, а након очевог писма у коме је затражио одговор на питање на колики стан има право оволика породица кад четворочланој следује шездесет два, а шесточланог осамдесет два квадрата. И поред одлуке „Магнохрома“ да се споје два стана нови није био довољно простран за овако велику породицу која је још једном потврдила добро познату крилатицу да где чељад није бесна ту ни кућа није тесна. - Једна магнохромска радничка плата никад није била велика, а оно што је неодстајало сами смо обезбеђивали. За књиге, свеске и оловке ишли смо да беремо малине, шљиве, вишње и јабуке у Адранима, а на сто-

вариштима радили тешке физичке послове као веома мали, већ са десет дванаест година, јер је поштен рад увек био једини избор којим смо крчили пут кроз живот. Једно од другог наслеђивали смо гардеробу, чекали да се неко врати из школе да би обукли јакну, или узели ташну. Ишли смо у школу „Чибуковачки партизани“, а међу средњим бирали оне са којом се најбрже долази до плате тако да нас је било у свим школама. Ја сам у ишао у Пољопривредно - хемијску школу „Др Ђорђе Радић“ где сам имао срећу да ми српски предаје Смиља Туцаковић, због које сам заволео граматику и књижевност. Имао сам срећу и да израстам уз Ра-

18.8.2019.

МАГАЗИН

дивоја Ђоковића који ми је давао савете док смо се дружили уз Јесењина, Чехова, Тургењева... - прича др Миловановић Иако је у таквим околностима било логично опредељење за студије филологоје неповољна тренутна ситуација одлучујуће је утицала за упис на Учитељски факултет који је завршио као најбољи од оснивања ове високошколске установе. Посебно задовољни били су сви у породици из које је, након чињенице да су се старији након завршене школе запошљавали и осамостаљивали, један кренуо корак напред и пошао на студије у Призрену, а због ратних околности завршене у Лепосавићу. Логичан след догађаја било је поверење да ради као асистент тадашњег покрајинског секретара за образовање Маринка Божовића на катедри за језике. Године рада на факултету довољне су за чврсто уверење да су услови рада на, у односу на друге, добри а били би и бољи да је остао у Призрену где је морао да напусти оно што нема ниједна високошколска установаовог типа у Србији. У згради површине шест хиљада квадрата, са врхунски опремљеним кабинетима за сваки од предмета, посебно језике, остала је и библиотека са шездесет хиљада наслова на српском језику. Простор су преузели припадници албанске и турске заједнице и ту основали универзитет, а књиге у подруму чекају дан кад ће стање бити враћено на оно пре одласка око чега нико на факултету нема ни најмању дилему. За разлику од других Учитељски факултет у Лепосавићу има добре услове за одвијање редовне наставе што, због посебне методологије рада, није једноставно омогућити студентима медицине, хемије, машинства. О концентрацији високошколских установа у овом месту најбоље сведочи податак да ту годинама уназад функционишу Виша економска школа из Пећи, Виша саобраћајна из Урошевца, Факултет за спорт и физичко васпитање и Учитељски факултет из Призрена на коме студира велики број младих са простора целе Србије, највише из Краљева, Рашке, Чачка, Прокупља, Балца, Куршумлије... Током претходне године на два смера, за наставнике разредне наставе и вапситаче у прдшколским установама, уписано је осамдест студената а да их не буде више него ранијих утицало је отварање Учитељског факулетта у Новом Пазару. - Ја сам једно време живео у Косовској Митровици, супруга је учитељица у Обилићу,

доле се родило прво дете а и друго смо крстили на Косову јер желимо да их вежемо за то подручје. Останком сам желео да покажем како и други треба да ураде исто, јер ако ја као професор факултета могу да живим тамо могли би и други. Али, није било техничких услова јер је требало да купим стан, а овде сам већ имао нешто своје и то ме је спречило. Као велику наду за опстанак на Косову видим неугасиву жеља српског народа који доле живи да остане ту где јесте. Имају свест о томе да немају другу државу, а оно што охрабрује је да људи из енклава не напуштају Косово, него се пресељавају Косовску Митровицу и Звечан и остају ту. Постоје светли примери оних који имају могућности да оду, али то нису урадили па су остали да организују послове и запошљавају друге. Највећи стожер чувања српства на Косову су српски универзитет и црква, а владика Теодосије је најзаслужнији за останак српског народа на овом простору. Систематски брине о српском становништву, а организовао је Фонд за Косово и Метохију који интервенише да се у шиптарским срединама купи земља, ако неко пожели да напусти тај део купује имање и даје породицама које желе да живе ту, а помаже и при куповини стоке каже др Миловановић. Добром познаваоцу прилика у овом делу земље боље него другима позната је жеља српског становништва на овим просторима да ту остане и ствара. Значајним за то оцењује се подршка црквених власти које, каже др Миловановић, реагују брже од државе а због развијеније суштинске емпатије реалније сагледавају последице и настоје да помогну, што су набоље могле да осете бројне породице из Клине и Истока. Путовање територијом Косова и Метохије уздуж и попреко добра је прилика да се осети и нешто што се ретко среће у другим срединама, потврда да становништво кроз патњу постаје мудрије што му омогућава да се прилагоди ситуацији у којој је пажња усмерена ка животу, не и материјалној егзистенцији. Отуда и разумевање студената са ових простора који кажу да живе добро, да су срећни јер нема физичког атака на њих, а све друго апсорбују. Поразно делује податак да је Приштина град без Срба, а иако напредује и шири се у инфраструктурном смислу није погодно место ни за живот албанског становништава које напушта ову средину свог све израженије корупције.

МАГАЗИН

18.8.2019.

- Косово је протекторат који је започео у јуну 1999. године и ускоро би требало да се заврши, а да се ми вратимо. Сви живе са том надом, само је врло важно да нико нигде не стави никакав потпис и не обећава ништа. Територија је окупирана, имамо резолуцију 1244 Уједињених нација, ни највеће земље света нису признале Косово као творевину, а оно што је настало вештачки осуђено је на пропаст. Не постоји статус кво, и то је огромна заблуда, па чекамо тренутак када ће Американци да се повуку са Косова и да се вратимо са нашом војском, а сигуран сам да сви који долазе на власт у Србији размишљају само у том смеру. Нема разграничења, нити било какве поделе, јер то не постоји у свести било

ког грађанина Србије, а ни Косова. Статус кво је статус ништа, овде је окупирана територија, а окупатор ће отићи јер то није његова земља. Од 1912. када је Аустроугарска помогла Албанији да добије незавиност рапидно су почели да нападају Србе на Косову, народ је истрајао и зашто бисмо сада прогалашавали крај. Притисак је увек постојао, због тога су нас бомбардовали, али смо преживели па би било нечувено да предамо толико разрушену земљу. Ми смо 1389. године бранили Европску унију и зашто бисмо ушли у њу ако морамо да дамо своју територију. Ко би се због тога одрекао осамнаест процената своје територије, колевке српства, срца Србије, плућа, душе, неотуђивог дела једног тела - каже др

Миловановић. Након свега што се последњих деценија дешавало на територји јужне српске покрајине мало је оних који имају поверење у међународне снаге, посебно након понашања у време погрома започетог 17. марта 2004. Зато еихово понашање, кад иако добро наоружани нису реаговали на егзодус и паљење српских кућа, појачава осећај неповерење у оне који се сматрају купаторима. У таквим околностима све је увреженије уверење како није важно шта се говори већ ко то изговара, а добра потврда констатација да и највећа будала може да научи и изговори надубљу мисао. Као и другим срединама на Косову и Метохији видљиве су поделе међу Србима, али се овде чине

израженијим него међу другим народима. За око сто седамдесет хиљада Срба који живе на простору Косова и Метохије значајном се оцењује чињеница да је одлив заустављен, млади имају више деце па школе бујају, што је добар индикатор здравог живота. У таквим околностима најлепшом грађевином коју има српски народ сматра се његов део који је остао на простору Косова и Метохије. Они су, каже др Миловановић, показатељ да Срби као народ имају дубоке корене на овом простору о чему сведоче манастири и друге светиње, гробља, песме и дубока свест о значају отаџбине. У исто време Албанци су под утицајем пропаганде о држави која је 1999.

ослобођена након много векова. Млади слабо говоре српски језик, а Србе сматрају тлачитељима иако немају одговоре на бројне чињенице из не тако давне историје овог краја. Чврсто уверење да српски народ на Косову и Метохији опстајава захваљујући цркви заснива се на ставу о присуству монаха и свешетенства у манастирима и црквама што потврђује могућност живота и поред тога што су цркве рушене, манастири нападани а монаси убијани. Црква је задржала народ на овом простору јер је молитвени живот и у најетжим ситуацијама учвршћивао наду и давао подстрек да остану, а једина институција која се вратила у дубину покрајине је Богословија у Призрену. Да је Призрен мулти-

етнички град потврђује податак да се српска и католичка црква и џамија у овом месту јављају у исто време и све на малом простору прослављају бога. И поред констатације да је имовина Срба делимично продата велики део ипак није, што потискује заблуду која се везује за ову тему. Многи од оних који су продали станове задржали су имања од којих су нека запарложена, док се на друге исељени враћају, у Призрену је основан врзић а све потврђује да Косово нема алтернативу. О свему што се дешава власт у Србији сервира онолико информација колико мисли да треба, а прилика да се увери у право стање су посете овим просторима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2019.

Знаменити Краљевчани: Борислав Шпаговић (2)

МАГАЗИН

18.8.2019.

ДВА КИЛА ВУНЕ З

Борислав Шпаговић

ЗА КИЛО ДУВАНА

Фото: М. Радовановић

- Намера државе да под контролом држи производњу дувана између два светска рата се огледала у забрани гајења ове биљке на приватним пољопривредним газдинствима. - За контролу промета формирана специјална полиција. - Озбиљност којом се приступало производњи и контроли промета дувана потврђује да је била на вишем нивоу него производња и промет дроге у данашње време. - Почетком Другог светског рата осетила се несташица дувана због чега су немачке окупационе власти одобриле слободно гајење, што су са одушевљењем дочекали и пушачи и пољопривредници који су у овоме видели начин за добру зараду. - Боро Шпаговић је имао само шеснаест година кад је услужно резање дувана постало озбиљан бизнис који се проширио на Роћевиће, Пекчаницу, Матарушку Бању, Готовац, Жичу...

МАГАЗИН

18.8.2019.

д првих дана окупације у околини Краљева почеле су да се формирају партизанске јединице а податак да је старији брат приступио Чибуковачкој чети, на чијем је челу био Павле Јакшић, прилика да Боро доноси храну борцима који су касније учествовали у борбама за ослобођење Ужица, Пожеге и Чачка. Блокада Краљева била је увод у ослобођење града које је изостало због неслоге између партизанских и четничких формација. Пред трагичне догађаје у октобру 1941. године Боро се вратио у село са чврстом жељом да ту отвори сопствену радионицу. Промућурном тинејџеру није промакла чињеница да се после бомбардовања Фабрике авиона на пијаци појавила извесна количина алата, што је повод за молбу оцу да помогне како би дошао до онога што је најпотребније. Као и други у овој области први корак је био покретање ковачког заната за шта је било неопходно набавити ковачки мех, а како их није било у продаји морао је да га направи сам. Склоност ка овом занату потиче из периода кад је са оцем одлазио до ковача због поправке по које пољопривредне алатке, а нико није био срећнији од њега кад би му се пружила прилика да помогне мајстору. Већ при првом сусрету омамљујућим се показао плавичасти пламен испод меха способан да до усијања доведе и најтврђи челик. Све касније била је надградња ковачког заната из кога су проистекли браварски и пушкарски. - Посла је било на претек, па нисам могао све да стигнем, а кад сам ушао у систем почео сам да окивам кола и правим чезе. Отац и мајка су одлазили у Краљево и Матарушку Бању да продају сир и кајмак, али нису имали кантар, а кад сам видео да за тим постоји потреба почео сам да их производим. У трговини су имали ваге са теговима, од најмањих до десет кила, а кад сам урадио кантар који је требало да изгравирам узимао сам их тамо. Ставим тег од сто грама и повучем црту, двеста, пола кила, килограм, два, три, пет и поделим на тачну меру. Продавао сам кантаре за којима је потреба била толика да нико није ни питао колико који кошта. Наша кућа је била удаљена од центра

села, где су биле кафана, опанчарске радње и трговина, па сам пожелео да пређем ту где је врвио живот. Имао сам ујака који је био занатлија и много ме волео и обећао плац да направим радњу, а кад ми је отац то одобрио прво сам направио калупе па пет до шест хиљада цигли за градњу. У Роћевићима су били људи који су прозводили циглу, ћерамиду и ситни цреп, а како нисам знао да сложим банкет одем код Павловића који су то успешно радили и замолим да ми помогну. Већ су чули да сам вредан занатлија па пристану и сложе око пет и по хиљада цигле - прича Боро. За зидање су ангажовани мајстори из Буковице којима је требало пуних седам дана да ставе под кров објекат површине тридесет пет квадрата, са радионицом и момачком собом. Током читавог рата окивао је Боро кола и обављао друге занатске послове, а тек по који пут му је помагао старији брат који није имао превише склоности ка занату, јер је више волео пољопривреду. Браћа су помагала један другоме у свим пословима, посебно у крчењу шуме и припреми пола хектара замљишта за сетву неколико стотина оџака царске лубенице, уз по који диње. Намера државе да под контролом држи производњу дувана између два светска рата се огледала у забрани гајења ове биљке на приватним пољопривредним газдинствима, а колико је контрола била ригорозна сведочи формирање специјалне полиције чији су се припадници препознавали по посебно кројеним зеленим униформама. Озбиљност којом се приступало производњи и контроли промета дувана потврђује да је била на вишем нивоу него производња и промет дроге у данашње време. Почетком Другог светског рата осетила се несташица дувана због чега су немачке окупационе власти одобриле слободно гајење, што су са одушевљењем дочекали и пушачи и пољопривредници који су у овоме видели начин за добру зараду. Слично је размишљао и Радојко Шпаговић, па је одвојио десет ари обрадиве земље за гајење дувана према упутству и семену добијеном посредством власти. Кад су почеткком јесени почели да се појављују први жути

листови било је јасно да ће берба бити богата, а по селима око Краљева почели су да се појављују листови дувана нанизани на канапе и постављени испод стрехе на заклоњенијем месту како би се лагано сушили и тако избегло неконтролисано трошење. У време кад су прве цигарете савијене током сеоских прела од неколко листова дувана грубо исецканих кухињским ножем упалила се лампица у глави предузмиљивог Борислава који је пожелео да конструише машину за резање дувана. Седамдесет година касније до детаља се сећа догађаја из тог периода, пре свих почетака кад је целе ноћи размишљао како да је направи. Иако никада раније нигде није видео ништа слично план се показао реалним, под условом да пронађе одговарајући материјал. На почетку рата Немци су бомбардовали велика складишта муниције и резервоаре са бензином у Богутовцу и Мрсаћу, а кад су окупирали земљу више нико није много контролисао та места па су мештани сакупљали бензин који је могао да се пронађе и у околним ливадама. Након што је земља упила велике количине бензина до њега је могло да се дође ако би се откопала довољно дубока рупа и из ње бензин преточио у канту. У време кад није било петролеја за осветљење у лампама коришћен је бензин, а они који нису знали како да се понашају трпели су тешке повреде. - Кад сам скројио план машине за резање дувана потражим топовску чауру од „мензерових“ топова калибра 200 милиметара дугачке читав метар, а кад нађем једну узмем на раме, донесем кући и почнем да радим. Одсечем дно, отворим па испертлујем странице позади где је каписла. За машину ми је требао један зупчаник и метар дугачко навојно вретено, па одем у радионицу врсног мајстора Влајка који је имао два струга. Понесем добру препеченицу и велико парче пршуте па замолим да ми направе, а ја прошетам по граду до три после подне кад је требало да буде готово. У граду је био неки Петрашиновић, који је продавао „флобер“ пиштоље и муницију за ловачке пушке, па пре него узмем делове за машину покупујем драмлије за паре које сам имао.

18.8.2019.

МАГАЗИН

Све је било подређено жељи да што пре урадим машину, радио сам дан и ноћ а кад је била готова прво пробамо код мог оца. Као замајац сам користио велики точак од стубне бушилице тежак око двадесет килограма. Машина је била тешка око двадесет пет, а све заједно око четрдесет пет. Окупљене комшије биле су радознале колико и ја, намонтирам главу која држи нож са два реза, прикључим погон преко навојног вретена и помоћу снопа зупчаника подесим потисак који утиче на финоћу резања. Целу ноћ сам резао, а комшије ујутру једва чекају да одем код њих. Сутра наставим код једног, другог, трећег уз ушур од кило на десет кила изрезаног дувана - сећа се Боро. Резање дувана брзо се показало као уносан бизнис, а због несташице дувана могло је да се прода све што се изнесе на тржишту јер је за пакло „Неретве“ или „Мораве“ коштала по четири динара, кад је радничка дневница износила десет. Боро је имао само шеснаест година кад је услужно резање дувана постало озбиљан бизнис који се проширио на Роћевиће, Пекчаницу, Матарушку Бању, Готовац, Жичу... Кад је количина дувана од ушура била толика да се више није знало шта са њом Боро се присетио како би је било добро компензирати за нешто што је потребније, па је за кило дувана добијао два кила вуне. Трајало је то до 1944. кад је било приметно да Немци губе рат, о чему су сведочили транспорти војника и ратне опреме који су се пругом преко Краљева повлачили из Грчке. У то време Боро је већ престао са резањем дувана све док у Врдила није пристигао фолксдојчер са два немачка војника са захтевом да натовари машину на самар магарца кога су довели и пође са њима. Више од Бора били су забринути родитељи, а правило да сила бога не моли основни разлог да се нису много бунили. Кренула је из Врдила чудна колона, немачки војник који води мазгу, двојица са страна а за њима Боро у чијој су се глави врзмале различите мисли инициране жељом да пронађе начин како би побе-

гао. На улазу у Дракчиће почео је по мало да заостаје, а мало дувана у џепу дало идеју која би могла да се реализује успешно. У близини куће извесног Милутина, због гушавости познатог као Гушо, учинило му се како би могао да уђе под изговором да запали цигару. Кад је савио прву и погледао кроз прозор приметио је како Немци одмичу, али се један осврне и примети како га нема. - Види Шваба да ме нема па трчи назад и вади парабелум. Видим да је враг однео шалу, па излазим из куће са запаљеном цигаром и идем право према њему. Пред вече дођемо у Качулице до куће неког домаћина где је била немачка комора. Домаћин побегао и успео да одведе крупну стоку, а остали прасићи. Један војуник узме пиштољ и побије оне прасиће од тридесетак кила, одмах их ошурише и ставише у казан са пасуљом. Од некуда су у балама довукли дуван „албанац“, а гомила до плафона треба да се реже. Уводе мене унутра, монтирам машину на клупу и почнем ра режем на један чаршаф, кад приметим да је неко стао иза мене. Био је то немачки генерал са одликовањима на пола униформе и гвозденим крстом као највишем у војсци. На глави шапка, на ногама лаковане чизме до под колена, ставио руке на леђа и гледа. Знао сам неколико речи па кажем „камарад момент“, извадим папир и савијем једну добру цигару, а како треба да се лизне и залепи кажем „бите“ да он то уради. Он узме, омириса, залепи, стави у уста, узе упаљач и упали, погледа, повуче један дим, па још дубљи и гледа у плафон, а кад је дегустирао видим да је одушевљен. Оде он и остави мене прича Боро. Ма колико да је у периоду пре тога стекао довољно искуства у резању дувана брзо се потврдило како физички слабашном неће бити једноставно да толику количину заврши у кратком року. Кад се због тога обратио фолксдојчеру који га је довео и затражио помоћ стигла су четири војника са задатком да остану док посао не буде завршен, а колико је требало да се ради сведочи по-

датак да до поноћи није завршена ни половина. Довољно пријатно, по мало изненађујуће, деловао је позив на вечеру а посебна част указана му је кад је смештен поред самог генерала, са његове леве стране. Након што је пропустио доручак и ручак богата вечера се показала добрим начином да се поправи расположење пре него се врати послу који је, након напорне ноћи, потрајао све до сат пре поднева следећег дана. Све време боравка међу Нецима Борислава није напуштала мисао о томе како да побегне, а да им не остави машину. - Приметим да у дворишту нема никог, спремим машину и, кад стражар зађе за кућу, ставим на раме а точак у руку па низ воћњак. На моју срећу у воћњаку је била велика бара коју је власник ископао како би скупљао воду за стоку. Кад сам је видео сине ми у глави да у њу бацим машину и вратим се након ослобођења. Бацим је па побегнем у шуму, јер нисам нигде смео да изађем на пут. Родитељи су били пресрећни кад су ме видели и кажу да су се поподне претходног дана Немци у Врдилима сукобили са партизанима који су дошли из Матарушке Бање. После дуге борбе сатерали су их у шумицу, побили их и повукли се, а ја хоћу да видим како изгледају изгинули Немци. По оној ливади њих педесет шест, сељаци долазе да гледају и препознају неке који су претходног дана долазили да пљачкају - прича Боро. Непосредно по ослобођењу земље отпочела је мобилизација за попуну јединица Југословенске народне армије, а Боро већ 1945. као припадник Четврте српске бригаде игром случаја доспео у Пету дивизију под командом генерала Николе Љубичића. Тек формирана јединица имала је само неколико камиона и једно путничко возило намењено команданту, а за одржавање су биле потребне занатлије међу којима се издвајао Боро Шпаговић који је, након завршене подофицирске школе, постао руководилац јединице при штабу дивизије у Крагујевцу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2019.

Познати о непознатом: Милан Никодијевић

МАГАЗИН

18.8.2019.

ФИЛМСКЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

- У периоду од 1945. до 1969. у Југославији снимљен 421 филм, а за приказивање званично забрањен само један. - По тој чињеници Југославија је била једно од најдемократичнијих друштава у Европи и свету. - Четрдесет филмских наслова без икаквих писаних докумената стављено у бункер и нису стигли до очију гледалаца. - Југославија се распала без иједног забрањеног филма. - Годинама је био присутан тренд да у жирију Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи буде бар један књижевник. - Није било значајнијег писца из Краљева који није био члан жирија. - Филм Милана Никодијевића „Заробљено време“, представља својеврсно путовање кроз завичај и време у коме је рокенрол био важан део живота генерација оних који су уз њега одрастали. - Од почетне идеје до реализације прошле су пуне три године, филм је приказан у четрдесет два града а добио је три награде на фестивалима

Милан Никодијевић

МАГАЗИН

18.8.2019.

ако је уобичајено да млади после завршене школе крену путем који им се у том тренутку учини најбољим није необично да добар део њих, после годину или више, схвати како је погрешио па прилику за искупљење потражи у некој другој средини. Овакву судбину доживео је и Милан Никодијевић који се после почетних корака на студијама права предомислио, па прешао на Факултет драмских уметности где је дипломирао на Групи за филмску и телевизијску продукцију. И поред тога добар део радног века провео је у медијима, објављивао текстове у готово свим дневним и недељним листовима, и књижевној периодици, а на телевизијским и радио станицама реализовао многе серијале посвећене филму и уметности што је довољно да му се на управљање и уређивање повери Радио-телевизија Врњачка Бања. У биографији Милана Никодијевића записано је да је аутор књига „Забрањени без забране“, „Сценарија писана левом или десном руком“, „Слике душе“, „Од фајронта до свитања“, али и да је редитељ, сценариста и продуцент документарних филмова „Забрањени без забране“ и „Мица и околне приче“, документарне тв серије „Забрањени без забране“ и три циклуса телевизијских емисија „Слике душе“. Његова радио емисија „Оток голе истине“ проглашена је најбољом у Србији, радијска репортажа „Дан када је сахрањен бог“ добила награду критике, интервју са Мићом Поповићем проглашен најбољим остварењем у овој области а Књижевни клуб Краљево проценио да заслужује годишњу награду за најбољи рукопис назван „Од фајронта до свитања“. Функција дугогодишњег директора Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи, уредника фестивалске едиције Симпозион и звање ванредног професора на Катедри за аудио-визуелне медије, смер Продукција, Департмана драмских уметности Академије уметности у Новом Саду повод је да му се, са акцентом на филмско стваралаштво, под отвореним небом и брезама у дворишту испред

Француске куће посвети програм под називом „Филмске приче, лица ... и Мица“. Била је то прилика да се дође до одговора на бројна питања, од оних личне природе до других који бацају мало више светла на стање у домаћем филму. Услови за почетно интересовања у овој области шездесетих година прошлог века су се знатно разликовали од данашњих. Био је то период кад је мештанима окупљеним у сали задружног дома у Подунавцима кинооператер из Трстеника једном недељно пружао прилику да се нетремице диве покретним сликама. Никодијевић признаје да се, као учитељско дете, осећао повлашћеним због могућности да седи тик уз оператера и од њега по који пут добије на најпростијем папиру одштампан садржај филма, ређе бар делић целулоидне траке одсечен након што би прогорела због кратког застоја испред јаке пројекционе лампе. Касније се то развијало, каже Никодијевић, као код свих припадника генерације који су сазревали на филму, књигама и рокенролу а резултирало четрдесетогодишњим присуством у овој области због ретке привилегије да се целог живота бави оним што воли. На највећем порталу за филмску уметност подаци су о само једанаест филмова Милана Никодијевића, међу којима се издваја циклус од шест документарних под заједничким називом „Забрањени без забране“ настао на основу истоимене књиге и прича које су деценијама након Другог светског рата стављане под тепих, а један је посвећен забрањеним филмовима. Од 1945. године кад је снимљена „Славица“ Вјекослава Афрића, до 1969. кад је настао филм „Вране“ у режији Љубише Козоморе и Гордана Михића, у Југославији снимљен 421 филм од којих је званично забрањен само један, омнибус „Град“ Живојина Павловића, Кокана Ракоњца и Марка Бапца. - По тој чињеници Југославија је била једно од најдемократичнијих друштава у Европи и свету. Чињенице су другачије, јер је постојало четрдесет наслова који су без икаквих писаних докумената стављени у бункер и нису

стигли до очију гледалаца. Иако је у то време постојала централна цензорска комисија, која даје одобрење за приказивање филмова, нема писаних забрана нити постоји цензорски картон за филм „Пластични исус“ Лазара Стојановића, који је парадигма целе приче, или „Заседа“ Живојина Павловића - објаснио је Никодијевић. Иако су такви филмови приказивани и негде у иностранству дешавало се то у летњим месецима кад је посета биоскопима знатно смањена, што је добар повод да због слабе посете буду скинути са репертоара и тако цензурисани на перфидан начин. Специфичан је случај филма „Град“ насталог у продукцији „Сутјеска филма“ из Сарајева, а комична ситуација огледа се у готово нестварном поступку продуцента који је пријавио филм суду у Сарајеву на основу чије пресуде је забрањен, а скоро нестварно делује залагање најревноснијих у овом предузећу да буде и физички уништен. Оригинал је дуго био у некој од канцеларија босанско-херцеговачког Министарства унутрашњих послова одакле је добијен током велике акције потраге за бункерисаним филмовима између 1987. и 1990. године. На основу захтева да се поништи првобитна одлука суд у Сарајеву је укинуо пресуду тако да се убрзо затим Југославија распала без иједног забрањеног филма. Опасност да буде забрањен запретила је и претходном остварењу ове продукцијеке куће, филму „Капи воде, ратници“ Марка Бапца и Живојина Павловића, али је забрана републичке комисије изостала јер ју је предухитрила савезна дозволом за приказивање. Како су се филмски радници сналазили да би спасли по који филм коме је претила забрана најбоље потврђује пример „Пластичног Исуса“ који је органима реда достављен са погрешно обележеним редоследом ролни за приказивање. Тако нико не би могао да види цео филм у коме има неколико проблематичних сцена, посебно део са четницима који нису били посебно популарни у време кад је требало да уђе у дистрибуцију. Продуцент Сретен Јовановић је много година ка-

МАГАЗИН 18.8.2019.

18.8.2019.

МАГАЗИН

сније признао како је на спорном месту озбиљним монтажним резом професионалца исечен део филма и стављен црвени кончић да би двадесет година касније био враћен а значајно остварење нашло место у Југословенској кинотеци. У време кад није било филмског критичара који није тврдио да је сценарио рак рана југословенског филма врњачки фестивал је пружио могућност да се прочита бар нека верзија текста по коме је настао, а на симпозијумима разговара на теме из ове области на начин како се то не чини на другим местима. Само то је, каже уредник филмског програма у Нишком културном центру Дејан Бабић, довољно да оправда његово постојање. Скоро две деценије директор Фестивала филмског сценарија је био Милан Никодијевић, а онда се захвалио на поверењу након сазнања да је, сем све мањег интереса локалне заједнице да уложи значајнија средства у финансирање, увек представљан бољим него што јесте. Фестивал се од оснивања прилагођавао различитим тенденцијама, једни од пратећих програма су преправљани а други укидани, али је годинама био присутан тренд да у жирију буде бар један књижевник. У светлу те чињенице значајном се оцењује потврда да није било значајнијег писца из Краљева који није био члан жирија. Последњи филм Милана Никодијевића „Заробљено време“, и истоимена серија чије се емитовање од ове јесени очекује на програму Радио телевизије Србије, представља својеврсно путовање са Пецом Поповићем кроз завичај и време у коме је рокенрол био важан део живота генерација оних који су уз њега одрастали. Филм је премијерно приказан на Филмским сусретима у Нишу пре две године, само месец дана касније у Краљеву последње вечери Међународног фестивала краткометра-

жног филма. Од почетне идеје до реализације прошле су пуне три године, филм је приказан у четрдесет два града а добио је три награде на фестивалима. - Велика је привилегија била да неко направи филм о нечему у чему је некада одрастао, и што је било саставни део његовог живота, а да успут за то добије и неки новац да то направи. Милан је обишао све важније средине у земљи, сем Ријеке, од онога што је била квалитетна сцена. Битно за филм је семиолошко структуралистички приступ, јер морате имати одређени репертоар знакова да би могли да исчитате. Ако нисте одрасли на југословенском рокенролу нећете уживати у томе на тај начин, али је филм направљен добро да основни слој буде разумљив свима, а у скривеним уживаће само они који добро познају материју - каже Бабић. Окупљенима испред Француске куће пружена је јединствена прилика да виде документарни филм „Мица и околне приче“ чији је главни јунак чувена певачици југословенског новокомпонованог андерграунда из седамдесетих година прошлог века Милица Остојић, познатија као Мица Трофртаљка. Иако је њен први сингл „Даворике дајке“ од стране цензорске комисије проглашен шундом продат је у за то време великом тиражу од неочекиваних четири стотине хиљада примерака. Поред завидне музичке каријере обележене песмама провокативног садржаја као што су „Утерај ми кола“, „Кунац до колена“, „Предем вуну и кучину“, „Ја сам нови возач“, „Радила сам у пекари“, „ Села мала на путић“ „И лабави уме да забави“, „Држ’ се ћерко тврдог курса“ и других појавила се у више филмова, од „Мирис пољског цвећа“ 1977. године преко „Дај што даш“, „Широко је лишће“, оба дела „Ми нисмо анђели“, „Лепа села лепо горе“, „Ране“ и „Рокенрол узвраћа ударац“ до последњег „Свети Геор-

гије убија аждаху“ 2009. године. - То није само документарац о звезди једног времена. Она је била један феномен наше фолк музике. Толико је зарађивала да се враћала кући са пуним џаковима пара, а питање је да ли већина народњака данас то могу себи да приуште. Милан није направио само тематску причу о њој. Најбоља ствар је што је свео на добар тајминг, ликовном компонентом опонашао неке наше документаристе тако да је постигнута права мера, што је тешко могуће и у животу и у уметности - каже Бабић. Након што је на врхунцу каријере изненада нестала са естрадне сцене Милицу је на медијску вратио загребачки новинар Дарко Худелист што је било повод да се реализује идеја о њеном мужу стално запосленом у чачанској Фабрици резног алата који је свакодневно био изложен различитим коментарима везаним за наступе и понашање супруге. Информација о његовој изненадној смрти утицала је на модификацију оригиналне идеје, а крајњи резултат је документарац „Мица и друге приче“ у коме је главна јунакиња снимљена испред девет различитих кућа у девет различитих боја. У почетку се појављује у тренутном издању а потом пресвлачи и шминка да би у деветој сцени, испред једне кафане у Милићевцима, отпевала „Предем вуну и кучину“. Да филм буде урађен релативно брзо, без знатнијих трошкова и непретенциозно, допринело је уверење о јасној идеји аутора одлучног да се појави на највећем фестивалу у региону. Након што је филм приказан у званичној конкуренцији документарног програма Филмског фестивала у Сарајеву учествовао је на најмање још двадесет угледних фестивала где су и публика и аутори препознали универзалну причу и реаговали на начин како су чланови ауторског тима очекивали. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2019.

Почео Жички духовни сабор Преображење 2018.

КОРАК КА ЧЕТВР Р

МАГАЗИН

18.8.2019.

- Током четири августовска дана Краљево сваке године постаје центар културних дешавања и духовности Србије. - Овогодишњи Жички духовни сабор Преображење окупио песнике, књижевне делатнике, сликаре, музичаре. - Бројни програми у просторијама Народног музеја и Аџића куће. - Жички духовни сабор је за двадесет осам година постојања израстао у најзначајнију преображењску културну манифестацију у Србији. - Отворена изложба „Дакле, Ви сте тај Урош Предић. - Сутра тачно у подне у трпезарији Манастира Жиче песнику Владимиру Јагличићу ће бити уручена уникатна златнопечатна повеља и икона Преображења Господњег

РТОЈ ДЕЦЕНИЈИ

18.8.2019.

МАГАЗИН

ародна библиотека „Стефан Првовенчани“ са Народним музејом и Књижевним клубом Краљево организује најзначајнију манифестацију у култури града са традицијом дужом од четврт века. Као једна од најзначајнијих ове врсте у Србији манифестација је симболично везана за Жичу, на чију се традицију и веру у преображење ослања настојећи да, кроз јасно профилисане садржаје, афирмише праве вредности. Уз низ пратећих програма централни део манифестације је посвећен добитнику Жичке хрисовуље која се, по одлуци жирија, додељује најистакнутијим песницима за понирање у дубине песничког наслеђа и допринос савременој српској поезији. Добитнику се уз награду у форми хрисовуље дарује икона Преображења Господњег, а свечани чин уручивања се по тради-

цији одражава 19. августа у трпезарији Манастира Жиче. Шеснаести дан августа је више од четврт века време када краљевачки Народни музеј постаје место окупљања поштовалаца уметности пред свечано отварање Жичког духовног сабора Преображење. Као и претходних двадесет седам организатори ове значајне манифестације су и ове године Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб, а домаћин град Краљево. Манифестација Дани преображења покренута је 1992. године иницијативом председника краљевачког Књижевног клуба у време бунтовно националног полета и заноса са жељом да се допринесе духовном преображају средине у којој је настала. Временом је узела окриље и облик који јој одговара, пригрлила српску пое-

зију и песнике као и овогодишњег добитника Жичке хрисовуље Владимира Јагличића, и сама изабрала себи име Жички духовни сабор Преображење. Током четири августовска дана Краљево сваке године постаје центар културних дешавања и духовности Србије, па је и овогодишњи Сабор још једном окупио бројне песнике, књижевне делатнике, сликаре, музичаре. Све то, а можда и нешто друго, окупило је на свечаном отварању бројне посетиоце и представнике Српске православне цркве, овога пута без епископа жичког Јустина. Жички духовни сабор Преображење по традицији почиње свечаношћу у просторијама Народног музеја, а част да отвори овогодишњу манифестацију припала је председнику организационог одбора и градоначелнику Краљева Предрагу Терзићу. И поред констата-

ције да је током више од четврт века било несугласица око садржаја које би манифестација требало да има око једног су сви били сагласни, да стожер свега тога мора бити Манастир Жича и његова велика духовност. Док се временом све остало мењало, преображавало и добијало неке зачудне облике, по нешто ипак опстајава, расте и укрупњава се, жилави и претрајава. Такав је Жички духовни сабор који је за двадесет седам година постојања израстао у најзначајнију преображењску културну манифестацију у Србији, а ове отворен наступом трија Арт делест. Поезију Лазе Костића и Добрице Ерића говорио је Бошко Миловановић уз клавирску пратњу Петра Илића и гитаристе Небојше Кешеља. У времену непостојања великих континуитета, када се нешто што је по-

стојало дуго неретко руши, проглашава анахронима а прошлост диже у ваздух, постоје и манифестације које показују континуитет. Таквом је давно означен Жички духовни сабор Преображење који ове године двадесет осми пут приказује значај повезивања црке и државе, Српске православне цркве, Епархије жичке и града Краљева. Започела у организацији неколико песника из Књижевног клуба Краљево манифестација већ наредне године постаје градска а град, заједно са Народним музејом и Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“, учествује у организацији. Значајним сарадником оцењена је и Српска православна црква без чије подршке би манифестација, чуло се на свечаности отварања, била на већим искушењима, можда чак и непремостивим. - Иако је започела као манифеста-

ција под окриљем Књижевног клуба Краљево већ од своје друге године Жички духовни сабор Преображење има подршку града Краљева. Годинама је број добитника Жичке хрисовуље растао, а значај ове песничке награде је одавно превазишао локални оквир, оквир града, и она је постала и државна али и национална награда од особитог значаја. Ми као град Краљево настојимо да наше установе културе припреме програме у оквиру Дана преображења. Они сада не трају само један већ четири дана, а наша Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Народни музеј Краљево настоје да свим љубитељима књиге и културе понуде веома занимљиве садржаје - нагласио је Терзић проглашавајући Жички духовни сабор Преображење отвореним. Први програм овогодишње мани-

МАГАЗИН 18.8.2019.

18.8.2019.

МАГАЗИН

фестације је изложба „Дакле, Ви сте тај Урош Предић“ ауторке Оливере Скоко, више кустоскиње-историчарке уметности Народног музеја Зрењанин. Изложба је реализована поводом сто шездесет година од рођења Уроша Предића и премијерно је била постављена у Народном музеју Зрењанин од децембра 2017. до фебруара наредне године, а након тога гостовала у Београду у Галерији Српске академије наука и уметности. Народни музеј Зрењанин је једина установа у Србији која чува вредан легат Уроша Предића јер је, само годину дана након његове смрти, 1954. у музеј доспео готово целокупан инвентар уметниковог београдског атељеа. То је

послужило као основ и за ову изложбу коју чине тридесет два рада Уроша Предића међу којима су слике, цртежи, студије, вајарски и цртачки радови других аутора који су представљали овог уметника. У поставци су изложени лични предмети, намештај, фотографије, посетнице, разгледнице, писма, ордење, дневник, сликарски реквизити и материјал, каталози, књиге, часописи. Живот и стваралаштво Уроша Предића приказани су у виду тематских сегмената, од школовања у родном Орловату, преко Панчева, Беча, путовања по Италији, те повратка у завичај до коначног пресељења у Београд где је и умро 1953. године. Посебно је ис-

такнут Предићев рад као иконописца и портретисте, његов однос са члановима фамилије, али и са сликарима Пајом Јовановићем и Стеваном Алексићем и научником Михајлом Пупином. На изложби су представљени и цртежи Уроша Предића из периода кад је имао између десет и дванаест година, као и недовршена слика „Каменовање Св. Стефана“ која се сматра његовим последњим делом, а посебно место заузима једна од његових најпознатијих слика „Визија у облацима“. Седам дана раније у Римској дворани Библиотеке града Београда представљен је зборник посвећен прошлогодишњем добитнику Жичке хрисовуље Стевану Тонтићу у коме је

објављено дванаест радова посвећених његовој поезији, жичке беседе лауреата и књижевног тумача Марка Паовице, као и селективна библиографија награђеног песника. На округлом столу „О поезији Стевана Тонтића“ организованом у оквиру манифестације Жички духовни сабор Преображење 2018. којим је руководио др Саша Радојичић радове су представили Радивоје Микић, Јован Делић, Марко Паовица, Васа Павковић, Василије Домазет, Драгана Тодоресков, Светлана Милашиновић, Никола Маринковић, Миломир Гавриловић и Јелена Арсенијевић Митрић. О зборнику је говорио Драган Хамовић а Ана Гвозденовић најавила овогодишњи

програм Жичког духовног сабора Преображење, чији ће претежни део бити посвећен песничкој речи Владимира Јагличића. У Народном музеју је синоћ представљен издавачки подухват Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца назван „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ о коме је говорио уредник Александар Марушић, а два сата касније одржано вече посвећено овогодишњем добитнику Жичке хрисовуље Владимиру Јагличићу о чијој су поезији говорили Александар Б. Лаковић и Владимир Димитријевић. Стваралаштву лауреата посвећен је и данашњи округли сто коме председава Радивоје

Микић, а учествују Бранко Златковић, Милета Аћимовић Ивков, Саша Кнежевић, Јана Алексић, Никола маринковић, Ненад Милосављевић, Ана Гвозденовић, Жарко Миленковић, Јелена Маринков и Ана Козић. У дворишту Аџића куће вечерас почиње традиционална манифестација Преображење песници у којој учествују Драган Бошковић, Драган Јовановић Данилов, Драган Ђоковић, Дејан Илић, Слободан Јовић, Драган Марковић и Емсура Хамзић. Сутра тачно у подне у трпезарији Манастира Жиче биће одржана пригодна свечаност поводом уручења Жичке хрисовуље. Т. Радовановић

Пети скуп власника мотокултиватора у Прогорелици

МАГАЗИН

18.8.2019.

ШОФЕРСКО КОЛО КО

- На годишњим окупљањима више од сто осамдесет фреза, највише на другом кад је кроз село према Бугарској чесми кренуло четрдесет три возила. - Власницима најоригиналнијих возила вредне награде. - По пакет сока и пива равноправно поделили трећепласирани Миодраг Пантовић и Горан Вучковић, земљани лонац припао Миланку Угреновићу, а прва награда и печено прасе Ненаду Савићу на чијој је фрези било прикачено мангало на којој је прасе пекао Драган Рамовић из Буковице. - Културно уметнички део манифестације обогаћен наступом фоклорног ансамбла из Самаила, а посебни тон дали су чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“

ОД БУГАРСКЕ ЧЕСМЕ

МАГАЗИН

18.8.2019.

а ливади код Бугарске чесме, на почетку правца који кроз Прогорелицу води према улазу у Ибарску клисуру, претходног викенда се пети пут заредом заорило Шоферско коло. У колу и мушко и женски и старо и младо, мештани Прогорелице и њихови гости учесници трдиционалне забавно-ревијалне манифестације назване „Фрезијада“ покренуте на иницијативу Удружења „Долина краљева“. Становници овог места су почетком осамдесетих година прошлог века, због недостатка финансијских средстава и уситњености земљишта, мотокултиватору као пољопривредној машини дали предност у односу на трактор. Због тога је љубав према њему временом постајала све већа па га многи данас сматрају делом породице и често називају својим љубимцем. Они мало злобнији склони су уверењу да су бројни мештани одлуку о куповини донели након што је било каква машина ове врсте забректала у комшијском дворишту. Податак да свака пета породица поседује мотокултиватор води ка

простој рачуници о највећем броју ових машина по броју становника на ширем простору земље. Колико је постао саставни део свакоденевног живота на најбољи начин потврђује натпис на једној од мајица на којој пише да га власник не би мењао ни за какав трактор. Ово, и сазнање како готово нема села у Србији која се по нечему не препознају, утицало је да група младих пре неколико година на дан Светог Симеона, зачетника лозе Немањића, формирају Удружење „Долина краљева“ како би се, реализацијом програмских активности, мотивисало што више њих да остану на овим просторима. Жеља да организују нешто по чему би били препознатљиви на ширем простору, а да то буде оригинално, искристалисала је идеју о „Фрезијади“ као првом скупу мотокултиватора у Србији. Иако се идеја о организацији дуго врзмала у глави председника удружења Славка Марића, бројне неповољне околности су утицале да буде реализована коју године касније са циљем да

окупи све љубитеље ове пољопривредне машине у оквиру забавно-ревијалне манифестације коју организују Месна заједница Прогорелица, локални фудбалски клуб и Удружење грађана „Долина краљева“. - На Свету Тројицу 2013. године дошли смо на идеју да направимо неко дешавање у селу и пошто смо имали највише мотокултиватора по броју домаћинстава одлучили смо да правимо скуп мотокултиватора под називом „Фрезијада“. До сада смо на годишњим окупљањима имали више од сто осамдесет фреза, највише на другом окупљању кад је кроз село према Бугарској чесми кренуло четрдесет три возила, највише из околних села Пекчанице, Врдила, Богутовца, Матаруга и Конарева, а имали смо и учеснике из Јарчујка, Грдице, Заклопаче и других места. Иако још нисмо имали госте из других општина очекујемо да ће их у будућности бити. Планирамо да наставимо традицију јер у селу има доста младих са фрезама који ће да носе манифестацију у наредним годинама -

каже Марић. Иако прве године нико од организатора није очекивао бум чини се да се за манифестацију чуло далеко ван Краљева чему су у значајној мери допринели медији, телевизије Б92 и Пинк, али и локалне радио станице које су вести о дешавањима у овом крају данима преносиле до својих слушалаца. Свима се, подсећа Марић, допала оригиналност идеје о окупљању ових вози-

ла јер сличних, сем тракторијаде у Војводини, нема више нигде у ширем региону. Прве године је у дефилеу учествовало 38 мотокултиватора, највећим делом из Прогорелице, али су стигли и заљубљеници у ову интересантну машину из Богутовца, Конарева, Лопатнице, Грдице, чак и Кованлука. Број учесника је следеће повећан за трећину да би се у трећој изједначио са првом, понајвише захваљујући непо-

вољним метеоролошким приликама. Традиционални дефиле свих учесника Ибарском магистралом кроз Прогорелицу, од зборног места код Фабрике сточне хране „Пантелић“, настављен је до „Хјундаи Марић центра“ да би весела колона након преласка кроз пропуст испод железничке пруге паралелно са овим путним правцем наставила до Бугарске чесме где је све учеснике и госте чекала богата трпеза са разноврсним јелом и пићем. Све је зачињено одговарајућом музиком која је од претходне вечери до раних јутарњих часова следећег дана увесељавала све који су дошли само да посматрају оно што се дешава. Посебну атракцију и ове године представљало је шоферско коло у коме су се, поред бројних учесника који су допутовали са члановима породица, нашли и посетиоци. И док је гладнијима пружена прилика да се окрепе уз разне ђаконије, од предјела и салата до куваног купуса и више врста печења и све залију хладним пивом. Како би учеснике мотивисали да следеће годи-

МАГАЗИН

18.8.2019.

не дођу у још већем броју организатори су припремили и награде за све који на зборно место дођу у најоригиналнијем возилу, а власницима тројице који су се издвајали од осталих припале су вредне награде. Маштом су се највише издвајали мештани Прогорелице па су по пакет сока и пива равноправно поделили трећепласирани Миодраг Пантовић и Горан Вучковић, земљани лонац припао Миланку Угреновићу, а прва награда и печено прасе Ненаду Савићу на чијој је фрези било прикачено мангало на којој је прасе пекао Драган Рамовић из Буковице. Организатори „Фрезијаде“ верују да ће у наредним годинама и ова манифестација бити додатни замајац развоју ове привредне активности. О петом по реду скупу власника мотокултиватора, свему што се дешавало током два авустовска дана, причаће се до половине августа наредне године, а све који су допринели да манифестација буде што успешнија на додатну мотивацију за помоћ треба да подсете пригодне захвалнице којима их је даривао организатор. Они који су уложили највише труда то-

ком претходних година задовољни су овогодишњим ефектима, а Марић каже да је још једном остварен циљ, јер је уз дружење пружена толико потребна подршка промоцији овог необичног превозног средства и радне машине. Културно уметнички део манифестације обогаћен је наступом фоклорног ансамбла из Самаила, а посебни тон дали су чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“. Прогорелица се сметила на самом уласку у Ибарску клисуру, десетак километара од Краљева према југу дуж леве обале Ибра, на половини пута између Матарушке и Богутовачке Бање. У енциклопедији је записано да се простире на површини од 1.233 хектара, а према попису из 2011. године село је имало 882 становника просечне старости преко 42 године, од којих 750 пунолетних. Сви они сврстани су у 289 домаћинстава и деле судбину већине српских села која полако одумиру. Све до 1991. године број становника је растао да би за тридесетак премашио хиљаду, а онда је почело опадање које

МАГАЗИН

18.8.2019.

потврђује да је за две деценије смањен за две стотине. Подаци о броју домаћинстава и становника варирају, а последњи показују да се њих 820 налази у оквиру 250 породица. Капија Долине јоргована и старе српске државе Немањића први пут се као насељено место помиње у турском попису из 1516. године, а крајем 19. и почетком 20. века аустроугарски путописац Феликс Каниц је, пролазећи овуда, записао да од уског и стеновитог кланца код Прогорелице, кроз који Ибар водама хита ка Западној Морави, неодољивом снагом делују бујност и лепота овог краја. Баш у Прогорелици се завршава Ибарска клисура, а Ибар постаје равничарска река и мирнијим током кроз Прогореличко и Конаревско поље наставља према Матарушкој Бањи и даље ушћу у Западну Мораву. У уском појасу са обе стране смештене су њиве на којима су се од вајкада највише гајили кукуруз, пшеница и нешто детелине за стоку, а мало даље у брдима воће и малине.

Председник Савета Месне заједнице Прогорелица Томо Вујовић подсећа да у овом месту тренутно живи око хиљаду становника распоређених у око четири до пет стотина домаћинстава. Последњих година све више њих се оријентише на гајење малина при чему им највећу помоћ пружају баш мотокултиватори. Иако је и претходних година путна инфраструктура представљала највеће проблеме локалном становништву ове је ситуација додатно погоршана након што су је обилне кише, које су пале почетком последњег месеца прве половине године, учиниле још гором. Кад је уз помоћ локалне самоуправе ситуација донекле поправљена у први план је избила несташица воде због чега се приступило изради пројекта за прикључење на градску мрежу од прикључка у Конареву. Староседелачка структура становништва мало је поремећена у последњој деценији прошлог века након доласка одређеног броја избеглих са простора Косова и Метохије који су

се успешно интегрисали у околину. Локална самоуправа је уложила око пет милиона динара у реновирање дома културе у овом месту, а једним од ретких начина за организовано окупљање младих оцењен је локални фудбалски клуб са именом места. Ненад Савић се пре четрдесет осам година са родитељима доселио из Ушћа на имање који је његов деда на овом месту купио још пре Другог светског рата. Отац Миодраг је у то време био запослен у „Феротексу“, па је лакше било да иде на посао из Прогорелице него из Ушћа. Солидна плата из овог предузећа била је довољна за живот трочлане породице, чак и време кад је на породичном имању ницала нова породична кућа. Ненад се са сетом сећа седамдесетих година прошлог века кад на правцу између школе у Конареву и уласка у клисуру није било превише саобраћаја, па ни опасности за ђаке који су у групама од по десет до петнаест свакодневно одлазили и враћали се из

ње. Жеља да после усмереног образовања пронађе солидан посао после две године студија била је основа за напуштање Економског факултета, а очев углед доброг радника у „Феротеску“ довољан да и Ненад крене његовим стопама. Није ни тада било једноставно доћи до доброг радног места, па је кренуо од најниже позиције физичког радника пре него је наставио на месту референта у књиговодству. Само коју годину након што је „Феротекс“ „припојен Магнохрому избио је рат на подручју Косова и Метохије, а Ненад мобилисан са осталим припадницима резервног састава Југословенске народне армије. Све тежа ситуација у предузећу по повратку, и све чешћа плаћена и неплаћена одсуства, повод су за оријентацију према трговини где је ангажован и данас. На двадесетак ари имања у Прогорелици Савићи су одувек гајили кукуруз, башта задовољавала потребе породице за пољопривредним производима а воћњак у Ушћу био прилика да се род шљива

преточи у квалитатну ракију. У време кад су мештани Прогорелице прилику за добром зарадом почели да траже у другим пољопривредним културама и Ненад је десет ари наменио гајењу малине. - Почео сам 2016. године кад сам добро обрадио земљу да бих остварио што бољи квалитет малине, прошле сам имао први а ове други род од око хиљаду и пет стотина кила. Задовољан сам количином, квалитетом и зарадом јер, кад се одбију велики трошкови производње, од сто педесет динара продајне цене по килограму ипак остане зарада од шездесет динара - каже Ненад уз потврду како би у селу могло лепо да се живи кад би биле јасно дефинисане откупне цене пољопривредних производа. Онима који су се оријентисали на сточарство откупна цена млека од само двадесетак динара не пружа много повода за оптимизам да наставе ни поред премија од пет до шест динара по литру у зависности од масне јединице.

Основним разлогом сматра се монополски положај откупљивача који диктирају цене, а о неповољном положају одгајивача ситне стоке сведочи податак да је цена јагњади од триста динара по килограму пала за трећину. У таквој ситуацији није необично да млади све више одлазе и из овог краја, понајвише према Београду и Новом Саду, а све је израженија жеља да се прилика за зараду потражи у Немачкој, Руској Федерацији или Словачкој. У Прогорелици су, каже Ненад, остали само они који имају било какво сигурније запосљење и уз њега допунско занимање. Син Александар као студент треће године Економског факултета и кћи Александра као ученица завршног разреда гимназије немају јасну слику о перспективи коју би могли да очекују. Повремени разговори о томе у оквиру породице потврђују значајну дозу неодлучности због чега је све присутније уверење да лебде у недовољно јасно дефинисаном простору. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.8.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

18.8.2019.

Добри момци

кас одлучују да узму дрон Максовог тате, који Макс не сме ни да пипне, како би шпијунирали комшије тинејџере док се љубакају. Кад ствари крену незаустављиво лоше дрон ће бити уништен, а у очајничком покушају да га поправе пре него што се Максов отац врати кући, момци беже из школе и упуштају се у авантуру епски лоших одлука у које спадају украдена дрога, пејнтбол са братством, бежање од полиције и застрашујућих тинејџерки. Осамдесетдеветоминутну комедију у 2Д формату Џин Стапинтски је режирао према сценарију који је написао са Лијем Ајсенебргом, а водеће улоге тумаче Џејкоб Треми, Кит Л. Вилиамс, Бреди Нун, Вил Форт и Моли Гордон. Филм се приказује до 21. августа у пројекцијама које почињу у 19,20.

Било једном ... у Холивуду Прилика да се сагледа колико лош може бити један дан посетиоцима биоскопа се пружа током пројекције урнебесне комедије „Добри момци“, о шестацима којима уопште није лако. Након што је позван на прву журку где ће бити љубљења, дванаестогодишњи Макс почиње да паничи јер не уме да се љуби. У жељи да се истакне, он и његови најбољи другови Тор и Лу-

„Било једном… у Холивуду“ је права холивудска прича о глумцу и његовом двојнику који крећу на пут како би пронашли место под сунцем у филмској индустрији, а њихово путовање одвија се на врхунцу хипи Холивуда, давне 1969. године у Лос Анђелесу.. Главни ликови у филму, бивша звезда вестерн телевизијске серије Рик Далтон и његов дугогодишњи двојник

Клиф Бут, у време последњих трзаја златног Холивуда боре се за успех у светској престоници филмске индустрије коју више не препознају. Али, Рик има популарну комшиницу – Шерон Тејт. Драмски трилер коме недостаје петнаест минута да би трајао пуна три сата Квентин Тарантино је режирао према сопственом сценарију, а главне улоге тумаче Лионардо ДиКаприо, Бред Пит, Маргот Роби и Лук Пери. Филм је на репертоару до среде 21. августа а пројекције почињу у 21,30.

МАГАЗИН 18.8.2019.

Достигнуће српске демократије: слобода „троћања“ – глупости!

МАГА-

„Прање новца“ је „нормална,, појава! „Испирање мозгова“ је – забрињавајућа!

100

Кад се завршио грађански рат, настављен је: српско-српски!

Није спроведена лустрација, али је уведена – нације фрустрација!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 18. И 24. АВГУСТА

МАГАЗИН

18.8.2019.

18. август

102

1201 — Основан је летонски град Рига. 1156 — Француски краљ Франсоа I и папа Лав X су потписали Болоњски конкордат, уредивши односе између цркве и државе у Француској. 1648 — Турски султан Ибрахим I је смењен и убијен. Наследио га је Мухамед IV. 1708 — Британци су заузели Сардинију. 1805 — Српски устаници су први пут поразили редовну турску војску у бици на брду Иванковац код Ћуприје. 1812 — Наполеон Бонапарта је у бици код Смоленска поразио руску војску и наставио да напредује према Москви. 1870 — У бици код Гравелота, највећој бици у Француско-пруском рату Пруси су победили Французе и нанели им тешке губитке (више од 30.000 погинулих). 1877 — Асаф Хал је открио Марсов сателит Фобос. 1896 — Француска је окупирала Мадагаскар и прогласила га колонијом. Мадагаскар је независност стекао 1960. 1914 — Немачка је објавила рат Русији; председник САД Вудро Вилсон је прогласио неутралност САД у Првом светском рату. 1948 — У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је договорено да у управљању Дунавом и његовом пловидбом учествују само приобалне земље. Основана је и Дунавска комисија са седиштем у Будимпешти. 1954 — Џејмс Вилкинс је постао први црнац у америчкој историји који је

учествовао у заседању владе САД. Седници је присуствовао као помоћник министра рада, јер су министар и његов заменик били одсутни. 1960 — У Илиноису у САД пласирана је на тржиште прва орална пилула за контрацепцију „Еновид 10“. 1964 — Спортистима Јужне Африке забрањено је да учествују на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи. 1964 — Аустралија и Нови Зеланд су одлучиле да повуку своје војнике из Вијетнамског рата. 1990 — Југославија је трећи пут постала светски првак у кошарци на 11. светском шампионату у Аргентини. Први пут је освојила титулу 1970. у Љубљани, а други пут 1978. у Манили. 1993 — САД су оптужиле Судан да подржава међународни тероризам и искључиле ту земљу из највећег броја програма америчке помоћи. 2000 — Индијанско племе за које се веровало да је нестало пре 80 година, лоцирано је у џунглама амазонске државе Акре у Бразилу. 2001 — У великим пожарима, после вишенедељне суше у држави Вашингтон, изгорило је више од 37.200 хектара широм источног дела земље. 2001 — Председник Пакистана Первез Мушараф је поднео оставку услед могућности опозива.

19. август 636 — Арапи су у бици код Јармука у Сирији победили византијску војску и потом освојили све персијске области које је држала Византија. 1587 — Сигисмунд III, син шведског краља Јуана III и Катарине Јагело, постао је краљ Пољске. Након очеве смр-

ти (1592) припала му је и шведска круна. Његово настојање да створи унију Пољске и Шведске изазвало је рат између две државе, а после пораза Сигисмундове војске 1598. био је приморан да се одрекне наследства на шведски престо. 1691 — Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. У бици је погинуо и велики везир Мустафа Ћуприлић. 1839 — На свечаној седници Француске академије наука објављен свету проналазак фотографије. 1878 — После жестоких уличних

борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала. 1910 — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.1934 — Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти. 1942 — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте. Од око 6.000 савезничких војника, више од 4.000 је погинуло, рањено или заробљено. 1944 — Париз се ослободио од немачке окупације у Другом светском рату.

1960 — Совјети су лансирали Спутњик 5 у ком су били пси Белка и Стрелка, 40-ак више мишева, 2 пацова и различите врсте биљака. 1945 — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета „Вијетмин“ почела „августовска револуција“ против француских колонијалних трупа. 1953 — У војном удару, уз подршку САД, збачен је ирански премијер Мохамед Мосадик, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт. 1960 — Пилот америчког шпијунског авиона „U-2“, који је оборен изнад совјетске територије, Гери Пауерс осуђен је на 10 година заточеништва. Пауерс се спасио искакањем из авиона, али је потом ухапшен и осуђен, а 1962. је размењен за једног совјетског шпијуна. 1979 — Руски космонаути Владимир Љахов и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом „Сојуз 34“ после рекордних 175 дана проведених у свемиру. 1981 — Два америчка F-14 су оборила два либијска авиона Су-22 док је Америчка морнарица вршила војне вежбе у заливу Сидра. 1991 — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске „гласности“ и „перестројке“. Кључну улогу у сузбијању удара одиграо је тадашњи председник Русије Борис Јељцин, који је потом постао Горбачовљев главни политички ривал. 1995 — У саобраћајној несрећи на Игману, близу Сарајева, погинули су изасланик САД за бившу Југославију Роберт Фрејжер и тројица његових сапутника. 1996 — Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на руској свемирској станици „Мир“, укључујући Клаудију Андре Дешај, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на руску космичку станицу стигла руском ракетом „Сојуз-У“. 1999 — Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је један од највећих опозиционих митинга

на којем су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића. 2000 — Посмртни остаци, за које се верује да потичу од 14 Американаца који су проглашени несталим у Корејском рату, враћени су америчким војним властима. 2001 — Најмање 50 људи погинуло од подземне експлозије метана и угљене прашине у Украјини. 2003 — У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 особе су погинуле, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо Вјеиро де Мело. Одговорност за напад преузела је терористичка организација Осаме бин Ладена Ал Каида. 2005 — Започела је прва икада одржана заједничка руско-кинеска војна вежба.

20. август 1741 — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску. 1872 — Престао је да излази лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић. 1884 — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш. 1907 — Почео шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка. 1940 — У граду Мексику смртно је рањен руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Убиство је планинарским пијуком извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток про-

103

18.8.2019.

МАГАЗИН

104

тивник, подлегао је ранама наредног дана. 1944 — Црвена армија је покренула Јаши-Кишињевску операцију против немачко-румунских снага, после које је Румунија објавила рат Немачкој. 1945 — Индонезија је добила независност. 1949 — Мађарска скупштина прихватила је совјетски модел државног уређења и променила назив државе у Народна Република Мађарска. 1950 — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата. 1960 — Слетањем Спутњика V у ком су летеле керуше Белка и Стрелка, 40 мишева и два пацова је извршено прво успешно враћање живих бића из орбите на Земљу. 1968 — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека („Прашко пролеће„). 1975 — САД су лансирале из Кејп Канаверала свемирски брод „Викинг I“ на Марс, где је стигао у јулу 1976. 1980 — Италијански алпиниста немачког порекла Рајнхолд Меснер је први успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест без употребе кисеоника. Меснер је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 m - колико их укупно има на свету. 1988 — У Титограду (Подгорици) и Колашину почели су масовни митинзи против тадашњег комунистичког руководства Црне Горе. Наредних месеци масовни протести захватили су целу републику, партијско и републичко руководство поднело је оставке у јануару 1989, а на власт су дошли Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић. Ступио је на снагу споразум о пре-

станку осмогодишњег рата између Ирана и Ирака, који су посредници УН постигли са зараћеним странама 8. августа. 1991 — Више од 100.000 људи се окупило испред зграде Врховног совјета СССР у знак протеста против државног удара чији је циљ био да се збаци председник Михаил Горбачов. У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији. 1991 — Естонија је прогласила независност од Совјетског Савеза. 1994 — На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији. 1996 — Руске трупе опколиле су Грозни, хиљаде избеглица напустиле су главни град Чеченије. Рат у Чеченији почео је у децембру 1994. када је Борис Јељцин послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу Руске Федерације. У удесу транспортног авиона „Иљушин 76“ руске компаније „Спер ерлајнс“ близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион, који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио веза, кружио над градом око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту. 1998 — САД су бомбардовале једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније у којима је погинуло најмање 226 људи. 2000 — Лидер покрета за независност Источног Тимора, Хосе Александар Гусмао предао је команду над герилском армијом, након чега ће своју моћ јачати са позиције цивилног политичара. 2001 — Џиновска панда у истраживачком центру у Сечуану у Кини, родила је близанце, што је други пар

близанаца у овој години у оквиру кинеског државног програма за очување и узгајање панди.

21. август 1690 — Аустријски цар Леополд I донео указ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника. 1897 — Енглески лекар Роналд Рос открио врсту комараца који преносе маларију, што је било пресудно за сузбијање болести која је узроковала смрт милиона људи. Један од првих добитника Нобелове награде за медицину, 1902. 1911 — Италијански конобар Вићенцо Перуђа украо из париског музеја „Лувр“ слику „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија. Слика нађена и враћена у музеј 1913. 1944 — У Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела конференција представника СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Кине о оснивању четири

главна органа УН, а то су Савет безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде и стални секретаријати. 1945 — Физичар Хари К. Даглијан, млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос. 1959 — Хаваји су постали 50. савезна држава у саставу Сједињених Држава. 1959 — Багдадски пакт, војно-политички савез Турска, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1995, променио назив у CENTO пошто се Ирак повукао из Савеза. 1961 — Џомо Кенијата, национални лидер Кеније, пуштен из затвора после девет година робије на коју су га осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније, а по проглашењу независне Републике Кеније постао председник и премијер. 1968 — Трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале Чехословачку. Око 200.000 војника заузе-

ло све значајне пунктове у земљи. Тиме угушено „Прашко пролеће“, покушај Комунистичке партије ЧехословачкаСР са Александром Дубчеком на челу да реформише систем. Том окупацијом устоличен принцип „ограниченог суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља. 1975 — САД укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази. 1983 — Вођа филипинске опозиције Бењино Акино убијен по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД. Убиство организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос, уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1990 — На централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968. 1991 — Маса демонстраната сукобила се у Москви са специјалним јединицама које су напале зграду руског парламента. Демонстранти разбијали прозоре на згради КГБ, Лубјанки и срушили споменик Феликсу Дзержинском. После 60 сати проведених у кућном притвору на Криму, совјетски председник Михаил Горбачов вратио се у Москву и преузео контролу над државом после неуспелог државног удара присталица „тврде струје“ совјетских комуниста. Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске. 1991 — Летонија је прогласила независност од Совјетског Савеза. 1993 — Мировне снаге УН ушле, први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993. 1999 — Начелник Генералштаба

Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало. 2000 — Словеначки пливач Мартин Стрел, који је под мотом „За мир, пријатељство и чисте воде“ пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио рекорд и ушао у Гинисову књигу с више од 2.900 препливаних километара. Стрел у поход кренуо 25. јуна. Председник Демократске Републике Конго Лоран Кабила прогласио привремену скупштину, прво законодавно тело откад је преузео власт у мају 1997. 2001 — Архива Националне безбедности, истраживачке организације са седиштем у САД, објавила документ који показује да су званичници САД знали за умешаност Владе Руанде у геноцид 1994, када су Хути убили око 800.000 Тутсија, а када су многе западне земље одбиле да интервенишу. 2003 — Основан Војни музички центар копнене војске Оружаних снага Украјине.

22. август 1138 — Енглези су поразили шкотског краља Давида I у бици застава у Јоркширу. 1485 — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор. 1567 — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике. 1642 — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници. 1777 — Бенедикт Арнолд је искористио варку да убеди Британце да пристиже много веће америчка војска, што их је приморало да напусте опсаду Форт Стенвикса. 1791 — Избила је побуна робова у

105

18.8.2019.

МАГАЗИН

106

француској колонији Сан Доминго, чиме је почела Хаићанска револуција. 1859 — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Аустријског царства цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“. 1864 — Представници 22 државе потписали су у Прву женевску конвенцију. 1910 — Јапан је потписивањем Јапанско-корејског споразума из 1910. анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом. 1914 — Аустроугарска је у Првом светском рату објавила рат Белгији. 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда. 1941 — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ. 1942 — Бразил је објавио рат силама Осовине. 1964 — Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици. 1971 — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонзалеза, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес. 1991 — Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације. Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа. 1995 — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократ-

ска Република Етиопија. 1996 — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

23. август 1268 — Војска Карла Анжујског је поразила гибелинске присталице цара Конрадина код Таљакоца, што је означило пад династије Хоенштауфен са трона Светог римског царства и Сицилије. 1514 — Турски султан Селим I победио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516). 1775 — Краљ Енглеске Џорџ III прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и унајмио 20.000 немачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је победом колонија 1783. 1839 — На почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг. 1914 — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1939 — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску. 1942 — Почела је битка за Стаљинград, највећа битка у Другом светском рату. Завршена је 2. фебруара 1943. катастрофалним поразом Немаца и њихових савезника, који је означио прекретницу Другог светског рата на европском ратишту. 1944 — Савезничке трупе су у Другом светском рату ослободиле француски град Марсељ. Краљ Михај је распустио проосовинску владу генерала Јона Антонескуа и ставио Румунију на страну Савезника до краја Другог светског рата. 1945 — Привремена Народна скуп-

штина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима. 1958 — ТВБ започиње емитовање свог првог програма — Дневника у 20 сати. 1962 — Амерички телекомуникациони сателит „Телстар” емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе. 1973 — Пљачкаш банке у Стокхолму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као „Стокхолмски синдром”. 1979 — Првак Бољшој балета Александар Годунов затражио је и добио политички азил у САД. 1990 — Совјетска република Јерме-

нија објавила је независност, а Естонија је почела преговоре о одвајању од тадашњег Совјетског Савеза. 1992 — Око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избеглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом. 1996 — Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини. У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти СРЈ и представници УН, после вишемесечних преговора, потписале у Њујорку. 1999 — Руски космонаут Сергеј Ав-

дејев поставио је, боравећи у свемирској станици „Мир” 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру. 2000 — Авион Ербас А320 компаније „Галф ер” са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживелих. 2001 — Јапански суд донео је одлуку да централна влада мора да плати одштету од 375.000 долара петнаесторици Корејанаца који су одмах по завршетку Другог светског рата преживели експлозију на јапанском броду.

24. август 49. п. н. е. — Оптиматске снаге предвођене Публијем Ацијем Варом и нумидијским краљем Јубом су нанеле тежак пораз легијама одане Јулију Цезару предвођене Гајом Скрибонијем Курионом у бици на Баграду. 79 — У ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланеум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло. 410 — Визиготски краљ Аларих I ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро. 1572 — У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске. 1814 — Британци су у другом англо-америчком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град. 1821 — Потписан је Кордопски споразум, чиме је ратификован план из Игуале и окончан Мексички рат за независност. 1893 — Пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи. 1914 — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку побе-

ду у Првом светском рату. 1922 — Арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину. 1954 — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије. 1968 — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету. 1975 — Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Јоргосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом. 1976 — Двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита. 1989 — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940. 1991 — Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова. 1991 — Парламент Украјине прогласио је независност од СССР. 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма. 1998 — Хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси. 2006 — Међународна астрономска унија је редефинисала појам планета и рекласификовала Плутон као патуљсту планету пошто он није „очистио простор” око своје орбите. 2016 — Турска започела војну интервенцију у Сирији.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs