Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 393 * 9. јун 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

9.6.2019.

МАГАЗИН

У овом броју: Опасност вреба иза леђа Контрола за седамдесет дана Из даба у дан Четврти пут без куће? Хорор у Грдици У част свете Тројице Неравноправна борба Операције 14. новембра 1915.

10 16 22 30 36 44 50 50

64 68 72 78 86 94 96 98

Фото: М. Радовановић

Безбедна крв за све Претње топлотног таласа Више од воде и сунца Инстаграм бајка Од Земље до Месеца На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 9.6.2019.

Председник Србије у обиласку поплављеног подручја

МАГАЗИН

9.6.2019.

ОПАСНОСТ ВР

- Ниво воде у погонима „Радијатора“ премашио седамдесет сантиметара. - Директна штета у делу електронике, аутоматике и сервомотора који се користе за уградњу у котлове достиже три стотине хиљада евра. - У предузећу се током дана, у зависности од дебљине, преради између осамнаест и двадесет тона лимова. - Прошле године произведено тринаест хиљада и две стотине јединица, а у овој само и з Италије стигла поруџбина за седам хиљада. - Од августа трећа смена и три стотине нових радника. Захтев за трајно решење проблема Адрана, Грдице и Сирче

ЕБА ИЗА ЛЕЂА

МАГАЗИН 9.6.2019.

МАГАЗИН

9.6.2019.

д тренутка кад је трећег дана јуна у Краљеву и околини, за само три сата, пало више од осамдесет литара кише по квадратном метру, а падавине нису престајале ни у дугом периоду након тога, нико није гајио илузије да елементарна непогода неће изазвати последице несагледивих размера. Тек кад су на више делове стамбених објеката, столице и столове у приземљу, подигли оно што су могли пре наиласка стихије у куће становници крајева погођених поплавама почели су да размишљају како би им било много лакше кад би муку поделили са неким. Под тим су најчешће мислили на представнике различитог нивоа власти очекујући, ако не материјалну помоћ, бар речи подршке и утехе. Иако то првих дана није помињано као могућност многе је пријатно изненадила вест да ће поплављено подручје, у уторак 11. јуна, обићи председник Србије Александар Вучић. У Краљеву су за то одређене две локације, производни погон „Радијатор инежењеринга“ у Грди-

ци и Сирча код места где је бујица однела постојећи а припадници Војске Србије у кратком периоду поставили лансирни мост како би обезбедили везу са светом великом броју становника овог краја. Колико је председникова посета Краљеву привукла пажњу најбоље сведочи присуство великог броја представника медија и директни пренос обиласка погона „Радијатора“ на Телевизији Пинк. Током двадесетак минута, колико се задржао на овој локацији, председник је био у прилици да се упозна са последицама поплава након сазнања да је у машинском одељењу „Радијатора“ ниво воде достигао седамдесет сантиметара, још више да чује коју реч више о успесима колектива који је у своје окриље примио велики број радника „Фабрике вагона“ који су остали без посла. Председнику је предочено да су међу три стотине педесет запослених у овом предузећу 2002. године осамдесет пет посто били бивши радници Фабрике вагона, од којих је седамде-

сет двоје у „Радијатору“ стекло услов за пензију. О солидарности и поверењу у колектив у коме су запослени најбоље сведочи податак да су сви, без изузетка, чим су се за то стекли услови приступлили чишћењу фабричког круга и радног простора од петнаест хиљада квадрата, након чега је утврђено да директна штета у делу електронике, аутоматике и сервомотора који се користе за уградњу у котлове достиже три стотине хиљада евра. И док сервисери настоје да доведу у исправно стање оно што је могуће обавезе према купцима повод су да се спас потражи у другим предузећима. Оснивач и власник предузећа Радојко Јанић потврђује да су за то, због чињенице да две пресе још нису враћене у радно стање, већ ангажоване четири друге фирме због потребе да се током једног дана, у зависности од дебљине, преради између осамнаест и двадесет тона лимова. Мало светла у прилично суморну атмосферу, потврдио је председнику, уноси сазнање да је добар део осигу-

приступи враћању услова за рад у стање пре 3. јуна. - Највећа ми је мотивација што су људи озбиљно схватили и није нико правио питање да ли треба, и колико, да остане - потврдио је Јанић и подстакао председника да потврди како та врста одговорности и посвећености радника у Србији није честа појава. Имао је власник предузећа прилику да се похвали много чиме, центром за обуку заваривача и једном од само три лабораторије у Европи акредитоване за испитивање котлова због чега атестирање котла траје петнаест дана, што нико у Европи не може да уради. Оно што је до сада остварено, каже Јанић, најбоље потврђује златна плакета за квалитет на сајму у Франкфурту. Поразно делује сазнање да овом приликом, после обимних падавина, Грдица није угрожена са севера од Мораве већ са друге стране, иза леђа. Кривац је био Чађавац што је повод за захтев прдседника Србије упућен на адресу директора Јавног водопривредног преду-

зећа „Србијаводе“ Горана Пузовића да се, без обзира колико је тешко, трајно реши проблем Адрана, Грдице и Сирче. Услов је да се реши проблем корита Мусине реке и, у складу са приоритетима, бројних других од 174 водотока другог реда на територији града. Пузовић подсећа на неопходност изградње новог моста на магистралном путу у Адранима који се и овом приликом, због мале пропусне моћи, потврдио као брана надолазећој бујици. Уз обећање да ће и то, у сарадњи са Јавним предузећем „Путеви Србије“, бити завршено за четири месеца следи подсећање о постављању потпорних насипа у дужини од два километра узводно и црпних станица које би, у критичним ситуацијама, омогућиле брже пребацивање воде из критичног подручја. Податак да је анализа у току и да се процењује како за то треба обезбедити између осамдесет и сто милиона динара повод је за сугестију председника да се убрзају активности, ако треба изграде и две црпне станице, јер нема превише времена.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ран. Већ у поподневним часовима након престанка падавина првог дана почело је чишћење погона, настављено током следећег дана и доброг дела ноћи, да би у четвртак били створени услови за наставак производње. Разлог је податак да је прошле године произведено тринаест хиљада и две стотине јединица, а да је у овој само из Италије стигла поруџбина за седам хиљада. Као једно од најзначајнијих краљевачких предузећа „Радијатор“ извози осамдесет одсто годишње производње, од тога највише у Аустрију, велика потражња је разлог за прелазак на шестодневну радну недељу од августа прошле године, а ове се планира увођење треће смене и заошљавање још триста радника. Јанић подсећа да највећи део њих, не рачунајући стручњаке са вишим примањима, зарађује просечно више од шест стотина педесет евра месечно, а да се уредно плаћа сваки сат проведен на послу. То је један од разлога да, сем оправдано одсутних, највећи број од 398 запослених

Нови мост у Сирчи до 15. октобра

МАГАЗИН

9.6.2019.

КОНТРОЛА ЗА СЕД

- Сви мостови и путеви оштећени у јунским поплавама биће поправљени, на месту порушених изграђени нови а становништу са поплављеног подручја надокнађена штета. - До краја године аутопут Београд - Прељина, од Обреновца и пре. - Радови на Моравском коридору од краја јула, најкасније почетком августа. - Америкнци извођачи радова по систему кључ у руке. - Све што су некада били снови полако се остварује. - Пре само десет година и помисао на градњу оваквих аутопутева звучала је мало вероватно

ДАМДЕСЕТ ДАНА

МАГАЗИН 9.6.2019.

9.6.2019.

МАГАЗИН

раткотрајно задржавање председника Србије Александра Вучића у Сирчи, на путу према Трстенику, прилика је за подсећање да га најчешће не зову на свадбе, славље и весеља већ, по правилу, кад је мука и кад су проблеми. Да је тако могао је да се увери свуда где је у само неколико сати, некад минута, заувек нестало оно што су људи градили годинама. Добри резултати реформи у претходном периоду повод су за потврду спремности да држава уложи значајна средства у обнову оштећене инфраструктуре. Мештани Сирче најзначајнијим сматрају изградњу новог моста на месту некадашњег где су, као привремено решење, инжињеријске јединице Друге бригаде Копнене војске поставиле лансирни мост. Са великим задовољством примили су мештани овог краја обећање председника да ће нови мост бити завршен најкасније за четири месеца,

до 15. октобра ове године, уз потребу да се утврде обале потока како у наредном периоду не би правио сличне проблеме. - У свим кућама ћемо штету да надоместимо најбрже могуће. Комисије су већ кренуле, па не сме да буде никаквих проблема, а једино молим за правичност и поштење, да држава не даје паре онима који нису стварно оштећени, и да тиме нешто друго намире, него да дамо онима који су стварно погођени. Сад ћемо да урадимо све путеве који су однесени, да поставимо најновији квалитетан асфалт и да не буду три него најмање четири метра ширине. Ја ћу доћи за око седамдесет дана да видим како се гради и јесу ли путеви направљени - обећао је председник уз захвалност припадницима Војске Србије на залагању да се успостави прекинута комуникација и захтев да

буде редовно обавештаван о расположењу људи овог краја. У краљевачком крају ће до краја године, потврдио је председник, бити изграђено свих двадесет три порушена или оштећена моста.

Аеродром и путеви Посета Сирчи прилика је за подсећање на не тако давно обећање да ће Аеродром „Морава“ бити отворен 28. јуна. Последње активности на стварању услова за рад су у току, па ће аеродром бити отворен на Видовдан без обзира на активности везане за рад царинских служби. И овом приликом је потврђен значај аеродрома у Лађевцима за широк простор западне Србије, посебно Краљево и Чачак, због уверења да ће бити привлачна дестинација за мале авионе са путницима који пу-

вестиције, путеве, пруге и све друго, а очекујем да ћемо моћи пре краја године да идемо на повећање плата и пензија. Све што су некада били снови полако се остварује, али је добро то што увек имамо нове снове, подижемо лествицу и имамо нове циљеве. Аутопут мора брзо да крене. Ми сад идемо са законом. Нисам дао да иде по хитном

Волонтери На званичном сајту Краљева објављено је да се градоначелник, путем друштвених мрежа, обратио волонтерима и потврдио потребу за већим бројем њих због процене да је ситуација алармантна.

поступку што значи да ће 23. или 24. бити закон у Народној скупштини, а да радови на Моравском коридору крену крајем јула. Радиће Американци по систему кључ у руке, што није увек најефтиније али је најбрже и најквалиетније. Ако из Краљева будете имали пут према Чачку и Појатама онда вам је све близу, до Грчке, Бугарске, на запад Србије и до Београда. Онда сте на сат и десет минута до Београда, до Крушевца маскимално петнаест минута. Чачак је тринаести град по величини, Краљево десети а Крушевац седми. Имамо и Врњачку Бању и Трстеник, Ћићевац, Варварин и много становника који су везани за Моравски коридор - каже Вучић уз подсећање да је пре само десет година и помисао на ово звучала мало вероватно, поготово ако се зна да се на изградњу ове врсте пута према западним и централним деловима Србије чекало више од седам деценија.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

тују према Копаонику и Златибору. И поред повољности које пружа аеродром неспорно је да интензивнији развој читавог краја не треба очекивати без добрих путева. У том контексту веома важним оцењује се отварање аутопута Београд - Прељина, а обећање кинеског извођача радова да ће бити завршен најкасније до Светог Николе довољан је разлог да председник, на основу досадашњег искуства, потврди како ће бити испуњено. - Када у потпуности отворимо пут Сурчин - Чачак, и када имате аеродром, онда је то другачија слика. Седамдесет година слушамо да нема путева, због чега су сви заобилазили западну Србију. Ми ћемо за две године да имамо аутопут до Пожеге, па сте на Златибору за два сата лагане вожње, а то смо успели смањујући јавни дуг. Успели смо да спуштамо јавни дуг, а да драматично подижемо јавне ин-

Градски штаб за ванредне ситуације

МАГАЗИН

9.6.2019.

ИЗ ДАНА У ДАН

- Најтежа ситуација у Трговишту где је вода однела више од километра пута и од њега направила корито. - Екипе Црвеног крста обишле више од 350 индивидуалних домаћинстава којима је подељено више од 250 пакета хране, средстава за хигијену и дезинфекцију објеката. - Оштећена већина од око хиљаду километара некатегорисаних путева. - Реконструкција и обнова након што буду решени акутни проблеми и обезбеђена потребна средства. - Поновљена дезинфекција гробља у Адранима. - Препорука да се уместо на гробљу одавање поште преминулима за Задушнице обави паљењем свећа у оближњој цркви. - Првог радног дана у недељи пријављена штета на око двеста педесет индивидуалних објеката. Пријављивање најкасније до 25. јуна. На површини од 1.530 квадратних километара територије града Краљева су 174 речна слива друге категорије које није могуће санирати само средствима градског буџета

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

9.6.2019.

рва седница Штаба за ванредне ситуације у другој недељи након што се огромна количина падавина сручила на Краљево и околину била је прилика да се сумирају резултати учињеног од проглашења ванредне ситуације на целој територији града Краљева. Члан Штаба Радоица Кочовић известио је да је вода углавном исцрпљена са свих локација сем гробља у Адранима за шта су ангажована јавна комунална предузећа „Водовод“и „Чистоћа“ како би, након што посао буде завршен, могло да се приступи дезинфекцији а мештанима обезбеди приступ за чишћење гробних места и споменика. Да буде елиминисан и остатак мораће да се сачека док се мања количина исуши природним путем. Потврђено је да је Војска Србије пред крај претходне недеље поставила лансирни мост у Сирчи, на путу према Сирчанској бањи, и омогућила да деведесет домаћинстава оствари прекинуту комуникацију са осталим путним правцима у овом крају. Из Штаба за ванредне ситуације стиже потврда да је ситуација најтежа у Трговишту где је вода однела више од километра пута, и од њега направила корито, због чега се предузимају потребне мере како би се успоставила комуникација. Оштећени су и делови локалних путева до неколико домаћинстава у Ласцу изазвани загушењима на пропусним мостовима што је повод за најаву како би и овај проблем ускоро могао да буде решен. Прилаз индивидуалним домаћинствима онемогућен је и на другим локацијама, а санацију путних праваца отежава и чињеница да нема довољно механизације како би се сви пропусти очистили у кратком периоду. Ситуацију отежава сазнање да су прилази преко приватних поседа онемогућени што је повод за апел власницима да помогну како би се пролази вратили у стање из периода пре 3. јуна. У Црвеном крсту истичу да су њихове екипе обишле више од 350 индивидуалних домаћинстава којима је подељено више од 250 пакета хране, средстава за хигијену и дезинфекцију објеката. Представници Центра за со-

цијални рад обишли су породице у стању социјалне потребе са поплављеног подручја и обезбедили да, уз једнократну финансијску помоћ, буду смештени на сигурне локације. Податак да је Влада Србије дефинисала програме санације и помоћи, прилика је за најаву да ће становништво поплављеног подручја на време бити обавештено о пријави и начинима третирања штете. Од око хиљаду километара некатегорисаних путева на територији града Краљева већина је, у мањој или већој мери, оштећена а реконструкцију и обнову треба очекивати након што буду решени акутни проблеми и обезбеђена потребна средства. На седници Штаба потврђено је како грађани од 10. јуна у згради Градске управе могу да преузму обрасце за пријаву штете на објектима индивидуалног становања, а у случају да неко није у могућности да дође надлежна комисија ће, приликом изласка на терен, имати документацију и пронаћи начин да се штета евидентира и третира. Друга седница Штаба наредног дана прилика је за потврду да се интезивно ради на санацији штете од елементарне непогоде, а најбитнијим је оцењено успостављање путне комуникације на правцима где је у потпуности прекинута као што је био случај у Трговишту и Сирчи. Сумња да још има места на којима је вода за пиће загађена повод је за позив мештанима да то пријаве Јавном комуналном предузећу „Водовод“ како би био обезбеђен довољан број цистерни, капацитета хиљаду литара које могу да снабдеју сва угрожена места пијаћом водом. И док Јавно комунално предузеће „Путеви“ са Јавним предузећем за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ константно ради на санацији инфраструктуре приоритетним задатком предузећа „Водовод“ и „Чистоћа“ оцењена је потреба да у што је могуће боље стање доведу гробље у Адранима, како би била спречена могућност појаве заразе. Екипе Завода за јавно здравље су претходног дана извршиле дезинфекцију, како би радници могли да приступе избацивању воде и чи-

шћењу муља, а очекује се да буде извршена још једна. Из Штаба је упућен још један позив становништву да што пре пријави штету на стамбеним објектима како би надлежна комисија направила распоред обиласка. Првог радног дана у недељи пријављена је штета на око двеста педесет индивидуалних објеката, а потврђена је могућност да се то учини најкасније до 25. јуна. Члан штаба за ванредне ситуације Радоица Кочовић је потврдио да ће у току дана почети процена штете у реону Сирче, а да се за ону у пољопривреди до средине недеље очекују прецизна упутства Владе Србије након чега ће сви власници добити инфомације о начинима за остваривање права на надокнаду. Процедуром коју је утврдила Влада јасно је прецизиран начин надокнаде штете, а сви оштећени ће добити решења комисије у којима ће бити наведено колико ће им бити надокнађено. На површини од 1.530 квадратних километара територије града Краљева су 174 речна слива друге категорије које није могуће санирати само средствима градског буџета. И поред потврде да се динар уложен у превенцију седмоструко враћа у процесу санације, или исто толико пута плаћа у санацији зато што није уложен у превенцију, локална самоуправа није у могућности да превентивно санира разгранату мрежу речних токова, истакао је Кочовић уз потврду да ће ванредна ситуација бити на снази док се не успоставе нормални услови за живот и комуникацију, које је пореметила и изазвала елементарна непогода. Главна тема последње седнице Штаба за ванредне ситуације током минуле недеље биле су активности реализоване на санацији штете од елементарне непогоде која је задесила Карљево услед обимних падавина. Средину недеље обележило је појачано ангажовање механизације Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ на чишћењу поплављеног подручја, пре свега дворишта кућа како би, након што за то буду створени услови, екипе

9.6.2019.

МАГАЗИН

Завода за јавно здравље приступиле дезинфекцији и дезинсекцији поплављених терена. Податак да је највећа штета причињена на инфраструктури, пре свега мостовима и некатегорисаним путевима, основни је разлог да се приоритетним оцени њихово враћање у првобитно стање. Још једном је потврђено да су различити пропусти у великој мери утицали на последице разорног дејства бујичних поплава, а за појачано ангажовање механизације неопходна велика количина горива добијена је одговарајућа донација у нафти. Председницима месних заједница упућен је апел да, уколико постоји таква могућност, механизацијом која постоји на њиховим територијама у што већој мери сарађују са члановима Штаба за ванредне ситуације и директорима јавних предузећа за уређивање грађевинског земљишта и „Путеви“, који су

одговорни за санацију оштећене инфраструктуре. Представници Црвеног крста истичу да су њихове екипе посетиле све породице које су изразиле потребу за пружањем помоћи, а чуло се да су одређене количине воде, хране и средстава за хигијену обезбедиле поједине локалне организације и удружења. Искуства из ранијег периода подгревају сумњу у начин пасподеле, па се инисистира на укључивању екипа Црвеног крста у ове активности како би се избегло да нека породица, или домаћинство, добије више пакета а неке буду усраћене за неопходна средства. У тренутку кад је водена стихија угрозила безбедан останак у поплављеним објектима организован је смештај становништва на безбедније локације. У случајевима кад то није било могуће Центар за социјални рад је, на основу потврде издате од стране

овлашћеног лица месне заједнице, додељивао једнократну новчану помоћ за покривање трошкова привременог смештаја. Податак да су потврде издаване и десет дана након првог поплавног таласа повод је за примедбу, да није оправдано исељавање због опасности од бујице. У случајевима кад се покаже да стамбени објекат погођен поплавом не пружа довољно услова за безбедно становање онима који су га користили може се издати одговарајућа потврда као основа за доделу једнократне помоћи за смештај док се објекат не доведе у исправно стање. Већ првог дана након што је на територију града пало више од осамдесет литара кише по квадратном метру било је јасно да корита бујичних потока неће моћи да приме сву количину падавина. Колико је овом приликом опасност била већа најбоље потврђује пример гробља у Адранима које је по-

плављено до висине нагробних споменика. Ситуацију је додатно погоршало сазнање да нема услова за отицање природним путем, па су ангажоване екипе јавних комуналних предузећа „Чистоћа“ и „Водовод“ да приступе избацивању коришћењем пумпи и цистерни. Упркос максималног ангажовања Штаба за ванредне ситуације и ових предузећа да гробље доведу у нормално стање потврђено је да, и поред дезинфекције обављене два пута, ова локација и даље не гарантује довољан ниво безбедности, па и даље постоји епидемиолошки ризик и оправдани разлог за сумњу да може бити угрожено здравље оних који се ту нађу. То је разлог за препоруку мештанима да на Задушнице одустану од одавања поште преминулма на гробљу и да то учине паљењем свећа у оближњој цркви. Повод је уверење да би, уношењем хране и целивањем споме-

ника, био повећан ризик од појаве заразних болести на том подручју. И поред најаве да ће припадници Комуналне полиције видно обележити потенцијално опасан простор гробља мештани неће бити спречавани да му приступе на сопствену одговорност. На озбиљност ситуације упозорава и директор Завода за јавно здравље уз апел становницима овог краја да то схвате и не предузимају мере које би могле да угрозе било чије здравље. Разлог више је чврсто уверење да је могуће избећи безбедносне ризике ове врсте, са њима и проблеме који могу да се јаве. Из Завода за јавно здравље стиже потврда да се наставља дезинфекција поплављеног подручја, а од оних чија су домаћинства била поплављена очекује се да то пријаве Одељењу за цивилну заштиту у Скопљанској улици. Услов за примену дезинфекционих ме-

ра је валидна пријава овом Одељењу, а неопходност да сви објекти што пре буду дезинфиковани угрожена је потврдом да се налазе на веома разуђеном простору, па мали број екипа није у могућности да то обави у кратком временском периоду. Директор Завода је посебно нагласио да ће сви поплављени објекти бити дезинфиковани на адекватан начин под условом да за то буду спремни, након отклањања муља и друге врсте наноса. Обилазак терена потврђује да већина објеката ни после десет дана од почетка поплаве за то није спремна, па дезинфекцију објеката није могуће извршити док се не уклоне све нечистоће, и помере све ствари, како би средства која се примењују деловала у потпуности, а становништво било заштићено од опасности која би могла да угрози њихово здравље. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.6.2019.

Несагледиве последице јунских поплава

МАГАЗИН

9.6.2019.

ЧЕТВРТИ ПУТ

- Први пут без куће 1999. године под најездом шиптарских сепаратиста, други пут након земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. и трећи пут након катастрофалних мајских поплава четири године касније. - Двеста метара удаљени Чађавац није могао да прихвати све што се у њега сливало са околног терена. - Разочарање је достигло врхунац кад становнике овог дела насеља нико није обишао ни седмог дана након поплаве. - Ниво воде се није смањивао ни трећег дана након поплаве што је била сигурна потврда констатације како треба чекати док не падне ниво подземних, а остатак упије земља. - Вода је имала подједнак однос према свима у овом крају, ни по бабу ни по стричевима, што потврђује податак да је ушла у све куће. - Заштитни бедем осигурава део Грдице од изливања Мораве, али спречава отицање воде која долази са друге стране

Т БЕЗ КУЋЕ?

МАГАЗИН

9.6.2019.

а се судбина више него са другима посебно поиграва са најслабијима почетком прошле недеље најбоље је могао да се увери Живан Сталетић кад ни после неколико сати није престајала киша у Улици треће прекоморавске чете у Грдици. И док је стрепео да ли ће још једном да се догоди велика несрећа кроз главу је протуњало сећање на последње деценије живота и годину кад је, са петоро браће и мајком Аницом, морао да напусти породично домаћинство у Клини. Није се ни пре тога живело посебно безбедно у овом месту општине Пећ, а кад је пре тачно двадесет година, након потписивања Кумановског споразума, са простора Косова и Метохије према централном делу земље кренула колона прогнаних у њој су се нашли и Сталетићи. Као и многи други зауставили су се у Краљеву уверени да ће се кад тад вратити на три хектара и шездесет ари породичног имања и две куће довољне за скроман живот. Страх од одмазде

спречавао је Живана да бар повремено оде у Клину, а браћа су по који пут посећивала куће све док нису срушене да би баш туда прошао пут. Осим те донели су вести да породично имање обрађује Албанац, а да су у овом крају срушени бројни споменици и запаљена црква. Све је указивало да повратак на вековно огњиште предака нема реалну основу, па прилику за сигурнију будућност треба тражити у новој средини. Седам пуних година било је потребно да сви заједно зараде довољно како би купили скромну кућицу на периферији Грдице, међу последњима у насељу на око три стотине метара од Мораве. Свесни чињенице да то није довољно за неколико породица браћа Живан, Драгиша, Љубиша, Срђан, и Живорад су засукали рукаве и повременим ангажовањем на грађевинама, током сезоне радова у овој области, настојали да зараде бар за материјал како би почели градњу веће куће, након што је један од њих, Славиша као полица-

јац, распоређен у Јагодини. Делом грађевинског материјала припомогао је и Комесаријат за избеглице, а пуна четири месеца требало је да се грађевина стави под кров. Пре непуних пет година стекли су се услови за прелазак у део куће, па су се по двојица браће уселила на спрат и приземље где се нашао и Живан са кћерком Јованком која је почетком ове школске године пошла у први разред. Са сваким сатом у понедељак 3. јула појачавала се стрепња да ће четврти пут остати без куће. Први пут је то било 1999. године под најездом шиптарских сепаратиста, други пут након земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. и трећи пут након катастрофалних мајских поплава четири године касније. За разлику од овогодишње непогоде вода је тада дошла са леђа, из правца Мораве, а све што је уништено није могло да се надокнади са сто двадесет хиљада динара помоћи уложених у куповину у то време најпотребнијих ствари каквима су оцењени шпорет, фрижидер и још по нешто. - Целу ноћ је падала киша, а у понедељак ујутру вода је дошла одједном. Кад је око седам требало да одведем Јованку у школу већ је стигла до висине темеља. Она плаче и врати се у кућу, а ја

9.6.2019.

МАГАЗИН

обујем чизме и пођем да погледам около али ми вода брзо прелије преко чизама. Све су комшије већ изашле из кућа и посматрали како вода долази из двеста метара удаљеног Чађавца који није могао да прихвати све што се у њега сливало са околног терена. Ливада поред нас је већ била пуна, а како је вода и даље надолазила требало је спашавати шта се спасити може. Подигли смо од ствари све што је било могуће, а онда дигли руке јер више ништа нисмо могли да урадимо сем да посматрамо како надолази вода коју није могла да прихвати канализација - прича Живан. Ниво воде се повећавао током целог дана, и следећег, док су мештани очекивали да бар неко од надлежних завири и у њихов крај. И док су првих дана имали разумевања због уверење да обилазе нека друга места разочарање је достигло врхунац кад се нико није појавио ни седмог дана. Свраћао је, каже Живан, једино председник Месне заједнице Грдица Раде Ерац који је у значајној мери помогао становницима овог краја да лакше преброде проблеме који су се појавили у пролеће 2014. Кад је овога пута по води до колена стигао бос једино што је могао било је да понуди потврде о угрожености као основу на којој је Центар за социјални рад додељивао једнократну помоћ од десет хиљада динара како би се обезбедио нужни смештај за чланове породице. И поред уверења да звук пумпи из правца Чађавца наговештава боље дане ниво воде у овом делу насеља није се смањивао ни трећег дана што је била сигурна потврда констатације како треба чекати док не падне ниво подземних, а остатак упије земља. Вода је, каже Живан, овога пута имала подједнак однос према свима у овом крају, ни по бабу ни по стричевима, што потврђује податак да је ушла у све куће. У онима са нижим темељом премашила је висину од двадесетак санитиметара, код виших ушла тек толико да оштети подове до мере да их треба мењати. Како је време почело да се поправља све је израженије присуство влаге у кућама, а податак да самохрани отац живи са малолетним

дететом довољан за посебну бригу о условима за даљи живот. Посебан проблем је, каже, што и током сезоне грађевинских радова нема посла сваког дана, а стално запослење граничи се са фантастиком. У тренутној ситуацији радно способна су три млађа брата док најстарији, после тешког инфаркта, више и не размишља како би могао да припомогне. Ма колико да је изградња заштитног бедема осигурала овај крај од изливања Мораве још једном се потврдило да проблем није решен, јер приликом наиласка воде са друге стране спречава отицање према поморавским пољима. - Требало је од „Радијатора“ да се заврше радови на Чађавцу, продуби корито, ојача бедем и осигура мост код пекаре „Млади радник“, али то није урађено. Пекара је била сагласна да делом учествује у финансирању, али се није ништа догодило па ће се код већих падавина десити исто ако то не ураде јер је земља пуна, а канализација не може да прихвати толику воду - сигуран је Живан и дели мишљење становника овог краја који су доживели исту судбину. И комшије се слажу да треба проширити одводне канале и прочистити канализацију како се не би поновило оно што су доживљавали првих дана јуна ове године, а последице, ако не потпуно елиминисале, бар ублажиле. Податак да је вода продрла и у помоћне просторије довољан је разлог да се бар огревно дрво премести на сигурнију локацију, а Сталетићи су међу реткима у овом крају који поред кућа нису имали башту. Они који су је имали о томе могу да говоре само за период пре него што је бујица у понедељак однела све, а оно што није толико је провело у прљавој води да није за употребу. Пуних седам дана у двориште Сталетића није могло да се уђе без чизама, а ниво је почео да се смањује након што је вода испумпана из делова ближих игралишту месног фудбалског клуба. Као подсећање на минулу недељу остао је карактеристичан смрад који ових дана додатно појачавају високе температуре. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Поновљено горко искуство мештана поплављеног подручја

МАГАЗИН

9.6.2019.

ХОРОР У ГРДИЦИ

- Док је у осталим деловима погођеним поплавама бујица протутњала направивши мању или већу штету вода се у Грдици није повукла ни седам дана након првог таласа. - Од седамдесетак кућа у овом крају, вода ушла у тек неколико, осталима само у дворишта. - Висок степен незадовољства односом према становницима дела насеља у Грдици. - Жестока критика упућена на адресу представника локалних власти. - Уместо да штити бедем угрозио безбедност више домаћинстава. - Становници овог дела града у мишоловци. - Данима присутан смрад од устајале воде. - У уклањању глиста највећа помоћ гавранови. - Између Одељења за ванредне ситуације и ватрогасаца. - Далеко од очију, далеко од срца.- Куће без подова. За сушење неопходно бар месец дана. - Због велике потрошње употреба сушача скупа. -Ко није доживео слично искуство не може да зна шта је мука

МАГАЗИН

9.6.2019.

а није било поплаве о чијим размерама ће се у Краљеву причати још дуго, прво недељно јутро након смиривања ситуације у Грдици би било мирно као и многа друга пре тога. Додуше и ово је било прилично мирно иако су данима пре тога са различитих страна стизале информације да на поплављеном подручју треба очекивати велики број волонтера. Да у делу насеља од игралишта месног фудбалског клуба према кориту Мораве нешто није у реду могло је да се наслути на основу неописивог смрада устајале воде који је додатно интензивиран са наглим порастом температуре. И у таквим условима неколицина мештана је, без ичије помоћи, покушавала да колико толико ублажи последице елементарне непогоде, а први контакт са сваким од њих указивао је на висок степен незадовољства односом према становницима овог насеља и речи жестоке критике упућене на адресу представника локалних власти. Испред породичне куће био је и Драган Пантелић рођен у овом крају далеке

1965. године које се старији становници ових крајева још сећају по катастрофалним поплавама какве нису поновљене следећих пола века. Три године касније отац Радиша се доселио из Буковице и изградио кућу у Улици Радослава Веснића удаљену три до четири стотине метара од пекаре „Млади радник“ са једне и упола мање од бедема који од пре четврт века овај део насеља штити од Мораве. Оно што је Радиша говорио потврђује како је почео ни од чега у тешким временима кад је, више него градња куће, било неопходно обезбедити средства за голи живот. Сличну судбину делили су и остали становници овог краја који нису били у ситуацији да граде на некој атрактивнијој, и сигурнијој, лока-

цији. Да је могао, каже Драган, сигурно би је изградио на неком другом месту па данас нико не би могао да каже, а чуло се то и од највиших представника државе, да је градио на недовољно безбедној локацији, чак и ако се изузме чињеница да је заштитним бедемом читаво насеље заштићено од опасности са севера. - Кад је била највећа поплава био сам у мајчином стомаку. Од тада је свака друга година била плавна, али не да би оволико дизала ниво и улазила по кућама. Долазила је до дворишта, расплине се и прође тако да није правила штету у кући. Имали смо велику поплаву 2014. године кад се потврдила људска грешка и немар, јер нико није водио рачуна о бедему који нас је штитио. Да јесте, те године не би ни било поплаве након које је бедем подигнут између шездесет и седамдесет центиметара како би се заштитили од Мораве. Међутим, испало је да се налазимо у мишоловци, јер имамо четири до пет километара удаљену Мусачу која је набујала, поплавила део

Адрана и потопила наше насеље у Грдици - прича Пантелић. Вода из брдских предела око Пекчанице и Врдила кроз Мусину реку стиже до Шеовца и Адрана. На путу је овом приликом победила све препреке и до висине која изазива знатну штету у домовима напунила најниже, и са јужне стране небрањене, делове Грдице. Као и пре пет година потврдило се колико је бедем изграђен како би се насеље заштитило од Мораве показао као препрека за отицање воде која долази са друге стране. Иако искуство становника овог дела насеља потврђује мању количину воде него 2014. године, нико са сигурношћу још не може да потврди колика је штета

направљена. Довољна потврда је податак да у овом делу насеља није било ни једне куће у коју није ушла вода, сада само у неколико најближих заштитном бедему. - Кад је кренуло у понедељак ујутру нисмо очекивали да ће да буде поплаве, јер је Морава остала у кориту и није изливала. Кад је у једном моменту почела да пристиже вода сви смо гледали одакле долази и утврдили да је из правца ливаде која је била пуна. Ударала је у бедем и кренула фронтално у најниже делове, а како се поплава десила пре кошење ливада изгледа одвратно и питај бога шта ту све има. Чађавац нам реално овде не може ништа, а овде није било воде до два поподне кад је почела да пуни у двориште. Онда смо кренули да дижемо ствари ради сигурности и даље не верујући да ће да уђе у кућу, јер није Морава у питању - каже Пантелић. Десетак сантиметара испод нивоа темеља било је довољно за предах док одвезе мајку и брата у Матарушку Бању, а кад је ниво почео да расте, ма колико то

било споро, једино што је преостало било је да се са спрата прати развој догађаја. Кућа у којој живи Драган Пантелић више пута је изгубила битку са воденом стихијом и исто толико пута доживљавала значајно реновирање, почев од бетонске подлоге навише. Ма колико да је за то сваки пут било неопходно уложити значајна средства помоћ државе стигла је једино након поплава 2014. а двеста педесет хиљада динара тешко је могло да надокнади изгубљено. Сем тада нико се више никада није понудио да помогне због чега су у овом крају разочарани поступцима највиших представника локалних власти очекујући да бар неко наврати и увери се у размере страдања која сваки пут доживљавају. Мештани Грдице су овога пута додатно хендикепирани због хаварије на електричној мрежи због чега су без струје били читаво поподне и током ноћи кад је, каже Пантелић, атмосфера у насељу подсећала на хорор филмове. Иако је струја поново укључена у среду предвече нема мештана који потвр-

9.6.2019.

МАГАЗИН

ђују да је било штете у замрзивачима, али је повод за незадовољство долазио из телефонске слушалице након јављања Сектору за ванредне ситуације. - Зовемо а они нас стално упућују на ватрогасце. Кажу, немамо са тим ништа обратите се ватрогасној служби да организују све. Сектор је кобајаги био само координатор и усмеравао грађане који су се јавили, а ништа конкретно нису спровели у дело. Око пола шест у среду јавио сам се ватрогасцима, па су до пекаре „Млади радник“ дошли одмах са две мале пумпе какве има свако домаћинство, а са којима месец дана не би могли да испумпају сву воду. Кажу да је све друго заузето и то је брука. У кругу пекаре биле су две пумпе, а изван бедема још две или три, са којима не би могли да испумпају воду више од месец дана каже Пантелић уз потврду са свих година кад су се јављали проблеми ове природе није било спремности да се саслушају грађани који су деценијама уназад стицали искуство у борби против водене стихије. Оно потврђује потребу да се у критичним ситуацијама, као што је овогодишња, направи усек ширине једног метра у заштитном бедему како би вода могла да отиче према Морави, а урадили би то и сами, каже Пантелић, кад би имали са чим. И док они који знају немају са чим други који имају тврде како на то немају право, па су дебљи крај поново извукли становници овог дела насеља. У таквим ситуацијама из Сектора за ванредне ситуације упућују на Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта Краљево док грађани стрепе да ли ће се поновити судбина од пре неколико година. Посебно иритира то, каже Пантелић, што су у време кад сопстевним снагама треба спашавати оно што се спасити може принуђени да лутају од једне до друге службе у настојању да обезбеде било какву помоћ. Мештани Грдице очекују да се у оваквим тренуцима у свим деловима погођеним елементарном непогодом обезбеди дежурство оних који би били веза са службама задуженим за реакцију у правом тренутку, а не да то буде препуштено стихији и сваком од мештана појединачно. Податак да је то овом при-

ликом изостало основни је разлог великог незадовољства које у овом крају најбоље описује чврсто опредељење да је изостала адекватна реакција надлежних служби и појединаца у њима. У таквим околностима становницима овог дела Грдице није преостало ништа друго него да се сами организују и оним што су имали направе пут води како би колико толико отекла што даље. Тек касније, четвртог дана кад се ситуација стабилизовала, уз помоћ екипе из Београда и неколико пумпи приступило се организованом избацивању воде са овог простора. - Службе нису организоване како треба, не могу да кажем да неће да ураде али се нису снашле онако како би требало. Знам за причу од 2014. године, знам да није популарно сад да се каже али је то чињеница, истина. Био је овде градоначелник, стајао код мостића сат времена и нити је шта рекао, нити је шта помогао. Гледају сви, више посматрају и чуде се него што помажу. Као грађани очекујемо неку врсту помоћи са било које стране, а до данас седмог дана нико није дошао флашу воде да понуди, да види како се овде народ сналази, како се мучи. Нико. Ако неко тврди да јесу онда су то фантоми, јер их ми не видимо, који кад код мостића виде да је суво мисле да је свуда тако, а двеста метара даље хаос, вода до темеља - каже видно узбуђен Пантелић. У тренутној ситуацији мештанима једино преостаје да чекају док земља не упије воду која нема где да отиче, и нестане смрад који се појачава од тренутка кад је почела да се повлачи. Да је ситуација неповољнија него раније потврђује велики број угинулих глиста о чему сведочи појачано присуство гаврана који их чисте, па се у овом крају више не сматрају штеточинама. У време кад су скинути подови у кући једино што може да се уради је чекање да се просторије исуше, а у овом крају нико не гаји илузију да би то, ако се задрже високе температуре, могло да траје мање од месец дана. У неким од домаћинстава разматра се употреба посебних сушача, а примена је ограничена констатацијом да троше велику количину струје због чега је све увреженије уве-

рење о потреби да буду ослобођени бар тог трошка. Јединствен закључак свих становника овог дела Грдице огледа се у ставу да ко није доживео слично искуство и не може да зна шта је мука, поготово кад ни од куда не пристиже било каква помоћ. Бар мало светла у туробно расположење није унела ни информација да је почело пријављивање штете на стамбеним објектима, понајвише због уверење да председници месних заједница добро знају каква је ситуација на терену. Ситуацију у породици Пантелића посебно отежава чињеница да је мајка у деветој деценији живота, а брат који болује од астме није запослен. - Сви овде имамо исту муку а не можемо ни да се организујемо, па трчкарамо тамо овамо да урадимо што можемо јер, кад наиђе вода, нема неке нарочите помоћи сем да спашавамо ствари. Иако су знали да ће бити овакве непогоде опет ће да кажу како их је изненадила Мусача и нису очекивали да ће тако да се деси. Не знам ко је задужен за бедем који од пекаре води према Морави, али бих предложио да се одржава у функцији, да буде сређен а трава покошена, јер је и овога пута само успорила воду. Треба да видимо и ко узима паре, а не ради тај део посла да, кад се овај део насеља напуни и вода крене према бедему, у правом моменту имамо довољан број пумпи правог калибра да се одмах пребацује вода како овде не би подизала ниво. Овако чекамо да напуни куће, па тек онда празнимо, а не да празнимо како долази - каже Пантелић. Подсећање на најаву наранџастог аларма повод је за повећану пажњу према посебно угроженим локацијама каквом становници Грдице оцењују ову у непосредној близини заштитног бедема, који се и овога пута показао као препрека отицању воде. И док је у осталим деловима погођеним поплавама бујица протутњала направивши мању или већу штету вода се у Грдици није повукла ни седам дана након првог таласа. За оне који су претрпели највеће штете мала је утеха што је, од седамдесетак кућа у овом крају, вода ушла у тек неколико, осталима само у дворишта. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.6.2019.

Краљевчани обележили градску славу

У ЧАСТ СВЕТ

МАГАЗИН

9.6.2019.

- У Недељу Свете Педесетнице 16. јуна Црквена општина при Храму Свете Тројице и град Краљево прослављају славу Силазак Светог Духа на Апостоле. – На двеста година старом храсту испред Духовног центра „Владика Николај Велимировић“, за кога се верује да је заштитник града, урезан крст није зарастао ни после полувековне паузе. - Молитва и јеванђеље за срећу и спас од временских непогода и злих духова и све који су дали животе у ратовима од Косовског боја до данашњих дана – Данас сечење славског колача, вечерња служба и плетење венчића као светиње која одбија нечастиве силе

ТЕ ТРОЈИЦЕ

МАГАЗИН 9.6.2019.

9.6.2019.

МАГАЗИН

Недељу Свете Педесетнице 16. јуна Црквена општина при Храму Свете Тројице и град Краљево прослављају славу Силазак Светог Духа на Апостоле, Свету Тројицу. Након празничне вечерње службе дан раније кроз град је и ове године продефиловала свечана литија у којој су били свештенство, представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, Жандармерије и грађани. Као и свих ранијих година на почетку колоне је био крст праћен заставама Србије са десне и града Краљева са леве стране, а следили су их барјаци које су носили припадници Жандармерије и Војске Србије уз појање пригодних песама у извођењу црквеног хора. Свечана ли-

тија се и овај пут зауставила код две стотине година старог храста, који је по веровању заштитник града, испред просторија Духовног центра који носи име владике Николаја Велимировића. Повод за то је читање молитве и обнављање урезаног крста који није зарастао ни током полувековне паузе. Након што је преливен вином, а присутни покропљени светом водицом, молитва и јеванђеље прочитани су за срећу и спас од временских непогода и злих духова. Крст се обнавља сваке године, а литија потом наставља Омладинском улицом до центра града и Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912-1918, где се чита молитва за све који су дали живо-

те у ратовима од Косовског боја до данашњих дана. Литија је наставила према Тргу Јована Сарића до споменика погинулим у последњим ратовима, да би се Улицом цара Душана вратила у црквену порту. Након јутарње службе и литургије на дан славе обављено је сечење славског колача, а за народ припремљено послужење. Током поподнева и вечерње службе у цркву се уноси трава, а за време читања три молитве присутни три пута клече и плету венчиће које носе кући као светињу која одбија нечастиве силе. Вечерњом службом и ове ће године бити стављена тачка на обележавање градске славе. Слава је код Срба одувек била са-

обнављају на територији целе Србије, а у Краљеву захваљујући старешини Цркве Свете Тројице Јовану Ђорему који се 2005. године, поштујући процедуру, обратио Скупштини општине пре него што је захтев упућен Комисији за верске односе локалног парламента. Три пута је требало објашњавати како се некада прослављало и указивати на чињеницу да су, што је потврђено провером, радници „Фабрике вагона“ имали нерадни дан да би учествовали у литији. До установљења градске славе требало је правно регулисати бројне детаље како би одлуку, као највиши законодавни орган града, могла да верификује скупштина. О разумевању које су показали одборници најбоље сведо-

чи податак да је одлука, као једна о ретких у парламентарном животу града, донета једногласно јер су све политичке партије подржале предлог због уверење да слава није везана ни за једну партију, човека или породицу, већ све становнике града као што је случај и у другим срединама. У поређењу са временом кад су у литијама по околним селима учествовале подугачке колоне трактора са приколицама пуним људи прославе су у новије време скромније, што је последица све мањег броја људи спремних да учествују. Због тога се у неким селима и не организује, а у другима се свела на обележавање у црквеној порти. Т. Радовановић

Фото: Г. Шљивић

ставни део вере и традиције породице и града, а у Краљеву је установљена још 1824. године кад је кнез Милош Обреновић у вароши подигао цркву и посветио је Светој Тројици. Градска слава се обележавала до Другог светског рата, а након њега је укинута као и крстоноше по селима. Све до тада литија је на дан славе ишла кроз град правећи круг који симболизује берићет, радост, рад, мир и заштиту града и места од свега што није добро. Обележавање славе је у Краљеву укинуто у време атеизма и поред видљиве потребе да народ иде путевима вере и традиције као што је то било од памтивека. Након поновног установљења вишепартијског система градске славе се

Извештај Канцеларије за Косово и Метохију (3)

НЕРАВНОПРАВНА БОРБА Говор председника Републике Србије Александра Вучића у Народној Скупштини Републике Србије 27.05.2019. године

МАГАЗИН

9.6.2019.

атим идемо на 19. децембар 2007, то је финале свега, Савет безбедности није донео никакве закључке у вези са питањем будућег статуса и већ 13. фебруара Влада Косова најављује да ће прогласити независност. 14. фебруара Влада Србије доноси одлуку о поништавању противправних аката привремених органа и 17. фебруара 2008. године, тзв. Косовски парламент је прогласио независност државе Косово и током неколико наредних дана независност су признале САД, Турска, Албанија, Аустрија, Швајцарска, Немачка, Италија, Француска, Велика Британија, Аустралија, Пољска, 84 земље за само годину дана. 18. фебруара, то је једна од две седнице које су укупно одржали, одржава се седница Српског парламента. Знате ли колико је трајала дан пошто су Албанци прогласили независност на Косову, сат и по времена. На утврђивање Пословника је потрошено више од пола сата. За сат и по времена ми смо донели своје одлуке и решили проблем.

Даље смо имали проблем са 15. августом 2008. јер тада министар спољних послова Републике Србије г-дин Јеремић званично предаје захтев Генералној скупштини Уједињених нација, тражећи да то тело подржи Резолуцију Републике Србије, којом се тражи саветодавно, међународно мишљење Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности Косова. Питање суду гласи, цитирам – да ли је једнострано проглашена независност Косова од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом? 8. октобра 2008. Генерална скупштина усвојила је захтев Србије да се Међународни суд правде изјасни о легалности једнострано проглашене независности тзв. Косова. Једини аргумент, када говоримо о међународном праву, једини озбиљан аргумент који су Албанци потезали на сваком нашем састанку, који имате у свакој нашој службеној белешки, не у представи за телевизију, не у својим говорима у Савету безбедности, је саветодавно

мишљење Међународног суда правде, на сваком разговору по десет пута поновљено. Зато што је неко тада размишљао о себи, о својим политичким поенима, о сликању на телевизији, а не о интересима Републике Србије и о интересима нашег народа на Косову и Метохији. 26. новембра 2008. усвојено је мишљење Савета безбедности Уједињених нација, којим је омогућено распоређивање мисије ЕУЛЕКС на Косову и Метохији, а ми смо се, у одговору на писмо генералног секретара, сагласили са довођењем ЕУЛЕКС-а на Косово и Метохију, потписао га је председник Републике Борис Тадић. Јул 2010. године - Међународни суд правде је донео саветодавно мишљење да једнострано проглашена независност тзв. Косова није у супротности са међународним правом. Зашто сам ово прочитао, до овог тренутка? Зато што је важно да ми једну ствар знамо, ми смо 99-те године у неравноправном и немогућем сукобу поражени тиме што смо потписали, не наши војници, него смо поражени, не-

9.6.2019.

МАГАЗИН

равноправна борба је била, потписана је делимична политичка капитулација, повучене су наше снаге са Косова и Метохије, ми смо се правили као да се ништа није десило. После тога смо ми тражили, 2004. нисмо реаговали ни на шта, 2008. смо реаговали тако што смо изашли на улицу једно вече и нисмо се сагласили са проглашењем независности, а од 2008. до 2010. године, док је трајао поступак пред Међународним судом правде, ми смо дали најснажније аргументе албанској страни за стицање независности. 9. септембра 2010. Савет безбедности поздравља спремност Европске уније да олакша процес дијалога између Приштине и Београда, 8. Марта 2011. имамо први састанак Борка Стефановића и Едите Тахири. До половине 2012. године су постигнути технички споразуми о слободи кретања, матичним књигама, царинском печату, катастру, признавању универзитетских диплома, интегралном управљању границама, регионалној сарадњи. Оно што је најважније, ту одлуку имамо 2011. године, после три године супростављања српског становништва са севера Косова и Метохије, успостављена је граница на Јарињу и Брњаку, између централне Србије и са 98% српским живљем настањеног севера Косова и Метохије. Оно што је важно, а што сам заборавио да вам кажем, прецизне податке које смо ми направили, нисам вам то рекао за 2017. годину. Сећате се случаја када су нам Албанци ухапсили људе из Црвеног крста, уз подршку такође Европске уније, пошто нико није желео да нам допусти да избројимо људе на Косову и Метохији, ми смо то радили преко људи из Црвеног крста и преко Канцеларије за Косово и Метохију, ми смо избројали све Србе који живе на Косову и Метохији. За вас информација да у 2017. години, а данас, рачунајте да је то за 2000 људи мање, 94.998 Срба је живело, од тога 47,1% на северу покрајине, а јужно од Ибра 52,9%. Та разлика се стално смањује, односно повећава се проценат учешћа севера, јер је безбед-

није и сигурније за становништво на Северу, јер се и наслањају директно на централну Србију, не живе у енклавама. Али, када погледате те бројеве са бројевима од пре 90-те и 91. године по попису, видећете да је то три до четири пута мањи број Срба него што је тада живело. Албанаца, према ономе што смо ми могли да избројимо, а негде нисмо могли да уђемо, али према нашим проценама, између милион и сто шесдесет две хиљаде и милион и тристадвадесет пет хиљада, не више од тога. Они воле такође да лажу, као што и ми себе волимо да лажемо о бројевима, па причају да их је два милиона. Нема ништа од тога, њих је много мање од тих бројева, али је и нас много мање од бројева о којима говоримо и то људи треба да знају. Оно што је веома важно, то је да су текли тешки преговори од 20. септембра, све до 19. априла 2013. године, када Ивица Дачић, као председник Владе Републике Србије потписује Бриселски споразум. То је први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа. Затим се воде, до краја 2013. године, преговори о имплементацији првог споразума. У мају 2013. године усагласили смо план имплементације. Оно што је важно, постигнут је у тој години аранжман о официрима за везу, Канцеларија за Косово преузима обавезе

из домена надлежности Канцеларије за стручне и оперативне послове у преговарачком процесу. Укупно је, током 2013. године, одржано 40 састанака, од којих осам на високом политичком, а 32 на техничком и експертском нивоу. Ово све говорим као део извештаја о нашем раду у претходном периоду. 19. марта 2014. године смо усагласили фитосанитарни сертификат. И ветеринарски и здравствени сертификат за готове производе. Усаглашавањем ових докумената на статусно неутралан начин омогућен је неометан пласман производа предузећа из централне Србије на Косово. Од марта до септембра месеца 2014. године траје прекид у политич-

ком дијалогу између Београда и Приштине, услед локалних избора у Србији, као и услед избора и формирања такозване Владе привремених институција у Приштини. 14. новембра 2014. године постижемо договор о посетама званичника, а касније сте видели како се тог договора ни једног тренутка нису држали, како су то апсолутно арбитрарно употребљавали, или боље рећи злоупотребљавали, до тога да су покушавали да унизе и пребијањем омаловаже директора Канцеларије за КиМ, Марка Ђурића. Водили смо такозване преговоре из области енергетике и телекомуникација. Постигнут је договор о мосту, такозвани Жбогаров план. Међутим,

што се тиче тог моста, желим то људима овде да кажем, били смо све време изложени притисцима, страховитим притисцима да се баш преко једног централног моста пусти саобраћај. Не да буде пешачки мост, не да буде отворен за пешаке, него да се пуштају камиони и аутомобили преко тог моста. Кад год бисмо рекли – имате још два моста на 50, 100 метара одатле, којим иду и аутобуси и камиони и сви други, зашто желите да уђете у централну улицу на Северу Косовске Митровице, то је улица Краља Петра, по сваку цену? Одговор никада нисмо добијали. И све време, до дана данашњег смо томе изложени. Пре неки дан, када сам разговарао са највишим европским представницима, било је – учините нешто, пустите тај мост. А онда смо ми кренули у реконструкције у Северној Косовској Митровици. Посебно смо урадили споменик Цару Лазару са погледом на мост. Урадили смо посебно плочнике, пешачку зону. И наши људи, градоначелник Ракић и сви остали, урадили смо зато што смо схватили да су они желели, по сваку цену, да оно што је симбол опстанка Срба у том делу Косова и Метохије, да то у потпуности униште и да са лакоћом заузму улицу Краља Петра. А, када узмете улицу Краља Петра, Митровица је мала, свега 9 квадратних километара укупно. Дакле, како год окренете, више нема Срба ту. А, када нема Срба у Северној

Митровици, нема Срба ни у Звечану. Мало ко ће после тога да опстане и у Ибарском Колашину, Зубином Потоку и нешто северније, у Лепосавићу и Лешку. Укупно је, током 2014. године, одржано 15 састанака и сви су били на техничком и експертском нивоу. Постављало се питање – зашто ми учествујемо у тим и таквим разговорима? Зашто смо све време на томе инсистирали? То смо урадили из три кључна разлога. Прво, не заборавите, и жао ми је што на то морам да подсећам, за само осам година Милошевићеве власти смо дошли дотле да смо имали сукоб на КиМ и суштински губитак суверенитета на КиМ. За само осам година власти ДОС-а дошли смо од великих очекивања и великих надања и великих обећања народу да ће све да се промени и да ће много ови са Запада да нас воле и да ће да учине све да Косово врате под територијални интегритет Србије, дошли смо до тога за тачно осам година, да смо добили независно Косово. Проглашење независног Косова, на које смо реаговали тако што смо им чак и дали правне аргументе кроз пресуду Међународног суда правде. Зашто сам ово поменуо? Зато што ми у десет пута лошијој ситуацији и без војске и полиције и са формално проглашеном независношћу Косова, коју је признало нешто мање, ми кажемо од стотину земаља, а они кажу 110 земаља. После ћемо о томе. Дакле, ми покушавамо да вратимо Србију у живот, да вратимо Србију у разговоре, да прво, очувамо мир и политичку стабилност јер више немамо глава за губљење, више немамо деце за бацање. Ваљда није требало никада да имамо. Истовремено, чувајући политичку стабилност, гледамо да земљу извучемо из банкротства. Гледамо да подигнемо економију. Јер, подизањем економије повећавате шансу да нам људи остану у земљи и да нам не беже из земље. Подизањем економије повећавате наду за нормалан живот у будућности. Подизањем економије повећавате све друге шансе, чак и шансе да браните своје националне

МАГАЗИН 9.6.2019.

интересе. Хоћете ли да вас подсећам да ми дефакто војску нисмо имали? Хоћете ли да вас подсећам да смо секли тенкове, да смо уништавали стреле за 142 долара? Да сам и као министар одбране пронашао сакривене и донео и рекао – обновите ресурсе. Од тога да смо имали један авион који је могао да полети, до тога да данас имамо 14 авиона 4 плус генерације. Говорим само о ловцима. До тога да ове године добијамо више хеликоптера него што смо имали, које смо купили, него што смо имали у претходних 30 година. Да ли разумете о чему говорим? Тражили смо време да земљу сачувамо, да народ сачувамо. Морате да разговарате. Јел неко мисли да је некоме лепо да разговара са Тачијем? Јел мислите да је Тачију лепо да разговара са мном? Ако већ морам да вам кажем, горе је њему да разговара са мном него мени да разговарам са њим. Али, то морате да радите не зато што волите и не зато што вам је то лепо, него зато што волите своју земљу и зато што знате да тиме добијате и време за Србију. Налазимо се на путу европских интеграција. Хоћемо да будемо део света, да припадамо том типу друштва. И неки ће да кажу – зашто? И да не говорим сада о демократији и владавини права. Људи, говорим о економији. 68% наше трговине је са ЕУ. Наши највећи инвеститори долазе из ЕУ. Данас нам само немачке компаније запошљавају преко 60 000 људи у Србији. Све то што извозимо, то што нам је данас увоз покривен извозом у висини од 79%, то успевамо захваљујући тим компанијама. Нестали бисмо. И тиме смо успели у претходних седам година не губећи српске главе, подижући српску економију и не само не губећи даље, не настављајући тај след губитака свега, успели смо да подигнемо углед Србије у међународној заједници и да вратимо КиМ, која је за њих била завршена ствар, на сто. Да се о томе поново прича. Не са великим шансама за нас, не са тиме да са сигурношћу могу да вам кажем да ћемо нешто да добијемо, већ вам кажем да можемо да

тражимо и да се још понешто питамо и да се и даље боримо. А, 2008. и 2010. године је већ све било завршено. Све је било готово. Е, зато смо то радили. Доносили смо споразуме и посебно ћу о томе у другом делу, када будем одговарао на питања, да говорим, о правосуђу, цивилној заштити. О енергетици смо били изложени најтежим притисцима. И ту сте могли да видите сво лицемерје међународне заједнице. Инсистирали су све време на Газиводама и Валачу, говорећи нам како због, да се не наљуте људи из Електромрежа Србије и Електропривреде Србије ако погрешим у неком термину и можда, министар Антић, дакле, они у некој тој преносној мрежи, то је електромрежа, они губе, Немци ваљда губе 32 милиона годишње. За Немце 32 милиона евра и није нека пара. А то што ми губимо 50 милиона евра месечно због њихових такси, ма, нико се не секира. Србија је 200 пута мање богата од Немачке. Шта брига некога, шта брига било кога? Али, и то је пре свега служило да се изврши притисак на наш народ у Зубином Потоку. Када се заузму Газиводе, када се заузме Валач. И не заборавите, наш народ на северу КиМ, као и добар део наших предузећа, струју плаћа у висини од 11%. Дакле, људи не плаћају струју. Наши губици на електричну енергију су на северу Косова око 150 милиона евра годишње. Само да то имате у виду. И да то сви људи у Србији треба да знају. Зато што се трудимо да олакшамо опстанак нашем народу. Трудимо се да им олакшамо живот. Зато их награђујемо и косовским додатком. Зато учитељ у Лешку и Косовској Митровици има значајно већу плату него што има онај у Сомбору, Београду, Лесковцу, Крагујевцу и било којем другом месту. Дакле, то су ствари које такође радимо. Онда, наравно, почињу игре око Заједнице српских општина. Албанци су разумели шта је то што ми радимо. Ја нећу то ни да кријем. Ми бринемо о српском народу. Да бринем као председник, да се не наљути нико, о становницима Качаника, најмоћнијој ћелији исламске државе у целом свету, нити

могу нити хоћу. А они који лажу да о томе брину, нека и даље лажу наш народ. Бринем о српском народу. Бринем о другим грађанима Србије, који Србију доживљавају као своју земљу и који желе да Србија о њима брине. А о Качанику, Глоговцу, Сувој Реци и Штимљу, да вам поштено кажем, нисам нарочито заинтересован шта се тамо дешава. И они су разумели да Заједницом српских општина ми у ствари желимо да везе између наших људи на југу и на северу у потпуности институционализујемо, четири општине са севера са шест општина на југу. И чак смо тражили, и то су прихватили били Албанци, па одустали, да се посебно формира општина Прилужје, Племетина. Јер, Прилужје припада Вучитрну, а Племетина припада Обилићу и Бабин Мост такође, па смо желели да од тога направимо једну општину. То је била наша намера без обзира на овлашћења. Тражили смо надзорне функције. Извршна овлашћења. А, они кажу – не може извршна овлашћења и онда су одустали од свега. И једину њихову обавезу из Бриселског споразума они нису испунили. Једну једину коју су имали. Нису је испунили зато што им је неко дозволио да је не испуне. Зато што су им велике европске силе и САД рекле – вама је дозвољено да не испуните. И прошло је 6 година, они то нису испунили. Као што је сада прошло више од 200 дана како су нам увели таксе и нико се не секира. То им служи за један дан, за један састанак. Као што се нико не секира за то што и данас најављују формирање велике Албаније. И нико неће да реагује. А једну реч од тога да смо ми рекли, да је не дај Боже неко од нас поменуо Републику Српску или било шта, метафорично говорећи, обесили би нас у Бриселу. Да ли је то праведно? Па, није. Да ли је то правично? Па, није. Да ли то показује двоструке стандарде? Па, показује. Па, шта да радимо? Па, да наставимо да се боримо. Да разумемо да ствари тако стоје. И да наставимо да се боримо на најбољи могући начин.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (67)

МАГАЗИН

9.6.2019.

ОПЕРАЦИЈЕ 14. Н

Операције 3. аустроугарске армије Бригаде 62. пешадијске дивизије у наступању 14. новембра нису наилазиле на организовани отпор, па је изгледало да се српске и црногорске трупе повлаче преко река Лима и Увца. Због недовољних средстава за дотурање основних потреба трупа на тешком планинском земљишту, као и због порушених објеката на путу село Добрун – Увац, брзо наступање је за противником било немогуће па су само извиђачки одреди могли узастопце да гоне српске и црногорске трупе. Главнина дивизије је могла да продужи наступање само у малим етапама, пошто оправка друма није могла брзо да се изврши. Командант ове дивизије генерал Калзер послао је по подне команди 3. армије извештај следеће

садржине: „До 17. новембра прикупићу трупе на линију реке Лима и реке Увца, а извиђачке делове ћу упутити напред и пребацити их на леву обалу реке Лима.“

Дејство трупа генерала Рајнела Трупе генерала Рајнела, потиснувши слабе српске делове, избиле су тек до линије Оштра Коса – Шанац код Чајетине и Борић кота 891 јужно од Кућишта. Али, због повлачења Црногораца могло се очекивати да ће они у току следећег дана напустити и положаје пред фронтом генерала Рајнела. Према томе генерал Рајнел намеравао је да 15. новембра продужи наступање до линије: Видића закос – Недина коса – Трнава – Турчиновица.

Дејство 19. корпуса Бригада генерала Шварца успела је да заузме Висице, али је Укоченица остала још у поседу противника. На Укоченици и источно од ње, Црногорци су имали снаге у јачини око 4 батаљона са једном до две батерије. Продужење напада на тај положај обећавао је успех само у случају ако би суседни одреди избили даље напред, те обезбеде бокове бригаде која је била развијена са обе стране друма ка Јавору. У циљу заштите десног бока, генерал Шварц морао је да упути два батаљона на косе код Маскова и Страгачине. Истог дана пре подне, Црногорци су безуспешно нападали Страгачину косу, а увече држали линију караула Кадијина стена – Лисица врх – Чемерница – Црна стена – Мучањ где је било и артиљерије.

НОВЕМБРА 1915. Генерал Штрајт је са својом бригадом био на десном крилу 19. корпуса па је, у циљу потпомагања бригаде Шварца, упутио један батаљон напред ка Савиној води а са једним на Клеку обезбеђивао се у правцу Мучња. Главнину бригаде прикупио је на простору Оштрица – село Брезова и држао је у приправности, како би, у случају евентуалног српског јачег бочног напада, могао да изврши контранапад. Бригада Шиса је имала наређење да се прикупи код Ивањице, један њен батаљон био је још код генерала Штрајта, а један обезбеђивао правац ка југу код села Мана. Одред пуковника Холија, из састава 17. брдске бригаде имао је задатак да маршује до Лупоглаве али је, због задоцнеле смене његових трупа на Тошовцу и Великој ливади од стране 21. брдске бригаде која је извршена тек по

подне, током дана стигао само западно од села Мане. На фронту према овим положајима, Срби су са слабом снагом држали још положај на Столоваку адаље на истоку, са простора Орље Главе, већ одступили према југу. Двадесета брдска бригада, која је наступала позади у другој линији у духу диспозиције команданта 19. корпуса, стигла је на простор Свештица – Вијенац. Пред 10. брдском бригадом, српске снаге су у току ноћи између 13. и 14. новембра напустиле положаје на Пачарди и Гусарици. У току 14. новембра, после врло напорног марша, бригада се спустила у Полумир у Ибарској клисури, где је дошла у везу са предњим деловима Алпског корпуса. Око 22,00 добијено је наређење команде 3. армије којим се бригада, у претходним дејствима одвојена од матичног 19.

корпуса, до даљњег наређења ставља под команду команданта 22. немачког резервног корпуса. Пошто је у току дана простор између Ивањице и Ибарске клисуре био рашчишћен, командант 19. корпуса имао је могућност да лево крило главнине корпуса крене снажно напред. Корпусном диспозицијом за 15. новембар наређено је да генерал Сорсић са бригадом Шварца и главнином 17. брдске бригаде заузме Јавор, а бригада Штрајта наступањем ка Лисина врху, да обезбеди десни бок трупа које наступају ка Јавору. Бригада генерала Шиса требало је да остане у Ивањици и ту прикупи обезбеђујуће делове истурене ка селу Мани, чим одред пуковника Холија избије преко Лупоглаве. Одред пуковника Холија имао је задатак да стигне на Шанац код села Подковиља и да ту уђе у састав 53. ди-

МАГАЗИН 9.6.2019.

визије, 21. брдска бригада из 53. дивизије обезбеђујући се ка Столоваку да наступа на Округлицу, а 20. брдска бригада из 53. дивизије да се креће у другој линији и достигне простор Црвена гора – Зарићи. Оваквим наступањем 19. корпуса тежило се да се обухвати десно крило противничког положаја северно од Јавора, и то у случају онда када нападне бригаде генерала Сорсића не би успеле саме да заузму поменуте положаје.

Дејство 22. немачког резервног корпуса На фронту овога корпуса, десна колона Алпског корпуса избила је на Планиницу западно од Полумира и ту ступила у рејон 10. брдске бригаде. Четрдесет четврта резервна дивизија, која је наступала Ибарском клисуром, борбом је заузела село Паћарту тако да је, преко села Клисуре, имала везу са истуреним одредом 43. резервне дивизије, чија је главнина као резерва стајала код Краљева. Лева колона корпуса пре подне линију је прешча чинију Шанац – Велике ливаде – Крст и у борбама током дана заробила је триста српских војника.

Дејство 8. корпуса Све трупе 8. корпуса достигле су одређене маршевске циљеве, а на фронту 59. пешадијске дивизије борбу је водила само побочница, која је наступала ка Запису, као и предходница 9. брдске бригаде. Да би се образовала стална побочица на Запису, са планине Жељина упућени су по један батаљон 49. из 12. пука са једном брдском батеријом од Плоче. Српске снаге су покушавале да им затворе пут, али су око подне биле енергично одбачене, а при томе изгубиле три официра док је 110 војника било заробљено, а један митраљез био је заплењен. У духу заповести предњи делови 57. дивизије касно по подне избили су, без борбе, на линију Прека кота – Кадијина чука кота – Локвеник тако да је око 15,00 6. брдска бригада достигла

линију Бубоњско оглавље – Бабин нос, 2. брдска бригада линију Савићка чука – Шанац, а дивизијска резерва са пољском и тешком артиљеријом око подне дошла у Брус. Због оскудице у комуникацијама као и дивљине планине Копаоника наступање 8. корпуса у јужном правцу представљало је тешкоће које се нису могле лако савладати. Са заповешћу команде армијске групе Макензен од 13. новембра наређено је да 19. корпус продужи гоњење ка Новом Пазару, 22. немачки резервни корпус ка Митровици, а 8. корпус избије на линију Митровица–Приштина. Међутим, са простора на коме су били 19. и 8. корпус ка ново одређеном правцу није водила никаква колска комуникација. На новом правцу 19. корпуса могла су се узети у обзир оба пута који, на раздаљини од десет и осамнаест километара источно од Јавора воде ка југу. Оба су излазила на друм Сјеница – Нови Пазар, тако далеко од овог места, да су по времену пролаза представљали много дужи пут, него што је био обилазни преко Сјенице ка Новом Пазару. Међутим, корпусна комора је била врло ограничена за дотурање потреба трупама на планинском земљишту, тако да су се могле само за краће време удаљавати од колских комуникација. Околности за наступање 22. немачког резервног корпуса од Рашке ка Митровици, уместо ка Новом Пазару, биле су повољније. Ибарском клисуром водио је колски пут без већих успона, али је и ту било у питању да ли ће пољска артиљерија моћи да прође, јер су планински путеви најчешће коришћени само за уска сељачка кола, не и за пољске топове са ширим колотрагом. Због тога 8. корпус, који је имао колску комору, и 19. корпус нису имали колских путева на простору између Блажева и рејона југоисточно од Митровице, који би директно водили ка линији Митровица – Приштина. Због лоше путне мреже и све отежанијег снабдевања потчињених корпуса, командант 3. армије генерал Кевеш из Чачка шаље депешу коман-

ди армијске групе Макензен у Крагујевац у којој износи ове околности и позива се на ранији извештај. Посебно апострофира да се корпуси 3. армије, са транспортним средствима која им стоје на располагању, не могу удаљавати од крајње железничке станице више од шездесет километара а у најповољнијем случају, кад би се аутомобили могли употребљавати, не више од осамдесет. Пошто је долина Западне Мораве већ била јако исцрпљена, а на простору јужно од ње није било никаквих средстава за живот, није се могло рачунати да ће се околности побољшати реквизицијом те је генерал Кевеш дошао чак и до следећег закључка: „... Према томе снабдевање 3. аустроугарске армије у њеној садашњој јачини а на линији Нова Варош – Митровица било би стављено у питање и у томе случају, кад би се железничка пруга у Моравској долини од Сталаћа до Чачка или до Ужица ставила у промет, и кад би била подигнута пољска железница преко Горњег Милановца до Чачка (пољска железница била је у ово време изграђена само до Љига). Све ово важи још више за случај, кад би се делови армије упутили евентуално још и до Приштине.

Операције српске војске У току дана Студенички одред 1. армије посео је положаје на Радочелској планини, Дунавска дивизија другог позива заузела је линију кота 645 – Ковачица – село Кљуновићи, а Дринска дивизија другог позива дошла на положаје Стрижица – Рудине – Лајештак – Кавањ, примајући под своју команду Бањски одред, који је нападнут и потиснут ка линији: Црни врх – Витуш –Ковачи. У армијској резерви Ужички одред налазио се код Водица јужно од села Ушћа, Доњвасојевићка бригада на Бороваку, а 9. пук другог позива код Баљевца. Пошто је Бањски одред на положају Витуш – Ковачи био растројен, командант 1. армије је послао три чете последње одбране ка мосту код Биљановца, за непосредну одбрану моста и правца који изводи од Јошаничке Бање, а на положаје код Биља-

МАГАЗИН

9.6.2019.

новца упућене су још две артиљеријске батерије. Врховна Команда команданту 1. армије у Ушће шаље следеће извештаје: ОБр. 24229. Наш делегат на Цетињу са депешом Пов. Бр. 1791 јавља: „Непријатељ је јутрос отпочео енергичан напад на Јавор. Борба се још води. Изгледа, да је непријатељ веома јак нарочито у артиљерији, те постоји бојазан за одржавање положаја. Је ли послато што на Јанков камен?“ ОБр. 24230. Наш делегат на Цетињу са депешом Пов. Бр. 1792 јавља: „Непријатељ напада са две бригаде на Јавор – Бучак, нарочито је артиљерија јака. Борба се води огорчена. Командант Санџачке војске мисли да се не може одржати на Јавору. Послата чета на Јанков камен нападнута је у путу и није могла заузети овај положај, који није ничим брањен. Треба што пре оси-

гурати правац нашим трупама. Молим за извештај по овоме.“ ОБр. 24231. Наш делегат на Цетињу јавља: „Командант Санџачке војске јавља, да се Јаворски одред ноћас мора повући ка Сјеници, због велике непријатељске надмоћности. Наредио сам команданту Санџачке војске, да још једну бригаду упути ноћас хитним маршем са фронта Прибој – Љубиш ка Сјеници и даље брани што упорније правац Сјеница – Нови Пазар. Али, како су црногорске трупе непоуздане за борбу у одступању, то верујем да оне неће моћи извршити овај задатак поред најстрожијих мојих наредби и зато молим, пошаљите што пре наше трупе за одбрану правца Сјеница – Нови Пазар – Митровица. Молим за хитан извештај по овоме и даљу директиву према новој ситуацији. Непријатељ енергично и јаком снагом напада на

фронт Прибој – Рудо и на фронт херцеговачког одреда.“ Напомена: Помоћник начелника штаба Врховне Команде пуковник Живко Павловић саопштио је горе наведени извештај делегата на Цетињу пуковника Петра Пешића 14. новембра у 22,45 часова телефоном начелнику штаба 1. армије. После овог саопштења објаснио је да ово саопштава ради знања, пошто то угрожава одступницу 1. армије. У 23,30 телефоном је молио команданта 1. армије, да му саопшти одлуку за даљи рад армије. Командант 1. армије војвода Мишић написао је својом руком шест питања, и наредио начелнику штаба да их телефоном саопђти помоћнику начелника штаба Врховне команде с тим да му се на ова питања одмах да одговор: 1) Куда ће даље одступити Црногорци од Сјенице?

2) Колика је снага у непријатеља који гони преко Јавора? 3) Која је то просторија, са које би у први мах требало бранити Нови Пазар? 4) Ко би командовао уједињеним трупама за одбрану Новог Пазара? 5) Има ли магацина хране на правцу: Нови Пазар–Митровица? 6) Могу ли официри ове команде добити карте Новопазарског Санџака? Напомена: Пошто је било потребно да се Врховна команда споразуме са пуковником Пешићем на Цетињу, са киме није било телефонске већ само телеграфске везе, одговор на ова питања добијен је тек следећег дана у 7,30 часова. Врховна Команда са ОБр. 24232 упутила је делегату пуковнику Пешићу на Цетиње ову депешу: „Ако Санџачка војска буде морала напустити Сјеницу

најбоље би било да се она постепено повлачи ка Новом Пазару, где ће бити вероватно и једна наша дивизија из 1. армије. Ова би уједињена група имала задатак одбране правца Нови Пазар – Митровица. За овај случај Санџачка војска би у интересу јединства у дејству морала доћи под команду команданта 1. армије војводе Мишића. Молим за хитан одговор у односу даљег повлачења Санџачке војске ка Новом Пазару, као и у односу општега командовања.“

Операције трупа Одбране Београда Командант Одбране Београда споразумео се са командантом 3. армије, да се током ноћи између14. и 15. новембра трупе обеју армија прикупе на положају Теочани – Плочник – Барбатовачко брдо кота – кота 845 – Голо бр-

до с тим да трупе 3. армије поседну положај десно од друма Барбатовац – Куршумлија, а трупе Одбране Београда лево од тога друма. На основу овога командант трупа Одбране Београда наређује да Шумадијска дивизија првог позива поседне одсек од друма Барбатовац до коте 634 источно од села Коњуше, Тимочка дивизија другог позива одсек од коте 634 до Голог брда, ступајући у везу са 12. пешадијским пуком првог позивам 12. пешадијски пук првог позива да поседне положаје код утоке Ранковице потока у Топлицу, који затвара пут од села Пачарађе ка Куршумлији и Мадљици, и то испред косе Мароша, а да се повлачење, ради поседања означеног положаја, изврши ноћу а да на Калај коси, Кутловачком брду и код Свете Петке остану заштитнице. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 9.6.2019.

Обележен Светски дан давалаца крви

МАГАЗИН

9.6.2019.

БЕЗБЕДНА К

- Планетарни догађај усмерен ка подизању нивоа свести о потреби за безбедном крви и њеним продуктима и изражавање захвалности добровољним даваоцима који, дајући део себе, поклањају живот. - За тридесет пет давања признања примиле четрдесет четири особе, за педесет тридесет пет, седамдесет пет осам а сто једна. - За резултате остварене током претходне године краљевачки Црвени крст додељује плакету „Широко срце“ која је ове године припала Факултету за машинство и грађевинарство, предузећу Електромонтажа д.о.о. и друштву ДДК 92 Полицијске управе Краљево. - У акцији добровољног давања крви и особе са поплављеног подручја

КРВ ЗА СВЕ

МАГАЗИН

9.6.2019.

ако се Светски дан давалаца крви обележава од 2004. скупштина Светске здравствене организације је тек у мају наредне усвојила резолуцију којом се сагласила да то буде сваке године, због чега је препоручила земљама чланицама да он постане саставни део националних програма за повећање броја добровољних давалаца. Светски дан давалаца крви обележава се 14. јуна у знак сећања на дан када је рођен аустријски биолог и лекар Карл Ландштајнер заслужан за откриће крвних група код човека, за шта је 1930. године добио Нобелову награду. Тога дана се организују различите манифестације са циљем да се подигне свест о виталној улози трансфузије у спасавању живота и унапређењу здравља, као и да се апелује на људе да редовно дају крв како би се спречиле несташице у болницама и клиникама, посебно у земљама у развоју где су прикупљене количине веома ограничене. Циљ планетарног догађаја је подизање нивоа свести о потреби за безбедном крви и њеним

продуктима и изражавање захвалности добровољним даваоцима који, дајући део себе, поклањају живот. Уз подршку Министарства здравља, Институт за трансфузију крви Србије са заводима, у сарадњи са Црвеним крстом Србије, обележава овај дан пригодинм манифестацијама и акцијама давања крви. У Краљеву се обележава осамнаесту годину заредом, а за то два дана раније крива је ванредна ситуација, проглашена након катастрофалних поплава, и жеља да буде у дану кад екипе Института за трансфузију крви, по устаљеном распореду, приступају прикупљању крви. Дани као овај прилика су за подсећање на успешну сарадњу свих који учествују у акцијама за прикупљање крви и изражавање захвалности онима који, поклањајући део себе, спашавају многе животе. Као и ранијих и ове године пригодна признања Црвеног крста уручена су свима који су драгоцену течност дали 35, 50, 75 и сто пута. За тридесет пет давања признања су примиле четрдесет четири особе, за педе-

сет тридесет пет, седамдесет пет осам а сто једна. За резултате остварене током претходне године краљевачки Црвени крст додељује плакету „Широко срце“ која је ове године припала Факултету за машинство и грађевинарство, предузећу Електромонтажа д.о.о. и друштву ДДК 92 Полицијске управе Краљево. Светски дан добровољних давалаца крви ове године је обележен под слоганом „Безебедна крв за све - а шта ти можеш да учиниш“, са циљем да се скрене пажња на чињеницу да давање крви има огромну улогу у охрабривању и мотивисању људи да брину једни о другима, развијају блиске друштвене везе и унапређују друштвену заједницу. У Црвеном крсту потврђују да се обележавањем значајних датума, као што је овај, подиже свест о потреби за редовним давањем крви како би се осигурали квалитет, безбедност и доступност крви и продуката крви особама којима је она потребна. Податак да се трансфузијом крви, и продуктима крви, годишње спасу милиони живота разлог је да тема ового-

дишње кампање буде „Здравље је људско право, а приступ безбедној крви када је потребна је право сваког појединца“. Пригодна признања ове године заслужило је пет стотина особа којима ће у оквиру друштава добровољних давалаца крви, по месним заједницама и другим местима организовања бити уручена поводом значајних датума у њиховом раду. Захвалност је упућена свим сарадницима Црвеног крста који помажу при мотивацији нових давалаца крви, пре свега матураната средњих школа. Ни овом приликом није изостало подсећање на Клуб 25, у Краљеву формиран међу првима у Србији, чији чланови несебично раде на промоцији хумане делатности и едукацији младих пре него се укључе у велику породицу давалаца. Податак да је недељу дана раније, у дану одређеном за то, прикупљено тридесет јединица крви довљно је за уверење да ће на дан кад се обележава Светски дан давалаца крви одзив бити и већи. Оптимизам је заснован на

податку да су се у акцију укључиле и особе са поплављеног подручја које су у просторије Црвеног крста дошле за сушаче. Основни циљ носилаца свих активности је да се испоштују основни принципи давалаштва крви који укључују добровољност, анонимност и бесплатност, а Дан добровољних давалаца крви је нова прилика за апел грађанима између 18 до 65 година живота да се у Краљеву укључе у породицу најхуманијих пруже руку сваке среде између 10 и 15 сати. Значајном за обезбеђење довољних количина у свакој средини сматра се подизање свести о давању као алтруистичком чину који у значајној мери доприноси целокупном друштву, као и о томе да се довољне количине крви могу обезбедити само редовним добровољним давањем. Потреба за тим постоји током целе године, а сем довољне количине драгоцене течности посебно се истиче постизање самодовољности нације у снабдевању крви. Подугачку листу циљева допуњује по-

треба да се стави акценат на донацију крви као израз заједничког учешћа у оквиру здравственог система као и значај заједничког учествовања у обезбеђивању довољних безбедних и одрживих залиха крви. Познато је да се промоцијом заједничких вредности доприноси оснаживању заједнице, солидарности и друштвене кохезије, али и међународној сарадњи којом се шири општа сагласност начела волонтерске донације на светском нивоу, повећава безбедност и доступност крви. Ма колико се у јавности значајним сматрала чињеница о одређеном броју давања крви у Црвеном крсту потврђују да је, више од достизања било каквих рекорда, стратешки интерес да се развија свест о потреби укључивања у акције овог типа. Прилика за то сваке среде се пружа у просторијама Црвеног крста где екипе Инситута за трансфузију крви Србије настоје да обезбеде довољну количину крви како би била на услузи пацијенту кад год то затреба. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Необично високе температуре и пре почетка лета

МАГАЗИН

9.6.2019.

ПРЕТЊЕ ТОПЛО

ОТНОГ ТАЛАСА

- Топлотни талас је појава од најмање три узастопна дана када је максимална дневна температура ваздуха изнад дефинисане критичне вредности. - Предузимање превентивних мера неопходно у случају наменског излагања спољашњим микроклиматским условима као што су повишена температура ваздуха, висок проценат релативне влажности ваздуха, смањена брзина струјања ваздуха и повећан индекс ултравиолетног зрачења. - Терморегулација уносом довољне количине течности. - У исхрани по обиму мањи, али чешћи, оброци уз избегавање хране са високим садржајем протеина. - Посебно значајно одржавање личне хигијене и стварање хигијенских услова током прања воћа и поврћа и припреме хране

9.6.2019.

МАГАЗИН

а аспекта здравља људи, по препорукама Светске здравствене организације, топлотни талас је појава од најмање три узастопна дана када је максимална дневна температура ваздуха изнад дефинисане критичне вредности. Управо такве се, према најавама Републичког хидрометеоролошког завода, у Србији очекују у периоду између 11. и 20. јуна. И док су прогнозиране вредности максималне дневне температуре ваздуха на територији Београда почетком овог периода сврстане у категорију опасних појава у северним, појединим западним и централним деловима Србије, у периоду од 13. до 17. јуна, очекиване вредности максималне дневне температуре ваздуха су означене као потенцијално опасне. Иако су у потенцијално опасним временским условима слаби изгледи за појаву екстремних појава, које би могле

значајније да поремете базичну физиолошку равнотежу организма, неопходним се сматра предузимање превентивних мера, у случају наменског излагања спољашњим микроклиматским условима, као што су повишена температура ваздуха, висок проценат релативне влажности ваздуха, смањена брзина струјања ваздуха и повећан индекс ултравиолетног зрачења. Како у таквим условима постоји потенцијална опасност од сунчанице и топлотне исцрпљености препоручује се одржавање терморегулације уносом довољне количине течности. Ово је неопходно пре и у току изложености повишеној амбијенталној температури, без обзира на субјективни осећај жеђи, а у том периоду се препоручује избегавање конзумирања алкохола, превише кафе и шећера. Да би се избегле негативне последице у исхрани се препору-

чују по обиму мањи, али чешћи, оброци уз избегавање хране са високим садржајем протеина. Препоруке стручњака везане су и за одевање које треба прилагодити оваквим временским условима. Зато је, кад год је то могуће, потребно користити одећу од природних тканина велике порозности за ваздух, због олакшаног испаравања зноја и утицаја убрзаног ваздушног струјања у интимној зони. Опасним временским условима оцењени су они које карактеришу израженије климатске појаве, које би могле да представљају ризик по здравље. У њих се сврставају повећана вероватноћа за наступање различитих манифестација топлотног стреса, нарочито код осетљивих популационих група као што су мала деца, труднице, стари, хронично оболели пацијенти, а под посебним ризиком су особе са нарушеним интегритетом свих слојева кожног ткива.

Мере личне заштите представљају скуп мера које би, у циљу одржавања физиолошких механизама терморегулације, требало да спроводи сваки појединац. Тако би одећа требало да буде направљена од лаганих летњих материјала светле боје чија структура обезбеђује пропустљивост ваздуха и омогућава успешније одавање топлоте Редовна рехидрација је неопходна у току целог дана, без обзира на степен физичке активности или осећај жеђи. Старијој популацији или незапосленима, препоручује се да теже кућне послове обављају у хладнијој половини дана, ујутру или увече. У оваквим условима без преке потребе не би требало напуштати добро климатизован затворени простор, а уколико је то неизбежно треба обезбедити редовну рехидрацију током боравка на топлом. У условима када је организму неопходно беспрекорно функционисање си-

стема терморегулације, свака дехидрација, настала као последица алиментарне интоксикације праћене дијарејом, додатно би компликовало здравствено стање особе која је претрпела било које од наведених клиничких манифестација топлотног стреса. Због тога се посебно значајном оцењује одржавање личне хигијене, стварање хигијенских услова током прања воћа и поврћа и припреме хране. Веома опасни временски услови су они у којима је присутно озбиљно одступање микроклиматских и амбијенталних услова од оних у зони термалног комфора, што представља повећану вероватноћу за наступање тежих манифестација топлотног стреса, попут топлотног осипа, топлотног едема, топлотне синкопе, топлотних грчева, топлотног исцрпљења и топлотног удара. У таквим околностима препоручује се примена превентивних мера у које је

укључено често мењање чисте и суве одеће што би требало примењивати и у случају већ дијагностикованог топлотног осипа. Уз смањење интензитета физичке активности, или скраћење времена изложености дејству повишене амбијенталне температуре, препоручује се редовни унос течности од једне чаше воде на сваких двадесет минута у устаљеном ритму, без обзира на евентуално одсуство осећаја жеђи. Појава топлотних едема горњих и доњих екстремитета превенира се регуларно обављеном аклиматизацијом на услове повишене спољне температуре ваздуха, а опоравак се може очекивати након боравка у хладнијем окружењу у трајању од једног до два дана. У случају било какве појаве конфузности, несвестице, изразито топле и суве коже неопходно је потражити хитну лекарску помоћ. Т. Радовановић

Отворена сезона купања на градском базену

МАГАЗИН

9.6.2019.

ВИШЕ ОД ВО О

ОДЕ И СУНЦА

- Пред почетак сезоне изражена жеља да се потврди препознатљив ниво квалитета услуге и избегну евентуалне осцилације. - Хигијена један од основних постулата на којима се заснива рад овог спортског објекта. - Од ове године и тобоган. - Цена јединствене једнодневне улазнице двеста, сезонска карта четири хиљаде динара. - Уколико дозволе временски услови, а буде довољно интересовања, биће омогућено ноћно купање. - До краја августа радно време од једанаест до осамнаест сати. - Време пре једанаест резервисано за обуку непливача и тренинге пливача, у касним поподневним сатима за тренинге ватерполиста и одигравање утакмица. - Уз адекватну понуду музичких садржаја место намењено породичном окупљању и младима

9.6.2019.

МАГАЗИН

риближавање лета и почетак школског распуста повод су за интензивирање активности којима би летњи период године требало учинити пријатнијим за највећи број грађана. На истеку прве половине јуна Спортски центар „Ибар“ је и ове године приступио генералном сређивању простора градског базена како би већ почетком друге примио велики број купача, првенствено младих, који на овај тренутак чекају од завршетка претходне сезоне. Искуство из ранијих година потврђује да су потребе оних који користе услуге градског базена превазилазиле могућности Спортског центра „Ибар“, у чијој је надлежности управљање овим објектом, што је било повод да се приступи другачијој организацији посла.

Жеља да се покрене нова урбана прича, и овом спортском објекту врати значај какав је некада имао, заснива се на императиву актуелног тренутка да се корисницима базена пружи што више различитих садржаја. Неколико дана пре почетка купалишне сезоне директор Спортског центра „Ибар“ Зоран Кнежевић потврђује како су се запослени, као свих година пре тога, потрудили да се добро припреме како би корисницима услуга пружили што боље услове за пријатан боравак. Један од основних постулата на којима се заснива рад овог спортског објекта је хигијена, па је период пре отварања сезоне искоришћен да се за то створе најбољи могући услови, пре свега квалитет воде у базену за чију је контролу задужен Завод за јавно здравље. Сани-

тарни и безбедносни услов је и претходних година био врло присутан, и на томе се инсистирало, а још једном је изражена жеља да се конзументу понуди више од воде и сунца. За разлику од неколико претходних године ове нема значајнијег побољшања инфраструктурних услова понајвише, због жеље да се потврди препознатљив ниво квалитета услуге и избегну евентуалне осцилације. Новина се огледа у претходној години постављеном тобогану који је, након потребних провера и потврде сигурности, од ове оспособљен за пријем првих корисника. Значајним за комфор купача оцењено је пресвлачење дна базена гумираним платном, као што је то случај код већине спортских објеката ове врсте,

чиме је елиминисана потреба да се некадашње метално пред почетак сезоне фарба бојама отпорним на воду. Искуство из претходне године кад, због посебно неповољних метеоролошких услова, овде није било готово никаквих активности повод је за умерени оптимизам и жељу да се то не понови. Начином да се још једном провери како функционишу одређене организационе целине оцењен је петак 14. јуна кад је свима који су то пожелели омогућено да бесплатно користе повољности јединог објекта ове врсте у граду. Већ следећег дана базен је прорадио у пуном капацитету, а корисницима пружена могућност да уз јединствену цену од 200 динара за цео дан уживају у свим повољностима које пружа. У Спортском центру „Ибар“ уверавају да је, и поред

нешто више цене, дошло до појефтињења јер је претходних година коришћење базена у поподневним часовима коштало 250 динара. Корекција је урађена након анализе стручних служби током које је утврђено да јединствена цена више одговара корисницима, уједно организацији рада у установи и вођењу евиденција. За оне који су спремни да унапред резервишу коришћење базена током целе сезоне одређена је цена од четири хиљаде динара. До краја сезоне последњег дана августа у времену од једанаест до осамнаест сати присуство спасилаца обезбеђено је поред базена и тобогана где им је поверена брига о најмлађима и задатак да дају детаљна упутства о условима коришћења. По-

тврђено је и да ће, уколико то дозволе временски услови а буде довољно интересовања, бити омогућено ноћно купање. Време пре почетка рада базена резервисано је за школу пливања намењену најмлађима коју ће и ове године организовати Пливачки ватерполо клуб „Краљево“, а по завршетку за тренинге ватерполиста и одигравање утакмица. Да су услови коришћења бољи него претходних година сведочи велики број лежаљки обезбеђен уз помоћ сарадника. Посетиоце очекује богатија и квалитетнија угоститељска услуга, а у Спортском центру најављују и адекватну понуду низа музичких садржаја због жеље да простор базена буде место намењено породичном окупљању и младима. Т. Радовановић

9.6.2019.

МАГАЗИН

Зоран Станковић

Ни крив ни дужан међу инфлуенсерима

ИНСТАГРАМ БАЈКА

- Краљевачки пензионер на Инстаграму у кратком периоду привукао пажњу око тридесет хиљада других особа што је повод за додатно интересовање медија у настојању да открију узроке несвакидашњем феномену. - Бројни прилози објављени на телевизијама са националном покривеношћу, чак и у околним земљама, и чланци у новинама. - Текстови у новинама, телевизијски прилози, а десетине хиљада посета на Инстаграму добра основа да за само неколико дана готово цела Србија буде упозната са поступцима краљевачког пензионера. - Међу највернијим пратиоцима ученици краљевачких школа који показују жељу да направе заједничку фотографију. - Седамдесет до деведесет одсто младих између десет и тридесет година има налоге на Инстаграму. - Укупан број прегледа премашио милион

МАГАЗИН

9.6.2019.

азвој технологије условио је појаву великог броја нових садржаја који привлаче пажњу све већег број особа различитог узраста, од најмлађих до оних који су дубоко загазили у позније године живота. Највећи бум последњих година направиле су бројне друштвене мреже, врста интернет услуге, која се најчешће јавља у облику платформе, прозора или wеб-странице. Окарактерисане су као простор који служи за међусобно повезивање корисника, а међу стотинама које постоје најпознатије су Фејсбук, Твитер, Тамблер, Фликер, Фоурсквер и друге међу којима, од октобра 2010. године, посебно место заузима Инстаграм. Од кад га је пет година касније, за око милијарду америчких долара, купио Фејсбук овај онлајн сервис је веома брзо придобио велику популарност, што потврђује више од сто милиона активних корисника у фебруару 2013. Иако је првобитно био намењен власницима уређаја попут Ајфона, Ајпеда и сличних у априлу 2012. је постао доступан и за уређаје са

Андроид оперативним системом. Инстаграм је оригинално био сервис за објављивање фотографија коме је у јуну 2013. пружена могућност објављивања видео-снимака у трајању до петнаест секунди. Данас се на Инстаграм могу поставити снимци трајања до једног минута и неограничен број слика које се ажурирају једном у 24 часа. Као друштвена мрежа Инстаграм се први пут помиње у 2012. години од када је корисницима омогућено да се повезују са другима и прате све њихове објаве. О атрактивности постављених садржаја најбоље сведочи број посета на страници, а прилику да се увери у то у првој половини године имао је краљевачки пензионер Зоран Станковић који се, ни крив ни дужан, неочекивано нашао међу инфлуесерима. Таквим се сматрају личности које имају велики број пратилаца на друштвеним медијима, што потврђује како садржај који су поставили има моћ да утиче на мишљење и понашање других особа.

Податак да је у кратком периоду привукао пажњу око тридесет хиљада других особа повод је за додатно интересовање медија који су настојали да открију узроке несвакидашњем феномену. Прилози објављени на телевизијама са националном покривеношћу, чак и у околним земљама, и чланци у новинама довољан су разлог да се за животни пут овог необичног, и надасве интересантног, пензионера заинтересује и МагазИН. Иако је рођен у Краљеву, и ту завршио основну школу, Станковић је добар део живота провео у другим градовима, а пут започео пред крај шездесетих година прошлог века кад је основу за будући позив потражио у суботичкој Железничкој техничкој школи. Две године касније учинило му се да веће могућности пружа Саобраћајна школа у овом месту као степеница према вишој школи истог профила у Загребу. Период студирања обележен је сталним напорима да се обезбеди довољно средстава за живот, а прилику за

то пружао је рад у оквиру студентског сервиса, потом послови ноћног чувара у различитим предузећима све док није добио стално запослење у Ремонтном заводу у Брегани, удаљеној двадесетак километара од Загреба према граници са Словенијом. Почетни проблеми младог брачног пара у знатној мери су олакшани кад је супруга добила стан од Привредне банке у којој је била запослена, али радост није дуго трајала јер је само неколико година касније било јасно да се над овим просторима надвија ратна опасност, а у посебно тешком положају нашли су се запослени у војним установама каква је била Ремонтни завод. Податак да је у то време у Краљеву мајка живела сама, а да је на само тридесетак километара Ремонтни завод у Чачку, одлучујуће је утицао на опредељење за повратак кући. Станковићи су се 1991. године, као и велики број других који су делили сличну судбину, нашли на територији Србије која је пружала довољан степен сигурности. Да и она има границу по-

тврдило се 2008. године кад је, због реформе војске, половина од осам стотина радника чачанског завода, добило отказ, међу њима и Станковић. Две године на евиденцији Националне службе за запошљавање, и још једна код приватног предузетника, биле су довољне за испуњење услова за одлазак у пензију. Мирни пензионерски дани у Краљеву бар једном у току године ускомешају се кад се Зоран упути преко границе, како би месец до месец и по дана провео код кћерке и унука. Последњи боравак у другој половини прошле године био је прилика да на поклон добије мобилни телефон са добром камером, што је пружало могућност да направи по коју фотографију како би је поделио са унуком и кћерком која му је, да би олакшала комуникацију, отворила налог на Инстаграму и упутила у основне кораке коришћења он-лајн сервиса. - У мојој младости тога није било, ни те технике ни квалитетних фотоапара-

та, о телефонима са камером да не причамо. Није било ни интернета, ни Фејсбука, ни Инстаграма, ни Твитера... Правећи селфије почео сам сваки дан да објављујем по неколико слика, првенствено због себе. Правио сам портрете на различитим локацијама и стављао на свој налог, током неколико месеци накупило се доста фотографија, а док нисам ушао у ову причу чак око осам стотина. Момци из Београда који на Инстаграму имају налог @negujmosrbski видели су фотографије, па им се учинило занимљивим да пензионер од 67 година сваки дан објављује своје слике баш као и млађи људи. Нисам ни знао да су поставили једну моју фотографију на свој профил кад је телефон почео да сигнализира како ми неко гледа слику. Отворим, видим на њиховом налогу своју слику и приметим да сваког секудна расте број прегледа. Нисам знао о чему се ради па позовем кћерку, а она ми објасни да су људи почели да лајкују и да је врло брзо било око два-

МАГАЗИН

9.6.2019.

десет хиљада прегледа. Онда се то прочуло, па је и другима постало интересантно - прича Станковић. Да се дешава нешто неуобичајено врло брзо се прочуло по целој земљи, а први доказ било је интересовање медија. О необичној ситуацији у којој се нашао пензионер појавили су се први текстови у новинама, а мање од седам дана било је довољно да се за ову појаву заинтересују и припадници седме силе из околних земаља, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине. Интересовање јавности додатно су заголицали прилози на телевизијама Прва и Пинк, што је мотивисало Станковића да свакога дана постави нове фотографије. Нису били лењи ни они који су покренули лавину, па су се на профилу @negujmosrbski појавили текстови из штампе и телевизијски прилози, а хиљаде посета сваког од њих било је добра основа да за само неколико дана готово цела Србија буде упозната са поступцима краљевачког пензионера. О томе, каже Станковић, најбоље сведоче позиви пријатеља са широког про-

стора некадашње Југославије, а колика је моћ друштвених мрежа потврђује интересовање оних који су се различитим поводима нашли у Краљеву да замоле за заједничку фотографију како би је објавили на својим профилима. Међу највернијим пратиоцима нашли су се ученици краљевачких основних и средњих школа, па нема дана да неколицина њих, кад препозна Зорана на улици, пожели да направи заједничку фотографију. - Мени Инстаграм у почетку ништа није значио, јер нисам ни очекивао да ће доћи до свега овога па сам био затечен да не знам како да објасним популарност и писање о мени, а све ми се чини као бајка. Краљевачки основци сваког дана показују жељу да направе заједнички селфи, јер им се то чини занимљивим, а још никога нисам одбио. Деца су културна, замоле лепо тако да сам свакоме изашао у сусрет, њима је то интересантно, а мени не представља неки проблем. Многима из старије генерације је то чудно јер не знају, као што ни ја нисам

знао, да седамдесет до деведесет одсто младих између десет и тридесет година има налоге на Инстаграму. Први пут ми није било јасно да ли се неко шали са мном, а кад сам мало упознао како функционише Инстаграм видео сам да доста интересантних објава из целе Србије, неке и са више од двеста хиљада прегледа. Иако може да се види свашта, ја постављам само своје фотографије, не очекујем никакву корист од тога мада може да се појави фирма или удружење које би искористило мој селфи за неку промоцију или рекламу. Имао сам понуду од једне шведске фирме да рекламирам неки производ, али је уговор који су ми послали био доста нејасан по питању мојих обавеза па нисам прихватио - каже Станковић. Онима који су били у прилици да бар једном погледају фотографије Зорана Станковића није могао да промакне истанчан укус за облачење какав није сувише чест код особа тих година. О томе на најбољи начин сведочи избор различитих модних детаља међу

којима значајно место заузимају наочари из богате колекције од тридесетак намењених заштити од сунца и неколико које побољшавају вид. Пажљивијим посматрачима није могао да промакне податак о пажњи која се посвећује избору гардеробе, посебно појачаној од тренутка кад је почео да привлачи толику пажњу јавности. А да има оних који добро запажају и најситније детаље потврђују коментари испод фотографија који се, сем одобравања или замерки због избора гадреробе, односе и на податке који ближе означавају локацију и време кад је фотографија настала. За разлику од пратилаца из других градова Краљевчани већ довољно добро познају трасу којом се креће Зоран Станковић, уобичајена места на којима испија кафу и поседи са старим, или скорије стеченим, познаницима. Да је утицај друштвених мрежа тешко одредити најбоље потврђује недавни боравак у Венецији и жеља бројних туриста који су га препознали да направе заједнички селфи. Колико за бројне друге Инстаграм је

привукао велику пажњу Зорана Станковића, посебно статистички подаци који сведоче о броју пратилаца, прегледа сваке појединачне фотографије, коментарима, узрасту оних којима привлачи посебну пажњу, локација са којих га прате и много чему другом. Најзначајним се ипак чине бројеви који показују број прегледа, пратилаца и оних који су потврдили да им се по која фотографија допада више од осталих. Најинтересантније од свега је, каже Станковић, што се све догодило у веома краком периоду. - Почео сам да објављујем слике кад сам се, крајем октобра прошле године, вратио из Немачке не слутећи шта ће да проистекне из тих објава. Објављивао сам слике искључиво због себе, а сада мало више обраћам пажњу на гардеробу, јер сам схватио да сам постао медијска личност па није свеједно шта ћу да обучем и које ћу наочаре да ставим. За мене је све ово ново, јер нисам ни помишљао да ће до тога доћи. Кад сам мало боље упознао Инстаграм закњучио сам да нико не ради ништа слич-

но, па ћу наставити и даље да постављам интересантне фотографије као и до сада. Видим да сви певачи, глумци и друге јавне личности имају Инстаграм налоге које користе да би се обратили популацији која их прати, што је доказ популарности - каже Станковић уз потврду да је највећи мотив нешто више од тридесет хиљада пратилаца који сваког дана очекују нешто ново. Иако нема поуздане потврде, на основу податка да је свака фотографија прегледана више хиљада пута, процењује се да укупан број премашује милион, а то је добра прилика за потврду утицаја које може да има на Инстаграм истомишљенике. Уједно је, каже Станковић, добра прилика за апел најмлађима да добро размисле при избору локација за селфи, а бројни негативни примери из не тако далеке прошлости за савет да ни у ком случају не угрозе сопствени живот, поготово не због фотографије коју можда никад неће видети. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 9.6.2019.

Дом здравља

Medicus univerzalis - V Услуге лекара опште медицине Све врсте специјалистичких прегледа, гинекологија, педијатрија, неурологија, радиологија, интерна медицина, васкуларна хирургија, кардиологија, ендокринологија. Систематски прегледи за возаче свих категорија Претходни и превентивни прегледи за запослене који раде где постоји ризик по здравље Систематски прегледи за оцену способности за ношење оружја Све врсте лабораторијских услуга Ултразвучни прегледи на 4Д апарату Краљево Цара Душана 80 Југ Богданова 49Д 036 333-522 064 876 33 02

Милутин Миланковић поново у Краљеву

МАГАЗИН

9.6.2019.

ОД ЗЕМЉЕ Д

- На позив српске владе Милутин Миланковић напустио веома удобан живот и добро плаћен посао у Бечу да би стечено знање, енергију и преостали део животног века, уложио у изградњу и унапређење просвете, науке и културе у матичној земљи. - Први српски доктор техничких наука који је оставио запажена достигнућа у свим сегментима деловања. - Од Земље до звезда нема области коју Миланковићев ум није дотакао. - Миланковић је у својим мемоарима описао и честе пријатне боравке у Краљеву у коме је боравио током изградње хангара на аеродрому и других објеката. - У Србији нема музеја, задужбине, фондације, нити научно-истраживачког центра посвећеног Милутину Миланковићу

Фото: М. Радовановић

ДО МЕСЕЦА

МАГАЗИН

9.6.2019.

оком последње две године посвећене обележавању шездесет пете годишњице краљевачког Удружење инжењера и техничара, које од пре једанаест носи име Добривоја Божића, организован је низ манифестација чију лепезу затвара изложба посвећена Милутину Миланковић. Десет година раније уприличена је прва посвећена знаменитом научнику која се мање бавила дометима у области гређавинског инжењерства а више била посвећена његовој теорији осунчавања, радовима који се односе на изучавање кретања земље око Сунца и календару који је 1923. године израдио по захтеву Васељенске патријаршије у Истанбулу. У години кад се обележава сто четрдесета годишњица његовог рођења, и сто десет година од доласка у Београд, изложба је прилика за подсећање на мање познато поље деловања Милутина Миланковића, а задовољство организатора појачано је потврдом да се дешава у време Европске недеље музеја. Изложба постављена у Дому Војске Србије оцењује се значајном и због податка да краљевачки Факултет за машинство и грађевинарство ове године уписује девету генерацију будућих грађевинских инжењера. Прилика да се новим подацима и сазнањима представи део активности и покуша да одговори на питање ко је стварно био Милутин Миланковић пружена је председнику Удружења инжењера и техничара Србије мр Славку Максимовићу. Он је малобројне посетиоце подсетио да је Милутин Миланковић био проналазач, инжењер, конструктор, грађевинар, муж, отац, професор, академик, путник, затвореник, доктор наука, господин... У низу чињеница које га на најбољи начин одређују издвајају се две, да је био Србин и велики научник. У време кад су будући великани српске науке одлазили у свет трагајући за бољим условима живота и рада

Миланковић је, након позива српске владе, напустио веома удобан живот и добро плаћен посао у Бечу и дошао у Србију да стечено знање, енергију и преостали део животног века, уложи у изградњу и унапређење просвете, науке и културе у матичној земљи. Због тога се одрекао држављанства црно-жуте Хабзбуршке монархије и примио држављанство Краљевине Србије, положио свечану заклетву и као резервни официр уврштен у српску војску да би од 1912. као добровољац учествовао у балканским ратовима. Милутин Миланковић је једно од три темена троугла српске научне

елите која је у значајној мери утицала на промену света и са Николом Теслом и Михајлом Пупином обезбедиио себи, и нацији којој припада, вечно почасно место у бескрајној књизи достигнућа људског рода. - Одличан ученик, бриљантан студент, увек посебан, постао је први српски доктор техничких наука који је оставио запажена достигнућа у практично свим сегментима деловања. Бавио се стварима које су веома различите, а нема области од Земље до звезда коју Миланковићев ум није дотакао. А било их је много, од инжењерског рада и патената у грађевинарству, астрономске теорије

9.6.2019.

МАГАЗИН

климатских промена, реформе Јулијанског календара до универзитетског професора и академика. Свету је подарио астрономску теорију климатских промена којом је решио тајну ледених доба. Расејао је грађевине од Беча до Константинопоља, а многи објекти широм аустроугарске монархије носе печат са иницијалима ММ. На срећу свих нас врхунске грађевинске пројекте реализовао је у Србији, систем канализације у Београду, Ковница новца у Топчидеру, мостови на прузи Ниш-Књажевац, бројни објекти за потребе ратног ваздухопловства - каже др Максимовић. Кад је команда Ратног ваздухопловства 1926. године приступила изградњи аеродрома у Бежанији, Краљеву, Скопљу, Мостару, Загребу и Панчеву планирано је да на сваком од њих буду двојни армирано бетонски хангари распона тридесет до четрдесет метара за смештај авиона, радионица за монтажу авиона и друге зграде неопходне за војне сврхе, али и за цивилни саобраћај. Колики је био углед Милутина Миланковића најбоље потврђује ђенерал Станојловић који га је обавести да једино у њега има поверење за извођење радова. Миланковић је прихватио да се упусти у реализацију значајног подухвата под условом да се сви планови и пројекти раде по његовим упутствима, и под његовим надзором, а резултати рада из тог период и у данашње доба служе као заштићени споменици неимарства. Осим што је би доказани мајстор са лењиром, шестаром и другим инжењерским алатима, Миланковић је безброј пута потврдио колико је вичан перу. О томе сведоче бројна научно-популарна дела остала иза њега, а веома духовит, сликовит и маштовит опис живота дао је у својој аутобиографији. Интересантним се чини подсећање да је Миланковић у својим мемоарима описао и честе пријатне боравке у Краљеву у коме је боравио током изградње хангара и других објеката о чему сведоче документа представљена у оквиру изложбе. - За разлику од Тесле и Пупина, који најзначајнија дела стварају далеко од завичаја, звезда Милутина Миланковића се у пуном сјају распламсала под сводовима београдског универзитета. Јака патриотска црта после Анексионе кризе 1909. године

доводи Миланковића у главни град новонастале државе, где постаје редовни професор, а капитално дело „Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба“ у свет шаље из Београда. Свет га одавно признаје, поштује, цитира и сврстава у великане светске науке, његова теорија се изучава на престижним светским универзитетима, бројни научни скупови су посвећени његовим делима, а Марс и Месец на својим атласима уписују његово име - каже мр Максимовић. И поред светски признатих достигнућа и доприноса у оквирима државе све је увреженије мишљење да му се српски народ није одужио у мери која одговара величини његовог лика и дела. Најбоља потврда је податак да, за разлику од других српских великана, Николе Тесле, Михајла Пупина, Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Јована Цвијића, Иве Андрића, у Србије нема музеја, задужбине, фондације, нити научно-истраживачког центра посвећеног њему. Прилика да се та грешка исправи и Србија потпуно одужи свом великану, а његова улога и дело поставе на место које им припада у светској и српској научној заједници, јесу јубилеји који се обележавају ове године. Удружење које носи име знаменитог научника, основано са циљем да афирмише живот и научни допринос Милутина Миланковића, припремило је предлог активности обележавања сто четрдесете годишњице његовог рођења и сто десете од доласка у Београд. Овом иницијативом, каже др Максимовић, Удружење је желело да српски народ испуни дуг према великом човеку, научнику и родољубу какав је био Милутин Миланковић, па да постане трајни понос Србије. Предлогом програма предвиђено је оснивање музеја, организовање репрезентативних изложби о његовом животу и делу, организовање међународне конференције „Живот и дело Милутина Миланковић - прошлост, садашњост, будућност“ и успостављање „Научно истраживачког центра Милутин Миланковић“ у Старом Сланкамену. Изложба уприличена поводом обележавања сто четрдесете годишњице рођења већ је гостовала у педесетак места на територији Србије, Републике Српске и Црне Горе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 9.6.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Тајни живот кућних љубимаца

херој. Али, када се појави неустрашива ши-цу Дејзи и затражи помоћ због опасне мисије, мораће да нађе храброст и постане јунак какав се само претварао да је. Анимираној авантури у 2Д формату, синхронизованој на српски језик, недостаје четири минута да би потрајала сат и по. По сценарију Брајана Линча филм је режирао Крис Рено, а главне улоге тумаче Петон Освалт, Ерик Стоунстрит и Кевин Харт. Филм је на репертоару биоскопа до 19. јуна у пројекцијама које почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

9.6.2019.

Људи у црном: Глобална претња

Теријер Макс се суочава са великим преокретима у животу, јер је његова власница сада удата жена и има сина Лијама па је, због дечакове безбедности, толико забринут да добија тикове на нервној бази. На породичном одмору, на фарми ван града, Макс и његов другар Дјук ће се сусрести са кравом нетолерантном на псе, непријатељски настројеном лисицом и застрашујућом ћурком, који додатно појачавају његову анксиозност. На срећу, добиће важне савете од ветерана са фарме, пса Рустера који ће га мотивисати да се суочи са страховима, пронађе у себи унутрашњег алфа мужјака и Лијаму да мало слободе. За то време, док јој је власница одсутна, одважна померанка Дивна уз помоћ пријатељице мачке Клои, након што је открила радост коју пружа мачија трава, покушава да спасе Максову омиљену играчку из стана препуног мачака. Од тренутка када је власница Моли почела да га облачи у суперхеројске пиџамице шашави, али преслатки, зека Грудвица живи у заблуди да је супер-

Људи у црном су увек штитили земљу од свемирских непријатеља. У најновијој авантури непријатељ се налази сакривен међу њима самима. Овог пута агенти који ће бранити Земљу од свемирских зликоваца ће бити Крис Хемсворт и Теса Томпсон. Научно фантастична акциона комедија, којој недостаје пет минута да би трајала два сата, настала је по сценарију Мета Холовеја и Арта Маркама у режији Герија Греја, а у водећим улогама наступају још Ребеке Фергусон, Ли-

ам Нисон и Ема Томпсон. Филм је се приказује до 19. јуна, а пројекције почињу у 20 сати.

Кева Оскаровка Октавија Спенсер тумачи лик Су Ен, жене која живи мирним и повученим животом у малом граду у Охају. Једнога дана тинејџерка Меги, која се тек доселила у град, замоли Су Ен да купи алкохол за њу и њене другове што ова доживи као шансу да стекне нове, младе пријатеље. Зато понуди тинејџерима могућност да пију алкохол, а да после не возе до куће позива их у свој подрум. Али, постоје одређена правила: једно увек мора да остане трезно, нема псовања, а никад се не улазити у кућу и обраћање са „Кева“. Кевина љубазност почиње да прелази у опсесију, па сан о добром проводу постаје ноћна мора ових тинејџера а подрум, од најбољег места у граду, постаје најстрашније место на свету. Деведесетдеевтоминутни хорор трилер у режији Тејт Тејлор, настао је по сценарију Скоти Лендса, а у главним улогама наступају Елисон Џени, Лук Еванс, Миси Пајл и Октавиа Спенсер. Филм је на репертоару до среде 19. јуна у пројекцијама које почињу у 22. сата.

9.6.2019.

МАГАЗИН

Кад „мали“ пос чине народу, ве

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

На власти су, дуго исти. Бар да су ко - комунисти!

стану „велики“, елике невоље!

Боре се за „висока места“, Без обзира, где им је место.

Најновија подела земаља у свету: Развијене земље и разбијене земље.

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 16. ДО 22. ЈУНА

МАГАЗИН

9.6.2019.

16. јун

1671 — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне. 1826 — Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Махмуд II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску. 1852 — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба. 1876 — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993. тај датум одређен за Дан Војске Југославије. 1941 — Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата Немачке у САД до 10. јула. 1944 — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији. 1958 — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти. 1960 — Председник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој

земљи. 1961 — Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио азил у Француској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета „Киров“. Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета. 1963 — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терјешковом. 1972 — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф. 1976 — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца. 1977 — Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза. 1983 — За председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза изабран Јуриј Андропов. 1992 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003. 1994 — Швајцарска одбила да изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије. 1996 — Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за време ратних сукоба, од 1991.

до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини. 1998 — Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице. 1999 — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године. 1999 — Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору. 2001 — Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву

посету шефа руске државе Југославији. Председник САД Џорџ Буш млађи и његов руски колега Владимир Путин срели се први пут у Словенији. Договорени сарадњу и сталне консултације. Победом коалиције леве оријентације на изборима за градоначелника Берлина утрт пут бившим комунистима да уђу у градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989. 2004 — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИКа. 2004 — Бутан је постао прва држава која је увела потпуну забрану узгајања и коришћења дувана.

17. јун 1397 — Данска краљица Маргарета I ујединила Данску, Шведску и Норвешку у Калмарску Унију. 1579 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Новим Албионом, данас Калифорнијом. 1665 — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над

Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португалије. 1775 — Амерички колонисти су нанели тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила. 1789 — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета. 1843 — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва. 1848 — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу. 1867 — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу. 1925 — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља. 1930 — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама. 1940 — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију. 1940 — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа. 1944 — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске. 1947 — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму. 1950 — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега. 1953 — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој. 1963 — Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама. 1967 — Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе. 1971 — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под

суверенитет Јапана 1972. 1972 — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у канцеларије Националног демократског комитета у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију. 1982 — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва. 1988 — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића. 1990 — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено. 1991 — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда. 1992 — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва. 1993 — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 1997 — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији. 1999 — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију.

2001 — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске. 2002 — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999. Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година. 2007 — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.

МАГАЗИН

9.6.2019.

18. јун

100

618 — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг. 1429 — Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана. 1155 — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара. 1583 — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету. 1812 — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији. 1815 — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту. 1817 — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе. 1839 — Основана је Прва београдска гимназија 1881 — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године. 1940 — Француски генерал Шарл

де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији. Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур. 1953 — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I. 1968 — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији. 1975 — Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975. 1979 — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2. 1983 — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер. 1993 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини. 1995 — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала. 1996 — Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције. Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991. 1997 — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила. 2000 — Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат

те две земље. Савет безбедности УН потврдио да је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана. 2001 — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи. 2002 — Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ. У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа. 2004 — Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

19. јун 1269 — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра. 1306 — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена. 1586 — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци. 1846 — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерзију. 1862 — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда. 1867 — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимили-

јана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика. 1885 — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске. 1908 — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил. 1953 — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг. 1961 — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства. 1961 — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао. 1965 — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана. 1965 — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу. 1970 — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута. 1975 — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио Прву светску конференцију о положају жена. 1987 — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА. 1988 — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сики. 1991 — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства. 1995 — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији. 1999 — У Приштини, на згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН пре-

узеле контролу над Косовом и Метохијом. 2000 — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната. 2003 — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

20. јун 451 — Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију. 1214 — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја. 1459 — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји. 1756 — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“. 1789 — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције. 1819 — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова. 1891 — Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео. 1928 — Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика ХСС. 1944 — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату. 1960 — Кракотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске.

101

9.6.2019.

МАГАЗИН

102

1960 — Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији. 1963 — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе. 1972 — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенскоаустријску границу. 1973 — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973. 1991 — Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990. 1992 — Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе. Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу. 2000 — Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу. Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, којим је практично створена нова глобална медијска снага. 2001 — Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића. Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затво-

ра због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа. Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф. 2002 — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа. 2003 — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције. 2015 — Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.

21. јун 217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку. 1813 — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. 1881 — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884. 1919 — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској. 1942 — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника. 1945 — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као послед-

ња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима. 1948 — Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике. 1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. 1963 — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а. 1970 — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и по-

стао први троструки освајач трофеја Жила Римеа. 1981 — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38 % укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске. 1990 — У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније. У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи.

2002 — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

22. јун 217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије. 168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат. 1533 — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч. 1593 — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска. 1815 — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут. 1826 — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република. 1874 — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе. 1894 — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија. 1914 — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921. 1940 — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне

Француске. 1941 — Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР. Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације. 1944 — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске групе Центар. 1945 — Окончана је битка за Окинаву победом Американаца. 1965 — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа. 1965 — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа. 1994 — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир. 2000 — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу. 2001 — Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду. Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет. 2003 — У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску. Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингемске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs