Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 395 * 23. јун 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

23.6.2019.

У овом броју: Паре коначно и медијима Санација према приоритетима Ни напред ни назад Криминализација друштва Слава града и Храма Свете Тројице Кише оголиле истину Тоалет између ауторитарсности и демократије Како до владавине права у мом граду? Приоритет отпадне воде

10 14 18 28 32 38 44 50 58

60 66 72 76 82 86 92 102 104 106

Фото: М. Радовановић

Врло добри и одлични резултати Бољи дани за Полицију У част значајних датума Кроз Србију и Црну Гору Завршетак тројне инвазије Између историје и мита Свеци, Саво и Србија На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 23.6.2019.

Деведесет трећа седница Градског већа

МАГАЗИН

23.6.2019.

ПАРЕ КОНАЧНО О

О И МЕДИЈИМА

- Подршка Пијачном реду ЈКП „Пијаца“ који је Надзорни одбор овог предузећа усвојио пре месец дана. - Усвојена одлука о утврђивању цене услуге по сату за пружање услуге лични пратилац детета. - На основу Правилника о мерилима и критеријумима за утврђивање учешћа корисника у цени услуге личног пратиоца детета цена по сату три стотине динара. - Усвојено решење о расподели средстава за финансирање пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања. - Дневни ред допуњен предлогом за подршку текста конкурса за доделу подстицајних средстава којима се доприноси економском оснаживању жена са руралних подручја и измену решења којим је у комисији за процену штете од елементарних непогода установљено место заменика председника

ко је судити по редоследу тема предложеног дневног реда за деведесет трећу седницу Градског већа чини се да у граду тренутно нема важније од Пијачног реда ЈКП „Пијаца“ који је Надзорни одбор овог предузећа усвојио пре месец дана. Правни основ за доношење решења којим се потврђује овај документ је Одлука о пијацама на територији града Краљева из које проистиче обавеза комуналног предузећа да пропише пијачни ред и дефинише услове и начин пружања пијачних услова чија примена следи након што се добије сагласност Скупштине града. Новим пијачним редом утврђује се промет робе, вршење услуга у промету робе на пијаци и услуга пракирања, пијачни пословни простор, објекти и опрема, услови и начин коришћења, хигијенско санитарни и технички услови и одржавање хигијене. Документом су обухваћена права и обавезе учесника у промету роба, радно време и друга питања од значаја за несметано одвијање делатности даваоца и корисника услуга као и других лица која се затекну на простору пијаце.

МАГАЗИН

23.6.2019.

Пијачни ред се односи на постојеће пијаце одређене урбаниситичким планом намењен, урађен и комунално опремљен, за промет робе и пружање пијачних услуга. Јавно комунално предузеће „Пијаца“ обавља делатност у четири објекта, Великој пијаци у Београдској улици, Пијаци „Борјак“ у Улици војводе Степе, Пијаци „Ушће“и „Пијаци“ Матарушка Бања. Према намени Зелена пијаца служи за промет пољопривредних и прехрамбених производа на мало, а Кванташка на велико, Млечна пијаца за промет млека, млечних прерађевина и прехрамбених производа у које су сврстани јаја и живинско месо, а Сточна пијаца за промет свих врста стоке. Робна пијаца је намењена промету занатских и индустријских непрехрамбених производа, Мешовита за промет производа који се продају на Зеленој пијаци, занатских и производа домаће радиности, а Цветна пијаца за продају цвећа и расада. Према овом документу у оквиру предузећа послује „Бувљак“ за продају половних ствари, Пијаца огревног дрвета и дрвене грађе за промет

огревног и техничког дрвета, „Ауто пијаца“ за промет моторних возила и друге пијаце специјализоване намене. Управни одбор Центра локалних услуга доставио је Градском већу одлуку о утврђивању цене услуге по сату за пружање услуге лични пратилац детета на основу Правилника о мерилима и критеријумима за утврђивање учешћа корисника у цени услуге личног пратиоца детета. Одлуком је предвиђено да цена услуге по сату износи триста динара. Цена је одеђена према структуралним и функционалним стандарадима за успостављање услуга према којој се одређује и врши наплата суфинансирања корисника. У цени је садржана накнада зарада по уговору о привременим и повременим пословима, која за пружаоце услуга износи нешто мање од четрдесет хиљада, накнада трошкова превоза од три и по хиљаде, трошкови обуке од петнаест хиљада годишње по кандидату и трошкови санитарног прегледа од три хиљаде и седам стотина динара. При обрачуну цене урачунати су и други трошкови службе на месечном нивоу од скоро сто хиљада ди-

решења о расподели деветнаест милиона динара нашао се пред члановима Градског већа тек половином јуна. У категорији телевизија право на средства остварило је пет предлагача, код радија четири, новина један а средства за реализацију пројеката у овој години добила су четири портала и три продукције. На конкурс који је расписало Градско веће пристигло је четрдесет седам пријава од којих су две биле непотпуне, а допуна документације није извршена ни пет дана након рока одређеног за то. Разматрајући пристигле предлоге комисија је донела одлуку да се двадесет осам пројеката не подржи а, имајући у виду образложења комисије, Градско веће је донело коначно решење против кога се може покренути управни спор. На седници је усвојено решење о измени решења којим се утврђују појединачна задужења чланова Градског већа, што је условљено променом на месту заменика градоначелника који је по функцији члан највишег извршног органа града. Градско веће је усвојило и решења о отуђењу две катастарске парцеле ради

формирања грађевинске парцеле, а и овом приликом су разматране неке од жалби грађана пристиглих у претходном периоду. Дневни ред је допуњен предлогом за подршку текста конкурса за доделу подстицајних средстава којима се доприноси економском оснаживању жена са руралних подручја у оквиру Спровођења мера популационе политике јединица локалне самоуправе у Републици Србији у 2019. години. Конкурсом је предвиђено да три милиона динара буде подељено на десет жена изузимајући оне које су их за исту сврху користиле претходне године. Циљ је да се подржи што више жена са сеоског подручја због чега се и наредних година очекује помоћ ресорног министарства. Градско веће се сагласило са изменама и допунама решења о образовању комисије задужене за процену штете и потреба након елементарних и других непогода. Једина промена у односу на састав из 2018. године састоји се у томе што је дефинисана позиција заменика председника комисије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

нара у које су укључени трошкови електричне енергије и грејања, канцеларијски материјал, трошкови компјутерског софтвера за праћење услуге, одржавање рачунара, трошкови телефона, интернета, поште, услуге по уговору и други трошкови и надокнаде везане за рад службе. Накнада по уговору о привремено повременим пословима за двадесет пет кандидата месечно износи скоро милион динара, трошкови превоза 87,5 хиљада, санитарног прегледа две хиљаде преко деведесет, а обуке две и по преко тридесет хиљада. Други трошкови службе приближавају се износу од сто хиљада динара, трошкови једног пружаоца премашују педесет што месечно износи више од милиони триста хиљада, или годишње скоро шеснаест милиона. Месечни износ надокнаде за једног извршиоца подељен са 174 радна сата основ је за утврђивање цене по једном од триста динара. Иако је као рок за подношење предлога пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања означен први радни дан у мају предлог

МАГАЗИН

23.6.2019.

Штаб за ванредне ситуације ситуације

САНАЦИЈА ПРЕМА - Још нису завршене активности на санацији и дезинфекцији подручја која су погодиле обилне падавине. - Поднето хиљаду и сто пријава за процену штете на оштећеним стамбеним, и другим грађевинским објектима од којих је утврђена легитимност тек две трећине, или седам стотина захтева. - Рок за подношење пријава о штети на стамбеним објектима истиче у уторак 25. јуна

ако је ситуација на терену одавно стабилизована из Градског штаба за ванредне ситуације стиже потврда да је ванредна ситуација на целој територији града Краљева и даље на снази, јер још нису завршене активности на санацији и дезинфекцији подручја која су погодиле обилне падавине. Овлашћени представник Штаба Радоица Кочовић је, након последње седнице

одржане у петак, обавестио да је поднето хиљаду и сто захтева за процену штете на оштећеним стамбеним, и другим грађевинским, објектима у којима је за време елементарне непогоде живео велики број становника. Након што су сви анализирани утврђена је легитимност тек две трећине, или седам стотина захтева. Шест комисија је на терену прегледа-

ла више од три стотине четрдесет објеката чији власници, у складу са процедуром коју је прописала Влада Србије, ускоро могу да очекују решења на основу којих би могли да остваре право на надокнаду штете. Потврђено је и да за пријављене, а оштећене, објекте у којима нико није живео комисија неће издавати решење и да ће пријаве бити одбачене.

Фото: М. Радовановић

А ПРИОРИТЕТИМА 15

23.6.2019.

МАГАЗИН

Опредељење да се утврде приоритети и сачини листа за санацију на инфраструктури, како би најпре биле извршене интервенције тамо где је то најпотребније, повод је за задатак да то учини директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ са директорима других јавних предузећа. После седнице Штаба за ванредне ситуације потврђено је да се интезивно ради на санацији проблема на путевима, мостовима и пропустима уз уверење да ће сви у кратком року бити доведени у првобитно стање због потребе да неколико хиљада километара некатегорисаних путева на територији града Краљева који су оштећени у непогодама, буду враћени у функцију. Са седнице је упућен још један апел председницима месних заједница да се, ангажовањем сопствене механизације, укључе у отклањање последица елементарне непогоде уз обавезу града да донира довољну количину погонског горива за грађевинске машине. Након два пута поновљене на простору гробља у Адранима предстоји још

једна дезинфекција, која је поверена екипама Завода за јавно здравље, након чега се очекује да овај простор буде у потпуности безбедан за све који буду имали потребу да се нађу на њему. Поред приоритетног задатка Јавног комуналног предузећа „Водовод“ да реши проблем водовода у Годачици значајним се оцењује податак о великом броју становника чији бунари нису чисти, па вода није за употребу. Упркос констатације да ово предузеће, Сектор за ванредне ситуације и припадници војске чисте бунаре који су били поплављени, Војсци Србије је упућен нови захтев за додатно ангажовање већег броја муљних пумпи одговарајућег капацитета како би се очистили они који се користе за снабдевање домаћинстава здравом пијаћом водом. Посебним закључком Штаб за ванредне ситуације је створио услове за доделу потребне количине горива Црвеном крсту, с обзиром да користи сушаче и има бројне активности са волонтерима који обилазе поплављено подручје и деле пакете угроженим поро-

дицама. Са седнице Штаба стиже подсећање да је подношење пријава о штети на стамбеним објектима отпочело 10. јуна, а да за оне који то још нису учинили на шалтерима број 6 и 7 у приземљу згради Градске управе, тај рок истиче у уторак 25. јуна. За грађане месних заједница који имају проблема са снабдевањем пијаћом водом, обезбеђено је снабдевање путем ауто-цистерни и мобилних резервоара који ће, све док се не ситуација не нормализује, у познатим терминима бити постављени на за то одређеним локацијама. Вода из резервоара током целог дана доступна је у Сирчи, Бапском пољу, Адранима, Мрсаћу, Опланићима, Обрви и Витановцу, док је снабдевање из цистерне омогућено у Адранима, Грдици, насељима Бантулићи и Браћа Јовановић. Грађанима којима су настрадале животиње у власништву поручено је да се за уклањање морају обратити свом ветеринару који ће, након сачињавања записника, обавестити надлежног Републичког ветеринарског инспектора

о животињском отпаду а он издати налог Јавном комуналном предузећу Чистоћа“ Краљево за уклањање угинулих животиња. Они који желе да пријаве уклањање животиње неутврђеног власништва могу да се обрате служби Зоохигијене овог предузећа. Из Центра за социјални рад стиже порука да, с обзиром на протек времена од поплава и чињеницу да се вода повукла, престаје са расподелом средстава за ургентно збрињавање по потврдама издатим од стране Месних заједница, осим у изузетним случајевима. Екипе Завода за јавно здравље и Ветеринарског – специјалистичког института ће вршити дератизацију и дезинфекцију, након достављања спискова поплављених објеката од стране месних заједница, а све у циљу асанације терена због чега су грађани обавезни да физичко чишћење објекта обаве самостално, док ће се одвожење механичког отпада вршити у складу са договором месне заједнице и „Чистоћом“. Након завршене дератизације и дезинфекције поплављених објеката грађанима је омогућено да, на

привремено коришћење, добију сушаче просторија за које је, у циљу пријављивања за преузимање, потребно контактирати Црвени крст. Онима који желе да помогну суграђанима са поплављених подручја омогућено је да се пријаве координатору за рад са волонтерима. Из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ је непосредно након поплава потврђено да се на подручјима захваћеним поплавама, у циљу раног откривања и сузбијања заразних болести, посебно у оним деловима у којима су угрожени локални водоводи и индивидуални објекти за водоснабдевање, спроводи пооштрен хигијенско-епидемиолошки надзор. Потврђено је и да, на основу информација института и завода за јавно здравље Рашког, Моравичког, Мачванског, Сремског, Подунавског, Браничевског, Расинског и Шумадијског округа, није регистровано епидемијско јављање заразних болести. Институти и заводи за јавно здравље на подручјима захваћеним поплавама у сарадњи са штабовима за ванредне ситуације, здравственим установама и дру-

гим органима и институцијама спроводе све активности на утврђивању обима и последица поплава, као и ризика за здравље људи на угроженим подручјима. У насељима где се вода не користи за пиће становништво је информисано о томе, а обезбеђују се алтернативни начини водоснабдевања са хигијенски исправном водом. У циљу спречавања појаве и ширења заразних болести дате су препоруке за поступање становништва у току и након повлачења воде из поплављеног подручја. Становништво на угроженим подручјима се редовно обавештава о актуелној ситуацији, као и о мерама заштите током рада на асанацији објеката и отклањања других последица поплава. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ координира, прати све активности као и предузимање мера заштите становништва од заразних и других болести, предлаже додатне мере у складу са законом и проценом хигијенско-епидемиолошке ситуације и учествује са стручним екипама у надзору на терену. Т. Радовановић

Трагичне последице водене стихије

МАГАЗИН

23.6.2019.

НИ НАПРЕД

Будислав Дугалић

Д, НИ НАЗАД

- У време кад је Шеовац почео да добија контуре индустријске зоне и лаику је било јасно да непланска градња никоме неће донети добро. - Од двадесет оваца удавило се седамнаест, међу њима десет јагњића од четрдесетак кила који су били спремни за продају. - Држава тридесет година нема снаге да реши проблем једног обичног канала. - Градња индустријске зоне променила конфигурацију терена и угрозили безбедност становника Шеовца. - Стрепња да узрок поплава првих дана јуна ове године, и претходних, никад неће бити отклоњени. - Меденица са утопљене овце ће дуго подсећати на муке сељака овог краја и све што се дешавало првих дана јуна ове године

ако је од обилних поплава, које су у првим сатима 3. јуна запретиле Краљеву и околини, прошло двадесетак дана повлачењем воде нису елиминисани проблеми становника Шеовца, понајмање Будислава Дугалића чије је домаћинство претрпело највећу штету од времена кад је његов отац Будимир направио кућу у овом крају. Све до почетка седме деценије прошлог века Дугалићи су живели у Студеници кад је у петнаесточланој породици закључено како би за Будимира, његову супругу Стојанку и синове Радисава и Будислава, због процене да не би поднео тежак физички рад на селу, било боље да се преселе у околину Краљева. У то време Шеовац се, далеко од периферије града, показао као погодно место за градњу куће и бављење пољопривредом, а да лакше преброди почетне проблеме у новој средини потрудили су се остали чланови породице. Највећи део земљишта у Шеовцу је у то време био у власништву задруге, а у непосредној близини „Воћарева“ штала. Становници овог краја су се углавном бавили пољопривредом, највећи број њих сточарством и производњом млека које су сваког јутра у исто време достављали крљевачким породицама. Две деценије касније на овом простору биће изграђени погони „Аутотранспорта“ као зачетника индустријске зоне која, и након гашења овог предузећа, запошљава велики број радника. У каквим је условима Будимир градио кућу најбоље илуструје податак да, док није стављена под кров, не би имао где ни да спава да није било комшија, Олге и Драга Плешинца, који су му омогућили да ноћ пре следећег дана проведе на њиховој штали. Од кад су се 1962. године преселили супруга и синови Будимир се бавио пољопривредом, а две краве су његово домаћинство сврставале у ред просечних у крају у који су се досељавали претежно Студеничани, ка-

МАГАЗИН

23.6.2019.

сније и они са простора Косова и Метохије који су у овим крајевима стварали услове за одступницу, ако буде потребно. Иако је имао само шест година Будислав се сећа живота у угледној домаћинској породици и времена кад његов отац није успео да се избори са туберкулозом за коју у то време није било сигурног лека. Пре него га је болест савладала успео је да исшколује синове, Радисава који је завршио лимарски занат и Борислава који је стекао звање техничара. Кад је старији син у Адранима изградио кућу за своју породицу Будислав је остао са родитељима у Шеовцу, срушио стару кућу и изградио нову у којој је и добро и зло делио са супругом Драгицом и кћерима Бојаном и Миленом. У време кад је Шеовац почео да добија контуре индустријске зоне и лаику је било јасно да неплансака градња никоме неће донети добро, најмање неколицини домаћинстава у непосредној близини. Драстичне последице промена конфигурације терена на најгори начин осетили су баш они након што су испод нових производних погона почели да нестају канали који су са овог терена одводили вишак воде. Колико су били значајни за сигурност читавог краја, и колико њиховој исправности посвећивала пажња, најбоље сведочи податак да је свака породица тачно знала који део је у обавези да одржава. Да је све функционисало боље него у данашње време потврђује и осамдесетогодишњак из овог краја који се не сећа да је ово подручје икада било поплављено као почетком јуна ове године. Да се опасност приближава било је јасно пред крај ноћне смене у „Радијатору“ кад је већина запослених тек почела да пристиже на посао, иако је киша већ почела да се смирује. - Радници долазе, а већ код „Вирџиније“ не могу да прођу, јер је канализација почела да излази. Неко је

прешао, неко није, а ја видим да неће да буде добро али не очекујем такву катастрофу. Киша је престала око седам сати, а кад сам стигао кући ливада поред ње је већ била пуна воде, али није изгледало да ће бити драстично. У дворишту није било воде кад је супруга кренула на посао, али код „Аутотранспорта“ ни аутом није могла да прође. Двориште се пуни полако, али ми ни на крај памети није било да ће се догодити ово што се догодило, јер од 1975. године није достигла овај ниво. Опустио сам се, а кад сам постао свестан шта се дешава нисам могао ништа да учиним. Кад је наишао један мој рођак вода је већ стигла до првог степеника, па смо пробали да дижемо ствари да се не би поквасиле. У штали је била скоро у висини груди, а овце су већ почеле да се даве. Покушао сам да их избацим да пливају, али се од укуппно двадесет удавило чак седамнаест, међу њима десет јагњића који ду достигли четрдесетак кила и били спремни за продају - прича Дугалић. Да невоља буде већа понајвише је утицало то што се комшијска штала, у којој су биле смештене овце, налази на нешто нижем терену стотинак метара удаљеном од куће. У породичној кући нико не станује, а и штала је празна па се до тада много пута показала као погодно место за смештај, јер су ближе ливади којој су овце помагале да не зарасте у коров. Све до поподневних часова тог дана Будислав је био одсечен од света јер је струја искључена, а батерија мобилног телефона испражњена након бројних разговора са кћерима које су покушавале да сазнају шта се дешава код куће. Прве особе са којима је дошао у директни контакт стигле су поподне чамцем цивилне заштите из правца „Аутотранспорта“ како би донеле сендвич. Вода је у кући већ премашила шездеседак центиметара, а мало хране било је довољно да се поврати снага и побегне што даље пре него се спусти ноћ.

МАГАЗИН 23.6.2019.

23.6.2019.

МАГАЗИН

Некако у исто време пред кућу су стигла два чамца, у једном ватрогасац са којим је Будислав поделио сендвич. И док овцама није било спаса чамац је био прилика да се оде до штале и пусти свиње како се и оне не би подавиле јер у супротном, због тежине, не би могао ни да их избаци. Из сећања још нису избледеле слике кућице који плута на површини воде и пса на врх крова што је прилика да се и он одведена сигурнију локацију ближе „Аутотранспорту“. Да је труд био узалудан потврђује податак да је већ следећег дана страдао под точковима аутомобила. - Прву ноћ је све остало празно и отворено. Пробао сам да дођем у уторак али нисам успео иако је ниво воде смањен. Тек трећи дан смо дошли до куће, али у гаћама. Ауто ми је потопљен толико да ни до данас нисам успео да га поправим. Шетам га од једног до другог мајстора и још не могу ништа да учине. Ниво воде је већ опао, па су неки моји другови направили екипу да ми помогну у чишћењу. Иако је било страшно настојао сам да то поднесем мушки, али супруга није могла. Највећа несрећа је што су људи изгубили вољу за животом, веру у живот и даље битисање овде, јер су ове четири куће жртве зато што немамо избор. Да останемо не можемо, а да одемо немамо где. Једино право решење било би да држава откупи овај терен и да нас расели јер ће, ако се понове овакве падавине, сигурно да се деси исто - страхује Дугалић.

То што се вода није повлачила ни следећег дана било је добра прилика за окупљање радозналаца, тек малог броја оних који су били спремни да помогну. Повратак је прилика за потврду да је страдао паркет у обе куће, нешто беле технике спашено, а иако се ситуација полако стабилизује и после две недеље је, каже Будо, далеко од нормалног живота. У данима који су уследили још нико није успео да утврди колика је штета причињена у дворишту, на објектима, у стоци, пољопривредним машинама... Бедем изграђен како би мештане Адрана и Грдице заштитио од Мораве прошао је посред Дугалићеве њиве. И док се приликом поплаве део ближе Морави исуши непосредно при престанку падавина са десне подземне воде не дозвољавају да се то деси у дужем периоду, па не може да се користи по два месеца. Тако је било и ове године кад је вода достигла висину од једног метра, а како се ниво није спустио ни после петнаест дана мало је изгледа да се би то могло до краја лета. Сем што је уништен засејани кукуруз у потпуности је елиминисана могућност да током ове сезоне буде замењен било чиме, чак и ако се утврди да наносом муља није промењен карактер земљишта. Иако је комисија за утврђивање штете коректно пописала сва оштећења која је водена бујица изазвала на стамбеним објектима становницима овог краја остаје да чекају пре него

уследи епилог, а податак да почињу годишњи одмори појачава уверење да треба причекати бар два месеца. Иако би летњи период требало искористити да се санирају последице поплаве мало ко од оштећених има на гомили толико пара како би могао у кратком периоду да заврши комплетан посао, чак и ако се зна да помоћ треба очекивати само за штету на објектима. Ветеринарска инспекција је потврдом верификовала штету причињену сточном фонду, али и даље нема информација да ли се може очекивати било каква надокнада баш као ни кад је у питању покретна имовина. Видно потиштен Дугалић подсећа да, као скроман човек, није превише очекивао од живота. Било је довољно да води миран живот у породици у којој је имао онолико колико му је потребно. Разлог за задовољство је чињеница да никога није дирао нити је ко њега а то је, каже, најважније. Највише тишти то што је у његовим годинама принуђен да размишља куда и како даље. - Кад ми је изненада умро брат купио сам на гробљу гробна места за мене и жену, јер размишљам о том животу а не ово сада. Могу да останем и ово сређујем, али треба много времена и пара. Али, немам ни жељу ни вољу да то радим, а ни да се селим одавде јер никад нисам очекивао да ћу морати то да радим. Ово је била екстремна ситуација која је потврдила како држава тридесет година нема снаге да реши проблем једног обичног канала. Ишли смо ми сваке године, људи су се жалили, долазиле су комисије а нико ништа није урадио. Нема пројекта, никакав посао није урађен, па се проблем само повећавао. Маква је ишла кроз Шеовац, на том каналу је направљен Темпо, нико није решио проблем а воду је

гурнуо нама, јер држава не ради ни плански ни стручно. Кад се деси поплава дођу, попишу, дају неки динар јер плаћају последице а не санирају узроке, што је много скупље, али ко те шта пита - каже Дугалић. Мало ко у овом крају може да потврди каква би могла да буде даља судбина било које од најтеже погођених породица овог краја што потврђују искуства из периода кад су причињене знатно мање штете. Због тога је међу мештанима уврежено уверење да не треба очекивати значајнију помоћ већ, ослањањем на сопствене снаге, поправљати што се поправити може док још неко не оде одавде. Највећи број оних који се још одупиру разочаран је односом државе према доносиоцима одлука који су, градњом индустријске зоне која је променила конфигурацију терена, угрозили безбедност становника овог краја. Мука се лакше подноси ако се подели са неким, а у Шеовцу верују да би била још већа да се вода није излила на већи део Адрана. Дугалић се сврстава у ред оних који решење виде у исељавању понајвише због уверења да узрок поплава првих дана јуна ове године, ни претходних, никад неће бити отклоњени. Оно што спречава исељавања је уверење да су у стварање услова за нормалан живот уложене године рада две генерације Дугалића које би мало ко могао да надокнади. У ишчекивању расплета драгу успомену представља меденица пронађена у блату која је, ко зна како, спала са утопљене овце. Она ће, каже Дугалић, као драга успомена још дуго подсећати на муке сељака овог краја и све што се дешавало првих дана јуна ове године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.6.2019.

Извештај Канцеларије за Косово и Метохију (4)

23.6.2019.

КРИМИНАЛИЗА Говор председника Републике Србије Александра Вучића у Народној Скупштини Републике Србије 27.05.2019. године оком 2016. године одржана су укупно 46 састанка. У 2017. години смо одржали укупно 14 састанака. И онда, долази догађај из 2018. године. разумели су Албанци и разумео је западни свет, који је највећим делом признао независност Косова, да Србе, ма колико да су у тешкој ситуацији, ма колико да су везани европским путем, ма колико да желе да брже напредују, да не могу лако да убеде у све неистине које покушавају да им продају. И уз чињеницу да Албанци притом ништа не морају да испуне. И тада се дешава да се расписују избори за Град Београд на којима многи очекују да дође до промена власти и да то буде почетак краја мрског Вучићевог

МАГАЗИН

режима и не знам ни ја шта све. И тог дана у Косовској Митровици је убијен Оливер Ивановић. Један од лидера Срба са КиМ. Политички противник Српске листе. И у последњих двадесет дана сте могли да видите три текста у значајним западним медијима који су говорили како је можда баш то убиство допринело уништењу идеје о разграничењу, о било чему што би по било каквим српским сновима, да би Срби нешто од територије КиМ могли да добију. Касније сам припремио део материјала. Верујем да ће бити питања, па ћемо говорити и о томе. Тада се суочавамо са жестоком, оркестрираном кампањом, заједнички изведеном из различитих за-

падних центара моћи, са онима који у домаћој јавности у свему томе интерцирају. И наравно, уз најжешћу улогу Албанаца и албанских медија. Они то раде са следећом жељом и намером. Да се у потпуности криминализује наш народ на КиМ, посебно Срби са севера КиМ, јер никако нису желели да дозволе значајнији уплив Албанаца на тај део КиМ. И морала је да се води најжешћа могућа кампања против њих. Те су знали и ко је убио и како је убио. А као што видите, прошло је годину и шест месеци, ништа не знају. Појма немају. Измишљали су све. Приводили су људе. Људе држе у притвору данас на основу изјава даваних српским медијима, политичара

АЦИЈА НАРОДА одавде, политичара са Савског Венца, који се лажно представљају да су политичари са Косова. Све су то радили да би ослабили одбрану српског народа на северу Косова. Да север Косова постане лака мета за све њих. Јер, до тог тренутка је то био веома тврд орах за свакога ко би покушао да уђе у Косовску Митровицу. И данас је север Косова неупоредиво лакша мета за њих што је заједнички успех свих Албанаца, доброг дела западних сила и једног дела српске политике. У томе су итекако добро успели. Честитам им на томе, али их све заједно упозоравам да никада нису успели толико да ослабе ни српски народ у целој Покрајини ни српски народ на северу. Да не будемо у стању и намерно кажем – не будемо, јер то неће бити самостални одговор нашег народа са севера већ целокупног нашег народа, уколико било ко буде покушао да их физички

угрози, на било који начин. Погрома из 2004. године више неће бити. 21. новембра 2018. године нам уводе царинске таксе у Приштини у висини од 100 посто на робу из БиХ и Централне Србије, што је директно супротно и духу дијалога и Споразуму ЦЕФТА и Споразуму о стабилизацији и придруживању. Не морам да вам кажем да осим саопштења и коректног односа, морам да признам, Федерике Могерини и Јоханеса Хана, ни једна од држава чланица, нити ЕУ својим механизмима није предузела било шта против албанске стране за тако нешто. Током 2018. године је одржано укупно 24 састанка. Имали смо недавно Самит у Берлину на којем су покушали канцеларка Меркел и француски председник Емануел Макрон да убеде Албанце да повуку таксе. У томе нису успели. Они су имали нечију снажнију заштиту. Ја сам то на почетку самих разговора рекао.

Они ми нису веровали. Рекли су – сачекај Александре, видећеш да ћемо да имамо резултат. Желим да вас обавестим о томе. На то сам се насмејао. Рекао сам им – нећете имати резултат зато што неко снажнији од вас им је рекао да то не прихвате, ма колико ви на томе инсистирали. После сат времена, Макрон ми је рекао – Александре, био си у праву. Шта год да урадимо неће да прихвате. Дакле, реч је о нечему што је план. Зашто је то план? Зашто су то урадили и шта они праве? Они раде једну веома важну ствар, а то је да нас доводе у ситуацију тзв. нове нормалности, јер то је њима дозвољено. Шта год да ураде, какву год глупост да направе, милион пута да причају о великој Албанији, да иду у конкретне кораке за сварање велике Албаније, уклањање граничних пунктова, прелаза, ослобађање од царина, све друго што ураде и све таксе да нам уведу, шта год да направе, рећи

МАГАЗИН

23.6.2019.

ће, неко ће да изда једно саоштење из међународне заједнице, после 2 дана, нема везе, хајде да видимо како ћемо Србију да натерамо да коначно и формално призна независност Косова. Све је завршено, Косово је независно. Остао нам је само тај део како ће Србија и формално да призна независност Косова. Одбацићемо сваку идеју, са којом Срби дођу, о промени граница, а под променом граница подразумевају да су границе државе Косово неповредиве, јединствене и да нико не сме да их мрдне ни лево ни десно. Нису им баш границе Србије биле неповредиве ни 1999, ни 2006, односно Југославије, ни 2008. године, али после тога су све границе постале неповредиве. И када вам кажу – отворићете Пандорину кутију, што лупетају различити представници са српске политичке сцене, кад год их подсетите да је Пандорина кутија много раније отворена, џабе што их подсећате, тим горе по истину и тим горе по озбиљност аргумената. Ту нема велике филозофије. Зашто је тај дијалог био важан? Пошто се ово зове – извештај о дијалогу и свему ономе што се догађало. Он је, у пуном смислу те речи, радио за интересе и српске, а ја верујем и албанске стране. Са сигурношћу тврдим – српске стране. Важно

је да постигнемо мир и договор са Албанцима. И због онога о чему сам говорио, јер ће то бити 2 највећа народа на Западном Балкану у наредних 100 година. Ми смо у периоду тих преговора и дијалога успели да сачувамо мир на КиМ. Био је веома мали број тешко рањених, убијених, не рачунајући Оливера Ивановића, готово да није било у међунационалним сукобима. Мали ли је то успех, а после проглашења независности Косова. Не пре. Не док смо имали неке врсте компетенције и власти на КиМ. То смо успевали разговорима и паметном политиком. Током трајања интензивних разговора није било ни озбиљнијих безбедносних криза. Увек смо у безбедносне кризе упадали када су разговори и када је дијалог престајао. Корелације између одсуства преговора и усложњавања безбедносних прилика директно упућују на закључак да је одвијање дијалога било корисно за све стране и да се једино тиме могао осигурати трајни мир. Трећи важан закључак односи се на чињеницу да је ангажовање Србије у политичком дијалогу очигледно успело да делимично амортизује апсолутно бескромпомисан став подржавалаца тзв. независности Косова. И данас, ако прочитате Едгара Џозефа, и многе друге, који свакако нису објективни, већ директ-

но против нас, и они чак 19 пута говоре о председнику Србије и руководству Србије које мора да буде натерано да одређене одлуке донесе. Таквих текстова нисте имали ни 2007, ни 2008, ни 2009. Све је текло као по лоју и баш онако како су очекивали. Имајући у виду да они све чешће званично захтевају да се преговорима изнађе свеобухватно трајно решење за питање КиМ, јасно је да ти партнери више не сматрају да је тзв. Косовска независност напросто завршена ствар. Србија ће морати да се чује, глас Србије ће морати да се уважи. Да ли ћемо ми моћи да добијемо све оно што бисмо ми желели и све оно о чему маштамо? Наравно да нећемо. И онај ко би вам то рекао, тако би вас лагао страшно, а много лажова у Србији имамо. Ја нећу такав да будем, па макар ме сутра ви први одавде сменили, затим народ на референдуму. Потпуно ми је свеједно. Али, да ћемо да добијемо много више од онога што смо имали, и 2000. и 2008. године, у то сам апсолутно сигуран и потпуно убеђен да смо тај дијалог могли да наставимо. Четврти битан закључак је тај да је Репбулика Србија у основи успела да у потупности заштити свој интерес у покрајини и у контексту европских интеграци-

ја. Упркос критикама везаним за наводну предају српских институција, Срби су на северу КиМ поготово, Срби на том простору данас апсолутно доминирају у свим институцијама, што није био случај до 2013. године. Не заборавите, они који говоре о правосуђу, рекао бих вам једну ствар, замислите да је неко силовао српкињу, девојку на КиМ, шта бисмо ми могли да радимо? Да подижемо оптужни акт у Краљеву, у зависности од тога да ли се десио на северу или у Врању, да немамо могућност гоњења силоватеља ни на који начин. Тиме смо отворили могућност да имамо и те како утицај, а у сваком тренутку, да бисте ви разумели, ти људи који су пристали да раде унутар косовског система су толико одани Републици Србији и српском народу, да уколико би српска листа и политички представници донели одлуку да се сви повуку, са малим, иако је то плеоназам, дозволићете ми да га употребим, изузецима је неко у тим институцијама остајао. Срби би одмах изашли, али користе сваку прилику да се обезбеди суштинска, правична, у крајњој линији, јер ту живи 98% Срба, доминација Срба. Да се истовремено обезбеди заштита за Србе у Грачаници и у Штрпцу и у Ранилову и у Шилову и у Клокоту, Пасјану, Партешу, Метохији, тамо где су нам угрожени љу-

ди, и у Осејану, Ђурековцу, Клини, Гораждевцу, Великој Кочи, Ораховцу и сваком другом месту где имамо од неколико до неколико стотина Срба. То је био једини могући начин. Како бисмо ми заштитили да није било тог потеза Србина у Великој Хочи, коме је пљачкаш нешто опљачкао, коме је неко силовао ћерку, коме је неко ранио некога. Како бисмо га заштитили? Дроновима из ваздуха хапсили починиоце, како, на који начин? Лако је причати о томе да ми из центра Београда имамо право да милион година нешто чекамо. Ти људи тамо живе сваки дан. И морају да живе сваки дан. И живе са Албанцима сваки дан. И неко је морао да им пружи заштиту. Сматрам да све оно што смо урадили у процесу дијалога је донело опипљиве користи српском народу, држави Србији у целини. Посебно мислим да кроз тих, укупно 188 састанака, смо успели да заштитимо углед, репутацију Републике Србије, да смо успели да сачувамо интересе нашег народа и да драматично успоримо одлив нашег живља са КиМ. Успели смо, такође, да одбијемо одређене споразуме који нису потписани, нису прихваћени, а који би значили драматично урушавање спрских националних и државних интереса Републике Србије.

Оно што је за нас важно, и зато је Приштина, између осталог, донела одлуку о таксама, дошло је до озбиљног ширења робне размене између централне Србије и Приштине и ми смо дошли дотле да нам је извоз, како они кажу, или трговина са Приштином, како ми кажемо, прешла 550 милиона евра на годишњем нивоу. Оно што су они нама продавали или како они кажу – извоз у централну Србију, је био на нивоу 20 милиона евра. Само да ми неко каже да смо ми лоше поступали и да смо лошу политику водили. Управо зато ћуте многи из света, зато што их баш брига што је Србија оштећена, зато што желе да Србију економски виде слабију. Ми, упркос томе, не кукамо ни пред ким да нам је због тога БДП 0,3 или 0,4% нижи, не жалимо се никоме. Хоћемо да будемо најбољи, најснажнији, најјачи, без обзира на то, и бићемо. Оно што је важно, успели смо добрим делом помоћи и да урадимо све да заштитимо све наше објекте од културно историјског значаја. Касније ћу изнети прецизне цифре, колико у новцу да помогнемо нашој цркви, манастирима и другим објектима од великог историјског значаја.

23.6.2019.

МАГАЗИН

Сто деведесет пето окупљање верника на истом месту

СЛАВА ГРАДА И ХРАМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

- Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве. - Храм Свете Тројице најстарија институција у граду. - На дан храмовне славе уз велики број свештенослужитеља и народа служена Литургија којом је началствовао архијерејски заменик протојереј -ставрофор Љубинко Костић уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине Храма Светог Саве протојереја Радоја Санда и старешине Храма Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема са братством

ухови, Тројица, Силазак Светог Духа на aпостоле, празник је који представља рођендан хришћанске Цркве, а празнује се педесети дан после хришћанске Пасхе. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица или Празник жетви, а у хришћанској Цркви светкује се као спомен на Силазак Светог Духа на апостоле. Педесетница је била јеврејски дан молитве кад се народу налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, својим слугама и левитом у своме месту, а нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна. С њима су приношена два јагњета као жртва измирења, и све то је уздизано пред Господа и давано свештеницима јер, будући да су хлебови били квасни, нису могли да буду принесени на олтару Све до приношења пентекостних хлебова, плодови жетве нису смели да

МАГАЗИН

23.6.2019.

се једу, нити да се приносе друге првине, а свечаност је достизала врхунац у посвећивању жетве Богу као дародавцу. Педесетница је једини од три велика празника који се не помиње као спомен на догађаје из јеврејске историје, али је такав значај пронађен у чињеници да је закон дат на Синају 50. дана после избављења из Египта. Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају. На њој се читају молитве у којима се Црква моли за даривање Духа благодати и исцељење телесних и душевних тегоба. Овај обичај је у хришћанску прешао из Јудејске цркве, где су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама што је симболични израз благодарности Богу. Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на апостоле

рођендан хришћанске Цркве. На дан кад се слави рођендан Цркве Божије – Силазак Светог Духа на aпостоле, вечерњом службом и славском литијом, представника локалне самоуправе, Војске, Жандармерије, Полиције, локалних културно-уметничких друштава и великог броја малишана, сабраних око епископа жичког Јустина и братства Светотројичног храма, уз саслужење готово свих краљевачких свештеника, започела је прослава спомена на овај догађај и празник коме је посвећен најстарији храм у Краљеву, уједно и најстарија институција у овом граду. Сабрање се пренело и сутрадан на дан храмовне славе уз велики број свештенослужитеља и народа кад је служена Литургија, којом је началствовао архијерејски заменик протојерејставрофор Љубинко Костић уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине Храма Светог Саве протојереја Радоја Санда,

старешине Храма Свете Тројице протојереја-ставрофора Јована Ђорема са братством. У поздравној беседи протојерејставрофор Љубинко Костић је подсетио на значај празника, рођендана Цркве Божије и благодати која је дата силаском Светога Духа на апостоле. - Празник који овај храм слави слава је и овога града, првог престоног града наше Жичке епархије. Васкрсли Господ, који се вазнео на небеса, није нас оставио сироте. Испунио је обећање и на данашњи дан послао пресветлог Духа на своје свете апостоле и ученике, а преко њих до данашњих дана на сваку крштену душу божију. Стога се радујемо, јер Господ жели да се сви спасемо, дођемо у познање истине и осетимо лепоту царства његовога, па нам је оставио установљену Цркву са свим благодетима и светим тајнама да је користимо на наше спасење. И ми то чинимо хранећи се светим тајнама Цркве Божије. Циљ је да стекнемо, и задобијемо, царство небеско а цар-

ство небеско је правда, мир и радост у Духу Светоме. Трудимо се да сачувамо благодат и дар Духа Светога који смо добили као залог на крштењу, да се та благодат никад не одваја од нас и да се својим животом на земљи не одвојимо од божије благодати, него да нас прати у свим данима нашега живота. То је порука данашњег празника и нека је срећан и благословен овај празник Силаска Светог духа на апостоле поручио је Костић уз захвалност старешини храма и могућност да сви заједно, кроз Свету литургију, осете присуство Духа светога. Сто деведесет пето окупљање верника на истом месту прилика је да старешина најстаријег краљевачког храма Јован Ђорем подсети да за пет година следи обележавање двовековног постојања у Краљеву. Потврда да су у том периоду генерације предака на истом месту веру веровале, славу славиле и Богу се молиле, повод је да упути захвалност свима који су се ту нашли на овај свети дан.

- Молим Бога за здравље вас, ваших кућана, вашег рода и порода, потомства овога града и свих оних који управљају њиме. Од постања ове цркве до данас овај град је променио неколико имена, а даће Бог да се увек овде окупљамо онако како су наши преци веру веровали, славу славили а нама велики аманет оставили да својим примером покажемо и тај залог пренесемо и на млађе - нагласио је он. Речи захвалности упућене су свима који су допринели да празник буде обележен на начин какав заслужује, пре свих колачарима Веселину и Вишњи који су принели бескрвну жртву у виду колача и жита, али и многима који су на било који начин, радом и прилозима, допринели да храм има данашњи изглед. Као што то обичај налаже домаћини су за све присутне, после сечења славског колача и причешћа, обезбедили богато послужење уз славску трпезу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 23.6.2019.

Из Градског одбора Народне странке нове критике

МАГАЗИН

23.6.2019.

КИШЕ ОГОЛИ И

- После поплава у пролеће 2014. године Краљеву је припало триста милиона динара намењених превентивним активностима како би се обезбедила адекватнија заштита у наредном периоду. - Члановима Градског штаба за ванредне ситуације замера се што не заседају у складу са потребом да се побољшају услови за безбедност становништва поплављених подручја. - Селективни приступ отклањању последица поплава и одређивање приоритета на основу страначке припадности

ИЛЕ ИСТИНУ

23.6.2019.

МАГАЗИН

а опозиционе странке користе сваку прилику како би потврдиле тезу о неспособности представника локалних власти у последње време доказују краљевачки народњаци који прилику за то траже у сваком њиховом потезу. Током минуле недеље посебну пажњу поклонили су исцрпној анализи активности на санацији последица јунских поплава са посебним освртом на однос према мештанима подручја која су претрпела највећу штету. У настојању да пронађу кривца пошли су од уверења како власт покушава да са себе скине одговорност и пребаци је на неког другог, по који пут и на саме грађане. У Градском одбору Народне странке позивају се на званичне податке према којима је, након поплаве 2014. године, у Србију из европских фондова

ушло око 170 милиона евра и више од пет стотина милиона из других фондова, од организација и појединаца. Од тих средстава Краљеву је припало триста милиона динара намењених превентивним активностима како би се обезбедила адекватнија заштита од поплава у наредном периоду. - Међутим није уређено ништа. Да су решени проблеми црпних станица у одбрани канала, да су регулисани водотокови другог реда, бујичне воде и потоци, данас не би имали епилог поплава из јуна 2019. године. Не би било разрушено, и потпуно уништено, четири стотине кућа и објеката, двадесет три моста, а у појединим местима и до осамдесет посто сточног фонда. Ако су у претходним поплавама одговорне могле да буду и републичке власти, с обзиром да су их узроковали водото-

кови првог реда, у овој ситуацији поплаве су узроковане од стране бујичних вода и потока што је директно под ингеренцијом локалне самоуправе, тако да је одговорност искључиво на градским властима, каже члан Градског одбора Народне странке Владимир Савић. Потврда овог става налази се у поступцима других локалних самоуправа које су очистиле стотину километара одводних канала, чиме је елиминисана могућност изливања и наношења велике материјалне штете. Податак како Краљево не може да се похвали ни приближним резултатима добра је прилика за подсећање на изговоре представника власти које упућују на потребу да се кривац тражи на другој страни, неретко међу самим грађанима.

Представницима власти се ставља на терет селективни приступ отклањању последица поплава и замера што се приоритети одређују на основу страначке припадности. Доказ за такво понашање народњаци налазе у потврди да је у појединим случајевима предност над стамбеним давана другом типу објеката, а „место моста где прелазе стотине људи изабрали путић који води до куће једног од чланова и функционера“. Да није све црно народњаци виде у ангажовању опозиционих странака, невладиних организација и самосталном удруживању грађана на пружању помоћи угроженим становницима поплављених подручја. И то је доказ, каже Савић, да је власт затајила, и да је недорасла оваквим искушењима, што је још један од повода за потребу да

буде замењена новом. Да поплаве нису једина тема на којој се потврђује способност у решавању значајних проблема народњацима потврђује реконструкција Атлетског стадиона на коме је почетком јула требало да се одржи балкански шампионат у атлетици за јуниоре. Иако се кашњење оправдава елементарним непогодама није непознато да је планирани рок пробијен још почетком априла, што је последица непредвиђених радова због грешке пројектанта. Уследило је прекомерно поткопавање обале код трибина стадиона што је покренуло клизиште и урушавање дела улице која је због тога затворена за саобраћај. Тако су, верује Савић, кише само убрзале ствар „оголиле истину и показале колико је краљевачка власт неспособана да води град“.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

У време док је још на снази ванредна ситуација, због које је на неодређено време отказано одржавање спортско туристичке манифестације „Весели спуст“, члановима Градског штаба за ванредне ситуације замера се што не заседа у складу са потребом да се обезбеде услови за безбедност становништва поплављених подручја, пре свега за здравље. - Иако смо апеловали да се посебна брига усмери на здравље људи овој власти отприлике до тога није стало, јер готово седам дана нису заседали у оквиру Штаба за ванредне ситуације. Други моменат је неодговоран однос појединих чланова Штаба који у току трајања ванредне ситуације одлазе на летовања без трунке емпатије према људима погођеним поплавама - каже Савић.

МАГАЗИН 23.6.2019.

Трибина Локалног фронта

МАГАЗИН

23.6.2019.

ТОАЛЕТ ИЗМЕЂУ АУТОРИТА

АРНОСТИ И ДЕМОКРАТИЈЕ

- Тоталитарност има велики број ликова и облика а само једну последицу, а то је несрећа. - Ауторитарно понашање подразумева насилништво на једној и покорност на другој страни. - Ауторитарна личност је уједно и тиранин и поданик, тиранин спрам слабих и немоћних а поданик спрам јаких и моћних. - У ауторитарном систему све зависи од воље једне особе којој се ставља на терет да доноси несрећу, страдање и губитак слободе. - Ауторитарни систем је у сукобу са основним цивилизацијским параметрима модерног света, служи мањини иако заговорници ауторитарне свести желе да га прикажу као нешто што одговара свим грађанима. - Суштина ауторитарног система је увек, и једино, пљачка, - Ауторитарна свест не може да допусти било какво различито мишљење

Др Јово Бакић

МАГАЗИН 23.6.2019.

ајбољим начином да, у директном сусрету са грађанима, провери исправност ставова које заступа у Локалном фронту су оценили трибине на различите теме, а да помогну у тражењу одговора на питања да ли је ауторитарност нужно против демократије, да ли се у неким сегментима поклапају и да ли ови појмови могу да се тумаче одвојено, позвани су др Ђокица Јовановић, др Јово Бакић, магистар Владимир Маровић и др Слободан Саџаков. Разлог за одбијање захтева организатора да трибина у Свечаној сали зграде Градске управе буде одржана 19. јуна у периоду између 18 и 21 сат нађен је у уверењу да за то не постоје услови „обзиром да се у овом периоду обављају радови на санацији и чишћењу мушког и женског тоалета“. Одлучни у намери да трибина ипак буде одржана организатори су за то изабрали простор испред зграде Градске управе, а колико је најављена тема била интересантна најбоље потврђује долазак заинтересованих из Пожаревца, Старе Пазове, Бечеја, Ниша, Ваљева, Београда... највећи број њих да би чуо др Јову Бакића чији је недавни интервју објављен у НИН-у привукао пажњу безбедносних служби у земљи. Ма колико назив трибине „Ауторитарност против демократије“ деловао једноставно др Јовановић сматра како је основни разлог да нема једноставног одговора то што тоталитарност има велики број ликова и облика а само једну последицу, а то је несрећа. Разлог се огледа у чињеници да не дозвољава људима да мисле, да буду своји, учи децу да више воле вођу него родитеље. У таквим околностима тоталитарци мрзе отаџбину, а своје суграђане и народ терају да гину за њихове интересе и богатство. Најбољим оруђем против таквих поцењен је презир, - Нећемо их молити, ни добар дан рећи, нећемо их сматрати ни комшијама због тога што многи наши немају посла, што многа наша деца морају

да иду из ове земље, што људи немају плату, што људе терају да буду надничари на њиховим хацијендама не би ли се накупили богатства То је борба против тираније, аутоританости која једва чека прву прилику да постане диктатура, она диктатура која више никоме неће дати да дише слободно. То се у Краљеву, у Нишу, Пожаревцу, Ваљеву и многим другим градовима у Србији, никад неће десити. Није ми жао њих. Жао ми је њихове деце и унучади. Тешка сенка ће пасти на те младе људе, ни криве ни дужне због тога што су њихови родитељи пристали да буду слуге најгорег и најненароднијег режима који памтимо за живота - нагласио је др Јовановић. Разлог за евидентан пад вредности у многим областима нађен је у изостанку грађанске солидарности без које, сматра др Бакић, нема успешног друштва које ауторитарни режим покушава да атомизује, па су у таквом друштву уски себични интереси подређени јавним -У томе је, између осталог, разлика између ауторитарног и демократског режима. У демократском се сви бринемо једни за друге, наша је обавеза да то радимо зато што препознајемо сестре и браћу у свакоме од нас. У ауторитарном режиму грађани се увек хушкају једни на друге и зато никада немојте мрзети сендвичаре и ботове, покушајмо сви да их разумемо јер ће једном и они схватити о чему је реч. Помозимо им да схвате јер, да бисмо отерали ауторитарни режим, потребно нам је да и ботови постану свесни своје улоге. Нама је потребно да ти људи, који најчешће врло тешко живе, схвате да су део опљачканог народа а кад схвате да су део опљачканог народа они ће нам се придружи и онда ћемо моћи да градимо уистину демократски систем. Демократија је у старој антици подразумевала владавину сиромашне већине у њеном интересу. Данас

имате, не само у Србији него и другде, владавину богате мањине у њеном себичном интересу. У Србији је та олигархијска владавина добила ауторитарни облик, па имате једнога вођу и његову породицу која је олигархију упрегла у породично страначке интересе. Нама је потребно да то разоткријемо и да му кажемо - ничија није горела до зоре. Шта ћеш да радиш кад догори, где ћеш да бежиш, где ћеш да се скријеш, куда ће то твоје крадљиво лажљиво окружење. Наше је да им објаснимо, њихово је да терају до краја овако како су кренули а онда ће морати јурњава по улицама, или да разумеју. Не верујем да ће разумети, јер нису кадри да разумеју нити да ових седам година са било ким разговарају. Није лоше што смо овде. Ово је један трг, једна Агора. У антици се демократија управо тако одвијала. Сви бисмо се скупили и разговарали о општем добру, на који начин ћемо доћи до општег добра, и сви бисмо имали глас. У ауторитарном режиму у Србији нема Агоре. Постоји Пинк. Постоји Хепи и ту можете да гледате људе по задругама, по паровима, по чудима. Ако нисте задовољни окренете РТС 2 па гледате скупштину, а то је опет нешто слично Задрузи. Ви нам отимате републику. Res publica - јавна ствар. Отимате, ми не дамо. Можа сте и успели привремено да отмете. Вратићемо, али ћемо вам и наплатити јер не можете то да радите. Нико вас није овластио то да радите. Ко год отме од грађанки и грађана јавну ствар, дакле републику, и каже нам гледајте Задругу, Парове, Скуштину, тај нас потцењује и дубоко вређа нашу интелигенцију. Грађанке и грађани имају памет. Нико им не сме вређати интелигенцију и нико не сме да им отима оно што је њихово. Ми можемо бити сиромашни али нико нам не сме отети републику јер, ако смо сиромашни а имамо републику постоји нада да ћемо се обогатити - поручио је Бакић.

23.6.2019.

МАГАЗИН

И док се у демократији људи окупљају и гледају једни другима у очи господар се у ауторитарном режиму обраћа са висине, кори своје чауше и наређује им шта да раде. Зато се ауторитарни карактер режима и препознаје по томе што вођа гази све испод себе, а сагиње пред онима изнад њега. Потврда да појам ауторитарност говори о психоструктури личности води ка ставу да је она удвојена, јер ауторитарно понашање подразумева насилништво на једној и покорност на другој страни. То је основа на којој Владимир Маровић гради став о томе да је ауторитарна личност уједно и тиранин и поданик, тиранин спрам слабих и немоћних а поданик спрам јаких и моћних. Због тога су у систему који се сматра ауторитарним јасно видљиви односи надређених и подређених који се кроје од врха према дну, а строго дефинисана хијерахија потврђује да све зависи од воље једне особе којој се ставља на терет да доноси несрећу, стра-

дање и губитак слободе. Отуда оправдано питање има ли демократије у ауторитарности? - Ауторитарност ни на који начин не подржава слободу. Гуши је. Демократија је владавина једнаких. Ти једнаки слободно разговарају, доносе одлуке, не слажу се у свему али се уважавају, не функционишу по принципу наређење - извршење. Не функционишу по принципу моја воља је крај твог живота, моја воља је почетак твог живота. Када говоримо о проблему ауторитарности сусрећемо се са нечим што у потпуности брише сваки политички здрав резон, зато што политика подразузмева заједницу а ауторитарност приватизовање државе. Она ће бити бедна прћија једног саможивог свевладара, тиранина који ће своју тиранију спроводити тако што ће нам сејати страх. Из тог разлога, ни најмање случајно, са ТВ екрана свакодневно слушате да прете онима за које се сматра да су дужни да слушају, а можете приме-

тити потпуну снисходљивост спрам оних од чије воље зависи нечији опстанак на власти. Ауторитарна личност је удвојена, тиранин и поданик. Та ауторитарна личност ни у ком случају не зависи искључиво од своје воље. Она није аутономна. Она себи не прописује начела по којима се опходи, већ се покорава начелима која прописују они изнад њих. Таква јединка није личност, јер нема слободу. Може бити само још један од елемената који репродукују, наново и наново производе систем у коме живимо, а квар тог система сте ви зато што сте слободни људи - тврди мр Маровић. На питање коме треба такав поредак, ко га одржава и како се мења покушао је да одговори др Слободан Саџаков са Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду. По њему ауторитарни систем је у сукобу са основним цивилизацијским параметрима модерног света, а да не води у добро потвр-

вође и његове мудрости. Друга ствар је потреба да се контролишу сви токови друштва, школе, месне заједнице, универзитет, медији. Та свест не може да допусти различито мишљење. Чак и да су имали једну особу на протесту они би и тада били незадовољни, јер ауторитарна свест не може да допусти било какво различито мишљење - каже др Саџаков. Историјско кашњење најбоље се огледа у тегобном увођењу демократије у сељачком патријархалном друштву што потврђује држава која одржава ту свест. Уверење да власт жели поданике, а не грађане, огледа се и у напорима да елиминише могућност доласка до њих и онима који су спремни да учествују у политичком животу. По др Санџакову ауторитарна личност је обично и националиста, сличност са свим што карактерише политику владајуће странке последњих година види у оним што се дешавало пре три деценије а манифестује се колонама аутобуса

са сликама вођа на ветробранима. Иако препознатљивог вође из тог времена одавно нема све је извесније да није промењена ауторитарна свест која не дозвољава да се било шта промени, па вуче за собом полтронство, недемократско понашање и прогоне неистомишљеника. Карактеристиком тоталних тенденција оцењен је и страх којим се влада, страх као друштвена атмосфера и реална последица прогона, пребијања студената, људи који протествују и свих који се не слажу са актуелном влашћу, страх који одузима човеку његову суштину и слободу. Најбоља потврда је, завршио је др Санџаков, Фројдов став о томе да тоталитарна личност показује кукавичлук тамо где би требало да се бори за слободу и достојанство. Да се трибина не би претворила у један у низу протестних скупова потврдила је интеракција са присутнима који су и овом приликом искористили прилику да поставе низ питања.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ђује став да је препрека слободи. Као такав служи мањини иако заговорници ауторитарне свести желе да га прикажу као нешто што одговара свим грађанима. - Суштина ауторитарног система је увек, и једино, пљачка. Као што су ратови вођени искључиво због пљачке, тако и иза мантри које понављају о демократији, људским правима, Европи, буја једино пљачка њихових рођака, страначких следбеника, породица, колега са лажним дипломама. Овај систем апсолутно показује тоталитаристичке тенденције, а прича коју је помињала премијерка да нам треба јединство у сукобу је са модерним временом, јер је друштво увек разложено на различите интересе и мишљења. Нема јединства, а посебно нема око њиховог програма, политике и вође. Један од класичних постулата тоталитаризма је прича о јединству. Будимо сви јединствени, сабијмо се око

Локалне самоуправе на путу ка Европској унији

КАКО ДО ВЛАДАВИНЕ

МАГАЗИН

23.6.2019.

- Да Србија назадује потврђује пласман на бројним светским листама које мере слободу штампе, распрострањеност корупције и владавину права. - Извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка Европској унији потврђује да се ствари крећу у добром правцу. - Две потпуно различите слике о Србији, једна доста опрана и шарена у медијима супростављена искуству које сведочи да ствари нису онакве како изгледају на површини. - Корупција и сиромаштво у директној вези. - Мере које се примењују на основу закона представљају симулацију борбе против корупције због чега она није изашла из оквира декларативности. - Стварна борба против корупције не постоји, јер не постоји воља за то. - Акциони план за Поглавље 23 истекао 31. децембра прошле године а Национална стратегија за борбу против коупције неколико месеци раније

ПРАВАУ МОМ ГРАДУ?

еста година преговора о ступању Србије у поноправно чланство Европске уније у средиште пажње ставља отварање два значајна поглавља која се односе на области правосуђа, основних права, правде, слободе и безбедности. Упркос амбициозним плановима, чини се да је учинак изостао, а да Србија назадује потврђује пласман на бројним светским листама које мере слободу штампе, распрострањеност корупције и владавину права. Како је могуће да се отварају нова поглавља а Србија стоји у месту, или назадује, како ово стање изгледа у очима Брисела и најновијег Извештаја о напретку, како га виде организације у Београду, који су изазови у успостављању владавине права у локалним заједницама и начини које локални активисти користе да би их превазишли, само су нека од питања на које се тражио одговор током дискусије у оквиру трибине назване „Како до владавине права у мом граду?“. Покушали су да их дају представници краљевачких удружења „Феномена“ Драгана Вељовић и „Локални фронт“ Предраг Воштинић, београдског Аутономног женског центра Тања Игњатовић и Транспарентности Србије Злата Ђорђевић. Као невладина организација која се бави безбедношћу у различитим сегментима живота, укључујући и област познату као владавина права, Центар за безбедносну политику покушава да, у сарадњи са организацијама цивилног друштва на локалном нивоу, разговара са грађанима о начинима за остваривање владавине права у њиховим средина, о проблемима са којима се срећу активисти, одговорност носилаца јавних функција и могућности утицаја на промену тренутног стања. Иако би ефекти преговора о придруживању Европској унији требало да потврде значајан напредак у оставривању људских права и слобода све је чвршће уверење да се ствари не крећу у добром правцу, због чега се ситуација оцењује све гором. Недавно објављен извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка Европској унији потврђује да се, иако је отворено шеснаест преговарачких поглавља од којих су само два привремено затворена, ствари генерално крећу у добром правцу. У исто време Репортери без граница тврде да су медијске слободе угрожене, а Србија пада на листи која сведочи о степену перцепције корупције. Све то повод је трагања за одговором како постоје две потпуно различите слике о Србији, једна доста опрана и шарена

МАГАЗИН

23.6.2019.

у медијима супростављена искуству које сведочи да ствари нису онакве како изгледају на површини. Корупција је тама којом се интензивније него друге организације цивилног друштва дуги низ година бави Транспарентност Србија, а досадашња искуства потврђују теорију да су корупција и сиромаштво у директној вези као и спојени судови. На трибини се чуло како је то последица става да мере које се примењују на основу закона представљају симулацију борбе против корупције због чега она није изашла из оквира декларативности. Најбоља потврда налази се у Акционом плану за Поглавље 23 који обавезује локалне самоуправе да донесу антикорупцијске планове и ставу да су, и тамо где постоје, усвојени само да би се испунила форма. Поражавајуће делује уверење да су креирани без истраживања и анализе стања у локалној средини, а настали на основу модела који је сачинила Агенција за борбу против корупције. - Онда тридесет локалних самоуправа препише то што је Агенција направила, сви изгласају јер је неко рекао да се изгласа, и то остане у фиоци, а битно је да је штиклирана кућица у упитнику. Стварна борба против корупције не постоји, јер не постоји воља да се боримо против корупције. Шта је проблем, зашто смо у овако тешкој ситуацији, зашто се све то дешава? Основа демократије, владавине права, било ког кретања и напретка је постојање и поштовање институција, а голим оком и без истраживања види се да су институције потпуно урушене па се све одлуке доносе у једној глави за једним столом. Нема поделе власти, не постоји независно тужилаштво, законодавство и извршна власт, већ само један човек, односно група људи, који одлучује о свему. Ако један човек доноси све одлуке, ако институције не раде свој посао какав је то извештај о напретку, па обичног човека просто заболи стомак, о чему причамо, какве се то мере броје, шта то значи за мене и шта ја имам од тога - каже Злата Ђорђевић. Основном карактериситиком стања у овој области оцењује се одсуство било какве одговорности за учињено, поготово ако се зна да борба против корупције подразумева изузетно широк појам. Добром потврдом оцењује се чињеница да је Акциони план за Поглавље 23 истекао 31. децембра пршле године а Национална стратегија за борбу против корупције, која треба да буде основни документ, неколико месеци раније. Израда локалних антикорупцијских планова отпо-

Злата Ђорђевић

23.6.2019.

МАГАЗИН

чела је тек кад је то постало обавеза према Акционом плану, мада је део Националне стратегије за борбу против корупције донете 2005. године на коју нико није обратио пажњу. Сем потврде да се није примењивала Национална стратегија, из које би требало да се изведу сви национални закони и планови за борбу против корупције, није постојала ни одговорност за непримењивање било које мере. Иако су сви државни органи на које се односе мере дефинисане важећим документима из ове области дужни да о спровођењу извештавају Агенцију за борбу против корупције 2017. је потврђено да је то учинила тек петина. Транспарентност Србија потврђује да је слично и са Акционим планом, а најбољи доказ потврда државе да је мера обављена без упуштања у то ко спроводи и какви су резултати примене. - Кад причамо о корупцији морамо се вратити на почетак, двадесет година уназад. Наши закони су одлични, али је проблем што се не примењују па би боље било да имамо један закон и гомилу јаких институција које ће да га спроводе, него што имамо милион добрих али их нико не спроводи. Колико смо свакога дана у стању да уништимо оно што имамао потврђује наш Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја као један од четрнаест најбољих на свету, и међу најбољима у Европи. Повереник је упутио 4.700 пријава, а прекршајни судови су у преходној години обрадили четрнаест. Сада уместо да се обезбеди примена тог закона, јер је унапређење једна од тачака тог плана, доноси се нови који битно уназађује садашњи јер се дошло до тога да нам институције више не требају. Од децембра кад је је истекао мандат Шабићу није покренут процес за избор новог повереника. Изабран је нови заштитник грађана који по закону има пет помоћника, а ниједан није постављен. За директора Агенције за борбу против корупције постављен је човек који је до дванаест био члан владајуће странке, а у дванаест дао оставку кад су му рекли бићеш изабран.

Притом, видимо да је финансијер странке и члан локалне изборне комисије који је спроводио закон у име странке. Одбор Агенције није потпун годинама, јер се некоме не свиђа како ће да изгледа. Адвокатска комора од 2017. године има предлог за избор свог преставника, а никада није изабран. Направљен је преседан и прекршен закон када је биран кандидат кога по закону треба заједно да предложе повереник и омбудсман, а сада имамо само једног кандидата. Све је изврнуто, ништа се не поштује па нам остаје да се вратимо на локалне антикорупцијске планове, као друштво укључимо у борбу против корупције и на основном нивоу мењамо, пре свега менталитет - сматра Ђорђевић. Подсећање из не тако далеке прошлости потврђује хапшења осумњичених за тешка кривична дела у временима која претходе изборима, што потврђује да су пропуштене бројне прилике да се томе стане на пут јер превенција никога посебно не занима. Трибина је прилика за подсећање како хапшења привлаче вежу пажњу јавности него борба против корупције, што је повод за инисистирање на потреби да од основне школе буде један од темеља за васпитавање младих. Транспарентност Србија пружа подршку локалним самоуправама у изради антикорупцијских планова, пре свега анализом стања и прописа који треба да се мењају, а посебна пажња усмерена је према одговорности оних који треба да провере све врсте сукоба интереса у појединим областима како би били уграђени у квалитетне планове. Као представник Локалног фронта Предраг Воштинић потврђује да ово удружење седам година указује на оно што је потврдио последњи извештај Европске комисије. Он на основу бројних индикатора потврђује да се живи све горе, у Локалном фронту верују и због тога „што на време нисмо реаговали на чињеницу да су неуки, некомпетентни простаци, преузели власт“. Резултат се огледа у уверењу о злоупотреби ресурса државе и не поштују елементарна права.

- Ја видим да људи не живе добро чак и ако имају довољно новца да преживе, јер је то само један од услова да се овде преживи. Опште незадовољство стањем у земљи нису довољно показали ни протести, јер се побуна у Србији тренутно води на нивоу незадовољних грађана, пре свега оних који су незадовољни стањем у области достојанства. Ми још немамо побуну гладних, јер су у великој мери уцењени. Имамо побуну људи којима је погажено достојанство и који не желе да живе на начин на који су им створени услови, а ми после седам година прочитали у извештају екстерних ревизора. Како то изгледа у пракси и на локалу? Све што дефинише политички и економски живот дириговано је из Београда, а људи који на локалу учествују у властима су то најфлагрантнијим примерима доказали. У Краљеву су анонимуси који су промовисали једно име, а овде вероватно не би могли да допру до неслућених висина управљања у какво су постављени, па за владавину прва много и не брину. Они су тренутно излог у политичкој прчварници, како бисмо могли да назовемо Краљево. Прчварница је зато што је у њој могуће радити све на начин на који се то промовише са врха, а шта се промовише говори тај фамозни извештај Европске комисије - каже Воштинић. Уверење да борба против корупције, и доношење локалних антикорупцијских планова на територији целе земље, представља приоритет на путу према Европској унији повод је за учешће представника Локалног фронта у радној групи за његову израду на локалном нивоу. Пут је водио до Бироа за друштвена истраживања и методе израде антикорупцијског плана који је постојање исцрпео даном доношења. Да је тако потврђује став да се од тада ништа није променило, сви рокови који су тамо предвиђени одавно су прошли, а борба против корупције се у пракси свела на оно што би се назвало моћ, а не средство као крајњи циљ. Т. Радовановић Фото: М, Радовановић

МАГАЗИН 23.6.2019.

Међународни стручни форум „Третман отпадних вода и воде за пиће“

МАГАЗИН

23.6.2019.

ПРИОРИТЕТ ОТ

- Неопходно до пет милијарди евра за изградњу недостајућих капацитета, како би се заштитила животна средина и обезбедило стабилно снабдевање грађана питком водом. - Израел пречишћава готово деведесет одсто отпадних вода што је светски рекорд. - Прерађене отпадне воде користе се за наводњавање, а остатак за производњу ђубрива. - Сваком петом становнику Србије није доступна вода из водовода, а сваки други нема канализацију. - У последњих пет година дужина водоводне мреже повећавана у просеку само два и по, а канализације 1,7 одсто годишње Србији се годишње пречисти мање од петине отпадних вода испуштених у канализацију, а у 168 градова и општина постоји тек четрдесетак погона за пречишћавање од којих је већина застарела. Због тога је неопходно да се у наредним годинама издвоји до пет милијарди евра за из-

градњу недостајућих капацитета, како би се заштитила животна средина и обезбедило стабилно снабдевање грађана питком водом. Ово су поруке међународног стручног форума „Третман отпадних вода и воде за пиће“ који су у Новом Саду организовали Покрајинска влада, амбасада Израела и Нацио-

нална алијанса за локални економски развој. Податак да је Израел глобални лидер у пречишћавању отпадних вода повод је да се војвођанским општинама представи седам израелских компанија са најновијим технологијама у овој области. Председник Покрајинске владе

Игор Мировић је на скупу потврдио како је у Војводини у претходне три године, кроз 123 пројеката у 39 општина, у област пречишћавања вода уложено милијарду и сто милиона динара. И поред тога преради се тек десети део отпадних вода, а скоро две трећине индустријских постројења и не пречишћава своје. Оваква ситуација оцењује се последицом вишедеценијске небриге и недовољних улагања због чега је све присутније уверење да је потребно много времена како би се променила. Да се ствари крећу у позитивном смеру најбоље потврђује податак да су за ову годину планирани пројекти за изградњу три велика пречистача укупне вредности десет милиона евра. Амбасадорка Израела у Србији Алона Фишер Кам је нагласила да је та земља инвестирала велика средства у инфраструктуру и данас пречишћава готово деведесет одсто отпадних вода

што је светски рекорд, поготово ако се зна да је друга Шпанија са тек петином прерађене воде. У Израелу ради више од сто педесет погона за прераду отпадних вода које се после тога користе за наводњавање, а остатак за производњу ђубрива. Губитци у водоводној мрежи у овој земљи су смањени на само седам до осам одсто што је најнижи ниво у свету. Због тога Израел данас може водом да снабдева и суседне, а знање и искуство спреман је да подели са другима и помогнемо земљама као што је Србија. Да је третман отпадних вода и воде за пиће кључно животно питање за грађане, али и веома важно развојно питање, сматра извршна директорка Националне алијансе Виолета Јовановић, јер постојање погона за пречишћавање у градовима и општинама инвеститорима штеди милионске износе на развоју сопствених постројења и тиме даје велику предност у процесу

привлачења улагања. Податак да сваком петом становнику Србије није доступна вода из водовода, а сваки други нема канализацију, основа је на којој се темељи став да ће за квалитетно допремање питке воде до домаћинстава, и усмеравање отпадних вода у погоне за пречишћавање, бити потребна значајна улагања. Колико се улаже у ову област потврђује податак да је у последњих пет година дужина водоводне мреже повећавана у просеку само два и по, а канализације 1,7 одсто годишње. Око осамдесет пројеката реализованих у околним земљама по правилу су финансирани кроз позајмице или грантове Светске банке, КфW, Европске инвестиционе банке, ИПА фонда и других финансијских инструмената због чега се инсистира на сагледавању најбољих модела обезбеђења финансијских средстава за реализацују ове вредне инвестиције.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ТПАДНЕ ВОДЕ

Значајни датуми Министарства унутрашњих послова Полиције

МАГАЗИН

23.6.2019.

ВРЛО ДОБРИ И ОДЛ

- Полиција обележава свој дан у знак сећања на 1862. годину када је на Чукур чесми у Београду дошло до сукоба српских шегрта и турских војника. - Поводом Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана Полиције чланови Друштва добровољних давалаца крви Полицијске управе Краљево 92, у сарадњи са Црвеним крстом Србије и Институтом за трансфузију крви Србије, прикупили око сто јединица драгоцене течности. - Новопримљени припадници Министарства унутрашњих послова положили заклетву. - Сви послови из делокруга рада полиције обављају се законито, професионално и ефикасно уз максималне напоре и ангажовање полицијских службеника Полицијске управе Краљево

ЛИЧНИ РЕЗУЛТАТИ

акон успешно изведене презентације материјално - техничких средстава, опреме и службених возила, које припадници Полицијске управе Краљево, Одреда Жандармерије и Одељења за ванредне ситуације користе у свакодневном раду, обележавање Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана Полиције настављено је у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“. Пригодна свечаност отпочела је поздравом застави и интонирањем химне Србије „Боже правде“, а настављено подсећањем на низ активности реализованих претходних дана. Обележавање значајних датума отпочело је дружењем са малишанима из Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и Дечјег СОС села, а настављено акцијом добровољног давања крви током које су чланови Друштва добровољних давалаца Полицијске управе Краљево 92, у сарадњи са Црвеним крстом Србије и Институтом за трансфузију крви Србије, прикупили око сто јединица драгоцене течности. Као и претходних година у ово време представници Полицијске управе обишли су и положили цвеће на гробове погинулих и преминулих колега. Свечаност уприличена поводом Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана Полиције прилика је за кратку презентацију особености територије коју покрива Полицијска управа Краљево и приказ резултата рада остварених у претходној години. Након што су новопримљени припадници Министарства унутрашњих послова положили заклетву промовисани су појединци који су током претходне године остварили посебно значајне резултате у раду због чега су заслужили награде и унапређења. Полиција обележава свој дан у знак сећања на 1862. годину када је на Чукур чесми у Београду дошло до сукоба српских шегрта и турских војника, што је резултрирало одбра-

МАГАЗИН

23.6.2019.

ном града и спасавањем младе српске државе. Због храброг држања српских полицајаца у овим пресудним догађајима Тројице су касније усвојени као слава спрпске полиције. Темељи Министарства унутрашњих послова обновљене Србије постављени су током Првог српског устанка између 1804. и 1913. године, а Сенат је 1807. године усвојио прву шему организације редовне и сталне полиције у Београду чији су униформисани припадници, као чувари јавне безбедности, представљали претечу савремене полиције. Од времена кад је Јаков Ненадовић формирао српску полицију прошло је више од две стотине година рада, обавеза, искушења и тренутака које је обележио велики број изазова, напора и одрицања. Више од два века припаднике полиције карактерише посвећеност, обученост и храброст током свих 365 дана у години колико брину о безбедности грађана. Свечаност је прилика за потврду да се сви послови из делокруга рада полиције обављају законито, професионално и ефикасно уз максималне напоре и ангажовање полицијских службеника Полицијске управе Краљево који брину о личној и имовинској сигурности грађана на подручју града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка. Грађанима је пружена заштита темељних уставних права, слобода и других уставом заштићених вредности, а подизање степена безбедности и квалитета живота у локалној заједници остваривано је кроз сарадњу са другим институцијама и организацијама. Најближим сарадницима потврдили су се органи државне управе и локалне самоуправе, а није без значаја ни немерљив допринос грађана кроз различите облике деловања. - Овај дан не обележавамо само као славу, обележавамо га у знак наших колега који су дали животе

23.6.2019.

МАГАЗИН

штитећи имовину, животе грађана и стабилност наше Републике. Полицијски посао је захтеван, одговоран и испуњен многим опасностима и изазовима. Заједничким тимским радом, и колегијалним односима, полицијски службеници Полицијске управе Краљево су прошле године остварили врло добре и одличне резултате. У 2018. години немамо ниједно убиство први пут после тридесет и више година, већ само један покушај где је починилац ухваћен и процесуиран у складу са законом. Што се тиче имовинских дела проценат расветљавања је највећи у последњих шест година, а кад говоримо о безбедности саобраћаја за 27 посто има мање погинулих на нашим друмовима потврдио је начелник Полицијске управе Краљево потпуковник полиције Жељко Рајковић. У циљу унапређења безбедности деце школског и предшколског узраста током године је спроведен низ едукативних акција, а дружење са најмлађим суграђанима било је прилика да деца, кроз игру, науче нешто више о полицијском послу и упознају се са полицајцима који брину за њихову безбедност. Овакав начин рада оцењује се значајним због потребе да се деци пренесе порука како је полицајац увек ту да их заштити, па увек могу да му се обрате за помоћ. Развој безбедносне културе и унапређење безбедносне заштите ученика основних школа повод је за предавања на теме „Безбедност деце у саобраћају“, „Полиција у служби грађана“, „Насиље као негативна друштвена појава“, „Превеција и заштита деце од злоупотребе опојних дрога и алкохола“, „Безбедно коришћење интернета и друштвених мрежа“, „Превенција и заштита деце од трговине људима“, „Заштита од пожара“, „Заштита од техничко технолошких опасности и природних непогода“,“ Шта ради полиција“ и „Заједно против насиља“. Ученицима завршних разреда средњих школа су, у оквиру акција „Матура“, одржана предавања на теме „Превенција свих облика насиља“, Нарушавање јавног реда и мира“, „Злоупотреба алкохола и опојних дрога“ и „Безбедно учешће младих у саобраћају“. Законом о Полицији и Правилником о садржају изјаве о правима и дужностима и начину полагања заклетве полицијских

службеника предвиђено је да на Дан Министарства и Дан Полиције, они који су примљени у службу у периоду између два празника положе заклетву. Почетком ове године радни однос је у Полицијској управи Краљево засновало пет чланова породица погинулих и рањених бивших полицијских службеника, а овај симболични гест је прилика да им се ода захвалност и одужи за жртву коју су њихови најмилији поднели за своју земљу. Форма заклетве прописана је далеке 1845. године, а већ следеће донет нови пропис који је дуго остао на снази јер је обавеза тадашњих чиновника Министарства унутрашњих дела, као и вих других државних службеника, била да је положе приликом ступања на дужност. Уверење да нико није приморан да бира професију полицајца или ватрогасца повод је за потврду обавезе да посао обавља професионално и одговорно. Од новозапослених се очекује да буду ослонац људима које виде око себе, и свима којима је помоћ потребна, да буду храбри, пожртвовани и стручни, у вршењу полицијског посла увек на услузи грађанима, неко ко их штити и због кога се осећају сигурно. Заклетвом коју су положили потврдили су да ће се у вршењу полицијских послова доследно придржавати Устава и закона и да ће све снаге посветити очувању безбедности, заштити људских и мањинских права и слобода и савесно и одговорно служити грађанима Републике Србије. У наставку рада на подмлађивању кадра и њиховом стручном оспосбољавању припадници Полицијске управе Краљево су током 2018. године организовали Дан отворених врата, у циљу ионформисања грађана у вези са уписом у Центар за основну полицијску обуку. Том приликом пружане су им информације о општим условима који су неопходни за кандидате, како изгледа поступак избора кандидата и сам квалификациони испит. Значајним за остваривање безбедности грађана оцењен је професионализам у извршавању задатака штоје било повод да начелник Полицијске управе Краљево десет најуспешнијих полицијских службеника награди повећањем кеофицијента плате. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23.6.2019.

МАГАЗИН

Oбележен Дан Министарства унутрашњих послова и Дан полиције

БОЉИ ДАНИ З - У Србији је неретко био случај да друштво полицију доживљава као инструмент којим се чува нечија власт, а не као чувара вредности друштва, поретка и начина живота. - Обезбеђена средства за набавку сто четрнаест нових ватрогасно-спасилачких камиона, потпуно је реконструисано и модернизовано четрдесет борбених оклопних возила, а припадници Жандармерије и Специјалне антитерористичке јединице на располагању имају и потпуно нова борбена оклопна возила „Лазар“ и „Милош“. – Током последњих пет година запослено 2.850 полицајаца. - Од маја 2014. полиција запленила више од деветнаест тона различитих наркотика, што је за три четвртине више него у истом периоду пре тога

бележавање Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана полиције прилика је да председник Србије Александар Вучић потврди како припадници Министарства унутрашњих послова раде један од најтежих послова због чега је једно од најважнијих питања пред друштвом како полицајцу платити и вратити за све што је дао. Истичући да је посао полиције најтежи на свету и да се у њему ретко чују хвала и аплауз за хероје, од којих су многи положили и своје животе бранећи државу, председник је посебно нагласио да се мора радити на подизању животног стандарда полица-

јаца. - Посао припадника МУП-а је тежак и опасан, ти људи немају радно време, одмор, ризикују све и сваког дана када изађу из куће ни сами не знају хоће ли се вратити. Бити полицајац значи ставити живот на располагање друштву. Одувек је, а данас у Србији поготово, једно од најважнијих питања која стоје пред друштвом како платити и вратити полицајцу за све што је дао, посебно када то друштво, као што је то у Србији неретко био случај, полицију доживљавају као инструмент којим се чува нечија власт, а не као чувара вредности нашег друштва, поретка и начина жи-

вота“, нагласио је Вучић. Да су последњих година побољшани услови рада најбоље су могли да се увере припадници Дирекције полиције и Сектора за ванредне ситуације којима је, поред нових униформи, обновљен возни парк богатији за нова патролна возила, комбије, возила за криминалистичку полицију и мотоцикле. Обезбеђена су средства за набавку сто четрнаест нових ватрогасно-спасилачких камиона, потпуно је реконструисано и модернизовано четрдесет борбених оклопних возила, а припадници Жандармерије и Специјалне антитерористичке једини-

Фото: М. Радовановић

ЗА ПОЛИЦИЈУ

МАГАЗИН 23.6.2019.

23.6.2019.

МАГАЗИН

це на располагању имају и потпуно нова борбена оклопна возила „Лазар“ и „Милош“. Министарство је појачало капацитете у људству што доказује запошљавање 2.850 полицајаца током последњих пет година, међу њима више од сто педесет чланова породица погинулих и рањених припадника полиције. Податак да велики број припадника Министарства унутрашњих послова нема решено стамбено питање повод је за реализацију пројекта изградње станова за припаднике служби безбедности, по далеко повољнијим условима од тржишних, а бољи услови за рад и већа мотивација запослених сваке године дају све боље резултате у борби против криминала и корупције. Добра потврда је и податак да је од маја 2014. полиција запленила више од деветнаест тона различитих наркотика, што је за три четвртине више него у истом периоду пре тога. Обележавање значајних датума прилика је за подсећање како је у истом периоду укупан број кривичних дела смањен за скоро једа-

наест одсто, или око педесет осам хиљада, а значајно је мање кривичних дела против имовине, као што су тешке крађе и разбојништва, којима су грађани најчешће оштећени. У последњих неколико година полиција је решила више од десет случајева убистава која су била стара између једне и две деценије, а чије су истраге годинама тапкале у месту. Дан Министарства унутрашњих послова, славу и Дан полиције припадници Полицијске управе Краљево, Одреда Жандармерије и Одељења за ванредне ситуације обележили су презентацијом материјално техничких средстава којима располажу. Потврда да безбедносна заштита личне и имовинске сигурности грађана захтева одговарајућу основа је на којој Министарство унутрашњих послова темељи тежњу ка стварању што бољих услова за рад. Изложба опреме која то потврђује посебно је обрадовала малишане из Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ којима је пружена прилика да се провозају полицијским во-

зилима, испробају вештине у савладавању препрека и ближе упознају са позивом полицајца или ватрогасца. Начелник Одељења полиције Полицијске управе Краљево Горан Грујић подсећа како је грађанима који желе да постану припадници Министарства унутрашњих послова пружена прилика да се о томе свакодневно информишу, посебно након што је почетком јуна расписан конкурс за упис шест стотина полазника у Центар за основну полицијску обуку у Сремској Каменици на стручно оспособљавање за обављање полицијских послова, од којих двадесет пет за обављање послова у Краљеву. Право учешћа на конкурсу имају држављани Србије стари између осамнаест и двадесет четири године са пријављеним пребивалиштем на територији земље најмање једну годину непрекидно пре дана подношења пријаве на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс. Изузетак су свршени студенти Криминалистичко-полицијског универзитета

код којих је граница померена на двадесет седам година. Услов за све је да имају завршено средње образовање и васпитање, у четворогодишњем трајању или основне струковне односно основне академске студије Криминалистичко- полицијског универзитета, да не постоје безбедносне сметње у складу са Законом о полицији, да поседује важећу националну возачку дозволу за управљање моторним возилом „Б“ категорије и да испуњавају критеријуме здравствене, психолошке и физичке способности, за заснивање радног односа у Министарству унутрашњих послова на радном месту у статусу овлашћених службених лица. Пријава на конкурс, са потребном документацијом, подносе се полицијској станици по месту пребивалишта кандидата, у року од 30 дана од дана објављивања, а препоручује им се да документа о којима орган води службене евиденције, уверење о држављанству, извод из матичне књиге рођених и уверење суда, доставе сами у циљу ефикаснијег спровођења по-

ступка. Поступак избора кандидата састоји се из три дела, општег лекарског прегледа, квалификационог испита и специјалистичког лекарског прегледа, а сваки појединачни је елиминациони за оне који не задовоље утврђене критеријуме. Лекарски преглед за утврђивање здравственог стања полазника обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова у сарадњи са организационом јединицом надлежном за послове управљања људским ресурсима. Квалификациони испит се састоји из четири дела, провере језичке културе и правописа српског језика, провере психолошког, базично - моторичког статуса и интервјуа, а сваки је елиминациони за кандидате који не задовоље утврђене критеријуме и мерила. Кандидати који буду испунили услове и положили квалификациони испит за упис у Центар за основну полицијску обуку, биће рангирани на основу збирних резултата у свим деловима, а имају право да остваре увид у сопствене резултате у

свим фазама. Свршени студенти Криминалистичко-полицијског универзитета који су испунили предвиђене услове, и положили квалификациони испит, имају приоритет у рангирању у односу на остале, а коначну ранг листу кандидата утврдиће комисија пре него што одлуку о пријему не донесе министар унутрашњих послова. Полазник који успешно заврши обуку добија уверење и стиче могућност заснивања радног односа у Министарству унутрашњих послова, у складу са законом и подзаконским актима који регулишу ову материју. Радни однос се заснива у својству приправника за полицијског службеника, уз обавезу да најмање пет година остане на раду у Министарству унутрашњих послова, или накнади стварне трошкове стручног оспособљавања. Полазницима је обезбеђен смештај и исхрана, као и опрема неопходна за реализацију наставних садржаја, сходно уговору који полазник закључује са Министарством унутрашњих послова. Т. Радовановић

МАГАЗИН 23.6.2019.

У ЧАСТ З

Оркестар полиције на Тргу српских ратника

НАЧАЈНИХ ДАТУМА - Током седам деценија постојања Оркестар полиције прошао бројне изазове. - Кроз оркестар који је извео више од десет хиљада јавних наступа прошло око три стотине музичара. - Није било важније градске, државне, спортске или културне манифестације коју нису обележили чланови полицијског оркестра и звук њихових инструмената. - Краљевчанима на поклон пригодни програм састављен од корачница и маршева екретаријат унутрашњих послова je, у сарадњи са Скупштином града Београда, давне 1948. године основао „Оркестар народне милиције“ који је од првих корака у данима када се тек успостављао озбиљнији музички живот у Србији, преко златних седамдесетих до данас, као Оркестар полиције прошао бројне изазове. На почетку осме деценије постојања и рада оркестар кроз који је прошло три стотине музичара имао је више од десет хиљада јавних наступа, а старији Београђани још се се-

ћају мелодија које су се чуле Земунским кејом и Калемегданским парком, јер је тај музички репертоар чинио неизоставни део београдских викенда и градских свечаности. Прошлогодишња прослава седмодеценијског јубилеја била је прилика за подсећање како није било важније градске, државне, спортске или културне манифестације коју нису обележили чланови полицијског оркестра и звук њихових инструмената. Без музике овог оркестра ни данас не може да се замисли ни једна свечаност коју обележава Министар-

ство унутрашњих послова, а његови чланови учествују у свакој манифестацији којом се промовише рад полиције у заједници. У то су почетком минуле недеље могли да се увере и Краљевчани на Тргу српских ратника где је оркестар, непосредно пред почетак свечаности поводом обележавања Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана Полиције, извео пригодни програм састављен од корачница и маршева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Осмо издање бициклистичког маратона

КРОЗ СРБИЈУ

МАГАЗИН

23.6.2019.

- Спортско-туристички циљ „Чикер МТБ маратона“ је, поред бициклизма као спорта и здравог начина живота, да промовише туристичке и културне потенцијале две земље. - Очекује се да број учесника достигне сто седамдесет. - Међу учесницима бициклисти из Словеније, Немачке Аустрије, Швајцарске и Италије. - Мини-сајам туризма прилика да туристичке потенцијале представе градови и општине кроз које пролази, или је пролазио, маратон. - Циљ маратона у Тивту. - Повратак у Краљево 2. јула

И ЦРНУ ГОРУ

акон 2012. године, кад је из Краљева на седмодневно крстарење планинама Србије и Црне Горе кренуло тридесет пет а до циља у Пљевљима стигло тек десетак учесника, МТБ Чикер је сваке следеће организовао сличну манифестацију са жељом да прошири идеју о значају бицикла као превозног средства у савременим условима живота. Идеја је била да се на дестинације до којих деведесет одсто људи не би знало да дође доведе што више људи, па је туристичким организацијама на траси маратона понуђено да се укључе јер, поред бициклизма, маратон врши пропагирање туристичких потенцијала општина кроз које пролази. Као члан организације Цивинес за Југоисточну Европу, која се бави пропагирањем здравих стилова живота и заштите животне средине, Чикер је ове године осми пут стао на чело бициклистичког каравана у оквиру манифестације „Чикер МТБ маратон“. Као ни претходних маратон, који траје десет дана и пролази кроз брдскопланинске пределе две земље обилазећи туристичке центре, културне и

МАГАЗИН

23.6.2019.

друге знаменитости на тим територијама, ни ове године нема такмичарски карактер. Његов спортско-туристички циљ је, поред пропагирања бициклизма као спорта и здравог начина живота, да промовише и туристичке и културне потенцијале две земље. Од прве године Чикер је успоставио успешну сарадњу са више од десет туристичких организација са трасе којом се креће, а оно што до сада није мењано је да сваке полази из Краљева, а завршава се на некој од туристичких дестинација у Црној Гори. Успех маратона мери се и по томе што је број учесника у односу на прву годину учетворостручен, а ове се очекује рекордни број. Иако их је до неколико дана пре старта пријављено више од сто тридесет, међу којима двадесет шест страних држављана, искуства из ранијих година потврђују да ће им се током трајања, укључивањем на један или више дана, прикључити значајан број љубитеља бициклизма из крајева којима пролазе. Најављено је прикључивање бициклиста у Новом Пазару, Пријепољу, Колашину и Подгорици појачава

уверење организатора да ће укупан број премашити сто седамдесет учесника. Краљевачким бициклистима су се претходних година придруживали учесници из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Мађарске, Аустрије, Швајцарске, Немачке, Италије, Чилеа и Сједињених Америчких Држава што је повод за уверење да се на старту овогодишњег маратона очекују и из других земаља. Крстарили су они планинским путевима Гоча, Радочела, Чемерна, Јавора, Голије, Златибора, Мучња, Златара, Јадовника, Камене Горе, Јабуке, Лисе, Љубишње, Пивске планине, Дурмитора, Морачке планине, Ловћена и Румије, а пролазили кроз Чачак, Пожегу, Ужице, Ивањицу, Нову Варош, Сјеницу, Пријепоље, Пљевља, Бијело Поље, Жабљак, Шавник, Плужине, Никшић, Котор, Даниловград, Подгорицу и Улцињ. Током десетодневног путовања ове године планирано је да, на путу до циља у Тивту, преко Чемерна, Голије, Јадовника, Коврена, Бјеласице, Кучке планине и Ловћена, прођу кроз Студеницу, Рашку, Нови Пазар, Тутин,

дужу паузу за ужину да би старим путем наставили до Новог Пазара у коме ће бити завршен други дан маратона. Већ у уторак караван бициклиста ће од Новог Пазара, преко Пештерске висоравни и места Глоговик, Расно и Крња Јела, наставити до Сјенице где је планирано да се проведе ноћ. Ујутро следећег дана планирано је да се, преко Аљиновића и Милошевог Дола, попне на планину Јадовник са које се пружа прелеп поглед на Златар, Јабуку, Камену Гору, Голију и Пештерску висораван. Траса маратона се затим спушта до Манастира Милешева, у чијим конацима ће учесници заноћити четврту ноћ. Прецизним планом дефинисано је да у четвртак 27. јуна караван прође кроз Пријепоље где ће, на платоу испред Дома културе, дужа пауза бити прилика за предах и својеврсну промоцију манифестације. Из Пријепоља траса се, преко села Хртам, пење ка граници са Црном Гором у коју ће маратонци ући ван граничног прелаза и спустити се у Павино Поље као крајњу дестинацију петог дана. Траса се из Па-

виног Поља спушта до реке Лим и води узводно до Берана, где је планирана дужа пауза за ужину и одмор. Од Берана наставља до Лубница и Јеловице и пење на Бјеласицу, одакле се спушта до Колашина где ће маратонци преноћити шесту ноћ. Од старта у Колашину маратонцима 29. јуна, преко Матешева и Веруше, предстоји успон до Букумирског језера одакле ће се, преко Кучких планина, спустити до крајње дестинације седмог дана у Подгорици. Осмог дана пут преко Ријеке Црнојевића води ка Скадарском језеру, па старим путем до Цетиња, где је планирана дужа пауза за одмор и ужину пре него настави до Његуша и даље, низ „которске стране“ до Тројица и циља у Тивту. Први дан јула планиран је за одмор и уживање у плажама тиватског залива, пре него што у вечерњим часовима, за све учеснике и госте, буде организован завршни коктел. За све који то желе, а за то су се пријавили, следећег дана ће бити организован повратак до Краљева где се очекују у вечерњим часовима. Т. Радовановић

Фото М: Радовановић

Сјеницу, Пријепоље, Павино Поље, Беране, Колашин, Подгорицу и Цетиње. Дан уочи старта резервисан је за традиционално окупљање учесника у Краљеву где је обезбеђен простор за бесплатно постављање шатора, уз могућност ноћења у објектима различите категорије. У поподневним часовима је на Тргу српских ратника одржана промоција маратона и Мини-сајам туризма, као прилика да туристичке потенцијале представе градови и општине кроз које пролази или је пролазио маратон, а у вечерњим, у згради Градске управе, пригодан коктел за учеснике, представнике туристичких организација и госте. Од јутрошњег старта прве етапе пут води ободом Столова до Богутовца, након чега преко села Станча и Толишница следи успон до превоја на планини Чемерно, одакле ће се учесници са надморске висине од око 1.500 метара спустити у Студеницу, где је планирано прво ноћење у манстирском конаку. Већ сутра траса маратона се, преко висоравни Рудно и дела Голије, спушта у Рашку где ће се маратонци одморити уз

МАГАЗИН 23.6.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату

Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

23.6.2019.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (68)

ЗАВРШЕТАК ТРО руга половина октобра и почетак новембра 1915. године протекли су у непрекидном повлачењу Војске Краљевине Србије према југу. Изразито велике тешкоће за српску војску наступиле су када Брегалничка дивизија првог позива није успела да заустави наступање 2. бугарске армије на Вардарском правцу, након чега је била одсечена копнена веза са Егејским морем. Тада је тројна инвазија на Краљевину Србију попримила све већи замах. Поред јуначког отпора српске војске,

непријатељске трупе здружених армија Аустроугарске, Немачке и Бугарске, са знатно бројчано надмоћнијом и много боље опремљеном војском, успеле су да продру у дубину територије Краљевине Србије и тиме да остваре постављени циљ тројне инвазије, окупацију целе земље. Већ 16. октобра године заузето је Врање, три дана касније бугарске трупе су избиле на реку Вардар, 20. октобра је заузето је Куманово, два дана касније Скопље. а 26. октобра и стратешки важна Качаничка клисура. Од 16. до 21. новембра у бор-

бама код села Криволака на Вардару од стране 2. бугарске армије поражене су француске трупе под командом генерала Мориса Сараја. Непосредно затим, падом Приштине, генерал Сарај је схватио да савезници не могу да помогну Србима, па је одлучио да почне повлачење трупа ка грчкој граници, не обавестивши о томе српску Врховну команду. Изузетно снажан притисак непријатељских снага на српску војску уследио је 24. октобра 1915. године након инсистирања фелдмаршала Аугуста фон Ма-

ОЈНЕ ИНВАЗИЈЕ кензена да 2. бугарска армија отпочне продор према Приштини. Бугарске трупе су 26. октобра, уз помоћ Арнаута, продрле у Качаничку клисуру. Друга армија Војске Краљевине Србије привремено их је онемогућавала да брзо продру у Приштину и тако у садејству са 19. аустроугарским корпусом, који је наступао из правца Ивањице, спрече одступање српске војске на Косово и даље према Метохији. Посебно тешке борбе вођене су на Дреновој греди 25. и 26. октобра. Након губитка Качаничке клисуре, наред-

бом српске Врховне команде смењен је генерал Дамљан Поповић, а за новог команданта трупа Нових Области постављен генерал Петар Бојовић. Врховна команда је покушала да прикупи главне снаге у околини Приштине са идејом да се, преко Скопља, пробије према Грчкој наступајући у сусрет савезницима. Међутим, незаинтересовани француски генерал Сарај, тада командант савезничких трупа на Солунском фронту, не обавештавајући о томе српску Врховну команду, повукао је трупе према грчкој граници.

Тродневне тешке борбе између српских трупа Нових области и бугарских трупа вођене су у Качаничкој клисури са циљем деблокаде пролаза и отварања пута према Скопљу и Солуну. Међутим, српске трупе су безуспешно покушавале да ослободе овај пролаз и тако обезбеде непосредну везу са савезницима. Покушај пробоја кроз Качаничку клисуру није успео, а на крају показало да савезничку помоћ отуда није требало ни очекивати, јер су се они већ повукли на грчку границу. Иначе, ове борбе су познате као Качанич-

23.6.2019.

МАГАЗИН

ки маневар који је изведен између 17. и 21. новембра. Наступила је најкритичнија ситуација од почетке Првог светског рата, српска војска и избеглице нашли су се у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији а пут према Солуну био је пресечен. Аустроугарска војска са северозапада, немачка са севера и 2. бугарска армија са југа и истока незауставно су напредовале према Косову са јединим циљем да униште српску војску, која је већ показивала озбиљне знаке расула, јер је бројно стање људства у свим јединицама било знатно смањено. То најбоље одсликава стање Дунавске дивизије другог позива које је, са Ужичким и Студеничким одредом, у Клини на Косову 24. новембра износило је 17.560 људи, 4.486 коња и 3.466 волова. Ипак, српска војска је успела да избегне окружење а војни и државни врх нашао се пред дилемом шта радити даље да би се избегла најопаснија криза од почетка рата. На основу раније донете одлуке на седници српске Владе, која је одржана 29. октобра у Крушевцу, потврђено је да ће држава истрајати на дотадашњем политичком курсу, а капитулација је категорички одбачена јер би значила крај државе. Одбијен је предлог војводе Живојина Мишића да се изврши противудар, јер није био адекватан односу снага, па је државни врх донео одлуку да се изврши повлачење ка јадранској обали, преко Црне Горе и Албаније. Рачунало се да ће тамо српску војску дочекали савезници, помоћи јој да се опорави, а онда би се придружила савезничким снагама на Солунском фронту. Председник Владе Никола Пашић упутио је савезничкој команди телеграм следеће садржине: „Србија иако се нашла у тешком положају, иако може доћи у још гори положај, решена је да иде до краја у борби против завојевача, одано и верно уз своје савезнике издржаће цео рат, који ће завршити поразом непријатеља.“ За војску, избеглице, краља, Владу и све друге државне институције, остао је само пут према савезницима и ја-

дранској обали, који води преко снегом окованих, залеђених и високих црногорских и албанских планина. Под јаким притиском офанзиве аустроугарске, немачке и бугарске војске, Влада и Врховна команда одлучиле су 24. новембра да се преостале трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море. Таква одлука била је изнуђена, а донесена је после неуспелог покушаја пробоја кроз Качаничку клисуру. Тиме је војсци дефинитивно онемогућено повлачење долином реке Вардарa узроковано продором 2. бугарске армије, пресецањем вардарске комуникације и изостанком планираног дејства савезника из Солуна у сусрет српским снагама. Наредба за повлачење војске Србије преко издата је 25. новембра, а по њој повлачење је вршено је у три правца. Први је од Пећи водио до Скадра, преко Андриејвице и Погдорице, други од Призрена за Љеш, преко Љум куле, Списа, Флети пука и Скадра и трећи од Призрена до Елбасана, преко Љумкуле, Пишкопеје и Дебра. Наокон што су јединице 1. бугарске армије, 6. и 9. пешадијска дивизија, 24. новембра лако освојиле Приштину цела армија је брзо напредовала уз подршку 3. аустроугарске и 11. немачке армије са севера. Борбе за Косово и Метохију су завршене 4. децембра када је, од стране бугарских снага, заузето последње српско упориште у Дебару. Тадашње стање на Балканском ратишту сликовито дочарава саопштење немачке Врховне команде издато 29. новембра: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље Албанске и Црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са Балканског ратишта“. Након преласка српске војске преко албанских и црногорских планина и њеном избијању на јадранску обалу, пошто се знатан број залуталих и изосталих војника прикључио својим јединицама, Врховна команда је, уочи Божића 1916. године, саопштила број-

ну јачину људства појединих армија. Прва армија је бројала је 22.988 војника, Друга армија 15.092, Трећа 29.758 војника, Трупе Одбране Београда 21.135 војника, Трупе Нових области 13.260 војника, Тимочка војска 26.400 и Резервне трупе 11.117. Бројно стање Војске Краљевине Србије износило је укупно 139.750 војника који су успели да пређу преко Црне Горе и Албаније и живи стигну на јадранско приморје у Албанији. Након повлачења војске преко Црне Горе и Албаније, цела државна територија Краљевине Србије била је окупирана од стране војних снага Централних сила и била подељена у две окупационе зоне, западну у којој је успостављена аустроугарска војна генерална управа у Србији и источну у којој је успостављена бугарска окупациона власт која је обухватала Моравску и Македонску војно-инспекциону област. Демаркациона линија између аустроугарске и аугарске окупационе зоне протезала се дуж Велике Мораве од Смедерева до Сталаћа па, преко Крушевца лијимом Вукања – Злата – Лебане – Липовица – Огоште – Гњилане – Бетина – Шар планина –Албанска граница. Територија Краљевине Србије западно од ове линије припала је Аустроугарској, а источно Бугарској којој је, према тајном бугарско – немачком споразуму, припао југоисточни део Косова и Метохије, Приштински и Призренски округ. Окупација Краљевине Србије трајала је скоро пуне три године, од краја 1915. године до октобра 1918. године. За врме окупације била су забрањена сва српска национална обележја и употреба ћирилице, а немачка војска је контролисала стратешки значајне саобраћајнице у Моравско – вардарској долини. Током 1917. године у Аустро-угарској и Немачкој било је преко девста хиљада српских заробљеника и интернираца, а у Бугарској око сто тридесет пет хиљада заробљених српских војника и цивила. Посебно тешка ситуација била је у бугарској окупационој зони где је, поред економске експлоатације, спровођена отворена бугаризација српског становништва. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН

23.6.2019.

Шест стотина тридесет година од Косовске битке (1)

ИЗМЕЂУ ИСТО петак 28. јуна навршава се шест стотина тридесет година од Косовске битке вођене између српских и османских снага у близини данашње Приштине. Српске снаге, међу којима су били и војници његових сродника и савезника, предводио је кнез Лазар Хребељановић, док је на челу турске војске био султан Мурат I са синовима Јакубом и Бајазитом. Иако су у првој фази битке српске снаге потиснуле противника, а српски витез Милош Обилић успео да убије турског султана Мурата његов син Бајазит је успео да консолидује редове и крене у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар који је, по његовом наређењу, погубљен после чега се османска војска повукла са бојишта и напустила Србију. Први извори о бици

говоре о српској победи а касније, средином петнаестог века, јављају наводи о нерешеном исходу и српском поразу. Иако се сматра да је сама битка највероватније завршена српском победом, евентуално без значајнијег успеха једне или друге стране, она по далекосежним последицама представља отоманску победу. Дока се огледа у податку да су Лазареви наследници, под притиском мађарских напада у јесен 1389. и њихових контаката са Вуком Бранковићем, у првој половини следеће године склопили мир са Бајазитом, признали његову врховну власт и уз помоћ његових трупа успели да потисну Мађаре и поврате изгубљене пределе у западној Србији. Косовска битка је наишла на велики одјек у тадашњој Европи и успела

да привремено заустави османско ширење на континенту, а током наредних векова постала је централни мотив српске народне епске поезије и националног идентитета. Податак о томе да се Косовски бој одиграо на Видовдан налазимо и у делу Вука Стефановића Караџића „Српски рјечник“ из 1818. године где аутор, под одредницом „ВOдов дан“, наводи објашњење: „кад су Србљи изгубили на Косову“. По неким сведочењима битка је почела и завршила се у истом дану. У историји је забележено да је дошло до жестоког судара и обостране погибије, као и да су на Косову погинула оба владара, кнез Лазар и султан Мурат, а трагично је завршио и султанов млађи син Јакуб. Иако су губици на

ОРИЈЕ И МИТА обе стране били велики поразни су за Србију која је претрпела погибију готово свих ратника на које је кнез могао да рачуна. Срби су у првом тренутку проглашени за победнике што потврђује и чињеница да су након битке у цркви Нотр Дам у Паризу звонила звона у част победе хришћана. Због снажног отпора ратника, Косовску битку је као своју победу представљао и Твртко I, краљ Срба и Босне, који је у помоћ кнезу Лазару послао један део војске предвођен војводом Влатком Вуковићем. Каснији развој догађаја и односа између две сукобљене државе упутио је савременике да другачије гледају на исход саме битке. Лазареви синови су након боја постали турски вазали, што је наговестило дугорочну османлијску

победу. Велику тешкоћу у сагледавању исхода Косовске битке представља чињеница да су преживели учесници сукоба давали непотпуно виђење догађаја. Најближи извори се знатно разликују од познијих сазнања која нису ослобођена субјективног схватања, као ни утицаја народне традиције, те их стога не можемо узети као веродостојне. Митови и легенде су засенили историјски догађај те српски извори, да би објаснили пораз, преувеличавају број Турака, док турски преувеличавају број хришћанских војника с циљем да оправдају султанову смрт и увеличају своју победу. У епским песмама Косовског циклуса нема записа из времена саме битке,

већ се песници на њу позивају и тумаче је како би мењале стварни тренутак. Заправо, ове песме су одраз историјског тренутка датог времена у зависности од саме средине у коме су настале. Међутим, песме о Косовском боју биле од општег значаја за цео народни корпус, а певање се проширило и у срединама које су биле удаљене од самог места где се битка одиграла. Косовско страдање је постало идеал праведности и поштења, врхунац херојских и моралних вредности те се сагледава као ванвременска епоха која се може односити на свако будуће време коме је узор. Народна књижевност, а самим тим и народно предање уз значајан удео цркве, средњовековне књижевности и историографије, учинила је кнеза Лазара носиоцем легити-

23.6.2019.

МАГАЗИН

митета Немањића. Дошло је до стапања немањићке и косовске традиције, и њихове идентификације, па је на тај начин традиција славног доба Немањића и Немањићке Србије наставила да живи у усменом начину размишљања. У стварању косовске легенде, значајну улогу су имали средњовековни култни и турски списи о Косовском боју, једни у хришћанској а други у оријенталној верзији. Први помен Косовске битке налазимо у „Житију деспота Стефана Лазаревића“ и казивању Константина Филозофа. Премда је од 1410. живео на српском двору Константин је био добро упознат са чињеницама и историјом у свом делу пружа поетску интерпретацију догађаја и први је српски писац који помиње Милошев подвиг. Он представља мотив оклеветаног јунака, али не бележи његово име. О Муратовом убици каже: „Међу војницима који су се борили

пред војском, беше неко веома благородан, кога облагаше завидљивци своме господину и осумњичише као неверна. А овај да покаже верност, уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику као да је прибеглица, и њему пут отворише. А када је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца. А ту и сам паде од њих.“ За Константина. Милошев подвиг је доказивање верности и јунаштва, а непосредни повод клевета о којој се још увек говорило неодређено. Његов лик је идеализован, он носи мач и представљен је као неустрашиви јунак изузетне храбрости. Више од историјске личности, Милош је легендарна личност која је у свести српског народа, друго име за јунаштво и подвиг. У „Житију деспота Стефана Лазаревића“ важан моменат представља и мученичка смрт кнеза Лазара па се по-

лако формира његов светачки ореол, настао под утицајем цркве. Један од најранијих елемената легенде, Лазарево свесно опредељење за царство небеско а не земаљско, налази се у „Слову о кнезу Лазару“ патријарха Данила III. Овај спис садржи обраћање кнеза војницима уочи боја и обилује порукама: „Браћо и чеда, боље нам је да један гроб све скупа прими нас, него да гледамо како родитеље и сроднике наше у туђу земљу одводе“. Патријарх Данило даје и живописну слику боја, док Муратову смрт смешта у тренутак потпуне исцрпљенсти обеју страна. За разлику од хришћанских извора, насталих у години сукоба или непосредно после њега, турски извори су знатно каснијег настанка, а готово сви радови настали у ранијем периоду писани су углавном за религиозне сврхе. Зато су пуни верског фанатизма и хипербола које казивање удаљавају од

историјских чињеница и њихове изворне вредности, јер турски писци сукобу на Косову приступају чешће као тумачи него као неутрални хроничари. Ипак, ова тумачења пружају значајне информације о државној идеологији Османског царства и начину владања Бајазитових наследника. Косовска битка је у овој публикацији представљена на основу историјских текстова значајног српског историчара Владимира Ћоровића објављених у књизи „Историја српског народа (Бој на Косову)“ где су у изворном облику дати историјски текстови историчара Глише Елезовића, објављени у часопису Друштва Светог Саве „Братство“ број XXVI у књизи 41 из 1932. године под насловом „Турски извори за историју Југословена“. Аутори су били два турска хроничара из 15. века, Теварих-иал Осман или Дервиш Ахмед Ашик паша Заде Тахири и Дурсун бег, као и у књизи 51 из 1940. године под насло-

вом „Бој на Косову 1389. године у историји Мула Мехмеда Нешрије“. Ова публикација објављена на 630 годишњицу од Косовске битке представља мали допринос даљем проучавању српске историје и трагању за историјском истином.

Кнез Латар Хребељановић Лазар Хребељановић, рођен око 1329. у Прилепцу, у народној традицији је познат као цар Лазар или кнез Лазар. Био је српски средњовековни кнез који је, после Маричке битке, створио највећу и најмоћнију државу на територији некадашњег српског царства, а његова држава са престоницом у Крушевцу, позната у историографији као Моравска Србија, обухватала је сливове река Велике, Западне и Јужне Мораве. Лазар је провео младост на двору цара Стефана Душана, где је његов

отац Прибац био логотет. На двору цара Уроша Лазар је био ставилац, да би између 1363. и 1365. добио титулу кнеза. После слома Мрњавчевића на Марици текао је постепен успон кнеза Лазара праћен формирањем његове области кад је загосподарио Приштином и Новим Брдом, док је у савезу са баном Босне Твртком I Котроманићем, и уз подршку угарског краља Лајоша I, 1373. године поразио жупана Николу Алтомановића. Тада је својој области прикључио Рудник, Ужице и крајеве око реке Западне Мораве, а 1379. године границу државе проширио до Дунава, заузимањем Браничевске области и потискивањем Радича Бранковића из породице Растислалића. Истовремено, радио и на обнови немањићких државних традиција, јер је био ожењен Милицом која је, према старим српским родословима, потицала од најстаријег сина Стефана Немање Вукана. Бројним династичким

МАГАЗИН 23.6.2019.

браковима постепено се родбински повезао са околним великашима и владарима, јер је његова сестра Драгана била удата за челника Мусу, а најстарија кћерка Лазара и Милице Мара за Вука Бранковића. На његову иницијативу, а по благослову патријарха Саве IV, 1375. године је дошло до измирења Српске патријаршије са цариградском Васељенском патријаршијом. Лазар је подигао више задужбина, Раваницу, Лазарицу и јужну припрату Хиландара, а под његовим утицајем је 1380. године на место српског патријарха, уместо Јефрема, изабран Спиридон. Током девете деценије 14. века област кнеза Лазара почели су да угрожавају Османлије. После битке на Дубравници 1381. године, и догађаја везаних за пад Ниша и поход Мурата I до Плочника 1386, следећи велики поход Османлија довео је до битке на Косову где су им се супроставили одреди кнеза Лазара, његовог зета Вука Бранковића и Стефана Твртка I Котроманића под командом војводе Влатка Вуковића. Иако су и Лазар и Мурат I изгубили животе обе стране су претрпеле велике губитке. Ипак, пре 1390. године, Лазаревићи су прихватили вазалне обавезе према новом султану Бајазиту I. Култ кнеза Лазара као хришћанског мученика почео је да се развија недуго после Косовске битке кад су његове мошти пренесене су у Раваницу где се, после неколико преноса, чувају и данас. Стварање култа кнеза Лазара помогли су припадници породице Лазаревић, а прихватила га је и развијала Српска патријаршија. Паралелно са култом Св. кнеза Лазара, који се развијао у црквеним круговима, и у народној традицији развијао се кнеза Лазара као мученика и јунака Косовске битке, па је у народним епским песмама косовског циклуса, уз Милоша Обилића, главни лик.

Младост на царском двору Лазар је највероватније рођен око 1329. године у Прилепцу код Новог Бр-

да, важног рударског центра средњовековне Србије. Његова породица је поседовала Прилепац, који је са оближњом тврђавом Призренац штитио руднике и насеља око Новог Брда. Лазарев отац Прибац је био логотет на двору Стефана Душана са релативно скромном титулом у хијерархији српског двора. Кад је Душан постао владар Србије, збацивши свога оца краља Стефана Дечанског, наградио је великаше који су га подржали у побуни уздизањем на више положаје у феудалној хијерарији, па је и Прибац постао логотет. Према дубровачком историчару из 16. века Мавру Орбинију, Прибчево и Лазарево презиме је било Хребељановић, а иако је извор за ову чињеницу непознат презиме је општеприхваћено у истоиографији. Историја за сада не зна како се звала мајка Лазара Хребељановића, нити колико је тачно браће и сестара имао. Душан је Прибца наградио на још један начин, кад је Лазару додељена дужност ставиоца на царском двору. О томе говори и „Повесно слово о кнезу Лазару“, као и архиепископ Данило. Ставилац је имао церемонијалну улогу за царским столом, мада су му могли бити поверени послови који нису имали никакви везе са дворским ритуалима. Положај ставиоца је био најнижи у хијерархији српског двора. Међутим, био је прилично престижан и његовом носитељу пружао прилику да буде врло близу владару. У доба када се краљ Душан крунисао за цара Лазар је имао око 17 година. Лазар се 1353. године оженио Милицом која је, према каснијим генеалогијама, била кћерка кнеза Вратка, праунука најстаријег син великог жупана Стефана Немање, оснивача династије, Вукана Немањића који, ксо ни његови потомци, није поменут ни у једном познатом извору пре генеалогија из 15. века. Цар Душан је изненада преминуо 1355. године у 47. години, наследио га је двадесетогодишњи син Стефан Урош, а Лазар остао ставилац на двору новог цара. Душанову смрт је пратило јачање сепаратистичких активности у

српском царству, па се Владар Епира и Тесалије Симеон Синиша отцепио 1359. године. Исто се десило са североисточним областима царства Браничевом и Кучевом, које је држала породица Растислалића који су признали врховну власт угарског краља Лајоша I. Остатак српске државе је остао одан младом цару Урошу, али су моћни српски великаши ипак добијали све више независности од царске власти. Урош је био слаб владар и неспособан да се супротстави сепаратистичким тенденцијама, па је постао неважан ауторитет у држави иако је номинално био цар који се ослањао на најмоћнијег српског великаша, захумског кнеза Војислава Војиновића. Војислав је започео успон као ставилац на двору цара Душана, али је до 1363. године контролисао велику област од планине Рудник, у централној Србији, све до Конавла на јадранској обали, као и од горњег тока реке Дрине све до северног Косова. После Војиновића најмоћнији су били браћа Балшићи, Страцимир, Ђурађ и Балша III који су до 1363. стекли контролу над облашћу Зете, која се поклапала са највећим делом данашње Црне Горе. Кнез Војислав је 1361. године почео рат са Дубровачком републиком око неких територија, па су Дубровчани замолили најистакнутије особе у Србији да искористе свој утицај да зауставе непријатељства штетна по обе стране. Обратили су се и ставиоцу Лазару и поклонили му три свитака тканине, а иако је поклон био релативно скроманн доказује да је имао утицај на двору цара Уроша. Мир између кнеза Војислава и Дубровачке републике је потписан августа 1363. године, а Лазар је поменут као сведок из повеље од јула 1363. године којом је цар Урош дозволио размену територија између кнеза Војислава и челника Мусе који је био ожењен Лазаровом сестром Драганом. Најкасније од 1355. године Мусин положај челника је био виши од положаја ставиоца. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 23.6.2019.

У потрази за коренима

СВЕЦИ, САВО И СРБИЈА

Фото: М. Радовановић

- На почетку пете деценије живота Саво је 2010. године први пут дошао у земљу својих предака и срео се са рођацима за које је одувек знао да постоје негде далеко. - Од тада је у Краљево долазио четрнаест пута, све више упознавао историју породице и земље, а жељу да остане потврдио одлуком да баш овде купи стан. - Одлучујућим за све што се дешавало у другој деценији двадесет првог века показале су се друштвене мреже и рођака која је, трагајући за онима који се презивају као она, набасала на Сава. - Документарни филм „Свеци, Саво и Србија“ сведочи о историји поородице, славама, Светом Сави, музици, туристичким потенцијалима овог краја

д децембра 2002. године, кад је после неколико месеци паузе поново почео да ради биоскоп, љубитељи седме уметности у Краљеву били су у прилици да у овом здању виде различита остварења, од светских хитова који су држали пажњу публике и по три сата до једноминутних филмова у оквиру међународног фестивала краткометражног филма који се ове године одржава седми пут. Долазили су у биоскоп мотивисани различитим разлозима међу којима посебно место заузима прошлонедељни кад су, међу седамдесетак присутних у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“, преовладавали чланови једне фамилије. Повод је приказивање дугометражног документарног филма „Свеци, Саво и Србија“ њиховог рођака Сава Туфегџића који, после деценија проведених у Јужноафричкој Републици, покушава да пронађе корене и открије разлоге зашто се његов отац Милан, пред крај седме деценије двадесетог века, упутио према најјужнијој тачки афричког континента одакле се никад није вратио. Било је то време апартхејда кад је бела мањина пружала повољне услове за запошљавање свима који су у ову земљу долазили са различитих страна. Милан се показао као добар мајстор, а како је имао довољно посла да издржава породицу супруга Драгица, ро-

МАГАЗИН

23.6.2019.

дом из Жиче, могла је да се посвети одгајању деце, поред Сава кћери Милице, Зоре и Софије. На почетку пете деценије живота Саво је 2010. године први пут дошао у земљу својих предака и срео се са рођацима за које је одувек знао да постоје негде далеко. Од тада је у Краљево долазио четрнаест пута, све више упознавао историју породице и земље, а жељу да остане потврдио одлуком да баш овде купи стан. Одлучујућим за све што се дешавало у другој деценији двадесет првог века показале су се друштвене мреже и рођака која је, трагајући за онима који се презивају као она, набасала на Сава. - Одувек сам желео да сазнам ко су ми били баба и деда, стриц, ујаци и други рођаци какве тамо нисмо имали, а о којима смо тек повремено причали. У то време није било интернета, ни могућности за разговоре сваког дана, а и живот се разликовао од данашњег. Некад је било тешко, у школи смо морали да учимо два језика, а српски причали само док смо били мали. Бела деца су ишла у школе одвојене од црних и школовала се за различита занимања. У то време нисмо имали школу за глумце, а једна уметничка на двадесет милиона становника највећем броју је била недоступна. Послушао сам очев савет и пошао на занат, али сам још као мали знао да

то није мој живот па сам са осамнаест година одлучио да одем од куће и да се осамосталим. Почео сам да радим као конобар и зарађујем прве паре, после тога много других различитих послова. Правио сам фризуре, гардеробу, учио да кувам, правим зачине, продајем маркице... Сваки пут кад бих завршио са једним послом тражио сам други и увек био само свој газда - прича Саво. У земљи са седамдесет милиона становника, родном Јоханезбургу са око двадесет пет и седмомилионском Кејптауну у који се преселио, ономе ко жели да ради није било тешко наћи посао, а Саво је желео да се окуша у што више различитих. Искуство из тог период сведочи о мање или више успешним периодима обележеним успонима, падовима, мањом или већом количином средстава за живот. Трајало је то пуних тридесет година током којих није тињала жеља да провери способности у сфери седме уметности. Склоност читању датира с почетка друге деценије живота кад ни три књиге дневно није могло да утоли специфичну врсту глади према новим сазнањима. Није необично да пажњу десетогодишњака привлаче авантуристичке приче, бајке и стрипови, што је подстицало жељу да и сам напише нешто слично. Иако су резултат таквог на-

Саво Туфегџић

МАГАЗИН 23.6.2019.

стојања биле прве кратке приче ентузијазам је потиснула жеља да постане глумац интензивирана од првог филма који је био у прилици да види. Био је то „Краљ цигана“ са Брук Шилдс и Ериком Робертсом, потом мјузикл „Ханс Кристијан Андерсен“ са Дени Кејом у главној улози. Први ауторски дванаестоминутни филм, настао 1993. године у сарадњи са неколицином пријатеља, приказан је на фестивалу у Јоханезбургу а онда се, признаје Туфегџић, интензивирало интересовање за позориште што је било повод да оснује сопствено. - Кад ми нека таква идеја дође у главу то радим. У време кад сам имао 23 године нисам имао много посла, па сам хтео да идем у Енглеску да радим на филму, јер у Јужној Африци није било довољно посла у тој области. Након што је отац умро 1993. морао сам да помогнем мајци и одлучио да отворим позориште иако нисам знао ништа о томе. Током три месеца извели смо представу тринаест пута, а сваке ноћи је било пуно што је привукло пажњу новина и телевизије. Нисмо то радили за паре, а зарадили толико да покријемо трошкове. У Јужној Африци је постојало једно позориште само за црне, а ја сам био први белац који је ту радио кад су ме позвали да правим представе и помажем у комуникацијама, јер сам био добар у томе - прича Туфегџић. Сазнање да је велики број других оријентисан према класицима, повод је за жељу да се понуди нешто ново, а добра прилика за то било је алтернативно позориште. Четири месеца озбиљног рада резултирало је остварењима за које је другима требало годину дана, а немирни дух, жеља за истраживањем и ангажовање у значајнијим театарским пројектима резултирали су преласком у веће позориште. Након што је првобитној екипи препустио да ради самостално, Саво је наставио путем који је водио ка вајању подстакнутом привлачношћу која датира од десете године живота а, каже, још траје. Продукцијска кућа основана је због жеље да се опроба у производњи телевизијских и новинских рекла-

ма и дизајну интернет сајтова, а довољан број клијената био је добра основа да се зарада уложи у снимање документарних филмова. У зависности од расположивих средстава јављало се мање или више проблема који су одлучујуће утицали на бројне импровизације како би крајњи ефекат био што повољнији. Почеци су везани за период кад још није било компјутера због чега је у коначни производ било неопходно уложити много времена и рада. Због тога и сада, у приликама као што је ова, по ко зна који пут поставља питање шта би у то време урадио да је имао могућности какве има данас. Да приступачност технике није одлучујући фактор у настанку филма потврђује

уверење како млади аутори све мање воде рачуна о доброј причи као основи која води крајњем резултату. - За мене је основно да филм има причу, да се смејем или плачем, осетим емоцију док гледам. Кад у оквиру радионице причам младима како да праве филм увек кажем да је камера само алат за рад на причи која треба да потврди оно што желиш да покажеш, без обзира да ли се ради о биоскопу или телевизији - каже Туфегџић чија су филмска остварења приказана у Енглеској Француској, Палестини, Данској, Јужној Африци. Од почетних кадрова до завршетка дугометражног документарног филма „Свеци, Саво и Србија“ прошло је до-

23.6.2019.

МАГАЗИН

ста времена, три месеца снимања и више од годину дана монтаже, понајвише због неопходности да највећи део посла заврши сам, јер није било пара да плати већи број сарадника. Ма колико да је интересовање за породичне корене било присутно и раније питање је да ли би икада отпочело озбиљније истраживање да није било Фејсбука на коме је једног дана осванула порука рођаке из далеке земље са позивом да дође у Србију. Много година касније признаје како га је вукла жеља да упозна рођаке, а прилика за поновни долазак увек је било путовање у неку од европских земаља у којима су приказивани његови филмови. Све што је од тада научио постало је сегмент последњег филма који сведочи о историји поородице и другим стварима које је упознао у Србији, славама, Светом Сави, музици, туристичким потенцијалима овог краја. Што је дубље копао по коренима везе са овим крајем биле су све чвршће о чему најбоље сведочи податак да је добио српско држављанство, доживео посебно узбуђење кад је добио личну карту, купио стан у Краљеву. И као што је до сада пробао много различитих ствари, како би на најпримеренији начин утврдио да ли функционишу на начин који му одговара, и стан је прилика за проверу о могућности сталног боравка у Краљеву са повременим одласцима у Јужну Африку, само ради одмора. - Био сам у Београду да видим шта могу да радим, прво да продам овај филм, да видим како се ради на некој телевизији. Радио сам и неке друге ствари које нису у вези са филмом, јер волим да пробам пуно тога и научим нешто ново. Сад кад сам завршио филм остаје ми да га шаљем на фестивале широм света, а тест који сам направио у Јужној Африци потврђује да постоји интересовање за овакве ствари. Жао ми је кад чујем народ како прича да немамо то, немамо то. Седе у кафани и жале се. Овде имате све, више него што има тамо. Деца се ноћу играју, млади седе у кафани и слушају музику, а викендом одлазе у село. Тамо тога нема, а нико не долази да ти донесе флашу ракије, кисео купус или сар-

му. Мени нико није дао посао. Ја сам правио посао сам, један, други, трећи... Ако немаш посао, правиш га сам, а радио сам и на пијаци, и то је посао - каже Саво. Већ први утисци о Краљеву утицали су на опредељење да се настани баш овде. Иако је од тренутка кад је купио стан у Србији проводио више времена него раније рад на филму га је спречио да се више посвету рођацима. То је још један од разлога за жељу да што чешће отпутује до Станче одакле се његов отац отиснуо у свет из кога се никада није вратио. Давнашња жеља да пре него формира став о нечему то и проба видљива је у припремању хране комбинациј ом навика стечених у Африци са овдашњим. Саво признаје да је стални гост неких угоститељских објеката, а приче о храни су увек прилика да јој се дода нешто ново. - Сви знају да волим да уз кафу пијем лимунаду и воду, па ме и не питају кад дођем. Обожавам паприку. Тамо су две паприке три евра, па купим сваке друге недеље, а овде их једем сваки дан. Сви моји пријатељи и другари који су гледали овај филм желе да дођу овде. Бивша супруга је била, а партнер из компаније у финалном миксу долази следеће године. Волим да попијем по коју ракију. Тамо је алкохол скуп, а и немамо ракију, па кад је однесем заврши врло брзо. Зато увек морам да сакријем један литар за себе, а два за госте да пробају. Најлепша је кад се прави у планини, па ће један од следећих филмова сигурно бити о томе како се пече у Србији - каже Саво. И док велики број младих напушта Србију Саво који је рођен на крајњем југу афричког континента, после искустава стицаних пет деценија, жели да се врати а верује да ће то учинити и многи од оних који су веровали да ће у иностранству пронаћи срећу. Овакав став оправдава се чињеницом да се у свету много тога мења. И као што се и са врха не може даље слично је и са дном што је добра основа за став да и овој средини предстоје бољи дани. Да

би се дочекали спремно неопходно је, каже Саво, да се промене ставови људи који овде живе. И поред жеље да што пре реализује нови филмски пројекат, иако има планова, неизвесно је кад би се могао очекивати почетак рада. Иако је један део разговра о сарадњи завршен Саво размишља о ходу напред корак по корак, баш као што је и до сада чинио. Осврт на уметничко стваралаштво потврђује да је Саво са 23 године у Јоханезбургу водио театарску компанију „Black Sun“ у Јоханесбургу, и у њој режирао представе „Street Dimensions“, „Ten to Ten“ и „Hellbrov“. Од кад се 2001. придружио „Crea]ve Media“ продукцији креирао је рекламе, корпоративне и образовне видео записе, и писао сценарија за „Out of Africa Films“. Дугометражни играни филм „Crime – It’s a Way of Life“ у јулу 2009. премијерно је приказан на Националном фестивалу уметности у Грахамстовну и Међународном филмском фестивалу у Дурбану, потом Великој Британији, Француској, Данској и Палестини. Саво је режирао још два афирмисана јужноафричка дугометражна документарна филма, „Sons of the Sand - The Strini Moodley Interview“ о покојном вођи црне свести кога је пратио на последњем путовању на острво Робен, где је током ере апартхејда био затворен шест година. Други филм „United Colours of Yeoville“ одаје почаст живахној, некада уметничкој и политички левичарској а сада панафричкој, енклави Јоханесбурга, једином дому који је познавао до пресељења у Кејптаун крајем 2012. године. Бројним кратким и документарним филмовима годинама је водио радионице писања и режије, у „Windybrow Centre for the Arts“, „Sithengi Film Market“, „Grahamstown Na]onal Arts Fes]val“ and „CIDA City Campus“. Филм „Злочин - то је начин живота“ посветио је кампањи „16 Days of Ac]vism for People Opposing Women Abuse (POWA)“ и међународно признатим заговорницима социјалног предузетни штва, „Ashoka: Innovators for the Public“. „Свеци, Саво и Србија“ је његова прва продукција на страном језику. Т. Радовановић

100

МАГАЗИН 23.6.2019.

101

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

23.6.2019.

Берни делфин

102

Радња ове породичне авантуре смештена је на Флориду, а доноси причу о брату и сестри који случајно постају пријатељи са делфином одвојеним од своје породице. Игром случајних догађаја, њих двоје откривају тајну намеру злих људи који ће покушати да униште плажу, самим тим и дом њиховог новог пријатеља. Хана и Иван морају да осмисле паметан план да зауставе лоше момке и заштите морске животиње, што је најважније сачувају пријатеља Бернија. Осамдесетосмоминутну породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Кирк Харис је режирао према сценарију који су написали Тери Емерсон и Марти Пул, а водеће улоге тумаче Лола Султан, Логан Ален и Кевин Сорбо. Филм се приказује до 26. јуна, а пројекције почињу у 18 сати.

Небеска тема „Небеска тема“ је дугометражни документарни филм, са елементима играног, о великану музике Влади Дивљану у коме учествују најзначајнији аутори са простора бивше Југославије који су, специјално за ову прилику,

снимили и у филму изводе нове верзије његових песама. Овакав ауторски приступ, и велики број атрактивних учесника, чини филм јединственим пројектом какав још није виђен на овим просторима. По форми и наративној структури филм снимљен на локацијама у Београду, Загребу, Бечу, Ровињу и на Брачу истовремено је и документ и бајка, урбан, емотиван и романтичан. Младен Матичевић је према сопственом сценарију режирао филм у коме се појављују Дарко Рундек, Момчило Бајагић Бајага, Светозар Цветковић, Зденко Колар, Александар Шандоров, Душан Страјнић, Младен Јуричић Макс, Срђан Гојковић Гиле, Душан Којић Која, Срђан Шапер, Горанка Матић, Момчило Мома Рајин, Емил Тедески, Дина Дивљан „Небеска тема“ је на репертоару биоскопа још вечерас, а последња пројекција почиње у 20 сати.

Анђео чувар „Анђео чувар“ је психолошки трилер заснован на истинитом догађају о запањујућој серији убистава под хипнозом која су се догодила у Данској педесетих година прошлог века. Инспектор Андерс Олсен започиње истрагу пљачке банке у којој пљачкаш

упуца две особе и побегне, а након што га ухапсе тврди да је злочин починио сам и да је био хипнотисан. Тако се поставља питање ко заиста контролише ум појединца и колико то може далеко отићи? Филм чије трајање за два премашује сто минута Арто Халонен је режирао према сценарију који је написао са Вилијамом Олдриџем, а главне улоге тумаче Пилоу Ешбек, Џош Лукас и Раде Шербеџија. Приказује се од сутра до 25. јуна у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Ана Узбудљива, енергична вожња, с неочекиваним преокретима и акцијом која одузима дах, уводи у радњу приче филма „Ана“. Испод запањујуће лепоте топ модела Ане Полиатове скрива се невероватна снага и вештине које је чине једном од најстрашнијих убица владе. Деведесетдеветоминутни акциони трилер Лик Бесон је режирао према сопственом сценарију а водеће улоге тумаче Саша Лус, Лук Еванс, Килијен Марфи, Хелен Мирен и Лера Абова. Филм се приказује до среде 26. јуна у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Бити Станоје „Бити Станоје“ је стендап комедија у којој је дете глумац Пеђа славан и пре него је постао пунолетан. Сви су на томе нешто зарадили, био је „Бијело робље“, платио је школарину, а људи га цимају да се слика са њима само да би зарадили лајкове. Он ни ове године нема пара да оде на море, па је дошао на идеју да сам нешто заради на својој слави и одлучио се за стендап, пикантну тезгу, пуну експлицитних садржаја, приватних фора, таблоидних глупости и смеха до суза ... скоро па ријалити у ком ће најшира публика сазнати како је то бити Станоје. У главној улози појављује се Пеђа Васић, који тумачи седам ликова, од великана руске књижевнсоти, преко балета из Гњилана, изводи песму „Пукни зоро“ на свим светским језицима, говори азбуку од А до Ћ у комичком кључу, прича есеј о Хари Потеру, промовише локалитет Батајнице, спроводи анти-интернет кампању... Представа траје сат и по, а на програму је 26. јуна са почетком у 20 сати.

103

23.6.2019.

МАГАЗИН

104

Кад „мали“ пос чине народу, ве

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

На власти су, дуго исти. Бар да су ко - комунисти!

стану „велики“, елике невоље!

Боре се за „висока места“, Без обзира, где им је место.

Најновија подела земаља у свету: Развијене земље и разбијене земље.

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 23. ДО 29. ЈУНА

МАГАЗИН

23.6.2019.

23. јун

106

1501 — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег Бразила и назвао га Илха да Вера Круз. Прва насеља на том подручју Португалци основали 1521. 1757 — Британци су победом у бици код Пласеја индијским гувернером Бенгала, учврстили власт у источној Индији. 1785 — Турска војска скадарског везира Махмуд-паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила Цетињски манастир. 1791 — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена. 1848 —Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица. Устанак за три дана угушио генерал Луј Кавењак. 1945 — Јапански командант, генерал Мицуру Ушиђима, извршио самоубиство после пораза јапанске војске на острву Окинава, у једној од најкрвавијих битака у Другом светском рату. Према званичним подацима, током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила. 1947 — Конгрес САД усвојио Тафт-Хартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк. Шеф државе добио право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцени опасном по националну безбедност. 1956 — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта. 1960 — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго. 1970 — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедности. 1985 — Изнад Атлантског океана екс-

плодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погинуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики. 1993 — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије. 1994 — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација. 1999 — Југословенски економисти из невладине Групе 17 проценили да је укупна економска штета после НАТО-бомбардовања Југославије 29 милијарди и 608 милиона динара. 2001 — Влада Југославије усвојила Уредбу о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2016 — Британци су се тесном већином од 51,89 % —48,11 % на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније. 2016 — Ер Србија је обавила први лет на релацији Београд—Њујорк.

24. јун 474 — Јулије Непот је присилио римског узурпатора Глицерија да абдицира и прогласио је себе царем Западног римског царства. 1340 —У бици код Слија, енглеска флота под вођством Едварда III је скоро потппуно уништиштила француске поморске снаге. 1497 — Енглески морепловац Џон Кабот се искрцао у Њуфаундленду у првој европској експедицији од времена Викинга и прогласио га поседом Енглеске. 1509 — Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске. Током владавине раскинуо је са Ватиканом и 1534. основао Англиканску

цркву. 1529 — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској. 1793 — У Француској је усвојен први републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини. 1812 — Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и ушле на територију Русије. 1821 — Симон Боливар је са 8.000 јужноамеричких родољуба победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од шпанске власти. 1822 — Формирано је прво београдско обшчество (општина). Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове. 1859 — Наполеон III је потукао Аустри-

јанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст. 1882 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Вилхелма Штајница. 1894 — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника Француске Мари Франсоа Сади Карноа. 1901 — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре. 1912 — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић. 1916 — Почела је битка на Соми у Првом светском рату. Након пет месеци, колико су трајале борбе, снаге Антанте освојиле су око 200 km² територије уз губитке преко милион људи на обе стране. 1945 —Парада победе у Москви 1945. 1947 — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као „тањир који лети кроз воду“. После овог догађаја почео је да се користи термин „летећи тањир“.

1948 —У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. Током 300 дана, колико је блокада трајала, град је снабдеван преко ваздушног моста. 1960 — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954. 1973 — Најстарији светски државник Емон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959. 1975 —У близини њујоршког аеродрома „Кенеди“ срушио се авион „Боинг 727“ америчке компаније „Истерн ерлајнс“. Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици. 1989 —Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин. 2001 — Југословенска ватерполо репрезентација постала је шампион Европе. У операцијама руских снага безбедности у Чеченији убијен је вођа чеченских побуњеника Арби Барајев. Слободан Милошевић осудио је Уредбу владе СРЈ која омогућава његово изручење Хашком трибуналу и назвао је „правним дивљаштвом без преседана“. 2002 — Председник СР Југославије Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића, који је на тој дужности задржан скоро две године после пада режима у Србији у октобру 2000. У железничкој несрећи у Танзанији на линији Дар ес Салам-Кигома погинула је 281 особа. 2003 — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Лондон у четвородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бакингемске палате. Путин је први руски лидер који је дошао у посету краљевству после 1874. када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор је држао замрзнуте односе са Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II.

2004 — Међународни кривични суд у Хагу саопштио је да ће се прва званична истрага тог суда усредсредити на ратне злочине почињени током десетогодишњег грађанског рата у Демократској Републици Конго (бивши Заир) од јула 2002. године, када је ступио на снагу Римски статут којим је суд основан. 2010 — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету. 2016 — Британци су се тесном већином од 51,89 % —48,11 % на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније.

25. јун 841 — Франачки принчеви Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су нанели пораз цару и свом брату Лотару у бици код Фонтноа. 1530 — Аугзбуршка конфесија је предата цару Карлу V. 1788 — Вирџинија је постала 10. савезна држава која је усвојила устав САД. 1867 — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу. 1872 — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред. 1876 — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под командом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника. 1920 — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић. 1925 — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека. 1938 — Даглас Хајд инаугурисан за пр-

107

23.6.2019.

МАГАЗИН

108

вог председника Ирске. 1942 — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен, важну поморску луку. 1944 — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање јединица Армије САД које су се бориле у бици за Шербур. 1950 — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат. 1959 — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору. 1963 —Премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. 1966 — Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе. 1975 — Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери опозиције, синдиката и интелектуалци. Мозамбик после 477 година стекао независност од Португалије, први председник постао Самора Машел, лидер Фронта за ослобођење Мозамбика. 1988 — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ. 1991 — Последње совјетске јединице напустиле Чехословачку, 23 године после војне интервенције Варшавског пакта којом је прекинута реформистичка политика Александра Дубчека. Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ. То је појачало напетост у СФРЈ, која је касније прерасла у рат у Хрватској и Босни и Херцеговини. 1993 — Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде. 1995 —Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара. 1996 — У експлозији камиона-бомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезболах.

1999 — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића, оптужених за ратне злочине. 2001 — У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица. Индонежански председник Абдурахман Вахид допутовао у званичну посету Аустралији, прву после 26 година, чиме је почела нова ера у односима две земље. 2003 — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама Хусеина.

26. јун 363 — Римски цар Јулијан је убијен током повлачења из Сасанидске Персије, а на римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду). 1409 —Католичка црква је упала у двоструку шизму како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону. 1541 —У борби за власт шпанских конквистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро. 1690 — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске. 1831 — Леополд I од Белгије постао први краљ Белгије 1843 — Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером. 1848 — У Румунији, гувернер револуције у Букурешту ослободио Роме ропства. 1848 —У Румунији прихваћена застава која изгледа као данашња, вертикална тробојка са плавом, жутом и црвеном бојом. 1858 — Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен Други опијумски рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да лега-

лизује увоз опијума. 1867 —Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава. 1877 — У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (1876—78) Црногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио заповедник Скадра Сулејман паша. 1881 — Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском „Тајну конвенцију“ којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије. 1906 — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка. 1917 — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну

смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића. 1941 —Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године. 1945 — У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра. 1960 — Лаврентиј Берија, шеф МВД-а, је ухапшен по налогу Никите Хрушчова и других чланова Политбироа. 1960 — Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је независна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија. 1970 — Александер Дупчек, лидер чехословачког реформистичког покрета („прашко пролеће“) искључен је из Комунистичке партије Чехословачке. 1977 — Афричка држава Џибути стекла је независност после 117 година француске владавине. Амерички певач Елвис Пресли одржао свој последњи концерт у Индијанаполису. Умро је два месеца касније. 1991 — ЈНА је кренула у акцију у Десе-

тодневном рату да спречи одвајање Словеније од СФРЈ. 1992 — Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од 48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром. 2000 — Научници из 18 земаља декодирали су 85 % људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства. 2001 — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991—95). 2004 —После 14 година прекида, у хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.

27. јун 1693 —Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури. 1743 — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ IIпоразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици. 1801 —Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро. 1844 — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис. 1905 —Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио чувени филм „Оклопњача Потемкин“.1908 — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе IПетровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора.

1932 — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија. 1943 — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом. 1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу. 1946 — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947. 1950 — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела. 1954 — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету. 1976 — Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула. Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португалије на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара. 1986 — Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви. 1987 — У Београду се родио Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији.[1] 1990 — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо. 1991 — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста

109

23.6.2019.

МАГАЗИН

110

Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА. 1993 — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду. 1997 — Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици. На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина. 1999 — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста. 2000 — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића. Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процениле да ће од исте болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља. 2001 — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини. 2004 — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.

28. јун 1098 — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије. 1389 —Српска војска предвођена кнезом Лазаром победила Османску војску предвођена султан Муратом I. 1519 —Карло Vизабран за цара Светог римског царства. 1629 — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме

нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције. 1635 —Гваделуп постао француска колонија. 1651 —Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара. 1881 —Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала зависна од Аустроугарске, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина. 1902 — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала. 1914 —Сарајевски атентат. Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је извршио атентат на аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију. 1919 — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат. 1921 —Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић. 1937 —Откривен споменик ослободициома Ниша. 1942 —Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата. 1948 — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија. 1950 — Американци победили Енглезе, 1:0, на Светском фудбалском купу у Бразилу. У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 km, „Ауто-пут братства и јединства“, у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије. 1956 — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Ста-

љинове смрти. 1960 — Основан Универзитет у Новом Саду. 1976 — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије. 1981 — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти. 1989 — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара. 1992 — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса. 1997 — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу бо-

ливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре. 2001 — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999. 2003 — Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало. 2015 — Кошаркашице Србије савладе су репрезентацију Француске са 76-68. у финалу Европског првенства 2015. 2016 —У терористичком нападу на аеродром Ататурк у Истанбулу убијено је 43 а рањено 239 особа.

29. јун 1444 — Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола.

1534 —Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва Принца Едварда. 1613 — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада „Хенри VIII„. 1807 — Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса. 1855 — У Лондону изашао први број листа „Дејли телеграф“. 1864 —Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве. 1869 — Намесници малолетног кнеза Милана Обреновића су на Великој уставотворној скупштини усвојили Намеснички устав. 1880 — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат. 1882 — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди. 1921 — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије. 1939 — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу. 1941 — Немачке трупе су заузеле Минск, престоницу Белорусије. 1949 — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином. 1974 — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине. 1976 — Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1980 — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним избори-

ма. 1992 — Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева. 1995 — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа. 1998 — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага. 1999 — Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд. Турска осудила на смрт вођу курдских побуњеника Абдулаха Оџалана. 2001 — У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара. У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ. Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу. Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, поново је изабран на нови петогодишњи мандат у светској организацији. 2002 — Лека I, син краља Зога, који је владао Албанијом од 1928. до 1939. вратио се у земљу после 63 године прогонства. 2003 — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа. 2004 — Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 1991-92. године.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs