Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 399 * 21. јул 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

21.7.2019.

У овом броју: Тачка на завршни рачун за прошлу годину Краљево ближе Индонезији Месец дана за примедбе Ка бољем друштву Цивилно друштво на маргини? Као рогови у врећи Корак ка нормализацији Каналима против бујице

2

12 16 24 30 38 46 52 54

Проширен списак награда Брже до пацијената Највеселија река у Европи Прилика за нови почетак Развој догађаја после примирја Боље икад, него никад На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Времеплов

60 66 72 78 88 96 106 108 110

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

3

4

МАГАЗИН 21.7.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

5

6

МАГАЗИН 21.7.2019.

7

8

МАГАЗИН 21.7.2019.

9

10

МАГАЗИН 21.7.2019.

11

21.7.2019.

МАГАЗИН

12

У уторак седница Скупштине града

ТАЧКА НА ЗАВРШНИ РАЧ - Нови састав локалног парламента. - Главна тема двадесет осме седнице одлука о завршном рачуну буџета града за прошлу годину. - Пред одборницима планови детаљне регулације за неколико локација. - Пет година поверења заштитнику и помоћнику заштитника грађана. - Добит из прошле за покривање губитака јавних предузећа из претходних година. - Директорима јавних предузећа Градско стамбено „Краљево“ и „Пијаца“ поверење да руководе у својству вршиоца дужности

колико сутрашња седница Градског већа не потврди пријем предлога за измене и допуне дневног реда двадесет осмо заседање Скупштине града следећег дана могао би да почне усвајањем дневног реда за који је предложено разматрање тридесет пет тема. Од одборника се очекује да на самом почетку, потврђивањем мандата Ани Милићевић Обрадовић са Изборне листе „Александара Вучић - Србија побеђује“, верификују још једну промену састава локалног

У

парламента. Приоритетном темом оцењено је разматрање предлога одлуке о завршном рачуну буџета за претходну годину који потврђују да укупни остварени текући приходи и примања премашују три милијарде и двеста четрдесет један милион динара а издаци око четири и по милиона више. Као резултат разлике између прихода и расхода остварен је буџетски дефицит од 4.462.413,96 динара, односно фискални од 3.940.687,90 динара као ко-

рекција буџетског суфицита за примања од продаје финансијске имовине и издатака за набавку финансијске имовине. Последњег дана у години на подрачуну извршења буџета града било је више од сто четрдесет седам милиона динара који су пренесени у наредну буџетску годину и распоређени буџетским корисницима за наменско коришћење дефинисано предлогом одлуке о буџету. Са становишта новчаних токова буџета у извештајном периоду је остварен вишак новчаног прилива који

Фото: М. Радовановић

УН ЗА ПРОШЛУ ГОДИНУ 13

21.7.2019.

МАГАЗИН

14

премашује седамдесет пет милиона што представља разлику између текућих прихода и расхода. Порески приходи чине више од три петине укупних, а други мање од осам процената, меморандумске ставке за рефундацију расхода процењене су на мање од петине једног процента, примања од продаје основних средстава дупло мање а од природне имовине 0,24% укупне вредности. Са становишта извора финансирања текући расходи и издаци су са скоро три милијарде динара финансирани из изворних прихода, уступљених прихода и ненаменских трансфера локалне самоуправе. Донације иностраних земаља незнатно премашују педесет шест милиона, добровољни трансфери од физичких и правних лица милион, а примања од домаћих задуживања скоро сто двадесет милиона динара. Износ нераспоређеног вишка прихода из ранијих

година процењен је на нешто више од четрдесет, а неутрошена средстава донација из ранијих година седамнаест милиона. Више од петине укупних расхода потрошено је на плате и додатке запослених, социјалне доприносе на терет послодавца и остале расходе за запослене, издаци за нефинансијску имовину премашили су 515, а трансфери осталим нивоима власти за основно и средње образовање, социјалну и здравствену заштиту 409 милиона динара. На текуће поправке и одржавање саобраћајне инфраструктуре, паркове, објекте и опрему потрошено је више од 360, а услуге по уговору 341 милион динара. Трошкови комуналних услуга, електричне енергије, поштански и други трошкови премашили су износ од 312, специјализоване услуге 133, накнаде за социјалну заштиту из буџета 101, субвенције јавним нефинансијским предузећима и организа-

цијама скоро 83, а отплата главнице по основу кредита преко четрдесет милиона динара. Рад Градског већа коштао је грађане више од осам милиона динара, што је десетак одсто мање од планирног износа. Половина тог износа потрошена је на плате, са припадајућим доприносима на терет послодавца ,за пет чланова на сталном раду, нешто преко 241 хиљаде на превоз и сталне трошкове а десетак одсто преко три милиона на исплату функционерских додатака са дневницама за чланове који нису на сталном раду. Безмало пет милиона динара потрошено је на плате са припадајућим дориносима за градоначелника, његовог заменика и буџетског инспектора. Безмало 122 хиљаде потрошено је за њихове телефоне и интернет услуге, а више од шест милиона на услуге по уговору од којих скоро половина на односе са јавношћу. Накнаде за рад комисија према-

шиле су 2,6 милиона, уговори о делу и дневнице 636 хиљада, репрезентација скоро два милиона, а остале дотације и трансфери 374 хиљаде на име повраћаја дела средстава за плате у буџет Републике Србије. Следи разматрање одлука о измени и допуни одлука о мрежама основних школа и Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ које треба да потврде отварање одељења Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Витановцу и групе за полудневни боравак деце од три до пет и по година у Самаилима. Након што је обезбеђена подршка Градског већа пред одборницима ће се наћи решење о давању сагаласности на одлуку о утврђивању цена за пружање услуге лични пратилац детета и максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе. Градско веће је на прошлонедељној седници подржало Нацрт одлуке о

успостављању сарадње са градом Перслављ-Зеленски из Руске Федерације због узајамно изражене воље два града за успостављање пријатељских односа и трајне сарадње у области економије, културе, образовања, екологије и другим коју треба да подржи и Скупштина града. Одлуком је дефинисано да ће се облици и начин остваривања сарадње регулисати Споразумом о сарадњи који ће потписати градоначелник Краљева, а средства за реализацију одлуке обезбедиће се у буџету града. Од одборника локалног парламента очекује се да подрже предлог најновије верзије одлуке о одређивању назива, тргова и улица, планова детаљне регулације за неколико локација, постављању мањих монтажних објеката на јавним површинама и оснивачког акта Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. Тема расправе биће пијачни ред „Пи-

јаце“ и захтеви јавних предузећа „Градско стамбено“, „Чистоћа“, „Топлана“ и Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ о расподели добитка из прошле године за покривање губитака из претходиних. Истек мандата заштитника грађана повод је да за период од наредних пет година обављање ове функције буде поверено Ксенији Гочанин, којој ће у томе помагати Иван Петровић. Мандат истиче и директорима јавних предузећа „Пијаца“ и „Градско стамбено“, а до расписивања конкурса и избора нових функције ће и даље обављати Драгана Бикић и Драган Вујић. Последње четири тачке дневног реда односе се на разрешења и именовања чланова школских одбора у Шумарској и Медицинској школи, као и основим школама „Петар Николић“ у Самаилима и „Милунка Савић“ у Витановцу. Т. Радовановић

15

Активности на успостављању међународне сарадње

МАГАЗИН

21.7.2019.

КРАЉЕВО БЛИЖ

16

- Три месеца након именовања на значајну функцију амбасадор Индонезије пошао у обилазак земље са циљем да успостави чвршће односе са појединим регионима. - Краљевачки привредници позвани на међународни сајам у Џакарти. - Домаћин нуди бесплатаан четвородневни смештај у главном граду и двадесет одсто попуста на транспортне трошкове за путнике и пртљаг са пропагандним материјалом. - Потврђена жеља да се сарадња у области спорта и културе прошири на привреду. - Значајним оцењена могућност да локални привредници извозе у Индонезију али и да се обезбеди увоз оних производа који су од значаја за развој града. - Гости из Индонезије посетили фабрику за производњу намештаја „Моја соба“

Фото: М. Радовановић

Е ИНДОНЕЗИЈИ?

17

18

МАГАЗИН 21.7.2019.

ао највећа острвска држава Република Индонезија обухвата архипелаг од 13.466 острва међу којима се издвајају Борнео, Суматра и најнасељеније острво на свету Јава са преко 140 милиона, или половине од укупног броја становника четрнаесте по површини земље у свету. Уз Мадура, Бали, Ломбок, Ниас, Сумбава, Сумба, Флорес, Тимор, Сулавеси, Халмахера, Амбон, Комодо, Кракатау, Алор, Белитунг, Бинтан, Ринка, Банка, Буру, Серам и западни део Нове Гвинеје, Индонезија обухвата и хиљаде малих и ненасељених острва. Индонезија је према неком проценама 2016. имала више од двеста шездесет милиона становника, међу којима је највише муслимана, што ју је сврстало на четврто место у свету. Државна територија је подељена на тридесет четири провинције од којих пет имају посебан административни статус. Индонезија има копнену границу са Папуом Новом Гвинејом, Источним Тимором, и Малезијом, а суседне земље су јој Сингапур, Филипини, Аустралија, Палау и индијске територије Андаманска и Никобарска острва. Индонезија је један од оснивача Покрета несврстаних, Асоцијације нација Југоисточне Азије и члан групе Г-20, а њена економија је четврта по јачини у Азији и једна од најбрже растућих на свету која би, после Кине, Јапана и Индије, могла да се нађе међу десет најјачих на свету. Највећи је произвођач каучука, од кога се праве гуме и остали производи од ње, а значајан је светски извозник и произвођач нафте, пиринча, чаја, банана и кафе. Значајну привредну грану представља туризам о чему сведочи посета милиона људи из целог света, највише плажа и летовалишта на острвима као што је Бали. Поред Тајланда и Кине, Индонезија је једна од најпосећенијих земаља у Азији, по висини номиналног бруто производа налази се на шеснаестом, а по виси-

К

ни мереног паритетом куповне моћи на осмом месту у свету. Индонежански архипелаг представља важно трговачко подручје још од седмог века када су некадашње државе Сривиџаја и Маџапахит трговале са Кином и Индијом. Од почетка нове ере тамошњи владари постепено прихватају стране културне, верске и политичке узоре, па долази до процвата хиндуистичких и будистичких краљевстава, а стране силе су, привучене природним богатствима, у знатној мери обликовале индонежанску историју. Муслимански трговци донели су ислам, а европске силе хришћанство због чега су се две стране сукобиле око монопола у трговини зачинима у подручју Молучких острва. Након Другог светског рата Индонезија је успела да избори независност, чиме је окончана троиповековна колонијална владавина, претежно холандска а у мањој мери британска, француска и португалска. Историја земље је прилично бурна од владавина председника Сукарна и Сухарта, јер се сусреће са изазовима природних катастрофа, масовних погрома, корупције, сепаратизма, демократизације, и раздобљима брзих привредних промена и економских реформа. Становници Индонезије су припадници стотина различитих етничких и лингвистичких група међу којима је највећа, и преовлађујућа, група Јаванаца. Заједнички идентитет дефинисан је националним језиком, етничком шароликошћу, верским плурализмом унутар већински муслиманског становништва, историјом колонијализма и отпора према њему. Национални мото Индонезије „Јединство у различитости“ наглашава различитост која обликује ову земљу. Без обзира што има велики број становника и густо насељене области, Индонезија има и огромне пределе богате флором и фауном, захваљујући чему је сврстана на друго место у све-

19

20

МАГАЗИН 21.7.2019.

ту по биолошкој разноврсности. Кад високи представник такве земље изрази спремност за проширење сарадње најмање што може да се уради у локалној средини је да му се припремљеном презентацијом представе привредни потенцијали. Чини се да у Краљеву ни то не може да се уради на прави начин што се потврдило приликом прве посете амбасадора Индонезије Мохаменада Чандра Виђа Јуде кад је објашњено техничким проблемима. Три месеца након постављења на ову значајну функцију амбасадор је пошао у обилазак земље са циљем да успостави чвршће односе са појединим регионима, а да му у томе помогну у Краљеву потрудили су се директор Индонезијског центра за промоцију трговине Ади Перадана Сематри, шеф Економског одељења Амелиа Тампуболон и службеник протокола и конзуларног одељења Џошуа Арјоно. Састанку су присуствовали помоћник градоначелника задужен за културне манифестације и сарадњу са партнерским градовима Сретен Јовановић, чланица Градског већа задужена за културу, сарадњу са градовима и општинама у земљи и иностранству Гордана Стојковић, директор Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа Звонко Туфегџић и координатор коморе за индустрију Сузана Вуксановић. Прве информације о Краљеву довољне су за закључак о великим потенцијалима за почетак успешне сарадње уз потврду да би наредна посета могла да послужи за идентификацију потенцијала у области економије, трговине, уметности, културе, спорта, образовања и другим. Прилика за конкретније кораке пружа се већ у октобру кад ће у Џакарти бити одржан међународни сајам на који су, уз посебне повољности, позвани и краљевачки привредницима. Домаћин им нуди бесплатан четвородневни смештај у главном граду Џакарти и двадесет одсто попуста на транспортне трошкове за путнике и пртљаг са пропагандним материјалом. Део разговора посвећен је бањском туризму, потенцијалима Краљева у овој области и размени искустава подстакну-

тих сазнањем да Индонезија представља једног од светских лидера у погледу коришћења термоминералних вода. Предностима Краљева градоначелник Предраг Терзић оцењује градњу две велике фабрике, Леони као произвођача каблова за аутомбилску индустрију и Тај групе за прераду џинса. Податак да се у њима у наредних неколико година очекује запошљавање неколико хиљада радника повод је за уверење о знатно богатијем градском буџету који је у последењих неколико година повећан за пола милиона динара, или петину у односу на претходни период. Значајним повољностима оцењени су отварање међународног аеродрома и градња Моравског коридора чији је почетак најављен за следећи месец. - Краљево је град који се јако брзо развија. Имамо неколико веома великих државних пројеката за изградњу вртића, школа, станова за војску, полицију и друге грађане. Имамо искрену жељу да сарађујемо, а могућност за то постоји и у области културе за коју Краљево издваја седам процената буџета. Приступ данашњим разговорима и жеља за обиласком краљевачких привредних потенцијала показује озбиљност амбасадора и људи који су посетили Краљево. Желимо да сарадњу у области спорта и културе проширимо и на област привреде, јер је веома значајно да наши привредници извозе у Индонезију али и да обезбедимо увоз оних производа који су од значаја за развој града. Потенцијали су веома велики, очекује нас одлазак српских привредника на велики сајам у Џакарти, а надам се да ће међу њима бити места и за краљевачке - нагласио је Терзић. Потврда могућности сарадње стиже и из Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа где посебно значајним оцењују позив за учешће на сајму у Џакарти, а у нередним месецима очекује се да обавести све привреднике који имају могућност, и интерес, да понуде своје производе купцима у далекој азијској земљи. Боравак у Краљеву гости из Индонезије искористили су да посете фабрику намештаја „Моја соба“. Т. Радовановић

21

22

МАГАЗИН 21.7.2019.

23

Јавни увид у нацрт просторног плана Моравског коридора

МАГАЗИН

21.7.2019.

МЕСЕЦ ДАНА З

24

- Од 18. јула до 19. августа јавни увид у Нацрт просторног плана подручја посебне намене инсфраструктурног коридора Аутопута Е-761, деоница Појате - Прељина. - Јавни увид сваког радног дана у згради Градске управе, интернет страници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и локалне самоуправе. - Примедбе у писаној форми градској управи закључно са 16. августом. - Јавна презентација планског документа 26. јула у Краљеву од дванаест до тринаест сати. - Јавна седница Комисије за јавни увид биће одржана по завршетку јавног увида, у понедељак 26. августа у једанаест сати, у згради Градске управе града Чачка

ЗА ПРИМЕДБЕ

25

21.7.2019.

МАГАЗИН

26

инистарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је, у складу са Законом о планирању и изградњи и Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања, огласило јавни увид у Нацрт просторног плана подручја посебне намене инсфраструктурног коридора Аутопута Е-761, деоница Појате - Прељина. Јавни увид ће се одржати у периоду од 18. јула до 19. августа, у трајању од тридесет дана, сваког радног дана у зградама скупштина града Краљева, Крушевца и Чачка, и општина Варварин, Врњачка Бања, Трстеник и Ћићевац, као и на интернет страницама Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и јединица локалних самоуправа. Примедбе на Нацрт просторног плана физичка и правна лица могу доставити у писаној форми градској управи у току трајања јавног увида,

М

закључно са 16. августом, или директно Сектору за просторно планирање и урбанизам Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Јавне презентације планског документа одржаће се 26. јула, у Краљеву у згради градске управе у времену од дванаест до тринаест сати. Јавна седница Комисије за јавни увид биће одржана по завршетку јавног увида, у понедељак 26. августа у једанаест сати, у згради градске управе града Чачка. Физичка лица и представници правних лица која у току трајања јавног увида буду поднела примедбе у писаном облику, могу присуствовати јавној седници и усмено их образложити, а о свакој од њих обрађивач планског документа ће јавно изнети свој став. Деоница аутопута између Врбе и Адрана започиње на десној обали Западне Мораве, у рејону села Врба, а

недуго после тога краћим мостом прелази преко реке Товарнице. На истеку седамдесет првог километра од Крушевца аутопут се укршта са планираним краком државног пута I Б реда бр.15 који подвожњаком пролази испод аутопута. Планом је предвиђена изградња крака државног пута I Б реда бр.15 која омогућује попречну везу са државним путем I Б реда бр.4, а на укрштају ове попречне везе са државним путевима планиране су кружне раскрснице. У овој зони лоцирана је и денивелисана раскрсница „Врба“, а укрштај између аутопута и њене заједничке рампе остварен је надвожњаком, односно мостовском конструкцијом изнад аутопута. На траси аутопута пројектован је мост преко Ратинске реке а даље и паркиралиште „Доња Ратина“, пре него што преко Ибра пређе мостовском конструкцијом дужине од око двеста петнаест метара. У зони где се аутопут

поново укршта са државним путем I Б реда бр.15, планирана је девијација пута, а у наставку постојећег друмског моста преко реке Западне Мораве предвиђен надвожњак преко аутопута што обезбеђује континуитет ове саобраћајнице. Даље је предвиђена изградња кружне раскрснице која омогућује остварење прекинутих саобраћајних веза са градом Краљевом. Педесетак метара после надвожњака аутопут подвожњаком пролази кроз труп железничке пруге, а непосредно након овог укрштаја траса аутопута је смештена у зону где Западна Морава меандрира и пресеца трасу. Из тог разлога планирани су „просеци“, односно регулација корита реке, а на местима где аутопут прелази преко напуштеног корита потребно је извршити стабилизацију тла. На овим локацијама планирани су цевасти пропусти преко којих је предвиђено насипање да би се обезбедио прилаз

„заробљеним“ површинама између аутопута, регулације и напуштеног корита реке. На овој локацији смештена је денивелисана раскрсница „Камиџора“, а крак денивелисаног укрштаја је трокраком површинском раскрсницом повезан на градску саобраћајну мрежу. Изградњом аутопута местимично су онемогућени прилази обрадивим површинама због чега су изградњом подвожњака и надвожњака омогућене везе између леве и десне стране, а на овом сектору пројектовано је пет девијација пољских путева. Такође, предвиђени су укрштаји са постојећом путном инфраструктуром, односно са некатегорисаним асфалтним локалним путевима а пројектом су дефинисана два укрштаја, односно две девијације тих путева. Деоница од Адрана до Мрчајеваца дуга је осамнаест километара дуж којих се траса аутопута пружа десном

обалом Западне Мораве, до рубних делова обухваћених детаљним планом регулације Краљева. На истеку осамдесет првог километра планирана је денивелисана раскрсница „Адрани“ којом се остварује веза са државним путем IБ реда бр. 22, а подразумева изградњу попречне везе којом би се овај пут повезао са новим аутопутем. Предметна деоница мостом дужине триста двадесет метара прелази на супротну обалу Мораве, којом се креће све до Прељине. После осамдесет другог километра аутопут прелази преко регулисаног безименог потока, а један километар даље предвиђен је потпутњак за пролаз пољског пута. На 84,025 километара аутопут се укршта са државним путем IБ реда бр. 22, деонице Mрчајевци - Краљево, а до краја деонице је још осам пролаза некатегоризованих путева. Т. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 21.7.2019.

29

Подршка реформама у Србији

МАГАЗИН

21.7.2019.

КА БОЉЕМ ДРУШТВУ

30

- Жене власнице мање од трећине предузетничких радњи и фирми у Србији. - Предузетницама мање од петине износа већег од милијарду динара бесповратних средстава на шест конкурса спроведених на републичком нивоу. - На сваки динар додељен женама 4,6 отишло другом полу. - Наредних месеци препоруке за унапређења са циљем да се кроз дијалог дође до најбољих решења за јачање родне равноправности и економско оснаживање жена. - Предвиђено успостављање јединственог контакт центра за све инспекције који би знатно олакшао пријављивање и омогућио ефикасније реаговање на пријаве. - Потреба укидања регистрационе налепнице за аутомобиле, моторе и тракторе темељи се на ставу да нема велику употребну вредност. а сваке године грађанима и привреди намеће значајне трошкове

31

астојање да се реформама у различитим областима створе услови за боље друштво, и услове живота сваког појединца у њему, повод је трагања за решењима који би се довели до тог циља. У овој обасти посебно је запажено ангажовање Националне алијансе за локални економски развој из које ових дана стижу нови предлози за које се сматра да пружају бројне повољности, а грађане ослобађају знатних трошкова.

Н

МАГАЗИН

21.7.2019.

Пет према један за предузетнике

32

Податак да су жене власнице мање од трећине предузетничких радњи и фирми у Србији, а међу предузећима која добијају средства на конкурсима за подршку развоју бизниса тек је свака пета у њиховом власништву, води ка ставу о претњама да се додатно умањи њихово учешће у привреди и допринос економском развоју. Ово је показао извештај Националне алијансе за локални економски развој припремљен за потребе Канцеларије Уједињених нација Women, у оквиру пројекта „Родна анализа економских програма и финансијских мера у Србији“ који се фокусирао на скенирање четири области. У њих су укључени програми подршке микро, малим и средњим предузећима на републичком и локалном нивоу, конкурси локалних самоуправа за подршку организацијама цивилног друштва и програми Фонда за иновације и њихов ефекат на родну равноправност. Чланица Управног одбора националне алијансе, и извршна потпредседница Групе Горење, Станка Пејановић наглашава да је на шест конкурса спроведених на републичком нивоу између 2016. и 2018. додељено више од милијарду динара бесповратних средстава од којих предузетницама мање од петине. Податак да су добиле 183,7 милиона потврђује рачуницу да је на сваки динар додељен женама, 4,6 отишло другом полу. Иако су конкурси подједнако отворени и за једне и за друге, анализа показује да постоји низ ограни-

чења која индиректно дискриминишу жене због чега мушкарци чешће добијају подршку. Из Националне алијансе за локални економски развој стиже потврда да ће наредних месеци свим заинтересованим странама, ресорним институцијама и широј јавности, представити целокупне налазе и препоруке за унапређења, са циљем да се кроз дијалог дође до најбољих решења за јачање родне равноправности и економско оснаживање жена. Анализа показује да су препреке на које жене наилазе најчешће постављене у условима конкурса, јер су критеријуми махом усмерени ка додели новца прерађивачким и извозним делатностима где су традиционално мање заступљене. Уз то програми су најчешће отворени за привредна друштва, док су жене склоније оснивању предузетничких радњи, а предност имају и предузећа са већим бројем запослених, интензивном производњом, великим бројем машина и већим производним објектима. Неретко се као средство обезбеђења захтева поседовање некретнине што је додатни разлог за елиминацију већине жена, јер су власници тек четвртине непокретности у земљи.

Центар за пријаву сиве економије до краја године Иако сиву економију и пословање радњи и фирми на црно инспекције најефикасније откривају на основу пријава грађана и привреде у четрдесет три републичке инспекције функционално је тек седам контакт центара чији бројеви најчешће нису видно истакнути. Због тога трагање за информацијама овог типа и надлежном инспекцијом, уз често пребацивање одговорности, додатно фрустрира и доводи до неповерења у инспекцијски надзор. Резултат се огледа у податку да би тек један проценат више од четвртине грађана пријавило објекат у којем не добију рачун, мање од две петине послодавца који их ангажује на црно, а тек сваки трећи привредник би указао инспекцијама на нелојалну конкурен-

33

21.7.2019.

МАГАЗИН

34

цију. Податак да грађани не познају прописе огледа се и у чињеници да се у девет од десет случајева обраћају погрешној инспекцији, која пријаве не прослеђује стварно надлежном органу. Директор за регулаторне послове и сарадњу са државним органима у компанији БАТ, чланици Савеза за фер конкуренцију, Драган Пенезић указује да је новим Националним програмом за сузбијање сиве економије предвиђено успостављање јединственог контакт центра за све инспекције који би знатно олакшао пријављивање и омогућио ефикасније реаговање на пријаве. Грађани и привредници би тако могли да подносе представке преко јединственог броја телефона, мобилне апликације или портала, на једноставан начин и без потребе за познавањем надлежности. Оцењује се да би путем Контакт центра било могуће упутити и притужбу на рад инспектора како би, на

основу пријава, била формирана Књига инспекцијске праксе са евиденцијом поступања на терену, а све у циљу уједначавања поступака надзора и унапређења више од хиљаду прописа по којима поступају инспекције. У таквим околностима запослени у Контакт центру примали би пријаве и процењивали да ли је потребна реакција инспекција, а оправдане прослеђивали надлежном органу. За оне који то желе, у року од четрдесет осам сати стизао би одговор шта је по њиховој пријави предузето, а касније и информације о исходу надзора. Планира се да контакт центар буде повезан са системом еИнспектор у оквиру којег је планирано умрежавање републичких инспекција како би све имале увид у жалбе грађана, предузећа и послодавце на које се односе. Очекује се да би то олакшало покретање контроле или би податак о потенцијално ризичној фирми био водич за будуће контроле. Акциони план за

спровођење Националног програма предвиђа да Контакт центар при Министарству државне управе и локалне самоуправе буде формиран до краја ове године, а управљање повери Јединици за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор коју су, уз подршку Европске банке за обнову и развој, формирали Министарство државне управе и локалне самоуправе и Национална алијанса за локални економски развој.

Укинути регистрациону налепницу Једна од сто препорука Сиве књиге привреде Националне алијансе за локални економски развој за поједностављење административних процедура указује на потребу укидања регистрационе налепнице за аутомобиле, моторе и тракторе, јер нема велику употребну вредност а сваке године

грађанима и привреди намеће значајне трошкове. Годинама уназад налепница у доњем десном углу ветробранског стакла аутомобила један је од обавезних елемената регистрације и потврда да возило може да учествује у саобраћају. На њој су исписани регистарски број аутомобила, датум истека регистрације и ознака регистрационог подручја која већ постоји на регистарској таблици, саобраћајној дозволи и у евиденцији у Министарству унутрашњих послова. Потпредседник Савеза за е-управу Националне алијансе за локални економски развој Александар Благојевић подсећа да се за издавање налепнице плаћају две таксе у укупном износу од 440 динара. Податак да се у Србији сваке године региструје најмање милион и осамсто хиљада моторних возила указује на рачуницу да грађани и привреда за то издвоје готово осам стотина милиона динара за нешто што

нема велику употребну вредност, сем што саобраћајцу омогућава да визуелно провери да ли је аутомобил регистрован, или као подсетник власнику о датуму истека регистрације. Због тога би, сматра Благојевић, предложена измена Закона о безбедности саобраћаја на путевима и Правилника о регистрацији смањиле непотребне административне трошкове, цену регистрације и време спровођења процедуре, што би власницима омогућило значајне уштеде. Добрим решењем за информисање возача о приближавању рока за обнову регистрације сматра се увођење система еУправе којим би се то омогућило месец дана унапред путем е-маила, СМС поруке и портала еУправа. Практична корист за државне органе огледа се у уверењу да би располагали ажурним контактима грађана, а задатак власника моторних возила био би да унесу контакте на порталу уколико желе да добију обавештење.

Светска искуства употребе регистрационих налепница су веома разноврсна, па има земаља у којима никад нису уведене до других где је обавезно лепљење на ветробранско стакло или таблицу аутомобила. Међу онима које су их након увођења повукле из употребе су Холандија и Велика Британија у којима се провера регистрације, и плаћање пореза, обавља електронски. Додатни мотив за предлог о укидању ргистрационих налепница огледа се у податку да у већини земаља региона ни не постоје. Осим што представља административни трошак, налепница у Србији може да доведе и до казне уколико је неправилно залепљена, о чему сведочи податак да закон прописује санкцију од најмање десет хиљада динара, за предузетнике од тридесет до двеста а за привредна друштва од педесет до шест стотина хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 21.7.2019.

37

Кочница владавини права у локалној заједници?

МАГАЗИН

21.7.2019.

ЦИВИЛНО ДРУШТТ

38

- Организације цивилног друштва, и њихови ставови, нису добродошле у решавању проблема из области владавине права у локалној заједници. - Неопходно подизање свести локалних политичара и институција о значају родне равноправности, поштовања основних женских људских права и закона који дефинишу понашање свих у овој области. - Удружење „Феномена“ искључено из више институција које се баве остваривањем људских права. - Ускраћена могућност да се, директно или индиректно, утиче на локалне политике и упозна са дешавањима на локалном нивоу. - Искључењем из форума ускраћена могућност да се на радним састанцима изнесу искуства из праксе и информације добијене од оних којима су ова права ускраћена. - Ускраћена средства за рад СОС телефона

ТВО НА МАРГИНИ?

39

реговори о ступању Србије у поноправно чланство Европске уније у средиште пажње стављају отварање два значајна поглавља која се односе на области правосуђа, основних права, правде, слободе и безбедности. Како је могуће да се отварају нова поглавља а Србија стоји у месту, или назадује, како ово стање изгледа у очима Брисела и најновијег Извештаја о напретку, како га виде организације у Београду, који су изазови у успостављању владавине права у локалним заједницама и начини које локални активисти користе да би их превазишли, само су нека од питања на које се тражио одговор током недавне дискусије у оквиру трибине назване „Како до владавине права у мом граду?“. Да се мало више светла баци на ситуацију у Краљеву настојали су да помогну представници удружења „Феномена“ Драгана Вељовић и „Локални фронт“ Предраг Воштинић. Једанаестогодишње искуство Удружења „Феномена“ у области заштите женских људских права и родне равноправности сведочи о недовољном разумевању представника локалних власти за ове теме, због чега је све увреженије уверење да се потискује на маргину друштвених збивања. Докази таквог понашања су бројни а потврђују како удружења овог типа, и њихови ставови, нису добродошла у решавању проблема из ове области. Драгана Вељовић указује на жељу за подизањем свести локалних политичара и институција о значају родне равноправности, поштовања основних женских људских права и закона који дефинишу понашање свих у овој области. Интерес да се подједнако сарађује са свима, како са онима из владајућих структура тако и са представницима опозиције, заснован је на уверењу да ће већи број политичара са довољним нивоом знања о проблемима и значају ове области допринети лакшем остваривању права која проистичу из позитивних прописа. Да уверење није било без основа потврђују почетни резултати проистекли из укључивања у различите фору-

МАГАЗИН

21.7.2019.

П

40

ме који су се бавили решавањем проблема у области заштите људских права. - Нису нас много волели, али су уважавали наше мишљење, и сматрали нас експертима у области којом се бавимо, због чега смо имали подједнако добру сарадњу са локалном самоуправом и институцијама. Иако баш и нису волели кад дођемо могли смо да реагујемо на неке основне политике и учествујемо у изради Локалног акционог плана за родну равноправност. На нашу иницијативу основали смо Савет за родну равноправност, биле смо чланице Локалног тима за безебдност и Локалног тима за спречавање насиља у породици, а како је време пролазило полако су нас гурали у неку другу позицију. Прво су нас искључили из Савета за родну равноправност, јер у скупштинском телу нема места за невладине организације. Кад је дошло до премене Закона о спречавању насиља у породици више није било потребе за координационим тимом за безбедност у коме су биле све институције и невладине организације које се баве насиљем у породици. Протумачили су закон на начин како нема потребе да у том тиму буде „Феномена“ иако закон то не забрањује. Закон не даје препоруку да невладине организације морају да буду у тиму, чији су чланови Основно тужилаштво и Центар за социјални рад, али каже да невладине организације и физичка лица могу ако су заинтерсовани да помогну својом екепертизом. Тако смо почели да будемо склањани са свих позиција на којима смо били а са којих смо могли директно, или индиректно, да утичемо на локалне политике или бар да будемо упознате са тиме шта се дешава на локалном нивоу - каже Вељовић. Више од средстава која су обезбеђивана по основу учешћа у различитм телима брине уверење да је, искључењем из њих, онемогућен приступ информацијама значајним за организацију годишњих активности. Да информације о дешавањима у локалној средини нису у потпуности ускраћене потврђује податак да је за све

што би могло да се укључи у програмске активности неопходно поднети захтев Центру за социјални рад и другим институцијама. Искључењем из форума који се баве родном равноправношћу и остваривањем женских људских права ускраћена је могућност да се на радним састанцима изнесу искуства из праксе и информације добијене од оних којима су ова права ускраћена. Значајним за ранији период оцењује се могућност да се у одређеним ситуацијама затражи помоћ институција и савет за адекватно реаговање у конкретним ситуацијама. Одсуством из тимова ускраћена је могућност за информације о остваривању права жртава породичног насиља на једнократну финансијску помоћ, привремени смештај или коришћење станова намењених особама у стању социјалне потребе. - Локална самоуправа нас више не види као актере битне у области родне равноправности и спречавања насиља у породици, што се најбоље видело на последњем конкурсу за субвенционисање рада удужења. Удружење „Феномена“ није добило средства за рад СОС телефона, а добиле су неке друге организације које се као баве женским људским правима за које нисмо ни њих чули, не знамо чиме се баве и да ли уопште постоје. Наш пројекат је оцењен као веома лош, јер је комисија сматрала да рад СОС телефона није нешто што би град требало да подржи. То нам је доста везало руке иако је Србија потписница Истамбулске конвенције, па је у обавези да финснсира рад СОС служби. Обавеза државе и локалних самоуправа да финансирају рад СОС телефона основни је разлог за став донатора да у томе не учествују. Ни једног тренутка нас не затварају као организацију, да кажу нема потребе да радите, жене нису угрожене, женска људска права нису угрожена, већ нам ускраћују приступ информацијама и средствима са којима можемо да радимо, тако да имамо проблем објашњава Вељовић. У таквим околностима, и условима

Драгана Вељовић

41

21.7.2019.

МАГАЗИН

42

без финансијске подлоге, СОС телефон је последњих пет година заснован на волонтерском раду ентузијаста. Значајним за функционисање показали су се други пројекти које реализује „Феномена“, а омогућавају да се финансирају трошкови закупа простора, коришћења телефона и других. Осим жена које дежурају без надокнаде значајним је оцењен и волонтерски рад два адвоката који у остваривању права пред бројним органима заступају жртве насиља у породици. Основом њиховог волонтерског рада показала се свест о немогућности обезбеђења средстава и значај помоћи која је потребна жртвама насиља у породици. Да има и других начина да се утиче на рад организација цивилног друштва као што је ова потврђује искуство „Феномене“ од пре скоро два месеца кад је онемогућена рализација акције на

Тргу српских ратника посвећене фемициду. Повод за ускраћивање дозволе за постављање штанда нађен је у потврди да није испоштована процедура, ни активност пријављена у прописаном року. Слаба утеха организаторима била је потврда како је процедура од претходне активности истог типа промењена, па захтев је требало поднети пет дана пре рока одређеног за реализацију. Померање активности за следећу недељу и поштовање процедуре везане за рок пријаве није дало резултата, јер су надлежне службе локалне самоуправе утврдиле како је дешавања овог типа могуће организвати само по ободу трга а не поред споменика како је наведено у захтеву. Није много помогло уверавање да се ради о акцији хуманитарног карактера, а да су о одржавању уредно обавештени припадни-

ци Полицијске управе и Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. На одлуку да се акција спроведе и без адекватне дозволе нико није реаговао, чак ни припадници полиције који су се, случајно или по задатку, нашли у близини што није могло да елиминише осећај нелагодности подстакнут страхом да би могли да реагују на начин који би организаторе довео у непријатну ситуацију. - Као организација имали смо нешто што је много горе. Већ неколико година је присутна идеја да се формира национални СОС телефон а женске невладине организације које имају лиценцу за то, између осталих и „Феномена“, хтеле су да формирају конзорцијум и конкуришу за средства ресорног министарства које је дужно да по закон распише тендер. Пошто министарство није расписивало тенде-

ре већ конкурсе ми смо их обарали да би у децембру рад телефона био поверен Центру за заштиту деце и омладине у Звечанској улици. Ми имамо лиценцирани програм за рад на СОС телефону и требало је да пружимо обуку овој установи да би добила лиценцу. Рекли су нам да имају СОС телефон за децу, па би им било значајно да прођу основну обуку за рад како би могли и мајкама да пруже адекватну психолошку подршку и помоћ. То нам се учинило занимљиво, нисмо размишљали о скривеним намерама и прихватиле смо, а кад је неко из Аутономног женског центра видео вест да центар у Звечанској пружа услуге СОС телефона схватиле смо да смо преварене и да хоће да искористе нашу обуку - прича Вељовић. Одсуство жеље за учешће у обуци објашњава се моралним разлозима,

али и уверењем о сукобу интереса због потврде да обе стране учествују на конкурсима за доделу средстава неопходних за финансирање рада СОС телефона као услуге социјалне заштите. Иако у том тренутку није било последица за такво понашање већ у марту следеће године било је јасно како шут тешко може да изађе на крај са рогатим. Повод је укидање акредитације за обуку рада на СОС телефону са образложењем да та врста услуге, и поред законске обавезе, није пружена установи социјалне бриге о појединим категоријама становништва. Поред Удружења „Феномена“ за могућност да им буде пружена обука ускраћене су и друге женске организације, ма колико да им је то неопходна како би могле да добију лиценцу за рад на СОС телефону. Кочницу владавини права у локал-

ној средини осетили су и чланови Локалног фронта кад су, поштујући законску процедуру, поднели захтев за коришћење Свечане сале Градске управе за одржавање трибине о искуствима организација цивилног друштва. Коришћење је ускраћено за одржавање трибине са темом остваривања владавине права у локалној заједници и поред потврде да је скупштинском одлуком о коришћењу просторије потврђено да је то могуће и пожељно. Иако је одбијање правдано заузетошћу сале за друге сврхе у истом термину у Локалном фронту се се потрудили да провере и фотографијом са лица места потврде како за то нема основа. Све наводи на закључак да је одлука о одбијању донета самоиницијативно, а да је последица изостанка одговорности за поступке, ма колико били погрешни. Т. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 21.7.2019.

45

Писали смо пре шест година: Оштре замерке на рад коалиције на власти

КАО РОГОВИ У ВРЕЋИ МАГАЗИН

21.7.2019.

МагазИН број 58. од 21. јула 2013.

46

- Од демократских промена заустављен живот у Краљеву. - Уништени су привредни гиганти, а генерације младих ускраћене за могућност скоријег запошљавања. - Укидањем службе која је деценијама координисала рад месних заједница сеоске препуштене председницима савета који немају ни способности ни мотива да задовоље потребе локалне средине. - Због изостанка бриге о најудаљенијим деловима територије града све више пустих насеља. – У поремећеном систему вредности изостао је домаћински однос према послу, а у први план стављен лични интерес појединаца блиских власти

Зоран Вукадиновић

47

Фото: М. Радовановић

рошла је година дана од конституисања Скупштине града, а критике на њен рад много су жешће него после првих сто дана нове власти. И док оне које долазе из редова опозиционих странака представљају нормалан однос према власти све чешће се појављују озбиљне замерке на рад коалиционих партнера чак и из странака које чине владајућу већину у локалном парламенту. Врхунац ипак чини се представљају оштре речи упућене на рачун рада партије којој припада које је на једној од претходних седница Скупштине града изговорио Зоран Вукадиновић, одборник Социјалистичке партије Србије. Као одборник са најдужим стажом, и носилац бројних значајних функција у претходном периоду, са пуно ауторитета потврђује да се није ништа урадило на побољшању живота становника, а да је стање у граду све горе. Као председник Већа месних заједница у комунистичком времену давних

МАГАЗИН

21.7.2019.

П

48

осамдесетих година трудио се да формира службу која ће да прати инфраструктуру, изградњу путева, водовода и канализације по селима. Тридесет година касније када је служба укинута велики терет пао је на председнике савета месних заједница који нису ни способни ни мотивисани да одговоре потребама локалних средина. Незадовољство бројних представника сеоских средина у скупштинским телима као по правилу везано је за доделу средстава којима се финансирају рад месне заједнице и решавање комуналних проблема. За сваки од њих потребна је обимна документација, а од подношења захтева до реализације, ако пројекат буде одобрен, прође по неколико месеци. Све то некада је било много једноставније а месне заједнице, посебно сеоске, на много ефикаснији начин извршавале основну функцију. - Хтели сте демократију, рекли сте да не ваља оно што је било поштено и

социјално где је свако могао да добије одређена средства. Нема више социјалне правде. Кукали су, букали ишли око споменика, трчали, обећавали да ће демократија да омогући да се милијарде слију у земљу, а довели земљу на руб пропасти па треба да се крене у развој и изградњу оронуле Србије – каже Вукадиновић. На овакво стање додатно је утицала чињеница да ни две године по истеку мандата саветима месних зајдница нису расписани избори за нове чланове. Разлоге за то, каже наш саговорник, знају они који одлажу расписивање избора првенствено због чињенице да се плаше да не изгубе утицај у одређеној средини. Највећи део кривице свакако пада на терет водеће странке у коалицији која чини владајућу већину. У нека давна времена много се више и озбиљније радило, а време проведено у врховима власти Зоран Вукадиновић памти по уређењу град-

ске плаже, изградњи гробља на Барутани и капеле на старом гробљу. На месту велике баре у Сијаћем пољу никли су погони „Водовода“, ојачана друга јавна предузећа, асвалтиране бројне улице, саграђен надвожњак преко пруге Краљево-Скопље, започета изградња станова на Ратарском имању. - Све смо радили као људи који су желели просперитет овом граду, а демократске снаге су закључиле да није потребно наставити градњу станова на Ратарском имању. Предлагао сам да се зграда Пољопривредне школе конзервира као објекат културе, а у Витановцу купи имање до кога би аутобусима превозили децу да се не би гајиле овце у центру града, на најлепшем месту за ново Краљево са повољном ружом ветрова. Гајите, нико вам то не брани, рушите оно што смо направили, јер сте најпаметнији и са вама је најбоље. Мора у овом народу да влада ред, рад и ди-

сциплина и да се поштено односимо према послу. У овом граду на власт долазе они који су завијали најлон, па чарапе, па најлон, па чарапе и шетали око споменика и живели у заблудама. То су углавном нерадници који не воле ни себе ни другог, а мисле да могу да живе од приче, а од тога нема ништа – прича видно узбуђен Зоран Вукадиновић. Од демократских промена 2000. године ништа се, каже, не ради на подручју Мланче, Орље Главе, Понора, Бажала, Бзовика, Рудна. И док су до тада грађени путеви како би народ остао да живи у најлепшем делу земље поред две највеће српске светиње, Студенице и Градца, последњих година се не у лаже ни у шта. Подсећајући на период када су се, пре демократских промена, са великим ентузијазмом и солидарношћу на мобу градили путеви за Рудно, Мланчу, Орљу главу, Поноре, Бажале, Дебели јасен, Толишницу и друга места не

може а да не зажали за просперитетним временима. Градило се, каже још, и у гружанском крају до Сибнице, Петропоља и Закуте, али и путеви од Гледића ка манастиру Каленић, од Витановца до Стубла и даље до Угљарева, мостови у Црној реци и Дубовима... и све то до демократских промена. - Ево вам деомократских промена, зауставили сте живот. Како да живе деца кад нико не ради и не упошљава се. Гиганти су нестали, а зна се ко је опљачкао велика предузећа, па очекујем да ће господин Вучић покренути истрагу и у Краљеву да видимо како су уништени „Магнохром“, „Јасен“, „Фабрика вагона“, „Каблар“. Ко је коме дао право да уништи Магнохром у коме је мој деда Десимир Пановић био први председник радничког савета. Дизали су на трагаче и зидали „Магнохром“, а неко све продао за минут и богатио се – прича љутито Вукадиновић. Поремећен је систем вредности,

49

21.7.2019.

МАГАЗИН

50

изостао домаћински однос према послу и у први план стављен лични интерес појединаца блиских власти. Зато се ваљда поједини путеви и праве само да би неко поред њих скупље продао земљу. Много је обећања од почетка године било изречено о почетку градње деонице Моравског коридора кроз територију која припада граду Краљеву. Од тога, ауторитативно тврди наш саговорник, неће бити ништа. Челници владајуће коалиције пропустили су прилику да утичу на саветника председника Србије да лобира како би изградња овог дела аутопута кренула од Милочаја. Међу бројним идејама на које се заборавило је и она о проширењу депоније која, како рече, представља буре барута, исправљању корита Мораве како би се успорио њен ток и бедемом од поплава заштитиле плодне оранице. - Разбио сам флашу на почетку градње моста преко Ибра у Ратини. Направили су мост са контра нагибом, а сваки

дан се догађају удеси и прави велика штета. Поред свега уништили су део неолитског насеља на ушћу Ибра у Мораву. Ми немамо где више да сахрањујемо људе. Барутану смо отели од војске која се сагласила и није нам правили проблеме. Излаз је Карапанџа, огроман празан простор од десетина хектара као једино исправно решење – каже Вукадиновић запамћен по бројним одборничким питањима на које није добио одговоре. На различите коментаре наишла је чињеница да међу одборницима Скупштине града није постигнута сагласност о повећању цене воде за минимални износ који би много помогао да вода стигне и до најудаљенијих места на територији градског подручја. Иако има стабилну већину у парламенту владајућа коалиција није успела да постигне довољан ниво сагласности по овом питању иако поскупљење на сваких 1.000 литара достиже тек вредност једне цигарете. - Из тих средстава могли смо да

имамо воду и у Конареву, Чибуковцу, Ратини, Сибници, Петропољу, Поповићима, Сирчи, Буковици, Роћевићима, Дедевцима, Пекчаници, Мланчи, а тамо где то није могуће ископамо бунаре. Чудио сам се да Градско веће то није прихватило, јер ово што радимо није добро и то ће да нам се обије о главу. За вођењу политике у јавним предузећима нисам одговоран, али сам сагласан да треба сваком од њих помоћи да са минималним поскупљењем добијемо квалитетну услугу – каже Вукадиновић. Прошло је две године од када је на једној од седница Скупштине града покренута иницијатива о утврђивању оправданости формирања градских општина за које се верује да би у многим аспектима олакшале живот становништва. Формирање општина заузимало је значајно место у предизборним програмима готово свих странака, али се на њих заборавило непосредно после избора. Зато ваљда поједини представници владајуће коалиције нису хтели

да ставе потпис на захтев да се плати елаборат о економској исплативости формирања општина Рибница и Ушће, иако су га подржали и одборници опозиције. Иако је закључак о томе у мају донело и Градско веће он није рализован ни после два месеца и није постао саставни део измена и допуна градског статута што Вукадиновић сматра свесним избегавањем. Критика за спорост у решавању овог проблема усмерена је према онима за које сматра да се плаши да би бржи развој нових општина показао колико се то коси са нечијим интересом. Пред све теже време које долази очекује да коалиција којој припада почне другачије да ради јер без тога, уверен је, нема ни бољитка ни опстанка. За разлику од припадника других странака које робују својој сујети сваки одборник Социјалистичке партије Србије има право да каже шта мисли. Зато он реагује некада и превише оштро без много респекта према функцији на коју се окомио. Одлучан је у оцени да као

левичар није у скупштини из интереса, већ због размишљања о јединству, социјалној правди, бесплатном школовању и лечењу. Не оптерећује се ни тиме што га у коалицији не воле и што неће да помогну одржавање Смотре дечјег народног стваралаштва и популарну пројаду који у Ратини окупљају хиљаде учесника и посетилаца. Ратина је једино село у овом делу Србије које поштује традицију и чува сећање на војнике Црвене армије који су страдали на овом подручју у борбама током Другог светског рата. Сваког 15. септембра у овом селу се одржавају Дани проје посвећени српским борцима палим у Првом светском рату и Русима, Белорусима и Украјинцима страдалим у Другом светском рату. - Ми смо наопак, сујетан, безобразан и зао народ. Зли смо кад је у питању колективни дух и не желимо ни у једном тренутку да појединац искаче. Најбоље би било кад би ми у Ратини пасли траву, развијали село, град и Србију а да нам командују преваранти ко-

ји ће зарад себе да продају и оца и мајку. То су моји коалициони партери. Ми нећемо да пасемо траву, а њихова помоћ нам не треба. Не морамо исто да мислимо, али морамо да помажемо једни другима, јер не може ни једна партија да реши све проблеме у Краљеву. Иако знамо да не може терамо све једни другима уз нос и ко зна где ће нас довести – каже Вукадиновић. Као потврду дубоком размимоилажењу приликом усвајања одлука од општег интереса истиче одсуство довољне подршке одборника доношењу декларације о забрани гајења и стављања у промет генетски модификованих организама на територији града Краљева. До изостанка сагласности о битним питањима долази и због уверења локалних политичара да се то коси са ставовима централа странака које се налазе у Београду. Зоран Вукадиновић је уверен у случају Социјалистичке партије Србије то није случај. Т. Радовановић

51

Укинута ванредна ситауција на територији Краљева

МАГАЗИН

21.7.2019.

КОРАК НА НОР

52

- Ванредна ситуација на територији Краљева од 3. јуна у осам и тридесет. - Услед непогода проузрокованих обилним падавинама које су довеле до поплава, одрона и клизишта, чиме су узроковани прекид путне комуникације и нарушавање других основних животних услова, стекли су се услови за доношење одлуке о проглашењу ванредне ситуације. - Анализа оствареног током скоро месец и по дана била је довољна да градоначелнику буде упућена препорука о укидању ванредне ситуације што је било довољно да донесе одлуку којом се потврђује да нема опасности од последица елементарне непогоде

ад је у ноћи између 2. и 3. јуна, око три сата по поноћи, почела да пада јака киша мало ко је могао претпоставити да ће изазвати теже последице него обилне падавине у пролеће 2014. година кад је у околини Краљева вода продрла у више стотина кућа. У силину стихије су са првим јутарњим часовима могли да се увере и

К

становници подручја блиских најужем центру града кад систем канализације није могао да прихвати сву воду која је, тражећи пут, улазила у гараже и ниже делове кућа. У таквим ситуацијама разумљиво је незадовољство грађана, посебно оних чија је имовина оштећена у веома кратком року кад није било могуће учинити било шта како би се

избегла штета. Како су у стизале информације из свих месних заједница постајало је јасније да ће непогода причинити штету великих размера што је повод да градоначелник донесе Одлуку о проглашењу ванредне ситуације на територији града Краљева од 8,30 сати. Основа је нађена у Закону о смање-

њу ризика од катастрофа и управљању у ванредним ситуацијама, Закону о локалној самоуправи и Статуту града којима је дефинисано да су се, услед непогода проузрокованим обилним падавинама које су довеле до поплава, одрона и клизишта, чиме су узроковани прекид путне комуникације и нарушавање других основних животних услова, стекли услови за проглашење ванредне ситуације на предлог Градског штаба. Ванредна ситуација је проглашена након потврде да не постоји могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину. Ванредна ситуација је проглашена након потврде да је на територији свих месних заједница дошло до изливања бујичних потока и река, да су се највећи проблеми јавили у селима ка Крагујевцу, да је прекинут пут Крагујевац Краљево, а између Чукојевца и Годачице појавили се одрони. Све екипе Сектора за ванредне ситуације изашле су

на терен како би приступиле црпљењу воде из стамбених објеката и дворишта, а јавна предузећа су ангажовала возила и другу механизацију на чишћењу терена од различитих врста наноса. Грађанима је истог дана препоручено да буду стрпљиви због немогућности да се са расположивим капацитетима у исто време стигне до сваке тачке на 1.530 квадратних километара површине под ингеренцијом локалне самоуправе. Потврђено је да је прекинут саобраћај у једној саобраћајној траци на путу према Матарушкој Бањи, да се на другим путним правцима саобраћај одвијао отежано, да је бујица однела мост у Закути а проблема је било у Рибници, на Берановцу, Адранима и Грдици. Иако није требало да прође много времена да се вода повуче са највећег дела поплављене територије редовне седнице Штаба за ванредне ситуације били су добра потврда да је за санацију последица потребно доста времена.

То је и основни разлог што се ванредна ситуација продужила више него што је очекивано, па се у делу јавности са великим нестрпљењем очекивала потврда о стварању услова за нормализацију живота. Као што је најављено пред крај прве половине јула седница Градског штаба за ванредне ситуације почетком минуле недеље била је добра прилика да се разговара и на ову тему. Анализа оствареног током скоро месец и по дана била је довољна да градоначелнику буде упућена препорука о укидању ванредне ситуације што је било довољно да донесе одлуку којом се потврђује да нема опасности од последица елементарне непогоде. Одлука је донета на основу овлашћења из Закона о смањењу ризика од катасрофа и управљању ванредним ситуацијама, а у складу са препопруком Градског штаба за ванредне ситуације, а ступила је на снагу 15. јула. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

РМАЛИЗАЦИЈИ

53

Интензивне активности на заштити становништва

МАГАЗИН

21.7.2019.

КАНАЛИМА ПР

54

РОТИВ БУЈИЦА - На само неколико стотина метара од центра града, настала својеврсна џунгла поред које се мало ко усуђивао да прође, још мање да зађе према средини како би се уверио у стање овог простора. - Прочишћено сто четрдесет метара запуштеног канала за одвод површинских вода и ископано сто двадесет метара новог поред пруге. - У кратком року направљен пројекат и добијена сагласност железнице. - Очишћен канал чија је дубина од два метра била преполовљена. - Неопходно редовно одржавање канала у наредном периоду јер је простор између три колосека био погодно подручје за одлагање различитог отпада и стварање мини депоније недалеко од центра града. - Потврђена потреба одговорнијег понашања грађана

55

56

МАГАЗИН 21.7.2019.

57

21.7.2019.

МАГАЗИН

58

ружне правце који од Краљева воде према југу и западу земље испред тунела спаја помоћни колосек и затвара троугао знатне површине земљишта у власништву железнице. Страницом троугла паралелном са колосеком који води ка Рашки, и даље територији Косова и Метохије, деценијама је водила стаза којом су хиљаде радника сваког јутра одлазиле на посао у индустријску зону у близини Фабрике вагона. Површина између три колосека била је испарцелисана на мање делове које је железница давала у закуп својим радницима који су у баштама гајили различите врсте пољопривредних производа, најчеће поврћа. У поподневним часовима сваког дана током топлијег дела године могли су у њима да се виде закупци са члановима породица док су настојали да њихова баштица буде боље сређена него суседна. Да све што је лепо има крај потвр-

П

дило се након што је почело замирање индустријске производње па је према Фабрици вагона, и другим привредним објектима у њеној околини, ишло све мање радника. Прво је у коров почела да зараста стаза поред пруге, а онда се неко на железници досетио да ускрати право закупа земљишта на овом простору. Није требало да прође много времена да троугао између три колосека почне да зараста у коров о коме нико није водио рачуна. Тако је, на само неколико стотина метара од центра града, настала својеврсна џунгла поред које се мало ко усуђивао да прође, још мање да зађе према средини како би се уверио у стање овог простора. Старији становници овог краја сећају се да је средином троугла водио широк, и довољно дубок, канал који је у случајевима обилних падавина одводио вишак воде према још ширем. Такав се пружао целом дужином гробља, од простора данашње капеле до Ули-

це Зелена гора, а онда се неко сетио да и њега затрпа како би изградио паркинг простор. Сличан канал, нешто мање ширине и дубине, простирао се дуж супротне стране улице, поред Ложионице, што сведочи о времену кад ни на овом простору није била неуобичајена појава велике количине падавина. Ко зна да ли би се ико и сетио таквог времена да трећег дана јуна ове године у Краљеву, за само три сата, није пало више од осамдесет пет литара воде по квадратном метру што није могла да прими канализациона мрежа. Посебно угроженим показала су се насеља под Грдичком косом, дуж пруге од Улице војводе Степе до железничке станице, на које се сручила и вода са простора насеља Хигијенски завод. Дешавало се и ранијих година да вода у овом крају прелије шахте и излије се по улицама, али никад до мере да преплави дворишта. Како може да

буде и горе потврдило се почетком јуна кад је улила у гараже и куће подигнуте на нижим темељима. Сливала се вода према нижим деловима и зауставила испред помоћног колосека где је достигла ниво изнад колена одраслог човека. У време кад су се значајни проблеми јавили на већем простору територије града Краљева, што је било повод да већ на половини деветог сата буде донета одлука о проглашењу ванредне ситуације, мало ко је имао разумевања за вапаје становника овог дела града да се бар направи пропуст испод помоћног колосека и вода пропусти до некадашњих башти. Велики број становника навикнуте на немаран однос представника локалних власти ових дана је изненадило присуство тешких грађевинских машина на простору од кога су, чинило се, сви дигли руке. Након што су радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ прокрчили део „џунгле“ стигли су руковаоци грађевинских маши-

на из „Водовода“ и отпочели обимне радове на спашавању насеља од сличних проблема у будућности. Први задатак био је да се прочисти сто четрдесет метара постојећег канала, како би могао да прими вишак воде, и састави са сто двадесет метара новог паралелно са колосеком који води ка Рашки. У кратком року је направљен пројекат, а кад је добијена сагласност железнице отпочели радови. Прво је очишћен стари канал, чија се првобитна дубина од скоро два метра преполовила, а онда приступило копању новог. Три дана су запослени у „Водоводу“ на овом простору током читавог дана радили са два багера да би четвртпг стигли до пруге са задатком да испод колосека направе пролаз за отицање воде, баш као што је то било деценијама раније. Пројектом је предвиђено постојање канала због уверења да постављање канализационих цеви, ка колико великог пречника, не би елиминисало опасност од заче-

пљења. Ма колико да је, бар на први поглед, проблем решен све је присутније уверење да ни од оволиког рада неће бити претеране користи уколико неко не буде одржавао канале. Страх да би и то могло да се догоди заснива се на искуству из ранијег периода које потврђује да је добар део простора између три колосека био погодно подручје за одлагање различитог отпада и стварање још једне мини депоније недалеко од центра града. Радници јавних предузећа „Чистоћа“ и „Водовод“ обавили су поверене задатке, а надлежнима оставили задатак да разбијају главу у настојању да одреде надлежне за одржавање канала. Довољан степен одговорности очекује се и од становника овог краја и искорењивање навике да отпад одлажу на подручју, јер би то пре осталих могло да угрози њихову безбедност. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 21.7.2019.

У сусрет Дану Краљева Краљевдану

ПРОШИРЕН СПИСАК НАГРАДА - Комисија за награде и признања Градске управе упутила јавни позив грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружења, да поднесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за ову годину. - На листи осам појединачних признања, звање почасног грађанина, дипломе заслужног грађанина, предузећа и установе, спортске организације, образовне установе, удружења грађана, Октобарска награда града Краљева и специјална награда за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића. - Последњи рок за предају писаних образложених предлога 7. август. - Уручење признања и награде на Дан града Краљева Краљевдан - 7. октобра

61

21.7.2019.

МАГАЗИН

62

вечана седница Скупштине града поводом Дана Краљева Краљевдана прилика је да се уруче значајна признања појединцима и органзацијама који су у периоду између два празника постигли значајне резултате у областима којима се баве. Списак награда је последњих година проширен, па предложени кандидати ове могу очекивати једно од осам признања. Поред звања почасног грађанина они који су остварили резултате значајније од других ове године могу очекивати доделу диплома заслужног грађанина, предузећа и установе, спортске организације, образовне установе, удружења грађана, Октобарску награду града Краљева и специјалну награду за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића. Скоро три месеца пре доношења одлуке о награђенима Комисија за награде и признања Скупштине града упутила је позив грађанима, предузећима, уста-

С

новама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружења, да поднесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за ову годину. Образложене предлоге у писаној форми потребно је доставити најкасније до 7. августа, а подносиоцима се пружа могућност да додатне информације добију у Одељењу за скупштинске послове Градске управе. Звање почасног грађанина града Краљева додељује се као највиша лична почаст и израз посебног поштовања онима који уживају велики углед у земљи и свету, а може се доделити и страним држављанима. Диплома заслужног грађанина града додељује се за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно - истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима

друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град. Диплома се може доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града, као и страним држављанима уколико је њихов допринос од изузетног значаја за Краљево. Прилика да понесу звање заслужних пружа се предузећима и установама за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева као и страним предузећима и установама, ако се процени да њихов допринос за град има изузетан значај. Право на Диплому заслужне спортске организације имају оне које су дугогодишњим радом и изузетним

спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. Поред локалних може се доделити и удружењима чије седиште није на територији Краљева, као и страним удружењима грађана, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Највише признање је Октобарска награда града Краљева која се додељује појединцима или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота. Услов је да је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или на други начин у периоду од 1. августа прошле до 31. јула ове године. Може се доделити и за целокупно стваралаштво, а додељује се лицу које је држављанин Републике Србије.

Као новоустановљено признање Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ додељује се грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота за период од 1. августа претходне до 31. јула ове године. Специјална награда се може доделити и грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама чије пребивалиште, односно седиште, није на територији Краљева, као и страним држављанима, предузећима, установама, удружењима или организацијама, уколико је њихов допринос значајан за град Краљево. У комисији потврђују да ће у разматрање бити узети само благовремено поднети предлози, а признања и награде биће уручени на Дан града Краљева, Краљевдан - 7. октобра.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

успесима у спорту и физичкој култури допринели развоју и афирмацији Краљева, а признање се може доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији града, као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за локалну средину. Заслужном образовном установом сматра се она која докаже да је дугогодишњим радом остварила изузетне успехе у области просвете којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и образовним установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним образовним установама за допринос од изузетног значаја. Диплома заслужног удружења грађана града Краљева додељује се удружењима грађана за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури,

63

64

65

Корак ка унапређењу здравствене заштите

МАГАЗИН

21.7.2019.

БРЖЕ ДО ПА

66

АЦИЈЕНАТА

- Организоване мере здравствене заштите засноване су на солидарности и узајамној помоћи свих њених чланова. - Два нова возила типа „дачија“ укупне вредности која премашује два милиона и триста хиљада динара намењена кућном лечењу и превозу пацијената на дијализу, веома значајна за рад и функционисање примарне здравствене заштите. - Покривене потребе осамдесет пет пацијената који се довозе на дијализу. - Услови за значајна улагања у примарну здравствену заштиту створени стабилизацијом буџета који последњих неколико година карактерише значајно повећање средстава. - При креирању буџета за ову годину планирано улагање у обнављање возног парка Дома здравља са још два аутомобила. - Возило намењену превозу пацијената на дијализу годишње прелазило чак сто тридесет хиљада километара

67

дравствена заштита укључује скуп мера превенције, лечења и вођења болести и повреда, коју спроводе лекарски и сестрински тимови и други професионалци. Она обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију. Како је свакодневни живот тесно повезан са бројним непредвидивим догађајима који могу угрозити здравље, живот и функционисање појединаца, њихових породица и читавих заједница, такве ситуације се у организованим друштвима решавају организованим мерама здравствене заштите која је заснована на солидарности и узајамној помоћи свих њених чланова. Здравствена заштита на примарном нивоу обухвата делатност породичне медицине, здравствене заштите деце, поливалентних патронажних сестара, хигијенско-епидемиолошку заштиту, хитну медицинску помоћ, заштиту репродуктивног здравља жена, здравствену заштиту код неспецифичних и специфичних плућних болести, физикалну и менталну рехабилитацију, специфичну здравствену заштиту радника, као дела медицине рада ако је уговорена са послодавцем, зубоздравствене заштиту, лабораторијску и радиолошку дијагностику примарног нивоа и апотекарску делатност. Поред наведених активности здравствена заштита обухвата и праћење здравственог стања и провођење мера за заштиту и унапређење здравља становника, превенцију, лечење и рехабилитацију болести и повреда, рано откривање и сузбијање фактора ризика масовних незаразних болести, специфичну превентивну здравствену заштиту младих, нарочито у основним, средњим школама и високим школама, имунизацију против заразних болести, лечење и рехабилитацију у кући болесника и палијативну негу. На примарном нивоу здравствене заштите може се организовати и спроводити наставна и научно-истраживачка делатност, а настава из области породичне медицине у центрима за едукацију који су наставна база факултета здравственог смера. За све ово потребно је обезбедити неопходне услове што је, након издвајања домова здравља из здравствених центара постало обавеза локалних самоуправа. У Краљеву је прихваћена 2014. године кад је, након издвајања из Здравственог центра „Сту-

МАГАЗИН

21.7.2019.

З

68

деница“, формиран Дом здравља Краљево. Најбоља потврда је улагање у опрему значајну за пружање квалитетнијих услуга пацијентима а поред значајног дела медицинске опреме, гинеколошке и стоматолошке столице, компјутерске опреме и сличног, то су и шест возила од којих су два уручена Дому здравља првог радног дана минуле недеље. У Дому здравља оцењују да су два нова возила типа „дачија“, „сандеро“ и „докер“, укупне вредности која премашује два милиона и триста хиљада динара намењена кућном лечењу и превозу пацијената на дијализу, веома значајна за рад и функционисање примарне здравствене заштите. Податак да се овако у потпуности покривају потребе осамдесет пет пацијената који се довозе на дијализу, и назад, у центар пажње стављају потребу за набавком једног санитетског возила за потребе Хитне службе. У локалној самоуправи оцењују да су услови за значајна улагања у примарну здравствену заштиту створени стабилизацијом буџета који последњих неколико година карактерише значајно повећање средстава. По речима градоначелника Краљева са две милијарде и седам стотина хиљада у 2016. години већ следеће увећан је за двеста милиона да би завршни рачун буџета за прошлу потврдио приходе од три милијарде и двеста четрдесет један милион динара. Раст прихода од пет стотина четрдесет милиона динара, или двадесет одсто у односу на буџет из 2016. омогућио је да се, уз подршку државе, издвоји довољна количина средстава за улагање у примарну здравствену заштиту. Зато је при креирању буџета за ову годину планирано улагање у обнављање возног парка са још два аутомобила неопходним да олакшају рад лекарима при одласку у кућне посете и пацијентима који су, због проблема са бубрезима, принуђени да буду подвргнути дијализи. Куповина је заснована на чињеници да је возило намењену превозу пацијената на дијализу годишње прелазило чак сто тридесет хиљада километара, а из локалне самоуправе стиже потврда да ће и у наредним годинама наставити са улагањима занављања возних паркова јавних предузећа и установа како би се пацијентима пружила што квалитетнија примарна здравствена заштита. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 21.7.2019.

71

Пред старт тридесетог по реду „Веселог спуста“

МАГАЗИН

21.7.2019.

НАЈВЕСЕЛИЈА РЕКА У ЕВРОПИ

72

- Успешно приведене крају све припреме за тидесети по реду „Весели спуст“. - Пред тридесети по реду „Весели спуст“ посебна пажња посвећена промоцији манифестације како би пробудила последњих година смањено интересовање потенцијалних учесника. - Гостовање екипе телевизијске емисије „Шареница“, прилика да се пошаље јасна порука о туристичким потенцијалима овог краја са акцентом на „Весели спуст“ чије је одржавање, ако то дозволе временске прилике, планирано за следећу недељу. - У среду акција добровољног давања крви, два дана „Веселе игре младих“ уместо „Игара на води“. - Све активности на дан „Веселог спуста“ померене за сат унапред. - Прве информације потврђују повећано интересовање за учешће на „Веселом спусту“

73

ековима уназад Ибар од подножја средњовековног града Маглича до двадесет пет километара удаљеног Краљева представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова. Последње три деценије то доприноси да речна клисура последњег викенда у јуну, само понекад и првих дана јула, буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у јединствену авантуру. Ово се понавља од 1989. године кад је организована прва туристичко-спортска манифестација названа „Весели спуст“ чије су одржавање само у неколико наврата на кратко помериле временске прилике. Прве године низ Ибар се спустило тек двадесетак пловила са око 150 учесника да би у каснијим њихов

МАГАЗИН

21.7.2019.

В

74

број нарастао на неколико хиљада. Дужина трасе основни је разлог да се сплаварење Долином векова на кратко прекине у Матарушкој Бањи, где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији путовање настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Шароликом декору „Веселог спуста“ сваке године додатно доприносе трубачи који подижу ниво адреналина љубитеља дружења и узбуђења у долини Ибра. „Весели спуст“ је најстарија манифестација на води која се активно одржава на Ибру, а датум помера у зависности од временских услова како би се максимално избегле потенцијалне незгоде, учесници забавили а спуст заиста био весели. Окупљање најоданијих манифестацији по правилу почиње неколико да-

на раније, у највећем броју дан пред старт, а подножје средњовековног града се током последње три деценије показало идеалним местом за различите врсте дружења. У исто време у центру Краљева се организују концерти и спортско – рекреативни сусрети, а за оне који нису обезбедили пловила и превоз за себе, на дан када почиње „Весели спуст“, до стартне позиције се организује превоз аутобусима и камионима. Манифестација нема такмичарски карактер па је, више од тога којим ће редоследом пловила стићи до циља испред просторија Кајак клуба „Ибар“, битно дружење и добра забава за све учеснике. „Весели спуст“ су годинама уназад карактерисала атрактивна пловила, различите врсте сплавова, чамаца, кајака и све што може да плови или плута по води, маштовити сплавови од дрвета, стиропора, флаша, војни десантни чамци и друго.

Проблеми који су организатори имали прошле године, кад је манифестација у више наврата одлагана због неповољних временских прилика које су утицале на повећање водостаја, већ на почетку јуна су запретили да угрозе старт тридесете по реду манифестације. Ванредна ситуација проглашена на целој територији града била је повод за повећану опрезност због уверења да није прикладно организовати манифестацију овог типа кад су стотине до-

маћинстава из најближег окружења претрпела знатне штете од поплава. Још тада је било јасно како је пре укидања ванредне ситуације илузорно размишљати о организацији „Веселог спуста“ а само дан након што је градоначелник Краљева, на препоруку Градског штаба за ванредне ситуације, потврдио да је ситуација нормализована уследила је прва званична седница организационог одбора. „Весели спуст“ реализују одбори за пријем уче-

сника, ручак, превоз и осигурање, рекламу, пропаганду и контакт са медијима, туризам, културно забавна и спортска дешавања, безбедност, екологију и чишћење, сервис, маркетинг, административне послове и финансије, а први састанак је прилика за поделу задужења и почетак рада који треба да обезбеди успешно одвијање манифестације. Јубиларна манифестација је повод да програм буде богатији него прет-

75

21.7.2019.

МАГАЗИН

76

ходних година, а у одбору потврђују да је посебна пажња посвећена промоцији манифестације како би пробудила последњих година смањено интересовање потенцијалних учесника. Поред промоције у великом броју медија прилика за то је дводневно гостовање екипе телевизијске емисије „Шареница“, јуче у Студеници а данас у Краљеву одакле ће, са Трга српских ратника, бити послата јасна порука о туристичким потенцијалима овог краја са акцентом на „Весели спуст“ чије је одржавање, ако то дозволе временске прилике, планирано за следећу недељу. Манифестација традиционално почиње новинарским спустом који се одржава дан уочи веселог каравана на води, а претходи му акција добровољног давања крви у сарадњи са Црвеним крстом у среду 24. јула. Тога дана планирано је одржавање седнице дела организационог одбора задуженог за безбедност учесника уз нагласак на потребу да се сви прикључе акцији добровољног давања крви. За уређење простора са кога почиње „Весели спуст“ задужени су запослени у Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“, а чишћење корита реке чланови Кајак клуба „Ибар“. Седница Организационог одбора прилика је за најаву такмичења које је претходних година одржавано под називом „Игре на води“, а од 26. јула ове „Веселе игре младих“. За организацију на Градском базену задужени су Спортски центар „Ибар“ и Канцеларија за младе а до почетка, у зависности од временских прилика, преостаје да се ускладе различити ставови о броју учесника. Умерена опрезност због могућег лошег времена основа је за потврду да би, ако то прилике буду диктирале, манифестација могла да се помери за 12. август. Говинама уназад уобичајено је да у предвечерје „Веселог спуста“ на Тргу српских ратника буде организован концерт неке од познатих личности са естрадне сцене, а ове је избор пао на „Неверне бебе“. Концерт почиње у 21,30 а претходиће му традиционално капетанско вече у просторијама Хотела Турист. За оне који више воле забаву уз другу врсту музике, и по неко пиће, и ове године ће бити приређена Јегер журка на простору Омладинске улице. До седнице организационог одбора сви детаљи још нису били прецизирани, а у одбору верују да ће наћи заједнички језик са локалним угоститељима како би и овај догађај привукао што већи број посетилаца. - Ове године смо се, уз помоћ Туристичке организације и свих јавних установа и предузећа,

припремили на прави начин. Успели смо да ангажујемо „Неверне бебе“, да Краљево буде највеселији град у окружењу, и покажемо да је „Весели спуст“, као најстарија манифестација у Европи, перјаница дешавања на води значајна због еколошког карактера, јер нема моторних чамаца. Тако показујемо да има праве вредности јер се све дешава у Долини векова. Очекујемо доста учесника, а приход од продатих улазница намењен је суграђанима који су доживели тешку судбину у поплавама. Живот иде даље, и мора да иде даље, па очекујемо да ће на Ибар доћи много трубача и потврдити да је највеселија река у Европи - каже директор „Веселог спуста“ Александар Ерац. За разлику од претходних година окупљање учесника испред просторија Кајак клуба „Ибар“ ове је померено за сат унапред па је планирано да, уместо досадашњих шест, почне у седам сати. Због тога ће караван аутобуса са учесницима, и камиона са њиховим возилима, ка Магличу кренути у осам сати. Након што капетан овогодишњег „Веселог спуста“ тачно у девет да знак за старт, и два одморишта у Богутовцу и код Златне обале, очекује се да, који сат иза поднева, сви учесници стигну до Матарушке Бање где ће за њих бити организован ручак за који су ове године задужени Дом ученика средњих школа и Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији ће наставити путовање мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Прве информације потврђују повећано интересовање за учешће на „Веселом спусту“ што је добра основа на којој се темељи оптимизам организатора да се зауставља тренд пада због чега би ова година могла да представља прекретницу. Средства за организацију „Веселог спуста“ обезбедила је локална самоуправа, а иако су ове године нешто скромнија него претходних акценат је стављен на безбедност учесника о чему ће се старати екипе за помоћ и спасавање на води, кајакаши, здравствене и противпожарне службе. Настојање да се регати врати некадашњи сјај не огледа се само у броју оних који ће у недељу 28. јула кренути низ Ибар. Значајнија од тога је жеља да се промени однос према реци, да што више људи учествује у њеном чишћењу и да манифестација траје више дана. Т. Радовановић

77

21.7.2019.

МАГАЗИН

78

Александар Ерац

На истеку треће деценије „Веселог спуста“

- Организатори спортско-туристичке манифестације „Весели спуст“, Кајак клуб „Ибар“ и Туристичка организација Краљева, наговештавају брзи опоравак и повратак на стазе старе славе. - Услов за то континуитет од бар неколико наредних година. - Посустајању манифестације у знатној мери кумовале политичке сујете. - „Весели спуст“ последњих двадесет година познат као Гуча на Ибру. Манифестација није прекидана ни у време бомбардовања, кад је одржана симболично. - Највећом тековином тродеценијског постојања сматра се чињеница да није било озбиљније повреде било ког учесника. - Маглич представља потенцијал великих размера због чега је присутно уверење о потреби да локална самоуправа преузме на управљање тврђаву на врху узвишења. - Три дана пре старта „Веселог спуста“ на Рудну Сајам сеоског туризма. - Краљево има потенцијале на којима може да се очекује много нових радних места

Фото: М. Радовановић

ПРИЛИКА ЗА НОВИ ПОЧЕТАК

79

ако се три деценије присуства у некој области чини добром приликом за стицање искуства неопходног за даље унапређење по који пут то и није тако. Добра потврда је традиционална манифестација „Весели спуст“ која на истеку треће деценије доживљава најтеже тренутке, а проблеми са којима се сретала последњих година у једном тренутку су наговестили могућност нестанка. Да не доживи такву судбину потрудили су се организатори, Кајак клуб „Ибар“ и Туристичка организација Краљева, који ових дана наговештавају брзи опоравак и повратак на стазе старе славе. О томе сведочи директор „Веселог спуста“ Александар Ерац уз подсећање на дане кад су краљевачки кајакаши после бројних тренинга на Ибру дошли на идеју да сви заједно крену на дуже

МАГАЗИН

21.7.2019.

И

80

путовање, од Маглича до Краљева. Почетно одушевљење било је повод да се догађај прогласи првим „Веселим спустом“ са жељом да се традиционално организује у исто време сваке године. Није познато да ли су учесници првог по реду занимљивог путовања ибарским брзацима, и нешто мирнијим деловима, веровали да ће број учесника наредних година премашити више хиљада, још мање да ће трајати деценијама унапред, али је чињеница је манифестација по много чему јединствена на широком простору овог дела света добијала на популарности о чему сведочи све већи број учесника и посматрача. У време кад је број учесника превазишао очекивања и највећих оптимиста у пружање помоћи укључиле су се општинске структуре и јавна предузе-

ћа а све је допринело да у последњој деценији двадесетог века на реку и њене обале током једног дана изађе више десетина хиљада Краљевчана и гостију. Број и разноврсност пловила грађених од дрвета, стиропора, пластичних флаша и свега што се конструкторима чинило интересантним, и доступним, утицали су на рађање бројних идеја, од увођења награде за најоригиналније до формирања својеврсног музеја од победника појединих година. Манифестација је доживела врхунац почетком овог века кад је настала и химна „Веселог спуста“, а после свега што се дешавало у другој половини живота у Краљеву још има оптимиста који верују како би могла да се врати на стазе старе славе. Један од њих је и Ерац који услове за то види у бројним

повољностима, току Ибра који није изгубио на атрактивности, уређеном простору за старт, новом мосту преко реке у Магличу, пре свега у континуитету од бар неколико следећих година. Трагање за разлозима посустајања води ка ставу да су му у знатној мери кумовале политичке сујете. Ерац не оспорава право политике да учествује у дешавањима сличним овом, али као неко ко помаже, има визију и даје додатну енергију. У том контексту значајним се оцењује улога неких од министара на челу организационог одбора и допринос на стварању услова да буде завршена зграда Кајакашког центра у Магличу. У локалној средини још није избледело сећање на гостовање најзначајнијих имена са естрадне сцене који су на централни градски трг привлачили десетине хи-

љада посетилаца. - Све је могуће да се врати што смо потврдили претпрошле године кад смо у Краљево, пред „Весели спуст“, довели „Лексингтон бенд“. Уз „Весели спуст“ иде и весеље, па имамо и трубаче, а манифестација је последњих двадесет година позната и као Гуча на Ибру јер су нам пријатељи из овог места слали победничке оркестре са Сабора трубача. Спусташи су и хиљаде оних који уз распаљене роштиље поред реке чекају у Топољаку и Црној реци, али и људи из Аустралије, Енглеске и Норвешке, Земунци који су по неколико дана камповали у Магличу, долазили у Матарушку Бању и остајали после тога. Све је живело, а „Весели спуст“ није прекидан ни у време бомбардовања кад је одржан симболично.

Последњих неколико година имамо проблеме са природним дешавањима, водостај Ибра је већи него што је икада био, а и поплаве су учиниле своје. Зато ни прошле ни ове није било примерено да, када људи живе у поплављеним кућама и не знају где ће да спавају, доведете оркестре и веселите се на реци. Ове године из буџета нисмо издвојили новца колико је требало али уз помоћ Туристичке организације, у оквиру манифестације „Rock and River“ која је направљена због „Веселог спуста“, имамо концерт „Неверних беба“ - каже Ерац. Ма колико прилика за незаборавно дружење била покретачки мотив хиљадама људи из различитих делова земље највећом тековином тродеценијског постојања „Веселог спуста“

81

МАГАЗИН

21.7.2019.

сматра се чињеница да није било озбиљније повреде било ког учесника. Ово је значајније ако се зна да река крије бројне опасности, посебно у време појачане опуштености оних који верују да познају све њене ћуди. Највећа заслуга за то припада припадницима полиције, кајакашима и припадницима Сектора за ванредне ситуације који су свих година будно пратили сваки покрет учесника. Да „Весели спуст“ буде део ширег пројекта потрудила се Туристичка организација оживљавањем подручја старта манифестацијом „Маглич фест“ као приликом за дружења бројних поклоника средњовековне музике. Од ове године је обогаћена присуством стотине средњовековних витезова у оклопима, и занатлија који се баве

82

производњом оружја и опреме тога доба, који на својеврстан начин оживљавају један део српске историје. Специјално за ову прилику, уз помоћ запослених у Ибарским рудницима, створени су услови за безбедан прелаз преко оштећеног моста који спаја две обале реке, а Туристичка организација је, у сарадњи са кајакашима, организовала превоз чамцима на другу страну. Иако у Туристичкој организацији нема званичне потврде о броју посетилаца овог локалитета има информација које потврђују да интересовање расте а најбоља потврда је, каже Ерац, да се у само једном дану до врха попело две стотине јапанских туриста. Све указује да Маглич представља потенцијал великих размера због чега је међу туристичким радницима присутно

уверење о потреби да локална самоуправа преузме на управљање тврђаву на врху узвишења. Изградња сигурног моста на месту оштећеног, чије је коришћење забранила надлежна инспекција, подгрева жељу да се постави сувенирница и оплемени простор који дневно посети више од сто особа. Уз све то мост је и значајна веза са светом одређеног броја домаћинстава на десној обали реке. - Све то је показатељ да се у граду Краљеву задњих две до три године доста радило на подизању туристичких потенцијала. Туристичка организација је, уз помоћ града, установила Сајам сеоског туризма на Рудну који ће, уз учешће сто пет општина и два министра, ове године бити одржан три дана пре старта „Веселог спуста“. То је

допринело да Рудно постане центар сеоског туризма, а да председник Александар Вучић обећа градњу пута од Студенице како би се повезала са Рудном и Манастиром Градац. Тако ће цела прича да се уобличи, а нама даје ветар у леђа да град да сврстамо у једну од најатрактивнијих туристичких локација. Ако повежемо Студеницу, Рудно и Градац, ако Ушћани крену низ Ибар до Маглича, ако су ту Богутовачка и Матарушка Бања, Краљево има потенцијале на којима можемо да очекујемо велики добитак и много нових радних места. Али, морамо да будемо мало енергичнији. Захављујући раду Туристичке организације прошле године смо остварили скоро осамдесет хиљада ноћења што је двадесет и нешто хи-

љада више него претходне. У време кад је затворена Матарушка Бања је имала преко сто двадесет хиљада ноћења годишње. Ако се томе дода ових осамдесет дошли би до двеста хиљада ноћења што потврђује да Краљево има велики потенцијал, па манифестације као што је „Весели спуст“ треба користити за ширу причу, јер сви који прођу Долином јоргована кажу није искоришћен потенцијал краја са два манастира који су старији од Америке - каже Ерац. Радује податак да су први пут после више година превазиђена размимоилажења настала у сукобу различитих интереса. Разлогом за то оцењено је неразумевање између политичара и ентузијаста који су годинама одржавали манифестацију у животу, што је у

значајној мери допринело да сличне у другим срединама потисну „Весели спуст“ у други план. И поред спремности свих структура у граду да учине максималне напоре како би тридесета по реду манифестација била одржана тридесетог дана јуна то се није догодило због поплава које су утицале на проглашење ванредне ситуације на целој територији града Краљева. Често померање старта последњих година основни је разлог помањкања жеље потенцијалних спонзора да се укључе у организацију, понајвише због захтева да се одржавање доведе у јасно дефинисани оквир. Али, ни то не умањује жељу организатора да ступе у озбиљне разговоре са онима који се сматрају довољно јаким да стану иза

83

МАГАЗИН

21.7.2019.

једне овакве манифестације. Импонује и уверење да су медији, без изузетка, показали довољно инетересовања за укључење у промоцију манифестације што је добра основа за озбиљан рад на креирању плана активности у наредних пет година а то, каже Ерац, даје довољно повода за оптимизам да јој буде враћен углед који је градила прве две деценије постојања. Жеља да се угоди потенцијалним учесницима основ је за одлуку да се сва дешавања у недељу 28. јула помере за један сат унапред. Зато је окупљање испред просторија Кајак клуба „Ибар“ померено за седам сати, а полазак каравана учесника и возила са

84

пловилима сат касније. Иако се од капетана „Веселог спуста“ очекује да тачно у девет да знак старт искуства из претходних година потврђују да они нестрпљивији крену и раније. Ако се зна да манифестација нема такмичарски карактер то се и не сматра толико значајним, посебно кад је пловилима различите конструкције, величине и издржљивости, потребно различито време да би стигли до једног од одморишта на путу ка Матарушкој Бањи где је због ручка планирано дуже задржавање. Да га припреме на најбољи могући начин задужени су победници традиционалног такмичења у припремању пасуља „Сребрни казан“, Дом

ученика средњих школа и Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“, а уверење да ће ускоро бити завршен процес промене власничке структуре Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка Бања“ основа за жељу да се и овај део врати на терасу некадашњег Ресторана „Југославија“. Организатори се и ове године уздају у прогнозе метеоролога због уверења да би временски услови могли одлучујуће да утичу на број учесника. - Пошто су се на неким манифестацијама људи мало заситили мислим да „Весели спуст“ има потенцијал да буде јачи од свих, јер смо некада имали

Гучу, Егзит и „Весели спуст“ за који верујем да ће се вратити не само на туристичку мапу Србије већ и Европе. Очекујемо да одмах после тридесетог спуст буде пројекат, не само да га се сетимо у мају него да целе године радимо на томе. Потребно је да уђемо у буџете јаких фирми, да објаснимо о чему се ради, а онда да са компанијама које потпишу уговор са аеродромом направимо дестинацију која ће привући многе да дођу до Краљево, за кратко буду на реци и доживе благодет и лепоту Долине векова. Јубиларни спуст ће бити обележен на начин како му доликује, а треба да буде прекретница свега што се деша-

вало задњих двадесет година, да од тридесетог до четрдесетог буде манифестација која ће бити на светским мапама. Ако оживи Мотел „Долина јоргована“, и све друго што је замрло, Краљево у периоду од пет година може да буде место где ће сви из Европе доћи да виде чари Лопатнице, Богутовца, Маглича, Бресника, Гледића, Роћевића, Врдила... - верује Ерац. Недељу дана пред старт „Веселог спуста“ нема дилеме о спремности свих да се максимално потруде како би манифестација, по броју учесника и много чему другом, надмашила оне из последњих неколико година. Неспорно је уверење о потенцијалима које

пружају манифестације сличне овој, али и потврда да годинама уназад нису искоришћене на најбољи начин. Да ли ће тако бити ове године, и колико ће очекивања организатора бити оправдана, биће познато већ наредне недеље, под условом да старт из било којих разлога још једном не буде одложен до неког другог термина. Организатори не негирају чињеницу да је манифестација егзистирала на ентузијазму који треба да замени заједнички интерес бројних фактора локалне заједнице због потребе да се потврди као најбољи начин за промоцију и других потенцијала целог краја. Т. Радовановић

85

86

МАГАЗИН 21.7.2019.

87

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (72)

МАГАЗИН

21.7.2019.

РАЗВОЈ ДОГАЂАЈА ПОСЛЕ П Р И М И Р ЈА

88

- Због спора око поделе Македоније заоштрени су односи између Србије и Бугарске, па је на помолу био Други балкански рат. - Шумадијска дивизија првог позива је, по наређењу Врховне команде, изузета из састава 3. армије и крајем маја превезена у Скопље, а почетком јуна то је учињено са Шумадијском дивизијом другог позива и 5. прекобројним пешадијским пуком. - Шумадијска дивизија првог позива се на почетку Другог Балканског рата налазила у саставу Прве армије, а по пуковима је распоређена на простору Градишка, Асаница, Грамада. - Када су српски стрељачки стројеви дошли на сто метара испред бугарских положаја, Бугари су истакли беле заставе и обуставили ватру али су је, чим су српске јединице пошле према њим, поновно отворили па је јуриш је настављен након чега су одбачени источно од Рујна

89

рећа армија је завршила гушење арнаутске побуне на простору Љума и Дукађина 6. децембра 1912. године. Истог дана Врховна команда је депешом известила команданта армије да је примирје са Турском закључено 4. децембра и наређено да се његове одредбе примирја морају строго поштовати. Због тога је било неопходно да се изврши ново груписање јединица а примирје искористи за њихову попуну и одмор. На основу наређења команданта армије истога дана је отпочео размештај јединица које су, као сталне посаде, поселе Љум-Кулу, Бицај, Ујмиште, Вуштрицу, Кљеше, Ороши, Везиров мост, Петкај, Маринај, Пуку, Спаш, Враниште и Жур док су, западно од реке Пуке, територију обезбеђивале посаде из састава Приморског одреда. Како је било нужно извршити организацију командовања са сталним посадама, и објединити њихов тактички рад, командант армије је усвојио предлог команданта Шумадијске дивизије првог позива да за команданта свих посада одреди команданта 12. пешадијског пука, са седиштем у Бицају. Штабови посадних батаљона били су у Васјату, Бицају и Маринају, а ради удобнијег становања и лакшег снабдевања осталих трупа армије, које нису употребљене за посаду, командант армије је 12. децембра наредио да се њихов размештај изврши рако што је 19. пешадијски пук првог позива лоциран у Штимљу, две пољске батерије у Липљану, остала артиљерија у Урошевцу, а у призрену су остали 11. пешадијски првог позива, 5. прекобројни пешадијски пук, допунски батаљони из 11. и 12. пешадијског пука, једна пољска и две брдске брзометне батерије. Посадне трупе у Љуми и Миридитима нису наилазиле на отпор, а ојачани батаљон 5. прекобројног пеша дијског пука у Дукађину је 13. децембр наишао на заседу од око сто арнаутских побуњеника. После вишечасовне борбе побуњеници су одбачени, па је батаљон наставио покрет ка Маринају, где је стигао 17. децембра 1912. године, али интендантска служба није била у стању да уредно и потпуно

МАГАЗИН

21.7.2019.

Т

90

снабдева посадне трупе људском и сточном храном, као ни другим материјалним потребама. То је условило да 27. децембра дође до поновног груписања посадних трупа, с обзиром на могућност бољег снабдевања животним потребама. Део снага код Везировог моста обезбеђивао је одсек Петкај – Спаш, док су одсек село Кљеше – село Васјат обезбеђивале мање снаге распоређене у рејону Ујмишта и Вицаја а општа резерва за оба одсека распоређена је код Љум-Куле. У то време је престао сваки отпор арнаутског становништва, чак и у Дукађину, али је командант армије, сумњајући у њихову мирољубивост, новим груписањем поступао опрезно уз све мере борбеног обезбеђења. Армија је убрзо почела свестрано и брижљиво да се припрема за нова борбена дејства, јер је Врховна команда, 17. јануара 1913. упозорила на могућност прекида преговора о миру због чега су официри и војници позвани да се хитно врате са одсуства. Тридесетог јануара Врховна команда је дала обавештење да је прекинуто примирје с Турцима, те да ће се након четири дана обновити ратне операције. Ибарска војска је расформирана 25. фебруара, а њене јединице ушле су у састав Шумадијске дивизије другог позива у саставу 3. армије. Првих дана марта у Љуми и Дукађину је извршена смена 5. прекобројног пешадијског пука, чије је људство било веома исцрпено услед неуредног и недовољног снабдевања. Сменио га је 19. пешадијски пук првог позива, који се до тада налазио на одмору у Штимљу. Након релативног затишја, почетком марта је примећено прикупљање и укопавање арнаутских устаника из Дукађина у рејону Спаша и Петкаја, а нови напад на српске посаде спремане јер се Арнаути нису мирили са присуством српске војске па је на помолу била нова побуна. Да би то спречио, командант 3. армије је одлучио да појача посаде и одмах предузме чишћење заседа и разоружавање Дукађина. Из Спаша, Петкаја и Маринаја 28. марта су у концентрично наступање ка планини Кунори упућене три нападне

колоне, укупне јачине два пешадијска батаљона, и једна брдска батерија. Савлађујући тешко планинско земљиште и јак отпор арнаутских побуњеника, нарочито на десној обали реке Гоцке западно од села Спаша и код села Флети, српске снаге су 2. априла избиле на планину Кунору. Патроле су одатле упућеме према селу Ибал да позову становништво на предају оружја али су дочекане ватром па су принуђене на повлачење. Након тога колоне су наставиле наступање гребеном Куноре али је покрет обустављен, јер су старешине околних арнаутских католичких села понудиле предају оружја, а становништво из муслиманских одбегло у планине. Српске трупе су враћене на комуникацију Спаш – Флети – Маринај, а само слаби делови задржани на планини Кунори, где су очекивали предају оружја. На тај начин је намеравана арнаутска побуна Дукађина била правовремено спречена па је један батаљон 12. пешадијског пука убрзо враћен у Призрен. Један батаљон 5. прекобројног пешадијског пука остао је и даље у саставу 19. пешадијског пука, ради појачања посаде на правцу Везиров мост – Маринај – Пука, тако га је обезбеђивало десет чета, по четири митраљеза и топа. До краја марта завршено је разоружање Арнаута на Косову, у Дреници и у Метохији, а на интервенцију Аустроугарске и других европских сила у априлу морем је отпочело повлачење српских Приморских трупа до Солуна, а одатле железницом до одређених места. Делови Шумадијске дивизије првог позива задржани су у Скопљу. У међувремену, због спора око поделе Македоније, јако су се заоштрили односи између Србије и Бугарске па је на помолу био Други балкански рат. Због тога су настала знатна померања трупа, и њихово концентрисање на вардарском војишту, па је Шумадијска дивизија првог позива, по наређењу Врховне команде, изузета из састава 3. армије и крајем маја превезена у Скопље. Почетком јуна то је учињено и са Шумадијском дивизијом другог позива и 5. прекобројним пешадијским пуком.

91

92

МАГАЗИН 21.7.2019.

Седмог јуна 3. армија је престала да дејствује на косовском војишту, њеном штабу је наређено да се пребаци у Скопље, а на војишту су формиране Косовске трупе са задатком да поседају и обезбеђују дотадашњу војишну територију 3. армије. У састав Косовских трупа су ушле су Дринска дивизија другог позива, допунски батаљон Шумадијске дивизије првог позива и 10. 11. и 12. пешадијски пук трећег позива. Истога дана, наредбом Врховне команде, целој војсци Краљевине Србије објављен завршетак рата са Турцима.

Други Балкански рат Шумадијска дивизија првог позива се на почетку Другог Балканског рата налазила у саставу Прве армије, а по пуковима је распоређена на простору Градишка, Асаница, Грамада и са 19. пешадијским пуком првог позива на предстражи, са два батаљона на Црном врху и два на десној обали Злетовске реке. На почетку Брегалничке битке 30. јуна 1913. године бугарски 26. пешадијски пук 7. дивизије и 2. бригада 4. дивизије прешли су Злетовску реку на простору Градишке, одбацили предстражне делове Шумадијске дивизије првог позива и току дана овладали десном обалом реке до линије село Дренак – Кала. За то време Шумадијска дивизија првог позива посела је положаје на линији село Барбарево – Горњи Стубол – Црни врх. Током наредних дејстава на Осоговској планини три бугарска батаљона из састава Македонско – једренске групе заузела су српске положаје Ретке буке и тако угрозили положаје предстраже Шумадијске дивизије првог позива. У међувремену српска Врховна команда је одлучила да се, са раније утврђених положаја Светониколске реке, тежиште битке пренесе на линији одбране 3. армије па је наредила да Прва армија пређе у напад правцем Рајчански рид – Кочани, обезбеђујући леви бок према Ћустендилу. У даљем току борбе 11. пешадијски пук Шумадијске дивизије и 3. пук Коњичке дивизије, извршили су јуриш са севера, а 2. пешадијски пук Моравске дивизије првог позива са југа. Када су српски стрељачки стројеви дошли на сто метара испред бугарских положаја, Бугари су истакли беле заставе и обуставили ватру али су је, чим су српске јединице пошле према њим, поновно отворили па је јуриш је настављен након чега су одбачени источно од Рујна. Поред великог броја мртвих које су оставили заробљено је око 1.200 бугарских војника и заплењена једна артиљеријска батерија након чега су Бугари почели нагло да одступају према Злетов-

ској реци. После огорчених борби Шумадијска дивизија је у трећем јуришу заузела село Дренак и одбацила делове 7. бугарске дивизије на леву обалу Злетовске реке. Према левом крилу Бугари су успели да се одрже на Озрену а Шумадијска дивизија је у бормаба имала 209 погинулих и 1.018 рањених, што је са ранијим губицима 11. пешадијског пука износило укупно 1.920 људи избачених из строја. По директиви Врховне команде од 2. јула 1. армија је отпочела напад на Рајчански рид, али је Шумадијска дивизија првог позива, због јаког отпора Бугара пред целим фронтом армије, заустављена на десној обали Злетовске реке, па је напад 3. армије одложен. Наредног дана дивизија је до мрака продрла још око 1.500 метара и избила до пред сам гребен Рајчанског рида, док је Коњичка дивизија остала у међупростору између 1. и 3. армије, одржавала везу између њих и штитила десни бок Шумадијске дивизије. Петог дана битке на фронту 1. армије, Шумадијска дивизија је око 10,00 пробила фронт 7. рилске дивизије, дефинитивно заузела Рајчански рид и принудила бугарске снаге да одступе у нереду. Српска Врховна команда није искористила пробој фронта код бугарске 4. армије на Рајчанском риду ради ширења успеха у правцу Кочана и Царевог села, па је Шумадијску дивизију пребацила на Овче Поље да би тамо појачала 3. армију. Тако се дивизија наредног дана налазила на маршу ка Овчем Пољу где је стигла 6. јула у 2,00. Претпоследњег дана битке, 7. јула 1913. године, Шумадијска дивизија је убачена на прву линију фронта село Чардаклија – Доњи Балван. Пре подне следећег дана извршен је напад на штипске положаје, које су бугарске јединице већ напустиле, па ке Шумадијска дивизија избила на линији село Карапетровци – Шашаварлија. Због бугарског напада и продора у рејону Пирота, Врховна команда је у току ноћи изме у 8. и 9. јула наредила да се Шумадијска дивизија одмах упути у Куманово, а остале снаге да продуже гоњење Бугара. Јединице 3. армије су сутрадан продужиле покрете, али нислу дошле у додир са бугарским снагама што је значило да ке Брегалничка завршена. Шумадијска дивизија другог позива се на почетку Другог балканског рата налазила у саставу Тимочке војске и није учествовала у Брегалничкој бици већ је, по наредби војводе Путника, као резерва Врховне команде упућена из Македоније за Ниш ради појачања 2. армије на чијем су фронту Бугари били у офанзиви према Пироту, Власини, Књажевцу и Зајечару. Р. Вукоављевић

93

94

МАГАЗИН 21.7.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

95

Касни реконструкција Атлетског стадиона

МАГАЗИН

21.7.2019.

БОЉЕ ИКАД, НЕГО НИКАД

96

- Атлетски стадион изграђен захваљујући помоћи Предузећа робних кућа „Београд“. - Стадион је пружао услове за велика такмичења као што су Омладински куп република и покрајина, првенства Србије и Југославије. - Прво такмичење првенство ватрогасаца Југославије, потом атлетско такмичење припадника Београдске армијске области, Ратног ваздухопловства, свеармијско такмичења ЈНА... - Прва оштећења су се појавила у земљотресу 2010. године кад је стаза испуцала на седамнаест места. - Реконструкцијом је предвиђено постављање нове атлетске стазе са тартан подлогом и замена травнатог бусена. - Жеља да се организује балкански шампионат мотивисана је потребом да се изврши притисак на извођача како би завршио реконструкцију до уговореног рока и добије одговарајућа опрема за атлетска такмичења

97

есецима уназад најављивано је да ће у Краљеву током лета бити одржано Балканско првенство у атлетици за јуниоре што је требало да буде још једна потврда способности представника локалне самоуправе да за то обезбеде одговарајуће услове. Основним је оцењена реконструкција Атлетског стадиона за шта су, уз подршку ресорног министарства, обезбеђена потребна средства. То што радови нису завршени на време, и што Европска атлетска федерација није имала слуха за захтев домаћина да такмичење помери за јесен, за краљевачке атлетске раднике много је мање значајно од чињенице да ће стадион ипак бити детаљно реконструисан и тако створени повољнији услови за развој овог спорта. Једним од најбољих познавалаца атлетских збивања у Краљеву, посебно градње Атлетског стадиона, сматра се др Милан Матијевић чије занимање за атлетику датира из студентског периода кад је наступаоо за атлетеке клубове Динамо из Загреба и Работнички из Скопља. Боравак у Краљеву током летњег распуста често је био прилика да, захваљујући двојној регистрацији, у појединим ситуацијама брани боје локалног Металца на чијем се челу у то време налазио председник Окружног суда Душан Поповић. Значајним за по-

МАГАЗИН

21.7.2019.

М

98

стављање чврстих темеља краљевачке атлетике сматра се тренер Металца Бојна Половина који је, након прилике да се пресели у Београд, сматрао Матијевића довољно способним да одржи клуб. Стицај различитих околности утицао је да напусти Краљево а да се не опрости са Матијевићем коме је код секретара клуба Вељка Момчиловића оставио џак са пет пари спринтерица и поруком да не дозволи гашење. Пионири краљевачке атлетике су за тренинге и такмичења користили стазу на Градском стадиону, а строги назори челника Фудбалског клуба Слога разлог да се уместо свлачионица за припрему тренинга користи простор испод трибина. Ситуација се променила на боље од тренутка кад је Матијевић постао члан управе Слоге што је резултирало потребом да се атлетичари преселе у свлачионице до тренутка кад су добровољним прилозима прикупљена сред-

ства за градњу сопствене. У време кад је Матијевић 1968. године именован за директора испоставе предузећа Робне куће „Београд“ задуженог да брине о изградњи објекта у Краљеву добре везе са представницима Грађевинског предузећа „Каблар“ биле су мотив трагања за локацијом погодном за атлетски стадион. Кад је најповољнијим за то оцењен простор сточне пијаце на левој обали Ибра, уз подршку директора Дирекције за изградњу Душана Краговића и његовог заменика Славка Богетића, отпочеле су активности на изради пројекта. За пројектовање су задужена два локална инжењера, а прилика да се дође до два милиона динара потребних за финансирање затражена у кредитном задуживању код филијале Југобанке. Био је то новац који клуб није мого да врати што је дан након потписивања било главни разлог за раскидање уговора којим су испуњени формални услови за почетак реализације капиталног пројекта. - Простор је зарастао у траву и коров, а од воде са неколико извора која се сливала према Ибру створене велике баре. На том простору су постојале две катастарске парцеле које смо добили понајвише због тога што смо били досадни, а прилика да нас скину с врата тражена је у потврди како не мо-

99

100

МАГАЗИН 21.7.2019.

жемо да реализујемо пројекат. Ја сам био веома упоран и успео да се убаштинимо са те две парцеле, добијемо грађевинску дозволу и почнемо градњу стадиона 1969. године - прича др Матијевић. У време кад је било забрањено улагање у непривредне инвестиције чланство у форумима Атлетског савеза Југославије помогло је да се пријави градилиште, а инспекцијска контрола прилика за потврду да је намењено грађевинском полигону за обуку припадника војне поште из Чибуковца у руковању грађевинским машинама. Значајну подршку пружили су официри јединица стационираних у Краљеву Драго Рсовац и Богдан Ромић, а спремност да помогне исказао је и директор Предузећа робних кућа „Београд“ Чедо Јеленић. Изградња објекта овог предузећа на почетку Лењинове улице била је прилика да део новца намењеног финансирању усмери на градњу

атлетског стадиона. Интерес у реализацији потврдио је менаџмент „Каблара“ чији су стручњаци успели да укроте и кроз канале усмере према Ибру воде које су се сливале из парка поред Дома друштвених организација. Опасност од задржавања веће количине појачавала је потребу да се посебна пажња посвети ефикасном одвођењу површинских вода, а најбоља потврда да је посао завршен квалитетно огледа се у чињеници да је терен био сув само неколико минута по престанку падавина. Тркалиште је од травнатог дела одвајала метална бордура, а на делу за такмичење спринтера проширено за још две стазе. Пројектом је предвиђена градња стадиона са травнатим тереном за бацачке и шест стаза за тркачке дисциплине, а услов за уређење подтрибинског простора са санитарним чвором било је постављање канализационе мреже до септичке јаме. Након што су завршене свлачиони-

це и просторија за састанке дошло је до застоја, а удруживање са Савезом организација за физичку културу предуслов за градњу куглане. - У то време јефтинија варијанта стазе је било постављање рупкора који се састојао од мешавине млевене плуте, млевене гуме, ризле и асфалта, а специјалиста за то била је „Битуменка“ из Сарајева. Тако смо добили леп стадион на коме су одржаване многе приредбе, не само локалног него и савезног значаја. Прво такмичење је било првенство ватрогасаца Југославије, потом атлетско такмичење припадника Београдске армијске области, па Ратног ваздухопловства, до свеармијског такмичења ЈНА. Стадион је пружао услове за велика такмичења као што су Омладински куп република и покрајина, првенства Србије и Југославије. Стадион је функционисао четрдесет година, а изгубио улогу кад је плу-

101

МАГАЗИН

21.7.2019.

та сатрулила, гума изгубила еластичност а стаза се полако претварала у бетон и асфалт због чега смо дошли у ситуацију да покренемо поступак за реконструкцију. Прва оштећења су се појавила у земљотресу 2010. године кад је стаза испуцала на седамнаест места - каже др Матијевић. Четири године настојања да се крене са мртве тачке кочило је непостојање одговарајућег пројекта све док, уз помоћ тадашњег директора Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ Ненада Нерића, за то нису обезбеђена потребна средства. Главни пројект резултат је рада привредног друштва „ГР Спорт“ из Сремске Митровице и одговорних пројектаната Александра Спајића и Мила Миљковића са групом сарадника са дугогодишњим искуством у пројектовању и изградњи атлетских борилишта. Реконструкцијом је предвиђено постављање нове атлетске стазе са тартан подлогом и замена травнатог бусена добијеног са имања

102

Манастира Жиче које је претворено у ораницу. За сечење је употребљена за ту прилику набављена посебна машина, а за транспорт задужени припадници ауто јединице из Рибнице на чијем су челу били командант Шиме Магић и његов заменик Алија Селмановић. Уверење да Атлетски клуб Металац нема довољно капацитета за одржавање овако значајног спортског објекта основа је да се препусти Савезу организација за физичку културу а задржи део мокрог чвора, две свлачионице, економат и једна канцеларија. Уговор је обновљен пре десетак година након формирања Спортског центра „Ибар“ којим је дефинисано право атлетичара на неприкосновено коришћење борилишта и просторија које су имали у власништву. Податак да стадион није био ограђен био је добра основа за неовлашћено коришћење због чега се у пројекту реконструкције водило рачуна о постављању два типа ограде, спољашње и унутрашње која одваја такми-

чарски део од гледалишта. Као најповољнији извођач радова изабрано је предузеће које је поставило стазу за Европско првенство у дворани у Хали Миленијум, а инсистирање градских челника да као подизвођачи буду укључена краљевачка предузећа пред почетак радова крајем године није била довољна за пријаву очекиваног броја. Жеља да се организује балкански шампионат мотивисана је потребом да се изврши притисак на извођача како би завршио реконструкцију до уговореног рока и добије одговарајућа опрема за доскочиште и бацачке дисциплине, стартни блокови за тркачке, електронски уређаји за мерење времена и слично. - Две године смо носили пројекат под пазухом од Атлетског савеза Србије до Олимпијског комитета и ресорног министарства док државно руководство није подржало идеју о реконструкцији. Министарство је за прву траншу

определило седаманест милиона динара, а од нас тражило да допунимо пројекат и омогућимо коришћење особама са посебним потребама. Кад је допуна прихваћена скупштина је уврстила финансирање у буџет, надзор преузело Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ а радови су почели у јесен прошле године Због широких откопа два пута су се појавила клизишта што је успорило радове и довело у питање термин одржавања такимичења. Тражили смо померање рока што Европска атлетска федерација није прихватила, па ће првенство 16. јула бити оганизовано у Турској - објаснио је др Матијевић. У ситуацији кад је изостало прво међународно атлетско такмичење као могућа се најављују атлетско првенство Централне Србије или државно првенство за сениоре, у најгорем случају лига основних школа, под условом да се стабилизује клизиште а извођач завр-

ши све планиране радове. Иако динамика извођења појачава уверење да ће стадион бити предат на употребу пре истека септембра ове године атлетске раднике више од тога радује што ће бити створени услови за равномерно коришћење оба локална атлетска клуба, Краљево и Карановац. Иако је планирано да куглана буде измештена у простор нове спортске дворане у Рибници, док не буду створени услови за градњу нове, и овај спортски објекат остаје испод трибина Атлетског стадиона. И поред залагања да се зелена површина користи за фубласка такмичења, и потврде да је овај простор користила школа фудбала „Бубамара“, одлучност атлетских радника у оцени да то није добро решење повод је да се прилика за нови стадион тражи на другој локацији. Податак да је простор Градског стадиона део стечајне масе Фабрике вагона повод је да се акценат стави на терене који су преведени у власништво „Магнохрома“ кад

Савез организација за физичку културу више није био у ситуацији да одржава терене. Локација се сматра погодном због довољно простора за један до два помоћна терена, и адекватан паркинг простор, а значајним се оцењује и близина трасе будућег аутопута. Локација је деценијама била у власништву војске од тренутка кад га је предратно Министарство морнарице откупило од мештана Сирче. У власништво локалне самоуправе пренета је у време градње касарне у Јарчујку кад је извршена замена земљишта. У изостанку потвде о стављању реконструисаног стадиона у употребу атлетски радници не крију задовољство чињеницом да ће, кад тад, добити савремен спортски објекат. Др Матијевић подсећа да, свесни свих замки на путу до завршетка радова, нису ни очекивали да брзо почне реконструкција па су наставили активности на лобирању у свим срединама које би могле да утичу на коначни исход. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

103

104

МАГАЗИН 21.7.2019.

105

106

МАГАЗИН 21.7.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Краљ лавова

Марко Марковић и Давор Перуновић. Филм с приказује до среде 24. јула, а пројекције почињу у 18 и 22.

Челично небо 2

Дизнијев „Краљ лавова“ води у афричке саване где је рођен будући краљ. Симба обожава свог оца краља Муфасу и срчано прихвата краљевску судбину. Али, не радују се сви у краљевству рођењу новог младунчета јер Скар, Муфасин брат и до тог тренутка наследник престола, има друге планове. Борба за краљевство обележена је издајом, трагедијом и драмом која ће се завршити Симбиним изгнанством па ће, уз помоћ нових, необичних и занимљивих пријатеља, морати да пронађе начин да одрасте и врати оно што му по рођењу припада. Филмску авантуру којој недостаје три минута да би трајала два сата Џон Фавро је режирао према сценарију који су написали Џеф Нејтенсон и Бренда Чепмен. Међу глумцима који су позајмили гласове анимираним јунацима су Доналд Гловер, Бијонсе Ноулс Картер, Џејмс Ерл Џонс, Чуител Еџиофор, Сет Роген и Били Ајхнер, у верзији синхронизованој на српски језик Никола Шурбановић, Андријана Оливерић, Владан Живковић, Драган Вујић, Марко Гверо, Милан Антонић,

„Челично небо 2“ је финско-немачка акциона комедија и наставак популарног филма из 2012. чија је радња смештена у 2047. годину, 29 година након што је нуклеарни рат између Земље и нациста на Месецу уништио услове за живот на Земљи. Последњи преживели Земљани напали су Неоменију, бившу нацистичку базу на тамној страни Месеца, где се боре у коегзистенцији с нацистима који живе у тој бази у којој је званична религија џобсизам, формирана око мишљења Стива Џобса. Подстакнути овим нападом, нацисти се након дуге фазе мировања спремају за освајање света. Научно - фантастична акциона комедија траје сто пет минута, а настала је по сценарију Далан Мусо и Јармо Паскала и режији Тима Вуоренсола, а у главним улогама наступају Удо Кир, Јулиа Дитце, Лара Роси, Владимир Бур-

лаков и Том Грин. Филм је на репертоару још данас, а последња пројекција почиње у 22 сата.

Отровна ружа Филм је инспирисан класичном причом о бившој спортској звезди који ради као приватни детектив у Холивуду, а уствари је окорели коцкар и алкохоличар. Карсон Филипс добија нови случај који га, у потрази за несталом женом, одводи у родни град Галвестон у Тексасу. Током истраге Карсон ће морати да се суочи не само са самим врхом организованог криминала и бившом љубавницом, већ и са својој мрачном прошлошћу. Драмски трилер у 2Д формату, чије трајање за три минута премашује сат и по, Франческо Чинквемани режирао је у сарадњи са Георгом Галом, а према сценарију који је написао са Луком Ђилбертом. Филм се приказује до среде, а пројекције почињу у 22 сата.

107

21.7.2019.

МАГАЗИН

108

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Српска историја је „идиот“; стално се – понавља!

Траје борба за нашу „светлу“ будућност!? Изабранима је „засветлела“ на изборима!

Извешће нас ова власт! Из кризе? Не! На улице!

Српске власти воде Србе, као да нису – српске!

109

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 21. И 27. ЈУЛА

МАГАЗИН

21.7.2019.

21. јул

110

230 — Папа Понтијан је наследио Урбана I као 18. папа. 285 — Диоклецијан је именовао Максимијана за цезара и свог савладара. 365 — Критски земљотрес је изазвао цунами који је разорио Александрију. 976 — Основана аустријска кнежевска лоза Бабенберга која је владала Аустријом до 1246. Њихов породични архив постао основни фонд данашњег Државног архива у Бечу. 1242 — Луј IX је у бици код Тајбура окончао побуну својих вазала Хенрија III и Хјуа X Лизињана. 1403 — У бици код Шрузберија краљ Хенри IV је победио побуњенике. 1542 — Папа Павле III формирао инквизицију, конгрегацију кардинала са овлашћењима да прогоне јеретике, како би појачао борбу против протестантизма. 1542 — Прво искрцавање француских војника на обалу острва Вајт током француске инвазије острва Вајт. 1542 — У бици код Јемгума током Осамдесетогодишњег рата Фернандо Алварез де Толедо је победио Луја од Насауа. 1718 — Закључен је Пожаревачки мир којим су окончани Аустријско-турски рат и Турско-млетачки рат. 1773 — Папа Климент XIV издао папску булу „Dominus ac Redemptor“ којом је распустио језуитски ред. 1774 — Русија и Турска су склопиле Кучуккаинарџијски мир којим је окончан Руско-турски рат. 1798 — Наполеон Бонапарта после

победе у бици код пирамида завладао Египтом. 1820 — Дански физичар Ханс Кристијан Ерстед представио своје откриће, електромагнетизам. 1861 — Снаге Конфедерације су однеле победу у првој бици код Бул Рана, првом великом окршају Америчког грађанског рата. 1873 — Почео шаховски турнир у Бечу. Победио је Џозеф Хенри Блекбурн. 1897 — Едвард, принц од Велса је отворио галерију „Тејт” у Лондону. 1904 — Завршена градња Трансибирске железнице од Москве до Нахотке код Владивостока. Железница грађена 13 година. 1925 — На Скоупсовом суђењу средњошколски наставник биологије Џон Т. Скоупс је осуђен због предавања еволуције и кажњен са 100 долара. 1940 — У балтичким државама Литванији, Летонији и Естонији успостављена совјетска власт. 1944 — Америчке трупе су се искрцале на Гвам започевши битку за Гвам. 1948 — У Београду у Дому Гарде у Топчидеру отпочео седмодневни Пети конгрес КПЈ, на ком је изабран нови ЦК КПЈ и подржано југословенско руководство у борби против Информбироа. 1949 — Сенат САД је ратификовао Северноатлантски споразум. 1954 — На Женевској конференцији Вијетнам је подељен на Северни и Јужни Вијетнам. 1960 — Сиримаво Бандаранаике постала премијер Цејлона, као прва жена у свету која је дошла на чело владе. Она је на то место дошла по убиства њеног мужа Соломона. 1970 — Након 11 година изградње

завршена је Асуанска брана у Египту. 1973 — Упркос протестима светског јавног мњења Француска почела серију нуклеарних проба у јужном Пацифику. 1974 — Грчка је прихватила резолуцију Уједињених нација о прекиду ватре на Кипру, дан после турске инвазије. Наредног дана исту резолуцију прихватила и Турска. 1977 — Избио је четвородневни

Либијско-египатски рат. 1983 — У Пољској укинуто ратно стање, уведено у децембру 1981. 1983 — Најнижа забележена температура на свету на насељеној локацији од −89,2 °C је измерена у станици Восток на Антарктику. 1993 — У поплавама и клизиштима проузрокованим једномесечним кишама у Индији, Бангладешу и Непалу погинуло око 1.000 људи, а више милиона принуђено да напусти домове. 1994 — Руски писац Александар Солжењицин стигао у Москву после двомесечног путовања по Русији, из које је 20 година раније отишао у егзил. 1995 — Представници 16 земаља на Међународној конференцији о Босни у Лондону упозорили босанске Србе да ће, ако нападну „заштићену зону“ УН у Горажду, бити суочени са узвраћањем које укључује употребу ва-

здушне силе. 2008 — У Београду ухапшен хашки оптуженик Радован Караџић, бивши председник Републике Српске. 2011 — Окончан је Насин програм спејс-шатлова слетањем шатла Атлантис после мисије СТС-135.

22. јул 838 — Војска Абасидског калифата је у бици код Анзена поразила византисјку војску којм је командовао сам цар Теофило. 1209 — Крсташи су убили више хиљада становника града Безијеа током Албижанског крсташког рата. 1456 — Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади. 1739 — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству. 1812 — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон. 1933 — Амерички пилот Вили Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана. 1934 — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ. 1941 — Почео устанак против њемачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста. 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија. 1944 — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону. 1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму под-

метнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1972 — Совјетска космичка сонда „Венера-8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке. 1981 — Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској. 1988 — У екплозији аутомобилабомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа. 1991 — Председништво СФРЈ је издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској. 1992 — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора. 1994 — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели. 1996 — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади. 1997 — Италијански суд осудио нацистичког СС официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата. 2001 — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 m, а свих 118 чланова посаде погинуло. 2011 — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа.

23. јул 1759 — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску

111

21.7.2019.

МАГАЗИН

112

армију у бици код Каја, на истоку Немачке. 1828 — Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином. 1840 — Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом. 1914 — Аустроугарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији. 1920 — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом. 1942 — Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом. 1942 — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета. 1946 — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1952 — У Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом. 1952 — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније. 1967 — У центру Детроита насељеног претежно Афроамериканцима су избили расни немири у којима су на крају страдало 43 особе, повређене су 342, а око 1400 зграда је запаљено.

1974 — Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој. 1982 — Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985. 1983 — Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље. 1991 — Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести. 1995 — Ален Хејл и Томас Боп су открили Хејл-Бопову комету. 1995 — Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева. 1996 — У Сарајево стигао први контигент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине. 1997 — Скупштина СР Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу. 1999 — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру. 1999 — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу (Масакр у Старом Грацком).[1] 2000 — Ленс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака.

2001 — Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона. 2007 — Први Омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.

24. јул 1567 — Шкотска краљица Мери Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена. 1701 — Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали језера Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит. 1704 — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца. 1783 — Краљевство Картли-Кахети и Руска Империја су потписали Георгијевски споразум, чиме је Грузија поста-

ла руски протекторат. 1799 — Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира. 1804 — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића. 1824 — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД. 1866 — Тенеси је постао прва америчка држава која је поново примљена у Унију након Америчког грађанског рата. 1883 — Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада. 1923 — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе. 1943 — Бомбардовањем Хамбурга,

савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“. 1946 — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику. 1967 — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади. 1972 — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе. 1974 — Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике. 1976 — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети. 1981 — У кинеској провинцији Сичуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова. 1990 — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници. 1993 — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992. 1995 — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације Хамас, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 људи. 1996 — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници. 1999 — У селу Старо Гацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу. 2001 — СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером

Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе. 2003 — Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности. 2013 — У исклизнућу воза код шпанског града Сантијаго де Компостела погинуло је 80 особа, а повређено око 140.

25. јул 306 — Римска војска у Ебуракуму (данашњи Јорк) извикала за цара Константина I, сина преминулог Констанција I Хлора. 1261 — Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога ушао у небрањени Константинопољ, чиме је престало да постоји Латинско царство. 1593 — Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католицизам. 1712 — Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови. 1848 — Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу. 1878 — Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон. 1893 — Званично је отворен Коринтски канал који спаја Коринтски залив и Егејско море. 1898 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Зигберта Тараша. 1898 — Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене државе САД. 1907 — Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле

113

21.7.2019.

МАГАЗИН

114

владе те земље. 1909 — Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута. 1917 — Холанђанка Мата Хари је осуђена на смрт под оптужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата. 1934 — Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса. 1943 — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виторио Емануеле III за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља. 1952 — Ступио на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније. 1956 — У судару италијанског и шведског брода „Андреа Дорија“ и „ Стокхолм“ испред обале САД у Атлантском океану погинуле 52 особе. 1957 — Тунис је постао република, а за првог председника је изабран Хабиб Бургиба. 1963 — СССР, САД и Уједињено Краљевство закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу. 1968 — Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа. 1982 — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел. 1991 — Совјетски председник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије Совјетског Савеза нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застареле идеолошке догме. 1992 — Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију. 1994 — Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.

1995 — Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Председник Републике Српске Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности. 2000 — Суперсонични авион „конкорд“ компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи. 2001 — Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења. 2002 — Председник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне поседе, први пут од 1917. 2011 — Специјалне јединице Косовске полицијске службе, Росу, започеле заузимање административних пунктова Јариње и Брњак на северу Косова. Као одговор на акције власти у Приштини, локални Срби су започели блокаду најважнијих путних праваца.

26. јул 811 — Бугари под каном Крумом су у бици код Плиске нанели тежак пораз Византинцима под царем Нићифором I, који је тада погинуо. 1815-Одиграо се бој на Дубљу, у ком су устаници под водством Милоша Обреновића потукли војску Ибрахим Марјаш-паше из Никшића 1847 — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци. 1817 — У Радовањском лугу код Велике Плане у зору, убијен је вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе.

1822— Почетак битке код Дервенакије, у којој су грчки револуционари предвођени Теодорисом Колокотронисом победили Отоманске снаге Махмуд Драмали паше. 1858 — Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента. 1887 — Излази прва књига о Есперанту Лудвика Заменхофа 1909 — Покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен. 1941 — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину. 1945 — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила. 1950 — Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри. 1953 — Нападом на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба, Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулгенсија Батисте. 1956 — Египатски председник Га-

мал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније. 1963 — У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен. 1965 — Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност. 1974 — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој. 1995 — Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 km² у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат. 1999 — Окончан Каргилски рат. 2001 — Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензинисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције „Олуја“ 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству. 2002 — У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.

27. јул 1189 — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије. 1214 — Филип II Август је у бици код Бувина поразио удружене војске Светог римског царства, Енглеске и Фландрије, чиме је срушено Анжујско царство Јована без Земље. 1794 — Национални конвент је наредио хапшење и погубљење вође Владавине терора Максимилијана Робеспјера након што је позвао на погубљење више од 17.000 „непријатеља Француске револуције“. 1540 — Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII. 1675 — У бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату. 1789 — Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент. 1830 — У Француској је избила тродневна „Јулска револуција“ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску. 1839 — Почео је Први опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума. 1874 — У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјалиста Светозара Марковића. 1921 — Канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести. 1941 — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској.

1950 — Отворена је прва деоница аутопута Братство и јединство ЗагребБеоград дужине 382 km. 1953 — У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН. 1954 — Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72годишње британске контроле над Суецким каналом. 1955 — Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније. 1985 — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979. 1989 — Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено. 1990 — Белорусија је прогласила независност од тадашњег Совјетског Савеза. 1996 — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи. 1998 — Бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном. 2001 — САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још пет година. 2007 — У селу Јабуковац надомак Неготина, 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs