Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 402 * 11. август 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

11.8.2019.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

11.8.2019.

У овом броју: Ефекти и после двет стотина година Занат као привилегија Сама свој газда Дух велеграда на обали Ибра Либанска бајка Значајан дијгностички центар

12 18 26 32 40 54

Страдање од болести, глади и изнемоглости Опланићани добри домаћини На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Почиње доба „Делфина“ Супериорни краљевачки јуниори Времеплов

66 80 82 86 90 98 102

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

МАГАЗИН 11.8.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

МАГАЗИН 11.8.2019.

11.8.2019.

МАГАЗИН

Др Радомир Ковачевић

Трагичне последице бомбардовања Србије

- Ратови су највећи покретачи развоја у свету. - НАТО алијанса по многима најмонструознија и најмоћнија организација која је створена у историји човечанства. - Срби су вековима тупили турске сабље штитећи Европу и свој опстанак од завојевача са истока. - Током ваздушне кампање назване „Милосрдни анђео“ НАТО је у Србији применио све чиме располаже савремена цивилизација. - Већ 30. марта 1999. године регистрована употреба муниције са радиоактивним уранијумом. - На територији Србије уранијумски, диоксински и магнетни рат. - Американци признали употребу плутонијума који је много опаснији од урана. - Три године после агресије на територији југоистока Србије пронађен уран, а специјално компонента која је фисиони продукт. - НАТО признао да је применио тридесет једну хиљаду пројектила калибра 30 милиметара тежине 298 грама. - Наша војска тврди да је испаљено 45 до 50 хиљада а руски извори говоре о 90 хиљада

Фото: М. Тадовановић

ЕФЕКТИ И ПОСЛЕ ДЕВЕТ СТОТИНА ГОДИНА?

МАГАЗИН

11.8.2019.

и две деценије након НАТО агресије на територију Савезне Републике Југославије још нема одговорана бројна питања која муче становнике ових простора. Атмосферу неизвесности додатно подгревају различита тумачења истих догађаја, често утемељена на подацима какви немају потврду за то надлежних институција. Покушај да се бар нека приближе Краљевчанима било је недавно излагање др Радомира Ковачевића, у време НАТО агресије начелника Центра за заштиту од јонизујућих и нејонизујућег зрачења. Међу онима који су истраживали историју ратовања провејава уверење да су ратови највећи покретачи развоја у свету. И док је човечанство током двадесетог века доживљавало процват Србија, која је до почетка Другог светског рата имала моћну индустрију са три фабрике авиона бољих од „месершмита“ и „штуке“, је преживљавала тренутке највећег страдања. У два балканска и Првом светском рату изгубила је 52 одсто становништва и 68 одсто мушких глава. У последњој деценији прошлог века земља се сукобила са НАТО алијансом по

многима најмонструознијом и најмоћнијом организацијом која је створена у историји човечанства. У време кад је била пред распадом поставила је Србији услове које ниједна држава и ниједан владар не би могли да прихвате, а након што преговори у Рамбујеу нису дали никакве резултате на видику је била војна интервенција за коју се требало припремити што боље. Шамар који је Србија тада ударила међународној заједници Ковачевић пореди са сличним из 1916. владике Николаја Велимировића у храму Светога Петра и Павла у Лондону на донаторској конференцији организованој на позив кантеберијског бискупа,а у присуству енглеског краља, лордова и чланова владе. - Кад је почео беседу морао је да их ошамари на само себи својствен начин. Изнео је дивљење да никада није био у грандиознијем храму сазданом од мермера који су запљускивали сви океани на свету, од злата које је вађено на свим меридијанима. Али, он долази из мале земље која има многовећи и светлији храм него што га имају они. Сви су били забезекнути. То је храм који је у Нишу саздан од српских ло-

бања, јер су Срби вековима тупили турске сабље штитећи Европу и свој опстанак од завојевача са истока. Прекинуо је жамор, а никада већа донација није обезбеђена него тада - подсетио је др Ковачевић указујући на геополитички положај Србије који би и у будућности могао да буде мета напада са различиитх страна. Потврда таквог става огледа се и у дешавањима током последњих неколико година, могло би се рећи и дуже, и наговештајима нимало охрабрујућих дешавања у не тако далекој будућности. Повод за опрезност су узнемирујуће информације које се тумаче у светлу оних које су стизале у време НАТО агресије у пролеће 1999. године. Лидери највећих светских сила,Тони Блер, Бил Клинтон, Герхард Шредер и Жак Ширак указивали су на судар светова, добра и зла,уз потврду да они заступају добро. Злогласни портпарол алијансе Џејми Шеј није пропуштао прилику да потврди како Србију треба бомбардовати спокојно, а енглески таблоид „Сан“додавао да се према њима треба понашати као према псима. Да је тако и било др Ковачевић подсећа у години кад се навршава две деценије од

ваздушне кампање назване „Милосрдни анђео“ током које је НАТО у Србији применио све чиме располаже савремена цивилизација. Из чињенице да савремена војна доктрина познаје четири типа наоружања, конвенционално,хемијско, биолошко и нуклеарно,произилиази нимало охрабрујућа потврда да су током двоипомесечне агресије на Србију, сем биолошког, употребљене све друге врсте. Да у савременим ратовима нема ровова, обрачунамачевима и бајонетима потврђује податак да се све дешава на целој територији земље где је могућа примена моћних средстава за масовна уништавања. То је потврдила агресија на Србију отпочета испаљивањем крстарећих ракета на српске аеродроме након очекивања да ће војска капитулирати врло брзо. Последица разочарања агресора због чињенице да се то није догодило било је видљиво већ 30. марта кад је регистрована употреба муниције са радиоактивним уранијумом. Малом броју људи је познато да се ниједна материја у природи не налази монокомпонентно,него увек постоје примесе. У таквим околностима савремена хемијапознаје више од девет милиона различитих елемена-

та и једињења са добро познатим хемијским, физичким и фозичко-хемијским својствима. Све оне, каже др Ковачевић, комбиновано делују на људски организам остављајући трајне последице. - Закон о заштити од јонизујућег зрачења у члану два дефинише ванредни догађај. Иако ни у једној земљи, изузев међународних конвенција, не постоји закон који дефинише ратна збивања у том члану се јасно каже шта се дешава после борби. Треба да се спроведе адекватна санација бојишта, или животне средине и заштита становништва. Нажалост,ми до сада нисмо урадили много, а кад погледамо само неке од параметара види се каква нам је структура морбидитета и оболевања. Ниједан од министара није изговорио речи НАТО пакт, нато бомбе, уранијум, рат нити је конкретно нешто предузето на том плану, а то што ради скупштина је копија неких италијанских акција,али они нису имали дуго решење. Берлусконијева влада је у то време два пута била уздрмана кад је признато да су у телима људи који су умирали нађене наночестице са идентификацијом урана и других компонената којима су били изложени. Ми сада дижемо глас тако да се надам да

ћемо на крају истраживања да докажу последице и да ће да се види шта се дешавало. Мислили смо да су прелетали Јадран, међутим не.Они су били на америчком носачу авиона Ентерпрајз у Јонском испод Албаније, поред обала Грчке која није дала да авиони прелећу на Балкан, само им је дала могућност да лече рањенике у њиховим болницама. Агресија је крштена „Милосрдни анђео“, као кад су 6. августа 1945. године збрисали Хирошиму а бомбу назвали „мали дечак“. Кад су три дана касније бацили бомбу на Нагасаки назвали су је„дебељко“, а никада нису изговорили агресија ни бомбардовање, него увек кампања - каже др Ковачевић. Иако је муниција са осиромашеним уранијумом која је коришћена при агресији на Југославију 1999. годинекоришћенаје у Ираку 1991. и 2003. али и у Републици Српској 1995. међународна заједница није реговала ни у једном случају. У ситуацији кад није било реакције ни са истока Србија је препуштена сама себи, иако је након потписивања Кумановског споразума у Женеви формирана међународна комисија са задатком да провери сумње ове врсте. У

11.8.2019.

МАГАЗИН

међувремену на простору Косова и Метохије боравиле су различите комисије из Швајцарске, Грчке, Русије, Аустрије и потврдиле све што је на терену, у еколошком смислу, урадила наша војска. Већ у августу долази мисија Уједињених нација посвећена заштити животне средине и у новембру објављује извештај под називом„Косовски конфликт, последице по животну средину и људска насеља“. Опет нема рата, ни термина који треба да дочара оно што се дешавало, а иако се ни једном речју не помињу ни један метал као црне тачке означени су Нови Сад, Панчево,Крагујевац и Бор. Истовремено су поделили територију Србије на три дела, тамо где су водили уранијумски, диоксински и магнетни рат. Ту проблем није само уран него оно што је разорена хемијска индустрија,а у Крагујевцу и Бору гађане трафостанице и том приликом ослобођени диоксини, много опасније честице од метала кодкојих све што је крупно може да се покупи и заврши деконтаминација што код ових других није случај. Ка су у лето 2000. године Италијани лансирали термин „балкански синдром“. Центар за заштиту од јонизујућих и нејонизујућег зрачења је настојао да докаже како се тиме компромитује наше становништво и територија након што је иза Американаца остао вијетнамски и заливски синдром.Италијани су објавили књигу „Онколошка превентива повратника са Балкана“, па Американци следеће године шаљу нову мисију. Опет прикривају али су морали дапризнају да се нешто догодило, па објављују да је било и плутонијума који је много опаснији. Физички живот урана који је откривен 1871. је 45 милијарди година, а плутонијума као елемента из трансуранског низа чија је токсична и радијациона опасност милион пута већа. Прве атомске бомбе су биле са ураном 235, а сада већина су на плутонијуму управо због тих својстава јер је веома битно потенцирати разорна својства. - И тај извештај је био лажан и онда на дан Свете Петке 27. октобра 2001. долази њиховамисија,али су сада са нама. С обзиром да сам начелник центра нисам им дао наше радове и резултате имајући у виду како се НАТО пакт понашао кад су у питању били Маркале и Рачак. Обдукције арнаутских лешева радила је Хелена Ранте, Финкиња форензичар која није лекар него

стоматолог, тако да су то извештаји прављени по наруџбини. Иако им нисам дао податке убачен је један рад који је радио мој центар. То је једини објективан рад који су они направили. Касније су без нас 2003. прешли Дрину и тамо завршилииспитивања по истој методологији, али је веома битно да је показано све што је примењивано. Три године после агресије на територији југоистока Србије је пронађен уран, а специјално компонента која је фисиони продукт каже др Ковачевић. На основу података о локацији гађаних циљева, добијеним од Владе Савезне Републике Југославије израђене су мапе, али се испоставило да су више бомбардоване Албанија, Грчка, Бугарска и Румунија у којој је ниво радијације био шездесет пута већи него у Србији што потврђује тезу да је истина прва жртва у сваком рату. Мапа коју су направили Италијани показује седишта КФОР на територији Косова и Метохије. Од њих пет у Призрену су Немци, Гњилану Бондстил Американци, у Приштини Енглези, Пећи Италијани а у Косовској Митровици су Французи. У геостратешком смислу вођена је битка за Коридор десет, јер кроз Србију воде сви путеви, копнени, ваздушни и водени. Циљ је био да се пређе на леву страну аутопута где су само српска села па су гађане и локације на којима није било војних објеката јер је циљ био само да се контаминира територија, расели становништво и добије етничкикомпактна енклава. Да је тако потврђују савремене тенденције у којима се помиње размена територија. - НАТО пакт јеморао дапризна да је користио ту муницију и тридесет једну хиљаду пројектила калибра 30 милиметара тежине 298 грама. Наша војска тврди да је испаљено 45 до 50 хиљада а руски извори говоре 90 хиљада. Пошто и Арнаути реагују јер структура морбидитета, оболевања и умирања је много гора него код нас, Европкса комисија је послала једно тело да испита животну средину у Метохији. Шеф мисије Немац је изнео да је ситуација тешка, али ни једном речју не помињу уран због намере да прикаже какоће временом бити инкорпорисан у природну радиоактивност,али то није могуће. Уран има специфична физичко хемијска својства, а оно што је веома важно је само-

запаљивост. Приликом ударау тврду баријеру долази до спонтаног запаљивања, развије се температура од 900 до 3000 степени, а за неколико милисекунди стварају се оксиди на нивоу наночестица које са капима течности стварају аеросол. Веома дуго имитирају живу ћелију и зато су нађени ипосле осам година. НАТО пакт је први био искрен кад нам је рекао да су испалили 400 пројектила истог калибра и дали тачне коте. Ми смо на Старој планини до 1966. имали рудник где је експлоатисан уранијум који је завршавао у Винчи где је обрађено и изоловано урана 235 за две атомске бомбе од 20 килотона. Има уранакоји је укомпонован уприродну радиоактивност, а они су гађали да би пореметили природну равнотежу, па су буквално правили експерименте - каже др Ковачевић. У време кад Србија настоји да докаже коришћење радиоактивне муниције значајним се оцењује признање НАТО алијансе које би,каже др Ковачевић, могло да буде основа за покретање поступка остваривања права на ратну штету. Очекује се да следећи корак буде трагање за доказима у животној средини, мониторинг флоре и фауне пре него се пређе на становништво. Први резултати потврђују да су промене уочене на генетском материјалу двадесет пута веће него у општој популацији. Забрињавајуће делује уверење да се наследне особине преносе на потомство, најмање на тридесет генерација, а ако репродуктивни век износи тридесет година значи да би последице радиоактивног зрачења могле бити видљиве и после девет стотина година. Неке промене не могу да се виде одмах, него је потребно да прође много времена, а деца већ рођена са озбиљним аномалијама појачавају неизвесност на дешавања у далекој будућности. Основа за то јеподатак да уранијум спада у елементе који се везују за скелет на месту где се налази калцијум, потискује га, заузима то место и производи разноразне аномалије. Ако се зна да је 1981. године у Србији, без територије Косова и Метохије, било 10.358 оболелих од малигних обољења, а данас кад су терапијске могућности знатно веће око четрдесет хиљада одкојих двадесет шест хиљада умре, онда је јасно зашто перспективе нису охрабрујуће. Т. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Борислав Шпаговић (1)

МАГАЗИН

11.8.2019.

ЗАНАТ КАО ПРИВИЛЕГИЈА

- У време кад се све већи значај придаје дуалном образовању готово нестварно делује податак да је три године шегртовања било увод у наредне четири колико је калфа усавршавао занат пре него што пође у војску и по повратку стекне право на отварање сопствене радње. - Први задатак најнижег у хијерархији био је да сваког јутра подложи ватру и стави џезву за кафу газди и газдарици, пре него приступи чишћењу њихових ципела. - У годинама које су претходиле немачкој окупацији испред споменика у центру града функционисала је берза рада. - Учење заната у Фабрици вагона посебна привилегија

ад би неко састављао листу најзнаменитијих грађана Краљева у последњих сто година тешко би могао да мимоиђе Борислава Шпаговића код кога ни на половини десете деценије живота није ослабио елан који је деценијама уназад био извор бројних значајних подухвата. Кратак осврт неколико деценија уназад сведочи о значајном периоду историје Краљева чији активни учесник са доста детаља осветљава значајне догађаје из живота обичног човека између два светска рата и касније. Да ће се по много чему издвајати од осталих било је

видљиво већ почетком четврте деценије двадесетог века кад је Боро, четврторођено дете а трећи син Ракиле и Радојка Шпаговића из Врдила, почео да показује прво интересовање за различите занате. Ратни вихор који је почетком двадесетог века све озбиљније претио да угрози живот највећег броја становника Србије натерао је све способне да узму пушке у руке и супроставе се знатно бројнијем и много боље опремљеном агресору. У редовима српске војске нашли су се Радојко и два старија брата, Драган и Тома, и половином

августа 1914. године, преко Чачка и Маљена, стигли до Цера. Тројна инвазија на Србију следеће године условила је повлачење српске војске према Македонији где је Радојко рањен на Кумановској коси и пребачен у скопску болницу. Приближавање непријатеља било је повод за евакуацију рањеника, а тек залечен Радојко се са јединицом повлачио према Рожају и даље Подгорици. У тренутку кад се чинило да ће опорављен бити враћен на фронт страни војници су упали у болницу и све које су ту затекли превезли у Скадар. Одатле су као заробље-

11.8.2019.

МАГАЗИН

ници транспортовани у Чехословачку где је, након ранијих ратова, насељено око два милиона Немаца од којих су многи постали велепоседници. Заробљеници су распоређени код њих како би на пољима обављали различите пољопривредне послове а Боро се, и после много деценија, сећа многих детаља о којима је отац причао у најранијој младости. - Једно пре подне, у новом фијакеру са два коња, долази господин обучен у црно одело са фраком, шеширом и белим рукавицама. Газда је знао ко је, а радници нису, па је истрчао да га дочека након чега се задржао у разговору са њим тек петнаестак минута. Отац је био вредан човек кога су звали Радај, а кад му је газда саопштио да се поздрави са осталима јер путује у Праг заплакао је као мало дете иако није знао да одлази са градоначелником овог града. Нови газда је био ожењен и са супругом живео је у великој кући поред које је била штала за коње. Отац

је добио стан и задатак да брине о коњима, а газда га одвео у град да скине старо војничко одело и замени га новим цивилним. Код градоначелника Прага провео је четири године током којих га је возио на бројне седнице и конференције - сећа се Шпаговић очевих прича. Као човек на положају газда је добро знао шта се дешава у Србији, а кад је с јесени 1918. и штампа у Чешкој писала о пробоју Солунског фронта посаветовао је Радојка да, због опасности од избијања револуције, избегава изласке у град. Добар показатељ били су митраљези постављени на бројним местима у граду, на цркви и свим истуренијим објектима. Задовољан четворогодишњом службом газда је радницима обезбедио потребне објаве и испратио их до желетничке станице одакле су се, преко Аустрије и Мађарске, упутили према Новом Саду. У време доласка Србија је већ била ослобођена, а посебно дир-

љив био је сусрет бивших заробљеника са српским војницима на средини моста преко Дунава. Случај је хтео да Радојко стигне у Врдила на Аранђеловдан кад су се укућани припремали да обележе крсну славу. Супруга је већ имала информације о доласку, па је већ око десет сати са петогодишњом кћерком Вером у наручју изашла пред кућу да га сачека. Кад је угледала мужа како се приближава кроз подугачку ливаду пустила је кћерку да дочека оца који је није препознао, јер је није видео од како је имала мање од две године. Радојко је имао непуних двадесет пет година кад се вратио из заробљеништва кући чврсто решен да започне нови живот. Обогатили су га синови Војимир, Борислав, Бранимир и Милован којима је пожелео да пружи више од просечне сиромашне сеоске породице. Прилику за то видео је у врдилској школи, једној од најстаријих у овом крају, која је у периоду између да

светска рата врвела од ђака. У деведесет петој години живота Боро се добро сећа две учитељице, супруге месног пароха и наставника веронауке Милана Стаменића Добриле, којој су поверени ученици трећег и четвртог, и Богиње задужене за бригу о ученицима првог и другог разреда школе до које се сваког дана пешачило пуна три километра. - Мајка је водила рачуна да увек имамо топлу одећу и да се пре поласка лепо обучемо и обујемо. Имали смо по две торбе, једну за књиге а другу за храну у којој је, уз погачице или колач од проје, по правилу био дрвени заструг са парчетом сира и мало кајмака. У школу смо ишли заједно, а на раскрсници сачекивали осталу децу из Доње мале. Кад зими мокри уђемо у загрејану трпезарију поред фуруне осушимо одећу, а настава почне тек кад отпевамо српску, хрватску и словеначку химну. Између часова смо имали паузу што је била прилика да

изађемо на утрину и поиграмо се, а после другог часа доручкујемо. Посебни догађај био је долазак инспектора из Београда након што нам учитељица дан раније саопшти да дођемо у школу уредно подшишани, чисти и са подсеченим ноктима. Оно што је на одећи било поцепано морало је да буде закрпљено, а колико је дисциплина била на високом нивоу сведочи податак да је инспектор посебно контролисао да ли су опране уши - сведочи Шпаговић. У низу прослава током године посебан значај даван је обележавању школске славе за шта су, пред Светог Саву, организоване озбиљне припреме. Према процени способности ученика учитељице су им додељивале мање или више захтевне задатке, а са посебним нестрпљењем наступе су очекивали родитељи. Сећа се Боро да су уз зидове велике школске сале били постављени столови пуни разних ђаконија које су, према могућностима,

за заједнички обед припремали родитељи, а у обиљу онога што се нашло на столовима препознавала се жеља сиромашнијих мештана да надмаше тренутне могућности. Светковине ове врсте биле су прилика да ученици покажу и више него што су учили у школи, а Боро да потврди страст ка певању. Колика је била потврђује и данас кад се после пуних девет деценија сећа речи и мелодије песама из тог времена. И поред најбоље жеље човеку са села осредњих могућности није било лако да школује сву децу. Након што је у гимназију пошао најстарији син та шанса је пружена и осталима због чега је, Боро схвативши колико је тешко издвојити довољно пара за школовање брата, бављење пољопривредом подредио трговачком занату који је као тринаестогодишњак почео да изучава 1938. године. У строгом центру Краљева, на месту данашње продавнице Узор, нала-

МАГАЗИН 11.8.2019.

зила се трговинска радња помало размаженог и далековидог Симе Томића, о чему сведоче наочари са великом диоптријом, добро опремљена различитим врстама штофова и конфекцијом. Већ при првом сусрету са новим ђаком, са рукама на леђима, добро се загледао у дванаестогодишњака кога је отац довео да учи занат. У време кад се све већи значај придаје дуалном образовању готово нестварно делује податак да је три године шегртовања било увод у наредне четири колико је калфа усавршавао занат пре него што пође у војску и по повратку стекне право на отварање сопствене радње. Томићи су имали кућу у Карађорђевој улици у близини Ресторана Женева, у оквиру ње посебне просторије за смештај шегрта и калфе. Први задатак најнижег у хијерархији био је да сваког јутра подложи ватру и стави џезву за кафу газди и газдарици, пре него приступи чишћењу њихових ципела. - Скоро свака имућнија кућа је имала пумпу у дворишту, а ми смо морали да идемо за воду доле на кеј, где су биле три пумпе са којих се снабдевао готово читав град. Понесемо по две канте, а ако је мало вратимо се још једном, и обезбедимо газдарици за пиће и да кува. Онда трком у радњу да подигнем ролетне, тачно у минут као и сви други у улици, па метлу у руке да се почисти радња и тезга на којој је био дрвени метар и челична каса за новац. Кад се окрене ручица отворе се фиоке, а газдараица донесе ситу за кусур. Ми за тезгом, како долазе купци скидамо по једну трубу штофа, а кад сиђем и отворим муштерија гледа, стеже да види да ли се гужва штоф па, ако јој се не допадне, скинем другу, трећу, четврту... Газдарица стоји поред касе и гледа, а кад не купи ништа, изађе из радње а не каже ни довиђења, нервозно гризе усну и псује док ја пакујем трубе, јер је све морало да буде лепо поравнато. У то време добро се продавао француски конац, јер су девојке много штрикале и плеле, а на чарапама везле разне цветове. Сељанке су носиле обично жуте мараме вуларке, које су

се много продавале, а трговачки путници обилазили радње доносећи колекције мушких и женских штофова. Од конфекције је најјефтинија била кошуља од цица која се продавала од цени од 32 до 35 динара, а најскупља од пуплина за 50 до 55. Колико је била скупа најбоље сведочи податак да се дневница физичког радника кретала између десет и дванаест динара - прича Шпаговић. У годинама које су претходиле немачкој окупацији испред споменика у центру града функционисала је берза рада. Већ у раним јутарњим часовима ту се окупљало по педесетак оних који су тражили било какав посао, најчешће у пољопривреди што најбоље сведочи податак да су од куће пошли са косом, мотиком, секиром, лопатом... Међу послодавцима, који су углавном долазили из Сијаћег поља, посебно се истицао корпулентни Душан Кановић и с пажњом посматрао понуду у настојању да одабере физички најјаче раднике. Посебно живо било је на пазарни дан петком кад је од великог броја продаваца и купаца тешко могло и да се прође поред споменика. У превечерје претходног дана први би стизали Студеничани да ту преноће како би ујутру међу првима понудили луч, катран, вуну, млечне производе... Међу вреднијима били су колпортери који су хитали према железничкој станици како би преузели најновија издања новина и часописа као што су Борба, Политика, Време, Ошишани јеж, Бодљикаво прасе, Панорама... календари. До радњи у центру града издалека су могли да се чују узвици који указују на најзначајније теме у новинама. О жељи да их што пре испоруче куцима сведочи податак да су у трку убацивали поједине примерке кроз врата дућана, а у повратку долазили по новац. Одмах за њима долазили су продавци пецива, переца, ђеврека, симита, кифли, белог лука, ротквица, љутих папричица и свега што је могло да се прода. Кад се учинило да обављање свакодневних послова постаје досадно Боро је пожелео да промени занат како би потражио посао у Фабрици ваго-

на. У време процвата занатства посебно место имали су сарачи међу којима је најпознатији Миле Пауновић имао радњу у самом центру града, на месту где су данас просторије Туристичке организације Краљева. Познанство са Радојком било је довољно за обећање да, користећи углед председника општине, омогући Бору да учи занат у Фаврици вагона. До тада морао је да се задовољи послом у бифеу са тек неколико столова. - Имао сам собу на спрату одакле сам у пет сати силазио у локал где је газдарица прала и пеглала столњаке. Кад уђем у радњу отворим прозоре да се просторија пролуфтира од мириса олаја којим је премазиван патос. Пипнем сваки сто и проверим да не клеца, па ставим столњаке и столице. Долази газда и седа испред касе пре него што, тачно у шест, отворим кафану која је за петнаест минута пуна гостију. У зиду је био оџак где се ложило испод уграђеног бакарног резервоара за двадесет до тридесет литара воде. Нацепам дрва, наложим ватру и кувам кафу како ми је првих дана показао газда. У џезву налијем топлу воду и додам једну кашичицу кафе за обичну, а шећера како ко воли, што сам брзо укапирао јер сам био вредан. Први гости су обично били кочијаши који су возили фијакере, већ у пет ујутру ту је било једно или два моторна возила, а у близини је била и жута пумпа где се точио бензин. У центру града је било представништво Сингера, јер су се много продавале шиваће машине, а једино они су имали ауто. И данас ми у ушима одзвањају узвици продаваца новина који су рекламирали последња издања, а газда је узимао три броја које сам морао да поставима на носаче од бамбуса и окачим о зид. Знао сам ко какву кафу пије па сам је доносио са новинама и пре него што гост поручи. Тако је време текло до пред рат - сећа се Боро који се непосредно пред избијање обрео у Фабрици вагона где му је, као посебна привилегија, пружена прилика да учи металски занат по програму до детаља разрађеном за сваку годину. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.8.2019.

Биљана Савић

МАГАЗИН 11.8.2019.

Добре шансе за живот на селу

- Радно време на селу може да се распореди на цео дан и усклади са другим обавезама. - Солидарност и спремност да се значајније помогне задржана је још код старијих и генерације средњег животног доба док је код млађих, који прилику за лакши живот траже у другим срединама, готово нестала. - Одлазак из села изреженији је у рубним деловима градског подручја, а додатно појачан у породицама које немају мушких потомака. - Органска малина постојанија од других врста због тога што се при гајењу не користе никаква хемијска средства. - Откупна цена млека не може да покрије велике трошкове производње, чак ни сточну храну. - Проблем који мучи становнике готово свих села огледа се у недостатку квалитетнијих путева. - У школи која је некада била пуна у четири разреда нема више од неколико ученика.

Фото: М. Радовановић

САМА СВОЈ ГАЗДА

11.8.2019.

МАГАЗИН

говором са Кабинетом министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику обезбеђено је два милиона и пет стотина педесет хиљада динара и са још четири стотине педесет хиљада из буџета локалне самоуправе формиран износ подељен на првих десет жена са листе од двадесет девет кандидаткиња које су испуниле услове за доделу подстицајних срестава намењених економском оснаживању жена са руралних подручја у оквиру пројекта „Спровођење мера популационе политике јединица локалне самоуправе у Републици Србији у 2019. години“. Разлогом за доделу подстицајних средстава за набавку опреме и средстава неопходних за рад на пољопривредним газдинствима, а ради унапређења обављања делатности у којима су ангажоване жене, оцењена је потреба стимулисања самозапошљавања и њиховог економског оснаживања. Право се остварује под условом да се за инвестицију за коју подносе при-

јаву не користе подстицајна средства по неком другом основу, осим подстицаја у складу са посебним прописом којим се уређује кредитна подршка регистрованим пољопривредним газдинствима. Правилником је дефинисано да женама којима је пољопривреда основна делатност припада двадесет бодова, онима којима је допунска пет мање а породичном газдинству у коме је један од чланова који обавља пољопривредну или другу економску десет. Прво дете у породици укупном збиру доноси пет поена, два десет, а три и више петнаест. Економска оправданост пословног плана доноси од нула до двадесет као и образложење потреба и усклађеност са активностима. Степен испуњености критеријума био је основ за оцењивање и утврђивање ранг листа са предлогом за доделу подстицајних средстава која је достављена Градском већу на одлучивање, а у складу са расположивим за спровођење конкурса додељена су подносиоцима са већим

бројем бодова до утрошка пројектом планираних. Међу прве четири са ранг листе којима је додељено седамдесет пет бодова је и Биљана Савић из Милаковца која три стотине хиљада динара оцењује значајним за наваку опреме потребне како би се олакшао рад на пољопривреди. Након што су се генерације предака у овом селу бавиле пољопривредом Биљана је, после година рада у другим областима, одлучила да настави породичну традицију. Иако у младости није показивала претерано интересовање за рад на пољопривреди одлучујућим да се касније заинтересује била је очева жеља да кћерима, Биљани и Снежани, остави на старање породично газдинство на око пет хектара земљишта. На одлуку да се потпуно посвети пољопривреди утицало је рођење трећег детета и велике обавезе због којих је принуђена да напусти посао у трговини. Да приход од пољопривредне производње на површини у власништву поро-

дице, и још по нешто у закупу, никада није био довољан за безбрижан живот потврђује и пример оца који је сигурност тражио у краљевачкој Керамици. Много година касније Биљана верује да без те подршке осамдесетих година прошлог века не би могло да се обезбеди довољно средстава за живот свих чланова породице и школовање најмлађих. Да је живот на селу одувек био тежак потврђује податак да се деда бавио пољопривредом након повратка са посла у Фабрици вагона, али и примери мештана који су били принуђени да продају имања како би деци обезбедили услове за школовање као најсигурнији пут до посла. Биљана подсећа да је било и оних који су се уздали првенствено у своје могућности. Најбоља потврда је пример оца који је помогао да преко пута породичне куће изгради објекат за откупно место са продавницом краљевачког Воћара у којој се Биљана запослила непосредно по завршетку Економске

школе. Четворогодишње искуство у послу било је довољно за жељу да се осамостали, па је наставила са сестром у време процвата трговине у овом крају. Почетак рада поклопио се сa периодом хиперинфлације што је додатно отежавало рад, тим пре што је требало све више помагати родитељима. Да све што је лепо има крај потврдило се кад купци, и поред могућности одложеног плаћања, нису могли на време да подмирују обавезе за преузету сточну храну што је повод за жељу да се објекат изда под закуп другом трговцу. О могућностима сеоског становништва довољно сведочи податак о само још три године функционисања продавнице на истом месту након чега је и она престала да ради. Разлози томе су различити, од мале куповне моћи мештана до све мањег броја становника због повећане смртности старијих и одласка младих у друге

средине. Ако се свему дода проширење породице за још једног члана, и потреба повећане бриге о њему, школовање две старије кћери и све мање могућности мајке да помогне, логична је жеља за оријентацију ка послу у коме би време могло да се планирана други начин. Искуство особе рођене на селу сведочи о бројним повољностима пре свега могућности да се радно време распореди на цео дан и усклади са другим обавезама. Уз потврду да менталитет становиштва тешко прихвата ову могућност све је израженије одсуство солидарности каква је некад постојала у руралној средини. Солидарност и спремност да се значајније помогне задржана је још код старијих и генерације средње животног доба а код млађих, који прилику за лакши живот траже у другим срединама, готово да је нестала. Одлазак из села израженији је у рубним деловима градског подручја, а додат-

11.8.2019.

МАГАЗИН

но појачан у породицама које немају мушких потомака. Решење да и таква опстану пронађено је у доласку мушких глава на мираз што се догодило и у случају Биљане Савић која је после две деценије у трговини одлучила да окрене лист и потпуно се посвети пољопривреди. - Кад сам видела малину под пластеником схватила сам како то могу да радим и пожелим да гајим органску на малом простору. Узмем једну њиву, формирам леје и на педесет метара посадим пет стотина садница које сам набавила у Ковачима. То је јесења малина али има род и у јуну, а прве године смо имали за нас и продали неких двеста кила. Иако је била органска малина нисам хтела да је продајем као такву већ као обичну по цени од сто педесет динара за килограм. Пошто је засад био на чистини имала сам проблем са најлоном који се стално подизао, а кад сам у Ковачима видела да човек гаји исту малину на отвореном решим да пробам, али задржим конструкцију и ставим мрежу због заштите. Друга година је била врхунска па сам, уз здраву малину коју ми једемо, продала око пет стотина педесет кила, опет по цени обичне јер немам потребан сертификат за органску производњу. Ове године је киша мало пореметила, али ће други род да буде одличан, па се надам да ће бити између осам стотина и хиљаду кила - верује Биљана. Кратко искуство у гајењу малине потврђује да органска даје боље резултате него друге врсте, а знатно је постојанија због тога што се не користе никаква хемијска средства као код врста које су много осетљивије на различите утицаје. Охрабрујући почетни резултати повод су за одлуку о смањењу сточног фонда који не ствара значајнију основу за зараду чак има у виду субвенцију од двадест пет хиљада динара по грлу. Основни разлог је ниска откупна цена млека од само двадесет три до двадесет четири динара по литру што не може да покрије велике трошкове производње, по правилу само сточне хране, поготово код произвођача са малим бројем крава. Колико је млеко потцењено потврђује податак да су купци и на селу спремнији да га купе у продавници него код директног произвођача који нуди и по двоструко нижој цени. Да они

који су навикли на стоку нису потпуно одустали од ње сведочи податак о задржавању ограниченог броја крава, тек како би се задовољиле сопствене потребе. У случајевима да се премаше исплативијим од продаје млека показала се прерада у млечне производе, првенствено сир и кајмак који и даље имају добру прођу на тржишту. Оријентација на гајење малина отворила је могућност прераде одређене количине, а Биљана је одлучила да то буде слатко које се добро котира на тржишту. Корак даље је унапређење производње у смислу атрактивног паковања и одговарајуће етикете, а колико је успешно могло би да буде готово већ након прве јесење бербе. Уверење да квалитетан производ брзо нађе пут до купца повод је за настојање да се сваки пут понуди нешто ново. Биљана је начин за то нашла у купинама, од којих су се знатно укуснијим потврдиле дивље, а ако им се дода и мало ароније добија се сируп изузетног укуса који је све више тражен на тржишту. Одлука о додели подстицајних средстава на које је право ове године стекло десет жена са руралног подручја у домаћинству Биљане Савић је дочекана са особотим задовољством. Оно је подстакнуто чињеницом да ће куповина ротационе косачице, макар и половне, са скупљачем сена знатно олакшати послове на обезбеђењу хране за стоку, уз то уштедети и знатна средства која су трошена на пружање ове услуге. Ако се томе дода и нова музилица онда је јаснији ефекат помоћи локалне самоуправе. Ма колико да се рад на пољопривреди оцењује тежим него у другим областима пружа и повољности од којих се најзначајнијим сматра слобода у креирању распореда дневних активности. Ако се томе дода механизација коју има готово свако сеоско домаћинство онда је слика о животу на селу знатно повољнија. Оно што недостаје и даље је одсуство могућности за коришћење годишњег одмора, понајвише због стоке којој је потребна свакодневна пажња. Проблем који мучи становнике готово свих села, а ни Милаковац није изузетак, огледа се у недостатку квалитетнијих путева. Значајне напоре да се стање и у овој области побољша огледа се у раду савета

месне заједнице, а Биљана је једна од ретких жена која је, уз све остале у оквиру пољопривредног газдинства, прихватила и ову обавезу. Оно што највише боли је податак о великом броју неожењених мушкараца и све мање деце, па и у школи која је некада била пуна у четири разреда нема више од неколико ученика. Мала је утеха што у селу има комплетно опремљених, али одавно напуштених, кућа за чију куповину нико не показаује посебно интересовање чак ни по веома приступачним ценама. Погледи младих усмерени су према градовима, јер у сеоској средини нема много тога што би могло да их заинтересује као некада. Погледи пољопривредника су од памтивека најчешће биле упућени према небу, а у новије време прилику да дођу до поузданијих података о ономе што би могло да угрози вишемесечни труд пружају временске прогнозе. Понекад и оне оману што се потврдило пред крај пролећа кад су обилне поплаве запретиле да угрозе и оно у шта је Биљана утрошила дане и дане рада. И док је прошле године род кукуруза знатно редуциран јер није било довољно кише ове је породичном газдинству запретила поплава. Због свега што пољопривредника чека пре него дође до коначног производа посебно значајном се сматра математика, понајвише због уверења да не треба улудо трошити радну енергују. Потврда да село и даље пружа довољно простора за квалитетан живот заснива се на искуствима из претходног периода. У време кад су младима ускраћене повољности које очекују значајним се сматра стварање услова за бар неке од њих, између осталих за различите спортске и културно забавне активности. Није безначајна ни финансијска подршка локалне самоуправе, још више одлучност да се не понављају грешке из прошлости кад су средства добијала увек исте особе. Биљана Савић се определила за живот на селу са мајком Зором, мужем Браниславом, кћеркама Милком и Милицом и сином Михаилом. Иако би волела да сва деца наставе њеним стопама била би задовољна кад би бар син остао на имању које су унапређивале генерације предака. Т. Радовановић

Плажни бар „Мираж Сферико

МАГАЗИН

11.8.2019.

ДУХ ВЕЛЕГРАДА НА ОБАЛИ ИБРА

- Отворени плажни бар на обали Ибра у удобним лежаљкама уз саму реку, или подједнако комфорним седећим гарнитурама испод специфичне куполе, свакоме ко воли живот пружа јединствену прилику да ужива у бројним повољностима које су му на располагању. - Сваког петка живе свирке прилагођене посетиоцима средњег доба. - Рок, џез, фанк, поп и друге врсте музике у извођењу бендова са подручја целе Србије. - Субота резервисана за млађу популацију и целодневну журку којој тон дају препознатљива имена дoмаће ди-џеј сцене. - Стратешки оригиналан приступ послу омогућио стварање озбиљне компаније која опстаје и шири се и четврт века након оснивања

МАГАЗИН 11.8.2019.

МАГАЗИН

11.8.2019.

о што „Мираж“, као популарно место, више од двадесет пет година представља синоним за посвећеност послу, изузетну услугу и још бољу атмосферу, резултат је огромног искуствa које се сматра кључем успеха трајања какво не одликује друге угоститељске објекте овог типа. Као култно место Мираж је локација која се не заобилази, понајвише због богате понуде која се креира по принципу за сваког по нешто. У то су много пута могли да се увере сви који су бар једном свратили у неки од објеката на четири локације, „Мираж Пицерија“, „Мираж Аутентик“, „Мираж Икстрим“ и „Мираж Сферико“ који успешно спаја речи лето, забава, опуштање, одмор, плес, музика, река, ленчарење, породица,

пријатељ, љубав, расхлађивање... Као отворени плажни бар на обали Ибра у удобним лежаљкама уз саму реку, или подједнако комфорним седећим гарнитурама испод специфичне куполе, свакоме ко воли живот пружа јединствену прилику да ужива у бројним повољностима које су му на располагању. Конструкција сфере попут безазленог белог облака на плаветном летњем небу свакоме ко се нађе испод ње пружа осећај да је ван времена и градске зоне иако је у најужем градском језгру. Таквим се потврђује и током последњег летњег месеца који наговештава крај још једне успешне сезоне током које су бројним посетиоцима пружене разноврсне могућности за забаву која дуго остаје у сећању.

Краљевчанима који полако залазе у средње године живота добро је познато да на овом месту сваког петка могу очекивати живе свирке прилагођене баш овом узрасту, а рок, џез, фанк, поп и друге омогућавају им бендови са подручја целе Србије. Субота је резервисана за нешто млађу популацију и целодневну журку којој тон дају препознатљива имена домаће ди-џеј сцене. Истој категорији посетилаца посвећене су и матине журке средом и петком у поподневним часовима, а организатори су се потрудили да студентима који проводе летњи распуст у свом граду омогуће повољности какве су до повратка имали на београдској Ади. Намера је била да се потврди како атмосфера средине у унутрашњости не

одскаче од оне која је препознатљива у велеграду што најбоље потврђује расположење гостију који ни у једном сегменту нису ускраћени за повољности које су уживали пре повратка. „Мираж“ се током више од четврт века потврдио као место за породично окупљање, а Плажни бар „Сферико“ пружа додатну повољност која се огледа у попусту од десет одсто цене на све што се преко доставе наручи из „Мираж Пицерије“. Ако се свему дода љубазно особље и базен прилагођен узрасту најмлађих онда је јасније зашто је идеално место за породична окупљања, посебно оних са малом децом. Редовним посетиоцима није могла да промакне чињеница да је у овом објекту током лета акценат стављен на

коктеле, како алкохолне тако и оне без алкохола, за шта је најзаслужнији врхунски бармен и коктел мајстор Иван Лорек. Сем креатора специфичне карте пића која се нуди посетиоцима, са дугогодишњим искуством у угоститељству потврдио се као добар познавалац музике и дешавања у овој области што је основа за креирање програма прилагођеног свим категоријама посетилаца. Иако је жеља да млади у Краљеву осете дух велеграда резултирала организацијом дешавања по угледну на њих они који су им присуствовали потврђују да се по много чему разликују у квалитативном смислу. Прихватили су их као нешто ново и оригинално, тим пре што није ограничено на дане ви-

кенда већ траје током читаве седмице. Заслужним за то сматра се и власник „Миража“ Ненад Илић који је током последњих четврт века дао снажан печат краљевачком угоститељству. Способност да препозна праве људе огледа се у формирању тима менаџера којима је поверен сваки од локала, а жеља да клијентима пружи више од осталих повод за сарадњу са другима што је током лета најбоље могло да се види у понуди коју пружа Плажни бар „Сферико“. Предности драгоценог животног искуства показале су се посебно значајним за младе угоститеље, а стратешки оригиналан приступ послу омогућио стварање озбиљне компаније која опстаје и шири се и четврт века након оснивања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Борис Буњак

МАГАЗИН 11.8.2019.

На раду у девет земаља на три континента

ЛИБАНСКА БАЈКА - Интернационална тренерска каријера започета 2000. године у Руској Федерацији. - Први странац у руском фудбалу. - Уједињени Арапски Емирати, Саудиска Арабија, Танзанија, Мијанмар, Кувајт, Либан. - Док се на улицама Дубаија и Кувајта могу видети елитни аутомобили, последњи модели ферарија, ламборџинија и масератија, заштитни знак Либана је мерцедес. - На улицама Бејрута су присутни модели свих генерација овог бренда. - Професионалац нема слободан дан који би провео са породицом. - То је време кад треба да се регенерише и већ следећег дана настави пуним капацитетом у послу у коме раздаљина од куће не представља никакав проблем

11.8.2019.

МАГАЗИН

ако би се више од двадесет седам година тренерске каријере, и двадесет три године играчке, могло схватити као превише фудбала за цео живот у случају Бориса Буњака то није тако можда и због тога што се, како каже, ништа у овој области није дешавало пре времена. Као суперталентованом омладинцу рано му је пружена прилика да заигра у тиму старијих играча да би му кад је стасао до кадета било указано поверење да се појави у првом тиму Слоге из које је отишао у београдски Вождовац. Жеља за доказивањем у другој средини одвела га је у крагујевачки Раднички, време служења војног рока остаће запамћено по играма у дресу љубљанске Олимпије а пре повратка у Слогу где ће, после нешто више од десет година на половини четврте деценије

живота, окачити копачке о клин бранио је боје Шумадије из Аранђеловца. Нешто слично дешавало се и у тренерском позиву након првих корака почетком деведесетих година прошлог века кад су му поверене млађе категорије Слоге. Да би могао да се бави овим позивом било је приметно осамдесетих година док је био члан Шумадије чију су игру креирала значајна имена у овој области, тренер Фрањо Пазмањ и његов помоћник Мишко Митровић који га је сваки пут користио како би демонстрирао неку од вежби планираних за тај дан. Управо то је, признаје Буњак, највише утицало да се определи за тренерски посао за шта су почетну основу стварале забелешке из периода боравка у Аранђеловцу. Иако у том тренутку нико није могао

да одреди домете талентованог играча податак да је на фудбал гледао другачије од других наговештао је предиспозиције за бављење овим послом. Услов је био завршена Виша тренерска школа, а несугласице са једним од професора повод да студије започете у Београду заврши у Нишу. Поклопило се то са захтевом Европске фудбалске федерације о усклађивању знања према јединственом програму што је допринело да се Буњак нађе у првој генерацији тренера који су добили професионалну лиценцу. Рад са Слогиним пионирима водио је ка помоћнику тренера првог тима на чијем се челу нашао после само годину дана. - После тога сам добио позив Фудбалског савеза да будем инструктор за Западну Србију. Учинило ми се интересантним да идем од клуба до клуба, ре-

гије до регије, али сам увидео да је сувише споро за мој темперамент па сам прижељкивао било какав позив неког клуба. Кад сам добио велику шансу да радим у друголигашком Јавору из Ивањице то је био велики корак и почетак природног пута који је уследио. После Јавора сам отишао у друголигаша Црвену звезду из Гњилана, потом Млади радник из Пожаревца након чега је, у време бомбардовања, стигао позив Радничког из Ниша који је остао без тренера. Председник Драган Пантелић и директор Милош Дризић добили су гаранције да могу да будем тренер прволигаша што је за мене било остварење сна. По повратку са Кипра Раднички је требало да игра против бугарског прволигаша ЦСКА у Софији, а три дана заједничког боравка у овом граду прилика да

се упознамо. Одиграли смо 2:2, договорили се да прихватам екипу и тако сам први пут ушао у прволигашке тренерске воде - каже Буњак уз потврду да је то увод у интернационалну каријеру започету 2000. године у Руској Федерацији где се обрео као први странац у руском фудбалу. Иако је интернационално искуство било довољно да се за младог тренера заинтересује Млади радник, примамљивијом се учинила најава Црвене звезде да постане члан стручног штаба на чијем се челу налазио Зоран Филиповић, а након годину дана ишчекивања коначно је уследио позив и ангажман у редовима најтрофејнијег српског клуба. У фудбалском свету није необично да се сваке године мења радно окружење, а у случају Буњака то је био одлазак у Ује-

дињене Арапске Емирате, повратак у земљу и Хајдук из Куле, па пут у Оман. Са сваком сезоном учвршћује се поверење и унапређује рејтинг до тренутка кад је тренеру омогућено да сам формира стручни штаб, а први пут кад се нашао у тој позицији Буњак је ангажовао тројицу млађих краљевачких тренера, Петра Ђекића, Ивана Каралића и Слободана Торлаковића. Листу земаља у којима је млађима преносио фудбалско знање употпунили су Саудиска Арабија, Танзанија, Мијанмар и Кувајт где је са најбољим клубовима остварио значајне резултате након чега му је поверена брига о националном тиму ове земље. Договор са председником фудбалског савеза да не жури са ангажманом до завршетка избора један је од разлога за одбијање и примамљивих понуда из

МАГАЗИН 11.8.2019.

11.8.2019.

МАГАЗИН

других средина, а податак да је место селектора репрезентације поверено хрватском тренеру повод за жељу да прихвати први следећи позив ма одакле долазио. Уследио је позив из Либана, а иако није могао да пружи што и Кувајт био је добра прилика за још једну потврду тренерских способности. - Од првог представљања било је јасно о каквом се клубу ради, а већи изазов и изненађење није могло да ме дочека од информације да већ после седам дана играмо прву званичну утакмицу против Ал Ахре из Египта у оквиру Купа арапских земаља уз учешће екипа северне Африке и целе Азије. Сви су били разочарани жребом и депримирани, јер смо очекивали елиминацију уз жељу да резултат не буде сраман. Иако је било реално да нас победе са два до три гола разлике као тренер сам видео шансу и за кратко време успео да са екипом направим аутоматизме које су играчи прихватили и успели да спроведу. На пут у

Египат испраћени смо са песимизмом а након резултата 0:0, што је било прворазредно изненађење за Азију и Африку, вратили се као победници.

Следећих седам дана требало је да припремим екипу за полуфинале купа које се игра против треће најбоље лигашке екипе, а након што смо победили

квалификовали смо се у финале где нас је чекала друга по квалитету у земљи екипа Класико дерби коју смо успели да победимо са 3:1. После освајања купа

задовољио сам мотив доласка и видео шансу да освојим још један куп који се игра у фебруару и марту. Уз то предстојала нам је борба за трофеј у националном

првенству - каже Буњак. Четрдесет хиљада гледалаца очекивало је са нестрпљењем почетак првенства и окршај домаће Ниџме и највећег клуба у земљи Ансара, а победа резултатом 4:2 била је више од очекиваног на старту првенствене трке. Серија узастопних победа била је најбоља потврда репутације бившег селектора репрезентације Кувајта и прилика за наставак сезоне у истом стилу. И поред победа у следећих неколико кола задовољство тренера није било на очекиваном нивоу, првенствено због уверења да екипа не игра како жели. Ма колико резултати могу да заварају оку искусног фудбалског стручњака није могао да промакне низ лоших ствари што је до првенствене паузе уносило немир и повећавало неспокојство. Ни девет узастопних победа, што није забележено у историји клуба, уз само један пораз од екипе која је савладана у финалу купа није било довољно да елимише утисак о

МАГАЗИН 11.8.2019.

11.8.2019.

МАГАЗИН

потреби да се игра доведе на жељени ниво. Реванш сусрет са Египћанима био је прилика за нову сензацију и поред потврде да је тренер од три професионална играча у првој утакмици могао да рачуна само на једног. Хендикеп посебне врсте био је податак да је најбољи играч Либана Хасан Матук елиминисан из тима због црвеног картона. Идеја о новом изненађењу била је присутна до четири дана пре реванша кад је Азијска фудбалска федерација оспорила право учешћа у тиму петорици новорегистрованих играча. У ситуацији кад су из тима изостали повређени и болесни играчи ослонац је тражен у најмлађима који су се равноправно супроставили знатно искуснијем тиму. Добра потврда су две озбиљне шансе у првих десет минута, а све наде у могуће изненађење распршене су у двадесетом кад је повређен најбољи млади играч. Након пет минута уследила је друга повреда, а пре него што му је указана помоћ гости су повели са 1:0. Две измене у првом полувремену нису најављивале ништа добро што је потврдио и коначни резултат од 4:1, јер друга екипа домаћина више није могла да се супростави највећем афричком клубу и једном од најбољих у свету са педесет милиона регистрованих чланова. Председник клуба је тешка срца прихватио одлуку о растанку уз могућност да у будућности поново сарађује са тренером који се сврстава у ред ретких на свету који се у шест клубова враћао два пута. - Бејрут сваког асоцира на рат, разарања и сукобе а то што се догађало и предрасуде које имамо о овом граду одавно су историја. На велико задовољство видео сам град који живи двадесет четири сата, метрополу као центар моде и културе који је до данас задржао те епитете. Бејрут је у време ратних сукоба на кратко био искључен са листе градова у којима се одржава Фешн вик, а сада је уз Милано, Лондон, Њујорк и Париз поново центар моде. Један је од најскупљих градова у којима сам радио, а радио сам у девет држава на три континента, бутици су снабдевени производима најпознатијих светских брендова, цене су нестварно велике а неки делови

гардеробе коштају до две хиљаде долара. Фасцинира податак да је амерички универзитет у Бејруту прославио 152 године постојања и рада што говори о високом нивоу образовања у средини у којој су присутне бројне нације и религије. Некада су то били разлози за сукобе, а сада сви живе складним животом о чему сведочи џамија у центру града удаљена сто метара од католичке а двеста од православне цркве. Људи живе у својим квартовима, а нема сукоба нити било чега што би покварило живот, осим саобраћаја, а иако је присутан микс различитих религија људи су успели да смире страсти и окрену се нормалном животу који тече беспрекорно - прича Буњак. За годину дана број од два и по милиона становника Бејрута, што је половина укупног у Либану, повећао се за пуних осам стотина хиљада што је последица ратних сукоба у Сирији. Велики број избеглица је пријављен и збринот по законима државе, има и оних који на друге начине пређу границу а све је утицало да саобраћај функционише на несвакидашњи начин. У таквим околностима није неуобичајено да се на улицама са три саобраћајне траке нађе пет колона аутомобила, на аутопутевима са по три или четири траке чак шест или седам, што позврђује да у борби за опстанак линије не значе много. И док се по који пут у једносмерној улици наиђе на ауто који иде у сусрет сви више респектују бољи и већи аутомобил него црвено светло и саобраћајне знакове, а пешаци су препуштени сами себи па претрчавају улице без обзира на боју на семафору. Придошлом из уређенијег дела света готово нестварно звучи податак да се у таквом саобраћајном хаосу за пола године није приметио ни један удес. И док се на улицама Дубаија и Кувајта могу видети елитни аутомобили, последњи моделе ферарија, ламборџинија и масератија, заштитни знак Либана је мерцедес, а на улицама Бејрута су присутни модели свих генерација овог бренда. Имало имућнији од просечних становника возе велике аутомобиле, кубикаже између три и пет хиљада кубика, што је последица ниске цене горива, иа-

ко скупљег него у другим арапским земљама. Уз морску обалу смештени су најелитнији хотели са пет и шест звездица, а не постоји ланац који нешто значи у свету да није присутан у Бејруту. Богат културни живот допуњују бројне модне ревије и позоришне представе, жене и мушкарци носе европска одела и прате моду у границама могућности, а и бољим познаваоцима стања у овој области видљиво је да, иако има и јефтинијих варијанти, све је уредно и скоцкано по захтевима високе моде. - Њихова кухиња је позната у свету, пружа широку лепезу понуде од предјела до главног јела, а доста личи на нашу јер имају ћевапе као што су наши, само што је другачије месо, кременадле, бифтек, нешто што личи на нашу сарму, ћуфте и остало. Као и свуда у свету има разлике између стандардних и елитних ресторана, па оно што код једних кошта педесет долара у другима може да изнесе и три пута више. Са друге стране маркети су јефтини и приступачни свима. Либанци су изузетно побожни, а све религије имају места која се издвајају од обичног. На брду удаљеном петнаестак километара од Бејрута је велика катедрала и огроман споменик Богородици висок тридесетак метара који се види са свих страна. До тог места се стиже жичаром, а десетоминутно путовање гондолама представља посебан доживљај сведочи Буњак о импресијама из ове егзотичне земље. Интернационална каријера је уско везана са путовањима и до најудаљенијих дестинација, а досадашње искуство елиминише било какву жељу за планирањем на дужи период јер, каже Буњак, увек искрсне неко изненађење. Због тога је у сваком тренутку спреман да се препусти судбини, јер је професионалцу овог типа свеједно да ли је радно ангажован у неком од градова Србије или у најудаљенјием делу света. Уверење се заснива на ставу да професионалац нема слободан дан који би провео са породицом. То је време кад треба да се регенерише и већ следећег дана настави пуним капацитетом у послу у коме раздаљина од куће не представља никакав проблем. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.8.2019.

Четврт века Болнице „Свети Никола“

МАГАЗИН

11.8.2019.

ЗНАЧАЈАН ДИЈАГНОСТИЧКИ ЦЕНТАР

- Основним циљем у периоду од наредне две деценије у болници сматрају пружање све квалитетнијих услуга заснованих на сталним едукацијама и усавршавању запослених. - Рад у две смене током сваког радног дана. - Основни разлог за повећан број пацијената препоруке проистекле из задовољства оних који су већ користили услуге болнице. - На ултразвучни преглед не може да се чека шест месеци. - Припрема пацијената за све врсте операција у току једног дана. - Различите услуге пацијентима пружа деветнаест стално запослених, сарадници различитих специјалности и консултанти ангажовани у складу са законима. - Сваки на време откривени случај болести значи спасени живот. - Здравствено стање становништва је последица начина живота, бомбардовања, стреса, лоше исхране, ниског стандарда, немаштине... - Оснивачи болнице, сем значајних материјалних средстава, уложили много емоција што није могло да се не одрази на њихово здравље

11.8.2019.

МАГАЗИН

ао једна од првих приватних установа ове врсте Болница „Свети Никола“ у Ратини пуних двадесет пет година опстаје захваљујући квалитетним услугама о којима најбоље сведочи задовољство бројних пацијената. Током четврт века прилагођавала се условима на тржишту па је од хируршке, преко интернистичке болнице, прерасла у специјалистички амбуланто дијагностички центар. Од оснивања је обављено на хиљаде прегледа, интервенција, операција и дијагностичких процедура, а уз значајна имена из области медицине остварена и сарадња са најеминентнијим стручњацима који су и у најтежим временима пацијентима пружали различите услуге. На истеку прве четвртине века понуда болнице базира се на дијагно-

стичким услугама употребом новог апарата за магнетну резонанцу и савремених процедура имплементираних у свакодневни рад. Значајним за пружање квалитетних и стручних услуга у установи сматрају перманентну едукацију особља ангажованог на специјалистичким прегледима из различитих области уз примену модерних терапијских процедура. Задовољство пацијената најбоље потврђује више од двадесет хиљада прегледа овом процедуром по изузетно повољним ценама које нису мењане годинама. Две последње године протекле су у настојањима да се осавремени дијагностички центар у коме, поред апарата за магнетну резонанцу, ускоро треба очекивати нови модеран скенер, дигитални редген и увођење нових

процедура које ће побољшати понуду и проширити спектар услуга. Ако се свему додају ендоскопске методе прегледа, гастроскопија и колпоскопија, тест оптерећења и кардиолошка дијагностика, јасно је зашто болница преузима водећу улогу у области којом се бави. Основним циљем у периоду од наредне две деценије у болници сматрају пружање све квалитетнијих услуга заснованих на сталним едукацијама и усавршавању запослених. О томе докле је допро глас о квалитетним и свима приступачним услугама најбоље сведоче пацијенти који долазе из свих делова земље, од Војводине до северних делова Косова и Метохије. Време годишњих одмора у земљама Западне Европе добра је прилика да велики број оних који су

отишли на привремени рад у иностранство током лета у земљи обаве прегледе за које би на другим местима морали да чекају и по неколико месеци. Добра прилика за то пружа се у Ратини, а посебна повољност је спремност здравствених фондова у Немачкој да им, на основу валидног рачуна здравствене установе, рефундирају трошкове за обављање изведених процедура, тим пре што су цене неупоредиве него у земљама у којима плаћају осигурање. Најбоља потврда је значајно повећан број пацијената у јулу и августу током две смене сваког радног дана. Ако се томе дода све већи број пацијената са подручја ближих седишту болнице постаје јасније да су основни разлог препоруке проистекле из задовољства оних који су већ кори-

стили услуге болнице. Директорка болнице Весна Радовановић истиче квалитет налаза са којима пацијенти одлазе на лечење у друге здравствене установе, по правилу београдске, што се сматра видом посебног признања и најбољом рекламом за ову здравствену установу. Болница је постала препознатљива по припреми пацијената за све врсте операција, од интернистичких и кардиолошких прегледа до снимања плућа и осталог, а све у току само једног дана. Значајним се оцењује присуство консултаната са београдских клиника који, у зависности од броја пацијената, долазе два пута месечно, по потреби и чешће. Податак да одређен број пацијената завршава на клиникама у којима су запослени добија на значају

у светлу чињенице да их за пријем припреме у Ратини. - Трудимо се да народу за мале паре олакшамо и убрзамо лечење, јер на ултразвучни преглед не може да се чека шест месеци. Код нас то кошта само хиљаду и шест стотина динара, заказује се сваки дан од осам до два и нема потребе да се чека. Од кад пацијент уђе у болницу урадимо све што је потребно, комплетну лабораторију и ултразвук свих органа, од абдомена преко штитне жлезде до меких ткива, доплер крвних судова и све друго што је потребно. Имамо ваксуларног хирурга, интернисту и консултанте од хирурга, неуролога, неурохирурга, психијатра до гастроентеролога. Радимо колпоскопије и гастроскопије, у анестезији и без анестезије, све снима-

11.8.2019.

МАГАЗИН

ња рендген апаратом, ултразвучни и преглед мамографом. У току је процедура за набавку мултислајсног скенера, који би требало да стигне до краја септембра, а доста смо уложили у магнетну резонанцу - прича директорка уз потврду да је и по која нетачна, и злонамерна, информација о стању уређаја повод за детаљну проверу. Различите услуге пацијентима пружа деветнаест стално запослених, сарадници различитих специјалности и консултанти ангажовани у складу са законима који дефинишу понашање у области здравствене заштите. Иако су трошкови велики менаџмент свих ових година успева да одговори свим обавезама како би стање уређаја за сад било на највишем нивоу, а опрема повремено и осавремењавана. Паралелно са обнављањем опреме присутна су настојања за улагања у инфраструктуру и нове ординације. И поред задовољства оним што је постигнуто међу запосленима је видљиво разочарање општим здравственим стањем пацијената. - Народ је много болестан, а случајеви са којима се срећемо потврђују да је ситуација много неповољнија него раније. Тумори су откривани код деце од шеснаест година, а има пацијената са тешким крварењима на мозгу за која нису ни знали док нису дошли овде. Сваки на време откривени случај значи спасени живот, а таквих је од почетка рада било много. Здравствено стање становништва је последица начина живота, бомбардовања, стреса, лоше исхране, ниског стандарда, немаштине... Све се скупило па народ много тешко живи, а треба да се помогне и оном ко нема да плати. Имамо пацијенте од најбогатијих до најсиромашнијих, а свима треба да се изађе у сусрет. Двадесет пет година радим и трудим се да болница опстане јер је потребна овом гра-

ду. Хирургија је скупа, са ценом услуге не могу да се покрију трошкови, скупо је и особље, тако да смо се оријентисали на дијагностику. Радимо у две смене сваким даном сем недеље и прилагођавамо се потребама пацијената. План је да се болница претвори у дијагностички центар, да се убаци још нових машина, машина за разбијање камена у бубрегу, апарат који снима нервне завршетке и још по неки за дијагностику - каже Радовановић уз потврду да је недовољно потребног кадра основни мотив улагања у усавршавање и едукацију запослених. Прилагођавање потребама пацијената повод је да се простор намењен консултацијама подреди амбулантном лечењу и дијагностици. Досадашње искуство потврђује да је у одређеним временским интервалима неопходно вршити замену опреме савременијом, а повољност представља податак да развој технологије у значајној мери утиче на смањење цена. Редовни пацијенти су и мештани Ратине који су се свих ових година показали као врло коректни и захвални због потврде да им се увек излази у сусрет, па се осећају повлашћенима. Иако није конципирана по приниципима рада хитне службе по који пут се јави потреба интервенције ове врсте о чему сведочи пример старије жене која је након уједа стршљена доведена у болницу у несвесном стању због чега је, пре упућивања на даље лечење, морала да буде подвргнута реанимацији. Уверење да без тога не би дошла жива до болнице повећава задовољство свих у овој установи, посебно оних који су учествовали у интервенцији. И поред чврстог става да у медицини има ствари које се не смеју одлагати, јер би последице могле да буду фаталне, и у овој

МАГАЗИН 11.8.2019.

11.8.2019.

МАГАЗИН

болници указују на значај превенције и редовних контрола као начину за рано откривање болести. Запослени нису усамљени у ставу о ниском нивоу здравствене куллтуре и веома малом броју појединаца спремних да одвоје време за редовне контроле здравственог стања. Забрињава и сазнање о постојању одређеног броја болеснх који настоје да сами одреде терапију, и лече се сами, што се везује за низак ниво стандарда становништва. У ишчекивању да се стање побољша наставља се тенденција стварања услова за запошљавање нових кадрова у светлу најаве о изједначавању статуса приватних и државних здравствених установа. Повремене инсинуације да би и болница у Ратини могла да добије новог власника прили-

Весна Радовановић

ка су за потврду да није баш све подложно продаји, посебно не установа ове врсте у коју су оснивачи, сем значајних материјалних средстава, уложили много емоција што није могло да се не одрази на њихово здравље. Пажљивији осврт на организацију болнице потврђује да су у приземљу, у оквиру Специјалистичко консултативне службе, смештене амбуланте намењене дијагностиковању и лечењу амбулантних пацијената, других упућених од стране бројних осигуравајућих друштава са којима болница има уговоре о сарадњи и радних организација и фирми за чије се потребе врше систематски прегледи запослених. У холу је смештен сестрински пулт за пријем и усмеравање пацијената, заказивање прегледа и наплату услуга, као

и чекаоница за пацијенте. Амбуланта интернистичке и опште медицине, намењена прегледима ове врсте, систематским и преоперативној припреми, опремљена је ЕКГ апаратом, спирометром, пулсним оксиметром. дензиметром и потрошним материјалом потребним за квалитетно пружање услуга. Субспецијалиситичка амбуланта намењена је прегледима из области педијатрије, кардиологије, реуматологије, хематологије, ендокринологије, пнеумофтизиологије, гастроентерологије, алергологије, неурологије, онкологије, психијатрије, психологије, преоперативној припреми, систематским и прегледима по другим основама, а опремљена је ултразвучним апаратом за прегледе срца и абдомена.

У амбуланти за хирургију обављају се прегледи из области опште хирургије, анестезиологије, васкуларне и ендокрине хирургије, ендокринологије, ортопедије, неуро и онколошке хирургије. Опремљена је за мање хируршке интервенције, блоком за амбулантну стерилизацију инструмената и превијалиштем. Амбуланта за гинекологију и акушерство намењена је гинеколошким прегледима, праћењу трудноће, узимању брисева, цервиксокопији и Папаниколау тестовима, а опремљена је гинеколошким столом и опремом за дијагностиковање и лечење различитих гинеколоших стања. У склопу болнице су соба за интервенције и једнодневни боравак, као и просторија за примање терапије, оксигенацију,

праћење стања пацијената и антишок терапију. Дијагностика кардиолошких стања обавља се употребом апарата за тест физичког оптерећења, холтером ЕКГ и крвног притиска и лабораторијским сетом за узорковање крви и урина, а у амбуланти за васкуларну хирургију и ангиологију доплером крвних судова врата, ногу, руку, аорте и висцеларних органа. Капацитете болнице допуњава сала за ендоскопију, центар за радологију са магнетном резонанцом, кабинетима за ултразвучну, рендген и скенер дијагностику, а патронажним посетама и превозу пацијената намењено је посебно санитетско возило. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.8.2019.

11.8.2019.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (75)

СТРАДАЊЕ ОД БОЛЕСТИ, ГЛАДИ И ИЗНЕМОГЛОСТИ

- Војницииз Краљева и околине били су најчешће мобилисани у 12. пешадијски пук првог, другог и трећег позива, и у 19. пешадијски пук првог позива. - Током ратне 1914. године у Листама губитака овога пука заведено је 2.875 имена војника, подофицира и официра који су током те године погинули, рањени или били заробљени. - Првих неколико месеци рата било је евидентирано више од половине од укупног бројног стања пука који је по пуној ратној формацији бројао је 4.448 војника од 21 до 30 година живота. - Крајем 1915. године у заробљеништво у Аустроугарску, Немачку и Бугарску одведено је преко сто седамдесет хиљада српских официра, подофицира и војника, од којих најмање једна трећина није преживела рат

МАГАЗИН

11.8.2019.

оком повлачења српске војске преко Албаније и Црне Горе, крајем 1915. и почетком 1916. године, долазило је до појаве епидемије дизентерије и колере, па су војници масовно умирали од заразних болести. Чекајући на евакуацију са албанског приморја, само током јануара 1916. године, од заразних болести и глади, умрло је неколико хиљада српских војника. Масовно умирање од заразних болести, укључујући овога пута и од тифуса, наставило се и у прва два месеца 1916. године на грчким острвима Крфу, Лазарету и Виду. Према званичним али ипак непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. године у море, „Плаву гробницу“ у Крфском каналу, сахрањено је 4.847 српских војника, подофицира и официра. Обољевање и умирање од заразних болести настављено је и наредних година све до краја рата, додуше у знатно мањој мери. Јуна месеца 1916. године, за време довођења српских трупа од Халкидикија на Солунски фронт, током марша на путу дугом сто педесет километара приликом проласка кроз мочварни део солунске равнице, здравствено стање српских трупа нагло се погоршало. Тако је током тога лета дошло до експлозивног и масовног оболевања војника, подофицира и официра од маларије, што јe посебно алармантно било код Шумадијске дивизије код које је од маларије оболело на хиљаде војника и старешина, а умрло на стотине. Том приликом и сам командант Шумадијске дивизије ђенералштабни пуковник Живко Павловић оболео је од маларије pa je, због тежине болести, морао да буде разрешен дужности и послат на лечење у Француску. Ипак, највеће неповратне губитке војска Краљевине Србије, самим тим и Шумадијске дивизије првог и другог, претрпела је у време тројне инвазије у јесен 1915. године и даље током повлачења преко Црне Горе и Албаније у зиму 1915./16. године. Тада је, у том кратком периоду за само неколико месеци, број војника избачених из строја

износио око деведесет четири хиљаде, погинулих, рањених и оболелих. Крајем 1915. године у заробљеништво у Аустроугарску, Немачку и Бугарску одведено је преко сто седамдесет хиљада српских официра, подофицира и војника, од којих најмање једна трећина није преживела рат. Страдање мобилисаних војникаратника из краљевачког краја током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, и после целог једног века, још увек није потпуно истражено и сагледано. Највеће страдање ратника мобилисаних из краљевачког краја догодило се током извођења борбених дејстава у којима су учествовале јединице Шумадијске дивизије првог и другог позива на седмам година дугом ратном путу. Војници-ратници из Краљева и околине током ослободилачких ратова били су најчешће мобилисани у 12. пешадијски пук првог, другог и трећег позива, и у 19. пешадијски пук првог позива. Сву трагедију страдања најсликовитије илуструју Листе губитака 12. пешадијског пука првог позива. Наиме, само током ратне 1914. године, за време три непријатељске офанзиве, у Листама губитака овога пука заведено је 2.875 имена војника, подофицира и официра који су током те године погинули, рањени или били заробљени. Значи да је на листама губитака за овај пук, само у току неколико месеци рата, било евидентирано више од половине од укупног бројног стања пука који је по пуној ратној формацији бројао је 4.448 војника од 21 до 30 година живота. Обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата право је време да се наставе истраживања и сагледа сва трагедија страдања војске и народа из Краљева и околине. Истраживање рађено у сусрет обележавању стогодишњице од завршетка Првог светског рата посвећено је свим ратницима палим за краља и отаџбину у ослободилачким ратовима Краљевине Србије од 1912. до 1918. године. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 11.8.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

Почео нови циклус Сусрета села Србије

МАГАЗИН

11.8.2019.

ОПЛАНИЋАНИ ДОБРИ ДОМАЋИНИ

- На четвртој по реду смотри под називом „Сачувајмо српску традицију“ поред домаћина наступила културно - уметничка друштва „ФРА“ из Чачка, „Моравац“ из Адрана, „Абрашевић“ из Краљева, „Љиг“, „Самаила“ и „Жича“ из истоимених места и „Топлица“ из Бање Врујци. - Међу учесницима певачка друштва из Опланића, Кнића, Рибнице, Жиче, Враћевшнице, Чачка и Адрана. - Најбољим између пет пријављених за такмичење у припремању гулаша потврдили се домаћини испред екипа Цветака и Ратине. - Учеснике и посетиоце забављао Новица Неговановић. - Следеће године слична манифестацију са жељом да траје два дана

МАГАЗИН

11.8.2019.

уж леве обале Западне Мораве, у подножију Котленика на 271 метар надморске висине, са обе стране локаланог пута који од Милочаја води ка Сирчи сместило се село Опланићи. Прве куће у селу, које са исте стране реке окружују Сирча, Поповићи и Трговиште,а са десне Грдица и Адрани, смештене су на само четири километра од центра Краљева а последње три километра даље. Према последњем попису становништва из 2011. године 899 становника овог места распоређено је у триста педест до четири стотине домаћинстава у пет заселака, Ковачани, Подгорци, Парлог, Избица и Равни Гај. Насељено место на овој локацији први пут се помиње у првој трећини петнаестог века под именом Платов, а стотинак година касније као Горњи Свињци које чини само осамнаест кућа. До половине деветнаестог века место је нарасло на 268 становника и четрдесет шест кућа, да би 1924. било

забележно да је нарасло на сто петнаест домова са седам стотина тридесет становника. На географским картама из 1700. године село је први пут уцртано под називом Опланићи, тачно на месту куда је водила граница између Аустрије и Турске. Кроз векове је расло и развијало се, а са њим су се мењале и навике његових мештана. Сеоска црква, посвећена Светом Архангелу Гаврилу, саграђена је прилозима мештана Опланића и Поповића у периоду од 1989. до 1991. године на месту где је некада постојала црква брвнара, по предањима саграђена за време великих сеоба Срба. Становници села су православци од којих се у тридесет осам кућа слави Александар Невски, а следе Митровдан, Свети Лука, Свети Јован и друге. На Тројице се крстоноше окупљају код цркве у суседној Сирчи, посвећене Светом Илији, а након што крене литија прва молитва је на Лекином брду код записа дуд, друга у Подгорцма код багрема, трећа

код јабуке Растка Миленковића, а последња у цркви у Опланићима. Кад се учесници литије врате до записа код Подгораца врши се примопредаја колача за наредног домаћина, а о традиционалним и оригиналним обичајима овог краја сведоче емисије Радио - телевизије Србије у чијој се архиви чувају. Опланићани су давно схватили да је спорт један од добрих начина за организовање младих, па су још 1925. године формирали Фудбалски клуб „Земљорадник“ које ће касније бити преименован у „Младост“. Назив „Земљорадник“ изабран је због тога што има једанаест слова, баш као и фудбалера у тиму. Писана документа потврђују да се фудбал на овим просторима закотрљао много раније, највише захваљујући Ивану Брожићевићу познатом по изградњи споменика Солунским јунацима. Прву лопту је поклонио попу Миловану Благојевићу, а овај Животи Стефановићу, у време кад

су фудбалске дружине постојале само у Сирчи, Адранима, Мрсаћу, Ратини и Бресници. Сведоци првих фудбалских утакмица су били Момчило, Филип, Љубинко, Бранко, Живорад и Милош Игрутиновић, Милун Подгорац, Ристо Думић, Живота Стефановић, Мидо Терзић и многи други. После деценија значајних резултата клуб је запао у кризу, и готово се угасио, а да оживи наступима у најнижем рангу такимичења допринео је Марјан Игрутиновић. Значајним за клуб сматра се податак да, после дугог периода кад се ослањао на играче са стране, поново стаје на чврсте ноге ослањајући се на домаће снаге. Након година присуства у краљевачким културно-уметничким друштвима Опланићани су пожелели своје, па су 1988. године формирали КУД „Опланићи“. Формирање друштва иницирао је Растко Миленковић, а први наступ чланови певачке групе везан је за наступ у телевизијској емисији

„Селима у походе“. Резултат успешне каријере су две касете са педестак традиционалних песама које као трајни архивски снимак чува Радио Београд. Певачка група је учествовала на бројним такмичењима од којих се издваја „Београдски победник“ 2005 године, а добитник је новембарске награде града Краљева, вишетруки победник сабора у Тополи, међународног фестивала у Нишкој Бањи, учесник „Чобанских дана” у Косјерићу, Сабора „Прођох Левач, прођох Шумадију“. У аналима села записано је да су екипе Радио-телевизије Србије више пута баш у овом селу снимале целовечерње емисије о народним обичајима, празницима српског села у шумадијском делу Краљева. Песме које су допринеле да РТС сними касету су „Ој Мораво мутна водо“, „Ој Зорице, Зоро моја“, „Једна звезда преко неба шара“ и „Са планине ветар дува“. Друштво има око деведесет чланова узраста од седам до деведесет го-

дина, а поред мешовите певачке групе и мушке певачке групе младих највише их је у три групе играча. Више покушаја да се формира оркестар није дало видљивијих резултата због чега се чине напори да се ускоро формира хор. Председник друштва Саша Марковић значајним оцењује податак да је, и поред значајних трошкова, сопственим средствима и помоћ спонзора, коначно набављена народна ношња за све учеснике бројних манифестација, па се следећим кораком у стварању услова за апсолутну независност сматра набавка озвучења. Понедељком и четвртком са најмлађим играчима ради кореограф Драган Ћурчић док су, у недавно реновираном дому културе, среда и петак резервисани за пробе певача. О активности друштва најбоље сведочи податак о тридесет шест наступа током прошле године међу којима су и два на међународном фестивалу „Са овчара и Каблара“ у Чачку, гостовања у Смеде-

МАГАЗИН 11.8.2019.

11.8.2019.

МАГАЗИН

реву, Жупи, Рудом у Републици Српској, а до краја ове очекује се пут у Северну Македонију у госте кумановском Културно уметничком друштву „Карпош“. Културно - уметничко друштво се од свих других сеоских разликује по самосталном концерту у Дому Војске Србије пред крај прошле године, а оно што су показали и реакције публике, добар су мотив да и ову, након петнаестак гостовања која следе, годину заврше још једним таквим. Председник Месне заједнице Опланићи Драган Марковић каже да се мештани баве претежно пољопривредом у којој преовладава сточарство, а последњих година запажени су и знатнији помаци у воћарској производњи. Као и другим поморавским селима преовладавају сеоска домаћинства, а забрињава податак о великом броју неожењених момака. Иако се село наслања на градско подручје видљива је тенденција да се девојке које оду на школовање по правилу не враћају у село. - Највећи проблем села су путеви, а најугроженији је правац од Опланића према Равном Гају и Трговишту. Последње четири године смо добили километар асфалта на тој деоници, и решили неке приоритете, а у наредним месецима очекујемо и двеста педесет метара до насеља Ђекићи. Пут кроз село је добар, иако је због камиона прилично оптерећен, у доста лошем стању су попречни сокаци и канали који се не одржавају на прави начин. Доста разумевања имају локална самоуправа и Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта, па пошаљу машине да помогну, а кад за Мали Аранђеловдан није могло да се дође до цркве помогло је Јавно предузеће „Србијашуме“ - каже Марковић. У последње време још већи проблем је здрава пијаћа вода, јер су поред највећег извора Слатина у Трговишту и сви други загађени, па се мештани снабдевају из цистерне или је купују. Пред почетак школске године без воде је и Основна школа „Јован Цвијић“ у Сирчи са сто тридесет пет ученика у осам одељења, од тога осамдесетак из Опланића. Ако се томе дода

сто двадесет полазника основне школе за образовање одраслих јасније су размере проблема једне од најмодернијих образовних установа у региону. О радном ангажовању мештана најбоље сведочи двеста четрдесет чланова месне организације пензионера, а председница удружења Слободанка Марић потврђује да су у структури подједнако заступљени они који су право на пензију стекли из радног односа и на пољопривреди. Забрињава податак да су пољопривредне пензије између осам и десет хиљада динара месечно због чега су пензионери принуђени да користе повољности које пружа удружење, од бескаматних позајмица до куповине прехрамбених производа и огрева са одложеним плаћањем. О активности удружења сведочи организација бројних излета, а поред последњих у обилазак Ресавске пећине, Деспотовца и Манастира Манасије памте се прошлогодишњи у Пролом Бању, Луковску Бању, Вишеград и Дрвенград. Пензионери су покренули иницијативу за поновно отварање поштанске испоставе и повезивање села на градску водоводну и канализациону мрежу од само километар удаљеног прикључка у Грдици. Значајни резултати остварени у овој средини повод су да Опланићи буду изабрани за домаћина новог циклуса сусрета села на подручју града Краљева који су, после дужег периода затишја, поново покренути на иницијативу Културно проветне заједнице Србије. Податак да су краљевачка села прошле године остварила значајне резултате, Самаила и Чукојевац друга места у категоријама села до две и испод хиљаду становника, повод је да се ове године у надметање уђе са много више оптимизма. Податак да је локална сампоуправа у последњих неколико година уложила сто педесет милиона динара у обнову домова културе у знатној мери је утицао да се стање у овој области поправи, а једна од потврда види се у Опланићима где су, сем фудбалског клуба, реновиране просторије за рад месне заједнице, културно уметничког друштва и удружења пензинера.

У надметању села Србије цени се све што је постигнуто између два циклуса, остварења у области културе, просвете, спорта, изградњи путне и комуналне инфраструктуре, рада месне заједнице и другим. Сусрети села су у Опланићима обогаћени четвртом по реду смотром под називом „Сачувајмо српску традицију“ на којој су поред домаћина наступили културно - уметничка друштва „ФРА“ из Чачка, „Моравац“ из Адрана, „Абрашевић“ из Краљева, „Љиг“, „Самаила“ и „Жича“ из истоимених места и „Топлица“ из Бање Врујци. Сем њих присутна су била певачка друштва из Опланића, Кнића, Рибнице, Жиче, Враћевшнице, Чачка и Адрана. Уверење да је прво организовање манифестације овог формата прилика да се стекне искуство, уоче недостаци и отклоне до наредне године, одлучујуће је утицало да поприми ревијални карактер. Први утисак води на ставу да би већ наредне могаода буде такмичарски карактер, па и међународни уз учешће културно - уметничких друштава из Републике Српске, Северне Македоније и Бугарске. Да свечарско расположење достигне виши ниво допринело је надметање у припремању гулаша у ком су се већ у првом покушају најбољим између пет пријављених потврдили домаћини испред екипа Цветака и Ратине. Резултати које су Краљевчани остварили током претходне године, и оно што је потврдила прва манифестација овогодишњег циклуса, повод је да представник републичког одбора Сусрета села Србије проф. др Миладин Шеварлић предложи Краљево за домаћина регионалне смотре Сусрети села централне Србије. Посебан печат једнодневном дешавању поред дома културе у овом поморавском селу дао је Новица Неговановић солистичким концертом приређеним за велики број учесника манифестације и посетилаца. Задовољство организатора оним што је остварено почетком викенда повод је за жељу да и следеће године организују сличну манифестацију, овом приликом у трајању од два дана. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.8.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Краљ лавова

му по рођењу припада. Филмску авантуру којој недостаје три минута да би трајала два сата Џон Фавро је режирао према сценарију који су написали Џеф Нејтенсон и Бренда Чепмен. Међу глумцима који су позајмили гласове анимираним јунацима су Доналд Гловер, Бијонсе Ноулс Картер, Џејмс Ерл Џонс, Чуител Еџиофор, Сет Роген и Били Ајхнер, у верзији синхронизованој на српски језик Никола Шурбановић, Андријана Оливерић, Владан Живковић, Драган Вујић, Марко Гверо, Милан Антонић, Марко Марковић и Давор Перуновић. Филм с приказује до среде 14. августа, а пројекције почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

11.8.2019.

Вучји зов

Дизнијев „Краљ лавова“ води у афричке саване где је рођен будући краљ. Симба обожава свог оца краља Муфасу и срчано прихвата краљевску судбину. Али, не радују се сви у краљевству рођењу новог младунчета јер Скар, Муфасин брат и до тог тренутка наследник престола, има друге планове. Борба за краљевство обележена је издајом, трагедијом и драмом која ће се завршити Симбиним изгнанством па ће, уз помоћ нових, необичних и занимљивих пријатеља морати да пронађе начин да одрасте и врати оно што

Ова поморска акција спојила је Метју Кассвица, Омара Сyа и младог глумца Франсоа Сивила у напетом трилеру са елементима драме. Радња филма смештена је у блиској будућности у којој се посада једне подморнице суочава са озбиљним проблемом. Млади официр поседује изванредан слух којим може да препозна сваки звук који чује, а у француској нуклеарној подморници, након људске грешке која ће угрозити животе целе посаде, све ће зависити од њега. Акциони трилер у 2Д формату, ко-

ме недостаје четири минута да би трајао два сата, Антоан Бадри је режирао по сопственом сценарију Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње у 20 сати.

Последња превара Тио Џејмс је Иван, млади, талентовати и паметни крадљивац који жели да се повуче из тог посла и започне нови живот, а Емили Ратајковски глумица на почетку каријере Елис, коју прогоне преступи из прошлости и дугови из Холивуда.

Ово двоје отпадника ће се удружити да заједно спроведу последњу превару. Стоминутну крими драму Мет Еселтон је режирао према сценарију који је написао са Адамом Нагатом, а у водећим улогама појављују се још Ерис Алварадо, Фернанда Ендрејд и Тим Бејдер. Филм се приказује од сутра до среде, а пројекције почињу у 20 сати.

потпуно је нови пројекат у ком Двејн Џонсон и Џејсон Стетам репризирају улоге Лука Хобса и Декарда Шоа. Откад су се представник закона, одани агент тајне америчке дипломатске службе, крупни Хобс и бивши оперативац елитних јединица британске војске, одметник који има проблеме са законом, Шо први пут упознали у филму ,,Паклене улице 7“ 2015. године

њих двојица не престају да размењују увреде и тешке ударце у покушајима да савладају један другога. Али, у тренутку када се унапређени сајбер-генетски анархиста Брикстон докопа тајне биолошке претње, која може заувек да збрише човечанство, ангажује бриљантног, неустрашивог и несташног МИ6 агента. Она је сестра Декарда Шоа, а два заклета непријатеља мораће да се удруже како би савладали јединог човека који је можда опаснији од њих двојице. Филм ,,Хобс и Шо“ ескплозивно отвара ново поглавље у филмском универзуму „Паклене улице“ распростирући се широм планете, од Лос Анђелеса до Лондона и од токсичних предела Чернобиља до раскошне лепоте Самое. Акциону авантуру чије трајање за петнаест минута премашује два сата Дејвид Лич је режирао према сценацију Криса Моргана, а водеће улоге тумаче Двејв Џонсон, Џејсон Стретам, Ајдрис Елба, Ванеса Кирби и Хелен Мирен, Филм је на репертоару до среде 14. августа, а пројекције почињу у 22 сата.

Паклене улице Након осам филмова који су широм света зарадили скоро пет милијарди долара, франшиза „Паклене улице“

МАГАЗИН 11.8.2019.

МАГАЗИН

11.8.2019.

Имали смо рад сад имамо „глад

Није се обогатио „преко ноћи“, већ, преко дана и преко клана.

Свака криза, па и дуготрајна, није погубна, као морална!

дна места; дна места“!

Америку, пустоше тајфуни! „Србијицу,, домаћи тајкуни!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН 11.8.2019.

Стасавају нове генерације пливача

ПОЧИЊЕ ДОБА

МАГАЗИН

11.8.2019.

- После четврт века постојања и рада Пливачког ватерполо клуба „Краљево“ штафету у овој области преузима Спортско удружење за пливање и рекреацију „Делфин“. - Здрава конкуренција неопходна за напредак пливачког и тренерског кадра. - Током јуна организована бесплатна школа пливања за више од четири стотине полазника. - Током месеца дванаест до четрнаест тренинга. - Крај сезоне првих дана септембра. – До почетка нове сезоне суви тренинзи у фискултурној сали и два одласка недељно на затворени базен у Врњачкој Бањи. - Програм корективног пливања за децу са деформитетима кичме. - До краја месеца први званични наступ на неком од пливачких такмичења. - Деведесет одсто суграђана има погрешну оцену сопствених пливачких способности

А „ДЕЛФИНА“

МАГАЗИН

11.8.2019.

ознато је да пливање може бити од користи особама различитог узраста и способности, од најмлађих до најстаријих, најспоријих до најбржих, људима са повредама, трудницама, почетницима и професионалним спортистима. Позитивно утиче на многе аспекте живота, укључујући физичке, менталне и емоционалне, па није ни чудо што га лекари, физиотерапеути, психолози, лични и спортски тренери препоручују као један од најбољих начина да се одржи форма. Стручњаци истичу да пливање, као најздравија физичка активност, утиче на крвни притисак, помаже оболелима од астме, отклања болове у леђима, поспешује циркулацију, редукује тежину, равномерно јача све мишиће тела. Као опуштајући и миран облик вежбања ослобађа од стреса, побољшава координацију, равнотежу, држање тела и

гипкост, добар је вид терапија са слабим утицајем за неке повреде и начин за расхлађивање у врелим данима. Пливањем се јача мишић срца, повећава капацитет плућа, смањује ниво стреса, појачава издржљивост, умањује ризик од болести, побољшава координација покрета... То су само неки од разлога за организовано бављење овим видом активности, а после четврт века постојања и рада Пливачког ватерполо клуба „Краљево“ штафету у овој области преузима Спортско удружење за пливање и рекреацију „Делфин“ основано прошле године са циљем да најмлађима, у оквиру школе пливања, омогући другачији приступ овом виду рекреације. Удружење је основано на иницијативу Срећка Бојанића и Ђорђа Симића који су постојање старијег клуба видели као здраву конкуренцију неопходну за на-

предак пливачког и тренерског кадра. Како је клуб основан у априлу до почетка сезоне пливања није било могуће обезбедити термине за коришћење базена које су годинама уназад користили чланови Пливачког ватерполо клуба „Краљево“. Одсуство жеље да се улази у конфликте било које врсте основа је настојања да се боље припреми за наредну сезону, а ако се има у виду чињеница да ни временске прилике нису погодовале овом виду активности није далеко од истине податак да и није много изгубљено. Лето је искоришћено за учвршћивање сарадње са Пливачким клубом „Расина“ из Крушевца и учлањење у Пливачки савез Србије како би се овогодишња сезона пливања дочекала што спремније. Појава „Делфина“ утицала је да се постојећи клуб са дугом традицијом

оријентише на ватерполо, а млађем препусти рад са најмлађима, обуку непливача и учешће на пливачким такмичењима. Колико се озбиљно приступило овом виду активности најбоље потврђује податак да се, у потрази за стручним кадром, дошло до оних који су се годинама уназад бавили радом са децом и стекли довољно искуства за наставак у новим условима. Међу првима је професор физичке културе Зоран Корићанац иза кога је више од две деценије рада са децом у школи пливања, потом професори Илија Ђурић и Ђорђе Симић па дугогодишњи спасилац на базенима Никола Ђаловић. Значај пливања за одрастање најмлађих препознала је и локална самоуправа уз чију је подршку током јуна организована бесплатна школа пливања за више од четири стотине полазника. Значајном за мотивацију потврдила

се Школска управа у сарадњи са директорима основних школа, што је одлучујуће утицало на масован одзив ученика, али и на укључење предшколаца. На једном месту, подељени у више група, нашли су се најмлађи Краљевчани од пет до петнаест година од којих је значајан број на градском базену направио прве пливачке замахе, а други искористили прилику да уз помоћ стручњака усаврше знање. Највише их је било из основних школа „Јово Курсула“, „4. краљевачки батаљон“ и „Чибуковачки партизани“, а потврда чињенице да се добар глас далеко чује добра је прилика и за укључење многих других. Шаролика структура основни је разлог за тестирање како би се формирале три групе од оних који тек по мало знају да пливају, али нису сигурни, до оних који се још нису ослободили страха од уласка у воду.

- У јулу смо имали око две стотине деце од којих трећина између четири и шест година, а још не могу ширину базена да препливају сами. Више од половине деце која се у појавила на тестирању долази сваки дан, јер су и родитељи препознали наш ентузијазам и вољу да радимо са њима. Имамо три групе, школу пливања за пливаче, средом, петком и недељом од девет а понедељком од шест поподне, обуку непливача који већ прелазе у школу пливања и најмлађу групу за обуку непливача, уторком, четвртком и суботом од петнаест до девет до петнаест до десет а понедељком у десет увече. Поносан сам због позитивних коментара од стране родитеља, а и колеге су похвалиле рад са децом, методику рада и анимацију најмлађих који кроз игру и забаву треба да уче пливање. Укључили смо и неке нове реквизите

МАГАЗИН 11.8.2019.

11.8.2019.

МАГАЗИН

којих није било на базену тако да су сва деца слободна у води, па нема оних који су и после месец дана на ивици базена. За месец дана имамо између дванаест и четрнаест тренинга, али смо ограничени само отвореним базеном због чега смо убацили четврти термин како би у случају лошег времена имали континуитет - каже Симић. Рад по овом распореду одвијаће се до краја сезоне купања 2. септембра након чега ће, у складу са могућностима, бити примењен другачији концепт. Он подразумева суве тренинге два пута недељно у фискултурној сали Медицинске школе уз два одласка у Врњачку Бању за рад у затвореном базену, а све у циљу да се одржи континуитет и спремно уђе у следећу сезону. Податак да пливање активира комплетну мускулатуру повод је за конципирање програма корективног пливања за децу са деформитетима кичме. Новина се огледа у индивидуалном раду са децом јер, због специфичне ситуације, није могуће радити у групама већим од троје. Прилика да се провери докле се сти-

гло у савладавању тајни пливања члановима клуба пружа се пред краја овог месеца кад ће у Крушевцу, у организацији Пливачког клуба „Расина“, бити одржана Краулијада. У Делфину потврђују да је то прилика за први званични наступ на неком од пливачких такмичења, а повод више за задовољство је податак да се плива искључиво краул. Краљево се сврстава у ред малобројних градова који немају затворен базен, па ни прилику да рад пливачких клубова током целе године буде организован у локалној средини. Иако су наговештаји да ће затворени базен бити изграђен присутни деценијама уназад у „Делфину“ верују да ће то бити прва следећа инвестиција у краљевачку спортску инфраструктуру. Разлог више огледа се у скором завршетку радова на реконструкцији и доградњи Атлетског стадиона, али и дугу према грађанима који прилику за бављење спортовима на води, и рекреацијом, чекају знатно дуже него и у знатно мањим срединама. Затворени базен ће, верује Симић, омогућити свим узрастним категорија-

ма да повољности које пружа користе током целе године, а у знатој мери ће бити побољшани услови за рад пливачког клуба, како током припрема за такмичења тако и обуке непливача. Значајнијим од свега сматра се неопходност континуитета рада током целе године уз подсећање да су сви који су се током претходних четврт века опредељивали за бављење овим спортом, уз значајно више времена утрошеног за путовања, били оптерећени и финансијским трошковима. Десетогодишње искуство рада на базену, као тренер и спасилац, довољно је за закључак да деведесет одсто суграђана има погрешну оцену сопствених пливачких способности, али и оних какве имају најмлађи чланови породице. Отуда упозорење да деца испод дванаест година не би смела да буду на јавним купалиштима без пратње родитеља, а она са мишићима и гумом никако у базенима где би им вода била преко главе. Податак да има и таквих случајева појачава уверење о немар-

ном односу родитеља, што је додатни мотив за апел да у оваквим ситуацијама буду са децом у базену. Није редак случај да се међу непливачима нађу и одрасле особе које стид спречава да се са најмлађима нађу у школи пливања. Податак о таквима повод је за конципирање посебног програма намењеног њима који се спроводи на базенима комплекса „Аква дрим“ у Самаилима. Уз разумевање власника Марка Мајсторовића организована је и обука непливача из редова млађих са простора Мрсаћа, Самаила и Мусине реке којима је омогућено похађање школе пливања. Колико је интересовање најбоље потврђује податак о педесетак полазника о чијем приступу најбоље сведочи податак да не пропуштају ни један тренинг, чак и у периоду нешто неповољнијих метеоролошких прилика. Искуство из рада са њима сведочи о вишем степену дисциплине у односу на децу из града, а значајном се оцењује и навика родитеља да прате децу током тренинга. - Дешава се да по који пут буде ма-

ло хладније, али је температура воде увек двадесет четири степена што је одлично за рад. Навикли смо се једни на друге, деца дођу, одрадимо тренинг, а онда пресвлачење и одлазак кући. Термини за тренинге су уторком, четвртком и суботом од деветнаест сати, а да су услови за рад одлични сведочи постојање базена у којима се дубина воде креће између шездесет и сто шездесе центиметара. Деци то није преко главе па су услови за рад оптималнији него на градском базену. И овде сезона траје до почетка септембра а свим полазницима се, као и деци из школа пливања на градском базену, пружа могућност да наставе са радом у зависности од спремности родитеља да жртвују слободно време како би их доводили на суве тренинге и базен у Врњачкој Бањи - каже Симић. Повољности које пружа комплекс базена у Самаилима додатни је мотив за позив старијим непливачима да се укључе у обуку, тим пре што је око базена много мање особа због којих би могли да се осећају нелагодно. Симић

подсећа да су принципи рада са непливачима исти код особа различите старости, како код оних са тек неколико година до других који иза себе имају више деценија. Увод у ослобађање од страха представља комплекс истих вежби, а само од полазника зависи колико ће им времена бити потребно да савладају све елементе и осамостале се. У „Делфину“ су задовољни резултатима рада у првој години, а верују да би већ наредне могли да буду бољи. Пажња је усмерена и према информацијама о наставку радова на градњи затвореног базена уз уверење да је најважније почети. У ишчекивању да се и то догоди преостају озбиљни радови током летњег дела сезоне, а касније према могућностима. За контакте са садашњим и будућим члановима отворени су страница на Фејсбуку и профил на Инстаграму под називом Делфин Краљево, а додатне информације доступне су и на градском базену. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На првенству државе у параглајдингу

МАГАЗИН

11.8.2019.

СУПЕРИОРНИ КРАЉЕВАЧКИ ЈУНИОРИ

- Само два од планираних пет дана летења довољно да буду проглашени прваци Србије, Босне и Херцеговине и Мађарске у дисциплини прелет, као и победник Предевропског првенства. - Прошлогодишњи шапион Владимир Бачанин из крушевачког Параглајдинг клуба „Аир037“ одбранио титулу. - Краљевчанин Зоран Петровић трећи. - Чланови краљевачког ПК „Еол“ Краљево Ђорђе Лазаревић, Богдан Белоица и Петар Лазаревић неприкосновени међу јуниорима. - На Предевропском првенству међу сто педесет учесника најбољи Теунис де Бруин из Јужноафричке Републике. - Екипа Србије друга. - Репрезентација Србије на 16. ФАИ Светском првенству у параглајдингу у дисциплини прелет. - На светском првенству свих шест претходних првака и најбоље пласирани пилоти на светској ранг листи

11.8.2019.

МАГАЗИН

100

араглајдинг се сврстава у групу спортова који су наишли на плодно тле за развој и у Србији, а начин да се провери спремност домаћих такмичара у односу на друге су бројна такмичења националног и међународног нивоа. Једно такво је у првој недељи августа завршено у Нишу уз учешће такмичара из двадесет држава међу којима су најбројнији били пилоти параглајдера из Србије, Мађарске и Босне и Херцеговине. Разлог за долазак око сто педесет пилота из двадесет земаља су првенства ове три државе у дисциплини прелет, уједно и тест за Европско првенство које ће се одржати на истом терену следеће године. Организатор је био Ваздухопловни савез Србијe, уз велику подршку Министарства омладине и спорта и градске општине Пантелеј града Ниша. Након претходних такмичења у овом региону, нарочито престижног за Светски куп у параглајдингу пре две године, терени за летење и полетишта у

близини Ниша и у Нишкој Бањи постали су добро познати светској параглајдинг заједници. Ове године је, поред више од четрдесет пилота из Србије, на Предевропском првенству наступило четрдесет пет из Мађарске и петнаест из Босне и Херцеговине којима су се придружили пилоти из Аустралије, Кине, Индије, Јапана, Новог Зеланда, Јужноафричке Републике, Сједињених Америчких Држава и већине европских. Само два од планираних пет дана летења било је довољно да буду проглашени прваци три државе у дисциплини прелет, као и победник Предевропског првенства. На релацијама до Власотинца и Нишке Бање такмичари су сваког дана прелетели више од педесет километара, а иако је организатор био спреман на свакодневно летење, уз координацију и комуникацију са нишком Контролом летења због усклађивања спортског и цивилног летења, временски услови нису погодовали такмичарима па су реализована

само два задатка. Од укупно тридесет осам домаћих пилота из четрнаест клубова, најуспешнији је био прошлогодишњи шапион Владимир Бачанин из крушевачког Параглајдинг клуба „Аир037“. Друго место је припало Срђану Ристановићу из београдског Параглајдинг клуба „ФлајФит“, а треће Краљевчанину Зорану Петровићу. Најбољи у спорт класи био је Небојша Росић из београдског КСЛ „Арес“, друго место је освојио Павле Павловић из рашчанског ПК „Голија“ а треће члан АК „Кумулус“ из Новог Сада Драган Крајновић. Члан краљевачког ПК „Еол“ Краљево Ђорђе Лазаревић био је најбољи међу јуниорима, док су друго и треће место припали његовим клупским друговима Богдану Белоици и Петру Лазаревићу. Током такмичења јуниорима је пружена прилика да, са инструктором Зораном Петровићем, присуствују кампу за младе перспективне спортисте који финансира Министарство омладине

и спорта Републике Србије. У екипном пласману најуспешнији су били такмичари КСЛ „Арес“, друго место је припало ПК „Голија“ а треће ПК „ФлајФит“ из Београда. Поред три државна шампионата пилоти су се такмичили и у оквиру Предевропског првенства, тест такмичења за Европско првенство 2020. године, а најбољи од сто педесет учесника био је Теунис де Бруин из Јужноафричке Републике, друго и треће место припала су мађарским такмичарима Балашу Вертешу и Рац Балшу док је најбоље пласирани српски пилот Владимир Бачанин такмичење завршио на петој позицији. У укупном пласману најбољи су били пилоти из Мађарске, испред пилота из Србије и из Кине. Након такмичења у Нишу чланови параглајдинг репрезентације Србије отпутовали су у Крушево где се до 18. августа одржава 16. ФАИ Светско првенство у параглајдингу у дисциплини прелет. Србију на овом првенству

представљају репрезентативци Владимир Бачанин, Зоран Петровић и Жељко Овука из Клуба слободног летења и бициклизма „Арес“ из Београда. Поред њих на такмичење су позвани Предраг Дудић из Параглајдинг клуба „Голија“, Марко Милутиновић из ПК „ФлајФит“ и Борис Павличевић из КСЛ „Арес“. На такмичење за најбољег на свету стигло је сто педесет пилота из четрдесет осам држава, међу којима и пилоти из Аргентине, Јапана, Исланда, Новог Зеланда. На светском првенству ће наступити свих шест претходних првака, као и најбоље пласирани пилоти на светској ранг листи. Терен у Крушеву са надморском висином од 1.350 метара сматра се савршеним за овај вид такмичења и у врло неповољним метеоролошким условима, због чега је постао омиљено стециште светских пилота параглајдера. Током десет дана такмичења пред пилотима је извршење различитих задатака, а ко је успео да их изврши на

најбољи начин биће познато након вечерашњег проглашења победника.

Скуп ултра лаке авијације Ваздухопловна манифестација под називом OPEN FLY IN 2019. одржана је јуче на спортском аеродрому Ћуприја у организацији аеро клуба из овог места, подршку Ваздухопловног савеза Србије, локалне самоуправе, Туристичке организације и Спортског савеза општине Ћуприје. Посетиоцима другог аеромитинга на територији Ћуприје представило се више од тридесет ултралаких летелица са простора целе Србије, а прилика за то пружена је РЦ моделарима и представницима генералне авијације. Догађај је употпунио веома интересантан летачки програм и приказ најмодернијих летилица којима у овом тренутку располажу српски аеро клубови. Т. Радовановић Фото: ВСС

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 11. И 17. АВГУСТА

МАГАЗИН

11.8.2019.

11. август

102

480. п. н. е. — Персијанци су победили удружену грчку флоту у тродневној поморској бици код рта Артемизиј. 355 — Римски војсковођа Клаудије Силван прогласио се за цара у Келну. 490 — Теодорих и његов савезник Аларих II су поразили Одоакрову војску у бици код Аде. 1492 — Прва папска конклава сазвана у Сикстинској капели је изабрала Родерика Борџију за папу Александара VI. 1804 — Франц I проглашен за првог цара Аустријског царства. 1870 — Основана Палилулска полугимназија, касније Друга београдска гимназија 1898 — Америчке трупе улазе у град Мајагез у Порторику за време Шпанскоамеричког рата. 1918 — Први светски рат - Амијенска битка се завршава. 1919 — Усвојен је Устав Вајмарске Републике. 1934 — Отворен федерални затвор на острву Алкатраз у Калифорнији. 1943 — Други светски рат - Прва конференција у Квебеку почиње. На њој присуствују Винстон Черчил, Френклин Д. Рузвелт, Це Вен Сунг и Вилијам Лион Мекензи Кинг. 1951 — Рене Плевен постаје Премијер Француске 1952 — Краљ Хусеин је проглашен за краља Јордана. 1960 — Чад проглашава независност. 1966 — Џон Ленон одржава конференцију за штампу у Чикагу и извињава се за „Исус Аферу“. 1972 — Последња америчка војна копнена јединица напушта Јужни Вијетнам. 1979 — Два Тупољева Ту-134 компа-

није Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртвиши свих 178 особа у оба авиона. 1984 — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Драги грађани, данас сам потписао закон који уништава право Русије да постоји. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“ 1999 — Тотално помрачење Сунца у Европи и Азији. 2003 — НАТО преузима команду над мировним снагама у Авганистану. То је прва интервенција изван Европе у 54 године дугој историји НАТО-а.

12. јул 1099 — Крсташи под командом Готфрида Бујонског су бици код Аскалона поразили фатимидску војску предвођену Ал-Афдалом Шаханшахом. 1450 — Енглези у Стогодишњем рату Французима предали лучки град Шербур, чиме је француски краљ Шарл VII завршио освајање Нормандије. 1687 — Аустријска и мађарска војска под командом Лудвига Вилхелма Баденског у одлучујућој бици код Мохача победила турску војску Мухамеда IV. 1708 — Отпочела опсада Лила током Рата за шпанско наслеђе. 1759 — Руске трупе генерала Салтикова и аустријске под Лаудоном у бици код Кунерсдорфа, у Седмогодишњем рату, поразиле пруску армију, коју је предводио краљ Фридрих II Велики. Дрезден пао у аустријске руке. 1813 — Аустрија објавила рат Наполеону. 1849 — Аустријска војска уз помоћ Русије угушила Мађарску револуцију, национални лидер Лајош Кошут напустио

земљу. 1898 — Потписивањем протокола, којим је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико, завршен Шпанско-амерички рат. САД истовремено анектирале Хаваје. 1914 — Велика Британија у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. Почела Церска битка, завршена 20. августа победом српске војске над аустроугарском. Прва српска и савезничка победа у Првом светском рату. 1916 — Кости Петра II Петровића Његоша пренете на Цетиње. 1944 — Прорадио први нафтовод под морем, којим је испод Ламанша нафта испоручивана савезничким снагама у Француској. Кроз нафтовод дневно пролазило 700 тона нафте. 1960 — САД лансирале први комуникацијски сателит Ехо 1. 1970 — У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе. 1976 — Припадници либанске деснице, после једномесечне опсаде и жестоких борби, освојили палестински логор Тел ел Затар. 1978 — Јапан и Кина у Пекингу потписали споразум о миру и пријатељству. 1981 — IBM је представио IBM Personal Computer, први у низу IBM-компатибилних персоналних рачунара. 1982 — Мексико је објавио да није у стању да плати свој велики страни дуг, што је изазвало дужничку кризу која се раширила широм Латинске Америке. 1984 — У Лос Анђелесу завршене 23. Олимпијске игре на којима је учествовало 140 земаља. Репрезентација Југославије освојила седам златних медаља, четири сребрне и седам бронзаних. 1985 — Џапан ерлајнс лет 123 се срушио на врх планине Такамагахара у ја-

панској префектури Гунма, усмртивши 520 од 524 људи у авиону у највећој авионској несрећи у којој је учествао један авион. 1992 — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска САД, Канада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок. 2000 — У Баренцовом мору потонула руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде. 2001 — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук парафирао закон којим је установљен специјални камбоџански суд међународног карактера за суђење бившим вођама Црвених Кмера за злочине против човечности, почињене током владавине од 1975. до 1979. Више од 11.000 становника јапанског острва Окинава евакуисано пре демонтирања америчке бомбе тешке 36 килограма, преостале из Другог светског рата

13. август 1521 — Шпански конквистадор Ернан Кортес је након тромесечне опсаде заузео астечки град Теночтитлан и заробио краља Квотемока. 1532 — Војводство Бретања је припојено Француској. 1624 — Француски краљ Луј XIII за премијера поставио кардинала Ришељеа. 1792 — Француски револуционари ухапсили чланове краљевске породице три дана по укидању монархије и збацивања краља Луја XVI. 1806 — Српски устаници су поразили османлијску војску у бици на Мишару. 1814 — Уједињено Краљевство и представници Низоземске републике су

103

11.8.2019.

МАГАЗИН

104

потписали споразум којим су Холанђанимаа враћене територије у поседу пре Наполеонових ратова осим Рта довре наде. 1868 — У Перуу и Еквадору серија земљотреса усмртила око 25.000 људи. 1898 — Америчке снаге у Шпанскоамеричком рату заузеле Манилу. 1898 — Карл Густав Вит је открио 433 Ерос, први откривени астероид близак Земљи. 1914 — Француска у Првом светском рату објавила рат Аустроугарској. 1914 — Путнички брод СС Барон Гауч ударио је у морску мину 8 mi (13 km) од Ровиња усмртивши 250 путника. 1923 — Мустафа Кемал Ататурк постао први председник Турске. Током владавине, до смрти, 1938, спровео радикалне реформе у земљи, приближивши Турску Европи. 1961 — Власти Источне Немачке затвориле границу између Источног и Западног Берлина код Бранденбуршке капије и почеле изградњу 155 km дугачког зида према граници са Западном Немачком. 1964 — У Уједињеном Краљевству извршене последње смртне казне вешањем два затвореника у Ливерпулу и Манчестеру, осуђених на смрт због убиства. 1993 — Више од 120 људи погинуло када се у Тајланду срушио шестоспратни хотел. 1998 — Швајцарске банке и јеврејске групе постигли споразум којим је предвиђена сума од милијарду и 250 милиона долара компензације за жртве холокауста у Другом светском рату. 2001 — Политички лидери Македонаца и Албанаца у Охриду потписали мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији. 2003 — Либија и породице жртава бомбашког напада на авион Пан Ама над језером Локерби у Великој Британији, око 20 година раније, постигли договор о надокнади штете од 2,7 милијарди долара. У експлозији авиона страдало 270 особа. 2003 — Непознате особе су убиле двоје српске деце у селу Гораждевац док су се купали у реци Бистрици. 2008 — Руска војска је заузела град Гори током рата у Грузији.

14. август 1248 — Отпочела је изградња катедрале у Келну. 1385 — Победом у бици код Алжубароте, португалске снаге осујетиле су инвазију краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португалије. 1457 — Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је Мајнцишки псалтир, прву штампану књигу у боји. 1784 — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. 1816 — Уједињено Краљевство је формално анектирало архипелаг Тристан де Куња. 1867 — У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима. 1878 — Аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, у склопу анексије Босне и Херцеговине. 1893 — У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила. 1900 — Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан Боксерски устанак у Кини. 1920 — У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. 1934 — У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, стигли су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. 1941 — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. 1945 — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију. 1947 — Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе индијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима.

1949 — У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке. 1969 — Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната. 1970 — СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида. 1980 — Лех Валенса и његове колеге

у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покретата Солидарност у Пољској. 1986 — У експлозији аутомобилабомбе у источном делу Бејрута погинуло је 19, а рањено 90 људи. У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена. 1994 — Суданске власти су предали француским агентима Карлоса Шакала,

траженог за бројне терористичке нападе у Европи. 1996 — Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година. 2000 — Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја II Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године. Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу. 2003 — Велики испад електроенергестског система се догодио на североистоку САД и у канадској покрајини Онтарио, оставивши више од 50.000.000 људи без електричне енергије. 2006 — Уједињене нације су склопиле примирје у Либанском рату између Хезболаха и Израела. 2013 — Египатске службе безбедности су напале два кампа присталица збаченог председника Мухамеда Морсија у Каиру, што је довело на најмање 683 мртвих и увођења ванредног стања.

15. август 1057 — Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског краља Данкана. 1261 — Михаило VIII Палеолог вратио Константинопољ и поново га прогласио престоницом Византије. Град 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали и с Млечанима га прогласили престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена у Никеју (Никејско царство). 1444 — Сегедински мир 1534 — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа Павле III признао шест година касније. 1834 — Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије. 1843 — У Копенхагену отворен чувени Тиволи парк. 1914 — Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 km, који у најужем делу средње Америке

спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920. 1916 — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I. 1918 — САД су прекинуле дипломатске односе с Русијом, након успостављања бољшевичке власти. 1944 — Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела је операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт након искрцавања савезника у Нормандији у јуну. Основан КНОЈ 1945 — Кореја ослобођена од јапанске колонијалне власти након капитулације Јапана у Другом светском рату. Полуострво је затим подељено на комунистички север и капиталистички југ. 1947 — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан. 1948 — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри. 1950 — У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од хиљаду људи. 1960 — Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго. 1962 — Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте. 1965 — Концерт Битлса у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је постављен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп концерту. 1969 — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку. 1971 — Бахреин стекао независност након 150 година британске колонијалне власти. 1973 — Окончано је америчко бомбардовање Камбоџе према одредбама Кејс-Черчовог амандмана који је забранио војне операције у Лаосу, Камбоџи и Северном и Јужном Вијетаму након Париских меривоних преговора. 1975 — У војном пучу убијен председник Бангладеша Муџибур Рахман, пр-

105

11.8.2019.

МАГАЗИН

106

ви премијер након стицања независности у јануару 1972. 1990 — Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад. 1994 — У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирез Санчес, познат као „Карлос Шакал“. 1995 — Јапан је, 50 година након завршетка Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону. 1996 — Након четири године поново отворен сарајевски аеродром за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни (1992—95) слетали само службени авиони и авиони са хуманитарном помоћи. 1998 — У једном од најтежих терористичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло је 29 људи. 2000 — Амерички председник Бил Клинтон свечано предао руководећу функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору. Погинула дива хрватског глумишта Ена Беговић. 2001 — Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над Муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године. Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских побуњеника. 2002 — Полиција у Зимбабвеу почела да хапси беле фармере који су се оглушили о владино наређење да напусте своју земљу како би она била додељена црнцима беземљашима.

16. август 1717 — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаре-

вачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци. 1777 — Америчке снаге предвођене генералом Џоном Старком су поразили британску и брунсвичку војску под командом Фридриха Баума у бици код Бенингтона. 1780 — Британска војска предвођена генералом Чарлсом Корнволисом је нанела тежак пораз америчкој војсци под командом Хорејшија Гејтса у бици код Камдена у Америчком рату за независност. 1812 — Амерички генерал Вилијам Хал је предао Британцима Форт Детроит без борбе. 1819 — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг. 1858 — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана. 1914 — Почела је Церска битка између Аустроугарске и Србије током Првог светског рата. 1919 — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије. 1953 — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ. 1960 — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике. 1960 — Џозеф Китинџер је скочио падобраном из балона са висине од 31,8 km, поставивши рекорде који су оборени тек 2012. 1974 — Ступио на снагу прекид ватре,

постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу. 1994 — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике. 1995 — Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта. Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија. 1997 — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса. 1999 — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата. 2000 — Радикални Талибани су у Ав-

ганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде. 2002 — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа. 2003 — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

17. август 986 — У бици код Трајанових врата, византијска војска под царем Василијем II је доживела тешку пораз од Самуилове војске. 1552 — У Београду штампана прва књига ћирилицом, позната као „Београдско четворојеванђеље“. Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник

дубровачке колоније у Београду. 1743 — Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741—43). 1786 — У Потсдаму умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II. 1850 — Данска продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци. 1863 — Министар унутрашњих дела Србије, наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе (поштански) сандучићи 1879 — Основана Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала. 1892 — Потписан Француско-руски савез, један од уговора који је водио настанку Антанте. 1896 — Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовнијих „златних грозница“. 1941 — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба. 1943 — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије. 1945 — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег Индонезијског рата за независност. 1960 — Афричка држава Габон стекла независност од Француске. 1962 — Чувари Берлинског зида ранили 18-годишњег Петера Фехтера када

је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја. 1976 — У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи. 1985 — У експлозији аутомобилабомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи. 1987 — Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946. 1988 — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. С председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел. 1990 — Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини. 1996 — Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици „Мир“. 1999 — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 km западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи. 2001 — Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs