Issuu

МАГАЗИН Година VII * Број 397 * 7. јул 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

7.7.2019.

У овом броју: Траје култура сећања Подстицај за останак на селу До завршетка посла У се и у своје кљусе Поплаве помутиле сјај значајних датума Изгубљене године Плати картицом и победи Страдање народа краљевачког краја

12 16 24 28 36 44 52 60

Косовска битка 1389. Елита града Краљева Тријумф краљевачких гимназијалаца Живот у знаку рокенрола На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Петнаеста провера спремности Времеплов

64 70 80 90 98 100 102 106

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево и Краљевчани“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

МАГАЗИН 7.7.2019.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара. Захвални читаоци

Колор - задња страна 1/1 стране у регионалним новинама плаћа се 48.000,00 Дин. 57.600,00 Дин

МАГАЗИН 7.7.2019.

Обележен Дан борца 4. јул

ТРАЈЕ КУЛТУ

МАГАЗИН

7.7.2019.

- Обележавање Дана борца, као државног празника у периоду од 1956. до 2001. године, сведочи о односу према жртвама које су пале у борби за ослобођење од окупације и фашизма. - Поводом обележавања 4. јула на Споменик отпора и победе венце и цвеће положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, борачких удружења и организација цивилног друштва. - Обележавање скромније него претходних година. - Краљево има посебне разлоге да обележава овај дан зато што је, као мученички град, дало велике жртве у рату који је трајао четири године. - Обележавање Дана устанка данас у Ковачима и Обрви

Фото: М. Радовановић

УРА СЕЋАЊА

7.7.2019.

МАГАЗИН

ве до распада земље почетком деведесетих година прошлог века Дан борца је, као државни празник на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, касније и Савезне Републике Југославије, обележаван сваког 4. јула. Тога дана освежавано је сећање на дан кад је 1941. године, на седници Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије у Београду, донета одлука о подизању оружаног устанка против окупатора. За државни празник Дан борца 4. јул је проглашен 26. априла 1956. године и прослављао се сваке године до распада земље, а потом само у Србији све док, одлуком Владе, није укинут 2001. године. Упркос томе празник се и даље, и у Краљеву, обележава у организацији Савеза удружења бораца

Народноослободилачког рата, ове године нешто скромније без Оркестра „27. септембар“ и значајнијег присуства припадника војске. По традицији венце и цвеће на Споменик отпора и победе положили су представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, борачких удружења и организација цивилног друштва који су са овог места још једном послали поруку о потреби сећања на жртве, бораца, невино страдалих грађана и инвалида који су у то време стали у одбрану отаџбине од фашизма завојевача, сила осовине Рим - Берлин - Токио. - Као одговор на изазове патриотске снаге су почеле да дижу устанке на подручју Краљевине Југославије тако да је почела борба за ослобађање земље од фашизма. Овај датум је био дражавни празник у време растакања

СФРЈ, обележавао се и у време СРЈ, а данас се обележава у оквиру Савеза удружења бораца НОР-а. Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије је 4. јула 1941. године позвао све народе поробљене државе да дигну устанке против фашизма, зла које се надвило над Европом и целим светом. Краљевина Југославија је нападнута од стране фашистичких сила које су предводили Мусолини и Хитлер, а Краљево има посебне разлоге да обележава овај дан зато што је, као мученички град, дало велике жртве у рату који је трајао четири године. У Другом светском рату је погинуо велики број родољуба, ми се клањамо сенима свих који су се борили за слободу ове земље и, у знак захвалности за све што су учинили, одајемо пошту пред Спомеником отпора и по-

беде, јер на тај начин негујемо културу сећања на наше претке и наше борце поручио је после полагања венаца председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ др Милан Матијевић. Након што је донета одлука о подизању оружаног устанка против окупатора почеле су организоване активности у појединим деловима земље па је он, само три дана касније, прво подигнут у Србији кад је у Белој Цркви изведена прва оружана акција Рађевачке партизанске чете под командом Жикице Јовановића Шпанца. Само шест дана касније устанак је подигнут у Црној Гори, а 22. јула и Словенији када је изведена оружана акција Рашичке партизанске чете код Тацена у близини Љубљане. Напад герилских одреда Босанске крајине на Дрвар, Босанско Гра-

хово и Оштрељ и њихово ослобођење, повод је да се 27. јул на територији Босне и Херцеговине славио као Дан устанка, а напад герилских одреда из околине Доњег Лапца на Срб обележио је истог дана почетак организованог отпора у Хрватској. Последњи су устали Македонци 11. октобра када је изведена оружана акција Прилепског партизанског одреда у овом граду. Помоћник градоначелника Краљева Сретен Јовановић 4. јул 1941. године оцењује значајним због одлука које су донете у Београду, а као крајњи резултат имале покретање свеопште борбе која је довела до ослобођења земље. - Обележавање овог дана сведочи о односу према жртвама које су пале у борби за ослобођење од окупације и фашизма. Зато се морамо увек сећати

тих дана, без обзира што више није државни празник, јер је много наших предака дало живот одазивајући се позиву за одбрану земље. Наша је историја веома бурна, а у свим ратовима највећи број наших бораца се ставио на страну правде и правдољубља. Окупатор нам никад није добродошао и зато, као град, имамо обавезу да се нађемо на овим местима са свим патриотским удружењима, војском и полицијом, јер то представља прави однос према нашој историји - истакао је он уз позив на окупљање три дана касније на обележавању 7. јула, Дана устанка народа Србије. Пригодна свечаност тим поводом биће организована испред споменика страдалим учесницима рата у Ковачима, а сат касније и у Обрви. Т. Радовановић

Деведесет пета седница Градског већа

МАГАЗИН

7.7.2019.

ПОДСТИЦАЈ ЗА О

ОСТАНАК НА СЕЛУ

Фото: М. Радовановић

- Летње баште могу се формирати у периоду од 15. фебруара до 30. новембра. - Захтев за формирање летњих башти у улицама где је забрањен пролаз возила подноси се организационој јединици Градске управе надлежној за комуналне послове у периоду од 20. јануара до 1. фебруара. - Измене и допуне Пословника о раду Градског већа ради отклањања недостатака уочених у досадашњој примени, прецизнијег дефинисања одређењних поступака и усаглашавања са Законом о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи. - Одобрена расподела нешто више од двадесет три милиона динара на сто деветнаест носилаца комерцијалних породичних газдинстава који испуњавају прописане услове

змеђу две седнице Градског већа, од 27. јуна до 4. јула, дефинисано је једанаест тема о којима се тражило изјашњавање највишег извршног органа локалне самоуправе, а по значају најбитнијим оцењено разматрање нацрта Одлуке о постављању мањих монтажних објеката на јавним површинама као основа да буде уврштена у дневни ред прве следеће седнице Скупштине града. Решењем градоначелника из марта ове године образовано је радно тело за израду Одлуке о изменама и допунама одлуке о постављању мањих монтажних објеката на јавним површинама са задатком да припреми нацрт одлуке који се односи на формирање летњих башти и постављање конструкција за њих у ужем градском језгру. Након изјашњења Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, ради појашњења одредби Плана детаљне регулације „Центар града Краљева“ и измене овог акта ко-

МАГАЗИН

7.7.2019.

ји је 2017. године донела Скуштина града Градском већу је достављен предлог одлуке о изменама и допунама којим је дефинисано да се баште могу формирати у периоду од 15. фебруара до 30. новембра. Захтев за формирање у улицама где је забрањен пролаз возила подноси се организационој јединици Градске управе надлежној за комуналне послове у периоду од 20. јануара до 1. фебруара која је, путем средстава јавног информисања, дужна да о томе обавести заинтересована правна лица и предузетике. Изменама одлуке дефинисани су износи казне за прекршаје одредби који се односе на правна лица, предузетнике и физичка лица. - Имали смо већи број жалби угоститељских радњи у периоду када је температура ваздуха била виша од просечне, када су били сунчани дани, и то у фебруару и у марту. Управо из тог разлога, а на предлог угоститељских радника, донета је измена ове од-

луке, која предвиђа да мањи монтажни објекти могу да буду постављени на јавним површинама већ од 1. фебруара, закључно са последњим даном новембра. Угоститељи су током фебруара, марта, новембра, када је лепо време, постављали баште на јавној површини. Након тога су комуналне службе града Краљева кажњавале ове угоститељске радње. Чињеница је да смо на тај начин пунили градски буџет, али наш циљ није да пунимо буџет искључиво од такси, већ да привредницима дозволимо све оно што им омогућава закон. Ако закон даје такву могућност, ми можемо да променимо одлуку, да исто што је законом допуштено омогућимо и одлуком и да на тај начин, легално, на основу накнаде, на основу легалних прихода, пунимо буџет града, а не да зарађујемо на основу тога што ћемо кажњавати грађане или угоститељске објекте, потврдио је градоначелник Предраг Терзић.

Измене је претрпео и Пословник о раду Градског већа за шта је правни основ нађен у Закону о локалној самоуправи, којим је утврђено да се организација, начин рада и одлучивање овог органа уређује његовим пословником, у складу са законом и статутом града Краљева. У складу са тим предложене су измене и допуне овог документа ради отклањања недостатака уочених у досадашњој примени, прецизнијег дефинисања одређених поступака и усаглашавања са Законом о изменама и дпунама Закона о локалној самоуправи. Измене и допуне предложене су ради прецизнијег дефинисања достављања материјала на седнице, додавања изостављеног заменика секретара Скупштине, дефинисања подносилаца предлога за измене и допуне предложеног дневног реда и гласања као и обавезе трајног чувања оригиналног записника. Измењен је и део који се односи на радна тела Градског већа, ради усаглашаавња са Стату-

том града којим је прописано да у извршавању послова из своје надлежности Градско веће може оснивати стална и повремена радна тела. Додатне измене претрпео је део који се односи на доношење закључака, којим се утврђује нацрт акта, упућује јавни позив за учешће у јавној расправи, одређује време, место и начин спровођења у случају кад је Градско веће обавезно да то учини. Ово представља новину предвиђену Законом о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи и Статутом града као и ради потпунијег дефинисања поступања приликом одлучивања о амандманима. Додавање нових чланова предложено је ради усглашавања са одредбама истог закона и Статута града који се односе на спровођење обавезног поступка спровођења јавне расправе од стране Градског већа. Градско веће је усвојило Решење за доделу средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољо-

привредних газдинстава у овој години сачињено од стране Одељења за привреду и финансије Градске управе. Решењем је одобрена расподела нешто више од двадесет три милиона динара на сто деветнаест носилаца комерцијалних породичних газдинстава који испуњавају прописане услове. У решењу је дефинисан статус тридесет једне пријаве које испуњавају прописане услове али им, због недостатка планираних средстава, нису одобрена средства. Консатовано је да петнаест пријава не испуњавају прописане услове, а није разматрана једна која је приспела по истеку предвиђеног рока. - Као и прошле године, новац су добили млади људи који живе на селу и, што је најважније, већ другу годину заредом немамо понављање оних који добијају. Годинама смо имали исте људе који су сваке године добијали 400, 500, 600 хиљада динара, једне године, друге, треће, пете, седме... а са друге стране, други људи који су конкуриса-

МАГАЗИН

7.7.2019.

ли су и прве и друге и треће и пете и седме године добијали мали износ средстава, или уопште нису добијали подршку из буџета града Краљева. Последње две године се то у потпуности променило и, што је јако важно, млади људи којима је потребна подршка, којима је неопходно изаћи у сусрет, добијају средства из буџета града. Надам се да ћемо као град који, у складу са висином свог буџета, можда и највише својих средстава издваја за пољопривреду у Републици Србији, наставити да помажемо својим пољопривредним произвођачима. Обезбеђиваћемо новац за младе људе који желе да остану и да живе на селу и надам се да ћемо коначно успети да омогућимо онима који живе на селу да могу лепо да живе од пољопривреде. Мислим да, уз подршку државе и субвенције које обезбеђује Министарство пољопривреде, и уз овакву подршку града Краљева, на селу може да се живи сасвим пристојно, нагласио је Терзић. Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ доставило је Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбенио комунал-

не делатности, предлог Програма о изменама и допунама Програма за постављање плажних барова. Поводом доношења Закона о накнадама за коришћење јавних добара Скупштина града је донела одговарајућу одлуку за теариторију града по којој је било неопходно са њом усагласити постојећа нормативна акта међу којима је и Програм за постављање плажних барова. Усаглашавање се односи на поступак спровођења давања јавне површине на коришћење, а све због укидања института закупа, односно због увођења накнаде за коришћење јавне површине уместо локалне комуналне таксе. Имајући у виду велико интересовање досадашњих закупаца, и потенцијално нових корисника јавне површине за постављање плажних барова, Одељење за урбанизам је сачинило одговарајуће измене. Након што је Градско веће, уважавајући предлоге корисника средстава из области основног и средњег образовања и васпитања, у фебруару донело решење о распореду коришћења буџетских средстава утврђене су још четири измене и допуне решења за

Гимназију, Школу за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“, основне школе „Димитрије Туцовић“ и „Јово Курсула“ и Економско - трговинску школу где је Градско веће донело одлуку о пренамени средстава опредељених корисницима буџета за капитални трансфер као и о ангажовању средстава текуће буџетске резерве. Решењем о коришћењу средстава текуће буџетске резереве одобрена су додатна средства од 3,29 милиона динара за реализацију набавке и уградње котла на пелет у Основној школи „Живан Маричић“ у Жичи. Решењем градоначелника о промени апропријације по основу наменског трансфера распоређена су средства по основу уплате наменског трансфера добијеног од другог нивоа власти за унапређење енергетске ефикасности зграде јавне намене у својини јединице локалне самоуправе за шта су одобрена додатна средства од 202.645,70 динара. Овим решењем увећана су средства на текућем и укупном трансферу која су опредељена основном образовању и васпитању, а оба су довела до потребе да Градско

веће донесе решење како би корисници буџета могли да израде нове финансијске планове за ову годину. Градско веће се сагласило са понудом Јавног комуналног предузећа „Водовод“ за извођење радова на изградњи прве фазе водоводне мреже, фекалне и атмосферске канализационе мреже у оквиру изградње, доградње и реконструкције инфраструктуре на реализацији Пројекта стамбене обнове после земљотреса у Краљеву. Разматрано је и неколико жалби грађана изјављених на решења Одељења за друштвене делатности, Комисије за доделу стипендија студентима града Краљева за текућу школску годину и Одељење за урбанизам, грађевианрстово и стамбено комуналне делатности. Т. Радовановић

МАГАЗИН 7.7.2019.

Штаб за ванредне ситуације у сталном заседању

МАГАЗИН

7.7.2019.

ДО ЗАВРШЕ

- Још нису спроведене све активности чија би реализација била довољна за укидање ванредне ситуације. - На основу више од хиљаду и три стотине захтева за процену штете до почетка минуле недеље завршено између шест и седам стотина решења. - Процес доношења решења о процени оштећења на индивидуалним објектима иде спорије од очекиваног, а као разлог наведено доказивање имовине. - Осам правника дневно донесе тек тридесетак докумената овог типа што је повод за тражење начина да се динамика убрза. - Још нема очекиваног дефинисаног предлога ни уредбе за пријаву штете на пољопривреди. - Милион динара из градског буџета за помоћ пољоприврдницима који су претрпели највећу штету

ЕТКА ПОСЛА

7.7.2019.

МАГАЗИН

билне падавине које су трећег дана јуна покренуле бујичне потоке и причиниле још неутврђену штету биле су повод да у раним преподневним часовима буде донета одлука о проглашењу ванредне ситуације на целој територији града Краљева. Иако су током наредних месец дана реализоване броје активности на санацији последица елементарне непогоде из Градског штаба за ванредне ситуације стиже потврда да је одлука и даље на снази јер још нису спроведене све активности чија би реализација била довољна за укидање. Док је одлука на снази редовно заседа Штаб за ванредне ситуације, а последња седница трећег дана јула прилика је за разговоре о процени штете и процедури за остваривање права на помоћ у санацији. Иако је рок за подношење захтева

за процену штете на индивидуалним домаћинствима истекао 25. јуна прилика да то учине и даље се пружа власницима који су за прекорачење имали оправдан разлог. Из Штаба стиже порука да сви остали, који у одређеном року нису поднели захтев на пописаном обрасцу, више не могу да очекују да ће им штета бити надокнађена. На основу више од хиљаду и три стотине захтева до почетка минуле недеље завршено је између шест и седам стотина решења. Њих власници оштећених објеката, по позиву, могу да преузму у Одељењу за послове цивилне заштите у Скопљанској улици, а онима који на било који начин буду спречени биће послата поштом. Процедуром за утврђивање права на надокнаду штете онима који нису задовољни проценом и категоризацијом оштећења пружена је могућност

да, у складу са правном поуком из решења, уложе жалбу. И док су комисије за процену штете и даље на терену из Штаба стиже потврда да процес доношења решења о процени оштећења на индивидуалним објектима иде спорије од очекиваног, а као разлог наведено доказивање имовине. И поред потврде да је доношењу решења ангажовано осам правника дневно се донесе тек тридесетак докумената овог типа што је повод за тражење начина да се динамика убрза. Иако је од проглашења ванредне ситуације прошло више од месец дана још нема очекиваног дефинисаног предлога ни уредбе за пријаву штете на пољопривреди. Због тога је са седнице Штаба предложено да се, по угледу на друге локалне самоуправе, из буџетских средстава издвоји милион динара као помоћ пољопривред-

ним домаћинствима која су претрпела највеће штете од елементарне непогоде, а очекује се да ова идеја буде реализована врло брзо. Податак да су бујични потоци причинили велику штету на инфраструктури основни је разлог да се приоритетним оцене радови на санацији путева, речних сливова и других оштећених објеката овог типа. Радови су отпочели само неколико дана од тренутка кад је бујица причинила штету, а настављају се према утврђеном плану све док сви путни правци не буду пружали довољан степен сигурности и проходности за одвијање саобраћаја. Нафта за ангажовање грађевинских машина обезбеђена је из донација, додељује се на основу захтева месних заједница, а тек кад добију одређену количину мештани могу да приступе

санацији оштећења на територији за коју је тражена. Процена оштећења која је бујица причинила на потоку у реону Печенога основ су за закључак да је, због обимности посла, за санацију уз коришћење људских и техничких ресурса Војске Србије потребно између једног и два месеца. Као и много пута раније потврдило се да велике проблеме у Адранима прави Мусача, а потреба регулације тока потока предочена је и председнику Србије Александру Вучићу приликом посете Краљеву у првој половини јуна. Како је пресечен бедем који штити део насеља од бујичних вода Штаб је донео закључак да се, преко Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“, ангажује Водопривредно предузеће „Западна Морава“, одговорно за заштитне бедеме на овом делу потока,

како би биле предузете мере да се врати у првобитно стање и спрече евентуални проблеми у сличним ситуацијама. Тема разговора на седници Штаба за ванредне ситуације били су и инфраструктурни проблеми око канала поред железничке станице, и потреба да се очисте од насеља Грдица и некадашњег предузећа „Слово“ према овом подручују. Једнодушни закључак чланова Штаба је да решавању проблема заједнички приступе локална самоуправа и Железница како би пронашли начин за одвод воде из канала. Ангажовање јавних предузећа, установа и инсититуција које су учествовале, или и даље учествују у санацији последица поплава, повод је за потребу да поднесу извештаје о до сада реализованим активностима и утрошку средстава. Т. Радовановић

Сирча највећа жртва јунских поплава

МАГАЗИН

7.7.2019.

У СЕ И У СВ

ОЈЕ КЉУСЕ

- Огромна количина воде са простора Трговишта у Сирчи подигла ниво потока на два метра. - У налету бујице падала стабла висине од око тридесет метара. - Бујица која је тутњала од од пола пет ујутру до пола десет однела мост и одсекла од остатка света осамдесетак домаћинстава. - Процене стручњака потврђују да потпуно сушење зидова не треба очекивати пре истека једне године. - Највећем броју оштећених ускраћено право на коришћење средстава за финансирање трошкова привременог смештаја. - Једину помоћ пружили припадници Војске Србије. - У време посете председника Србије појачане активности јавних предузећа. - Негативна искуства из ранијег периода довољна за закључак да је највећи број мештана овог краја препуштен сам себи

д 1220. године и даровне Повеље Стефана Првовенчаног манастиру Жичи, као првом писаном документу који сведочи о постојању Сирче ово поморавско село, смештено на левој обали Западне Мораве, словило је као место узорних домаћина који су се, све до почетка убрзане индустријализације земље половином прошлог века, бавили искључиво пољопривредном производњом. У новије време у жижи интересовања шире јавности нашло се почетком новембра 2010. године кад је на овом простору лоциран епицентар земљотреса магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале који је за собом оставио последице несагледивих размера. Да једна несрећа никад не долази сама потврдило се мање од четири године касније кад је Морава поплавила плодна поља на ободу Шумадије и куће ближе реци. И док су мештани краја ближе Морави почетком пролећа сваке године стрепели од обилнијих падавина у горњем ретко ко је и помишљао да би опасност од воде могла да дође

МАГАЗИН

7.7.2019.

са друге стране, од потока који током топлијег дела године готово пресуши. Баш то догодило се у раним јутарњим часовима 3. јуна кад се са околних брда сручила до тада незапамћена количина воде и однела мост који је добар део мештана повезивао са остатком света. И док су се мештани других места у околини Краљева данима након тога борили устајалом водом која је, поред велике материјалне штете, могла да изазове и друге проблеме бујица је кроз Сирчу само протутњала остављајући иза себе пустош. Да је највеће последице претрпео центар села, у близини зграде поште, сведочи Срећко Мијаиловић коме се ових дана чини да је прошле године на реновирање породичне куће смештене на око три ара плаца непотребно потрошио осам хиљада евра. Податак да је грађена седамдесетих година пршлог века и не задовољава стандарде савременог начина становања, још мање за период од наредних неколико деценија, био је довољан за одлуку да

приступи генералној реконструкцији од пода до плафона, а над целом површином надгради поткровље. По окончању радова, чије се трајање продужило на пуних шест месеци, створени су услови за функционалан живот четворочлане породице, а јединим начином да буду финансирани показало се коришћење кредитних средстава. Ујутро 3. јуна, кад је вода већ захватила десетак кућа у непосредној близини поште, на врата Срећкове куће је први закуцао комшија и указао на опасност која прети. Прва помисао повереника цивилне заштите била је спашавање људи, а сукоб са чињеницом да је вода достигла висину од два метра довољна на закључак о немогућности да се учини било шта значајније. Иако је почело да свањава велика облачност је појачала субјективни осећај да се још није разданило, што је било разлог више да се обиласком свих у непосредној околини укаже на надолезећу опасност. - Почели смо да алармирамо комшије, јер сам приметио да се низ улицу

креће река и схватио да је почела да пробија заштитни бедем иза нас. Сећам се да су синови Крстине Тошић понели мајку, а пошто је вода већ била до појаса једва сам успео да на силу отворим врата куће мог брата да би је изнели на спрат. Када је вода пробила бедем удаљен стотинак метара од моје куће кренула је да плави редом и срушила мост у близини, а кад су угрожени изашли из својих кућа алармирао сама све институције. У мојој кући и дворишту вода је достигла висину од шездесет сантиметара, па нисмо успели ништа да подигнемо јер је већ било касно, а у налету бујице чули смо како падају стабла висине од око тридесет метара. Уз јак бљесак вода је одједном нагрнула као турбина, као вулкан кад се покрене па је, кад смо схватили да нема ништа од спасавања објеката, требало чувати живу главу. Бујица је тутњала од од пола пет ујутру до пола десет, а од девет вода почела полако да стагнира. Срећа у несрећи је што је протутњала и прошла - каже Срећко.

Већ на први поглед било је јасно да је бујица причинила штету великих размера коју, и поред обећане помоћи државе и донатора, није могуће надокнадити у потпуности. Најбоља потврда је податак да је, након изласка комисије за процену штете, кућа Сраћка Мијаиловића сврстана у трећу категорију којом власник стиче право на помоћ од двеста педесет хиљада динара. Кад је сумње у неадекватну процену елиминисала и ревизиона комисија било је јасно да је нереално очекивање већег износа, иако се помињала могућност да достигне шест стотина хиљада динара. Иако се вода брзо повукла свима је било јасно да ће у дугом периоду после тога највећи проблем представљати влага, а без обзира што је Црвени крст обезбедио сушаче процене стручњака потврђују да потпуно сушење зидова не треба очекивати пре истека једне године. Незадовољство становника овог краја појачава сумња у неадекватан однос према онима који су претрпели оштећења, до мере да им је

у дужем периоду онемогућен боравак у објектима индивидуалног становања. Још више га појачава сазнање да им је ускраћено право на коришћење средстава која су преко Центра за социјални рад додељивана за финансирање трошкова привременог смештаја. Међу незадовољнима је и Срећко коме је то оспорено због истека рока за пријављивање мада он, каже, нигде није био јавно објављен. Настојање да се у првим данима након елементарне непогоде уради што више на чишћењу терена и елиминисању последица основни је разлог да се за остваривање ове повољности пријави након истека предвиђеног рока. - Обратио сам се градоначелнику и свима редом, међутим рекли су ми да нема лека јер су прекинули дељење новца. Међутим, постоје доказни материјали да су многа лица којима објекти нису ни били поплављени још на почетку узели помоћ, а да на то нико није реаговао. Кад су приметили да је било злоупотреба, и када су још нека лица која су стварно ошптећена до-

7.7.2019.

МАГАЗИН

лазила да траже помоћ, слали су контроле да провере, али то већ било касно. Педесет посто лица која треба да добију новац нису добили зато што нису знали за рок, иако су уредно добили потврду од месне заједнице. Вероватно су приметили да је паре узело доста који на то немају право па су зауставили кад су видели да новца неће бити довољно. Те паре мени неће помоћи ништа, али ми је жао што су људи који немају никаквог оштећења преузели новац - каже Срећко. Незадовољство додатно подгрева уверење да је од четрдесет и три породице право на надокнаду остварило тек неколико, а двадесетак са поплављеног подручја у Сирчи и даље нема решено стамбено питање због чега се тренутни смештај код родбине и пријатеља сматра привременим решењем. Податак да велики број записника о степену оштећења још није резултирао доношењем одговарајућег решења одлаже исплату новчане помоћи која, по једнодушном ставу бројних власника поплављених објеката у Сирчи, није ни приближно довољна за санацију последица. Старији мештани сећају се обилнијих поплава седамдесетих годна прошлог века које нису причиниле ни приближну штету, а могућност да се понове у будућности повод је за размишљање о значајнијој хидроизолацији објеката са нижим темељом. Иако је у ранијем периоду корито продубљено поток који је и овога пута са планинских врхова Трговишта до Сирче усмерио огрому количину воде, и изазвао катаклизму, током летњег периода године најчешће пресуши. О силини бујице која се сручила на ово место најбоље сведочи податак да је ниво достигао висину од скоро два метра и приближио се оном какав има неколико стотина метара удаљена Морава. Мало светла у суморну слику Сирче на почетку лета унео је председник Србије наговештајем да ће мост који је однела бујица бити завршен до половине октобра. Наговестио је и да ће, каже Срећко, свратити до Сирче на Ви-

довдан кад је боравио у Лађевцима поводом отварања за цивилни саобраћај Аеродрома „Морава“, али се то није догодило. Податак да је од његове посете Сирчи прошло скоро месец дана, а да градња није ни почела, међу мештанима подгрева сумњу да би то могло да се догоди у планираном року. Да су елементарне непогоде прилика за велика обећања на овом простору се, као и након земљотреса, потврдило и у првој половину јуна ове године. - Опет политика чини чуда, а сваки политичар у сваком месту има неког свог, или вуче на своју страну, па се ради брзински. Сирча није ни половично очишћена јер је потребна значајна механизација, а једина помоћ коју смо имали јесте од војске. Да није било њих ништа не би било очишћено квалитетно због чега им дугујемо велику захвалност. Петнаест дана је овде било присутно тридесет војника, и механизација, који су помагали у изношењу ствари, чишћењу подрумских просторија и путева. Брзо је реаговало Јавно комунално предузеће „Чистоћа“, јер су дошли да очисте све да не би дошло део епидемије, а заказали су „Путеви“ и „Западна Морава“ јер су након два дана чишћења повукли машине на другу локацију. Штаб за ванредне ситуације је прогласио Сирчу за најоштећеније место, а они су се повукли на оштећенију локацију која ни не постоји. Као представник штаба у мојој месној заједници са председником месне заједнице покушавам да добијем неке одговоре, али је очигледно помоћ трајала један дан кад је Вучић посетио Сирчу. Тада су сви радили, а након тога се повукли осим војске која је остала да помаже несебично све док буде трајала ванредна ситуација. Када буде укинута повлачи се и, како кажу стари, питај бога шта ће да буде - каже Срећко. Након што су све покретне ствари оштећене до мере да нису за коришћење, и избачене из куће, стварање најосновнијих услова за живот зависи од донатора који су изразили жељу да помогну, а негативна искуства из рани-

јег периода довољна су за закључак да је највећи број мештана овог краја препуштен сам себи. У тренуцима кад је једино то остало извесно засукали су рукаве како би очистили прљавштину а потом, у складу са могућностима, да једну по једну просторију у кућама враћају у стање од пре поплава. Кад су обилне падавине запретиле и неколико дана касније запушени одводни канали су поново били генератор изливања воде по двориштима, а брза реакција један од фактора који су спречили да не уђе у куће. - Поред све те ситуације послушали смо представнике Штаба за ванредне ситуације да на парцели поред поште одлажемо отпад из свих дворишта, али се десила најгора ситуација кад се неко поиграо народним мукама и запалио га. Пожар је саниран, али се ватра поново распалила на овој мини депонији са које се дим и смрад шире на све стране. То што само натапају водом је привремено решење, а што након обавештења Штаба још нису стигле машине правдано је заузећем на клизиштима која су оцењена као хитнији случајеви. Гомила је толика да ни машинама не може да се уклони бар три дана, а то је посао за „Путеве“ јер је деведесет посто земља. Могу само да кажем, не поновило се. Држава није у обавези да помогне, али ипак помаже па за прву категорију оштећења мештанима припада сто двадесет, за другу двеста а трећу двеста педесет хиљада динара - каже Срећко. Једно је сигурно, каже он, да са средствима која добије као помоћ неће моћи да санирају оштећења, а кредит подигнут претходне године за детаљну реконструкцију куће не дозвољава да узме нови. То је основни разлог што су очи упрте према држави од које се очекује помоћ. Да ли ће стићи, и колико, могло би да буде познато врло брзо, чак и пре истека рока за који је председник Србије најавио поновни долазак и контролу свега што је требало урадити. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.7.2019.

Где смо били, шта смо радили у јуну?

МАГАЗИН

7.7.2019.

ПОПЛАВЕ ПОМУТИЛЕ СЈЈ

- Након обилних падавина које су довеле до поплава, одрона и клизишта, чиме су узроковани прекид путне комуникације и нарушавање других основних животних услова чије последице по људе и имовину није могуће отклонити редовним ангажовањем градских служби проглашена ванредна ситуација на целој територији града. - У мултинационалну мисију Уједињених нација испраћено сто тридесет припадника пешадијске чете, 33 лица из вода за заштиту снага из јединица Команде за обуку и 12 штабних официра и чланова елемента за националну подршку. Уручено 186 војних споменица активним и пензионисаним припадницима 37. механизоване бригаде, као и породицама погинулих и преминулих. - Председник Србије обишао поплављено подручје. - Црквена општина при Храму Свете Тројице и град Краљево прославили славу Силазак Светог Духа на aпостоле

ЈАЈ ЗНАЧАЈНИХ ДАТУМА

ећ од раног јутра 3. јуна било је јасно да ће обилне падавине проузроковати штету, али не и да ће она достићи такве размере да је већ у 8,30 градоначелник Краљева прогласио ванредну ситуацију на целој територији града која није укинута н месец дана касније. Основ за доношење одлуке за проглашење ванредне ситуације нађен је у одредбама Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању у ванредним ситуацијама, Закона о локалној самоуправи и Статута града Краљева што је било довољно да Градски штаб за ванредне ситуације препоручи увођење ове непопуларне мере. У образложењу одлуке наведено је да је Градски штаб за ванредне ситуације предложио градоначелнику да прогласи ванредну ситуацију на територији града услед обилних падавина које су довеле до поплава, одрона и клизишта, чиме су узроковани прекид путне комуникације и нарушавање других основних животних услова чије последице по људе и имовину није могуће отклонити редовним ангажовањем градских служби. Одлука о проглашењу ванредне ситуације потиснула је у други план свечаност поводом испраћаја контигента Војске Србије у мировну операцију Уједињених нација у Либан из касарне у Рибници. Неуобичајена количина падавина, која је премашила осамдесет пет литара по квадратном времену, утицала је на одлуку војних власти да се свечаност, уместо у касарни, организује у великој сали Дома Војске Србије одакле су у мултинционалну мисију испраћени припадници Друге бригаде Копнене војске. Последњи контигент састоји од сто тридесет припадника пешадијске чете, 33 лица из вода за заштиту снага из јединица Команде за обуку и 12 штабних официра и чланова елемента за националну подршку. Испраћају су присуствовали начелник Генералштаба генерал Милан Мојсиловић, командант Копнене војске генерал потпуковник Милосав Симовић, заменик команданта Команде за обуку бригадни генерал Јелесије Радивојевић, заменик команданта Здружене оперативне команде Генералштаба, начелник 4. центра Војно-обавештајне агенције, представници Рашког управног округа, града Краљева, општине Пожега, Министарства унутрашњих послова из Полициј-

МАГАЗИН

7.7.2019.

ске управе, Одреда Жандармерије и Центра Безбедносно-информативне агенције Краљево, представници Српске православне цркве и Исламске верске заједнице Србије, чланови породица, родбина и пријатељи војника који су упућени у шестомесечну операцију Уједињених нација. Обраћајући се присутнима генерал Мојсиловић је указао на значај мировне мисије за Војску и државу, уз потврду да је учешће припадника Војске Србије у мировним операцијама Уједињених нација и Европске уније важан елемент војне политике земље која тако показује да је посвећена изградњи и очувању мира у свету и региону. Мултинационалне операције овог типа су још једна прилика да припадници Војске провере спремност и способност за извршавање задатака у реалним условима оперативне употребе, али и да размене искуства са припадницима оружаних снага других држава. Тако у мировним операцијама стичу значајно самопоуздање савлађују виши ниво обуке у интернационалном окружењу и међународним штабовима и извршавају задатке у условима приближно једнаким борбеним. На паркингу испред магацина предузећа „Тргомен“ у Ратини представници Удружења бајкера „Biker-Brummi-Hilfe (BBH) eV“ из Немачке следећег дана је уручило значајну донацију Општој болници „Студеница“. Из конвоја од двадесет шлепера у Краљеву је остало шест са више од сто палета различите опреме потребне овој здравственој установи, болничких и специјалних кревета за интензивну негу, столица за чекаонице, инвалидских колица, машине за веш великог капацитета, лабораторијских центрифуга, ергометара, лампи за рендгенске снимке, зубарских столица, канцеларијских столова, регала, ормара, значајна количина постељине и ћебади, монитори, оперативни столови, оперативног стуба, ормарића за лекове и друге опреме. Обележавање двадесете годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију повод је за уручење војних споменица припадницима 37. моторизоване бригаде одликоване орденом народног хероја. Бомбардовање је отпочело након неуспешно окончаних преговора у Рамбујеу кад се војска, као носилац одбрамбе-

МАГАЗИН

7.7.2019.

них активности, успешно супроставила побуни шиптарских терориста на Косову и Метохији. Иако је била слабије опремљена савременим наоружањем висок морал, спремност и стручност припадника Војске Југославије показали су се као предност над агресором што је допринело да, бранећи земљу свим расположивим средствима, постигну немогуће. На то је, приликом уручења 186 војних споменица активним и пензионисаним припадницима 37. механизоване бригаде, као и породицама погинулих и преминулих, подсетио камандант Друге бригаде Копнене војске бригадни генерал Жељко Кузмановић. Поред родитеља и родбине настрадалих припадника бригаде, и јединица чији је правни наследник Друга бригада Копнене војске, церемонији свечаног уручења присуствовали су заменик начелника Гене-

ралштаба Војске Србије генерал-мајор Петар Цветковић, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић, генерал у пензији Љубиша Диковић, који је био командант бригаде током НАТО агресије, начелник Рашког управног округа, представници Српске православне цркве, Министарства унутрашњих послова, удружења, официри, подофицири, војници, цивилна лица и гости. Како је због обилних падавина дошло до плављења бунара из којих се велики број становника овог краја снабдевао здравом пијаћом водом из Градског штаба за ванредне ситуације стигло је обавештење становништву месних заједница који имају проблема са снабдевањем да ће бити омогућено путем ауто-цистерни и мобилних резервоара постављеним у Сирчи, Лађевцима, Дракчићима, Роћевићима,

Обрви, Ласцу и Адранима. Грађанима којима су настрадале животиње, саветовано је да се за њихово уклањање обрате служби Зоохигијене, Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, а онима чији су објекти оштећени поплавом а немају могућност да обезбеде смештај, да у својој месној заједници прибаве потврду о томе како би у Центру за социјални рад остварили право на добијања једнократне новчане помоћи за решавање тог проблема. Потврђено је да су екипе Завода за јавно здравље „Краљево“ и Ветеринарског – специјалистичког института „Краљево“ спремне да изврше дератизацију и дезинфекцију свих поплављених површина, након достављања спискова поплављених објеката од стране месних заједница, а све у циљу асанације терена. Обавеза грађана са овог подручја је да створе услове за то

физичким чишћењем објекта од муља и другог механичког отпада за чије је одвожење задужено Јавно комунално предузеће „Чистоћа“. Након обављене дератизације и дезинфекције поплављених објеката, грађанима је пружена могућност да, посредством Црвеног крста, на привремено коришћење добију сушаче просторија. Седам дана од проглашења ванредне ситуације на шалтерима зграде Градске управе отпочела је пријава штете на стамбеним објектима, а као последњи дан за то одређен двадесет пети дан у месецу. Оштећени су информисани да штету пријаве искључиво лично на прописаном обрасцу, преузети на самом шалтеру, а идентитет потврде очитано личном картом или њеном копијом. Све раније пријаве које су грађани подносили, писаним или телефонским путем, означене су

неважећим за рад комисије која ће, проверама на терену, утврђивати степен оштећења. Редовно саопштење Градског штаба за ванредне ситуације допуњено је информацијом свима који желе да помогну суграђанима са поплављених подручја да се пријаве координатору за рад са волонтерима. Истог дана градоначелник Краљева и председник општине Кнић, са сарадницима и председницима граничних месних заједница, посетили су Основну школу у Губеревцу, чији је објекат реновиран и опремљен у оквиру серијала „С Тамаром у акцији“. Једанаести дан јуна остаће запамћен по доласку председника Србије Александра Вучића који је одлучио да посети две локације са поплављеног подручја, предузеће „Радијатор инжењеринг“ у Грдици и Сирчу. Краткотрајно задржавање у Сирчи прилика је за

подсећање да га најчешће не зову на свадбе, славље и весеља већ, по правилу, кад је мука и кад су проблеми. Да је тако могао је да се увери свуда где је у само неколико сати, некад минута, заувек нестало оно што су људи градили годинама. Добри резултати реформи у претходном периоду повод су за потврду спремности да држава уложи значајна средства у обнову оштећене инфраструктуре. Мештани Сирче најзначајнијим сматрају изградњу новог моста на месту некадашњег где су, као привремено решење, инжињеријске јединице Друге бригаде Копнене војске поставиле лансирни мост. Са великим задовољством примили су мештани овог краја обећање председника да ће нови мост бити завршен најкасније за четири месеца, до 15. октобра ове године, уз потребу да се утврде обале потока како у наредном

7.7.2019.

МАГАЗИН

периоду не би правио сличне проблеме. - У свим кућама ћемо штету да надоместимо најбрже могуће. Комисије су већ кренуле, па не сме да буде никаквих проблема, а једино молим за правичност и поштење, да држава не даје паре онима који нису стварно оштећени, и да тиме нешто друго намире, него да дамо онима који су стварно погођени. Сад ћемо да урадимо све путеве који су однесени, да поставимо најновији квалитетан асфалт и да не буду три него најмање четири метра ширине. Ја ћу доћи за око седамдесет дана да видим како се гради и јесу ли путеви направљени - обећао је председник уз захвалност припадницима Војске Србије на залагању да се успостави прекинута комуникација и захтев да буде редовно обавештаван о располо-

жењу људи овог краја. Редовне седнице Штаба за ванредне ситуације прилика су за сумирање резултата онога што је учињено у протеклом периоду, а за комуникацију са медијима одређен Радоица Кочовић који је потврдио да је током првих неколико дана вода исцрпљена са готово свих локација сем гробља у Адранима. Због тога су јавна комунална предузећа „Водовод“ и „Путеви“ задужени да исцрпе воду како би екипе Завода за јавно здравље могле да приступе дезинфекцији, а разлог више да се то уради је приближавање задушница. Опасност од ширења заразе повод је за препоруку да се, иако су за то после два пута поновљене дезинфекције створени услови, ипак не излази на гробље а да се пошта преминулима одаје у цркви. Појачано присуство ларви комара-

ца на територији града Краљева, и опасност да се из њих излегне велики број јединки одраслих инсеката повод је да из Ветеринарског специјалистичког института стигне потврда о почетку акције запрашивања. Четвородневни ларвицидни третман комараца на територији града Краљева и општине Врњачка Бање отпочео је 12. јуна а посао је поверен београдском предузећу „Екозаштита“. У Недељу Свете Педесетнице, 16. јуна, Црквена општина при Храму Свете Тројице и град Краљево прославили су славу Силазак Светог Духа на aпостоле, Тројице. Дан раније у Храму Свете Тројице служено је празнично вечерње, а затим кроз град кренула Литија која се зауставила у дворишту Духовног центра „Владика Николај Велимировић“ где је освештан запис који је, према веровању, заштитник

града. Литија је наставила до Трга српских ратника и Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912-1918, па до Споменика погинулима у ратовима од 1991. до 1999. године на Тргу Јована Сарића да би се Улицом цара Душана вратила у црквену порту. Следећег дана је у цркви служена Литургија, а затим обављено сечење славског колача. Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву су 18. јуна, поводом обележавања славе и Дана Министарства и Дана полиције, организовали пригодну свечаност у сали биоскопа „Кварт“ где су новопримљени радници положили заклетву. Десет дана касније градоначелник је, са сарадницима, обишао радове на реконструкцији и доградњи Здравствене амбуланте у Рибници, а потом и радове на реконструкцији дела објекта

здравства два и базена са минералном водом Специјалне болнице за рехабилитацију „Агенс“ у Матарушкој Бањи. Градоначелник је на Видовдан примио делегацију фолклорног ансамбла из Српске Грачанице код Чикага који су у Краљеву гостовали на Видовданским сусретима, а председник Србије Александар Вучић присуствовао свечаности поводом отварања мешовитог војноцивилног аеродрома за међународни ваздушни саобраћај. Видовдан на шест стотина тридесету годишњицу Косовског боја у Краљеву ће бити запамћен по догађају који је најављен као прекретница у развоју краја коме гравитира једанаест градова и општина са више од милион становника. Испред аеродромске зграде тог дана су се окупили бројни грађани Краљева, Чачка, Кнића и околних места да би присуствовали догађају пред који је наја-

вљен долазак челника Србије и Републике Српске, али и представника српског народа из земаља региона. Пре почетка церемоније свечаног отварања председник Вучић је, у пратњи директора предузећа Аеродроми Србије Михајла Здравковића, обишао аеродромску зграду и указао на значај који ваздушна лука има за развој округа који му гравитирају, али и целе земље. Нешто раније на писту је слетео авион Ер Србије са члановима хора Војске Србије и гостима, а присутни су са посебним интересовањем очекивали најављено надлетање војних авиона типа орао и МИГ. После званичног дела председник се састао са представницима Срба из региона. Т.. Радовановић Фото: М. Радовановић

Извештај Канцеларије за Косово и Метохију (5)

ИЗГУБЉЕН Говор председника Републике Србије Александра Вучића у Народној Скупштини Републике Србије 27.05.2019. године

МАГАЗИН

7.7.2019.

купно у новцу, пошто подносимо извештај, посланици и народ морају да знају за сваки динар, ово је из буџета Канцеларије за Косово и Метохију. Укупна средства која су издвојена, и то ван текуће буџетске резерве из које смо издвојили још два милиона евра, динарска средства, разуме се, за ових 56 најважнијих пројеката за цркве и манастире је 417 милиона, дакле око три милиона и 753.000 евра и још два милиона евра преко текуће буџетске резерве. Дакле, велики, огроман новац уложили смо у наше духовно и културно наслеђе на Косову и Метохији, никада више у претходном периоду. Најзначајније инвестиције у области инфраструктуре, економског развоја, пољопривреде, образовања и здравства, чак и ако погледате буџете за Канцеларију за Косово и Метохију, видећете да је данас он двоструко већи, него што је био пре само пет година, а да је из текуће буџетске резерве, захваљујући бољим билансима буџета, издвајано много више новца него што је то био случај раније. Изграђено је и реконструисано 1.613 стамбених јединица за интерно расељена лица, повратнике и социјално угрожена домаћинства, у износу од једне милијарде и 445 милиона 678 хиљада динара. Изграђена су 554 индивидуална стамбена објекта за потребе повратника, интерно расељених и социјално угрожених у висини од 194 милиона 370 хиљада динара. Изграђене су 522 стамбене јединице, 29 зграда, уз обезбеђење и опремање локација за изградњу у износу од једне милијарде и 51 милион 466 хиљада. Испоручена је помоћ у грађевинском материјалу за 2.284 домаћинства укупне вредности од 199 милиона 842 хиљаде динара. Оно што ћете видети ускоро, што је ве-

ома важно, радили смо реконструкцију и санацију 27 км путева и улица, осам путних објеката, уређење четири депоније. Оно што су важне ствари, капиталне, верујемо да ћемо за Видовдан моћи да отворимо регионални водовод на северу Косова, да ћете моћи да видите Рајску бању, комплекс Рајска бања у Бањској, у Звечану, за који смо до сада издвојили готово 500 милиона динара, хотел и пропратне капацитете, базене и све друго, то ће бити буквално мали рај за све људе из Србије који тамо желе да оду и у то ћемо посебно морати да додамо још 200 милиона у овој години. У програмима развоја пољопривреде је подржано преко 1.300 пољопривредних домаћинстава у износу од 468 милиона 519 хиљада динара. Реализација сетве у повратничким заједницама у општинама Клина, Исток, Пећ, Вучитрн, Призрен, Ново Брдо, Урошевац, Србица и Ораховац (у Србици, наравно, само у месту Бање где Срби живе, нисмо ишли у Србицу или како Албанци називају Скендерај, тамо Срба нема) у вредности од 183 милиона 426 хиљада. Иначе, да знате само, када су нас варали у повраћају ПДВ-а, они људи који су необразовани, а лопови су у питању, варају државу на повраћају ПДВ-а, ваљда им је као топоним Србица личила на српско место, па су писали да су регистровали фирму и да раде посао у Србици. Чим бисмо то видели, знали бисмо да су људи пљачкаши и тако смо их и хапсили. Изграђене су и опремљене и две пиваре на територији општине Звечан, са средствима од 42 милиона и 500.000 динара. Обезбеђена је донација за 105 најугроженијих пољопривредних домаћинстава у виду набавке сточних грла - 79 јуница, 359 оваца, 22 козе, у пољопривредној механизацији сточне хране. Укупна средства за развој пољопривре-

де су 899 милиона 682 хиљаде динара. Оно што је веома важно, велика вест је то у Северној Митровици, то су покушали Албанци да спрече по сваку цену, а то је повратничко насеље Сунчана долина на локацији Мали Звечан, у износу од милијарду 433 милиона 894 хиљаде. Ту ће живети око 350 породица, између 1.200 и 1.500 лица. Лично сам обишао два пута Сунчану долину. То величанствено изгледа, то предивно изгледа. На стратешком је месту, између Митровице и Звечана. Суштински чува, то би требало да буде западна страна Митровице. У сваком случају, мислим да ће то бити нешто где такође можемо прве људе, који ће се уселити у те објекте, да видимо већ за Видовдан ове године. Улагали смо у српске медије на Косову и Метохији и ево податка о коме сам говорио – 1999. године је похађало 59.245 ученика укупно на Косову и Метохији, а данас је то 16.826, а од тога 11.482 у основним и 5.344 у средњим школама. Имамо укупно 103 школе. Све школе, све професоре, све наставне активности финансира Република Србија. Ово говорим због лажи које сам слушао чак и на местима где то нисам очекивао, да су ми нека света лица говорила о томе како ми више не финансирамо. Српске школе на Косову и Метохији само ми финансирамо, само ми плаћамо све, и наставне активности и професоре, учитеље, наставнике и то је наш посао и то ћемо наставити да радимо. Финансирамо, наравно, и предшколске установе. Ту имамо 3.239 деце распоређених у 108 група. Оно што је важно јесте да је додељена и помоћ породицама повратника у укупном износу од 202 милиона 496 хиљада динара. Такође је важно да истакнем да смо финансирали рад народних кухиња у том времену у висини од 116 милиона 382

Фото: М. Радовановић

НЕ ГОДИНЕ

МАГАЗИН

7.7.2019.

хиљаде 990 динара. Такође смо финансирали и програм рада Црвеног крста и општинских организација у висини од 228 милиона. У циљу афирмације популационе политике у извештајном периоду исплаћена је новчана помоћ породицама са новорођеном децом - за 5.410 беба укупно 54 милиона и 100 хиљада динара. Обезбедили смо из текуће буџетске резерве у 2018. и 2019. години, то је поред овога што сам вам говорио из буџета Канцеларије, који сте ви овде усвајали, за Косово и Метохију. Дакле, за дефинансирање 19 пројеката на територији АП Косово и Метохије у износу од две милијарде 481 милион. То је додатних 20,2 милиона евра уз све то. Такође, усвојили смо у октобру 2018. године документацију за 40 пројеката у које би требало да уложимо новац од две милијарде 455 милиона. Сада се припрема предлог закључка Владе и захвалан сам на томе председници Владе, Ани Брнабић, веома, којим се планира одобравање финансирања реализације 233 пројекта. Ушли смо у највећу инвестициону фазу на Косову и Метохији, израда пројектно-техничке до-

кументације за 11 пројеката у укупном износу од шест милијарди 683 милиона. За реализацију свих пројеката би била потребна средства у висини од 11 милијарди. Дакле, око 90 милиона евра. Причам вам само, а погледаћете после, наша је рачуница, рачунајући губитке око струје, наша улагања око 350 милиона евра и са свим инвестицијама, наша улагања на Косову и Метохији, прелазе 560 и 570 милина евра на годишњем нивоу. Мислим да тиме показујемо и своју бригу, али не само бригу, тиме показујемо да смо и ликвидни и финансијски солвентни и да смо успели да имамо новца много више него икада, да помажемо опстанак нашег народа на Косову и Метохији. Наравно да то није довољно. Наравно да за нас нема ружичастих ствари и добре ситуације на Косову и Метохији. Кад кажем - за нас, за нас који увек и у сваком тренутку размишљамо да делимо судбину свог народа на Косову и Метохији, који нисмо везали своју будућност и будућност своје деце ни за Лондон, ни за Франкфурт, ни за Њујорк, ни за било које друго место, већ за Србију и за наду да та и таква Србија може да

буде успешнија у будућности. Да ли смо могли да многе од ових ствари, које су данас негативне последице и са којима се суочавамо, да спречимо? Да ли смо могли да спречимо и стварање границе на Јарињу и Брњаку? Не лако, али је наш отпор могао и морао да буде неупоредиво снажнији, озбиљнији. Морало је много више пажње да буде, а коначно, ми смо ту донели и документа да видите и ко их је парафирао, што ћу у току расправе показати свима вама, пошто су и ту разне лажи ширили и говорили неистине. Али, оно што је суштина, то је да смо, чини ми се, погрешили много и кад смо цео случај Косова и Савета безбедности пребацили у Европску унију. Дали смо аргументе тој независности несувислим и неодговорним питањима која смо постављали Међународном суду правде. Да ли смо могли другачије да реагујемо 17. марта 2004. године и одговорније? Могли смо. Да ли смо могли другачије да реагујемо и да се понашамо 1998. и 1999. године? Могли смо и морали, и при томе не бежим ни од сопствене одговорности у свему томе. Да ли смо морали сасвим другачије, па-

метније, озбиљније и одговорније да се понашамо 2008. године, када је проглашена самопрокламована независност Косова? Морали смо много боље, много више и много другачије. Али, ја не желим да данашњу расправу сведем на то, ко је крив. Губитак наш, губитак и права нашег народа и контролисање територије од стране неких других, а која припада Републици Србији, је велики губитак. И, поред свих тих наших политика из претходних векова и деценија и година, неће бити анулиран, промењен, тек простом осудом. Време које је отишло заувек, никакво указивање прстом неће вратити. Важно је, да сви ми овде, па и они којих нема, што је не кривица, него лицимерје, коначно признамо, шта нам се догодило и да извучемо поуке, и да не кријемо од себе да нам се догодио тежак национални пораз, у сваком смислу те речи. Губили смо део контролисаних територија, огроман број људи, а економски губици не могу се сабрати ни набројати. Изгубили смо године, током којих смо се лагали и одбијали да то признамо и био сам сасвим свестан тога, када смо пре се-

дам година дошли на власт и суочили се са проблемом који су сви други већ решили, ови наши одавде на тај проблем заборавили и од њега у потпуности одустали, са жељом да се поново ухватимо у коштац, да га извучемо на површину и да добијемо највише што можемо за наш народ на Косову и Метохији и изгубимо најмање што морамо. И, нисам се одлучио за наставак лажи и самообмане. Рекао сам свима, још тада, и данас вам кажем, нема Србије, нема наше власти на Косову и Метохији, сем суштински у здравству и школству, и да треба да престанемо са обмањивањем и сопствене јавности и не знам, да ли је ико желео икада да ме чује, осим што су ми понављали увреде разноврсне, али сам то понављао свих ових седам година. Баш као што сам понављао да су нам потребни мир, стабилна економија, раст у свим сегментима и договор са Албанцима, као једини начин за то да имамо будућност. Кренули смо у све то, и ова Влада, Влада гђе Брнабић, из ужасног минуса, са више од сто земаља које су признале Косово, са економијом, која је чврсто везана управо за оне који Косово признају, са граничним

прелазима и на Јарињу и Брњаку, са ужасним положајем Срба на самом Косову. Кренули смо да нешто урадимо, тамо где годинама нико није радио ништа, осим што нас је лагао, и себе и нас, и да пробамо да нешто добијемо тамо где смо све изгубили. Кренули смо у разговоре са Албанцима који, не само да желе независно Косово, већ желе и велику Албанију, са људима који мисле да су они, а не НАТО, а на НАТО увек могу да рачунају, тако они кажу, пре свега на Сједињене државе, победили и који би да узму све, а да не дају ништа, са онима који за такво понашање имају отворену подршку најмоћнијих земаља у свету и седам година смо се тешко, ужасно тешко свађали, преговарали и натезали везаних и руку и ногу, борили за Србију на сваком месту и данас могу мирно да вам кажем, нисмо изгубили ништа од онога што није било изгубљено, нисмо трговали ни са чим што одавно неко није продао и нисмо дали ни педаљ онога што неко није дао, већ смо кренули да враћамо Србију у игру, да има оно што може да има. Шта је то, што смо свакако добили? Добили смо мир. Подсетите се, а у тешким

МАГАЗИН

7.7.2019.

тренуцима су радили, а наши у много тежим и од Милошевићевог периода и ДОСовог, после седам година уследио је рат на Косову и агресија НАТО-а, овде после седам година је уследило признање независног Косова. Нама, после свих тих катастрофалних чињеница, се ништа слично није догодило. Сачували смо мир, већу сигурност за Србе на Косову и оно што је најважније, бољу и снажнију српску економију. Српску економију, која је породила и снажнију и српску војску и српску полицију, српску економију, која је породила снажнијег економски српског човека, који је загледан у будућност и који верује у будућност и своју европску будућност, али и будућност своје деце и оно можда најважније, могућност да наставимо да се боримо за том таблом за којом се налазимо. Знам да некима то изгледа мало и знам да постоје они који ће да кажу, бавио си се тиме седам година, а ниси завршио. Па први пут, да тих седам година нисмо на трагичан начин завршили. Први пут, да тих седам година, у последње три деценије, нисмо завршили потпуним поразом и потпуним колапсом кроз који смо већ прошли, само смо се правили да га нисмо видели и да га не признајемо. Само што те, који то причају, имам да питам –а, да ли бисте ви лажући и обмањујући наш народ били бржи? Јер, за ваших

седам година Косово је и формално стекло независност. И, колико сте се ви тиме бавили? Да ли сте се бавили, или све гурнули у ормар и чекали да неко други дође, отвори га и буде затрпан скелетима које сте сакрили. Седам година за проблем који траје седам векова није много, и у тих седам година најнижу цену смо платили, у односу на све историјске периоде кроз које смо прошли. И, требаће нам још много пута по седам година да све проблеме на Косову решимо. Ко другачије каже, лаже. Ко нуди инстант решење, обмањује и себе и нас, зато што смо сви ми, и то је моја констатација, и ми Срби и Албанци данас у пат позицији. Они, који очекују да је независност готова ствар и ми, који тражимо да не будемо понижени и да добијемо оно што Србима припада и да заштитимо свој народ на Косову и Метохији. После исцрпног извештаја и осврта на бројне историјске околности, на новац који смо уложили, на енергију, на дијалог у којем смо учествовали и резултате, желим да говорим у будућности из четири основна аспекта. А, то су политика, под један. Данас је једанаест година од проглашења косовске независности. Имамо само две могућности. Нема ту велике филозофије. Нису вам потребни ни Гурвич, ни Диги, ни Конт, довољно је да погледате у први папир и да

вам све буде јасно. Једна могућност је нормализација односа Срба и Албанаца, између Београда и Приштине, а друга је покушање очување статуса кво или тзв. замрзнути конфликт. Тај замрзнути конфликт, не значи ништа. Албанци могу да га одмрзну у сваком тренутку. Људи, када причају, какав ће план да изнесе Вучић, они себе лажу, зато што треба да поставе питање, какав је план Албанаца? А какав је план Американаца? А какав је план Немаца? А какав је план свих других? Јер смо ми мањи играчи од тих великих западних сила. Можемо ли ми да говоримо у њихово име, какви су њихови планови? Смемо, имамо ли право? Или су нас, не једном, непријатно изненадили, или ћемо да кажемо, снажнији смо од свих, па ћемо то лако да издржимо. Оно што мислим да је важно, то је да људи знају, да замрзнут конфликт не може да постоји као наше решење. Албанци га неће, Албанци га неће и зато показују све већу нервозу из дана у дан и зато је питање тренутка када ће да нападну Србе, и то вам овде говорим, на овом најважнијем месту, у овом најважнијем тренутку. Питање је дана и месеца када ће да нападну Србе, јер они то не могу да поднесу више. Ми можемо. Они не могу. Ми можемо, па макар нам то и успорило евроинтеграције, које су нам

веома важне за економски напредак Србије, ужасно важне. Ми бисмо то издржали, али како ћемо да издржимо напад Албанаца. Доћи ћу и до тога. Нормализација може бити само у два случаја. Под један – како га доживљава свет, међународна заједница и Албанци. Постизање споразума у којем је Косово целовита територија, независна држава, Србима би дали нека права. Правиће се по моделу некакве две Немачке, што Албанци више такође не прихватају, иако би Немачка и Француска то да гурају, али Албанци, неће. Американци, такође, више то неће, него кажу – морате да признате. Ми кажемо –нећемо да признамо. Они кажу – морате да признате. Ми кажемо – нећемо, и тако у круг. И, друга могућност, коју смо ми испустили, је била она о којој сам толико говорио и због које сам толико нападан, а о којој су и многи пре мене говорили и то у десетоструко повољнијој ситуацији. Дакле, понављам по педесети пут вечерас – у десетоструко повољнијој ситуацији су нудили неку врсту разграничења, да спасемо здраво ткиво на Косову и Метохији, да сачувамо наш народ од даљег прогона, да сачувамо целу Србију, да економски унапређујемо, да можемо да радимо и да живимо мирно у будућности. На то сам доживео најжешћу хајку, не само у делу западне јавности, која је већ научена на то да

Срби не треба да добију ништа, већ и од дела лажних родољуба у Србији, који су им све предали, који су им све дали и предали, који су им дали независност на тацни, који саопштење нису издали по том питању, који су им дали одлуку међународног суда правде, па кажу- мало нам је то, мало нам је то. А са чим сте нас ви оставили? Осим са потпуним банкротством, уништеном економијом Србије, и са независним Косовом, и са папиром Међународног суда правде да то није било нелегално и нелегитимно проведено, и сада ми Срби сви треба да се правимо блесави, као да се ништа није десило. Па, десило се, људи. То вам говоре сви у свету, десило се. Десила се и 1999-та, десила се и 2004-та, десила се 2008-ма, десила се 2010-та. Па не може то, да се ми правимо да се ништа није десило. Та идеја је у овом тренутку потпуно пропала. Ја сада видим, да су сада сви одједном, у целом свету, згрожени идејом, па само морам то да вам преведем на наш српски језик – згрожени су идејом да Срби било шта добију, а у свему томе им је помагао, лажно се залажући за српске интересе, и део српских политичара, који је добро знао о чему говори запад када каже да је против разграничења, који одлично разуме о чему они говоре, а они су говорили само о томе да ви

Срби не смете ништа да добијете на Косову. У реду је заштита вашег народа, али Србија нема ништа на Косову, а мој одговор је био, упркос свим овим поразима катастрофалним, упркос свему што су нам оставили, и ђубре на ђубришту, и у дубокој јами из које нисмо могли да се ископамо неколико година. Говорио сам и говорили смо им, не само Срби на Косову и Метохији, већ хоћемо заштиту интереса Србије и није баш да Србија нема ништа на Косову и Метохији, и зато сам проказан у делу западне јавности, и зато су ме нападали и њихови агенти на различите начине пред регионалним земљама, и овде. Поставља се питање, кључно питање – шта је то што ћемо ми да радимо у наредном периоду? Хоћемо ли да пристајемо на замрзнути конфликт, или да пробамо да тражимо решење? Рећу ћу вам, док сам председник Републике, а то је још три године –даћу све од себе, уколико они укину те таксе, да покушамо да пронађемо некакво компромисно решење, у којем ће се водити рачуна не само о интересима, наравно о интересима нашег народа, безбедности, сигурности наших људи, нашим црквама, манастирима, али мора да се води рачуна и о интересима Србије. Залагаћу се за некакво компромисно решење. Зашто?

МАГАЗИН 7.7.2019.

Такмичење градова и општина „Шампиони безготовинског плаћања“

МАГАЗИН

7.7.2019.

ПЛАТИ КАРТИЦОМ И ПОБЕДИ

- Такмичење шездесет градова и општина са територије Србије који су показали спремност да модернизују шалтер сале и уведу услугу безготовинског плаћања за грађане и привреду. - Активност предвиђених новим Националним програмом за сузбијање сиве економије усмерена на смањење употребе готовине. - Готовинско плаћање један од генератора нелегалне трговине и добра прилика за утају пореза. - У Србији има скоро деведесет хиљада ПОС терминала, што је два и по пута мање од европског просека. - Награда за победничку локалну заједницу дечије игралиште у вредности од двадесет хиљада евра

рвог дана јула је, под слоганом „Плати картицом и победи“, стартовало такмичење градова и општина под називом „Шампиони безготовинског плаћања“ које организују Канцеларија за информационе технологије и еУправу, у сарадњи с Националном алијанском за локални економски развој уз подршку компанија Mastercard и Visa. И овом приликом локалне самоуправе које буду најуспешније у мотивисању грађана и привреде да таксе, накнаде и порезе плаћају картицама заслужиће вредне награде међу којима су дечје игралиште и израда интернет презентације. Такмичење се одвија на територији шездесет градова и општина са територије Србије који су показали спремност да модернизују шалтер сале и уведу услугу безготовинског плаћања за грађане и привреду. Након такмичења које траје до истека ове го-

МАГАЗИН

7.7.2019.

дине победници ће бити изабрани према броју остварених плаћања картицом на шалтеру локалне самоуправе у односу на број становника. Првих дана такмичења директор Канцеларије за информационе технологије и еУправу доц. др Михаило Јовановић подсећа да је ово једна од активности предвиђених новим Националним програмом за сузбијање сиве економије усмерена на смањење употребе готовине. Уз подсећање да је готовинско плаћање један од генератора нелегалне трговине и добра прилика за утају пореза оваквим акцијама се наглашава жеља за развојем културе безготовинског плаћања, изградња ефикасне и транспарентне јавне управе уз могућност да грађани све послове око прибављања докумената и плаћања такси и накнада заврше на шалтеру институције, без одласка у пошту или банку

Иако на продајним местима у Србији има скоро деведесет хиљада ПОС терминала, што је два и по пута мање од европског просека, на многим и даље није могуће платити картицом. Зато је за свих шездесет локалних самоуправа које су се укључиле у такмичење обезбеђена бесплатна инсталација ПОС терминала и брендирање шалтера. Првих пет на листи које остваре најбоље резултате добиће интернет презентацију „У служби грађана“, по угледу на сајт Владе Републике Србије, а награда за победничку локалну заједницу је дечије игралиште у вредности од двадесет хиљада евра. Током трајања такмичења, за све који се одлуче да градске или општинске услуге плате картицом на шалтеру, обезбеђене су најниже провизије од 45 динара на уплате до 4.500 динара, односно један одсто за уплате веће вредности.

Према правилима такмичење је део шире кампање чији је циљ јачање свести грађана о предностима и могућностима безготовинског плаћања, у складу са Посебним циљем Националног програма и акционог плана за сузбијање сиве економиje. Право учешћа стекле су локалне самоуправе које су најкасније до 17. јуна потписале споразум о увођењу ПОС терминала и доставиле потребне информације за њихову инсталацију, укључујући списак и износе такси, накнада и пореза које грађани и привреда плаћају. У циљу додатног информисања грађана о такмичењу, предностима и могућностима плаћања јавних услуга картицом, локалне самоуправе могу да подрже кампању и промовишу безготовинско плаћање на локалном нивоу, сходно својим могућностим,а кроз постављање рекламних банера и пратећих информација на интернет

презентацију и друштвене мреже локалне самоуправе, постављање промотивних билборда и промоцијом у локалним штампаним и електронским медијима. Организатори на националном порталу посвећеном борби против сиве економије недељно ажурирају ранг листу учесника у такмичењу, а податке о броју безготовинских трансакција припремају ИТЕ и Комерцијална банка и Поштанска штедионица банке које уступају ПОС терминале. Првих десет на листи локалних самоуправа у чијим шалтер салама је у току трајања такмичења остварен највећи број плаћања картицом остварују право на плакету „Шампиони безготовинског плаћања“ која ће бити свечано уручена у оквиру завршне конференције у Београду. Организатори су одговорни за веб дизајн и технички развој интернет презентација локалних самоуправа чија је

обавеза да припреме садржај, фотографије и све друге услове неопходне за ефикасну израду, као и да обезбеде хостинг презентације. Првопласирана локална самоуправа је у обавези да прибави све потребне дозволе, обезбеди одговарајући простор у јавном парку, прилазни пут, клупе, осветљење и ограду уколико је потребно због безбедности, изврши припрему терена и изради бетонску постељицу, организује свечано отварање и промовише освојену награду. Организатори задржавају право да измене период трајања, прекину или обуставе даљу реализацију такмичења, чиме се ослобађају сваке даље обавезе према учесницима, а уколико то налажу измењене околности задржавају право да измене правила, а све без одлагања објаве на националном порталу www.uzmiracun.rs. Т. Радовановић

МАГАЗИН

7.7.2019.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (70)

СТРАДАЊЕ НАРОДА КРАЉЕВАЧКОГ КРАЈА - Војни обавезници са територије Краљева и околине, током ослободилачких ратова Краљевине Србије 1912. до 1918. године, у највећем броју су били мобилисани у 3. и 4. батаљон 12. пешадијског пука сва три позива, као и у 19. пешадијски пук првог позива. - За првог војног управника Драча постављен је капетан прве класе Бранислав Милосављевић из 12. пука Шумадијске дивизије првог позива. - У знак нарочите пажње због успешности и пожртвованости војника у борбама за ослобођење Косова, командант 3. армије ђенерал Божидар Јанковић 9. октобра 1912. улази у Приштину са 2. батаљоном 12. пешадијског пука на челу

о Закону о устројству војске Краљевине Србије од 27. јануара 1901. године, Краљево и околина је, у војно-територијалном смислу, припало Шумадијској војној области. Надлежност команде области са седиштем у Крагујевцу, команди пуковских округа и батаљонских срезова подразумевала је руковођење пословима око евиденције и регрутовања војних обвезника, попуну ратних јединица људством, стоком, превозним средствима и другим материјалним потребама и остале припреме везане за мобилизацију и попуну ратних јединица. Команда Шумадијске дивизиске области у мобилном и ратном стању давала је одређено људство, првенствено активне официре, за команду Шумадијске дивизије првог позива, а за време мобилизације и рата настављала је рад углавном с пензионисаним и резервним официрима и другим обвезницима „чиновничког реда“. Команда је у мирном стању била и трупна команда која је представљала штаб Шумадијске дивизије сталног кадра и, као најстарија командна инстанца, руководила обуком, васпитањем и снабдевањем свих трупа сталног кадра, дислоцираних на територији Шумадијске дивизијске области. На оглас мобилизације јединице сталног кадра, као мобилизацијско језгро јединица Шумадијске дивизије првог позива, попуњаване су са одговарајуће територије обвезницима првог позива до формацијом прописане јачине ратног састава. За попуну јединица другог и трећег позива одређиван је само део старешинског кадра, активни официри и подофицири, а остатак људства од ислуженика првог и другог. Свака пуковска окружна команда из дивизијске области давала је још људство, стоку и комору за по један пешадијски пук другог и трећег позива. Осим тога, пуковске окружне команде давале су људство и за допунске јединице, за по један до два батаљона на сваки пук првог позива и по један батаљон на сваки пук другог позива. Батаљони су попуњавани резервистима

МАГАЗИН

7.7.2019.

који су претицали преко броја потребног за попуну пукова одговарајућег позива. Шумадијска дивизијска област подељена је на три пуковска округа, Х чачански, ХI крагујевачки и ХII крушевачки са комадим местима у Горњем Милановцу, Крагујевцу и Крушевцу. Чачански округ подељен је на батаљонске срезове са седиштима у Гучи, Чачку, Гопрњем Милановцу и Аранђеловцу, крагујевачки у Рачи, Баточини, Крагујевцу и Честину за околину Груже, а крушевачки у Крушевцу, Виткову, Јошаничкој Бањи и Краљеву. Пошто је систем попуне војске организован на територијалном принципу, команда Шумадијске дивизијске области регрутовала је људство за ратне јединице на следећи начин. За потребе Шумадијске дивизије првог позива 10. 11. 12. и 19. пешадијски пук сваки од по 4.448 људи распоређених у четири пешадијска батаљона. Шумадијски коњички пук формиран је од 520 коњаника, распоређених у коњичке ескадроне са по 130 коњаника, артиљеријски пук првог позива од 1.774 припадника у три артиљеријска дивизиона, а дивизију су попуњавале дивизијске помоћне службе. За потребе Шумадијске дивизије другог позива људство је регрутовано у 10. 11. и 12. пешадијски пук са око 4.440 људи распоређених у по четири батаљона. Дивизију је попуњавао Шумадијски коњички пук, Шумадијски артиљеријски дивизион од 473 војника у 3 батерије са по 4 брзометна топа и дивизијске помоћне службе. За потребе јединица трећег позива формирани су 10. 11. и 12. пешадијски пук са по 3.560 људи и Шумадијски коњички ескадрон. Команде 10. 11. 12. и 19. пешадијског пука, као и команде артиљеријских и коњичких пукова, биле су командни и снабдевачки органи, док су команде батаљона, дивизиона и чета, батерија и ескадрона, само командни органи. Пуковске окружне команде 10. 11. и 12. пука давале су регруте, свака за свој са територије 1. 2. 3. и 4. батаљонског среза, док је 4. батаљонски срез,

из сва три пуковска округа додатно давао и људство за 19. пешадијски пук првог позива. Остале јединице које су органски припадале Шумадијској дивизији првог и другог позива, артиљерија, коњица, инжињерија и помоћне службе, регрутовале су људство на читавој територији Шумадијске дивизиске области, а за потребе ових јединица сразмеран број људства давали су сви пуковски окрузи, односно сви батаљонски срезови. Војни обавезници са територије Краљева и околине, током ослободилачких ратова Краљевине Србије 1912. до 1918. године, у највећем броју су били мобилисани у 3. и 4. батаљон 12. пешадијског пука сва три позива, као и у 19. пешадијски пук првог позива.

Ангажовање ратних јединица у Шумадијској дивизијској области Ратни пут мобилисаних јединица у Шумадијској дивизијској области током ослободилачких ратова Краљевине Србије од 1912. до 1918. године приказан је са тежиштем на Шумадијску дивизију првог и другог позива.

Први Балкански рат 1912. године На почетку Првог балканског рата Шумадијска дивизија првог позива налазила се у саставу 3. армије војске Краљевине Србије која је, још у току стратегијског развоја, била ангажована у граничним борбама код Мердара због чега је, дан раније од предвиђеног плана, отпочела наступање ка Косову и Метохији. У граничним борбама 3. октобра 1912. (16. октобра по новом календару) били су ангажовани поједини делови Шумадијске дивизије првог позива. Пошто је на граничном фронту разбила слабије турске снаге 3. армија је 22. октобра 1912. године ушла у Приштину, а Шумадијска дивизија првог позива наступала преко Тенеш дола и

7.7.2019.

МАГАЗИН

Подујева према Приштини. Њен 12. пешадијски пук први је избио на Косово поље, односно Газиместан, 8. октобра па командант армије ђенерал Божидар Јанковић, у знак нарочите пажње због успешности и пожртвованости војника у борбама за ослобођење Косова, улази у Приштину 9. октобра са 2. батаљоном 12. пешадијског пука на челу. Након заузећа Приштине армија је упућена у Метохију са задатком да је ослободи а затим да, преко северне Албаније, избије на обалу Јадранског мора. Трећа армија је, уз садејство са Ибарском војском, Црногорским трупама Васојевићке и деловима Колашинске бригаде, 4. новембра 1912. године заузела Ђаковицу чиме је цело Косово и Метохија ослобођено од петовековног турског ропства. Шумадијска дивизија другог пози-

ва на почетку Првог балканског рата налазила се у саставу Ибарске војске која је имала задатак да наступа од Краљева и Рашке према Косовској Митровици. Шумадијска дивизија позива, као главна снага Ибарске војске 23. октобра 1912. ослобађа Нови Пазар, чиме ствара услове за садејство са црногорском војском и даље наступање ка Косову и Метохији хде учествује у борбама око Косовске Митровице. Након заузећа града Ибарска војска, у складу са наређењем Врховне команде, 2. новембра наставља наступање према Пећи, где је стигла увече 3. новембра. Част и слава у ослобађању Косова и Метохије од петовековног турског ропства припала је између осталих и војницима, подофицирима и официрима из састава Шумадијске дивизије првог и другог позива.

Излазак на Јадранско море Након завршетка Првог балканског рата, од свих тада признатих балканских држава само Краљевина Србија није имала излазак на море. Након пораза у Битољској бици крајем 1912. године, турске снаге су се делом повукле у албанске планине, при чему српска војска наступа за њима гонећи их ка јадранској обали па Врховна команда издаје наредбу команди 3. армије да образује одред за прелазак преко албанских планина до Јадранског мора. Поступајући по овој наредби комада је приступила припреми и организацији трупа за овај поход и одред за наступање ка Јадранској обали упућује у три нападне колоне. Лева колона је образована од јединица из састава Шумадијске дивизије првог позива,

Шумадијско - албански одред који је кренуо из Призрена 9. новембра, са укупно око 6.500 војника под командом потпуковника Димитрија Булића. Десна колона је образована од јединица из састава Дринске дивизије другог позива, Дримско-албански одред који је дан касније кренуо из Ђаковице, са укупно око 9.220 војника под командом пуковника Павла Пауновића док је главнина Источног одреда црногорске војске, Колашинска и Дурмиторска бригада, са око 5.000 војника под командом бригадира Јанка Вукотића кренула из Метохије за Скадар 11. новембара. Претходница Дримско-албанског одреда, позната као „Летећи одред“ потпуковника Милована Плазине, брзо је наступала према Љешу са намером да 18. новембра самостално нападне град. Из овога одреда граду

се приближио и коњички ескадрон другог позива под командом капетана Николе Христића, а према Љешу је убрзано кренула и претходница Шумадијско-албанског одреда. У жестоким борбама, нападајући преко отвореног земљишта, српске снаге су, иако исцрпљене, потиснуле турску посаду коју су са северозапада нападале црногорске јединице Приморског одреда под командом бригадира Митра Мартиновића. Притешњена и опкољена турска посада је у Љешу 18. новембра око 17,00 била принуђена на предају. Током овога похода српске војске кроз албанске планине на Јандранско море, највише српских војника је страдало од арнаутских побуњеника који су нападали релејне станице. Шумадијско - албански одред их је имао око двадесет, а Дримско-албански одред око десет релејних станица са седам

до десет војника у свакој. Тако је током овога похода погинуло и умрло око три стотине српских војника. Коњички ескадрон Шумадијско албанског одреда је 27. новембра ушао у Тирану која је тада имала око осамнаест хиљада становника, од тога неколико хиљада православне вере, а за команданта посаде у овом граду одређен је мајор Димитрије Милић. Наредног дана у Драч je ушао командант Булић, кога је свечано дочекао митрополит драчки Јаков са литијом и масом православног света од око пет хиљада становника овог места, половина православне вере међу којима су били Срби, Грци и Цинцари. За првог војног управника Драча постављен је капетан прве класе Бранислав Милосављевић из 12. пука Шумадијске дивизије првог позива. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 7.7.2019.

МАГАЗИН

7.7.2019.

Шест стотина тридесет година од Косовске битке (3)

КОСОВСКА Б осовска битка вођена је 15. јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године на хришћански празник Видовдан, на Косову пољу недалеко од Приштине, између српских и османских снага. Српске снаге, међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, предводио је кнез Лазар Хребељановић док се на челу турске војске налазио султан Мурат I са синовима Јакубом и Бајазитом. У првој фази битке српске снаге су потиснуле противника, а један од српских витезова Милош Обилић успео је да убије султана Мурата. Његов син Бајазит је успео да консолидује редове и крене у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар, и по његовом наређењу погубљен, после чега се османлијска војска повукла

са бојишта и напустила Србију. Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније, сердином петнаестог века, јављају се наводи о нерешеном исходу и српском поразу. Због тога се сматра да је сама битка највероватније завршена српском победом, или евентуално нерешено, али је по далекосежним последицама представља отоманску победу. Лазареви наследници су под притиском мађарских напада у јесен 1389. године, и њихових контаката са Вуком Бранковићем, првој половини 1390. године склопили мир са Бајазитом, признали његову врховну власт и, уз помоћ његових трупа, успели да потисну Мађаре и поврате изгубљене пределе у западној Србији.

Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој Европи, јер успела је да привремено заустави османлијско ширење. Она је током наредних векова постала централни мотив српске народне епске поезије и српског националног идентитета.

Турска освајања на Балкану После победе у бици на Марици, Турци нису одмах почели са освајањима на Балкану него су, учврстивши своје положаје, почели да шире утицај и стварају упоришта за даље напредовање. За почетак, задовољавали су се да балкански владари признају њихову врховну власт и да их натерају на плаћање данка, како

БИТКА 1389. би повећали финансијска средства. Зато нису заузели Вукашинову област него су пристали да у њој, као краљ, влада његов син и наследник Марко. Марко је владао јужном српском Македонијом са седиштем у утврђеном граду Прилепу, који је имао и природни положај погодан за одбрану целе Пелагоније, док је у северном делу краљевине власт имао његов млађи брат Андријаш. Вукашинови наследници водили су борбе и са западним и са северним српским суседима, који су пожурили да им окрње поседе. Призрен су преотели Балшићи, Скопље Вук Бранковић, а отимање око Костура постало је предмет епске песме. Као Марко, турску власт су признали и сестрићи цара Душана, браћа

Константин и Јован Дејановић, који су господарили на левој обали Вардара, од Куманова до Струмице, а трећи српски великаш на југу Тома Прељубовић држао се у Епиру дуже времена само као турски штићеник. Од осамдесетих година 14. века Турци су постали активнији и агресивнији, па су упадали чак и у области изнад Шарпланине, а њихове се чете залећу и у западне области до близу приморја, не само у Албанији него и у Захумљу. Упади су испрва вршени са малим одељењима, и нису могли имати освајачки карактер, а извођени су ради пљачке с намером да изазивају неспокојство и страх. Временом та залетања имају извиднички карактер и служе као увод за веће акције и

покрете. Српски летописи настали у ово време бележе све чешће датуме упада и сукоба, придајући им из дана у дан све већи значај. Први од сукоба на границама северне Србије био је 1380. године када је Цреп Вукославић сузбио Турке на Дубравници. У то време, због опасности од Турака, недалеко од ушћа Топлице у Јужну Мораву подигнут је град Копријан, касније назван Курвинград, са циљем да брани нишавску долину од њихова насртања. У исто доба Турци су продирали и према Албанији, пошто су у јужној Македонији и у Епиру утврдили превласт, а хришћански господари тих области посредно су им ишли су им на руку због борби за власт око појединих крајева. У

МАГАЗИН 7.7.2019.

тим борбама нарочито активни били су чланови анжујске династије из јужне Италије и други великаши пореклом из ове земље, који су, помагани делом од својих земљака, одржавали раније владарске поседе на источној обали Јадранског мора и у Грчкој, тежили да их прошире и задобију нове. Од српских великаша у Албанији је био активан једино Балша II Балшић који је женидбом успео да постане господар Валоне и Берата, а водио дуге борбе да би добио и Драч. Врло борбен и недовољно разборити човек са великим амбицијама, створио је непријатеље на више страна. Анжуји су по сваку цену хтели да добију своје старо упориште Драч за који се отимао и најмоћнији албански великаш Карло Топија. Балша је имао тренутних успеха, али се исцрпио у честим подвизима који нису одговарали његовој стварној снази а Турци су, видећи трвења, окренули чете и на ту страну. У борби с њима у Мусакији, Балша је погинуо, а његова удовица потом затражила млетачку заштиту и с њом се одржала у области Валоне, коју је касније оставила свом зету Мркши Жарковићу, сестрићу Константина Драгаша. Турци су поновили упаде у северне и северозападне области и 1386. освојили Ниш, главно чвориште на путевима од југа према северу и од истока према западу а намера им је била да, поседајући то место и крај, ближе прате везе између Србије и Бугарске. Иако је српска војска разбила Турке код Плочника, није успела да поврати Ниш. Исте године први пут се јављају и турске чете у Захумљу где је њихов ненадни и необични упад изазвао запрепашћење и велику пометњу. Људи су у страху са стоком бежали према мору, на дубровачко земљиште, а две године касније нова турска војска је кренула према Хуму, али је код Билеће претрпела пораз. Порази код Плочника и Билеће натерали су султана Мурата на озбиљне припреме за борбу са Србима. Мада растројени и тешко погођени поразом на Марици, Срби су још увек представљали главну војничку силу Балкана. Турске припреме за напад вршене су дуго и већ у фебруару 1389. године за њих се знало у Млецима, а и у самој Србији где је кнез Лазар Хребељановић створио седиште у

Крушевцу, држечи цео слив Јужне и Западне Мораве као најбогатији и најплоднији део српске државе. Испред њега према Турцима налазило се Косово, под влашћу Лазаревог зета Вука Бранковића, које је штитило Србију с југа. Лазар се надао да ће, у савезу са Босном и Бугарском, моћи да обезбеди своје подручје од судбине јужне српске државе. Пред опасношћу од Турака, која се јавила у свој озбиљности, потражио је помоћ код савезникајер му је велику бригу задавало држање угарског краља Жигмунда. Лазар је раније једно време, притешњен од Николе Алтомановића, пристајао да буде угарски вазал, али се после Лајошеве смрти, с Твртком, ставио на страну Жигмундових противника због чега је имао разлога да се боји освете. Да би га ублажио, преко свог зета Николе Гаре поново је понудио Жигмунду да му постане вазал, што је одај прихватио, али до склапања уговора није дошло јер је већ пре тога пала одлука на Косову.

Припреме за битку Дуга припрема на српској и на турској страни говорила је да се ради о великој и одлучној борби што се видело и по томе што су на бојно поље кренула оба владара лично, кнез Лазар и султан Мурат са синовима Бајазитом и Јакубом. У Лазаревој војсци једно крило је водио Вук Бранковић, а друго су сачињавали босански одреди под заповедништвом победника код Билеће, војводе Влатка Вуковића. Са одредима из Босне у помоћ су, као старом савезнику, дошли и хрватски „крсташи“ под вођством Ивана Палижне који је, као врански приор, под собом имао крсташе витезове Јовановце. Српски властелини с југа у одлучном тренутку нису смели да се определе за Лазара, делом из страха од огромне турске снаге, делом због недостатка свести о потреби националне солидарности, а делом и из себичних интереса, не увиђајући да ће Лазарев слом отежати и њихов положај. Константин Драгаш је угостио турску војску која је, преко његове области, полазила на Косово и дао јој своје помоћне чете па је у турској војсци било Срба и Грка који су дошли из покорених области. Одлучна борба на Косову збила се на

Видовдан, у уторак, 15. јуна 1389. по старом, а 28. јуна по новом календару. Ни је познато кад је погинуо султан Мурат, јер се ни српски извори међусобно не слажу се. Најважнији међу њима, Константин Филозоф, казује да су једног српског племића неки завидници тужили кнезу Лазару да ће му учинити неверу. Да покаже ко је вера племић, коме је по доцније уписаном тексту било име Милош, у згодном часу је потрчао Турцима претварајући се да хоће да се преда. Кад је дошао до султана, Милош је зарио мач у Мурата а разјарени Турци су га сасекли на месту. Други извор, Јефимијина Похвала кнезу Лазару писана на почетку 15. века, саопштава да је Мурат погинуо после борбе а „Герасимов летопис“, Герасим је брат Вука Бранковића, каже да је Милош копљем пробоо Мурата. Народно предање је развило верзију да је Милош извршио своје дело пре почетка борбе, а други извор сведоче да подвиг није извршио сам. Једно писмо босанског краља Твртка помиње дванаест племића завереника, а народна песма два историјски непозната лица Милошеве побратиме Милана Топлицу и Ивана Косанчића. Ни о самом Милошу историја нема појединости. Његово презиме Кобиловић или Кобилић, које се од 18. века мења у Обилић, по народном предању унели су писци тек од друге половине 15. века. Међутим, турски извори тврде да је Мурат погинуо после битке, или мало пре њеног свршетка, од стране скривеног срспког завереника, или рањеног борца, док је посматрао исход борбе која је већ била одлучена у турску корист. О самом току борбе зна се да су Срби из почетка напредовали и потисли одељење султановог сина Јакуба. Влатко Вуковић је са Босанцима имао толико успеха да је краљу у два маха слао вести о хришћанској победи. Добро се држало и крило Вука Бранковића, а има сазнања да је Влатко Вуковић, уз помоћ једног хрватског одреда, однео победу на левом крилу где је потукао Капичи - Пашу, а Вук Бранковић је на десном крилу поразио Јакуба, млађег сина Султана Мурата. Главна борба водила се око Мазгита и на Газиместану.Ту је Кнез Лазар у почетку борбе потукао Сариџа-Пашу, међутим након Муратове смрти Бајазит преузима ко-

7.7.2019.

МАГАЗИН

манду и појачан резервом турске војске и јањичарима ушао у срце српских снага, сломио њихов отпор а рањеног Лазара заробио и посекао као одмазду за Муратову главу. За то време Влатко Вуковић се. након победе. повлачи са Косова и враћа у Босну а Вук Бранковић пристиже у помоћ обезглављеном центру српске војске и одолева Бајазитовим нападима. Бајазиту је било прече да погуби брата Јакуба, за казну због пораза а уствари да га уклони као такмаца за престо, али и да сачува војску. На Косову је до тада већ изгубио више него што се надао, за походе на Цариград и Солун и борбе за превласт у муслиманском свету против Тимурлена, па је услед недовршене битке и још отпорне српске војске одлучио да оде кући како би осигурао престо. Није сигурно да ли Муратово турбе на Косову показује баш место његове погибије, али је врло вероватно да је на простору око њега развијана главна снага коњице. Исход битке се може окарактерисати или без победника или као српска Пирова победа, па није јасно зашто је народни певач оптужио Вука Бранковића као издају.

Познато је да је он, и пре и после Косова, препоручивао везе са Мађарима а био противник Турака и од који нити је шта тражио нити добио. Народно предање му је ставило на терет каснији сукоб његових синова са Лазаревим наследником Стефаном и једну каснију заједничку битку Турака на Косову код Грачанице 1402. године између Бајазитовог сина султана Сулејмана I и сина Вука Бранковића Ђурађа против Лазаревих синова Стефана и Вука Лазаревића. Лазаревићи потукли Ђурађа и Сулејмана I, а Вуку Бранковићу је вероватно замерено што на Косову није нашао смрт уз Лазара и остале српске витезове.

Последице Прва вест о боју на Косову долази дванаест дана после битке из пера руског ђакона Игњатија који каже да су погинула оба владара што је било нечувено у историји Балкана, а чињеница Бајазит није остао у Србији изазвала је утисак да је српска победа потпуна. Босански краљ је и неколико недеља касније јављао при-

јатељима о победи хришћана и примао честитке, а ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави исход битке. Међутим, последице по Србију су одмах биле видљиве јер је земља, без Лазара и војске, остала обезглављена на престолу са женом и малолетном мушком децом. Након пунолетства на српски престо је дошао Стефан Лазаревић који, је свестан своје немоћи, у почетку водио мудру политику као Турски вазал што је доласком на престо 1392. године наследио као последицу надирања Угара са севера. Милица која је управљала Србијом 1390. је понудила Бајазиту вазалство и кћерку Оливеру, а он заузврат бранио Србију од Угара од времена кад је Стефан имао тек четрнаест година. Срби су били приморани да Турцима плаћају данак и обавезали се да ратују у корист Турске што је Стефан учинио 1402. године у бици код Ангоре против Тамерланових Монгола који су нанели тежак пораз и заробили Бајазита. Након његове смрти Србија више није турски вазал, а деспот Стефан се чврсто везује за угарског

краља Жигмунда. Много касније, након две мање битке, Турци ће 1459. године коначно заузети остатке Србије. Лазарева погибија се већ крајем четрнаестог века схватила као свесна жртва да се очува народна и државна слобода и послужи као пример за доцнија покољења, а ниједан српски владар није добио толико похвалних слова. Прва жена списатељ у српској књижевности, жена деспота Угљеше монахиња Јефимија, је на свиленом покрову за његово тело извезла Лазару молитву и признање за учињену жртву, па су таква схватања ушла у широке народне кругове а Косовска битка се често славила у српској историји и била предмет је српске народне епске поезије.

Белешка аустријског посланика на Порти Бенедикта Курипечича Записи члана аустријског посланства у Цариграду Бенедикта Курипечича настали су 250 година након Косовске битке кад се, н путу за Цариград, зауставио у

Приштини. Како Курипечич каже у својој књижици, током путовања су се зауставили код лепо украшеног и куполом покривеног „чудног гроба“ на месту где је султана ножем распорио стари српски витез по имену Милош Обилић. Даље пише о бици и кнежевој вечери пред њу, кад је Милош обећао да ће направити нешто што млађи не могу и сам завршити рат упркос томе да ће изгубити главу. Сутрадан, уочи битке, Милош одлази у шатор где му је султан пружио ногу да је пољуби. „Није достојно да ти као хришћанин пољубим ногу, зато ћеш сада примити своју награду“, рекао је Милош, извукао нож и распорио Мурату трбух. Курипечич завршава књижицу речима да су Турци потом изгубили главу и побегли, тако да су се кнез и његова војска лишили непријатеља. У својој белешци аутор заузима гледиште да су Турци изгубили бој на Косову, што су били и први утисци у свету. Познато је да је краљ Твртко слао у свет вест о великој хришћанској победи над Турцима, 1. августа у Трогир шаље писмо о великој победи, а почетком октобра слично у Фиренцу одакле 20. октобра

добија одговор у коме му честитају на победи и мало грде јер није пре слао вести о победи о којој већ знају. И код Млечана је владао утисак да су Турци на Косову лоше прошли, јер Млетачки сенат крајем јула шаље на Порту посланицу новом турском султану. Пошто нису тачно знали ко је заузео престо, изасланик носио са собом два писма, једно насловљено на Бајазита, а друго на Јакуба, при чему је прво морао да утврди ко је нови владар. При предаји имао је налог да изјави: „Пре поласка наших галија из Млетачке републике смо чули, али не баш јасно, о рату, који је избио међу свемогућим господаром Муратом, вашим оцем, и кнезом Лазаром о коме се причају разне ствари, којима наравно не можемо веровати. Упркос томе смо обавештени о смрти поменутог господара Мурата, што веома жалимо.“ Млетачка влада се при томе држала на речима изражавања саучешћа, што доказује да су у Млетачкој републици, шест седмица након битке, кружиле приче о неповољном исходу за Турке, а сачувана је и белешка која говори да су вест о турском поразу добили и у Паризу. Р. Вукосавлјевић

Захвалнице победницима са републичких такмичења

МАГАЗИН

7.7.2019.

ЕЛИТА ГРАД Д

ДА КРАЉЕВА

- Пригодне награде намењене ученицима који су, у оквиру календара такмичења Министарства просвете, науке и технолошког развоја, освојили једно од прва три места на републичким такмичењима. - Од наредне године треба очекивати да обухват буде проширен уз могућност да најбољима, у складу са могућностима буџета, буду додељене и новчане награде. - Друштву за српски језик и књижевност захвалница за успешну сарадњу и бројне активности на подизању квалитета образовања и васпитања

рај школске године је прилика за сумирање десетомесечног рада и валоризацију резултата постигнутих у различитим фазама образовног процеса, како ученика тако и просветних радника. То је и време кад локална самоуправа, крајем јуна или првих дана јула, додељује пригодна признања ученицима основних и средњих школа који су освојили једно од прва три места на такмичењима које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, али и просветнм радницима који су допринели да се остваре. Уверење да су знање и успеси ученика и наставника вредни пажње јавности повод је за пригодну свечаност доделе захвалница у Свечаној сали Градске управе коју су овом приликом

МАГАЗИН

7.7.2019.

испунили најуспешнији ученици краљевачких школа на републичким такмичењима, њихови родитељи и просветни радници чији су посвећеност послу, амбициозност и истрајност у припреми ученика у значајној мери допринели да таленат и рад допринесу постизању врхунских резултата. Ништа мање значајним није оцењена ни жеља да резултати буду додатни мотив за даље напредовање, а да они који су ове године постигли најбоље резултате по завршеном школовању постану одговорни чланови друштва, лидери у својим областима и добри примери за друге. Позиви да приме захвалнице упућени су на више од осамдесет адреса, због чега је Свечана сала Градске управе била испуњена ученицима, родите-

љима и просветним радницима. - Збир оцена се класификује кроз успех, што је крајњи резултат рада током целе године. Данас су са нама не само ђаци који су показали најбољи успех током претходне школске године, већ они који су најбољи од најбољих, који су освојили једно од прва три места на републичким такмичењима из општих и стручних предмета. Срећни смо што је велики број деце, али и њихових наставника и професора, учествовао у заједничком успеху краљевачког школства. Очекујем да ће ова деца завршити факултете и да ће у наредним годинама заједно са свима нама радити на развоју града као права елита Краљева - нагласио је градоначелник Предраг Терзић. Из Школске управе стиже подсећа-

ње да су пригодне награде намењене ученицима који су, у оквиру календара такмичења Министарства просвете, науке и технолошког развоја, освојили једно од прва три места на републичким такмичењима, а да би већ наредне године требало очекивати да обухват буде проширен уз могућност да најбољима, у складу са могућностима буџета, буду додељене и новчане награде. Српски језик и књижевност, италијански језик, географија, историја, математика, физика, хемија, техника и технологија, техничко и информатичко образовање, музичка култура, физичко васпитање, електроника, практична настава, аранжирање биљног материјала, техничко цртање, здравствена нега само су неке од области у којима су

краљевачки основци и средњошколци остварили боље резултате него њихови вршњаци из других средина. Ученици Основне школе „Светозар Марковић“ освојили су два прва, два друга и четири трећа места. Прва места освојили су Павле Јовановић на такмичењу из математике, у области „Мислиша“, и група ученика Софија Савић, Бошко Миљковић и Марко Зубљић у области певања традиционалне песме у оквиру предмета музичка култура. Вицешампионске титуле припале су Божидару Бркићу на такмичењу из географије а из физике Павлу Јовановићу који је освојио и два трећа места на такмичењима из математичких области Дописна математичка олимпијада и Математичка интернет олимпијада. До

трећег места на републичким такмичењима стигли су Мина Ђукић у области географије и Мина Томовић у практичној изради по задатку из предмета техника и технологија. Похвале за значајне резултате на републичким такмичењима заслужило је дванаест ученика Основне школе „4. краљевачки батаљон“, Дарија Васиљевић и Огњен Симеуновића за треће место на такмичењу из физике и друго из хемије као и вицешампионска одбојкашка екипа у саставу Милан Живановић, Урош Дрндаревић, Душан Вучетић, Вељко Кувекаловић, Димитрије Петрић, Алекса Парезановић, Раша Чоловић, Андрија Васовић, Алекса Матовић и Милан Миловановић. Да ученици школе „Живан Маричић“ знају само за победе потврдили

МАГАЗИН

7.7.2019.

су Ленка Милојчевић и Јаков Павловић који су остварили победе у области ракетно моделарство у оквиру предмета техничко и информатичко образовање и „Мислиша 2019.“ из математике. Ученици Основне школе „Свети Сава“ остварили су два значајна резултата, Миљана Ничић је била најбоља у области моделарство из предмета техника и технологија, а рад по задатку Катарине Радуловић оцењен је другим по вредности на такмичењу из предмета Техничко и информатичко образовање. Ученици школа „Димитрије Туцовић“, „Браћа Вилоотијевић“, „Чибуковачки партизани“ и „ Ђура Јакшић“ вратили су се са републичких такмичења са по једним вредним признањем. Василије Сретовић је био други на такмичењу из атлетике, Вук Чађеновић

трећи међу младим физичарима, Благоје Корићанин међу атлетичарима свог узраста, а Катарина Вељовић на такмичењу из историје. Награде је освојило и шест ученика Основне музичке школе „Стеван Мокрањац“, Страхиња Црнчанин и Софија Јовановић победници су на такмичењима флаутиста првог и шестог разреда, а Милица Трифуновић је најбољи познавалац музичке теорије међу ученицима петог разреда музичких школа. Друге награде припале су флаутисткињи Мини Вељовић, хорнисти Андрији Јевтићу и пијанисти Огњену Радосављевићу. Захвалнице су припале Друштву за српски језик и књижевност, за успешну сарадњу и бројне активности на подизању квалитета образовања и васпитања и ученици средње Музичке

школе „Стеван Мокрањац“ Кристини Манчић. Међу средњошколцима најуспешнији су били гимназијалци који су се са републичких такмичења вратили са двадесет награда, највише из области познавања српског језика. Емилија Розгић је освојила треће место на такмичењу из италијанског језика, а Миња Миловановић познавања српског језика и језичке кутуре. Прво место на књижевној олимпијади припало је Наташи Вучковић, друга места освојили су Јована Гарић, Јулија Обреновић, Петар Вићентијевић, Стефан Станковић и Иван Цветић, а трећа Лидија Миловановић, Милица Миленковић, Јелена Тонић, Катарина Пејковић, Мина Кокеза и Софија Ракочевић. Миња Поњавић и Ана Киковић били су терће на такмичењу из физике, Лазар Вирије-

вић и Огњен Павловић из историје, Ђорђе Ћајић на Националној географској олимпијади, а Страхиња Соколовић на такмичењу стонотенисера. Међу ученицима Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“ најуспешнији је био Никола Куч коме је припала шампионска титула на такмичењу из примене електронике у енергетици, а трећа награда у истој области припала је Душану Премовићу. Друга места припала су Анђели Воштић у области електротехнике, Александру Александрићу и Стефану Вукадиновићу у области саобраћаја, док су треће награде освојили Невена Глигоров на такимичењу из познавања физике, Николи Павићевић електронике, Алекса Балшић и Матија Вуковић из физике. Грађевинци Машинско-техничке

школе „14.октобар“ Исидора Речевић и Алекса Дражовић били су најбољу у познавању метематике и ауто кеда, а Тамара Јеремић морала је да се задовољи трећим местом на такмичењу у оквиру предмета бетон. Без награда нису били су ученици Шумарске школе о чему сведочи податак да је Милица Церовић победила у аранжирању биљног материјала, а Вукашин Милетић стигао до другог места у области техничког цртања. Прво место на Књижевној олимпијади припало је матуранткињи Економско - трговинске школе а само за прва места знали су и ученици Медицинске школе, Јована Јеротијевић и Марија Томашевић из математике а Весна Вучковић, Лидија Вучковић и Мина Џамић из здравствене неге. Најбоља на Књижевној олимпијади

била је ученица Уметничке школе Теодора Туловић којој је припало и треће место на такмичењу у познавању књижевности. Листу награђених затварају средњошколци Музике школе „Стеван Мокрањац“, победници такмичења флаутиста Кристина Манчић и Тијана Мачужић и трећепласирани међу пијанистима Павле Добић, Јована Сеновић из предмета соло певање и Камерни састав „Крцко Орашчић“ у области камерне музике. У уметничком делу програма наступиле су ученица шестог разреда основне и другог разреда средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Софија Јовановић и Кристина Манчић уз клавирску сарадњу Илије Лазаревића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.7.2019.

7.7.2019.

МАГАЗИН

Тијана Здравковић

Надметање средњошколаца три округа

- Између педесет два ученика из четири средње школе Рашког, Моравичког и Златиборског округа краљевачки гимназијалци остварили завидне резултате у две категорије. - Најбољим у пројекту „Видео разгледница мог града“ оцењен је рад ученика трећег разреда друштвено-језичког смера Гимназије „Postcard from Kraljevo“ који је координирала професорка Душица Вуковић. - Друга награда екипи филолошке гимназије исте школе предвођене професорком Катарином Станковић и раду названом „Видео разгледница Краљева“. - У категорији ученика којима је други страни језик француски треће место ученицима другог разреда филолошке гимназије под вођством професора Јовице Станковића за „Видео разгледница 2018.“ - Чланови Ротари клуба „Краљево“ допринели да успех не би остао само у оквирима школе

Фото: М. Радовановић

ТРИЈУМФ КРАЉЕВАЧКИХ ГИМНАЗИЈАЛАЦА

7.7.2019.

МАГАЗИН

„Видео разгледница мог града“ је пројекат покренут на иницијативу Стручног већа за стране језике Гимназије „Таковски устанак“ у Горњем Милановцу које је, у септембру прошле године, расписало конкурс за најбољи троминутни промотивни видео на страном језику. Циљ конкурса био је да ученици, кроз тимски рад и истраживање, туристима из иностранства на креативан начин представе свој град, унапреде језичке вештине и знање о језику. На конкурсу је учествовало педесет два ученика из четири средње школе Рашког, Моравичког и Златиборског округа, а краљевачка Гимназија је остварила завидне резултате у две категорије. Стручни жири је оценио да су најви-

ши ниво постигли краљевачки гимназијалци којима су у категорији први страни језик припала прва два, а у категорији други страни језик треће место. Најбољим међу учесницима којима је први страни језик енглески оцењен је рад ученика трећег разреда друштвено-језичког смера Гимназије „Postcard from Kraljevo“ који је координирала професорка Душица Вуковић, док је друга награда припала екипи филолошке гимназије исте школе предвођене професорком Катарином Станковић и раду названом „Видео разгледница Краљева“. Колико су краљевачки гимназијалци доминирали у познавању страних језика сведочи и треће место у категорији оних којима је други страни језик француски, а радом

„Видео разгледница 2018.“ освојили су га ученици другог разреда филолошке гимназије под вођством професора Јовице Станковића. Током реализације пројекта од ученика се тражило да идентификују, препознају и репродукују информације у почетној фази рада, разумеју и објасне историјске догађаје и личности значајне за град, а у електронском медијуму примене стечена знања и одговарајуће језичке структуре у сценарију за видео запис. Успостављањем узрочно - последичне везе између догађаја и учесника упоређивали су и контрастирали различите информације и аспекте задате теме да би у процесу размене идеја доносили одлуке и закључке, аргументовали изборе и дизајнирали видео

разгледнице. Задатак жирија био је да оцени визуелну и естетичку креативност, оригиналност идеја, правилно употребљене свих задатих речи, изговор, граматичку тачност и прецизност, богатство, примереност и прецизност лексике, комуникативне компетенције, квантитет, квалитет, релевантност садржаја, јасно, сажето и концизно изражавање, кохезију и кохеренцију текста сценарија, сарадњу, залагање и тимски рад. У складу са интересовањима, предзнањем и нивоима знања енглеског језика, сваки од пет чланова тима имао је одређену улогу, да прикупља грађу из различитих извора знања, фотографише и снима видео запис, чита и пи-

ше сценарио, изврши дигиталну обраду записа и постави га на Youtube канал. Током рада на проналажењу занимљивих и разноврсних садржаја заједно су развијали компетенцију за целоживотно учење, рад са подацима и информацијама, дигиталну и естетичку компетенцију, као и одговорно учешће у демократском друштву, уз сарадњу и решавање проблема. Од пројекта се очекивало да развије комуникативну компетенцију, тимски дух, позитивне ставове, социјалну интелигенцију и толеранцију, али и аутономију у раду. Подједнако мотивационо деловао је на наставнике и ученике који су активно учествовали у животу локалне заједнице и допринели

промоцији туристичких потенцијала града, уједно продубили и применили језичка и нејезичка знања и развили језичке вештине, повезујући наставу у учионици и ангажовање ван ње. Тијана Здравковић највероватније не би ни била члан победничког тима да после две године природно - математичког смера краљевачке Гимназије није одлучила да промени средину и усмери се према друштвеним наукама. Склоност ка њима била је присутна и пре тога, а жеља да се упише у филолошку гимназију из ко зна којих разлога ослабила је пред аргументима природно математичког смера, понајвише због уверења да нуде перспективнију будућност.

7.7.2019.

МАГАЗИН

- Провела сам две године на природно - математичком смеру, али се нисам пронашла. Касније сам схватила како желим да се бавим друштвеним наукама и зашто бих остала негде где ме нико неће спремити за то, па сам одлучила да пређем на друштвено - језички смер што ми је успело у трећој години. Од тада сам се више фокусирала на друштвене науке, код куће више радим језик и књижевност, а више сам и читала што је за мене било боље него да радим са бројевима. У одељењу у које сам дошла нова професорка енглеског језика Душица Вуковић је, као и сви који предају друштвене науке, максимално посвећана послу што сам доживела као драстичну промену која ми је помогла да се лако уклопим у нову средину - прича Тијана уз потврду да су се, након првих сазнања о могућности да се на енглеском језику направи видео разгледнца града, и представе локалитети које би ваљало препоручити страним туристима, појавиле и дилеме везане за избор онога што треба ставити у први план. Чланице екипе, коју су чиниле још Ивана Јанковић, Ана Бегенишић, Стефанија Николић и Анђела Петковић, врло брзо су се договориле око подела задужења и прионуле на посао како би што боље одговориле условима конкурса. Први кораци на путу до највишег признања водили су ка Туристичкој организацији Краљева и Народном музеју за које је процењено да, уз интернет, пружају највише могућности за приступ потребним информацијама. Са више пажње него до тада све чланице екипе почеле су да посматрају паркове, кафиће, шеталишта, културно историјске споменике и друге локације које су им се учиниле атрактивним за тражени вид презентације. Уверење да им је професорка на време предочила могућност учешћа на конкурсу било је довољно да се позабаве бројним детаљима а две недеље самосталног рада, и још толико са њом, преточено је на једну страницу А4 формата што је било довољно да покрије троминутни видео запис. И поред самосталности у раду значајним се оцењује допринос професор-

ке у настојању да свака реченица задовољи строге критеријуме конкурса, али и перфектном изговору недовољно познатих речи. У ситуацијама кад су све екипе настојале да што боље одговоре захтевима конкурса разумљивим се чини очекивање одлука жирија, а тачка на неизвесност стављена је у тренутку кад су на адресу учесника стигли позиви да присуствују саопштавању резултата. - Кад су нас пред крај првог полугодишта позвали да дођемо на доделу награда у њихову гимназију били смо у прилици да видимо радове свих учесника. Иако нисмо очекивали да ћемо победити кад су прочитали ко је освојио треће и друго место већ смо изгубили сваку наду, а кад су нас прозвали били смо одушевљени и изненађени као и професорка. Добили смо по диплому и, иако то нико није очекивао, пригодне поклон пакетиће. Све реченице су нам биле граматички тачне, а кад би професорка проценила да нешто није звучно колико би било нешто друго увек би нас посаветовала да можда нешто променимо. Кад сам касније читала текст било је речи које сам изговарала са америчким акцентом и других са британским, али и оних од задатих које нисам познавала. Зато нам је било интересантно да откривамо нове речи и да их употребимо у реченици, а тако нешто не може да се нађе на интернету јер нису типичне, него спој више њих како би се добио одређени израз. Ту нам је била потребна помоћ, а и комисија се фокусирала на звучање тих речи што је у нашем случају испало добро - каже Тијана. Да успех краљевачких гимназијалаца не би остао само у оквирима школе допринели су чланови Ротари клуба „Краљево“ кад су, пред крај јуна, одлучили да гимназијалцима који су остварили значајне резултате уруче пригодне поклоне. Добра прилика за то био је Видовдан кад су сви ученици добили сертификате о успеху оствареном током школске године, а они који су остварили значајне резултате на овом такмичењу и њихови професори, књиге за које је процењено да ће у зна-

чајној мери допринети лакшем савлађивању знања у овој области. Били су то речници енглеског језика за које је оцењено да ће ученицима друштвено - језичког смера помоћи у припреми матурског испта, а онима који се одлуче на даље усавршавање и током студија. - Током школске године смо са професорком стално радили још по нешто, а надамо се да ће у четвртом разреду бити неких пројеката. Они који не знају толико језик вољни су да учествују у њима, јер је то свима занимљиво, а и професорка се труди да нам представи да буде тако. Више пута смо делили улоге, организовали различита дешавања у оквиру угледних часова, а све је било јако занимљиво и велика прилика да се учи језик, јер неко мора да напише текст, да разуме то што је написао, да представи и исприча, што је велика прилика да се учи и користи а не само да се зна граматика. Професор има значајну улогу у томе, јер ако дођемо и само слушамо предавања то више није занимљиво. Треба увек нешто да се дешава да би нама привукло пажњу, а то је професорка урадила - каже Тијана. После летњег распуста матурантима, пре него се определе за даље школовање, предстоје озбиљне припреме за полагање пријемног испита. И поред тога што Тијана није донела коначну одлуку успех на такмичењу је добар мотив да се определи за студије енглеског језика. Неспорно је да учешће у оваквим пројектима доприноси стицању толико потребног искуства, а у конкретном случају посебно значајним оцењена је подршка друговима из одељења који су прилику да се упознају са појединостима имали на редовним часовима. Да настава није трпела сведочи податак да је највећи део посла завршаван пре и после наставе, при чему је значајна била спремност професорке да помогне кад год би се наишло и на најмању препреку. Колико је у томе била успешна најбоље потврђује висок пласман на такмичењу што је додатни мотив да у сличне пројекте наредних година буде укључено више ученика. Т. Радовановић

МАГАЗИН

7.7.2019.

Kraljevo is a city in central Serbia situated at the mouth of two rivers, The Ibar and The Morava. Kraljevo got its present name meaning ‘’The King`s town’’, from King Milan I of Serbia. This name has managed to outlive all the previous ones and it has stood the test of [me un[l the present day. Kraljevo is considered to be famous for many cap[va[ng, breathtaking places and therefore this video postcard aims at presen[ng its best landmarks. Visi[ng The City Museum is deﬁnitely a must. It was founded in 1950. A^er nearly 70 years, since the museum was

founded in Kraljevo, it has grown into a signiﬁcant ins[tu[on in the ﬁeld of protec[on of cultural items. When it comes to religion, monastery Zica has played a crucial role in preserva[on, strengthening religion and culture throughout Serbian history. It was built in XII century by Stefan the First-Crowned and it is believed to have seven doors because seven kings were crowned there. There are a handful of manifesta[ons whose number is increasing, varying from those gastronomic ones such as “Srebrni kazan“ to the adrenaline-booster known as ‘’Veseli spust’’.

Every year in late April, the city of Kraljevo is a host of the event called The Days of Lilac. It is held to commemorate the event from the XIII century when Serbian King Uros made the whole valley of the Ibar river fragrant with lilac plants as a welcome for French Princess Helen of Anjou, his future bride and Serbian queen. If you are a fan of quality coﬀee or tea or if you just like to spend your free [me in some nice, quiet place, Kraljevo quay is a hive of many ac[vi[es. Moreover, it has to oﬀer various sport facili[es along with leisure ameni[es where you can jog,

while listening a en[vely to your favourite music. If your thoughts whirr and you need to sort them out, unwind and relax. We suggest that you should visit a number of

magnificent outdoor coffee shops and restaurants where food is second to nothing. What makes this quay so unique and memorable is the raîng that starts from the medival fortress Maglic, the Serbian Camelot, and ends at the Kraljevo quay. Today, this medival fortress has become a spot where the movie ‘’Ironclad’’ is being filmed. Kraljevo has been organising the compe[[on in na[onal food ‘’Silver Caldron Beans Fes[val’’ for more than 25 years, so the best chefs get a trophy for their culinary skills. But if you are an owl rather than a

lark and daylight sipping beverages by the river is not your cup of tea, we strongly recommend visi[ng one of the clubs teeming with nightlife. There are several nightclubs out of this world providing an unforge able entertainment. We hope that this video postcard will arouse your interest and desire to visit Kraljevo. Do come to our hometown and its invi[ng environs and experience the memorable moments that will broaden you horizons! Decorate your house with souvenirs and your heart with memories from Kraljevo!

МАГАЗИН 7.7.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

Од почетка јуна „Рокољупци“ у библиотеци

МАГАЗИН

7.7.2019.

ЖИВОТ У ЗНАКУ РОКЕНРОЛА

- Први гост новог серијала Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Петар Пеца Поповић, један од најбољих, најпознатијих и најпопуларнијих познавалаца рок музике на просторима бивше Југославије. - Дугогодишњи промотер рокенрола у херојским временима кад је био доступан само повлашћенима ентузијастима и залуђеницима, а сматран готово антидржавном работом. - Аутор неколико књига о овом музичком жанру, саветодавац рокера и директно заслужан за многе богате каријере. - Више него питање стила, или младалачки хир, писање у првом лицу је оцењено преузимањем одговорности за све што је радио и у шта је веровао. - Да тако настави није могло да га спречи ни осам бај пасова, тринаест стентова, шест срчаних удара, пет катетеризација, осам операција на срцу, две клиничке смрти...

Петар Поповић

7.7.2019.

МАГАЗИН

ародна библиотека „Стефан Првовенчани“ је почетком јуна ове године покренула серијал под називом „Рокољупци“, посвећен некадашњим и садашњим ствараоцима у области рокенрола, а први гост био је Петар Пеца Поповић, један од најбољих, најпознатијих и најпопуларнијих познавалаца ове врсте музике на просторима бивше Југославије, његов дугогодишњи промотер у херојским временима кад је био доступан само повлашћенима ентизујстима и залуђеницима, а сматран готово антидржавном работом, аутор неколико књига о овом музичком жанру, саветодавац рокера и директно заслужан за многе богате каријере. Ово је, представљајући Поповића, истакао филмски реди-

тељ и универзитетски професор Милан Никодијевић, чији је документарац „Заробљено време“ посвећен овом заљубљенику рока пре нешто мање од две године приказан на Међународном фестивалу краткометражног филма у Краљеву. О почетку новинарске каријере сведочи податак да је први текст за паре објавио априла 1967. у недељнику „Гонг“, а коју годину касније, понедељком увече, хиљаде младих ентузијаста почео да везује за емисију „Вече уз радио“. Поповић је био уредник Џубокс магазина у његовим најславнијим данима, покренуо је и уређивао најтиражнији музички часопис у Југославији „Рок“, радио у Политици и УНИЦЕФ-у, једно време значајно утицао на про-

грамску политику Продукције грамофонских плоча Радио - телевизије Београд. Жива енциклопедија рокенрола сведок је и учесник бројних догађаја значајних за развој ове врсте музике, од легендарног петодневног концерта на острву Вајт 1970. године, преко незаборавног код Хајдучке чесме до гитаријада мањим местима, у Бајмоку или Трстенику. Бољи познаваоци стања у овој области памте га и по томе што је ногом од столице погодио у то време чувеног гитаристу Драгог Јелића кад је напустио топчидерске „Бедуине“ и прешао у популарније „Силуете“. - Само коју годину касније креираће део култне емисије седамдесетих

година прошлог века „Вече уз радио“ на Радио Београду. Никола Караклајић дао му је шансу, а заузврат добио и до данас непревазиђеног промотера андерграунд културе и нових музичких трендова оличених у групама „Crream“ или „Jetro Tull“. Окоштали Радио Београд добиће нове младе слушаоце, а Петар Поповић армију обожавалаца и следбеника који и данас памте слике које су гледали док је он говорио преко радија. Никола Караклајић је био мудар човек и знао како да заобиђе бреше које су постављали тадашњи цензори Радио Београда, па је дао шансу групама које певају на српском. Тако је Пеца постао ловац, тражио нове групе и доводио их на снимање у Студио шест.

Обилазио је мала места, мале концерте, јер се никад не зна са ког извора креће велика река. Тада није било много локалних радио станица, па је неко морао да оде и види да ли то што се свира у провинцији нешто вреди. Тај неко био је Пеца Поповић. Он има непоновљив дар да препозна вредност, можда зато што рокенрол сагледава много шире од гитарског грифа ма како он заводљив био. Зато су у емисији „Вече уз радио“ промовисани и песници, редитељи, дизајнери, па и радне акције. Био је то алиби за ондашње душебрижнике који су строго пазили да неко не поквари нашу омладину, али и значајно за нашу културу уопште - нагласио је Никодијевић. Петар Поповић је познат по томе

што од почетка новинарске каријере пише у првом лицу. То је, каже Никодијевић, у новинарству била неопростива јерес, а индидуалност израза још једна мала слобода коју је извојевао за себе и све који ће доћи касније. Више него питање стила, или младалачки хир, то је оцењено преузимањем одговорности за све што је радио и у шта је веровао. Да тако настави није могло да га спречи ни осам бај пасова, тринаест стентова, шест срчаних удара, пет катетеризација, осам операција на срцу, две клиничке смрти... Присутни у просторијама Библиотеке били су сведоци признања да су људи око Поповића у значајној мери утицали на закључак како су бољи од њега што је одлучујуће допринело да

МАГАЗИН 7.7.2019.

највеће награде у њиховим професионалним биографијама доживи као сопствени успех. - Кад видите неког да ради нешто што бисте ви радили, да вам је бог дао, греота је не бити у његовој близини, не помоћи, не охрабрити и не гурнути га у то. Џаба вам да цео живот радите оно што не волите да бисте зарадили паре, па одете кући да се бавите својим хобијем. Ти људи нису мењали свет каже Поповић. Уверење да су свет мењали они који су веровали у несавршеност амбијета у коме одрастају, који су веровали да нечим својим могу допринети да њихов комшилук њихова, земља, крај, континент и свет могу бити мало боље место Петровић је, по сосптвеном признању, наследио од својих учитеља од којих међу најзначајније сврстава Николу Краклајића и Мирослава Антића, покретача првог музичког часописа у Југославији „Ритам“ 5. октобра 1962. на дан кад су Битлси објавили прву плочу. Сличност две биографије огледа се у потврди да је и Антић био ван стада и као такав је отеран у новосадски „Дневник“ да се бави нечим, а прилика да му се нађе неки посао резултирала покретањем овог часописа. О времену у каквом су настајале такве величине сведочи и судбина једног од најзаслужнијих за пополаризацију новог музичког правца који је на просторима Југославије наишао на плодно тле за даљи развој. - Никола Караклајић је био члан чувене шаховске репрезентације која је освојила другу медаљу на Олимпијади 1956. Никад није био члан Савеза комуниста али је, захваљујући мечу Југославија против Совјетског Савеза у Коларцу при резултату 9:9, донео победу и добио шансу да ради на Радио Београду. Он је покренуо „Музички аутомат“, „Састанак у девет и пет“, „Џубокс“, „Концерт за млади луди свет“ и „Вече уз радио“. Кад је умро, Радио Београд није направио комеморацију, нити је ико рекао једну реч на његовој сахрани. Мени је шансу дао Душко Радовић кад ме је довео на „Студио Б“ где сам добио годишњу награду на коју сам поносан, а био је човек који нас је бранио кад загусти. Штета је што данас нема живог Радовића да у једној реченици свако јутро каже оно што сви мислимо, а не умемо да формулишемо. Да је жив Душко Радовић не би разни шалабајзери радили то што раде, каже Поповић кога је у Политику довео Милан Влајчић, у НИН Богдан Тирнанић, а у Политикин Забавник учитељ из Сомбора Жика Стојановић који је 1971. дошао са идејом да недељник са тиражом од сто двадесет хиљада пласира на простору целе Југославије. Услов је био да се покрену латинично и издање на словеначком језику након

чега се тираж, после само годину дана, приближио броју од пола милиона примерака. У таквом часопису Поповић је, на прагу треће деценије живота, добио задатак да прави Хит страну, најстарију музичку страну у југословенским медијима. Сем формалног образовања на физиономију новинара са јединственим погледом на свет утицала су путовања аутостопом по Европи, спавање на трговима, концерти и турнеје током којих је упознавао увек нове људе. Спремност да сазнања до којих је дошао подели са другима препознао је Никола Караклајић и дозволио му да у емисији „Вече уз радио“ представља нова музичка издања, а омогућио и да учествује у неким догађајима који пре тога нису ни постојали. - Увек сам желео да то што умем радим овде, а не у иностранству. Прва плоча уз коју сам 1959. полудео била је музика Ђорђа Марјановића. Кад сам први пут на Партизановом стадиону видео да је изашао на бину, скинуо сако и бацио микрофон, знао сам да се дешава оно за шта је Душко Трифуновић рекао да се свет променио када је Елвис узео „O sole mio“ и направио „It‘s Now and Ever“. Знао сам да је то моменат када треба да се мењамо. Ја сам плоче знао по мирису, по томе како мирише научио сам из ког дела света долазе. Долазити до плоче је било другачије него данас. Чаролија је било чекати плочу, отићи на пошту, узети пакет који су цепали, па носити до куће а да је нико не види. Било је важно слушати Радио Луксембург који крчи, имати неке плоче које су празник за те који деле исте вредности, имају иста интересовања. Када умру очевици, сви ће бити у праву, па није лоше да се сећамо ствари којих не треба се стидимо, каже Поповић. Осврт на стање у дискографији тог времена потврђује да она представља утврђивање и гајење неког талента, бирање материјала са којим ће наћи место у спектру осталих, и на крају експлоатацију тог талента. Податак да тога није било у Продукцији грамофонских плоча Радио - телевизије Београд основни је разлог што су се готово сви заговорници рокенрола у Србији окренули према загребачком „Југотону“. Задатак да их врати пред крај девете деценије двадесетог века прихватио је Поповић због чврстог става о грађанској дужности да они који раде и стварају у Београду баш ту имају свог издавача. Да таква неправда није скоријег датума потврђују „Златни дечаци“ који су далеке 1964. године у Студију шест Радио Београда снимили обраде два дела класичне музике. Плочу је прва објавила холандска издавачка кућа, а у Београду је објављена тридесет две године касније. Поповић открива

7.7.2019.

МАГАЗИН

да је прве плоче „Силуета“, „Сањалица“ и најстарије београдске групе „Искре“ објавио александровачки „Дискос“, О односу публике према ономе што се дешавало на рок сцени најбоље сведочи покушај да се утврди штета после великог концерта код Хајдучке чесме. Податак да су оштећене две младице и четири метра жице, у поређењу са штетом причињеном Београду у време каснијих демонстрација са много мањим бројем учесника, сведочи о времену кад је музика као племенитост својим утицајем покушавала да од несавршених особа направи мало боље. Тај период карактеришу бројна пријатељства склапана широм Југославије, а

одржана због уверења да нису резултат интереса него могућности да се партиципира у културном животу земље. - Није рокенрол онај ко се тетовира, онај што је као Дел Бој купио ланце и ставио их. Верујем да је рокенрол оно најбоље у теби што не желиш да буде само твоје. Као када кренем аутостопом од Београда на концер Ролингстоунса, за четири дана у Хајд парку, па спавам на граници Француске и Швајцарске у некој цркви а они ми донесу храну, када у Дижону изгубим једине ципеле па бос дођем у Париз, кад се шверцујем на трајекту преко Ламанша, кад са четири долара пођем из Београда на концерт у Лондон, а данас на гра-

ници са Мађарском толико кошта ВЦ. Кад знате да можете да спавате на Пикадилију, или Булоњској шуми, да неко прође да вас позове, да вам нешто да, то вас обевезује да и ви будете рокенрол када наиђе неко, и да му помогнете кад видите да нема. Наследство хипија је да будеш добар човек, да верујеш да нису све цивилизацијске вредности побеђене, да нису седам смртних грехова једина доминанта у свету. Да се инсистирало само на греховима ми бисмо остали у пећинама, али је неко морао да изађе и да каже ајмо. Радио сам нешто што нико у мој генерацији није, на свакој тачки на свету имам неког а то је мени донео рокенрол.

Има много бољих од мене, али је проблем што смо ми имали привилегију да радимо у земљи где је био један медиј, једна телевизија, један радио и једне новине. Песма је као вода, а вода увек нађе пут. И песма, ако је добра, увек ће наћи пут. Имамо проблем што је хиперпродукција велика и не постоји процедура доласка на медије. Имате јавни сервис који стварно верује да је Песма Евровизије нешто, имате наказе које су доминантне звезде у свим новинама, имате особе чија занимања не знате. Немамо људе са именом и презименом који раде нешто. Имамо каскадере који учествују у јавној потери за идиотима и то је ситуација у којој тешко можете да изгурате

некога ко нешто ради. Знам да има пуно талентованих са дивним песмама, али нема уредника а проблем српске књижевности није у томе што нема озбиљних уредника у издавачким кућама, него што допуштају да излазе нелекторисане и несређене књиге, сведочи Поповић. Подсећање да су до сада пре великих сцена и непревазиђени Битлси свирали по гаражама и рупама, баш као и Бијело дугме, Ју група, Рибља чорба и Бајага или Азра, у дубокој је несразмери са данашњим временом кад се прилика за наступе пред великим бројем посетилаца на страначким митинзима тражи у учлањењу у партију. Добар познавалац стања у области музике под-

сећа да су у таквој ситуацији таленти одсечени од природног пута и принуђени на пречице и компромисе, а бројна искуства потврђују да они који су остварили озбиљне успехе нису били спремни на компромисе. Подсећање да из земље сваке године одлази неколико десетина хиљада најшколованијих младих људи појачава страх од немогућности да се на сцену изнесу талентовани. Они од дванаест година то не могу, а старији од педесет су углавном рекли шта имају, закључио је први гост новог серијала Народне библиотеке „Стефан првовенчани“ названог „Рокољупци“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 7.7.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Табалуга

авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, режирали су Свен Унтервалт и Тоби Генкел коме је у писању сценарија помогао Хелме Хајне, а главне улоге тумаче Милан Антонић, Марко Марковић, Никола Немешевић и Немања Живковић. Филм се приказује до 10. јула у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Спајдермен: Далеко од куће

Млади змај Табалуга живи на живописном Гренланду са оцем, који га је усвојио, и гавраном Колком, а како никада није научио да бљује ватру хитно му је потребна помоћ правог, одраслог змаја. Али, Табалуга је последњи примерак своје врсте, а једини другар кога има је брбљива бубамара Бали. Једног дана, Табалугу и Балија намамиће на Исланд, на коме влада зли господар Арктос, а када ту упозна прелепу ледену принцезу Лили десиће се љубав на први поглед. Лили ће одвести Табалугу да упозна Арктоса, не слутећи да овај жели да уништи све змајеве како би заледио Гренланд. Лили ће помоћи Табалуги и Балију да побегну са Исланда, а захваљујући снази њихове љубави Табалуга ће научити да бљује ватру. Да би осујетили Арктосов зли план, и спасили Гренланд од његове армије поларних медведа, Табалуга и Лили мораће да удруже снаге и држе се заједно, као ватра и лед. Деведесетоминутну анимирану

Након догађаја са Осветницима Питер Паркер са друштвом одлази на летњи одмор у Европу. Али, мирни одмор им прекида опасни Мистерио па Паркер неће моћи да се потпуно опусти. Опасни Мистерио чека да се обрачуна са њим, а Спајдермен ће морати да се бори и са својим осећањима. Акциону авантуру са елементима фантазије, чије трајање за десет минута премашује два сата, Џон Вотс је режираопрема сценарију који су написали Стив Дитко и Стен Ли, а у водећим улогама наступају Том Холенд, Џејк Гиленхал, Зендаја, Семјуел Л. Џек-

сон и Коби Смалдерс. Филм се приказује до 10. јула, а пројекције почињу у 20 сати.

Анабел 3: Повратак кући У трећем делу изврсне „Анабел“ франшизе демонолози Ед и Лорејн одлучни су да сачувају Анабел од уништења те је сместе у закључану собу у својој кући. Иако је њихов план да је заштитите стављањем на „сигурно“ иза стакла, уз свештенички благослов, несрећна ноћ почиње када Анабел пробуди зле духове у просторији и заједно уоче нову мету – Воренову десетогодишњу ћерку Џуди и њене пријатеље. Хорор трилер са елементима мистерије Гери Добермен је режирао на сценарију који је писао са Џејмсом Воном, а у главним улогама појављују се Емили Бробст, Патрик Вилсон, Мекена Грејс, Кети Серифе и Вера Фармига. Филм је на репертоару до среде 10. јула, а пројекције почињу у 22,30.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Потраје ли народ ће сум

МАГАЗИН

7.7.2019.

Коалициони договор је „пао“! А, Србин је, одавно – пропао!

100

У партији н већ п „сл

и досадашње стање, мњати и у – водостање!

ниси, слободан мислилац, партијског вођства, лепи“ извршилац!

Читали смо: „Сабрана дела“ Данас читамо: „Несабрана недела“

101

МАГАЗИН

7.7.2019.

Вежба ватрогасно-спасилачких јединица

102

ПЕТНАЕСТА ПРОВЕ - Циљ вежбе припадника Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије је стицање нових знања и вештина приликом спасавања на води, као и увежбавање и координација свих специјалистичких тимова који учествују у ванредним ситуацијама спасавања на води. - Око сто педесет припадника ватрогасно-спасилачких јединица са тридесетак пловила и опремом, петнаести пут на левој обали Ибра да би, у реалним условима, уз поштовање свих прописаних мера безбедности и заштите, приказали координисан рад тимова за спасавање и рад на води и спасавање из рушевина. - Заједничка активност свих учесника вежбе приликом реаговања на ванредни догађај изазван елементарним непогодама

одинама уназада, најчешће половином јуна или недељу дана пред старт спортско туристичке манифестације „Весели спуст“, у подножју средњовековног града Маглича, на Ибру је одржавана здружена вежба спасавања на води коју организује Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Циљ вежбе је стицање нових знања и вештина приликом спасавања на води, као и увежбавање и координација свих специјалистичких тимова који учествују у ванредним ситуацијама спасавања на води. Током сваке од претходних година демонстрацију спремности тимова за спасавање угрожених на води и координацију актив-

ности са другим јединицама показало је више стотина припадника различитих служби. Прва вежба овог типа организована је 2005. године на истом месту, а од тада је половина јуна сваке године резервисана за нову проверу свих јединица ресорног министарства. Око сто педесет припадника ватрогасно-спасилачких јединица Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова са тридесетак пловила и опремом, петнаести пут су се 4. јула окупили на левој обали Ибра да би, у реалним условима, уз поштовање свих прописаних мера безбедности и заштите, приказали координисан рад припадника ватрогасно-спасилачких јединица и специјалистичких тимо-

ва за спасавање и рад на води и спасавање из рушевина, односно заједничка активност свих учесника вежбе приликом реаговања на ванредни догађај изазван елементарним непогодама. Вежба је одржана уз подршку Црвеног крста и краљевачких кајакаша а обухватила више целина, едукацију о понашању на реци и управљању пловилом, обуку у пружању прве помоћи дављенику, као и вежбу специјалистичких тимова за спасавање на води. По завршетку вежбе, сви учесници са пловилима и комплетном опремом, спустили су се низ Ибар до Матарушке Бање где је организован традиционални заједнички ручак.

Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

ЕРА СПРЕМНОСТИ

103

104

МАГАЗИН 7.7.2019.

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 7. ЈУНА И 13. ЈУЛА

МАГАЗИН

7.7.2019.

7. јул

106

1585 — Под притиском католичке „Свете лиге” француски краљ Анри III издао је Немирски едикт против хугенота. 1807 — У Тилзиту је потписан Тилзитски мир којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона. 1815 — Савезничке снаге (Шеста коалиција против Наполеона) ушле су у Париз након абдикације Наполеона Бонапарте. 1898 — САД су анектирале Хавајска острва. 1937 — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је Други јапанскокинески рат. 1941 — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације. 1969 — Канада је службено прогласила француски језик једнак енглеском у савезној влади. 1978 — Након стицања независности од Уједињеног Краљевства, проглашена је држава Соломонска острва. 1987 — Најмање 46 Хиндуса је убијено у нападу на два аутобуса, за које су осумњичени Сики терористи. 1991 — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући ЈНА из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа. 1994 — У Јемену је окончан

двомесечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Јужног Јемена Аден. 1995 — У Београду је отворена прва подземна железничка станица. 2000 — Цео тираж књиге „Хари Потер и ватрени пехар”, четврти наставак авантура дечака мађионичара, распродат је у претплати, пре него што је изашао из штампе. 2001 — Након четири дана преговора САД су предале јапанским властима наредника Тимотија Вудленда, осумњиченог за силовање младе Јапанке на острву Окинава, чиме је разрешен дипломатски спор између две земље. Вудленд је касније осуђен на 32 месеца затвора. Случај је изазвао револт код житеља овог јапанског острва, на којем су 1995. године три америчка војника силовала 12-годишњу девојчицу. 2003 — Одлуком високог представника међународне заједнице у БиХ Педија Ешдауна замрзнути су банковни рачуни 14 особа у БиХ, међу којима су и чланови породице хашког оптуженика Радована Караџића. 2005 — У терористичким нападима у Лондону на возовима Лондонског метроа и једном аутобусу погинуло је 56 особа.

8. јул 1283 — Руђер де Љурија, командант арагонске флоте је поразио у бици код Малте анжујску флоту која је пошла угуши побуну на Малти током Рата сицилијанске вечерње. 1497 — Португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона

на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта добре наде. 1709 — Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве трупе шведског краља Карла XII, што је означило крај шведске војне моћи. 1760 — Британске снаге су поразила француску војску у бици на Рестигушу, последњој поморској бици у Новој Француској током Француског и индијанског рата. 1822 — Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма, утопио се у бродолому на једрењу код Ливорна (Италија).

(„Краљица Моб“, „Ослобођени Прометеј“, „Шева“, „Ода западном ветру“, „Одбрана поезије“). 1846 — Дански краљ Кристијан VIII прогласио је да дански престо могу да наследе жене. Тако је спречио отцепљење покрајине ШлезвигХолштајн. 1858 — Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула и ликвидирана Источноиндијска компанија, а Индија је стављена под непосредну управу британске круне. 1920 — У Шапцу је свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. 1947 — Први пут су објављени извештаји да се НЛО срушио код Розвела у Новом Мексику. 1956 — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту „Никола Тесла“ грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у

излозима продавница у разним деловима града. 2002 — Окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића за злочин против цивилног становништва почињен на Косову за време НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову. 2003 — Немачки дипломата Михаел Штајнер је, након 18 месеци на челу УНМИК-а, напустио Косово и отпутовао у Женеву на дужност амбасадора Немачке у тамошњем седишту УН. Нови шеф УНМИК-а постао је бивши фински премијер Хари Холкери. 2011 — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију једног свемирског шатла. 2014 — Израел је покренуо офанзиву на Газу након убиства израелских тинејџера недељу дана раније. 2015 — Савет безбедности УН није усвојио резолуцију поводом 20 годишњице злочина у Сребреници, пошто је Русија као стална чланица уложила вето.

9. јул 1386 — У бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабзбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом. 1519 — Шпански конквистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао град Веракруз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека. 1609 — Римско-немачки цар Рудолф II, да би придобио чешке протестанте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој. 1686 — Формирана је Аугсбуршка алијанса између немачко-римског цара Леополда I, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против

француског краља Луја XIV. 1701 — Битка код Карпија између аустријских и француских снага. Прва битка у Рату за шпанско наслеђе и аустријска победа. 1746 — Француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954. 1762 — Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци по преузимању престола. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика. 1810 — Наполеон Бонапарта анектирао је Холандију. 1816 — На Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједињених провинција Рио де ла Плате (Аргентина) од Шпаније. 1877 — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. 1913 — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против Турске. 1922 — Амерички пливач, касније филмски глумац („Тарзан“) Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 секунди) препливао 100 m. 1940 — Поморска Битка код Калабрије. 1944 — Америчке снаге у Другом светском рату заузеле острво Сајпан у Пацифику, једну од највећих војнопоморских база Јапана. 1944 — Британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и једномесечних битака. 1960 — Совјетски лидер Никита Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ. 1963 — Потписан је споразум о

107

7.7.2019.

МАГАЗИН

108

формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије. 1971 — Последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама. 1993 — Користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу. 1996 — Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, пошто је Борис Јељцин поново изабран за председника. 1997 — Боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифилда, угризао за ухо. 2001 — Апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу након доласка на власт војним ударом 1973. 2003 — Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against Corrup[on - GRECO). 2006 — Завршено светско првенство у фудбалу и то у Немачкој, победом Италије над селекцијом Француске. 2011 — Јужни Судан одвојивши се од Судана постао самостална држава.

10. јул 48. п. н. е. — У бици код Дирахијума Јулије Цезар је једва избегао тежак пораз од Помпеја. 1461 — Стефан Томашевић постао краљ Босне 1553 — Џејн Греј, праунука Хенрија

VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор. 1584 — Балтазар Герард је у Делфту убио принца оранског Вилема I Оранског. 1609 — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618—48) у централној Европи. 1774 — Након шестогодишњег рата, Русија и Османско царство склопиле су Кучуккаинарџијски мир мир којим је Османско царство изгубило Крим, прихватила рускотурску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској. 1789 — Александар Макензи је стигао до делте реке Макензи (река). 1821 — САД су преузеле Флориду након куповине од Шпаније. 1897 — У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом. 1940 — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу. 1940 — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију. 1943 — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију. 1953 — Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. 1962 — Из Кејп Каневерала је

лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана. 1973 — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине. 1976 — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи. 1985 — Агенти фрацуског Генералног директората за спољашњу безбедност су поставили бомбу и

потопили брод Гринписа Дугин ратник у окландској луци. 1992 — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами. 1992 — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. — Студентски протест. 1994 — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини. 1995 — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аун Сан Су Ћи.

1999 — Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група умешаних у сукобе. 2000 — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи. 2001 — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи’с за рекорних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара). 2011 — Потонуо је речни крузер Булгарија, при чему је страдало 105 путника.

11. јул 1276 — Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа. 1533 — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен. 1796 — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе 1882 — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англоегипатског рата. 1921 — Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија. Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво. 1940 — Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске. 1960 — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи. 1978 — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском

медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи. 1979 — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења. 1987 — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара. 1991 — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261). 1995 — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске оптужене су касније да су на том подручју извршиле ратни злочин и да је убијено око 7.000 босанских муслимана. 1996 — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице. 2000 — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата. 2001 — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи. 2003 — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи. 2004 — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Република Србије.

109

МАГАЗИН

7.7.2019.

12. јул

110

1191 — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру. 1543 — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера. 1690 — У бици на Бојну током Славне револуције, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II. 1806 — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига. 1913 — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина. 1920 — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод. 1941 — На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије. Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке. 1943 — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена. 1960 — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга. 1979 — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом

Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе. 1993 — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот. 1997 — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља. 1998 — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу. 2001 — САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију. Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула. 2002 — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе. 2003 — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996. 2006 — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела.

13. јул 1573 — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата. 1822 — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке. 1837 — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија

I, као први британски монарх. 1878 — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину а Бугарска аутономију унутар Османског царства. 1887 — У Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији. 1919 — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Уједињеног Краљевства до САД. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета. 1930 — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светско фудбалско првенство. 1941 — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора. 1943 — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника. 1944 — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији. 1968 — У експлозији бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду које је подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула је једна особа, а 77 је повређено. 1975 — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру. 1977 — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша. 1985 — Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је

пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света. Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд. 1992 — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку. 1995 — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника. 1996 — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата. 1999 — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања. 2000 — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара. 2001 — Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије. Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. САД су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана. Формиран Одбојкашки клуб „Борац“ из Бање Луке. 2008 — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs