Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 398 * 14. јул 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

14.7.2019.

У овом броју: Добит за покривање губитака Краљево у реду за паре? Још једна година успеха „Бинички“ осми пут у Краљеву Нова реалност Страдање радника караљевачког краја Пред укидање ванредне ситуације Видивид ничији, проблеми индивидуални

12 18 22 30 38 48 56 58

Слава Ратине и Метикоша Љубав је у давању У фокусу „Фокус“ Мајстор свих заната Мили олимпијада у Ратини На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Времеплов

66 72 78 86 94 98 100 102

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

МАГАЗИН 14.7.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

МАГАЗИН 14.7.2019.

МАГАЗИН

14.7.2019.

Деведесет шеста седница Градског већа

ДОБИТ ЗА ПОКРИ - Делатност обезбеђивања јавног осветљења поверена Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. - Добит јавних предузећа Градско стамбено, Чистоћа, Топлана и Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ за покриће губитака из претходних година. - У Витановцу истурено одељење Музичке школе „Стеван Мокрањац“, у Самаилима полудневни боравак деце од три до пет и по година. - Усвојен Нацрт одлуке о успостављању сарадње са градом Перслављ-Зеленски из Руске Федерације. - Педесет хиљада динара за Сајам пољопривреде у Врби, а сто педесет за организовање изложбе говеда сименталске расе у Обрви

ИВАЊЕ ГУБИТАКА С

едам дана између две узастопне седнице Градског већа прилика је да за деведесет шесту по реду од конституисања актуелног сазива буде предложено петнаест тема за које је процењено да су најзначајније пред скоро изјашњавање одборника Скупштине града. Ако је судити по редоследу најзначајнијом је оцењено разматрање одлуке о осветљавању на територији града којом се делатност обезбеђивања јавног осветљења поверава Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. Обезбеђивање јавног осветљења у смислу ове одлуке представља одржа-

вање, адаптација, унапређење објеката инсталација јавног осветљења, као и редовно снабдевање електричном енергијом објеката јавног осветљења којима се осветљавају саобраћајне и друге површине јавне намене. Таквим се сматрају тргови, јавни путеви, улице, тротоари, колско пешачки прелази, стазе, степеништа и друге слободне површине у јавном коришћењу поред стамбених, пословних и стамбено пословних зграда и објеката јавне намене, бициклистичке стазе, мостови, јавни паркинзи, паркови, уређени делови паркова и шума у јавној својини, уређене јавне зелене површине и

сличне у стамбено пословним блоковима, уређене речне обале, објекти и слободне површине око објеката за рекреацију које се налазе у јавној својини, споменици, фасаде објеката јавне намене, као и друге јавне површине на којима је посебним одлукама предвиђена изградња јавне расвете. Градско веће се сагласило са предлогом комисије којом се отуђује непокретност у јавној својини града Краљева површине осамдесет девет квадрата за износ од двадесет седам и по хиљада евра у динарској противредности. Подржан је и предлог решења којим се предлаже Влади Србије

14.7.2019.

МАГАЗИН

да донесе закључак којим се даје на коришћење граду Краљеву, а за потребе Историјског архива, више зграда укупне површине од две хиљаде осамдесет осам квадрата у власништву Републике Србије с правом коришћења пренетим на Министарство одбране. Коришћење непокретности тражи се без накнаде за период од три године уз обавезу града да од дана уласка у посед сноси све трошкове одржавања електро и водоводне инсталације, преправке и накнаде причињене штете. Скуштина града је у септембру прошле године донела решење којим је предложила Влади да донесе закључак о привременом коришћењу једног објекта, а ресорно министарство предложило да град преузме преостали комплекс, јер уступање само једног објекта отежава отуђење преосталог дела у назначеном периоду. Јавно предузеће „Градско стамбено“ доставило је Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности одлуку Надзорног одбора по финансијском извештају за претходну годину којом се потврђује да је остварена добит која за скоро четири стотине хиљада премашује милион динара. Одлуком је предиђено да се део од 1,18 милиона усмери на покриће губитака из 2014. а остатак из 2015. године. Одељење за урбанизам грађевинарство и стамбено комуналне делатности доставило је Одељењу за послове Градског већа одлуку Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ о расподели добити по финансијском извештају за прошлу годину којом је утврђен износ од скоро осам и по милиона динара. Кад се одбије порез на добит преостаје нешто више од седам милиона од којих шест и по за покриће губитака из 2011. године, а остатак подељен на два равноправна износа за уплату у буџет оснивача и резерву предузећа. Малу забуну представља податак да се у образложењу решења наводи да предлог долази од Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Путеви“. Добит у износи који премешује три и по милиона динара остварило је и

Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ које је изразило спремност да половину уплати у буџет оснивача, а другу у резерве из добити. Надзорни одбор Јавног енергетског предузећа „Топлана“ потврђује да је по финансијском извештају за претходну годину остварена добит од 6,7 милиона динара неопходних за покриће губитака из претходног периода. Најновијом одлуком о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе верификоване су измене код Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Дечјег одмаралишта „Гоч“, јавних предузећа „Водовод“, „Топлана“, „Путеви“, „Пијаца“ и „Чистоћа“. Променом одлуке о мрежи јавних основних школа на територији града Краљева потврђено је постојање издвојеног одељења Музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Витановцу, а одлуке о мрежи Јавне предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ полудневни боравак деце од три до пет и по година у Самаилима. Градоначелник Краљева је упутио Градском бећу Нацрт одлуке о успостављању сарадње са градом ПерслављЗеленски из Руске Федерације због узајамно изражене воље два града за успостављање пријатељских односа и трајне сарадње у области економије, културе, образовања, екологије и другим. Перслављ-Зеленски у Јарославској области удаљен је сто четрдесет километара северно од Москве, а спада у групу градова који имају велики значај због историје и архитектуре која обухвата здања од дванаестог до осамнаестог века. Одлуком је дефинисано да ће се облици и начин остваривања сарадње регулисати Споразумом о сарадњи који ће потписати градоначелник Краљева, а средства за реализацију одлуке обезбедиће се у буџету града. Центар за културу, омладину и спорт из Заклопаче поднео је захтев за коришћење дела средстава из Програма подршке за спровођење пољоприврдне политике и политике руралног развоја ради организовања Сајма по-

љопривреде у Врби између 20. и 22. септембра, а Савет за пољопривреду је, с тим у вези, предложио Градском већу да се сагласи са коришћењем дела средстава за реализацију мера из овог програма у износу до педесет хиљада динара. Обзиром да је манифестација везана за верски празник организатори очекују више десетина излагача и преко седам стотина посетилаца дневно, пре свега са руралног подручја због чега је циљ манифестације да представи могућности „Сељака“. Излагачи ће представити домаћинства кроз пчелиње производе, домаће ракије и производе од воћа, као и производе од паприке, млечне производе и друге. У оквиру сајма ће се одржати низ пратећих догађаја едукативног и културно образовног карактера. Удружење одгајивача говеда сименталске расе „Западна Морава 2011“ поднело је молбу за спонзорство ради организовања изложбе говеда сименталске расе у Обрви на дан 21. септембра. Средства су потребна за финансирање трошкова израде каталога, рекламног материјала, обиласка терена у циљу одабира потенцијалних грла за изложбу, транспорт грла до места изложбе и назад, награде за најквалитетнија грла, накнаде члановима комисије за оцењивање грла и слично, а Савет за пољопривреду предлаже да се за то издвоји сто педесет хиљада динара. Потреба да се врши теренска контрола утрошка средстава додељених за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава повод је за иницијативу да Градско веће донесе закључак којим предлаже градоначелнику образовање посебног радног тела. Пресудом Управног суда у Крагујевцу поништено је решење Градског већа и враћено на поновни поступак и одлучивање, а како орган није поступио по пресуди пуномоћеник подносиоца захтева предлаже да се у року од седам дана донесе нови акт. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 14.7.2019.

Јачање капацитета за унапређење електронске управе

МАГАЗИН

14.7.2019.

И КРАЉЕВО У Р

- Бесповратна средства за унапређење техничке и технолошке основе за пружање и примену еУправе и еУслуга, и техничку подршку за развој и успостављање функционалне управљачке структуре и процеса. - Укупни износ фонда четири стотине хиљада долара, а четрдесет јединица локалне самоуправе могу да очекују износе од осам до десет хиљада. - Реализација у периоду не краћем од девет, нити дужем од дванаест месеци. - Последњи дан за предају предлога пројеката 19. август. - Обавеза учесника на конкурсу да обезбеде петину од вредности пројекта

Фото: М. Радовановић

РЕДУ ЗА ПАРЕ?

МАГАЗИН

14.7.2019.

оквиру програма Swiss PRO објављен је јавни позив под називом „Подршка јединицама локалне самоуправе у јачању капацитета за унапређење електронске управе“, са циљем да се обезбеди подршка за четрдесет јединица локалне самоуправе. Њима су на располагању бесповратна средства за унапређење техничке и технолошке основе за пружање и примену еУправе и еУслуга, и техничку подршку за развој и успостављање функционалне управљачке структуре и процеса, у складу са законом о електронској управи. Укупни износ фонда је четири стотине хиљада долара, а јединице локалне самоуправе могу да очекују износе од осам до десет хиљада. Право учешћа у јавном позиву има деведесет шест локалних самоуправа из Региона Шумадије и Западне Србије и Региона Јужне и Источне Србије, од којих ће средствима програма бити подржано мање од половине. Прилика да се детаљно представе услови и критеријуми јавног позива, како би се заинтересоване локалне самоуправе што боље припремиле за достављање предлога пројеката, заинтересованима је пружена на једној од осам информативних сесија од којих је прва одржана у Краљеву а наредене, закључно са последњим даном следеће недеље, у Ужицу, Смедереву, Зајечару, Нишу, Бујановцу, Шапцу и Крагујевцу. Основни оквир укључује техничку подршку за развој и успостављање интерних процеса и процедура, као и управљачких структура у складу са националним оквиром, укључујући набавку опреме кроз бесповратна средства за унапређење техничке и технолошке основе за унапређење е-Управе и пружање е-Услуга грађанима. Јединице локалне самоуправе ће, поред основог оквира, моћи да се додатно пријаве за једну од понуђених опционих области као што је техничка подршка за унапређење еУправе/еУслуга у складу са Законом о службеној употреби језика и писма националних мањина. Од девет општина које ће према закону имати права да се пријаве за ову врсту подршке, а обухваћене су програмом, биће

подржано пет. Највише десет других могу да рачунају на подршку за развој релевантног нормативног оквира, на основу којих ће увести помоћне технологије за особе са инвалидитетом, старије и друге рањиве групе како би им се олакшао приступ општинским садржајима и интернет презентацијама. Пет следећих могу да очекују средства за развој нормативног оквира и успостављање функционалног система за е-Учешће / еСлушање, како би се омогућило веће учешће грађана у процесу доношења одлука, у складу са релевантним националним законодавним оквиром. Јавни позив ће бити организован кроз конкурентни процес, а од јединица локалне самоуправе очекује се да поднесу квалитетне предлоге пројеката поткрепљене јасним образложењем за интервенцију и подршку програма. Планирано је да се пројекти реализују у периоду не краћем од девет, нити дужем од дванаест месеци од којих до три за набавку и инсталацију опреме и пружање техничке подршке. Дозвољеним трошковима сматра се опремање ИТ опремом и набавка лиценцираног софтвера, а обавеза подносилаца пријаве је да обезбеде финансијско учешће у висини једне петине од вредности пројекта. Критеријуми за одабир подразумевају оперативне капацитете, у које је укључено искуство у коришћењу електронске управе, постојећи прописи и регулативе у овој области као и стратешка документа, искуство у управљању пројектима, затим релевантност интервенције кроз стратешки одабир крајњих корисника и њихове потребе, ефикасност и изводљивост пројекта која се мери активностима у складу са циљевима, јасан план рада и проверљиви индикатори. Додатни критеријуми укључују утицај интервенције мерљив бројем директних корисника, буџет и исплативост који треба да потврде однос процењених трошкова и очекиваних резултата, као и приказ активности у буџету. Крајњи рок за подношење предлога пројеката је 19. август. Т. Радовановић

Свечано обележени Дан Копнене војске и крсна слава Друге бригаде

ЈОШ ЈЕДНА ГО

МАГАЗИН

14.7.2019.

- Служењем Литургије и сечењем славског колача у част светих апостола Петра и Павла, који представљају заштитнике ове јединице, отпочело обележавање Дана Копнене војске и крсна слава Друге бригаде. - Друга бригада Копнене војске свечано прославља 12 . јул као свој празник у знак сећање на Бој на Карановцу који се одиграо на овај дан 1805. године. - Између два узастопна празника Друга бригада Копнене војске успешно реализовала постављене задатке из све три мисије Војске Србије. - Честитка начелника Генералштаба генерала Милана Мојсиловића. - Награде припадницима јединице који су се између два празника истакли резултатима у раду. - Прославу зачинили чланови Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ и Плесна група Друге бригаде Копнене војске „Тамо далеко“

ДИНА УСПЕХА

МАГАЗИН

14.7.2019.

з дочек заставе и почасни поздрав пред припадицима Друге бригаде Копнене војске и овог 12. јула отпочело је обележавање Дана Копнене војске, дана јединице и њене славе. Војној свечаности прославе присуствовали су заменик команданта Копнене војске бригадни генерал Владета Балтић, претходни команданти бригаде, представници Министарства одбране и Војске Србије, органа локалних самоуправа са територије надлежности бригаде, представници Српске православне цркве и Исламске верске заједнице, Полиције, организација, установа, краљевачких предузећа и борачких удружења. Преносећи поздрав команданта Копнене војске генерал Балтић је потврдио уверење да ће Друга бригада и у наредном периоду извршавати све задатке и, уз помоћ претпостављених команди, учинити све да се побољша

животни стандард њених припадника. Пригодној свечаности у касарни претходило је служење свете Литургије и сечење славског колача у част светих апостола Петра и Павла који представљају заштитнике ове јединице. Друга бригада Копнене војске свечано прославља 12 . јул као свој празник у знак сећање на Бој на Карановцу који се одиграо на овај дан 1805. године. Тада је српски народ, са око шест хиљада устаника под вођством Карађорђа Петровића и највиђенијим вођама и војводама тога времена, извојевао победу над Турцима и ослободио тадашњи Карановац, а данашњи град Краљево. Иако су губици у боју били обострано велики српски устанички талас је био незаустављив па су Турци, након преговора, на Петровдан 1805. године напустили Карановац, а кључеве утврђења предали Карађорђу, након чега су устани-

ци тријумфално ушли у варош. Историчари сведоче да је величанствена победа резултат огромне храбрости бораца, успешног командовања и преговарачких способности вођа устанка, што је повод за осећање посебног поноса изазваног чињеницом да баш ова јединица чува успомену на тај дан. Између два празника Друга бригада Копнене војске је успешно реализовала постављене задатке из све три мисије Војске Србије од којих се једним од најзначајнијих оцењују сви планирани садржаји обуке активног и резервног састава са тежиштем на обучавање и извршење гађања из личног и колективног наоружања. Припадници бригаде учествовали су у реализацији здружене тактичке вежбе са бојевим гађањем „Век победника 1918-2018.“ на привременом полигону Пештер по теми „Борбена група на маршу са преласком у напад“. Генерал

Кузмановић подсећа како је то била прилика да се провери оспособљеност команде борбене групе за планирање и командовање у току извођења операције, обученост снага за брзо реаговање у извођењу нападне операције и удруживање јединица Копнене војске са јединицама Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. О значају вежбе сведочи податак о ангажовању око две хиљаде војника и више од сто борбених средстава у присуству представника највишег војног и државног руководство на челу са председником Србије. Тежишни задатак бригаде у претходном периоду усмерен је на обезбеђење административне линије са Косовом и Метохијом и контролу Копнене зоне безбедности у Сектору север. - Поводом обележавања 9. маја, Дана победе над фашизмом, јединице бригаде су узеле учешће на извођењу

приказа способности припадника Војске Србије и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, који је реализован у гарнизону Ниш. Припадници Друге бригаде Копнене војске су у протеклих годину дана учествовали на више међународних војних такмичења од којих истичем да смо, у саставу тима Војске Србије, учествовали на међуанродним војним играма 2018. године у Руској Федерацији у дисциплини тенковски биатлон, а на такмичењу „Инжињеријска формула“ у Руској Федерацији припадници у саставу тима Војске Србије који је освојио треће место. На полигону Шабла у Републици Бугарској припадници Друге бригаде Копнене војске извршили су гађање циљева у ваздушном простору из ракетног система стрела 2М подсетио је генерал Кузмановић. У оквиру извршења задатака Друге мисије Војске Србије почетком про-

шлог месеца у шестомесечну мултинационалну операцију Уједињених нација Унифил у Либану упућена је пешадијска чета ове бригаде састављене од официра, подофицира, војника и цивилних лица. Припадници јединице били су ангажовани на извршавању задатака Треће мисије и пружању помоћи цивилним властима у отклањању последица елементарних непогода. На територији одговорности бригаде најтеже стање је било у Краљеву и Лучанима где су припадници бригаде ангажовани на рашчишћавању комуникација од наноса поплава и пружању помоћи домаћинствима, а у Сирчи је постављен тешки механизовани мост на месту где је набујала река срушила постојећи. Командант је указао на бројне задатке који у наредном периоду очекују припаднике бригаде у све три мисије, са тежиштем на обуци и оспо-

МАГАЗИН 14.7.2019.

собљавању команди и јединица за извршавање наменских задатака. Обележавање дана јединице прилика је за доделу награда и признања појединим организационим деловима и појединцима, пре свега признање за најбољу посаду, послугу и тим у Другој бригади Копнене војске за 2018. годину. Свечарска атмосфера се у вечерњим часовима пренела на Трг Светог Саве где се на овај дан сваке године, а поводом Дана Друге бригаде Копнене војске, одржава концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“. И овом приликом на репертоару су били традиционални маршеви, класичне композиције и евергрин хитови, а присутнима се још једном представила Плесна група Друге бригаде Копнене војске „Тамо далеко“.

МАГАЗИН

14.7.2019.

Копнена војска

Копнена војска је најбројнији и најопремљенији вид Војске Србије, a њена организација, састав, оружје и опрема прилагођени су додељеним мисијама и задацима, пре свега за дејства на копну. Oсновне јединице Копнене војске су батаљони и дивизиони, настали преформирањем некадашњих брига-

да, пукова или јединица сличног ранга, избором најбољег људства, најбоље и најперспективније опреме. Копнена војска, под командом генерал-пуковника Милосава Симовића, састоји се од седам јединица ранга бригаде, четири самостална батаљона, Техничког ремонтног завода и Центра за обуку јединица за мултинационалне операције.

Команда се налази у Нишу, а њене јединице су размештене на целој територији Републике Србије. Као основни задаци дефинисани су одвраћање од оружаног угрожавања, обезбеђење административне линије према Косову и Метохији и контрола Копнене зоне безбедности, обезбеђење услова за мобилизацију и развој Војске и других органа и организација

Честитка Поводом дана Друге бригаде Копнене војске пристигле су многе честитке од којих се посебно истичу честитке начелника Генералштаба Војске Србије и команданта Копнене војске. - Свим припадницима 2. бригаде Копнене војске честитам 12. јул Дан бригаде. Овај дан прослављате у знак сећања на Карађорђеве храбре устанике који су давне 1805. године од турске власти ослободили Карановац, данашње Краљево. Стручношћу, одговорношћу и постизањем завидних резултата у раду успешно чувате углед и јачате морал ваше јединице. Ангажовањем ваших припадника у Копненој зони безбедности и мултунационалним операцијама у Либану доприносите безбедности наше земље и успостављању мира у свету. Ове године сте на најбољи начин показали спремност током заједничког приказа способности Војске Србије и Министарства унутрашњих послова „Одбрана слободе’’. Честитам вам празник уз жељу да и у наредном периоду успешно извршавате постављене задатке - поручио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић

система одбране, учешће у међународној војној сарадњи и мултинационалним операцијама и пружање помоћи цивилним властима у случају природних непогода, техничко-технолошких и других несрећа. Претеча српске војске, али и Копнене војске као најстаријег и најмасовнијег вида, јесу прве регуларне трупе које су формиране за време Првог српског устанка 1808. године, када је Карађорђе основао батаљон „регулаша“ и батерију топџија. Развојем српске државе развијала се и војска, а добијање независности 1878. године, и увођење стајаће војске са резервом састављеном од три позива према годиштима, прилика је да Србија добије савремено организовану и наоружану војску која је успешно водила ослободилачке ратове од 1912. до 1918. године. Између многих битака изузетно значајно место припада Колубарској бици због чега се датум почетка 16. новембар обележава као Дан вида Копнене војске и Дан рода пешадије. У историју ратовања ова битка је ушла као јединствени пример да се војска,

којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз.

Друга бригада Копнене војске Друга бригада Копнене војске формирана је са циљем да извршава мисију и задатаке Војске Србије кроз развијање и унапређивање оперативних способности и достизање потребне расположивости снага за извођење операција и пружање помоћи цивилним властима приликом природних непогода, техничко-технолошких и других несрећа. Јединица се састоји од пешадијских, оклопно-механизованих, артиљеријских и артиљеријско-ракетних јединица ПВО, инжињеријских и јединица везе. У њеном саставу су команда 11 јединица ранга батаљона-дивизиона под командом пуковника Жељка Кузмановића, а јединице су стациониране у Рашки, Новом Пазару, Ваљеву и Краљеву. Бригада је формирана 28. марта

2007. године, од делова 252. оклопне, 20. моторизоване, 305. инжињеријске, 37. моторизоване бригаде и 401. артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, а у њен састав ушли су и делови 228. батаљона везе, 24. батаљона за специјална дејства и 524. логистичке базе. Као основни задаци дефинисани су изградња и одржавање оперативних способности за извршавање задатака у оквиру све три мисије Војске Србије, обезбеђење административне линије према Косову и Метохији и контрола Копнене зоне безбедности, обучавање и увежбавање команди и јединица за извршење наменских задатака учешће припадника бригаде у мултинационалним операцијама припрема и ангажовање јединица за пружање помоћи цивилним властима у санацији последица природних непогода, техничкотехнолошких и других несрећа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране

МАГАЗИН

14.7.2019.

„БИНИЧКИ“ ОСМ

- Киша запретила да поквари концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ који је и ове године увеличао прославу славе и Дана Друге бригаде Копнене војске. - Пријатно празнично вече младошћу и енергијом још једном зачинила Плесна група „Тамо далеко“ Друге бригаде Копнене војске. - Уз пратњу естрадног састава наступило више вокалних солиста са композицијама различитих жанрова

И ПУТ У КРАЉЕВУ

МАГАЗИН 14.7.2019.

МАГАЗИН

14.7.2019.

рославу Дана Друге бригаде Копнене војске и ове године је обележио концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ на платоу испред Дома Војске Србије. Обавезе да учествује у прославама на више локација повод је да се, као и прошле године, пред Краљевчанима појави скраћена верзија естрадног састава са вокалним солистима. И док су организатори са стрепњом посматрали тамне облаке који су се приближавали са истока опрезнији су опремљени кишобранима спокојније очекивали почетак концерта који је тек на кратко одложила по која кишна кап. За разлику од претходних година осмо гостовање Уметничког ансамбла „Станислав Бибнички“ у Краљеву обележио је промењен редослед извођења, па је на почетку наступила плесна група Друге бригаде Копнене војске „Тамо далеко“ а након ње више вокал-

них солиста са композицијама различитих жанрова. Гостовање ансамбла истим поводом пре пет година изродило је идеју да концерт буде одржан испред Дома на Тргу Светог Саве, али временске прилике то наредне две године нису дозволиле, па је стотинак посетилаца, углавном војних лица и чланова њихових породица, у изванредном музицирању уживало у затвореном простору. Поновило се то и следеће, а већ први утисак је у свим случајевима указао на штету што концерту није присуствовало онолико гледалаца колико заслужује наступ једног оваквог ансамбла. Пријатно празнично вече и ове године је младошћу и енергијом зачинила Плесна група „Тамо далеко“ Друге бригаде Копнене војске чије је појављивање пред публиком измамило бурне аплаузе присутних који су организаторима замерили што је време прошло брже него што се очекивало.

Прослава Дана Друге бригаде Копнене војске и ове године је била изузетна прилика да се још једном чује елитни ансамбл који је годинама у назад славу стицао у земљи и ван ње. Први симфонијски „Београдски војни оркестар“, који ће деловати непосредно под министром војним, основан је наредбом Краља Александра Првог Обреновића 26. септембра давне 1899. године. Један од утемељивача Оркестра је био и Станислав Бинички, композитор, војни капелник, организатор музичког живота у Србији, аутор прве српске опере „На уранку“ и патриотски надахнутог „Марша на Дрину“. Као диригент је 1899. године стао на чело „Београдског војног оркестра“, 1905. припојеног Краљевој гарди а 1947. Титовим указом проглашеног за ансамбл Југословенске народне армије који је у свом саставу имао плесну групу, мешовити хор и симфонијски оркестар.

Ансамбл „Бинички“ достојно носи његово име и деценијама наставља племениту мисију, упоредо афирмишући музику из домаће и светске музичке баштине. То је први организовани облик музичког стваралаштва у Србији из којег су, неколико деценија касније, настали и оркестри београдске опере, филхармоније и радија. Поред маршева и форми везаних за Војску, војне музике извеле су први пут код нас оперу, оперету, симфоније, ораторијуме. Музика коју изводи Ансамбл снимљена је на више од 300 грамофонских плоча, касета и компакт дискова, а на снимцима се налази више од две хиљаде разноврсних композиција које представљају својеврсну музичку антологију. Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ је главни носилац музичког живота и једини ансамбл на овим просторима са широ-

ком програмском лепезом извођачких могућности који на достојан начин афирмише и репрезентује Министарство одбране и Војску Србије широј јавности. Током дуге традиције постојања, која временски задире у три века, Ансамбл је мењао назив, организационе форме и структуру, али програмски и уметнички опстајао и остајао доследан намени и мисији главног носиоца музичког живота у Војсци, неговања, подстицања и ширења музичког стваралаштва и војничке традиције нашег народа и афирмација културног живота и уметничког стваралаштва. Уметнички ансамбл „Станислав Бинички“ који данас чине симфонијски и естрадни оркестар, учествовао је на бројним музичко-сценским свечаностима и фестивалима као што су БЕМУС, БЕЛЕФ, Мокрањчеви дани, Дубровачке летње игре, Нишке хорске свечаности, Охридско лето, Мермер и

звуци, Сплитски фестивал, Слободиште у Крушевцу, Велики школски час у Крагујевцу... Остварујући богату сарадњу са институцијама из иностранства Ансамбл је гостовао у Белгији, Швајцарској, Аустрији, Бугарској, Чехословачкој, Пољској, Италији, Мађарској, Румунији, Немачкој и Русији, где је имао чак 80 концерата. Пропутовао је десетине хиљада километара и извео око 7.500 разноврсних музичких програма пред више од пет милиона посетилаца проносећи славу музичког блага широм Србије и већине европских земаља. Наступао је са најеминетнијим уметницима настављајући да негује домаће стваралаштво, а пре више од пола века ансамблом је дириговао Зубин Мехта, тада свршени студент бечке Музичке академије, а данас најпознатији светски диригент. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 14.7.2019.

Извештај Канцеларије за Косово и Метохију (6)

НОВА РЕАЛНОСТ Говор председника Републике Србије Александра Вучића у Народној Скупштини Републике Србије 27.05.2019. године Сада ћу вам прочитати најозбиљнију аргументацију, квантификовану, да вам буде јасно каква нам пропаст следи, и ово говорим зарад историје, јер желим да ово буде сачувано, пошто претпостављам да је могуће да до компромиса не дођемо уопште у наредних пет или десет година. То ће бити катастрофа и за Србе и за Албанце, али желим да кажем, колико су те последице катастрофичне за све нас. И то ћу да сагледам кроз економску, социјалну и демографску сферу. Најважнија одлика кретања пројектованог становништва Србије у наредне четири и по деценије је наставак одвијања депопулације. Наиме, према свакој од наведених варијанти пројекција, број становника биће много мањи, него 2015. године. А говорим о две могућности. Једна је постизање нормализације односа, која је боља варијанта за наше демографске, економске и социјалне прилике, и друга је непостизање било каквог споразума са Албанцима. То је лошија варијанта. Од те две варијанте говорим. Становништво у Србији у 2060. години може да се креће, у зависности од тога да ли ћемо постићи тај споразум или не, а видећете касније и квантификацију радне снаге и свих економских показатеља, од три милиона и деветсто педесет седам хиљада до пет милиона и осамсто осамдесет хиљада. Та од пет милиона и осамсто осамдесет

хиљада, уколико бисмо постигли компромисно решење са Албанцима, што би значило, убрзано изједначавање миграционог салда. Дакле, исти број оних имиграната и емиграната, дакле, то би значило истовремено драстично јачање српске економије, то би значило нижу стопу морталитета и увећану стопу фертилитета, и даље не довољно, али свакако драстично већу, са 1,46 на 1,85 у наредном периоду. То би значило да бисмо уз остварење максималне варијанте, да постигнемо компромисно решење које је добро, у чему би Србија заштитила своје интересе. Србија, а не Срби, своје интересе на Косову и Метохији, и добила нешто, то би значило да бисмо изгубили нешто више од милион лица до 2060. године, милион и двеста петнаест хиљада, или 17%. Уколико то не постигнемо, да вам не читам све табеле, смањење би било три милиона и сто тридесет седам хиљада лица, или за 44% у односу на 2015. годину. То је рађено по Кохорт квантној методи и радили смо оба та сценарија и веома је важно у томе, да уколико би се дошло до компромисног решења у периоду између 2025. и 2030. године, без обзира на лудницу која данас постоји у Европској унији, и ово сам метафорично рекао, а то мора да остане наш стратешки циљ, посебно после јучерашњих резултата. Дакле, уколико бисмо приступили Европској унији између 2025. и

2030. године, то би драстично појачало наше шансе да будемо близу овог минималног, или најмање лошег решења. Све друго, водило би нас у тешку ситуацију. Средином 2030-те, долази до изједначавања броја емиграната и имиграната, нулти миграциони салдо, ми ћемо већ за две године почети да увозимо радну снагу из других земаља, посебно за физичке послове, за оне послове које данас обављају људи ниже и средње стручне спреме. Ту ћемо имати проблема, ту неке земље имају среће попут Бугарске и Румуније, са Молдавијом, Украјином, а ми ћемо морати да отворимо своје границе за земље из региона, одакле ћемо морати да примамо радну снагу, јер је ми нећемо имати довољно. Такође желим да кажем, за последње две и по деценије пројекционог периода од 2035. до 2060. године, претпостављен је стално позитиван и растући миграциони салдо. Дакле, очекујемо да ћемо у том периоду имати око двеста хиљада људи више који се усељавају у нашу земљу, од оних који излазе. Није то само резултат позитивне политике, да се не лажемо, већ резултат и чињеница да је наше становништво све старије, а старије становништво има мање гена ризика и мање жели да се излаже опасностима непознатог и одласка у иностарнство.Штосе тиче хипотезе о фертилитету, већ сам рекао са 1,46 на 1,85. Што се тиче хипотезе о очекиваним променама

МАГАЗИН

14.7.2019.

морталитета, имаћемо захваљујући драстичном улагању и великим улагањима у здравствени систем продужен животни век, али ће то такође повећати наше потребе за пензијама, и опет говорим о додатном улагању у радну снагу, да би наш пензиони систем уопште могао да буде одржив. Као што видите, данас велики број земаља Европске уније због тога има значајне проблеме. Што се тиче радне снаге, ту ћемо се суочавати са проблемима, без обзира на изузетан резултат реформи које смо постигли, али уколико бисмо ишли на компромисно решење, уколико би било могуће, предвиђене су растуће стопе активности по старосним групама и полу, имајући у виду тренутно врло ниску стопу активности, према подацима за 2015. смо узели, као годину, данас је то већ много боље. Стопа активности становништва, старости од 15 до 64 године износила је 63,6%, што је много ниже од европског просека 72,4%. Претпоставка је да ћемо до 2030. године достићи просечне стопе активности које постоје у Европској унији и то значи да бисмо могли да имамо негде око 2030. око 68,6% и 2060. око 71% укупне активности становништва од 15 до 64 године. На основу претпостављених стопа, веома је важно

да кажем, да када извршите пројекцију становништва и радне снаге, колико је значајно, да бисмо уопште опстали као земља, да дођемо до некаквог договора са Албанцима и све ово вам говорим, а то ћу вам поновити и на крају, не зато што постоји било какво решење, нема чак ни дијалога, нема ничега, већ ово говорим српској јавности да би разумела значај договора. Јер договор и компромис, нису пораз. Договор и компромис су победа. Не будемо ли на њих пристали, изгубићемо све и одмах да кажем онима који ће лажно да се представљају као велики родољуби и заштитници српских интереса, за разлику од њих и моја деца и ја, бићемо овде и чуваћемо и бранићемо Србију, ако је неко нападне, за разлику од њих који су већ све своје склонили по иностранству, милионе натрпали у кесе и у торбе, а о будућности Србије понајмање размишљају. За 64 године били на 50,5%, уколико не би дошло до било каквог споразума са Албанцима, а имали бисмо негативан природни прираштај од два милиона шесто деведесет три хиљаде људи. То је за Србију неиздрживо. То је за Србију нешто што Србија не може да преживи. Оно што је за нас веома важно, то је да покушамо да сагледамо и инвестицоне

сценарије и социјалне сценарије. Уколико бисмо ми ово успели да постигнемо до 2060. године, реални животни стандард грађана Србије, према овим пројекцијама, би био 72% већи него што је данас. Уколико то не постигнемо, то би износило негде 29% до 30% више. Дакле, то су вам један оптимистичан и један конзервативан сценарио. Овај конзервативни сценарио би био толико лош, да је питање –да ли смо добро предвидели, да ли су све наше хипотезе о емиграционим кретањима, у потпуности тачне? Оно што је веома важно да кажемо данас то је да, уколико бисмо желели да постигнемо одрживу макроекономску стабилност, у том случају морали бисмо да спуштамо просечне пензије и укупне издатке за пензије, јер нема ко да их издржава. То би се десило за 20 или 25 година већ, а не за 35 и 40. Озбиљне земље и озбиљан народ на такав начин сагледавају своју будућност. То би довело до потпуне социјалне неодрживости наших јавних финансија, креирања социјалног оптерећења јавних финансија и значајног подизања стопа и релативног и апсолутног сиромаштва. Мислим да је веома важно да истакнем да, ма колико многи од нас уживали у нере-

шавању проблема, чекању да се промене светске околности, иако ни сами не знамо какве би то везе са нама имало. По свим истраживањима највише бисмо волели да ствари остану онакве какве јесу. За то немамо никакве гаранције и то је немогуће, и свако ко то говори, тај не говори истину о нашем народу. Ја знам да вам је то срцу драже, али то није истинито и понављам, трећи пут вечерас, не буде ли компромисног решења, само чекајте напад Албанаца на Србе. То ће се догодити јер они губе живце, све су нервознији и нервознији због Трибунала, зато оснивају Трибунал за Србе и зато то све раде. Не заборавите да смо неретко и слично мислили и за Републику Српску Крајину, не много различито и са другачијим сценаријом и за Црну Гору. Данас Крајине нема, Црна Гора је прогласила своју независност, а положај Срба у Црној Гори тешко да било кога од нашег народа може да задовољи. Ми се ту суочавамо са два велика проблема. Одлучност Запада да Срби прихвате и признају албанску независност на Косову у потпуности, дакле, западне силе које су прихватиле независност Косова апсолутно су одлучне да то истерају до краја, по сваку цену и на сваки начин. Други проблем са којим се суочавамо, то су

противправне акције Албанаца, које стварају нову реалност и које покушавају да представе као нову нормалност. Таксе које су увели су антицивилизацијски чин, потпуно противправне. Да ли сте применили да ни „The Economist“ или „Financial Time“ нико о томе не пише? То је готово јединствен случај у свету. Додуше, сад то постаје модерно у свету и од неких великих сила, али оне немају тако стриктне уговоре као што имамо ми, они не крше уговоре, већ доносе своје политичке одлуке, па заустављају Народну Републику Кину, која је овладала на светском тржишту различитих роба и услуга, заустављају протекционистичким мерама, али то је већ њихова политика, велика, висока политика, далеко од нас. Али, на ово што је толико очигледно не реагују. Србија има пријатеље међу онима који су признали, а посебно међу онима који нису признали независност Косова. Они имају своје интересе, наравно. Све земље које нису признале независност Косова имају свој интерес. Захвалан сам, и овом приликом користим ту могућност, Руској Федерацији и, да будем искрен, захвалан сам њеном председнику Владимиру Владимировичу, зато што је он тај који је више пута помогао Србији приликом доношења, односно недоношења различитих резолуција, декларација и других општих правних аката, углавном против Републике Србије, и зато што

МАГАЗИН 14.7.2019.

је помагао у разговорима и са многим другим земљама око непризнавања незавиности Косова. Захвалан сам Народној Републици Кини, захвалан сам им на огромној подршци у нашем економском развоју, захвалан сам председнику Си Ђипингу на томе што нам је помогао да решимо проблем Железаре, да решимо проблем Борског рудника, на томе што су нам кинески туристи, уз турске туристе, данас најбројнији туристи у Србији, на томе што праве нове фабрике од Зрењанина, Лознице, Ниша, Лесковца и свих других градова. Захвалан сам и свим другим азијским, бројним афричким, латиноамеричким земљама, земљама Океаније, које нису признале незавнисност Косова, захвалан сам и Индији, као великој сили, веома. Честитам и Нарендри Модију, али, такође, желео бих да се осврнем на регион. Ми смо имали у претходном периоду, као договорену утакмицу, тако је то изгледало и у Берлину, да сви увек говоре против Србије. Ништа им нисмо урадили, ниједан потез нисмо урадили да наљутимо Црну Гору, и морам да кажем да се у Берлину Црна Гора коректно односила према Србији. Био сам изненађен и запрепашћен испадом Босне и Херцеговине, реаговао сам, реаговао сам веома оштро и прекинуо такав след догађаја и такву дискусију у Берлину и није било нимало пријатно. Посебно што је за мене веома чудна таква реакција Босне и Херцеговине, јер то није званичан став Босне и Херцеговине. Управо зато сам још зачуђенији покушајима да у Рашкој области или Санџаку, како год хоћете да назовете, постоје политичари који би желели да изазову неку врсту нестабилности. Хоћу да кажем и Бошњацима и Србима да не морају да брину, никакве стварне нестабилности неће бити. Замислите шта ви радите против свог бошњачког народа, ако ви хоћете да кажете – ми ћемо да тражимо специјални статус, па напуштање војске и полиције. Чекајте, имате 3 општине у којима сте већина, а шта ћете са 63 општине у којима су Срби већина у БиХ, а то ви покрећете, не ми. Да сам то ја покренуо, да поновим, обесили би ме у Бриселу, као што ћуте за

Тачија, Раму, Харадинаја, Весељија и све остале који праве Велику Албанију сваког дана. Тако ћуте и за ово. Ја хоћу да кажем народу и грађанима Србије да, што ћутим и што углавном ћутимо и не реагујемо, да је то зато што нема у томе никакве опасности. То се нашао један, двојица политичара неодговорних, са стотинак или неколико стотина присталица и ништа више и ништа друго. Нити шта могу да угрозе, а ви знате колико сам опрезан, колико сам песимистичан а не оптимистачан. Ја вам сада кажем –не могу ништа под милим Богом да ураде, зато Бошњаци и Срби, будите мирни, сви ћете лепо и добро да живите у Србији, ускоро долази ауто-пут до Дуге пољане, између Сјенице и Новог Пазара. Радимо Нови Пазар – Тутин пут, радимо и регионалне водоводе и немојте да бринете. Мораћемо даље да радимо на додатном поправљању односа са Северном Македонијом и Хрватском. Врло тешко то иде са Републиком Хрватском, и да ми не добаците, господине Шешељ, знам то сам и искусио сам то много пута, али ћемо морати да уложимо и додатан труд, додатне напоре и да покушамо да то направимо. Желим, наше је да покажемо добру вољу и наше је да урадимо све што можемо са наше стране. Да покушам да сведем ово што смо данас говорили, дакле нама у првој фази остаје да чекамо, да видимо хоће ли Европљани и Американци убедити Албанце да укину таксе. Наставка суштинских разговора без укидања такси неће бити и тачка. Уколико укину таксе, ићи ћемо да разговарамо, да пронађемо компромисно решење. Уколико га случајно буде, а скептик сам по том питању, доћи ћемо и пред Парламент и пред народ и грађане Србије да се о томе изјасне, и за разлику од неких других земаља и чланица ЕУ и нечланица ЕУ, код нас ће одлука народа да буде обавезујућа. А не – референдум није прошао, ал кога брига за референдум, ако одлуче политичке елите. Код нас ће бити онако како народ одлучи и онако како народ буде рекао. Питаћемо народ и народ ће да каже свој став. Уколико ништа од тога не буде случај и уколико дође до најгорег сценарија, о ко-

МАГАЗИН

14.7.2019.

јем сам већ говорио, и Албанци нападну наш народ на Косову и Метохији, као што сам рекао у Косовској Митровици и као што сам то рекао и данас, ма колико то било тешко, а веома је тешко, јер се на Косову и Метохији налази НАТО, ми прогон и погром српског народа нећемо дозволити, имали смо довољно олуја и бљеска, много несреће и више таквих несрећа српског народа нећемо дозволити. Желим да вас обавестим да смо о томе упознали највише међународне представнике, да је о томе генерал Мојсиловић упознао и команданта НАТО и да је то један од малих разлога зашто прогона и погрома српског живља са Косова и Метохије нема. Да су се неки сетили да треба да имају војску и полицију десет и дванаест година раније, можда смо нешто више могли и да сачувамо. Желим да се у неколико реченица осврнем на то што свако онај, ко би по-

кушао да договор и компромис представи као решење, буде проглашен за издајника у нашој земљи. Наслушао сам се тога, наслушао сам се за најбоље Србе да су били издајнци, од Косова поља или у предвечерје Косовске битке па до дана данашњег. То су увек саопштавали најгори Срби и најтеже епитете користили и најтеже увреде изговарали, а да никада нису ни сагледали шта ко ради, ни шта су нечији резултати, и зато сам ја увек тражио да се погледају резултати и да се види шта је то што остаје иза нас. Ја бих поставио питање за све њих. Да ли постоји тај јунак, тај Обилић, тај осветник Косова данас, који ће једним чином и тако лако, како они причају, да врати под наше окриље свету земљу Косово и где је он? Ја сам, господине Шешељ, за разлику од вас, врло озбиљан, јер међу владикама , песницима, интелектуалцима, политичарима, покажите ми тог јуначког сина и верујте ми,

одмах ћу да се склоним и пустим га да заврши тај свети посао, јер ја нисам у стању. Признаћу да сам био издајник и да сам продао ту најскупљу реч Косово. У супротном, то нећу ником да дозволим, јер знам колико се борим и колико вреде људи са којима то заједно радимо и са којима се заједно боримо и за Косово и Метохију и за Србију на Косову и Метохији. Само пре тога, нека ми они покажу шта су тачно до сада великим речима и бусањем у национална прса и паролама сачували, нека ми покажу како је то у Пећи, Призрену, Урошевцу, Ђаковици, њихов горући патриотизам једног јединог Србина сачувао а камоли територију под нашом контролом. Колико их је ко на Косово вратио и зашто, како Тијанић каже – Косово, сви Срби би дали живот за Косово а ко то од њих хоће да оде да живи на Косово. Колико су Тачија, Харадинаја и Весељија натерали у бег? На крају, зашто то све

причају овде у Београду, по кафанским баштама, а на Косову их нема да пропрате и једну од речи коју изговарају? Зашто у Приштину не оду па тамо не организују протесте против независности Косова, или бар једно песничко вече, молебан, али да и Тачи на то дође, да се покаје и да им каже да су у праву? Зашто кукају и зашто увек нуде за своје скупе речи туђе животе по најнижој могућој цени, обично за џабе? Доста је тога било, не може Србија да издржи ту гомилу лажи и лицемерја, не може да настави напред, док се гуши у измишљеној прошлости и лошој садашњости. Немамо простора за самообману, за бајке, пароле нити за лажне мотиве и лажне идоле, али немамо времена ни за оне који би да предају све, који би да оголе Србију, да српски народ оставе без његове суштине и без његовог духовног постојања. Ови велики јунаци слободно нека ме анатемишу, ја од тога што је истина нећу да одступим, а све што сам вам данас рекао апсолутна је истина. Немам права на то. Не-

ћу да лажем и нико ме за то није овластио. Ако нешто хоћу, ако сам због нечега дошао овде, као што сам отишао и на позив Патријарха Српског на Сабор Српске цркве, то је да кажем истину, ону која ће нам омогућити да се ослободимо баласта лажи, да тачно видимо и где смо и шта нас је снашло и шта и колико можемо. Када је реч о Косову, наша прва лекција мора да буде како да се ослободимо свих својих пораза, тако што ћемо прво да их разумемо, и разлоге, и да се суочимо са тим поразима, али онда да схватимо да смо на том истом Косову могли и да тек можемо да побеђујемо и да Србија може и мора да побеђује и да у најтежим поразима расте семе победе и то у ономе што смо из губитака научили. Оно што хоћу да вам кажем, да поновим, да изговорим још једном, сви они који говоре о сопственом јунаштву, а то јунаштво су доказивали тиме што су бољима од себе, вреднијима од себе, неретко и паметнијима од себе, говорили да су издај-

ници и да не штите довољно српски народ, а српски народ никада и нигде нису заштитили па чак ни тиме што би му подигли углед ни унутар сопственог народа, а камоли у међународној заједници. Немају никакво право да о томе говоре и зато ме никада није срамота када они, који су најгори међу нама, такве речи користе и такве изразе говоре. За мене је важно шта ће остати иза нас и хоћемо ли оставити будућност за нашу децу. Зато сам се за ово борио, зато сам поносан на овај извештај и на све вас који разумете шта је истина и који разумете да морамо да се боримо и да је много борбе пред нама. Завршићу цитатом речи великог српског књижевника Борислава Пекића. Велики Бора Пекић је рекао – треба гледати право, јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје а не дедова својих, јер част неће зависити од тога одакле долазимо него куда идемо. Живела Србија!

МАГАЗИН 14.7.2019.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (71)

МАГАЗИН

14.7.2019.

СТРАДАЊЕ РАТНИКА КРАЉЕВАЧКОГ КРАЈА

- У нападу на Брдицу, у ноћу између 25. и 26. јануара 1913. године, 4. батаљон 11. пешадијског пука првог позива из састава Шумадијске дивизије позива тешко је пострадао. - Од петнаест официра у батаљону су остала жива само двојица, а од преко хиљаду војника и подофицира једва сто педесет. - Батаљон је током ноћног напада наишао на ископане курјачке рупе и вишеструке редове бодљикаве жице и ту био скоро уништен. - Са покретом Шумадијске дивизије ка Љуми, два мања одреда из Ђаковице упућена су да угуше арнаутску побуну у Хасу. - Од главне колоне Шумадијске дивизије 21. новембра 1912. године је формиран Љумски одред са задатком да наступа у две колоне обалама реке Црнога Дрима на југ ка реци Велешници

14.7.2019.

МАГАЗИН

Борбе за Скадар крајем 1912. и почетком 1913. Из црногорске Врховне команде команданту српских трупа пуковнику Поповићу стиже депеша да Зетски одред трпи велике губитке и да се предузме прави, а не претходно договорени, демонстративни напад на Брдицу. Пуковник Поповић је на основу добијене депеше одлучио да предузме ноћни напад на Брдицу. Српске снаге су у напад кретале по дубоком блату, мраку и без могућности успостављања везе између колона. Када су пришли довољно близу и сагледали утврђење и турске положаје опасане са четвороструким редовима бодљивкаве жице, команданти нападних колона су доставили представке пуковнику Поповићу, са којима га упознају о стварној ситуа-

цији и истичу да је потребно одложити напад док се не изврше детаљније припрема за његово извршење. Пуковник Поповић оправдано усваја представке потчињених команданата и издаје наређење за обуставу напада. Међутим, остаје нејасно зашто десна нападна колона није примила наређење о одлагању напада. Тако се у 4,00 ујутро код ње зачуо трубни знак и трупе су кренуле у јуриш. Бодљикава жица је исечена на осам места, али су просеци кроз препреке били уски. Срби су се борили јуначки, просекли су жице и упадали између редова бодљикавих жица, али их је тамо дочекала снажна турска ватра. Ујутро, сунце је обасјало терен па су војници остали на чистини, без икаквог заклона. У несрећном нападу на Брдицу, изведеном у ноћу између 25. и 26. јануара 1913. године, 4. батаљон 11.

пешадијског пука првог позива из састава Шумадијске дивизије позива тешко је пострадао. После борбе од петнаест официра у батаљону остала су жива само двојица, а од преко хиљаду војника и подофицира једва је остало сто педесет живих, јер је батаљон је током ноћног напада наишао на ископане курјачке рупе и вишеструке редове бодљикаве жице и ту је био скоро уништен.

Арнаутска побуна и ангажовање Шумадијске дивизије првог позива у области Љуме Ангажоване српске снаге нису биле довољне да у јесен 1912. године угуше устанак у Љуми, Хасу и Дукађину па је, према оцени команданта 3. армије,

требало довести нова појачања, брзо интервенисати и покорити побуњене арнаутске области. Пошто Врховна команда није упутила тражена појачања, нити одред за дејство од Дебра ка Љуми, командант армије је одлучио да у Љуму упути 11. и 12. пешадијски пук првог позива, оба јачине по два батаљона, и 2. батаљон 10. пешадијског пука из састава Шумадијске дивизије првог позива, с тим да са правца Хаса и Опоља садејствују два мања одреда а из Горе још један одред пешадије. За ову операцију команда армије издала је наређење за наступање и том приликом изричито налагала предузимање оштрих мера против побуњених арнаутских села. Опољски одред, састава 1. батаљон 19. пешадијског пука, 8. брдска батерија и петнаест коњаника, имао је задатак да садејствује са главном

нападном колоном, чистећи од арнаутских побуњеника пределе источно од Коритника. Одред се 19. новембра сукобио са арнаутским снагама на гребену Борје – Глобочица, а после борбе која је трајала од 7,00 до 12,00 у којој је корисно употребљена 8. брдска батерија, Арнаути су одступили неорганизовано и по групама. Пред вече одред је стигао у Шиштевац и Ново Село, где је заноћио, а 20. новембра се нашао знатно истакнут у односу на главну нападну колону, с којом је требало да садејствује. И поред тога током дана није наступао даље, већ је извршио потребна обезбеђења, прикупивши главнину на положајима источно од села Коловоза. Главна колона, 11. и 12. пешадијски пук првог позива, којом је командовао командант Шумадијске дивизије првог позива, већ се налазила на североза-

падним падинама Коритника, западно од села Морина. Арнаутске снаге запоселе су положаје југозападно од села Барлоци, наслоњене десним крилом на Коритник а левим на реци Бели Дрим. Двадесетог новембра око поднева уследио је напад претходничког 12. пешадијског пука који је дотада безуспешно очекивао да дође у тактичку везу са одредом из Опоља, ради чега су гребеном Коритника упућене две чете из 11. пешадијског пука. Присиљене снажном артиљеријском и пушчаном ватром, арнаутске снаге су око 14,00 потпуно напустиле своје положаје и повукле се на југозападне падине Коритника, с намером да на новој одбрамбеној линији пруже отпор. Међутим, њихова намера је осујећена брзим и енергичним нападом јединица првог борбеног ешелона 12. пешадијског пука првог позива након чега

МАГАЗИН

14.7.2019.

су Арнаути у нереду одступили ка селу Подбрегу и Везировом мосту. Јединице 12. пешадијског пука продужиле су гоњење до реке Љуме, и ту су се задржале на десној обали, док су се на левој обезбедиле предстражом. Једанаести пешадијски пук стигао је до села Гиеђени и ту се задржао, а истовремено са покретом Шумадијске дивизије ка Љуми, два мања одреда из Ђаковице упућена су да угуше арнаутску побуну у Хасу. Један одред, јачине две стрељачке чете ојачан са једном Дебанжовом батеријом, наступао је десном обалом реке Белог Дрима од Швањског моста ка селу Планеји, Горожупу и Љум-Кули, садејствујући са главном нападном колоном. Овај одред није наишао на већи отпор арнаутских побуњеника и стигао је до Љум-Куле, истовремено са 12. пешадијским пуком првог позива и ту је ушао у његов састав.

Када су арнаутски побуљеници одбачени и терен према Љум-Кули био очишћен, од главне колоне Шумадијске дивизије 21. новембра 1912. године је формиран Љумски одред са задатком да, користећи постигнути успех, наступа у две колоне, и то обема обалама реке Црнога Дрима на југ, ка реци Велешници. Десна колона јачине три стрељачке чете са водом брдске артиљерије, која је имала да наступа левом обалом реке Црног Дрима, прешла је преко Везировог моста и отпочела наступање задатим правцем, а лева је поставила предстраже на положаје у висини села Нан. Једна пешадијска чета је осигуравала Везиров мост а друга село Кукс. Пошто је на положаје код Коловоза поставио две пешадијске чете и један топ, Опољски одред је, по наређењу команданта Шумадијске дивизије, прешао на косу југоисточно од села Топојана, где је и заноћио. Тако је

Шумадијска дивизија овладала прелазима на планини Галици и изворним делом реке Љуме, чиме је створен сигуран ослонац за даља борбена дејства. При томе арнаутске снаге нису пружиле организовани отпор. Сутрадан, 22. новембра 1912. године Љумски и Опољски одред су остали на својим положајима, вршећи потребна извиђања. Трупама, нарочито Опољског одреда, био је потребан одмор, јер су војници били уморни и промрзли, те је дошло до знатних обољења. Лева колона Љумског одреда остала је и 23. новембра на десној обали реке Шије, док је десна стигла до села Сурај. Опољски одред, после напорног марша по планинском и снежном терену, избио је главнином на Бабашку, где је и заноћио. Двадесет петог новембра оба одреда су остала на истим положајима, с тим што је десна колона Љумског од-

реда стигла до Ујмишта. Из састава 11. пешадијског пука првог позива Опољском одреду је упућена једна пешадијска чета, која је у Шиштевцу сменила чету 19. пешадијског пука првог позива која је била на обезбеђењу магацина реквириране хране. Одреди су били у вези преко јаких извиђачких патрола. Сутрадан, 26. новембра 1912. године, у Призрен је стигао 5. пешадијски прекобројни пук и две брдске батерије са којима је Врховна команда ојачала 3. армију у рејону овог места. Новоприспели пук је био довољан за обезбеђење града, па је командант 3. армије упутио и 19. пешадијски пук првог позива у Љуму. Тога дана лева колона Љумског одреда је без отпора посела положаје на десној обали Буштрице, док је десна стигла до села Реци где је имала мањи сукоб са слабијим арнаутским снагама.

Борбе у области Дукађина Док се поступно спроводило разоружање Љуме, почели су немири арнаутског становиштва у Дреници, Лопушнику и околини Пећи, па је командант 3. армије затражио од команданта Ибарске војске да интервенише у тим областима. Немири су избили и у племену Дукађина, те је комуникацијски правац Дримско - албанског одреда био угрожен. Зато је 27. новембра, након потребних припрема, по наређењу команданта 3. армије, 4. батаљон 10. пешадијског пука првог позива, ојачан водом брдских топова, упућен правцем Везиров мост – село Спаш – село Флет – село Маринај – село Бердетит. Батаљон је добио задатак да, када овај правац очисти од наоружаних арнаутских побуњеника, настави покрет ка Јадранском мору и тамо уђе у састав Шумадијско-албанског од-

реда. Међутим, ситуација у Дукађинима је и даље била несигурна. Зато је 28. новембра по наређењу команданта 3. армије из Ђаковице упућен један одред јачине две пешадијске чете и вод брдских топова, са задатком да цео простор између Спаша, Петкаја, Маринаја и реке Дрима очисти од наоружаних арнаутских побуњеника. Одред је 29. новембра стигао до Везировог моста а 30. био у Петкају. Првога децембра, у погледу тактичке употребе, команданту 3. армије стављене су на располагање трупе Ибарске војске, а 3. децембра и трупе Јаворске бригаде, која је била одређена за посаду у Вучитрну. Истовремено је 10. пешадијски пук Шумадијске дивизије првог позива, по наређењу штаба Врховне команде, 2. децембра упућен ка Јадранском мору. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 14.7.2019.

МАГАЗИН

14.7.2019.

ПРЕД УКИДАЊЕ ВАН

Градски штаб за ванредне ситуације у сталном заседању

НРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ - Усвојени извештаји свих актера и учесника који су радили на санацији последица елементарних непогода. - Извршена асанација терена на коме је утврђено угинуће великог броја различите стоке. - Дезинфекција терена обављена на време и квалитетно. - Потреба да се посебна пажња посвети комуникацији према Трговишту како би мештанима био омогућен приступ имањима и рад на њима. - Теме последње седнице Градског штаба за ванредне ситуације бедем на Мусачи и депонија у Сирчи. - Потврђена потреба да се убрза рад на доношељу решења као основе за доделу адекватне финансијске помоћи намењене санацији последица поплава

ишчекивању да градоначелник Краљева у понедељак донесе одлуку о укидању ванредне ситуације на територији града Градски штаб и даље заседа. Последња седница одржана 10. јуна прилика је да се усвоје извештаји свих актера и учесника који су радили на санацији последица елементарних непогода. Међу њима су јавна предузећа „Водовод“, „Путеви“ и „Чистоћа“, као и установе Центар за социјални рад, Завод за јавно здравље, Ветеринарски специјалистички институт, потом Црвени крст, Војска Србије и други. Као члан Штаба овлашћен за контакте са медијима Радоица Кочовић је после седнице потврдио да је, после обилних и бујичних вода које су проузроковале још неутврђену штету, извршена асанација терена на коме је утврђено угинуће великог броја различите стоке. Повољним је оцењено да, иако је време томе погодовало, није дошло до епидемије и ширења заразе за шта су најзаслужнији Завод за јавно здравље и Ветеринарски специјалистички институт који су, поред осталих предузећа, одлучујуће допринели да

дезинфекција терена буде обављена на време и квалитетно. Податак да је бујица причинила велика оштећења на сеоској инфраструктури један је од основних разлога да се приоритетно приступи санацији путева и мостова. Уз потврду да је у току, са седнице Штаба за ванредне ситуације стиже потврда неопходности да се посебна пажња посвети комуникацији према Трговишту како би мештанима био омогућен приступ имањима и рад на њима. Поред закључка о потреби да се путни правци у овом крају што пре доведу у проходно стање теме последње седнице Градског штаба за ванредне ситуације биле су бедем на Мусачи и депонија у Сирчи. Чланови Штаба су се сагласили са предлогом да се у наредном периоду, посредством месних заједница, додели нафта за рад грађевинских машина или ангажује механизација јавних предузећа како би послови на успостављању саобраћаја на свим комуникацијама били завршени у што краћем року. Месним заједницама које нису тре-

бовале нафту, а поднеле су захтеве, препоручено је да комплетирају документацију неопходну за позитивно поступање. У исто време месним заједницама које нису поднеле захтеве, а нафта им је потребна за радове на успостављању путне комуникације, препоручено је да одговарајући захтев са адекватном документацијом што пре доставе Одељењу за послове цивилне заштите. Очекује се да ванредна ситуација буде укинута на првој наредној седници Штаба за ванредне ситуације, заказане за сутра, након потврде да су приведене крају све активности неопходне за успостављање услова живота од пре 3. јуна. Током неколико наредних дана треба очекивати да буде завршен обилазак терена, а комисије обиђу домаћинства која су поднела захтеве за процену штете. Из Штаба стиже потврда о напорима да се убрза рад на доношењу решења као основе за доделу адекватне финансијске помоћи намењене санацији последица поплава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

14.7.2019.

МАГАЗИН

Драгутин Јевтовић

Проблеми мештана Тавника све сложенији

- Вода представља друго по значају богатство Тавника са специфичним извором капацитета од педесет литара у секунди који се налази на ивици аеродрома у непосредној близини зграде путничког терминала. - Две и по године на три четири необезбеђене локације по сеоским двориштима и локалном вашаришту разбацане цеви у које је локална самоуправа уложила пет милиона динара. - Због високог притиска цеви локалног водовода често пуцају и праве проблеме, прво пољопривредницима а после свима редом. - Поплаве и пре поплава. - Скоро два месеца вода из сеоског водовода непрекидно тече и угрожава четири до пет хектара земље, а нико није надлежан да је заустави

Фото: М. Радовановић

ВОДОВОД НИЧИЈИ, ПРОБЛЕМИ ИНДИВИДУАЛНИ

14.7.2019.

МАГАЗИН

епуних деветнаест километара од Краљева Тавник се простире на 1.813 хектара плодне земље прекривене њивама, воћњацима и пашњацима због чега је пољопривреда одувек била једна од најзначајних делатности становника овог краја. Посебно место у овој области припада воћарству у коме преовладава производња изузетно квалитетне дуње. Царство дуња простире се на око три стотине хектара, а око пет хиљада тона колико се годишње убере у атару овог села покрива више од три петине домаће производње. Колико је гајење атрактивно најбоље потврђује податак да се производњом баве различите категорије становништва, од оних којима је пољопривреда основна делатност до лекара, политичара, новинара и других. И поред солидне количине производа који се пласирају на територију Војводине и Босне и Херцеговине није тајна да дуња са ових простора не може да парира производима исте врсте

који долазе из Турске, па се готово целокупна производња пласира у прераду. Добро развијено сточарство основа је развоја прерађивачке индустрије, па су у селу настале познате фабрике, кланице, млекаре, пекаре и други привредни субјекти који запошљавају по стотину радника. Ако се зброје сви запослени у индустријама за прераду меса „НИД, и „Сан“, „Сирнику“, „Интер кожи“, „Гиганту“, Фабрици за прераду камена „Свис стоун“, Noble Environmental д.о.о. Србија, превозничким предузећима и другим, долази се до броја од преко пет стотина радника што ово место чини једним од најразвијенијих производних насеља. Није тајна да се на овом простору налази богато налазиште лигнита, а студија о исплативости западноморавских резерви угља потврђује богатство од сто педесет милиона тона. Све то није довољно да мештанима овог краја неутралише уверење како је месна

заједница на рубу градског подручја према Чачку неправедно запостављена, што је повод да пре пет година буде покренута иницијатива за припајање суседној локалној самоуправи. Главним разлогом оцењена је небрига у решавању питања комуналне и урбане инфраструкуре, а разлог за незадовољство ових дана подстичу и други. Међу добрим делом мештана незадовољсво је спласнуло пред крај јуна кад је у овом месту коначно отворен аеродром за међународни цивилни саобраћај, а Тавник први у овом делу Србије добио званични гранични прелаз. Међу бројним званицама на пригодној свечаности били су председници државе и владе, министри, директори јавних предузећа, представници Срба из земаља региона... који су се, после само неколико сати, Аеродромском улицом упутили према Ибарској магистрали и наставили ка Београду. Пољопривредник из Тавника Драгутин Јевтовић подсећа да су по одласку

гостију остали проблеми међу којима и онај који наводи на размишљање да се од овог места нешто стално отима. Иако се налази на територији Тавника пошта до Манастира Вољавче стиже на адресу са поштанским бројем Бреснице која територијално припада граду Чачку. Тавничани су незадовољни и због својатања аеродрома који се највећим делом налази на територији њиховог села, нешто мањим на подручју Катрге, а у јавности се и даље потенцира да је у Лађевцима. Иако је до половине шездесетих година прошлог века са територије села експлоатисан угаљ седиште рудника се сељакало од једног до другог места због чега никада није било у Тавнику. Две године од завршетка радова на реконструкцији дела Ибарске магистрале све до маја прошле мештани су чекали да се поставе табле са именом њиховог села. Све што се дешавало последњих деценија упућује на уверење да о де-

шавањима у овом крају више знају Американци него локални моћници, а добра потврда је податак да је прва крстарећа ракета током НАТО агресије у пролеће 1999. године пала баш у атару овог села. Кад је неколико година касније почела производња у фабрици Noble Environmental злобници нису могли да не примете да је то највећа америчка инвестиција у овом крају после ракете типа „томахавк“. Да се при стварању света у овом крају није штедело потврђују огромне количине квалитетне воде довољне да са једног извора задовољи потребе неколико стотина домаћинстава. И поред тога, и чињенице да се и аеродромска зграда налази изнад великог подземног језера, вода је до контролног торња и путничког терминала доведена из војног дела који се нази у Лађевцима. Да нешто не штима потврђује податак да је Млекара „Милкоп“ већ преселила производњу на другу локацију, понајвише због проблема одлагања от-

падних вода које праве велике проблеме и другим привредним субјектима. Вода представља друго по значају богатство Тавника са специфичним извором капацитета од педесет литара у секунди који се налази на ивици аеродрома у непосредној близини зграде путничког терминала. - То је језеро на подручју Тавника које омогућава огромну количину воде, а сеоски водовод је објекат за који се везује типична српска прича. Од педесет шест мештана који су осамдесетих година прошлог вела кренули у изградњу број корисника се попео на око две стотине, а водовод нико не одржава. Град Краљево је успео да одвоји пет милиона динара за цеви које стоје поред пута, а ове године и неке паре па је урађена саобраћајница до Аеродрома „Морава“, на неких 600 до 700 метара су укопане цеви и ту се стало. Проблем су тендери и јавне набавке и дилема ко је надлежан, а ко није. Две и по године цеви стоје разбацане по селу на три че-

14.7.2019.

МАГАЗИН

тири необезбеђене локације по сеоским двориштима и локалном вашаришту. Проблем је што постојеће цеви стално пуцају и праве проблеме, прво пољопривредницима а после свима редом - каже Јевтовић. Становници овог краја снабдевају се водом из бунара који им је на коришћење уступио један од мештана, а након што је проширен до пречника између четири и пет метара у могућности је да снабдева водом до пет стотина кућа у Тавнику, Бресници, Катрзи и Лађевцима. У селу верују да су проблеми који у дужем периоду то онемогућавају резултат неадекватног газдовања и одржавања сеоског водовода, а и даље страхују за будућност снабдевања водом док пет милиона динара уложених у нове цеви полако губи на вредности, чак и ако се занемари могућност да једна по једна нестану са необезбеђених локација. Да вода прави велике прблеме потврдило се након последњих поплава кад се са плодних ораница није повукла ни после оне са најугроженијих подручја. - У време поплава почела је да надолази нека вода. Прво се мислило да је од поплава али сам, након што се после високих температура исушило подручје које плави, приметио да се опет појавила вода. Кад сам отишао да проверим одакле долази утврдио сам да долази из сеоског водовода. Скоро два месеца вода непрекидно тече и угрожава четири до пет хектара земље, а нико није надлежан да то заустави па завршава у Макви на територији Краљева и Жутаји на територији Чачка. Од тада покушавама да откријем ко је надлежан. Локална самоуправа није, Јавно комунално предузеће „Водовод“ није јер је водовод нелегалан, па је једина ствар коју могу да урадим да пресечем цеви и оставим двеста домаћинстава без воде, или да штрајкујем. Пре два дана је долазио комбајн да ми жње јечам, али није могао да пређе преко воде па смо морали да га извлачимо. Комшија је успео да покоси по три откоса на страну, и то је било све, а хектар ливаде стоји непокошен под водом. Има и других који не могу да уђу у

поседе, а нико није надлежан за решавање проблема. Локална самоупрва није надлежна јер је не интересује двеста домаћинстава, МУП нема надлежности, водопривреда Србије није надлежна, а вода и даље плави - прича видно разочаран Јевтовић. Одрицање од надлежности не би било чудно да до пре неколико месеци радници краљевачког „Водовода“ нису долазили и по потреби интервенисали на отклањању кварова. Одбијање да то учине и сада, због потврде да је водовод изграђен нелегално, код мештана појачава дилему о томе како су интервенције вршене у ранијем периоду од када статус није промењен. Све увреженији став да се у локалној средини радови на инфраструктурним објектима појачавају само у време кад то одговара политичарима, а не грађанима, појачава уверење како би неко могао да појача интересовање за овај проблем тек уочи наредних избора. Податак да становници рубних делова административног подручја тешко доспевају и до комуналног инспектора појачава уверење да је у таквим ситуацијама готово немогуће ступити у контакт са значајнијим личностима локалне самоуправе, чак и у случајевима кад би могли да утичу на решавање проблема. Доказ да им се не поклања потребна пажња мештани овог краја налазе у податку да се нико од надлежних није заинтересовао ни како су прошли у последњим поплавама које 3. јуна нису заобишле ни ово подручје. Податак да су најистуренији делови први на удару водене стихије, која Моравом најчешће стиже из правца Чачка, најчешће изгуби на значају док вода дође до Краљева и околних села. Због тога мештани овог краја верују да никог не погађају превише проблеми сличне природе, тим пре што још нико није страдао у сличним ситуацијама. Да решавање није у надлежности председника месне заједнице Јевтовић је могао да се увери у време кад му је указао на проблем који има, а да их имају и други потврђује пример комшије који се у време балирања заглавио на расквашеном терену. Са једног места водом за пиће, и

остале кућне потребе, снабдева се четири петине становника Тавника. Због проблема који се јавља без воде је десетак одсто корисника из насеља Џемат који за тридесетак домаћинстава користе воду са извора у горњем делу Лађеваца. Остали су принуђени да се сналазе на различите начине, најчешће тако што довозе воду цистернама са реке и ко зна каквих других места. Водовод је конципиран тако да најмање проблема имају мештани у близини бунара којима је снабдевање омогућено у најдужем периоду. Није без значаја податак да се утрошак воде плаћа по критеријуму који многима није јасан понајвише због потврде да одређен број корисника има водомере а други немају. Иако се средства од наплате чувају код председнице водне заједнице, Јевтовић каже самозване, још се нико није потрудио да их уложи у санацију кварова и стварање могућности да се сва домаћинства прикључена на водовод снабдевају под истим условима а то је, каже наш саговорник, једна од основних улога локалне самоуправе. Уверење да се приближава берба кукуруза и страх да ни до тада неће бити у ситуацији да приступи поседу како би обавио бербу, потом и јесење орање, повод је трагања за могућим решењима проблема. - Свесни смо да ово никога не интересује, јер нико није окрпио ни два квадрата у Мусиној реци које је однела поплава. Био нам је председник Републике, долазио је у село али ми мали људи не можемо да дођемо до њега. Једино што преостаје је да сачекам још два дана, а онда да пресечем водовод. Прво ћу да одем у СУП да се пријавим, а онда да извршим пресецање. Могу према мени да примене све законске санкције, а не знам како да одговарам за штету нечему што не постоји - каже Јевтовић уз потврду да сличне проблеме има још неколико комшија. Свесни су они да медији не решавају проблеме ове врсте, али су показали спремност да се изјадају бар некоме ко је спреман да их саслуша, макар и не могао значајније да утиче да се ситуација поправи. Т. Радовановић

Храмовна слава у Ратини Рођење Јована Крститеља

МАГАЗИН

14.7.2019.

СЛАВА РАТИНЕ

- Храмовна слава посвећена рођењу Јована Крститеља је слава свих парохијана из Ратине и Метикоша који припадају светом храму који носи његово име. - Из године у годину повећава се број присутних у цркви и напајају са непресушног божанскога извора са кога тече животворна вода. - Окупљања у част рођења светога Јована Крститеља, највећег човека и сина чија је мисија била да припреми дочек онога који је очекиван кроз векове. - Током Средњег века у Ратини је било седам цркава од којих једна као метох Манастира Жиче, због чега су мештани овог села од краља Стефана Дечанског добили титулу чувара манастира

а дан кад се Српска православна црква молитвено сећала рођења Светог Претече Јована, црква у Ратини је прославила своју славу светом Литургијом коју је служио протојереј-ставрофор Станоје Лазаревић уз саслужење протојереја-ставрофора

Лазара Васиљевића, старешине Храма Светог Саве у Краљеву протојереја Радоја Санда и протојереја Војислава Чаркића из Источног Сарајева. Храмовна слава посвећена рођењу Јована Крститеља је слава свих парохијана из Ратине и Метикоша који припа-

дају светом храму који носи његово име. На десету годишњицу пензионисања, после двадесет две године службовања у Вранешима, протојереј ставрофор Станоје Лазаревић потврђује да се, из године у годину, на овај дан повећава број присутних у цркви и на-

пајају са непресушног божанскога извора са кога тече животворна вода. - Ко је год пио те воде никада ожеднети неће, јер тај непресушни извор представља живога Господа који је са нама. Животворна вода то су живе речи Христове које се чују у светом Јеванђељу на јутарњим и вечерњим богослужењима и на светој Литургији. Зато је велика част свих нас што је овај храм посвећен рођењу светога пророка Претече Јована који је дошао шест месеци пре Христа да припреми целокупно човечанство за његов дочек. Његов мотив, његове речи „Покајте се јер се приближава царство“ биле су и остале кроз векове. То покајање је врло битно за све нас да можемо да се ослободимо свих земаљских грехова и сјединимо се са Богом да, будемо синови и кћери божије. Повод оволиког окупљања је у част рођења светога Јована Крститеља, највећег човека и си-

на чија је мисија да припреми дочек онога који је очекиван кроз векове - каже Лазаревић. Историчар Трипо Спахић подсећа на период средњег века кад је у Ратини било седам цркава од којих једна као метох Манастира Жиче због чега су мештани овог села од краља Стефана Дечанског добили титулу чувара манастира. Да црква касније буде уништена, што због утицаја временских прилика а што немарности, основни је разлог да током турског ропства буде заборављено и да је постојала. Последња деценија прошлог века у овом крају се памти по почетку градње нове цркве чији су темељи освештани прве године новог миленијума. Храм чију су градњу, у складу са могућностима, новчаним прилозима помагали становници овог краја следеће године је освештао тадашњи епископ нишки, касније патријарх српски Иринеј. Цр-

ква са пет купола које величају цео храм грађена је у рашко-моравском стилу и представља умањену копију Манастира Грачанице. Унутрашњост цркве карактерише велика количина светла која обасјава мноштво стубова, иконостас са богатим дуборезом и живопис у фази осликавања. Пре него што је, на крају свете Литургије, пресечен славски колач у славу рођења Јована Претече уследила је литија око храма праћена звуцима црквених звона у амбијенту испуњеним мирисом старих липа. Прота Лазаревић подсећа на традицију да домаћин славе буде неки од угледних мештана са простора парохије, по који пут двојица или више њих. Овом приликом то је била породица Балшић којој је захвалност за труд да се храмовна слава обележи на начин на који заслужује упутио ратински парох прота Драган Туба. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

И МЕТИКОША

МАГАЗИН 14.7.2019.

Летња кампања прикупљања крви

ЉУБАВ ЈЕ У ДАВАЊУ - Циљ Летње кампање промоција друштвено одговорног хуманог добровољног давања крви. - Више од педесет градова и општина надмећу се у настојању да освоје једно од престижних признања у овој области, златну, сребрну и бронзану плакету „Шампион солидарности“. - Кампања започета 1. јуна траје седамнаест недеља. - Кампања „Црвени крст-Црвени тепих“ лансирана поводом Светског дана добровољних давалаца крви 14. јуна. - Редовни даваоци предуслов за стварање одрживих резерви крви, довољних за збрињавање свих пацијената којима је потребна трансфузија. - Трансфузиомобил у Краљеву поново 14. августа

МАГАЗИН

14.7.2019.

очетак лета са дугим топлим данима, годишњи одмори и потенцијални дефицит у резервама крви у време повећане потребе, повод је да Институт за трансфузију крви и Црвени крст Србије организују традиционалну Летњу кампању са циљем да обезбеди довољне количине крви за све болничке установе у Београду и десет болничких центара у центраном делу земље. Једним од циљева кампање и овога пута је означена промоција друштвено одговорног хуманог добровољног давања крви. Као и претходних четрнаест и овогодишња кампања има промотивни и симболично такмичарски карактер, јер ће се градови и општине надметати у настојању да освоје једно од престижних признања у овој области, златну, сребрну и бронзану плакету „Шампион солидарности“ које Институт за трансфузију крви додељује на крају године на

свечаном пријему у Скупштини града Београда. Планирано је да кампања започета 1. јуна траје седамнаест недеља и заврши се последњег дана септембра, а обухвати више од педесет општина и градова што је повод за позив грађанима са ових подручја да се прикључе акцијама у средини у којој живе и тако дају немерљив допринос одржавању стабилних резерви крви у периоду који следи. Да би се предупредиле летње несташице крви, Црвени крст Србије и Црвени крст Београда су припремили кампању „Црвени крст-Црвени тепих“ која је лансирана поводом Светског дана добровољних давалаца крви 14. јуна. У оквиру ње више од педесет јавних личности из сфере новинарства, културе, спорта, музике, медицине и саобраћаја одазвало се позиву организатора како би мотивисали грађане Ср-

бије да се укључе у акцију добровољног давања крви. Институт за трансфузију крви Србије је високо специјализована, научноистраживачка и наставна здравствена установа основана 1944. године као Завод за трансфузију крви Србије, са задатком да прикупља крв добровољних давалаца на подручју савезне државе. Петнаеста Летња кампања спроводи се под називом „Безбедна крв за свакога“, због неопходности да се подигне ниво свести о потреби за безбедном крви у пружању здравствене заштите, где круцијалну улогу имају добровољни даваоци крви. Због тога је потребно подстаћи што већи број грађана да постану редовни даваоци, јер је то предуслов за стварање одрживих резерви крви, довољних за збрињавање свих пацијената којима је потребна трансфузија. На путу по Србији препознатљиви

трансфузиомобил Института за трансфузију крви зауставио се у Краљеву у среду 10. јула на дан кад се у овој средини организују редовне акције прикупљања крви. Почетак Летње кампање прилика је да ту остане и следећег дана, а у Црвеном крсту потврђују да ће до краја у Краљеву боравити и 14. августа. Одлука да препознатљиви аутобус буде постављен на Тргу српских ратника заснована је на жељи да се истакне промотивни карактер акције и уверење да би на одлуку да уђу и дају крв могао да мотивише и случајне пролазнике. Из Црвеног крста стиже подсећање да су радници Института за трансфузију крви сваке среде у времену од десет до петнаест сати ангажовани на прикупљању крви у Краљеву са основним задатком да обезбеде довољне количине безбедне крви која је великом броју пацијената једини лек ка оздрављењу.

Дугогодишње искуство у промотивним акцијама овог типа доказује да почетком лета јењава број давалаца крви што се тумачи одласком на заслужене одморе после обавеза пред крај године за највећи број матураната средњих школа и студената. У таквим околностима је приметно помањкање интереса за учешће у акцијама доборовољног давања крви и поред потврде да су потребе израженије због напретка медицине које су у директној вези са већим количинама драгоцене течности. Иако је Закон о траснфузиолошкој медицини ступио на снагу у првој половини ове године у последњем кварталу претходне отпочеле су озбиљне активности на реорганизацији којом је Служба за транфузију при Општој болници „Студеница“ добила статус банке крви а, као и остале са територије Србије, потребним количинама је снабдева Институт за трансфузију. Од

почетка примене закона потврдило се да све ново, без обзира да ли је добро или лоше, по правилу наилази на отпор, а резултат се огледа у мањим количинама крви него у истом периоду претходних година. То је додатни мотив волонтерима Црвеног крста да појачају активности на мотивацији грађана за укључивање у акције добровољног давања крви. Податак да је у првој половини године реализовано мање од седамдесет одсто плана за ову годину не умањује оптимизам да се, у сарадњи са школама, Одредом Жандармерије, Полицијом, месним заједницама, активима и друштвима добровољних давалаца крви, до истека године испуни у потпуности. У краљевачком Црвеном крсту влада умерени оптимизам за реализацију годишњег плана којим је дефинисана очекивана количина крви са простора који покрива, а значајну улогу у моти-

МАГАЗИН 14.7.2019.

вацији потенцијалних давалаца имају волонтери, пријатељи и сарадници ове организације. Настојање да се утврди зашто је у акције овог типа укључено само три одсто пунолетног становништва, а сваки појединац потенцијални прималац крви или неког од њених продуката, повод је трагања за разлозима таквог понашања. - Не можемо да дозволимо да будемо толико себични, да не размишљамо можда и на начин о опстанку и државе, јер ко ће то учинити ако не учинимо ми. Нико неће нешто учинити за нас, па морамо да се узмемо упамент и пре него кренемо на одмор учинимо добро дело, јер се никад не зна шта нас чека било где. Зато хај‘мо прво до трансфузиомобила, до Црвеног крста, па да кренемо сигурни да ћемо увек имати довољне количине безбедне крви - поручује Снежана Апостоловић из Црвеног крста Краљево подсећањем да су пре мање од месец дана уручена пригодна признања вишеструким даваоцима крви. Искуства прошлогодишње кампање потврђују како је жељу да се укључи у акцију показало више од сто тридесет суграђана, а податак да је сто једна особа дала крв повод је за задовољство и оптимизам да ће током ове године резултати бити и бољи. Без обзира на промене закона, и нешто мањи одзив неких од којих се очекивало да се укључе у акцију, не јењава оптимизам и уверење да ће бити реализован годишњи план дефинисан са партнерима Црвеног крста. Оптимизам се заснива на доброј припреми, СМС порукама, позивницама и наступима на локалним медијима, а колико је оправдан могло је да се види већ на почетку Летње кампање према броју оних који су изразили спремност да се укључе у акцију како би помогли у спасавању живота непознатих особа. - Сваке године организујемо предавања намењена матурантима, а Црвени крст Краљево је једна од ретких организација која има и „Клуб 25“ младих давалаца од осамнаест до двадесет пет година живота. Пред кампању радимо симулацију акције тако да грађани који желе, а плаше се, имају прилику да виде како тече процедура, јер им на пластичан начин приказујемо на шта ће се наилазити када одлуче да добровољно дају крв.

Људи су јако заинтересовани, прилазе и добију исправне одговоре. Могу и да провере здравље, а најсрећнији смо кад можемо неком да помогнемо, јер љубав је у давању - каже Апостоловић уз потврду да су врата Црвеног крста у Краљеву за све старе и будуће даваоце отворена сваке среде од десет до петнаест сати, а прилика да уђу у трансфузиомобил биће им пружена и 14. августа.

Ко све може дати крв? Из Института за трансфузију крви стиже потврда да давалац може бити свака здрава, одрасла пунолетна особа старости до шездесет пет година код које се лекарским прегледом, провером крвне слике и нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила. То значи да је доброг општег здравственог стања, тежа од педесет килограма са телесном температуром нижом од тридесет седам степени и пулсом између педесет и сто у минути. Строга правила прописују висину крвног притиска у тачно одређеним границама, уредан налаз над плућима и срцем, ждрело без упале, лимфне жлезде под пазухом које не смеју бити увећане и ниво хемоглобина посебно дефинисан за жене и мушкарце. Уз подсећање да интервал између два узастопна давања крви не може бити мањи од дванаест недеља за мушкарце, и шеснаест за жене, у Институту сведоче да је просечни давалац крви у Србији стално запослен тридесетосмогодишњак који има породицу. Већину њих, скоро три четвртине, чине мушкарци док су жене заступљене у мањем проценту што је случај и у другим земљама. Селекција давалаца врши се према установљеним критеријумима за привремено одлагање давања крви или трајно одбијање због неподобности за давање крви, како не би могло да угрози ни даваоца ни примаоца. Из Института за трансфузију стиже потврда да на избор давалаца немају утицаја пол, религија, националност, сексуално опредељење, политичка оријентација, занимање, социјални статус или неки други сличан разлог. Т. Радовановић

МАГАЗИН 14.7.2019.

Повољности при решавању офталмолошких проблема

У ФОКУСУ „ФОКУС“ - Екстремни захтеви резултат запуштеног стања пацијената због чега се тим специјалиста суочава са случајевима каквих нема у другим срединама. - У болници која је по организацији и условима изнад потребних стандарда свако ново улагање у опрему и струку враћа се у задовољству кроз рад. - Пацијенти суочени са проблемима чије решавање захтева борбу са егзистенцијалним претњама какву представља слепило. - Остварени резултати последица елана сваког појединца у тиму пробраних стручњака којима мотив за приступ послу није економске природе. - Оперативни поступак употребом микроскопа захтева апсолутну физичку и психомоторну концентрацију хирурга. - И у приватним болницама операције о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање. - Амбиција да болница као сервис за решавање основних проблема прерасте у центар за комплетну офталмолошку консултацију

МАГАЗИН

14.7.2019.

риватне болнице различитог типа одавно су постале саставни део система пружања здравствених услуга, а колико је њихово постојање оправдано најбоље потврђује специјализована очна болница „Фокус“ основана почетком ове године са циљем да пружи фрхунске офталмолошке услуге. Тог задатка прихватили су се људи из струке са вишедеценијским искуством и жељом да, у свом граду и стручном амбијенту, стеченим знањима допринесу оздрављењу пацијената, за шта су сачинили тим састављен од офталмохирурга, анестезиолога, анестетичарки, инструментарки, медицинских сестара и других задужених за обезбеђење логистике. Од првог дана комплексан посао обавља пробран тим људи, врхунских професионалаца чија се агилност показала добром основом за пружање врхунских

услуга у овој области. Разлог лежи у екстремним захтевима насталим као резултат запуштеног стања пацијената због чега се тим специјалиста суочава са случајевима каквих нема у другим срединама. Офталмолог др Милорад Срећковић доказ за то налази у срединама у којима се здравствени радници у дугом периоду не срећу са случајевима обољења од беле катаракте јер су ресурсима којима располажу овај проблем успели да реше у зачетку. - Код нас пацијенти често долазе са запуштеним обољењем на оба ока и готово слепи од хируршки излечивог слепила као што је катаракта. Разлог за такво стање треба тражити у изостанку навике, културе или манира, уз потврду да ни фамилије не реагују пре него што постане касно. Непланирано смо се истакли радећи најтеже случајеве какве други немају прилику да срећу, јер се не дешава да ствари

толико одмакну у патологији. Радимо у болници која је по организацији и условима изнад потребних стандарда, а свако ново улагање у опрему и струку враћа нам се у задовољству кроз рад. Видели смо да знањем које имамо, и мотивима који су чисти и часни, можемо да остваримо велики помак у медицинском смислу и померимо ствари од крајње лоших ка потпуно супротној страни. Овде виђамо контрасте које не виђају други у свету где дођупацијенти који нешто слабије виде, а вид им се побољша после операције. Ми од никаквог вида, слабовидих и слепих особа, добијемо особе које прогледају, а томоже да објасни зашто рад представља невероватан изазов и доноси невероватно задовољство које би у уређенијим срединама било пропуштено или ретко виђено - каже др Срећковић уз потврду да по услуге ове врсте пацијенти стижу

са широког простора јужног дела земље, Новог Пазара, Сјенице, Тутина, северних делова Косова и Метохије... Поразно делује уверење да су пацијенти са ових простора суочени са проблемима чије решавање захтева борбу са истинским егзистенцијалним претњама какву представља слепило. Др Срећковић истиче да су резултати, које оцењује тријумфалним, последица елана сваког појединца у тиму пробраних стручњака којима мотив за такав приступ послу није економске природе. Да је тако потврђује уверење да крајњи резултат оваквог рада није могуће купити, а остварује их само тим стручњака који имају јаку мотивацију, колико стручну толико и људску. Значајним за њихово остварење сматрају се ресурси којима располаже болница,а последица су увођења нових технологија чији се динамизам потврђује на месечном нивоу. Добра потврда је податак

да је уградња интраокуларног сочива 2005. четири године касније превазиђена и у Краљеву где се ова метода примењује успешно. Видан је напредак и у производњи сочива која се уграђују што у значајној мери доприноси да се стално помера граница у квалитету услуга. Потреба да се прате иновације у области офталмохирургије резултирала је употребом заштитних антибиотика, а колико је била сврсисходна најбоље потрђује податак да су приликом операција у значајној мери смањени резови, и сведени на свега један и по милиметар, због чега се већ десет година рана не шије. Ако се имају у виду димензије њеног пречника јасно је колики је напредак остварен у области микрохирургије и колико оперативни поступак употребом микроскопа захтева апсолутну физичку и психомоторну концентрацију хирурга. Одавно је

познато да поступак захтева квадримануелност о чему сведочи податак да се микроскопом управља левом, а ултразвучним апаратом десном ногом. Способност да уз то у рукама држи инструменте и гледа кроз микроскоп може да има само комплетна особа до крајности посвећена настојању да некоме помогне. - Овај посао је бриљантан јер је деликатно доћи до врха који другима помогне да се помери граница болести, а борба са њом је подигне на висок технолошки и научни ниво. Пацијенти резултат виде у томе да су прогледали, а ми који смо у послу видимо сву спектакуларност тог момента након операције без крви. Током ње улази се у телесне дупље, улази се у орган да би се вратили остављајући засобом уграђено савитљиво сочиво санајновијимоптичким карактеристикама. Сочиво се прорачунава и бира на основу ултразвучних припрема,

МАГАЗИН 14.7.2019.

према пропорцијама ока, а бројне машине израчунавају са којом диоптријомтреба да се угради у свако. И док пацијент потврђује да види или не види ми знамо да, за разлику од других хирургија код којих је потребно довољно одсуство инфекције да рана држи, овде постоји финеса а то је да тај савршен орган функционише на начин да пацијент осети корист. Микрохирургија је фасцинантна, и до детаља савршена, а на крају готово несхватљива и занас који се бавимо тиме - каже др Срећковић. За разлику од клиничких центара у овој болници, и другим сличног типа, углавном је заступљена хирургија предњег сегмента ока и операцијакатаракте као водећег узрока слепила који се може решити. Лепезу услуга допуњавају хирургија очног притиска, естетска хирургија предњег сегмента која подразумева исправљање разних промена на капцима, коњуктивити рожњаче, операције тумора и повреда предњег сегмента ока. Податак да су на простору који гравитира болници „Фокус“у односу на предњи по броју занемарљива обољења задњег сегмента, и да је за решавање проблема неопходна знатно шира логистика, основни је разлог одсуства амбиције да буду уврштена у списак услуга. Искуства из региона потврђују да су медицине околних земаља организоване на начин да се задњи сегмент третира у већим здравственим центрима због чега остаје њихова ексклузива у свим државама. С обзиром на огроман број слабовидих и слепих особа код којих је хирушким путем могуће решити проблем катаракте здравствени систем је, поред државних болница, деопосла препустио и приватним којима је пружена прилика да врше операције о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање. И поред уверења да је то још далеко од економске рачунице племенитост мисије је мотив да се сваком пацијенту приступи са максималном пажњом како би био заштићен од било које врсте импровизација, подвргнут примени јединствене технологије за операцију катаракте као и у било којој другој болници овог типа у земљи. Податак да су на пружању услуга ангажовани стручњаци из различитих здрав-

ствених установа темељи се на потреби да се у Краљеву попуни празнина и, ако прилике дозволе, даље улаже у болницу. Сарадња са професорским кадром који је мотивисан да у кредибилним центрима овог типа ради на лечењу свих болести, које огрничавају и угрожавају квалитет живота и његово трајање, заснована је на амбицији да болница као сервис за решавање основних проблема прерасте у центар за комплетну офталмолошку консултацију. По систему допунског рада успостављена је сарадња са бројним специјалистима из локалне средине, врсним стручњацима који пружају логистичку помоћ и савете у ситуацијама кад је то неопходно. Први утисак стручњака при доласку у болницу потврђује присуство опреме оптимизоване за природу посла којом се бави. Уз основну офталмолошку опрему са ултразвучноммашином и више сонди ту су стандардне машине за видна поља централног и периферног вида. Смештена је у две амбуланте оптимизоване за рад са пацијентима, једне офталмолошки а друга намењене функционалној дијагностици. Болницу допуњава салски део са преоперативном и постопетаривном просторијом, стерилизацијом, деловима запресвлачење запослених,чистим и прљавим путевима и комплетном логистиком за рад која подразумева бригу о свим детаљима стерилности. - Стандардизација и добијање дозволе подразумевала је да се испуне нормеза све делове, од пода до плафона. Оне подразумевају постављање антистатик подова за просторије у којима су уређаји са осетљивом електроником, што јесте случај са офталмолошком салом, једну врсту у болници а другу у сали, до плафона одговарајуће висине, напајања и дупле струјне инсталације за случај испадања из мреже због чега имамо резервни систем да, код нестанка струје,не би прекинули започету интервенцију. Имамо три стерилизатора, јер не можемо да рачунамо да ћемо имати добро оправдање ако један не ради, и две машине за ултразвучне операције, ако једна не ради из било ког разлога. Ова болница не дозвољава никакав изговор и то је разлика између друштвеног и приватног сектора који је под већим мониторингом, па има ма-

ње сентимента за дешавања и разумевања за компликације, јер се рачуна да се ту окреће новац. У суштини нам одговара да су ствари затегнутије јер је то добар изговор да више уложимо, а тај динамизам се касније враћа кроз расположење у раду са новом опремом. То је последица нужде а не, често погрешно тумаченог,лускуза или разметања. У таквим околностима пацијенти, колико год били образовани, умеју да препознају кад јемотив намера да се уради посао а кад опсена,или остављање утиска. То нама није циљ јер смо фокусирани на праву ствар и за сада се чини да то пацијенти препознају - каже др Срећковић. Податак да се највећи професионалци не удружују са људима који не могу да одбране стручни реноме повод је задовољства што су позив за сарадњу прихватила значајна имена у области офталмологије. Да је за само неколико месеци глас о квалитетним услугама стигао до свих делова земље најбоље потврђују пацијенти који из њих долазе, а много пута се показало да је на одлуку да се определе за ову болницу у највећој мери утицало задовољство оних који су већ имали прилику да се увере у повољности које пружа. Податак да су до појаве „Фокуса“ само Ниш и Беогард имали приватне офталмолошке болнице са дозволом за рад Републичког фонда за здравствено осигурање довољан је за потврду репутације какву је годинама уназад имала краљевачка офталмологија која наставља да помера границе у овој области. Податак да су врхунски професионалци реткост води ка ставу да су и овакве болнице прилика за спречавање одласка таквих у друге средине, не ретко и изван земље. Од јануара кад је болница „Фокус“ регистрована за пружање услуга у области офталмологије приметно је захуктавање које сваким даном добија на интензитету. Први резултати упућују на жељу да се акумулирана средства уложе у даљу функционалну дијагностику како би престижна опрема омогућила већу сигурност, а пацијентима обезбедила довољан ниво безбрижности што води ка ставу о очекиваном престижу на регионалном нивоу, можда и шире. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 14.7.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

Радно активан и у десетој деценији живота

МАГАЗИН

14.7.2019.

МАЈСТОР СВИХ ЗАНАТА

- Од поткивања коња и окивања воловских кола до најкомпликованијих мотора тешких камиона. - Специјалиста за бош пумпе. - Са возачком дозволом за управљање свим категоријама моторних возила ни један преступ у саобраћају. - Током тридесетогодишњег пензионерског стажа ни у једном тренутку није престао да ради и решава проблеме који су многима представљали велику тајну. - Млађи мајстори не показују спремност да се ухвате у коштац са већим проблемима, па се задовољавају отклањањем ситнијих кварова. - Са две вршалице рад и током зимског периода. - Иако је до стоте остало само три године Будимир Тошић и даље је у радионици сваки да, све док год га здравље буде служило. - Чашица ракије ни на свадби

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

14.7.2019.

а су дубоки корени приватног предузетништва на подручју Ушћа постојали почетком треће деценије прошлог века сведочи пример Станише Тошића који је у дугом периоду важио за најбољег мајстора у том крају. Иако је по професији био колар, а највећи део времена провео окивајући точкове воловских кола којима је вршен транспосрт грађе и огревног дрвета из шумом богатог студеничког краја, познавао је и многе друге занате. О томе сведочи његов син Будимир који ни до данас, пред крај десете деценије живота, није престајао да се бави бројним занатима за које је основу поставио у родном у Јабуковом пољу, на пола пута између Ушћа и Студенице. Још у то време су Станиша и супруга Станка знали колико је важно школовање синова Будимира и Душана па су се, што због њих а што због повећаног обима посла, преселили у Ушће где су деца пошла у основну школу. Студенички срез је у то време био територијално везан за Нови Пазар због чега се

Будимир, после завршене основне школе, упутио тамо како би завршио гимназију. Трајало је то само једну годину након чега се вратио у Ушће након потврде да је, због све више посла, кориснији у очевој радионици где је почео изучавање ковачког заната. Имао је Станиша у радионици тога времена различите машине па је и Будо врло рано савладао технику заваривања и рада на стругу. Са четири радника Тошићи су се оријентисали на производњу дрвених воловских кола и сваке недеље завршавали по неколико. Да све што је добро има крај показало се почетком пете деценије прошлог века кад су се и у Ушћу стационирале јединице немачке војске. Полако је јењавала експлоатација дрвета, па су и стругаре имале мање посла што је било у директној вези са одржавањем машина за које су се специјализовали Тошићи. У недостатку значајнијих послова вредни мајстори су се оријентисали на друге активности и радили све за чим се указала потре-

ба. Много деценија касније времешни Будо сећа се да је, кад год је било потребно, поткивао и немачке коње, тек по који пут заварио поломљени део неког уређаја. Имали су Тошићи још у то време апарат за аутогено заваривање што је било прилика да се завари поломљена виљушка на предњем точку мотоцикла немачког војника коме није било тешко да следи глас о добром мајстору из Ушћа. Током рата је у Ушћу радила парна стругара у коју су допремани трупци са Жељина и прерађивани у даске које су продаване током рата, а и касније кад је у оквиру краљевачког дрвног комбината послове преузела манипулација у Ушћу. Више од ковачког заната Будо је заволео механику што је било добра прилика да савлада овај занат и запосли се у дрвном комбинату где му је поверена брига о четрдесетак возила. До крајности посвећен послу брзо је напредовао до шефа радионице за одржавање транспортних возила којима је управљало четрдесетак возача. У то време Жељин је био надалеко

познат по огромним залихама буковог дрвета које се показало идеалним за производњу пружних прагова. Четири бригаде руковаоца моторних тестера, са мачевима дужине једног метра, обарали су букве, а Будо се трудио да свака од дванаест буде у савршеном радном стању, баш као и две велике паралелне тестере и шлеп циркулар које је у недостатку струје покретао велики агрегат. Поред запрега које су извлачиле букве са простора до којих нису могла да приђу моторна возила у комбинату је било и трактора чије је одржавање поверено најбољим мајсторима. - Тестере циркулара биле су пречника од шездесет сантиметара до метар и двадесет због чега сам направио тоцило за оштрење. На експлоатацији дрвета, у шуми и стругари, било је ангажовано и до стотину радника због чега је у Буковику била менза и просторије за смештај шумских радника који су подједнако радили и лети и зими. Имали смо велику машину марке „катепилар“ која је извлачила трупце сај-

лама, а где није могла користили смо неколико коња. Кад је престала екплоатација дрвета у Пећи и Урошевцу сва механизација је пребачена у Ушће где је у то време било четрдесет камиона које сам највише ја одржавао. За резервне делове сам морао да путујем до Београда одакле сам до магацина у Ушћу допремао зупчанике, акумулаторе, гуме за камионе... - сећа се Будо. Свака прилика да се опроба у некој новој области била је посебан изазов, посебно ако је стварала могућност за бољу зараду. Таква се указала у време градње аутопута, а податак да је брат Душан са камионом марке „МАН“ већ био ангажован на пословима транспорта био је добра прилика да му се придружи и Будо са својим „фиатом“ баш као и неколицина других ушћанских превозника који су имали камионе потребног капацитета. Радове су изводила грађевинска предузећа са простора читаве Југославије, па су превозници били у ситуацију да бирају сарадњу са онима који пружају најповољније услове. Највише се ради-

ло, Будо каже и дању и ноћу, након што је разорни земљотрес катастрофалних размера погодио главни град Македоније. Са возачком дозволом за управљање моторним возилима свих категорија Будо је више од две године одржавао аутобуску линију између Ушћа и Студенице. Аутобус купљен у Сурдулици два до три пута дневно се пео и спуштао прашњавим макадамским путем, а никоме од путника није превише сметало што је примао и више него што је било седишта. Највише путника било је у време сабора у Студеници кад је на железничкој станици сачекивао посетиоце који су долазили из свих крајева земље, а на овој линији саобраћао и до петнаест пута у току дана. И поред неповољних услова, лошег пута и претрпаних аутобуса, посебно значајном оцењује се чињеница да никада није било ни једног удеса. Радио је Будо и средом која је у предузећу одређена за слободан дан, јер је у време у коме се лепо живело било уобичајено да се баш тада орга-

МАГАЗИН 14.7.2019.

низују излети до Врњачке Бање или Сјенице. Учеснице су по правилу биле жене из околних села, Рудна, Гокчанице и других, а није било неуобичајено да са њима пође и Лепа Лукић и забавља их током дужег дела дана. На истеку прве половине шесте деценије двадесетог века Будо се преселио у Краљево са намером да гради кућу на имању своје супруге у Борачком насељу. У радионици поред куће у Карађорђевој улици, преко пута фабрике намештаја „Стари Јасен“ све време школовања поред оца је занат усавршавао и син Радош, а са њим радио и након што је, као машински инжењер, предавао машинске елементе у Индустријској школи. - Највише смо радили на камионима, а код „Каблара“ и превозничке послове. У време кад је почела градња зграде Робне куће „Београд“ пар људи је копало темеље, а ми смо само превозили земљу. Касније сам набавио мале машине за ископе, а кад је требало радило се и ноћу јер су се поштовали рокови. Слога је била велика, а много се радило јер су ме звали кад год се појави и најмањи проблем. У радионици сам радио приватно, купио сам кола, градила се кућа, а често био ангажован и код „Каблара“. Није у то време било превише механичара који су добро познавали све машине, сем једног који се није превише ангажовао да развија посао. Ја сам одувек био велики мајстор који свашта ради, а и јутрос сам поправљао мотор за циркулар који ми је донео један човек. Пре него што смо се преселили у Краљево жена је радила са вуновлачаром. Посла је било толико да смо радили дан и ноћ, сада нема више од два кила вуне недељно а да није вунених чарапа не би било ни тога. Раније сам радио на свим врстама камиона, а сад избегавам велике послове, па склопим само по који мотор - каже Будо коме је подужи разговор добра прилика да се подсети на бројне појединости из богате мајсторске каријере. Једна од њих везана је за ратни период кад није било бензина за мотор-

на возила па је као алтернатива коришћен ћумур чијим је сагоревањем добијан гас. Кад се вентилатором распали до потребног степена није било превише важно што мотор не може да ради пуном снагом. Кад изда снага у помоћ прискочи унук чија су специјалност браварски послови. Уз деду је научио много тога, добро опремио радионицу свим врстама уређаја за заваривање, а оно што направи најчешће завршава на подручју Београда. Навикнутом на рад од малих ногу Будо не придаје превише значаја заради и задовољава се оним што му понуде. У пензији је више од тридесет година током којих ни у једном тренутку није престао да ради и решава проблеме који су многима представљали велику тајну. Током дуге механичарске каријере потврдио се као најбољи познавалац бош пумпи, радилица и других делова свих типова мотора код којих је и по звуку могао да открије шта је заказало. Дугогодишње искуство потврђује да још има добрих мајстора који су потребно знање стицали уз старије колеге. Они други, претежно млађи, у последње време не показују спремност да се ухвате у коштац са већим проблемима, па се задовољавају отклањањем ситнијих кварова. У таквим околностима има много примедби, посебно на ремонт мотора, што у време док је био ангажован на тим пословима никада није био случај. Мотор се, прича Будо, после ремонта на сва оптерећења тестирао у радионици, посебно кад се зна да одлази у шуму. - Возио сам све врсте возила, и моторе. Један са пресованим рамом и дуплим резервоаром уз њега још је у гаражи у возном стању, а много кола сам оправљао као механичар, јер је морало све да се зна. Морао сам да знам да опеглам оштећено крило да се не позна да је било ударено. Такву сам руку имао, а људи још причају о томе. Данас има савремених алата, али још нисмо постигли да будемо добри мајстори. Кад сам отишао да примим аутобус у Сурдулици разговарао сам са човеком који га је возио годинама. Ослушнем и кажем да један цилиндар

не ради, а он потврди да је тако возио неколико година. Узмем кључ, скинем поклопац вентила и видим да сам у праву, а он толике године није приметио. То је резултат великог искуства, а млађи се данас и не интересују. Прође радно време, приме плату колико било па нису заинтересовани, а то није добро - каже Будо. Док разговарамо, по који пут без реда, навиру сећања на интересантне периоде живота, између осталих и кад су Тошићи са две вршалице пружали услуге пољопривредним произвођачима из околине Ушћа. Није у то време било превише вршалица, а и постојеће су биле малог капацитета па је било потребно доста времена да се оврше сва пшеница. Преко Ушћа и Биљановца стизало се и до Рудна по који пут и кад падну снегови где су вредни домаћини овог краја чували снопове пшенице на скровитом месту до момента кад вршалица стигне до њих. Иако на крају десете деценије живота сећа се Будо и тешких тренутака, посебно опасних пред крај Другог светског рата кад се, каже, и у овим крајевима добро закувало. После свега што се дешавало током скоро једног века Будо не крије задовољство оним што је радио и постигао у животу. Надживео је многе са којима је радио, а најзадовољнији због чињенице да током дугог возачког века није направио ниједан удес, чак ни после двадесет тура дневно од најнеприступачнијих дестинација у шумама ушћанског краја. Осврт искусног возача на тренутну ситуацију потврђује уверење о превеликој гужви на путевима и све мањој опрезности возача, што на крају резултира саобраћајним незгодама несагледивих размера. Возио је Будо у животу све врсте возила са којима је долазио у сусрет, последњих неколико година ништа. Ретко изађе и до града, можда једном месечно. Иако је до стоте остало само три године радиће, каже, док год га здравље служи. Најбољи показатељ да је стабилно потврђује способност да добро спава и једе. Признаје Будо да по који пут попије и чашу или две пива, а да ракију није пио ни на свадби. Т. Радовановић

Сеоске спортске игре Спортског савеза Србије

МАГАЗИН

14.7.2019.

МИНИ ОЛИМПИ

- Надметање шест екипа из само пет села у десет дисциплина, навлачење конопца, бацање камена с рамена, скок у даљ из места, обарање руку, мали фудбал, одбојка, навлачење штапа, шах, полигон спретности и народно рвање. - Тесна победа екипе Милочаја коју је од другопласиране ГСС036 делило само три бода. - Две првопласиране екипе на државном првенству у Рудној глави последњег дана августа. - Врба трећа. - Победнику државног првенства спортско игралиште. - Игре отворио председник Спортског савеза Србије Давор Штефанек. - Игре овог типа добар начин да се потврди колико је улога Спортског савеза значајна у окупљању младих из чијих се редова регрутују репрезентативци и шампиони у различитим спортовима

ИЈАДА У РАТИНИ

МАГАЗИН

14.7.2019.

есна заједница Ратина се годинама уназад по много чему разликовала од других са територије града Краљева, између осталог и по бројним манифестацијама које су одржаване у овом месту. Деценијама су сусрети дечјих фолклорних ансамбала у дворишту основне школе у Ратини окупљали најмлађе чуваре народних обичаја и традиције, последњих година све више такмичење у припремању проје и јела од кукурузног брашна. Последња у низу манифестација су Сеоске спортске игре које је покренуо Спортски савез Србије, а техничку реализацију препустио Спортском савезу Краљева. Игре су покренуте као пилот пројекат, а ове године се одржавају у само шест места на територији земље. Иако је у дворишту Основне школе „Доситеј Обрадовић“ овога пута било знатно живље него у исто време претходних година организатори су успели да за учешће мотивишу шест екипа из

само пет села које су се надметале у десет дисциплина, навлачење конопца, бацање камена с рамена, скок у даљ из места, обарање руку, мали фудбал, одбојка, навлачење штапа, шах, полигон спретности и народно рвање. Обавеза сваке екипе од петнаест чланова, уз услов да најмање пет буду женског пола, била је да наступе у свих десет спортских дисциплина а збрајање бодова освојених у свакој од њих потврдило је тесну победу Милочаја коју је од другопласиране ГСС036 делило само три бода. Треће место припало је екипи Врбе којој је је тако, након првог учешћа у такмичењу села, измакла могућност да учествује у великом финалу државног првенства 31. августа у Рудној глави на територији општине Мајданпек где ће се надметати дванаест које су освојиле прва и друга места на кавалификационим такмичењима. Значајним за победника финалног такмичења оцењује се могућност да за средину из које долази

обезбеди изградњу спортског игралишта. На такмичењу у Ратини снагу и вештину у десет дисциплина одмеравале су екипе Милочај, ГСС036, Врба, Грачац, Рекреативци Томић и Берановац - Јовац. Једна за другом низале су се одбојкашке и фудбалске утакмице, партије шаха, надвлачење конопца и штапа, бацање камена и скок у даљ па су малобројни посетиоци били у прилици да виде ко је набржи и најспретнији на полигону, а ко је најјачи у обарању руку. И док су појединци настојали да у народном рвању победе снагом показало се да има и оних који су били спремнији да надмудре противника. Након интонирања химне Боже правде игре је отворио председник Спортског савеза Србије Давор Штефанек и, уз захвалност локалној управи и техничком организатору који су допринели да буду организоване, пожелео учесницима да дају максимум уз по-

штовање принципа фер плеја. У локалној самоуправи сматрају да су игре овог типа добар начин да се потврди колико је улога Спортског савеза значајна у окупљању младих из чијих се редова касније регрутују репрезентативци и шампиони у различитим спортовима. Да је локална самоуправа препознала спортски потенцијал најбоље потврђују значајна средства која су буџетом града опредељена за развој аматерског спорта, изградњу и одржавање спортске инфраструктуре. Недовољно интересовање сеоских екипа за учешће у такмичењу потпредседник Спортског савеза Краљево Небојша Јовановић оправдава бројним дешавањима везаним за верски празник тога дана, али и строгим пропозицијама које обавезују екипе да учествују у свих десет дисциплина због чега се намеће потреба потраге за универзалцима спретним у више различитих.

- Ово је тестирање за будућност кад очекујемо да такмичење добије другу димензију. Код нас је ово новина, а чим се помене десет дисциплина покаже се да је то највећа кочница при састављању екипе. Због тога се учешће шест у првој години оцењује као солидно, тим пре што су такмичари углавном рекреативци што је овом приликом била циљна група - каже Јовановић уз потврду да је пред организаторима током припремног периода био озбиљан посао. При избору локације за одржавање такмичења организатори су се водили уверењем да двориште школе у Ратини пружа најповољније услове за надметање у толико различитих дисциплина, а повољним се сматра и локација поред магистралног пута што би могло да утиче и на посету. Разлог што се то није догодило на почетку такмичења нађен је у потврди да је са друге стране пута у црквеној порти обележавана храмовна и сеоска слава

којој су мештани дали нешто већи значај. Неповољним је оцењено и време одржавања такмичења у време годишњих одмора, кад нема довољно простора за мотивацију ни учесника ни посетилаца, што је повод за размишљање да се већ следеће године помери за бар месец дана унапред и заврши пре краја школске године. Више посетилаца није могла да привуче ни најава златног олимпијца Давора Штефанека, а ни потврда да је Ратина тек друго место у овом циклусу такмичења у коме је боравио. Организатори најважнијом оцењују потврду да је пробијен лед, а оптимизам пред наредно такмичења наредне године заснивају на сагледавању свих предности и недостатака из ове. Двема екипама које су се квалификовале за завршно такмичење крајем августа предстоји да се добро припреме уз могућност да, у складу са пропозицијама такмичења, до финала промене највише пет чланова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Табалуга

ну на српски језик, режирали су Свен Унтервалт и Тоби Генкел коме је у писању сценарија помогао Хелме Хајне, а главне улоге тумаче Милан Антонић, Марко Марковић, Никола Немешевић и Немања Живковић. Приказивање филма продужено је за још седам дана, а последња пројекција је у среду 17. јула у 8 сати.

Плен

МАГАЗИН

14.7.2019.

Ортаци на точковима

Млади змај Табалуга живи на живописном Гренланду са оцем, који га је усвојио, и гавраном Колком, а како никада није научио да бљује ватру хитно му је потребна помоћ правог, одраслог змаја. Али, Табалуга је последњи примерак своје врсте, а једини другар кога има је брбљива бубамара Бали. Једног дана, Табалугу и Балија намамиће на Исланд, на коме влада зли господар Арктос, а када ту упозна прелепу ледену принцезу Лили десиће се љубав на први поглед. Лили ће одвести Табалугу да упозна Арктоса, не слутећи да овај жели да уништи све змајеве како би заледио Гренланд. Лили ће помоћи Табалуги и Балију да побегну са Исланда, а захваљујући снази њихове љубави Табалуга ће научити да бљује ватру. Да би осујетили Арктосов зли план, и спасили Гренланд од његове армије поларних медведа, Табалуга и Лили мораће да удруже снаге и држе се заједно, као ватра и лед. Деведесетоминутну анимирану авантуру у 2Д формату, синхронизова-

Када доброћудни возач Убера по имену Сту покупи путника за кога се испостави да је полицајац, који је на трагу бруталном убици, он упада у мучно искушење током ког очајнички покушава да задржи своју памет, живот и оцену од пет звездица. Акциону комедију двехиљадитих у 2Д формату, у трајању од сто пет минута, Мајкл Дауз је режирао према сценарију Припера Кленсија, а водеће улоге тумаче Дејв Баутиста, Натали Моралес, Бети Гилпин, Џими Татро, Мира Сорвино и Карен Гилан. Филм се приказује до 17. јула, а пројекције почињу у 20 сати.

Када велики ураган погоди Флориду Хали ће игнорисати наређења за евакуацију како би пронашла оца који је нестао. Она га налази тешко рањеног у породичној кући где остају заробљени, јер се вода од поплава све брже шири. Како остаје све мање времена да се побегне од снажне олује, Хали и њен отац ће открити да је вода која надолази њихов најмањи проблем. Хорор трилер у 2Д формату, коме недостаје три минута да би трајао сат и по, Александере Аџа је режирао према сценарију који су написали Мајкл и Шон Расмусен, а водеће улоге тумаче Каја Скоделарио, Бери Пепер и Рос Андерсон. Филм је на репертоару биоскопа до половине наредне недеље, а апројекције почињу у 22,00.

МАГАЗИН

14.7.2019.

ЧЈасна Шекарић је јасно док Срби су најуспешнији, преко н

100

Кад би имали паметних, кол Србија би била успешна зем

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

казала: нишана!

Били смо познати по јунацима и одбранама; данас: по лажовима и обманама!

лико и вођа, мља! Сваки режим опстаје на „цаку“: држи народ у сталноме страху!

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 14. И 20. ЈУЛА

МАГАЗИН

14.7.2019.

14. јул

102

765 — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си’ана пошто су се Ан Лушанове снаге приближиле граду током Ан Луашнове побуне. 1789 — Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској. 1867 — Код енглеског града Редхила шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел, први пут демонстрирао свој изум. 1889 — Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника. 1900 — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка. 1901 — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“. 1902 — Основано је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Сарајеву. 1933 — Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке. 1933 — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који

је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја. 1958 — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република. 1959 — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора. 1965 — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, направио је прве фотографије Марса. 1969 — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас. 1976 — Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију. У Канади је укинута смртна казна. 1992 — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије. 1997 — Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских Муслимана на подручју Приједора, у северозападној Босни. 1999 — После 17 година од краја рата између Аргентине и Уједињеног Краљевства за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику.

2000 — 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације. Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља.

2001 — Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни. 2016 — Најмање 84 људи изгубило је живот, а 100 је повређено на шеталишту у Ници пошто је камион улетео међу шетаче током прославе Дана пада Бастиље. Возач камиона убијен, у возило пронађене ручне гранате и наоружање.

15. јул 1099 — У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим. 1399 — Прво писано спомињање

Јагодине, града у централној Србији, у извештају кнегиње Милице дубровачкој општини. 1240 — Новгородска војска кнеза Александра Невског је поразила шведску војску у бици на Неви. 1410 — пољско-литвански краљ Владислав II Јагело победио је Тевтонски ред у бици код Гринвалда. 1795 — Марсељеза постала званично химна Француске. 1813 — Почела велика Турска офанзива на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир са око 100.000 војника. Турска војска је сломила отпор Срба на Морави, Дрини и Тимоку. 1834 — Шпанска инквизиција је званично распуштена након скоро 356 година терора. 1869 — Француз Иполит Меж Морис је пантентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва. 1918 — Почела је Друга битка на Марни у Првом светском рату офанзивом немачке војске под командом генерала Ериха Лудендорфа. 1937 — Пуштен у саобраћај канал Москва-Волга. Канал је дуг 128 km, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а Москва је постала лука повезана са пет мора. 1941 — Први пут употребљене „каћуше“, прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у бици код Орше у Другом светском рату. 1946 — Завршен је Београдски процес, суђење Драгољубу Михаловићу и још двадесеттројици оптуженика. 1958 — На захтев председника Камија Шамуна, америчке снаге искрцале су се у Либану, чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти САД омогућиле Камију Шамуну да се поново кандидује за место председника. 1968 — На линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. Летове су почели обављати авиони компанија Аерофлот и Пан Америка. 1974 — Група грчких официра у ки-

парској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса III. Власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер странке ЕОК, a архиепископ Макариос III привремено напустио Кипар. 1975 — Сојуз 19 ракета којом је управљао астронаут Алексеј Леонов и Аполо 18 под командом Томаса Стафорда лансирани су у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру, два дана касније летелице су се спојиле у орбити, а посаде су размениле поклоне и руковале се. То је била прва права сарадња у свемиру два, у то време, непомирљива непријатеља. 1983 — Јерменски терористи напали просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому Орли. Том приликом погинуло је шест и рањено 46 људи. 1992 — Одржан скуп под називом „Жута трака“ чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група. Скуп су организовали невладина организација Центар за антиратну акцију и странка Грађански савез Србије, а непосредан повод за протест било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци. 1995 — Акцијом војске Шри Ланке окончана највећа офанзива тамилских побуњеника од 1987. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи. 1999 — На Косово и Метохију стигао шеф цивилне администрације Уједињених нација, Бернар Кушнер, а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогласили Косово и Метохију једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату. 2000 — Зимбабве је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседству белаца. 2001 — Шеик Хасина, премијер Бангладеша, после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника.

103

2016 — Део турске војске је покушао државни удар против турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

МАГАЗИН

14.7.2019.

16. јул

104

1054 — Кардинал Хумберт од Силва Кандиде, изасланик папе Лава IX, и цариградски патријарх Михајло су екскомуницирали један другог, што се узима за крајњи чин Великог раскола. 1212. - Битка код Лас Навас де Толоса, једна од најзначајнијих битака реконкисте. 1661 — Први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка. 1790 — Амерички председник Џорџ Вашингтон је потписао Закон о резиденцији, одобравши место дуж реке Потомак за будући главни град САД, што ће касније постати Вашингтон. 1861 — Основано је Српско народно позориште у Новом Саду. 1867 — Жозеф Моније, француски врлтар, патентирао је у Паризу армирани бетон. 1917 — Спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу. 1925 — У Багдаду је почело заседање првог изабраног парламента Ирака. 1935 — Постављен први паркинг мерач на свету у Оклахома Ситију. 1945 — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе. 1950 — На стадиону Маракана у Рио де Жанеиро фудбалска екипа Уругваја у финалу светског првенства победила екипу Бразила резултатом 2:1. 1951 — Белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена. 1965 — Отворен је 11,6 km дуг тунел испод Монблана који је повезао Италију и Француску. 1969 — Аполо 11, амерички свемирски брод, лансиран је из Кејп Канаварела у историјску мисију ка Месецу. 1976 — Бивша португалска колонија Источни Тимор анектирана од стра-

не Индонезије, чиме је постао индонежанска 27. покрајина. 1979 — Садам Хусеин је постао председник Ирака. 1990 — У земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи. 1994 — Делови комете ШумејкерЛиви 9 су почели да ударају у планету Јупитер, а први фрагмент је изазвао ватрену лопту чија је температура достизала око 24.000 К. 1998 — Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента. 2001 — Хуан Антонио Самаран, председник Међународног олимпијског комитета од 1980. године, пензионисан а затим именован за почасног председника МОК. Наследио га је Жак Рог, белгијски хирург. Кинески и руски председници Ђанг Цемин и Владимир Путин потписали пријатељски пакт којим су постављени принципи партнерства две земље у функцији заштите својих интереса. 2003 — Војним ударом је свргнута влада афричке острвске државе Сао Томе и Принсипе. То се догодило док је председник Фрадике де Менезес био у приватној посети у Нигерији.

17. јул 1440 — Пољски краљ Владислав III Јагелонац крунисан за краља Угарске као Владислав I у Стоном Београду. 1453 — У бици код Кастијона Французи победили Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата. 1890 — Сесил Роудз је постао премијер колоније Рт добре наде у Јужној Африци. 1917 — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-КобургГота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата. 1918 — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу. 1936 — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног

фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат. 1945 — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе. 1955 — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд. 1968 — У Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило партије Баас. Председник републике, а касније и владе, постао је генерал Ахмед Хасан ел Бакр. 1969 — У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти. 1973 — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња вла-

давина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Мохамед Дауд Кан. 1975 — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летјелица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски. 1979 — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре. 1981 — Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута. 1981 — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у

Канзас Ситију. 1984 — Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице. 1994 — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу. 1996 — Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома Кенеди. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде. 1998 — Посмртни остаци руског цара Николаја II Александровича и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин. Цунами изазван снажним земљотресом на дну Пацифика однело је шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи. На конференцији ОУН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља. 2000 — Башар ел Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафиз ел Асад, који је умро 10. јуна. 2001 — На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата. Након завршетка сукоба на Косову и Метохији и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали

4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано. 2014 — Малезијски путнички авион Боинг 777, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, оборен је ракетом изнад Донбаса, при чему је погинуло је свих 298 путника и чланови посаде.

18. јул 1290 — Краљ Едвард I је протерао Јевреје из Енглеске. 1536 — Енглески краљ Хенри VIII издејствовао од парламента доношење одлуке о непризнању папске власти. Тиме се утро пут ка стварању независне протестантске Англиканске цркве. 1870 — На Првом ватиканском концилу проглашена је догма о папиној непогрешивости (инфалибилитет) о питању вере и морала свих верника. 1870 — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. Победио је Адолф Андерсен. 1877 — Почео шаховски турнир „Франкфурт 1887.“, Немачка. 1925 — Адолф Хитлер, будући нацистички лирдер Немачке објавио је први том свог личног манифеста Мајн Кампф. 1942 — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари. у Босанској Крајини. Многа села су била спаљена, а око 50.000 људи одведено је у логоре. 1942 — Сједињене Америчке Државе су објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији у Другом светском рату. 1971 — Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. 1972 — Власти Египта су затражиле од власти Совјетског Савеза да повуку свих 20.000 војних саветника, при чему су оптужиле совјетске власти да нису послале обећано оружје. 1976 — Нађа Команечи је постала

105

14.7.2019.

МАГАЗИН

106

први гимнастичар у историји Олимпијских игара која је добила маскималну просечну оцену 10 на Олимпијским играма 1976. 1991 — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније, пошто је Словенија 25. јуна прогласила самосталност. 1992 — Ратни бротови НАТО пакта упловили су у Јадранско море ради контроле спровођења санкција Савета безбедности Уједињених нација. Ово је била прва таква операција у Европи после Другог светског рата. 1994 — У Буенос Ајреса, главног града Аргентине, у експлозији подметнуте бомбе у центру јеврејске заједнице погинуло је 96 људи. 1995 — Након дугог периода мировања, вулкан Суфријер је започео еруцију која је нанела велике штете острву Монтсерат. 2000 — Индонежанска војска признала је учешће неких својих трупа на муслиманској страни у дуготрајном хришћанско-муслиманском рату на острвима Малуку. 2001 — Скупштина Србије усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којимсе Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а Србије трансформише у самосталну Безбедносно-информативну агенцију (БИА). 2003 — Здравко Муцић, босански Хрват, пуштен је из затвора Хашког трибунала после одслужења седам година од деветогодишње казне на коју осуђен за злочине над Србима у логору Челебићи код Коњица у Босни и Херцеговини. 2013 — Градско веће Детроита, са дугом од 20 милијарди долара, поднело је захтев за одлазак у стечај, што представља највећи банкрот једне општине у историји САД.

19. јул 64 — Изгорело две трећине Рима у пожару, а цар Нерон је оптужио хришћане да су подметнули пожар, чиме је себи дао изговор да их прогна из Ри-

ма. 711 — Омејадске снаге предвођене Тариком ибн Зијадом су победили у бици код Гвадалете Визиготе предвођене краљем Родериком. 1333 — Едвард III је поразио у бици код Хелидон Хила Арчибалда Дагласа у последњем рату за независност Шкотске. 1545 — Брод „Мери Роуз“, понос ратне флоте енглеског краља Хенрија VIII, потонуо је у каналу Солент између обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи. 1553 — Мери Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Крвава Мери и Католкиња Мери. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској. 1864 — Победом у Трећој бици за Нанкинг кинеска династија Ћинг је угушила Тајпиншки устанак. 1870 — Француски цар Наполеон III објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република. 1877 — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор. 1883 — На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча. 1900 — Отворена је париска подземна железница (метро). 1936 — Отпочела је социјална револуција у Шпанији, коју је у дело спроводила анархо-синдикалистичка Национална Конфедерација Рада - ЦНТ 1937 — У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната („крвава литија“) који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу.

1941 — Британски премијер Винстон Черчил почео је кампању под називом „В за победу“ (V for Victory) у Другом светском рату. 1943 — У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима. 1956 — Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкј противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља. 1974 — Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу,

који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније. 1980 — У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан. 1985 — Услед бујице блата изазване рушењем насипа у долини Става у Италији погинуло је 268 особа. 1989 — Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војћеха Јарузелског за председника Пољске. 1994 — Народна скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложе-

ни план, кажњена је пооштравањем међународних санкција, а у Босни је настављен рат. 1996 — На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције. 1997 — Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској. 2000 — Русија је представила светском тржишту ново противтенковско оружје монтирано на приколици кроскантри мотоцикла. 2001 — Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен је на четири године затвора за кривоклетство и злоупотребу правде.

20. јул 1654 — Потписан англо-португалски споразум којим су почели дугогодишњи савезнички односи Енглеске и Португалије. 1866 — Аустријска флота под командом Вилхелма фон Тегетофа је потпуно разорила италијанску флоту код острва Вис. 1917 — Потписана Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију потписали премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић. 1944 — Немачки пуковник Клаус Шенк гроф фон Штауфенберг, извршио атентат на нацистичког лидера Адолфа Хитлера подметањем бомбе под његов сто у бункеру „Вучја јама“ код Берлина. Хитлер лакше повређен, а завереници погубљени. 1954 — У Женеви склопљен споразум о примирју у Индокини, којим је завршен Први индокинески рат против француске колонијалне управе у том делу света. 1969 — Амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец. Армстронг на Месецу био два сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод „Аполо 11“.

1974 — Турске снаге извршиле инвазију на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији. 1976 — Америчка сонда Викинг 1 спустила се на Марс после 11 месеци лета и почела да шаље на Земљу јасне снимке те планете. 1982 — У експлозијама бомби које су поставили припадници Ирске републиканске армије у Хајд парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло 10 британских војника. 1988 — Јужноафричка Република, Ангола и Куба прихватиле споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке, данашње Намибије. 1994 — Шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао у посету Јордану као највиши израелски функционер који је до тада посетио Јордан. 1996 — Побуњеници из племена Хуту напали избеглички логор супарничког племена Тутси у Бурундију и побили око 320 особа, махом жена и деце. 2000 — После девет дана преговора завршен блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за вишедецинијски сукоб није нађено, а сукоби Израела и Палестинаца настављени. Корзикански националисти прихватили, после преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва. Тиме окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти. 2001 — После 20 година паузе из Багдада кренуо први путнички воз ка Турској, који је наредног дана стигао у Газиантеп. Немачки лидери полагањем венаца званично одали пошту официрима за атентат на Адолфа Хитлера пре 57 година. Карло Ђулијани, италијански активиста и анархиста је убијен током демонстрација против Групе 8 у Ђенови 2001. године од стране италијанских карабинијера. 2011 — Ухапшен Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs