Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 392 * 2. јун 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2.6.2019.

МАГАЗИН

У овом броју: У шта верујемо? Обележен значајан датум Енергија борбене левице И стадион јабука раздора На путу доброг управљања Дуван и здравље плућа Операције српске војске Матуранти Почело одбројавање

10 18 24 30 36 42 48 54 64

68 78 84 88 94 102 104 106 108

Фото: М. Радовановић

Не може нам нико ништа... Корак испред других Ципеле, традиција и мода О „Јоакиму“ и после „Јоакима“ „Слободна зона“ протутњача лрз Краљево На репертоару Биоскопа „Кварт“ Шумадија 1903 - Слога Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 2.6.2019.

Извештај Канцеларије за Косово и Метохију (1)

У ШТА ВЕРУЈЕМО? аме и господо, поштована председнице Народне Скупштине Републике Србије, поштована председнице Владе Републике Србије, уважени министри, Ваше екселенције, драги наши представници српског народа и српских институција са Косова и Метохије, поштовани народни посланици, уважени грађани Србије. Желим, пре свега, да се захвалим свима који се данас налазе у овој сали, свима који желе да разговарају на одговоран и озбиљан начин о проблему који је велики и тежак не само за наше људе на КиМ, већ и за све грађане Србије и целину српског народа. Размишљао сам да ли да говорим о томе како и на које све начине су неки покушавали да ме спрече да уђем у зграду Народне Скупштине Републике Србије, али су то сувише слаби покушаји и сувише неважно за грађане Србије, те о томе данас нећу да говорим. Мислим да целу расправу треба да почнем одговором на једно важно питање – у шта верујемо? У лаж или у истину? Без тог одговора нећемо на крају знати ни за шта смо тачно способни, колико можемо, где су границе и наше земље и наших снова, баш као и наше стварности. Где је Косово, где је Метохија, ко њима управља, где смо ми Срби на КиМ? Можемо ли ми, које су због Косова противправно бомбардовали, убијали нашу децу, извршили агреси-

ју, да рачунамо на међународно право и правду? Ко су нам пријатељи? И да ли имамо право на непријатељство са онима од којих у великој мери зависи наша будућност. Да ли смо себи пријатељи ако одбијамо да се суочимо са истином? Његош је још рекао – самообмана је убитачна и за људе и за народе. Да ли смо ми у Србији свесни тога? Да, ако обмањујемо себе не значи да ћемо сами себе на крају успети да преваримо и да нећемо постати ништа друго, да нећемо сутра имати онолико Косова у Србији, тако што ћемо се грчевито држати својих маштарија. Да не вреди то што кривимо реалност, селективно бирамо информације и покушавамо да све то уклопимо у оно што ми желимо. Није случајно велика Исидора Секулић рекла – ми смо народ који у стварност не верује и који стварност не воли. Док је не познајемо, сневамо о њој, а када нам постане јасна, ми је потцењујемо. Вере и љубави за реалност никада нисмо имали. Не иде то. И време је да отворено изаберемо између слатке лажи и горке истине. А, мој посао, као председника Републике је, и не морам увек да га волим и не мора увек да ми прија, да људима саопштим и саопштавам истину. Горку. Понекад непријатну и ма каква она била, али истину. Али, због истине коју говорим, немојте ни на тренутак да помислите да се нећу борити за наш народ

на КиМ, за КиМ, више од свих оних који истину знају, а намерно је прећуткују. И који би радо ратовали, али да у тим ратовима гину туђа, а не њихова деца. И који нам свакога дана држе патриотска предавања, а предавања никоме не би смели да држе. Дуга и тешка, исцрпљујућа вишевековна борба водила се око Косова. Али, ми неретко заборављамо, не само око Косова и око Војводине и других делова данашње Србије, у неким од тих борби победили смо. У неким од тих борби смо изгубили. Само што смо се правили да су победе биле уобичајене, нормалне, и нису представљале никакву новост, а поразе никада нисмо хтели да прихватимо. Чак и када смо их доживљавали узастопно и у кратком временском периоду. Не један, већ као што рекох, много пораза. Размотримо укратко историјске чињенице укрштене са простом математиком. Све то у погледу питања ко је колико дуго кроз историју владао територијом коју данас називамо КиМ. Од првог века суверене власти Рима над овом територијом, када су покоравали Лире и Далмате, који су мање више настањивали ову територију и која је трајала негде до 395 године. После тога влада Византија. Око 550 година. У VII веку долазе словенска и српска племена на територију данашње КиМ. Од 960. до 1080. године на тој територији за превласт се боре Византи-

Фото: М. Радовановић

Говор председника Републике Србије Александра Вучића у Народној Скупштини Републике Србије 27.05.2019. године

МАГАЗИН 2.6.2019.

ја, различити српски владари. Узмимо грубо, по 60 година за Византију и Србе. Српски владари на КиМ од 1080. до 1389. године. Турци од тада до 1912. године. 510 година. Срби владају на КиМ од 1912. године. Условно говорећи Срби. И Срби и Албанци заједно. При чему, Албанци нису били тиме задовољни. До 1999. године. Овако или онако од Кумановског споразума, дакле од 1999. године управљају међународна заједница и Албанци и онај део међународне заједнице који је био подршка стварању независног Косова 2008. године. Дакле, ако посматрамо тих 2020 година уназад, видећемо да су се различите власти на КиМ смењивале. И видећемо оно што је посебно интересантно, а ја ћу вам сада изнети те демографске податке, како се у последњих 120 година драматично мењао број Срба. По проценама из 1455. године на КиМ, на територији која данас обухвата КиМ, живело је око 98 % Срба. 1871. године живело је 32% Албанаца, 64% Арбанаса, 64% Срба. Међутим, тада долазе српско – турски ратови, Берлински конгрес и то је време у којем најдраматичније губимо у броју Срба који живе на КиМ, и први пут 1899. године Арбанаси представљају већину на тој територији у такозваном Косовском вилајету. Дакле, са 48% а Срби су на 44%. Како се све то догодило? Дошло је до великог исељавања, великог и тешког прогона Срба. А, српска држава је тада, у то време, после српско – турских ратова и Берлинског конгреса, а Стојан Новаковић је желео да то буде на 5оо-ту годишњицу Косовске битке, први пут ми оснивамо свој конзулат. Српско представништво. Представништво Србије у Приштини у Косовском вилајету. Дакле, при Отоманској империји. Први наш конзул на Косову, у косовском вилајету, био је Лука Маринковић, постављен 1889. године. Већ 1890. године Албанци убијају Луку Маринковића, дакле првог српског конзула на Косову. После Луке Маринковића променили смо више конзула, све до 1912. Интересантно је да су наши кон-

зули, вероватно би их они, који су и данас хтели да спрече наш долазак овде, назвали великим издајницима, били и Бранислав Нушић. Прво је био деловођа, затим наш конзул у Приштини, био је и велики српски песник Милан Ракић, који је прво био писар а затим конзул у Приштини. Дакле, ти људи су дали свој допринос штитећи интересе све малобројнијих Срба, јер све до балканских ратова, ми никако нисмо могли да се опоравимо, а ниједна српска власт овде у Србији није смела и није могла да се усуди ни на који начин да организује било какав устанак на Косову и Метохији, све до 1912 године, све до балканских ратова, све до ослободилачких ратова, када Косово и Метохију поново ослобађамо. Ово сам желео само да вам кажем да бисте видели како кроз добар део историје су се ствари мењале, али оно што су лоши подаци за нас, готово катастрофални, долазе после Другог светског рата. Наиме, 1948. године па све до 1953. и у заносу победника ми успевамо да сачувамо број Срба у истом проценту који је био непосредно после Другог светског рата, то је 27% Срба и Црногораца а 68% Албанаца. Молим вас да послушате податке сада и то све траје до 1961. године. Дакле, тих 15 година после Другог светског рата ми држимо проценат Срба у односу на проценат Албанаца. Држимо га јер смо ми били победници. Велики број Албанаца се осећао као губитници, велики број Албанаца је напустио Косово и Метохију, отишли су и преко океана и у многе европске земље у много већем обиму него што су то Срби чинили, зато што кажем и понављам – Срби су били највећим делом антифашистички настројени, осећали су се као победници, што није био случај са Албанцима. Међутим, стварањем Треће Призренске лиге 1946. Албанци почињу да нам праве највеће проблеме и то ће се видети - да нас је скупље коштала Трећа Призренска лига него и Прва из 1879. године и Друга Призренска лига Бали Комбетар , створена 1942. и 1943.

године, јер су огромним новцем и улагањима успели, увек и у сваком тренутку, да имају значајан уплив у америчку спољну политику и преко Представничког дома и преко Сената, преко оба доба конгреса, и преко свих других извршних органа америчке власти. Оно што се дешава тада, од 1961. године, показује како коначно губимо тле под ногама на Косову и Метохији. Понављам, 1961. године имамо 27% Срба на Косову и Метохији, али већ 1971. године имамо 21%. Ако погледате, то је за више од 25% од нашег броја Срба у релативним бројевима пад. 1981. године већ имамо 15% Срба. Дакле од 1961. до 1981. са 27 на 15%. 1991. већ имамо 11%. Дакле, више него дупло смо у тих 30 година изгубили, у релативним процентуалним бројевима, присуство Срба на Косову и Метохији, од шездесетих до деведесетих година. Сви они који су на власт дошли после првих демократских избора 1990. године имали су безброј проблема, а претпостављам да су намере биле најбоље, били су у ужасно тешкој ситуацији да било шта сачувају са 11% српског живља. Томе су допринели бројни проблем са којима смо се суочавали. О томе ћу, боље сада да говорим него касније, дакле имали смо лоше одлуке комунистичких власти, имали смо ужасно лоше одлуке прво о забрани повратка Срба и Црногораца на своја огњишта, али смо имали лоше одлуке и 1956. године, за које нећете веровати и зашто се данас између осталог боримо и за тај део Србије, где није цео север Косова, као што неки причају, припао тада Албанцима, односно Косову и Метохији. То је неистина. Припао је Лешак са 12 села и да буде несрећа већа, наши људи су се плебисцитом изјашњавали о томе да желе да припадају не Рашкој области, не централној Србији, већ Косову и Метохији, те Албанци чак и у разговорима са нама те аргументе, иначе им то никада не бих открио, и те аргументе у разговорима са нама користе. Да не говорим о томе да су Срби тешко могли да добијају посао, а да видите

МАГАЗИН 2.6.2019.

размере проблема са којима се суочавамо, да рецимо 1961. године је било око 100.000 српске деце у школама, 1999. смо имали 59 хиљада српске деце у школама, данас имамо свега 16 хиљада српске деце у школама. Само да видите колике су размере националне катастрофе кроз коју је наш народ прошао. Данас, на Балкану, када говоримо о националном питању, на Западном Балкану данас живи, по нашим прецизним рачуницама, касније ћу вам изнети те податке у току дискусије, 7 милиона и 460 хиљада Срба. Кад питате Србе, они би вам рекли девет или десет милиона. Ово је тачан број, дакле 7 милиона и 460 хиљада Срба. У Србији, Републици Српској и Босни и Херцеговини и Црној Гори, Хрватској, Северној Македонији живи данас око 4 милиона и 70 хиљада Албанаца. Њих кад питате, они ће рећи да их је 6 милиона. Наравно, ни они не говоре истину, као ни Хрвати, када говоре да Хрватска има 4,5 милиона, једва да има 3,5 милиона, и то ће ускоро видети, 2021. године. Срби имају негативан природни прираштај, Албанци имају позитиван. Ја ћу изнети неколико данас важних процена за озбиљну дискусију и за озбиљност извештаја који подносимо. По проценама УН из 2015. Србија ће 2050. имати 5,5 милиона становника а 2100. године, уколико се исти трендови наставе, свега 3,5 милиона становника. Ако израчунамо број становника до 2050. и 2100. године, по постојећим стопама прираштаја Алабанаца и Срба, долазимо до следећих података за Балкан. Године 2050. Албанаца ће бити, касније ћу дати још једну озбиљнију анализу од ове, број Албанаца ће бити за милион и 926 хиљада и 400 више него сада. Укупно, биће их 5 милиона 996 хиљада. Срба ће бити милион и 222 хиљаде и 400 мање него данас. Укупно, биће нас 6 милиона и 230 хиљада. Године 2100. Албанаца ће бити за 4 милиона и 936 хиљада више. Укупно, биће их 9 милиона 6 хиљада и 400. Срба ће бити за 3 милиона и 132 хиљаде

мање. Укупно, биће нас 4 милиона и 327 хиљада. Уколико ми себе не променимо, уколико ми много тога код себе не променимо, биће нас 2100. године, а то је још само једна генерација, биће нас двоструко мање на Западном Балкану него Албанаца. Додајмо томе и непредвидиве, али веома извесне имиграције из Азије и пре свега сабсахарске Африке ка просторима Европе и Балкана. Већина избеглица јесу и биће муслиманске вероисповести и то не би био за нас проблем да ми јесмо отворенији, као што се показало у претходном периоду да нисмо. Утолико ће и неки други имати користи од тога, а ми, нажалост, то нећемо умети да искористимо. Да би остварили позитиван прираштај Срба, у наредних 30 година неопходно је да жене рађају 3,2 деце. Ако не спроведемо крупне свеукупне промене и разноврсне мере, не само да нећемо моћи да говоримо о Косову и Метохији, него ћемо имати мале шансе да говоримо о сопственом опстанку и на територији остатка Србије. Постоји више различитих научних студија, ја сам вам рекао једну. Постављају се питања, а зашто сам о овоме говорио. Нисам ја о овоме говорио само као о пресеку стања, за које верујем да за многе од вас јесу изненађење. Сви смо то од себе дубоко сакривали и никада нисмо желели до краја отворено да говоримо. Ово сам говорио због тога што морамо да размишљамо о будућности и о два различита сценарија, а један је нормализација односа са Албанцима, а говорићу о томе какве су могућности нормализације могуће. Други је да до нормализације не дође, да имамо или замрзнут конфликт, или замрзнут конфликт прекидан повременим сукобима, који би био у потпуности катастрофалан сценарио за наша даља демографска кретања. Заборавили смо да кажемо, као историјске чињенице, које су у многоме допринеле катастрофичном стању за опстанак српског народа на Косову и Метохији. Заборавили смо да кажемо да смо били готово 500 година под турском окупацијом, назовите то како год

хоћете, под турском управом, свеједно је. Да смо истовремено доживели трагичне губитке у Балканским ратовима, стравичне губитке у Првом светском рату и у Другом светском рату, посебно наш живаљ западно од Дрине и Дунава. То су били огромни ударци демографској виталности од којих се наш народ никада није опоравио. Додатни ударац били су ратови 90-их година, људски губици, егзодуси, егзодус нашег народа из Хрватске 95-те године. Наравно, и НАТО агресија 99-те године. То су неки од додатних екстерних узрока вишедеценијске депопулације. Узроци пада наталитета и депопулације су, као и у другим савременим европским земљама, повећање животног стандарда. Јер, у најбогатијим београдским општинама нам је најнижи наталитет, између 140 и 200.000 абортуса годишње, исељавања и болести. Пре свега, у току данашњег излагања говорићу о миграцијама, о важности да стигнемо до било ког, једног дана, да дођемо до компромиса са Албанцима, јер тиме ћемо добрим делом затворити тај негативни миграциони салдо до 2030. године, направити изједначени миграциони салдо, то значи једнак број оних који улазе у нашу земљу са онима који излазе из наше земље, од 2030. тај тренд преокренути и обезбедити да имамо више људи који долазе у нашу земљу, од оних који одлазе. Као што сам рекао, од 45-те, осим забране повратка протераним Србима и Црногорцима, имали сте из године у годину повећавање уставних надлежности Косова, закључно са уставним променама из 71. и 74. године. Ми смо 90-те године имали националну обнову, што је било очекивано и разумљиво. После деценије ћутања на прогон, пре свега Срба са Косова и Метохије, да смо очекивали да имамо боље резултате, не улазећи у суштину проблема односа са Албанцима, не улазећи чак ни у бројеве, не улазећи у оно што је могло дете да сабере, а ми смо се правили да то не можемо да урадимо.

МАГАЗИН 2.6.2019.

ОБЕЛЕЖЕН

Где смо били, шта смо радили у мају?

Н ЗНАЧАЈАН ДАТУМ - Богат програм обележавања Дана победе над фашизмом. - Улицама Краљева други пут марширао „Бесмртни пук“. - Краљево је, у оквиру кампање „Дани омбудсмана“, посетио заштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима и, у периоду од десет до шеснаест сати, разговарао са грађанима и примао њихове притужбе. - Одељење за послове цивилне заштите организатор је још једне акције под називом „102 као 1“. - Објављен јавни позив за доделу новчане помоћи за календарску 2019. годину породицама са двоје и више деце узраста од седам до петнаест година у једнократном износу од пет хиљада динара. - Гости Краљева ученици Дечје школе уметности из града Тутаев у Јарославској области и делегација Јамало-Ненецке области Руске Федерације

одатак да је пети месец у години почео у среду, а због чињенице да је Међународни дан рада државни празник чије се обележавање наставља и следећег дана, Краљевчани запослени у државним и локалним институцијама, и највећем броју других предузећа, били су у прилици да одмор продуже до почетка наредне недеље. Због тога чак неколико дана није било значајнијих активности, ако се изузме првомајска будилица и шетња градским улицама иза Дувачког оркестра „27. септембар“ петанестак настављача дугогодишње традиције. Да први радни дан наредне недеље не би прошао без активности потрудили су се градоначелник Краљева и директорка филијале Националне службе за запошљавање који су потписали Споразум о уређивању међусобних права

МАГАЗИН

2.6.2019.

и обавеза у реализацији програма или мера активне политике запошљавања за 2019. годину. У оквиру реализације пројекта „Матура 2019“, полицијски службеници Полицијске управе Краљево су следећег дана отпочели низ предавања намењених ученицима завршних разреда средњих школа на подручју Краљева, Врњачке Бање и Рашке у оквиру пројекта чији је циљ повећање безбедности и очување повољног стања у овој области за време матурских прослава и других школских манифестација. Светски дан хигијене руку, који Дом здраља Краљево обележава под слоганом „Сачувајте животе – оперите своје руке“, прилика је да се 8. маја из ове установе пошаље порука „Чиста нега за све – у твојим је рукама“ са ци-

љем да се постигне универзална покривеност здравственом заштитом, постизање бољег здравља и добробити за све људе, приступ квалитетним здравственим услугама и сугурним, ефикасним и приступачним лековима и вакцинама. Порука је заснована на чињеници да је превенција и сузбијање болничких инфекција, укључујући и хигијену руку, кључна мера за постизање ових циљева. Истог дана Црвени крст Краљево обележио је Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца кроз тему „Љубав“ са циљем да прошири разумевање јавности према овим организацијама, наглашавајући разноликост рада и универзалност у приступу. Акцију добровољног давања крви организовану овом приликом као давалац је подржао и градоначелник Краљева

и одбрани Отаџбине, током Првог и Другог светског рата и НАТО агресије на Југославију 1999. године. Колона „Бесмртног пука“ кренула је из парка код Железничке станице, Хајдук Вељковом улицом, од раскрснице са Улицом Димитрија Туцовића, а наставила улицама IV краљевачки батаљон и Милана Топлице до зграде Градске управе где је, након отварања изложбе „Србија-Русија Југославија-СССР“, приказан филм „Битка за Севастопољ“. Дан касније Краљево је, у оквиру кампање „Дани омбудсмана“, посетио заштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима и, у периоду од десет до шеснаест сати, разговарао са грађанима и примао њихове притужбе. Пашалић је током дана разговарао са градоначелником Краљева, а на конференцији за штампу која је уследила након састанка одговарао на бројна питања представника медија. Краљево је од 10. до 12. маја било домаћин ученицима Дечје школе уметности из града Тутаев, у Јарославској области у Русији. У граду је бора-

вио оркестар руских народних инструмената, победник бројних општинских, државних и међународних такмичења који је пре тога одржао низ концерата по целој Русији, али и у Француској, Немачкој, Бугарској, Пољској и Србији. На коцерту у сали Краљевачког позоришта изведена су дела руских уметника, али и познате српске песме. Са члановима оркестра у Краљеву је боравила и директорка представништва чувене јарослављанске фабрике за изливање црквених звона „Николај Шувалов“ Наталија Владимировна Шатиљина, велики донатор, хуманиста и посредник у успостављању братских и партнерских односа руских и српских градова,удружења војних ветерана, универзитета, организатор гостовања хорова, посета високих делегација. Гости из Тутаева посетили су Дечје одмаралиште „Гоч“ и за ученике школе у природи из целе Србије одржали концерт, а дан касније још један у Ушћу са дечјим ансамблом Културно-уметничког друштва „Студеница“.

Фото: М. Радовановић

Предраг Терзић. Поводом обележавања 9. маја, Дана победе над фашизмом, Историјски архив је, у сарадњи са Архивом Србије и Архивом Југославије, организовао изложбу под називом „Србија-Русија, Југославија-СССР“, чији су аутори др Алексеј Тимофејев, др Горан Милорадовић и др Александар Животић. Поставка је посвећена 180. годишњици успостављања дипломатских односа између Србије и Русије и приказује архивску грађу и део објављених књига на тему међусобних односа, који датирају од 1838. године. Краљево сваке године на пригодан начин обележава 9. мај - Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Ове године обележавање је отпочело полагањем венаца на Споменик отпора и победе, а настављено шетњом улицама града у част храбрима и одважнима који су извојевали победу и омогућили да данас безбрижно живимо у слободи. Циљ шетње је да се ода помен и подсети на судбину свих војника који су учествовали у заштити

2.6.2019.

МАГАЗИН

У суботу, 11. маја градоначелник је примио делегацију Јамало-Ненецке области Руске Федерације која је, током неколико дана боравка у Србији, искористила прилику да у Свечаној сали Градске управе приреди изложбу „Јамал – јуче и данас“, као пресек традиционалног и савременог начина живота у овом крају. У првим јутарњим часовима следећег дана испред просторија Месне заједнице Каменица отпочела је шездесет трећа по реду Републичка планинарска акција Нарцису у походе“ у организацији Планинарско - смучарског друштва „Гвоздац“ и подршку Владе Републике Србије, Министарства омладине и спорта, Планинарског савеза Србије, локалне самоуправе и бројних пријатеља. На истеку прве половине месеца Градско веће је грађанима и стручној јавности упутило позив за јавну расправу о Нацрту одлуке о накнадама за коришћење јавних површина, а уз подсећање да ће се спровести у периоду од 13. до 19. маја стигло је подсећање да се увид у текст Нацрта одлуке о месним заједницама на територији града може извршити на званичном сајту и огласној табли града Краљева. Учесницима у јавној расправи омогућено је да доставе примедбе, предлоге и сугестије пре него последњег дана буде одржана јавна седница, на којој ће бити представљен извештај о спроведеној расправи. Градски штаб за ванредне ситуације је на седници од 13. маја разматрао стање спремности свих субјеката који учествују у одбрани од поплава, а све у складу са најавама Републичког хидрометеоролошког завода о очекиваним обимним падавинама. На седници су усвојени извештаји свих субјеката и у складу са најавама повећана њихова приправност уз подсећање да ће у наредном периоду преко својих стручно-оперативних тимова пратити стање на терену и, у случају, потребе адекватно реаговати. Са састанка је упућен апел становништву, привредним субјектима и свима који могу бити угрожени великом количином падавина да прате најаве и преду-

зму превентивне активности у циљу заштите покретне и непокретне имовине У подне 15. маја у Свечаној сали Градске управе одржана је прва презентација у оквиру информативне кампање пројекта „Подршка социоекономској стабилности у региону Западног Балкана 2019-2020“. Презентација је отворена за јавност што је повод за позив лицима заинтересованим за покретање микро и малих бизниса да присуствују ради добијања детаљних информација и преузимања пријавних формулара. Програм регионалног карактера заснива се на економској и едукативној подршци одрживом локалном развоју, а у оквиру њега у Краљеву ће бити подржано најмање тридесет корисника у намерама за започињање или развој пословних делатности. Они чији се пројектни предлози оцене најубедљивијим могу да очекују донацију у опреми просечне вредности од 2.400 евра, организацију пословних и стручних обука према потребама, као и праћење подржаних микро и малих бизниса и могућношћу њиховог умрежавања. Полицијски службеници Полицијске управе у Краљеву су 17. маја изводили гађање на уређеном војном стрелишту у Жичи због чега је упућено упозорење грађанима да ће тог дана, у периоду од 9.00 до 15.00, на овом простору бити забрањено кретање, задржавање и боравак људи, животиња, моторних возила и сточних запрега. Стрелишни простор у којем се изводи гађање обележен је црвеним барјачићима, таблицама са натписом „Не иди даље – гађа се“ и обезбеђен стражарима. Одељење за послове цивилне заштите организатор је још једне акције под називом „102 као 1“, уз подршку Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“, Канцеларије за управљање јавним улагањима, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Сталне конференција градова и општина и Програма за развој Уједињених нација. Акција усмерена на чишћење приобаља река и корита притока, садњу дрвећа и друге активности органи-

зована је са циљем да се активирају становништво, институције, удружења и људи добре воље да, током једног дана, заједнички раде на унапређењу стања животне средине и смањења ризика од катастрофа. На територији града Краљева, спроведено је више акција на преко 20 локација међу којима су најзначајнијим оцењени Ромско насеље, вежба евакуације са „Главчића“ моста на Ибру, бедем у Ковачима, Жичка река, Доситејева улица, и друге. У акцији су учествовала ученици основних школа „Вук Караџић“, „Чибуковачки партизани“ и „Светозар Марковић“, Шумарске школе, припадници цивилне заштите, Ромско удружење „Преокрет“, добровољна ватрогасна друштва из Краљева, Милаковца, Витковца, Печенога, Студенице, Буковице и Милочаја и удружења грађана уз подршку Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Након катастрофалних поплава у мају 2014. градови и општине на сливовима Западне Мораве и Колубаре први су схватили неопходност удруживања како би се адекватно супроставили ризицима од катастрофа, а петогодишњица поплава потврдила се као добра прилика да се добар колективни дух, слога и међусобна подршка свих поново испоље кроз заједничку волонтерску акцију у циљу смањења ризика од катастрофа. На сајту града Краљева и огласној табли Градске управе објављен је јавни позив за доделу новчане помоћи за календарску 2019. годину породицама са двоје и више деце узраста од седам до петнаест година у једнократном износу од пет хиљада динара. Право учешћа имају незапослени родитељи, старатељи или усвојиоци држављани Републике Србије, са пребивалиштем или боравиштем на територији Краљева најмање три године пре расписивања јавног позива, изузев оних који у тренутку подношења захтева остварују право на социјалну помоћ код Центра за социјални рад. Подношење пријава са потребном документацијом отпочиње даном објављивања јавног позива и траје до краја године. Т. Радовановић

Десет година Покрета социјалиста у Краљеву

МАГАЗИН

2.6.2019.

ЕНЕРГИЈА БОРБЕНЕ ЛЕВИЦЕ

- Последњих неколико година, коликоје Покрет социјалиста у власти, урађено све оно што није у протекле две деценије. - Покрет социјалиста у јубилеју који обележава види замах да крене у нову победу. - Респектабилна политичка организација о чијем учинку на збивања у граду сведочи активност пет одборника у локалном парламенту који су на прави начин урадили све што се од њих очекивало, посебно у ситуацијама кад је, због интереса грађана, било неопходно супроставити се и коалиционим партнерима

ао нова снага на политичкој сцени Србије Покрет социјалиста је основан у јулу 2008. године са циљем да одговори на немар владајућих елита према човеку, и жељом да се покаже одговорност према генерацијама које долазе. То је повод да постојање темељи на марксизму, другим учењима и идеологијама којима се ослобађа човек, и успостављању социјалистичких друштвених односа. Као антиглобалистичка партија која се појавила у време дубоких политичких и друштвених промена у Србији и њеном окружењу, Покрет социјалиста себе види као будућу централну снагу националног, радничког и економског препорода земље, а будућност планете у савезу слободних нација. Због става да човек без слободног испољавања националног не може бити слободан, жели сигурну, солидарну и просперитетну, развијену и хуманију Србију. Коначним циљем формирања и постојања у Покрету социјалиста сматрају срећу и слободу појединаца у држави благостања као основне одреднице сврхе политичког деловања.

МАГАЗИН

2.6.2019.

Програм партије дефинисан је у атмосфери бруталне експлоатације и потпуне небриге владајуће класе и њених политичких представника за судбину свих који живе само од свог рада, па је оцењено да ове околности захтевају сажимање позитивног искуства левице и радничког покрета и свих других која су већ постала цивилизацијске и социјалне тековине модерног живљења. У времену криза политичке репрезентације, самим тим и легитимизације, и покушаја брисањa граница између левице, центра и деснице, питање модалитета деловања и организовања оцењено је једним од кључних питања савремене политичке сцене. Због тога је примарни задатак савремене аутентичне левице да очува реалну везу са социјалним слојевима које политички репрезентује, заступајући њихов интерес на конкретан и борбен начин. Ширење страначке инфраструктуре допрло је и до Краљева где је пре десет година основан градски одбор, а за то симболично одабран 25. мај који је деценијама током двадесетог века обележаван као Дан младости. Пригодна

свечаност коју је поводом десете годишњице постојања приредио Градски одбор Покрета социјалиста прилика је за подсећање на жељу руководства да врати срећу и осмех на лице. - Навршило се десет година борбе праве левице за социјану правду у жељи да помогне суграђанима да живе боље, онако како заслужују. У Краљеву се не живи бајно али смо задњих неколико година, откако смо у власти, успели да урадимо све што није у протекле две деценије. Покрет социјалиста у јубилеју који обележава види замах да крене у нову победу, да урадимо све што пише у нашем програму а то је оно што смо заборавили и што нам недостаје, социјална правда и једнакост, брига о људима, брига о комшијама. Заборавили смо једни на друге, а ми смо ту да објединимо људе, да им објаснимо да свађе и све лоше манире које смо стекли у задње две три деценије треба да заборавимо и да се окренемо будућности, а будућност је да једни друге волимо, пазимо и будемо заједно на истом путу - рекао је председник Градског одбора Покрета соци-

јалиста у Краљеву Александар Ерац. Успех Покрета социјалиста у локалним оквирима темељи се на залагању председника странке Александра Вулина који је својевремено, са места министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, одлучујуће утицао на рашавање социјалног статуса радника Фабрике вагона, Магнохрома, Аутотранспорта и других. Он се огледа у обезбеђењу средстава за исплату социјалног програма што је, каже Ерац, значајно утицало на повећање степена поверења грађана у локалној средини, пораст броја чланова и симпатизера. Прослава десетогодишњег јубилеја прилика је за потврду да Покрет социјалиста у Краљеву представља респектабилну политичку организацију о чијем учинку на збивања у граду сведочи активност пет одборника у локалном парламенту. Пред следеће локалне изборе у априлу наредне године краљевачки социјалисти очекују још боље резултате у областима где су већ постали видљиви и достигли значајније домете. - Покретачка енергија борбене ле-

вице коју носимо потврђује да нема компромиса у спремности да се суочимо са сваким проблемом. То је оно што је потребно нашим суграђанима, на првом месту нашем граду, а мислим да Краљево заслужује много више. Краљеву се дугује за избегле, за расељене, за све оне који су дошли у град, а ми морамо да имамо руководство које ће у Београду без дилеме да каже Краљеву мора да се помогне, јер нам дугујете - каже Ерац. Са позиције шефа одборничке групе у Скупштини града Ерац наглашава да је пет одборника Покрета социјалиста на прави начин урадило све што се од њих очекивало, посебно у ситуацијама кад је, због интереса грађана, било неопходно супроставити се и коалиционим партнерима. Уверење да пет одборника није довољно за снажнији утицај на политику владајуће већине основ је на коме се темељи потреба да их након следећих локалних избора буде знатно више, јер је то једини начин да се реализују планирани задаци. - Не желим да кажем да нас спута-

вају наши коалициони пратнери, али мислим да имамо много више енергије, полета, елана... а добар показатељ на дан када обележавамо десетогодишњицу постојања је потврда да нам долазе и коалициони партнери и политички противници. Долазе јер у нама виде будућност и људе са којима може да се разговара, а ми смо спремни за сваки разговор ако је у интересу Краљева које заслужује да буде град као што је био некада - истакао је Ерац. Свечаности обележавања десете годишњице постојања присуствовали су коалициони партнери, али и успешни краљевачки привредници који се у центру пажње политичких субјеката нађу само у време предизборних кампања. Покрет социјалиста настоји да покаже како води рачуна и о њима, а поштује и праве пријатеље међу којима су се ове мајске вечери нашли и гости из других средина. У свечарској атмосфери била је то прилика за озбиљне разговоре и размену позитивних искустава која би могла да буду примењена у локалним оквирима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.6.2019.

Агресивна офанзива челника Народне странке

МАГАЗИН

2.6.2019.

И СТАДИОН ЈАБ

- На основу члана 56. Устава Републике Србије Народна странка Краљево, покреће петицију за хитни завршетак радова на реконструкцији надвожњака преко пруге између улица Зелене горе и Јована Дерока. - Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре захтев за хитну интервенцију на решавању овог за Краљево горућег проблема. - Уместо спортског храма у Краљеву нешто што више личи на војни полигон за обуку антитерористичких јединица. - Иако је препорука Министарства била да се тендер поништи локална власт је прихватила на себе да обезбеди додатна средства за реконструкцију Атлетског стадиона неких тридесетак милиона динара. - Под сумњом одржавања много пута најављиваног Балканског првенства за јуниоре и Купа Србије у атлетици

БУКА РАЗДОРА

д тренутка кад су у Савезу за Србију, после великог митинга опозиције пред крај прве половине априла, најављени нови видови притиска на власт а локалним одборима странака које су приступиле овој асоцијацији остављено да изберу оне који им највише одговарају у Градском одбору Народне странке определили су се за агесивнији приступ указивања на пропусте власти у претходном периоду. Да поводи за то не мањкају потврдило је прошлонедељно указивање на проблеме условљене безмало једногодишњим прекидом саобраћаја преко надвожњака који повезује улице Зелена гора и Јована Дерока, након чега је на ред дошла реконструкција Атлетског стадиона и застоји у реалиазцији пројеката проузроковани непредвиђеним радовима. У Градском одбору Народне странке указују на податак да су у непосредној комуникацији са грађанима

МАГАЗИН

2.6.2019.

утврдили како је реконструкција надвожњака проблем број један. Разлог лежи у чињеници да представља „жилу куцавицу“ и једини директан излаз из центра града према Ибарској магистрали којим је, док је био у функцији, дневно пролазило више од десет хиљада возила. Вишемесечни прекид саобраћаја узрок је непрегледних колона дуж Улице војводе Степе, а чекање на пролаз као својеврсну ноћну мору доживљавају и грађани Краљева и они који кроз град само пролазе. Директно су угрожени и станари у непосредној близини надвожњака, посебно приватни предузетници и привредници који имају радње на овој локацији а више од годину дана не раде. Као алтернативни пут се користе локалне саобраћајнице на којима није дозвољен пролаз тешких камиона, а како нису предвиђене за такав обим саобраћаја, знатно су оштећене. Пода-

так да једна од њих пролази поред по једне основне и средње школе основ је на којој се темељи став о угрожености великог броја ученика, посебно најмлађих. Народњаци подсећају да је реконструкција почела у априлу прошле године са роком завршетка од седамдесет пет дана, а да рок не буде испоштован потрудила се Републичка грађевинска инспекција забраном наставка радова, јер пројектом није предвиђена замена ивичних носача. Из Јавног предузећа „Путеви Србије“, које је инвеститор пројекта, најављен је продужетак рока за завршетак радова који се нису могли предвидети, јер је морало да се уради седам нових главних носача, а четири поправе јер без њих не може да се ради ништа на спољној страни моста, ни бетонска плоча, ни хидроизолација, ни постављање асфалтног слоја на коловозу. Због неопходности да се изврши изме-

на пројекта као нови рок за завршетак радова одређен је 15. новембар. Накнадно је утврђено да је неопходно заменити и четрдесет мањих носача на улазном делу надвожњака што је, кажу у Народној странци, повећало вредност радова и условило расписивање новог тендера за избор најповољнијег извођача. Из локалне самоуправе је у више наврата потврђивана намера отварања алтернативне саобраћајнице између две улице, а као рок за то најављен март ове године. Извесност овог решења је пред крај фебруара, приликом боравка у Краљеву, наговестила и министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић потврдом да ће се у решавање проблема укључити „Путеви Србије“ и Железница Србије како би омогућили отварање „амбулантног коридора“ преко некадашњег пружног прелаза, али ни ова идеја није доживела реали-

зацију. - Прошло је више од годину дана од почетка радова, а они су и даље на почетку. Радника на градилишту нема, од надлежних се више и не добија никакав одговор када би радови могли бити настављени, а о завршетку да и не говоримо. На основу члана 56. Устава Републике Србије Народна странка Краљево, покреће петицију за хитни завршетак радова на реконструкцији надвожњака у Краљеву, коју ћемо проследити Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре и захтевати хитну интервенцију на решавању овог за Краљево горућег проблема. У случају непоступања позваћемо грађане да радикалнијим мерама остваримо наша права. Грађани ће моћи да потпишу петицију на више места у граду, активисти Народне странке Краљево ће се трудити да се омогући потписивање свима онима који то желе у про-

сторијама странке, а омогућићемо и потписивање он-лајн петиције за оне којима то више одговара - каже потпредсдедница Градског одбора Верица Милановић. Главним адутом у настојању да за стање у локалној средини окриви власт опозиција сматра неприхватљив однос према граду и његовим становницима а потврду налази у реализацији капиталних инфраструктурних пројеката који се, чуло се приликом последњег обраћања јавности, могу поделити у неколико група. У једну се сврставају они који су служили искључиво као предизборна обећања, другу они који су са тешком муком реализовани и на крају започете који из ко зна којих разлога, народњаци верују због непособности, још нису завршени. И док се нестручност и немар могу оценити субјективним ставом пробијање рокова то свакако није, а везује се како за недавно окончане тако и за два ка-

МАГАЗИН

2.6.2019.

питална чија је реализација у току иако у значајној мери утичу на урушавање квалитета живота и знатно повећање планираних трошкова. - Сведоци смо негативне комбинације у пројекту реконструкције Атлетског стадиона јер је рок пробијен још 5. априла, а крај радова се ни не назире. Најављивана је помпезна реализација пројекта, као круна одлазеће власти, а уместо спортског храма у Краљеву добили смо нешто што више личи на војни полигон за обуку антитерористичких јединица, него спортске манифестације. Врхунац јавашлука у том процесу је поткопавање обале поред трибине стадиона, што је директно узроковало покретање клизишта. Долазимо до изјава градских челика које су, из реченице у реченицу, контрадикторне па кажу да није клизиште, то су инсинуације, оградили смо део пута због безбедности радника, а већ у наредној

реченици се говори о томе како „ми просто морамо да зауставимо то брдо под хитно“. Има клизишта, или нема клизишта, је ли кренуло брдо или није – каже члан Градског одбора Влади-

мир Савић. И док саобраћајни колапс у једном делу града, због реконструкције надвожњака, не јењава у непосредној близини је нова неуралгична тачка као

узрок појачаног незадовољства грађана након што је затворен део Улице „4.краљевачки батаљон“ од Атлетског станица до укрштања са Улицим војводе Путника. Да се нису бавили само субјективним ставовима грађана по питању реализације инфраструктурних пројеката сведочи настојање народњака да мало загребу и у трошкове финансирања који су директно везани за трошење пара из буџета, ионако недовољног да обезбеди средства за решавање значајних проблема. - Процена Министарства привреде за вредност пројекта је 110 милиона динара, али се на тендеру појавила понуда са ценом од 140 милиона. Иако је препорука Министарства била да се тендер поништи локална власт је прихватила све обавезе на себе у смислу да обезбеди сва додатна средства од неких тридесет милиона динара. Град у међувремену доноси неколико доку-

мената, између осталих Одлуку о изменама и допунама Одлуке о буџету града Краљева за 2018. годину, Измене и допуне Програма Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта за 2018. Одлуку о буџету града Краљева за 2019. годину као и Програм Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта за 2019. У свим тим документима стоје ставке везане за финансирање реконструкције Атлетског стадиона. Међутим, ту се ништа ни са чим не слаже. Ту не важе закони логике и математике. Врхунац представља доношење решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве где се одобрава још 16,5 милиона за извођење вишка, мањка и непредвиђених радова - каже Савић. Бројне нејасноће повод су за одлуку да се поднесе захтев за приступ информацијама од јавног значаја и увид у све уговоре везане за реконструкцију стадиона. Иако нема званичне по-

тврде о разлозима за пробијање рокова, и знатно повећање трошкова, све је већи број оних који верују да су изазвани грешкама пројектанта. И док једни верују да је до тога дошло због превида, а други да је намерно како би се због нечијег интереса повећали трошкови, највећу цену ће платити грађани. Осим, тога под сумњом је и одржавање много пута најављиваног Балканског првенства за јуниоре и Купа Србије у атлетици. Кашњење у реализацији два значајна инфраструктурна пројекта повод је за петицију којом народњаци траже подршку грађана за обраћање ресорном министарству од кога се очекује да нађе хитно решење. Потписивање је отпочело у страначким просторијама, током наредне недеље очекује се да активисти на неколико пунктова у граду мотивишу грађане на подршку, а свим осталим та могућност је пружена и путем интернета. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Потписан Меморандум о разумевању са програмом Swiss PRO

МАГАЗИН

2.6.2019.

НА ПУТУ ДОБРО

- Свечаности поводом потписивања меморандума присуствовали представници релевантних државних и међународних институција, Сталне конференције градова и општина, представници градова и општина које су укључене у реализацију програма Swiss PRO. - Основа за изградњу капацитета и ресурса и почетак дугорочног процеса утемељивања принципа доброг управљања. - Функционисање локалних администрација ће за резултат имати побољшан квалитет пружања услуга за грађане. - Добро управљање предуслов за развој. - Центри за добро управљање основани у двадесет три локалне самоуправе. - Програм Swiss PRO спроводи се у деведесет девет јединица локалне самоуправе у два региона, Региону Шумадије и западне Србије и Региону јужне и источне Србије

ОГ УПРАВЉАЊА

редставници деведесет шест локалних самоуправа, међу њима и Краљева, у среду су са програмом Swiss PRO, који подржава Влада Швајцарске, потписали Меморандум о разумевању у области доброг управљања. Овим потезом поставили су основе за изградњу капацитета и ресурса, почетак дугорочног процеса утемељивања принципа доброг управљања и функционисање локалних администрација који ће за резултат имати побољшан квалитет услуга за грађане. Истичући задовољство што се тако велики број локалних самоуправа окупио око једног циља министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић је потврдио како је подршка швајцарске владе, кроз претходне програме као и актуелни Swiss PRO, у складу је са оријентацијом и настојањи-

МАГАЗИН

2.6.2019.

ма Владе Србије да јавну управу учини модерним сервисом за грађане и привреду. Потписивање Меморандума прилика је за подсећање како се, непрекидним радом на уређењу интерних процеса, овај сервис стално унапређује о чему сведочи повећање одговорности и транспарентности, унапређења учешћа грађана, повећања ефикасности и делотворности у деловању. Почетком прошле године, Стална конференција градова и општина и Министарство државне управе и локалне самоуправе развили су Индекс добре управе на локалном нивоу који пружа објективну слику стања и конкретне препоруке за унапређење рада локалних самоуправа. У исто време програм Swiss PRO, у сарадњи са овим институцијама, ради на унапређењу поступања

локалних самоуправа у складу са принципима доброг управљања. Досадашње искуство потврђује јаку везу између развоја и доброг управљања због чега се у наредним годинама очекује да се, разменом знања и искуства, подрже напори за напредак на плану доброг управљања. Директорка Швајцарске канцеларије за сарадњу при амбасади ове земље у Србији Урсула Лојбли добро управљање сматра корисним за локалну заједницу и њену економију, јер је предуслов за развој о чему најбоље сведочи искуство дуго две стотине година. Добро управљање подразумева квалитетније и праведније услуге за све грађане, а потписивање меморандума је прилика да се отвори дијалог о овим захтевним питањима и охрабре локалне самоуправе да у њему учествују. Уз

подршку Швајцарске већ су основани центри за добро управљање у двадесет три локалне самоуправе, а до сада изграђени локални ресурси биће од значаја другим које тек започињу процес увођења овог принципа у своје администрације. Генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић уважавање принципа доброг управљања у спровођењу надлежности јединица локалне самоуправе сматра кључем за успостављање поверења грађана и привреде у њихов рад, а шеф програма Канцеларије за пројектне услуге Уједињених нација Марко Вујачић да Србија има значајно искуство у раду са локалним самоуправама. Због тога се добро управљање сматра важним сегментом рада, док потписивање меморандума о разумевању ствара

темеље да се досадашњи подигне на виши ниво. Да општине у овом процесу и партнерству улажу људске реурсе као најважније које имају сматра национална менаџерка програма Swiss PRO Ана Недељковић Беља која је објаснила да меморандум даје оквир сарадње, кроз коју ће програм радити на грађењу капацитета како би се принципи доброг управљања примењивали у свакодневном раду, као и на оснаживању постојећих локалних тимова за добро управљање. Посебно ће се радити на унапређењу еУправе, а конкретизација доброг управљања у пракси спровешће се кроз пакете подршке општинама како би се покренуле реформе локалног управљања. Од програма подршке Швајцарске развоју општина, кроз унапређење до-

брог управљања и социјалне укључености очекује се да допринесе побољшању квалитета живота грађана Србије, нарочито оних који припадају рањивим друштвеним групама, кроз унапређење владавине права на локалном нивоу, јачање друштвене кохезије и повећање одговорности, транспарентности, ефикасности и делотворности локалних самоуправа, као и учешћа становништва у процесима доношења одлука. Програм Swiss PRO спроводи се у деведесет девет јединица локалне самоуправе у два региона, Региону Шумадије и западне Србије и Региону јужне и источне Србије. Активности програма Швајцарске подржава са укупно 5,8 милиона евра, а спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.6.2019.

Светски дан без дуванa

ДУВАН И ЗДРАВЉЕ ПЛУЋА - Дуван се доводи у непосредну везу са туберкулозом, а изложеност дуванском диму оставља озбиљне последице по здравље плућа код особа свих узраста. - Циљ одрживог развоја да се до 2030. године за трећину смањи превремена смртност услед незаразних болести. - Пушење дувана је најважнији фактор ризика за настанак рака плућа, глобално одговорног за две трећине смртних случајева услед ове болести. - Десет година након престанка пушења, ризик обољевања од рака плућа смањује се за отприлике половину. - Одојчад која су изложена токсинима из дуванског дима имају слабији развој плућа и њихове функције. - Од инфекција доњих респираторних путева проузрокованих изложеношћу дуванском диму, пре пете године живота умре око сто шездесет пет хиљада деце. - Од рака плућа у свету сваке године оболи 1,8 милиона а умре 1,6 милиона особа, у Србији више од пет хиљада

МАГАЗИН 2.6.2019.

ветска здравствена организација и њени партнери широм света обележавају 31. мај као Светски дан без дувана, а кампања организована тим поводом има за циљ да различите циљне групе упозори на здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и подстакне доносиоце одлука да усвоје делотворне мере, засноване на доказима, којима се смањује употреба и изложеност дувану. Тема овогодишњег Светског дана без дувана је „Дуван и здравље плућа“, а обележава се под слоганом „Не дозволите да због дувана изгубите дах“. Због значаја плућа за целокупно здравље и благостање људи ове године се посебна пажња посвећује негативном утицају дувана на овај орган, од рака до хроничних болести. Улога кампање интензивиране на Светски дан без дуванa је да укаже на важност плућа за постизање укупног здравља и благостања и последице пушења на здравље плућа, а упозори на велики број смртних случајева и плућних болести широм света изазваних дуваном. Дуван се доводи у непосредну везу са туберкулозом, а изложеност дуванском диму оставља озбиљне последице по здравље плућа код особа свих узраста због чега се неопходним сматра преузимање мера контроле дувана како би се смањиле негативне последице на целокупно здравље. Позивом на акцију здравствени радници указују на неопходност да, владама и заједницама широм света, контрола дувана постане приоритет како би се остварио циљ одрживог развоја да се до 2030. године за трећину смањи превремена смртност улед незаразних болести. Због тога се од држава очекује да имплементирају Оквирну конвенцију о контроли дувана Светске здравствене организације, што подразумева спровођење најефикаснијих мера за смањење понуде и потражње дувана и дуванских производа. Због потребе да на смањење штетног дејства утиче широка лепеза различитих фактора, од родитеља и других чланова заједнице очекује се да предузму мере којима ће промовиса-

ти сопствено и здравље своје деце чувајући их од штете коју изазива дуван. Одавно је утврђено да је пушење дувана најважнији фактор ризика за настанак рака плућа, глобално одговорно за две трећине смртних случајева услед ове болести. Познато је да изложеност дуванском диму у кући и на радном месту повећава ризик од настанка рака плућа, а престанак пушења може да га смањи о чему сведочи податак да се, десет година након престанка пушења, ризик смањује за отприлике половину у поређењу са особом која пуши. Пушење дувана је водећи узрок хроничне опструктивне болести плућа као стања у којем нагомилана слуз у плућима доводи до болног кашља и тешкоћа при дисању. Због чињенице да дувански дим значајно успорава развој плућа ризик од појаве ове болести посебно је изражен код особа које су у раном узрасту почеле да пуше. Пушење погоршава симптоме астме, па је рани престанак пушења најефикаснији третман у успоравању прогресије хроничне опструктивне болести плућа и смиривању симптома астме. Дувански дим и његови штетни састојци узрочници су и бројних болести које се јављају током читавог живота, па одојчад која су изложена токсинима из дуванског дима, због тога што је мајка током трудноће била пушач или изложена дуванском диму из окружења, често имају слабији развој плућа и њихове функције. Осим тога, код мале деце изложене дуванском диму повећан је ризик за појаву и погоршање симптома астме, упале плућа, бронхитиса и чешће упале доњих дисајних путева. Процењује се да сваке године, од инфекција доњих респираторних путева проузрокованих изложеношћу дуванском диму, пре пете године живота умре око сто шездесет пет хиљада деце. О погубним ефектима изложености дуванском диму сведочи податак да деца која су му изложена од најранијег доба имају последице по здравље органа за дисање и кад одрасту, а честе инфекције доњих респираторних путева у детињству значајно повећавају ризик од развоја хроничне опструк-

тивне болести плућа у каснијем току живота. Познато је да дувански дим садржи преко седам хиљада различитих хемијских једињења међу којима је више од двеста педесет опасно по здравље, као што су цијановодоник, угљенмоноксид или амонијак. И док трећина ових једињења потиче из саме биљке дувана остала су адитиви који се додају цигаретама, или продукти сагоревања. Све то наводи на закључак да са сваким удахом дуванског дима ова једињења доспевају у плућа, потом крвоток а затим и све друге делове тела. Међу посебно опасним једињењима је и око седамдесет материја које изазивају рак, међу њима арсеник, ароматични амини, бензен, кадмијум, формалдехид, полонијум, полициклични угљоводоници, винил хлорид и многи други који, сем пушача, представљају опасност и за све који се налазе у њиховој близини. На Светски дан без дувана здравствени радници упозоравају на опасност засновану на ставу да не постоји доња граница штетног излагања дуванском диму, јер и најмања количина може да доведе до оштећења здравља. Као један од састојака дувана, никотин је једињење које изазива зависност што потврђује и Међународна класификација болести у оквиру групе душевних поремећаја и поремећаја понашања. Такав утицај никотина непосредно утиче на рад срца, крвних судова и других органа, а временом повећава ризик оболевања од појединих врста рака, код трудница ризик превременог порођаја и мртворођености. Иако дувански дим може бити невидљив и без мириса, може се задржати у ваздуху дуже од пет часова, а како се део његових честица таложи на различитим површинама у простору тај начин излаже људе, а нарочито малу децу, штетним састојцима и канцерогенима. О негативним ефектима на дисајне органе најбоље сведочи податак да сваки седми пушач оболи од рака плућа, а нису ретке ни друге врсте ове болести, рак усне и усне шупљине,

МАГАЗИН

2.6.2019.

ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија. Познато је и да ризик оболевања расте са дужином пушачког стажа и бројем попушених цигарета. Од рака плућа у свету сваке године оболи 1,8 милиона а умре 1,6 милиона особа, у Србији више од пет хиљада, а да нема пушења број оболелих би био знатно мањи, а потврда да пушачи данас имају већи ризик за појаву ове болести него што је то било пре педесет година објашњава променама у дизајну и саставу цигарета. Поред пушења цигарета, рак изазивају и пушење цигара, лула или наргила, као и изложеност њиховом диму.

Дуван се користи и на друге начине, као дуван за жвакање или снус, кесице дуванског праха које се постављају испод горње усне што доводи до рака усне шупљине, ждрела, једњака и гуштераче. Дуванска индустрија је избацила на тржиште нови производ назван „загревани несагоревајући дувански производ“ за који тврди да је много мање штетан по здравље од класичних цигарета, па је прихватљивији за пушаче и околину. Иако се у овом апарату дуван загрева уз помоћ батерије и ствара аеросол који се удише без обзира што нема сагоревања ослобађју се бројни штетни састојци, канцерогени и токсичне материје. Изложеност дуванском диму, позната као пасивно пушење, одговорна је за че-

твртину случајева рака плућа код непушача, а познато је да код њих за двадесет до тридесет одсто повећава ризик од појаве можданог удара и коронарне болести срца. Изложеност дуванском диму код деце повећава учесталост инфекција дисајних путева и напада астме, а доводи се у везу и са ризиком за туморе мозга, лимфоме, леукемије и друге малигне болести у одраслој доби. Пушење и изложеност дуванском диму су важан фактор ризика за инфекцију туберкулозом, а познато је да повећавају ризик од понављања болести и смртности. Подаци показују да је учесталост употребе дувана око два пута већа међу оболелима од туберкулозе у односу на општу популацију у

Србији, али и да наставак пушења у току лечења чини лечење мање успешним.

Престанак пушења Због повећаног ризика од обољевања стручњаци сматрају да никада није касно за престанак пушења, а искуства оних који су се одлучили на овај корак потврђују како организам почиње да се опоравља већ у првим сатима од последње цигарете. Утврђено је да се након дванаест сати ниво угљен-моноксида у крви враћа на нормалу, после неколико недеља поправља се циркулација, смањује кашаљ и побољшава функција плућа. Постепено се смањује и ризик од појаве малигних

болести, а утврђено је како је за значајније смањење потребно неколико година. Ризик за рак усне шупљине грла, једњака и мокраћне бешике се смањује на половину након пет, а за рак плућа након десет година. Искуство потврђује да престанак пушења доприноси успешнијем излечењу и бржем опоравку особа оболелих од рака, јер пушење умањује делотворност неких видова онколошког лечења и повећава нежељене ефекте. Код пушача је и ризик за компликације током и након хируршке интервенције већи него код непушача, а зарастање рана и опоравак спорији десет пута. Код тумора главе и врата, пушење може да умањи одговор на зрачну терапију и повећа њене нежељене ефекте, а по

завршетку лечења, код пушача је извеснији већи ризик од поновне појаве болести, нове малигне или неке хроничне болести и веће смртности. Светски дан без дувана обележен је у просторијама краљевачког Црвеног крста где је тим поводом реализована радионица под називом „Кладите се на своја плућа“ са ученицима Основне школе „IV краљевачки батаљон“. Са циљем да се укаже на важност здравља плућа за постизање укупног здравља и благостања, и последице пушења на здравље, одржана је конференција за новинаре којој су присуствовали представници Црвеног крста, Дома здравља „Краљево“, Завода за јавно здравље и Опште болнице „Студеница“. Т. Радовановић

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (65)

ОПЕРАЦИЈЕ СР Општа ситуација код српске војске 11. новембра 1915. године и одлука Врховне Команде за повлачење ка Косову устроугарске трупе су на целој линији фронта вршиле јак притисак према 1. армији, посебно на положају Студеничког одреда, због тежње да што пре продру ка селу Ушћу и у Ибарску клисуру у позадину армије. Активност аустроугарских снага у правцу Јошаничке Бање и ка Рашки, такође ка Ибарској клисури и у позадину 1. армије, примећена је са Гоча и из Бруса. На правцу Ивањица – Јавор дејствовала је једна аустроугарска дивизија и нападала црногорску Ловћенску бригаду на Јавору, тежећи да дубље продре у позадину српске војске на правцу ка Новом Пазару и Митровици. На правцу Вишеград – Прибој опериса-

МАГАЗИН

2.6.2019.

ла је непријатељска снага јачине од једне јаке дивизије. Према трупама Одбране Београда у току 11. новембра непријатељ је снажно нападао правцем од Крушевца ка Јанковој клисури и успео да заузме Главну караулу. Њеним заузећем била је компромитована одбрана на првој одбрамбеној линији на улазу у Јанкову клисуру, па је борба морала да се пренесе на другу линију у теснацу кота 694 – село Прибреза – Јаворац. Због непрекидних борби и маршева, трупе Одбране Београда биле су уморне и јако проређене. Непријатељ је био јак и веома активан, тежио је да продре кроз Јанкову клисуру и да угрози позадину

3. армије, која се повлачила према Јастрепцу на линију Поглед – Гребац – Новоселска чука – Црни врх и да угрози позадину Тимочке војске на реци Јужној Морави према Нишу. Ситуација код трупа Одбране Београда, 3. армије и Тимочке војске, 12. новембра је постаје врло критична и отежана тиме што је требало пребацити у Приштину све колонске возове и коморе, не само трупа Одбране Београда, 3. армије и Тимочке војске већ и колонске возове 2. армије која је, због угрожености комуникационог правца преко Лебана, још 9. новембра била принуђена да упути све своје возове преко Прокупља за Приштину.

РПСКЕ ВОЈСКЕ Разлогје био и што је све коморе у одступању, преко Блаца и Прокупља, требало да прођу кроз Куршумлију. Према 2. армији непријатељ је, у наступању преко Лесковца, још 10. новембра избио на линију Бојник – Косанчић – Драшковац на левој обали Пусте реке и тиме пресекао комуникације 2. армије преко Лебана ка Приштини и угрозио бок и позадину те армије. Заузимањем линије Брстаћ – Каменита чука – Црна земља – Орашје довршена је тродневна криза на овом делу фронта, а одмах по успеху Моравска дивизија другог позива морала је да се, преко Лебана долином Медвеђе, упути на стари гранични фронт јер је, због рокирања непријатељских снага из Кончуљског теснаца и њеним надирањем левом обалом Криве реке,

настала опасна ситуација за бок и позадину 2. армије и лево крило, бок и позадину трупа Нових Области. На фронту према Тимочкој војсци непријатељ је за све време борбе око Лесковца покушавао у више махова да форсира Јужну Мораву на фронту од Пусте реке до реке Турије. Тимочка војска је ове покушаје успешно спречавала, али се очекивало да се непријатељска акција у најскорије време понови са већом жестином. Неповољна ситуација на фронту трупа Нове Области утицала је на велику забринутост Врховној јер је неуспех на том правцу могао да буде судбоносан за главну снагу српске војске у старим границама Србије. На основу овакве ситуације начелник Штаба Врховне команде донео је одлуку да повуче трупе Одбране Београда, Тимочке

војске и 2. армије из планинског земљишта између реке Јужне и Западне Мораве ка Косову, како би дошле у тешњи додир са трупама Нових Области и у даљем току дејстава могла да се ослободи путна комуникација ка Солуну. Тежња Врховне команде да дође у везу са савезничким трупама које дејствују од Солуна постаје главни операцијски циљ српске војске уа чије је постизање планирала да повуче што више снага са северног фронта и да их упути ка Приштини, а у исто време да успорава надирање непријатеља са севера у како би добила довољно времена за намеравану акцију у правцу Скопља. На основу новонастале ситуације 12. новембра је наређено да Тимочка војска са Комбинованом дивизијом

МАГАЗИН 2.6.2019.

првог позива и Крајинским одредом изађе из састава 2. армије и буде непосредно под командом Врховне команде. Команданту 2. и 3. армије, Одбране Београда и Тимочке војске издата је директива следеће садржине: „После неуспеха на главној одбрамбеној линији, Одбрана Београда повлачи се на линију: кота 649–село Пребеза–Јаворац, Наређујем: 1) Да се Одбрана Београда одржи на заузетој линији, докле 3. армија не избије на правац: Блаце–Белоњин, те да са њом спречи дебушовање непријатељу из теснаца, а затим кад буде принуђена, постепено ће се повлачити правцем: Барбатовац–Куршумлија– Преполац–Приштина. Колонске возове одмах евакуисати за Приштину. 2) Трећа армија да што пре избије на правац: Блаце–Белоњин и да са Одбраном Београда брани излаз из теснаца, а затим кад буде принуђена, заједно са Одбраном Београда повлачиће се постепено правцем: Белоњин–Куршумлија уз Косаницу на Мердаре ка Приштини. Колонске возове одмах евакуисати правцем повлачења армије. 3) Тимочка војска да код Прокупља заузме положај за одбрану правцем од Ниша и Грепца, обезбеђујући бок и позадину 3. армије, докле ова не избије на правац: Блаце–Белоњин, а затим повлачиће се правцем: Куршумлија уз Косаницу на Мердаре и Приштину. Крајински одред повлачиће се у правцу Житног потока и Статоваца постепено, задржавајући наступање непријатељу правцем ка Куршумлији, докле се Одбрана Београда и 3. армија не пребаце на десну обалу Топлице код Куршумлије, а потом ће се повући од Товрљана уз Косаницу на зачељу Тимочке војске. Артиљерију и возове раније упутити за Тимочком војском преко Куршумлије ако их собом не може водити одређеним правцем, а све колонске возове Тимочке војске и њену тешку артиљерију упутити одмах преко Куршумлије и Мердара у Приштину. 4) Друга армија борбом да се пребаци на правац: Лебане–Медвеђа–

Приштина, а потом да се постепено повлачи правцем: Медвеђа–Прапаштица–Приштина. Везу одржавати са командом трупа Нових Области и 3. армијом. 5) За успешно извођење овог маневра у повлачењу потребна је најчвршћа веза и потпуна хармонија у раду између команданата Одбране Београда, 3. армије, Тимочке војске и 2. армије. 6) Магацини хране за Одбрану Београда, 3. армију и Тимочку војску биће за прво време у Блацу, Прокупљу и Куршумлији а затим у Приштини, а за 2. армију у Приштини. 7) За уређење саобраћаја на заједничким комуникацијама одредити споразумно официре са потребним бројем наоружаног људства од жандарма и коњаника, као одржаче реда и за уклањање свију сметњи, које би редован и брз саобраћај ометале. 8) Наредити благовремену евакуацију из Блаца, Прокупља и Куршумлије свију војних потреба, а на првом месту муниције и хране. Текућу храну првенствено узимати из тих магацина ради олакшања евакуације. Материјал који се стицајем прилика не може евакуисати уништити. О пријему овога наређења известити.“ Команданту трупа Нових Области: „Директивом ОБр. 24133 од данашњег дана наређено је постепено повлачење са садашњих положаја Одбране Београда, 3. армије, Тимочке војске и 2. армије. Идеја овог манерва у главном је: дебушовање наших снага из планинског земљишта између реке Западне и Јужне Мораве и тешњи додир са трупама у Новој Области у циљу извођења будућих операција под повољнијим условима“.

Операције 1. армије У току дана вођене су борбе на целом фронту 1. армије. Са циљем да напада на Смрчак и поврати положаје које су аустроугарске снаге заузеле 11. новембра по подне, у току ноћи између 11. и 12. упућен је 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива из састава Ужичког одреда да са Троглава деј-

ствује преко Крајске ка Кошутици и Смрчку. Овај пук је ујутру 12. новембра у стигао на коту 1185 јужно од Крајске и продужио је покрет ка Кошутици. Због појаве јачих аустроугарских снаге са правца од Смрчка, пре подне је за 2. прекобројним пешадијским пуком трећег позива додатно упућен још 1. батаљон 9. пешадијског пука другог позива из састава Дунавске дивизије. Аустроугарске снаге на правцу Смрчак – Кошутица цењене су на шест до осам батаљона што је потврдило намеру аустријске команде да изврши обухват левог крила и бока Дунавске дивизије. Поред 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива и једног батаљона из 9. пешадијског пука другог позива, по наређењу команданта Дунавске дивизије одмах је додатно упућен и 7. пешадијски пук првог позива, преко села Дубочице и Слатине на Гусарицу, са задатком да заштити правац од Кошутице ка Ђакову и Планиници. Због неповољне ситуације код Дунавске дивизије, а пошто су аустроугарске снаге долином реке Рибнице снажно нападале и на Дринску дивизију, командант 1. армије је око подне наредио постепено груписање српских снага уназад. Задатак Студеничког одреда био је да поседне линију Велике ливаде – Орља Глава – Савово, Дринска дивизија другог позива на Студеној планини да буде у јачој вези са Бањским одредом, а Дунавска дивизија другог позива са Ужичким одредом на Ђаковачкој планини и Тесаонику. Напад 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива, ојачаног са 1. батаљоном 9. пешадијског пука дугог позива, почео је око 10,00, али није успео. Око 14,00 2. прекобројни пешадијски пук ттрећег позива и 1. батаљон из 9. пешадијског пука другог позива одступили су у нереду преко Ћића и Крајске ка долини реке Дубочице. За то време пред фронтом и левим крилом Дунавске дивизије другог позива са више правца, од Лопатнице, преко Просјанског брда и од Борове стране, појавиле су се јаке аустроугарске колоне. Уз Ибар од Лопатнице наступало је око четири немачка, а преко Борове стра-

МАГАЗИН

2.6.2019.

не ка Чемерну око дрдрт аустроугарских батаљона. Из ових разлога, командант Дунавске дивизије је поподне наредио повлачење снага са положаја испред Маглича. у циљу пребацивања на Ђаковачку планину. Међутим, ситуација на фронту Дунавске дивизије другог позива се све више компликовала па је правац Ћиће – Крајска био пресечен. Зато је командант 1. армије наредио команданту Дунавске дивизије другог позива да, у циљу обезбеђења овога правца, са Гусарице упути прве пристигле делове српских трупа правцем ка Кошутици, да својом појавом потисну непријатеља. Делови Студеничког одреда, по два батаљона 4. пешадијског пука другог позива и 6. пешадијског пука трећег позива, упућени су од села Понора и Савова за напад ка Смрчку који су, у времену од 14,00 до 17,00, успели да подиђу аустроугарским трупама на самом темену Смрчка. Командант Ужичког одреда је, са командног места на

Чоловом брегу, известио да је од 9,00 до 16,00 на правцу од Борове стране ка Смрчку осмотрено десет аустроугарских свежих батаљона, а на фронту према Троглаву појавила су се два аустроугарска батаљона и једна брдска батерија. Командант 1. армије наредио је командантима Студеничког и Ужичког одреда да се командант 4. пешадијског пука другог позива на Смрчку не упушта у одсудну борбу, већ да се постепено повлачи ка главним положајима. На правцу Ивањица – Велике ливаде аустроугарске снаге су предузеле покрет и потиснуле српске снаге, 1. батаљон 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива, које су се са Будожељске косе повукле на главни положај на Велике ливаде. Јачина непријатеља на овом правцу била је око једног пешадијског батаљона и једне брдске батерије. На фронту код Дринске дивизије другог позива још од зоре почела је борба у долини реке Рибнице. Непријатељ је непрекидно појачавао напад и

око 15,00 успео да заузме Орловац, али је сат касније контранападом одбачен ка долини реке Рибнице и Мељанице. Пред вече непријатељ се ојачао и предузео напад на Баби, а борба се развила и у теснацу при ушћу Соколске реке. Командант Дринске дивизије другог позива, утрошивши последње резерве и видевши јак замор трупа, одлучио је, да у току ноћи између 12. и 13. прикупи дивизију на Студеној планини са јачим заштитним деловима код села Брезне. На фронту Бањског одреда непријатељ јачине око два батаљона у 7,00 напао је један батаљон 5. пука трећег позива, који је затварао правац Гоч – Пакленик, и потиснуо га ка селу Рогавчини. По исказу мештана на правцу Врњци – Гоч налазила су се два непријатељска пука, а примећено је и јако надирање непријатеља преко Александровца ка Брусу. Бањски одред није могао да успостави везу са деловима трупа Тимочке дивизије другог позива па су, ради осматрања правца који од Бруса изводи ка Јошаничкој

Бањи, као и ради одржавања везе са четом упућеном на Копаоник, четири патроле из коњичког дивизиона одаслате ка Брусу у долину Грашевачке реке. Сем тога, још 11. новембра послате су три пешадијске патроле у правцу Бруса, као и један вод за осматрање долине Грашевачке реке. Због немогућности да успостави везу са Тимочком дивизијом другог позива, десни бок Бањског одреда је био доста угрожен па је, наступањем јачих непријатељских делова Грашевачком долином ка Копаонику, дошао у врло незгодну ситуацију. Зато је командант молио команданта армије за извештај о ситуацији код левог крила трупа Одбране Београда, из којег би се јасно видело да ли је задржавање Бањског одреда на истакнутом положају ризично. Командант 1. армије препоручио је да Бањски одред буде прикупљен на линијама које су му одређене и да на веће даљине упућује само патроле. Ако са патролама ваљано осматра правац који од Нерађа води ка југу до села Паљевштице, увек ће пре непријатеља

моћи да стигне и дочека га ватром ако би од Бруса пошао у правцу Криве реке, Мачковца и Осредца. Командант Дунавске дивизије другог позива је око 22,30 упутио представку команданту 1. армије у којој је изложио да су пешадијски пукови због дугих маршева и непресталних борби јако смањени и броје једва две хиљаде пушака, а да би заузимање положаја Ђаковачке планине, на коју не може да извуче ни један топ, незгодно утицало на људе који су увек изложени јакој непријатељској ватри. Командант Дунавске дивизије другог позива тражио је да се повуче на следећи положај, где ће дивизија бити прикупљенија и моћи да уреди трупе, снабде их, поврати ред и извуче артиљерију. Иако је увиђао тежак положај трупа, због огромних тешкоћа у погледу кретања, снабдевања и исхране, а нарочито лишених сваке помоћи артиљерије на планинском терену, командант армије је ипак наредио да се са трупама задржи на Ђаковачкој планини, а да трупе Ужичког одреда и један

од најзаморенијих пукова упути ка Ушћу у армијску резерву. Поводом извештаја добијеног аеропланским извиђањем, да се непријатељ у јачини од једног пука већ налази на Великим ливадама југоисточно од Ивањице, командант 1. армије је наредио да се 4. пешадијски пук другог и 6. пешадијски пук трећег позива у току ноћи повуку са Смрчка у висину села Савово, Орља Глава и Чашља, а да одред са Великих ливада дође на Столовак са наслоном на положаје код села Рудине. Бањском одреду наређено је да протера слабије непријатељске делове пред фронтом а према ранијем наређењу, за случај јачег напада непријатеља, да се постепено повлачи правцем Јошаничке реке. Трупе 1. армије су у току ноћи између 12. и13. новембра вршиле повлачење и почеле да поседају нове положаје, Столовак – село Савово – Ђаковачка планина – Тесаоник – Шанац, а заштитнички делови остављени су на правцима покрета. Р. Вукосављевић

МАТ УРАНТИ

МАГАЗИН

2.6.2019.

Станислава Милић

МАГАЗИН 2.6.2019.

МАГАЗИН

2.6.2019.

У ишчекивању дијамантског јубилеја

ПОЧЕЛО ОД - Гимназија је седамдесетих година прошлог века била престижна школа која је свима који су успели да се домогну њених клупа омогућила да стекну чврсту основу за образовање надограђивано на бројним факултетима. - Пре четрдесет пет година романтично матурско вече уз живу музику и свеће ај месец је деценијама уназад време кад значајан период у школовању завршава још једна генерација матураната. У краљевачкој гимназији тако је било више од сто пута, а обележавање сто десете годишњице од оснивања школе поклопило се са ништа мање значајним јубилејима неколико генерација бивших ученика. Прослава годишњице матуре била је повод да се окупе они који су

је напустили пре десет година, али и генерација матураната из 1969. чији су се најоданији представници на истом месту срели после пуних пет деценија. У жељи да доживе исто узбуђење у школском дворишту су се прошле суботе окупили и нешто млађи, они који су у гимназију пошли 1970. а завшили 1974. године. Дошли су са различитих страна, чак и са оне стране океана, како би још једном обновили успомене

на најлепше године живота и потврдили жељу да за пет година обележе дијамантски јубилеј. Да окупи другове са којима је четири године делио и добро и зло потрудио се Хранислав Милошевић, један од ретких који је после студија за стални боравак одабрао крај у коме је рођен. Сусрет генерације после четрдесет пет година прилика је за подсећање да је гимназија седамдесе-

БРОЈАВАЊЕ тих година прошлог века била престижна школа која је свима који су успели да се домогну њених клупа, још више еминентних професора, омогућила да стекну чврсту основу за образовање надограђивано на бројним факултетима. Те године у први разред је уписано шест одељења, по три природно-математичког и друштвено-језичког смера, из којих су свршени гимназијалци после четири године кренули на различите стране. Међу бројним догодовштинама које су обележиле четворогодишње школовање посебно место заузима прослава матурске вечери у тек отвореном Хотелу „Термал“ у Матарушкој Бањи. - Упутили смо се у хотел који је отворен само дан пре тога. Имали смо струју до осам сати, а онда је нестала,

тако да смо романтично матурско вече прославили уз живу музику и свеће. Дружили смо се читаву ноћ а рано ујутру, сем неколицине које су аутомобилима одвезли родитељи, сви заједно кренули пешице из Бање према Краљеву. Тада није било ни таксија ни мобилних телефона, па нам је двосатно путовање од три до пет ујутру свима остало у сећању. Те године смо се растали и свако је отишао својим путем тако да међу некадашњим гимназијалцима из наше генерације имамо људи коју су завршили разне факултете , од природно-математичког, електротехнике, медицине, историје, права и економије до многих других - каже Милошевић. Без обзира куда их је живот одвео од тада се сваких пет година састају у

школској згради чији се изглед није много променио, а прозивка у просторијама библиотеке још једна је прилика да се провери колико су промењене основне информације о сваком, посебно контакти како би по истеку следећих пет година могли најлакше да се договоре о новом окупљању. Успомену на овогодишње окупљање сачуваће заједничке фотографије, информације на друштвеним мрежама за оне који нису били у прилици да дођу, и свечана вечера као прилика за подсећање на оно што је пропуштено током преподнева. Да мајско окупљање сваких пет година није једино потврђује искуство мањег броја њих који се редовно срећу и у септембру сваке. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.6.2019.

Крај школске године

НЕ МОЖЕ НАМ НИКО НИШТА

МАГАЗИН

2.6.2019.

ЈАЧИ СМО ОД СУДБИНЕ...

МАГАЗИН 2.6.2019.

Активности Друштва за српски језик и књижевност

МАГАЗИН

2.6.2019.

КОРАК ИСПР

- Друштво за српски језик и књижевност, у оквиру активности предвиђених акционим планом, организовало угледни час за наставнике основних школа. - Увођење нових технологија у наставу српског језика за осми разред у Основној школи „Вук Караџић“. - Интересовање за учешће у оваквим активностима показују пре свега наставници српског језика у основним школама. - Ученици основних школа спремни да прихвате нове начине наставе. - Краљевачко Друштво се сврстава међу најактивније у Србији због чега се искуства стечена у његовом раду примењују и у другим срединама

РЕД ДРУГИХ

равилником о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника предвиђено је да сваки из ове категорије просветних радника има право, и дужност, да сваке школске године учествује у остваривању различитих облика стручног усавршавања. У складу са тим треба да прикаже облике које је похађао, примену наученог током њих, резултате праћења развоја ученика, стручну литературу или чланак, књигу, приручник, дидактички материјал, резултате обављеног истраживања, студијског путовања, стручне посете и слично. Списак обавеза употпуњава држање угледног часа и радионице и учешће у анализи свих активности. Угледни час је дефинисан као наставни рад који изводе наставници у склопу програма стручног усавршавања, посебно почетника у настави, ради практичне демонстрације извођења наставе, што треба да послужи као узор, углед и модел за рад. За разлику од њега огледни час представља посебно припремљено предавање за наставничке кандидате, или почетнике, које

МАГАЗИН

2.6.2019.

држе најбољи и најискуснији са циљем да се прикаже најцелисходнија организација рада на часу, могућности примене различитих облика, метода и поступака коришћења савремених наставних средстава и друго. Иако се могу организовати на нивоу предметне и разредне наставе, као и у оквиру једне струке, препоручује се да се изводе на тему која би могла бити интересантна за све наставнике, или већину њих. Све то, или бар један део, повод је да краљевачко Друштво за српски језик и књижевност, у оквиру активности предвиђених акционим планом, организује угледни час за наставнике основних школа. Могућност да представе примену нових облика рада пружена је свима, а прилику за то овога пута искористило је троје чланова Друштва, Сандра Рудњанин, Лидија Ђоковић и Данило Спасојевић. Мали број присутних могао је да се упозна са увођењем нових технологија у наставу српског језика за осми разред у Основној школи „Вук Караџић“ која на располагању има довољан број таблета за сваког ученика. То им, каже председница друштва за српски језик и књижев-

ност Ана Милуновић, омогућава да се, коришћењем различитих апликација, оствари добар контакт са ђацима и кроз такмичење провери степен знања, спретности и брзине. Представљена наставна јединица оцењена је занимљивом јер је везана за богаћење језика што се сматра посебно значајним у време кад су деца на овом узрасту бомбардована бројним информацијама које утичу да буде у значајној мери ограничен, Угледни час у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ прилика је да се проговори о књигама намењеним ученицима петог разреда, „Бонтон“ Јасминке Петровић која на специфичан хумористички начин, говори о месту и значају правила понашања у времену и људима којима смо окружени и „Писма из Италије“ Љубомира Ненадовића настале као плод његових доживљаја током путовања по овој земљи у којој на сатиричан начин описује карактеристике друштва и свих места кроз које је прошао. Досадашње искуство потврђује да интересовање за учешће у оваквим активностима показују пре свега настав-

школи, посебно пред крај године кад се организују такмичења а из образовног процеса на овом нивоу излази нова генерација осмака. Иако је од укупног броја нставника у активности Друштва за српски језик и књижевност укључена тек половина оно се сврстава међу најактивније у Србији због чега се искуства стечена у његовом раду примењују и у другим срединама. Ма колико да се једним од ограничавајућих фактора за активније укључивање сматра симболична месечна чланарина не треба занемарити повољности које обезбеђује, између осталих најмање један акредитован семинар током године уз учешће еминентних стручњака из ове области са факултета из Ниша, Крагујевца, Београда, Ниша, Чачка ... Резултати Друштва за српски језик и књижевност, међу којима и акредитовани семинар две чланице који се организује на територији целе земље, повод је да истим стопама крену и други. Поред врло активног Друштва историчара почели су да се организују наставници енглеског језика, физике, биологије и други.

Краљевачка подружница Друштва за српски језик и књижевност основана је 2012. године са намером да на локалном нивоу унапређује и промовише идеје Друштва за српски језик и књижевност Србије, негује српски језик и културу изражавања на свом подручју и боље повезује наставнике српског језика и књижевности на нивоу града. Основним циљевима оцењене су боља сарадња и комуникација између професора српског језика и књижевности, ефикаснија сарадња са Друштвом за српски језик и књижевност Србије, стручно усавршавање наставника на основу програма одобрених од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања и облицима стручног усавршавања унутар подружнице. Темом посебног интересовања оцењено је унапређивање образовно-васпитног процеса у школи, афирмисање најбољих ученика и наставника, као и најбољих наставних резултата, развијање љубави према језику и књижевности код ученика основних и средњих школа, неговање српске културе и нормираног књижевног језика. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ници српског језика у основним школама. Код средњошколских и даље није на очекиваном нивоу без обзира на процену изузетних часова који су похваљени у Друштву за српски језик и књижевност Србије. Податак да је реформа средњих школа тек почела један је од повода за уверење да би се у наредном периоду и овом типу активности Друштва за српски језик и књижевност могло очекивати веће учешће просветних радника из средњих школа. Искуство из прошле године потврђује како су ученици основних школа спремни да прихвате нов начин наставе о чему сведочи час на коме су угостили песника Дејана Алексића. Податак да је добар део њих прочитао књигу „Ципела на крају света“ основ је жеље наставника да се у директном контакту са аутором провери колико на прави начин могу да је прихвате ученици петог разреда, а разлог више је најава да књига буде уврштена у изборну лектиру. Иако међу наставницима провејава интересовање да чују нешто ново слаб одазив се тумачи бројним обавезама у

Путујућа изложба Музеја примењене уметности

МАГАЗИН

2.6.2019.

ЦИПЕЛЕ, ТРАДИЦИЈА И МОДА

- На изложби у краљевачком Народном музеју изложено двадесет пет предмета, углавном женске обуће из деветнаестог и с почетка двадесетог века. - Обућа прати процес трансформације одевања грађанске класе током деветнаестог века, од традиционалне оријенталне ношње ка европској моди. - Изложба о ципелама сеже у прошлост до граница омеђеним обимом колекције која се чува у Музеју примењене уметности. - Динамичне промене у Србији пратио је свеопшти процес модернизације друштва видљив у моди и начину одевања, и у ципелама које су биле његов део. - Од традиционалне на почетку деветнаестог века Србија је стигла у доба европске и глобалне савремене моде. - Исложба отворена до 10. јуна

хиљаде година пре нове ере, верује се да су се неке врсте обуће користиле много пре ових датума, чак још пре пуних двадесет шест хиљада година. Различити подаци из каснијег периода потврђују како Грци нису посвећивали посебну пажњу обући као одевном предмету, а верује се да је Александар Македонски освојио целокупни Блиски Исток са војском која је била боса, што потврђује већина кипова из тог периода на којима се не види никаква обућа. Да су Римљани имали другачији однос потврђује податак да су знатно више користили обућу, што је војсци омогућавало да буде знатно опаснија на бојним пољима. Обућа се

доказала као неопходан одевни предмет високог сталежа, а у новијем добу њен развој је дивергирао у зависности од поднебља. У средњем веку ципеле су постале озбиљан модни детаљ, те почињу да се развијају и такве какве су намењене ношењу у посебним приликама, а тек у двадесетом почиње производња од раличитих материјала као што су гума, пластика, вештачка влакна и други све до разградивих који се јављају у последње време. Ципеле су кроз историју привлачиле пажњу различитих структура становништва, а прилика да се покаже њихов развој повод је да Музеј примењене уметности у Београду формира

Фото: М. Радовановић

ако се ципеле сматрају врстом обуће намењене заштити људских стопала од спољних утицаја, а у зависности од намене могу бити различитих дизајна и материјала, поред основне намене није занемарљиво ни њихово декоративно својство. Они који су изучавали њихову историју потврђују да прва заштита стопала у виду сандала датира из периода од око седам до осам хиљада година пре нове ере, о чему сведоче остаци пронађени у америчкој савезној држави Орегону. Најстарије кожне ципеле које су у потпуности биле затворене пронађене су у Јерменији, а иако је потврђено да потичу из периода од три и по

МАГАЗИН

2.6.2019.

збирку сачуваних примерака, почев од првих који датирају из деветнаестог века до данашњих дана. Изложба Драгиње Маскарели „Ципеле - Традиција и мода“ у краљевачком Народном музеју постављена је у оквиру Европске недеље музеја, а сведочи да су први примерци обуће у Музеј Примењене уметности ушле одмах по оснивању, 1951. године, са збирком сликара и графичара Љубе Ивановића. Од тада је нарасла на 3.116 предмета који су највећим делом прикупљени у периоду између два светска рата, а сведоче о материјалној култури на Балкану од Средњег века до првих деценија двадесетог века. У збирци Љубе Ивановића били су сачувани искључиво традиционални типови обуће која се носила као део градске ношње у деветнаестом веку, као што су папуче – терлуци, местве и хамамске нануле, а први примерци

европске модне обуће, чизме за шетњу из периода од 1914 до 1917. и сатенске ципеле за вече направљене око 1927. године, откупљени су за колекцију 1957. године. Највећи део колекције, од око сто пари женске обуће из деветнаестог и двадесетог века, приказан је у Музеју примењене уметности 2013. године на изложби „Ах, те ципеле!“. Поред тога, Музеј је као партнер учестовао у међународном пројекту дигитализације модног наслеђа Europeana Fashion у оквиру кога је дигитализована и колекција женске обуће која је постала доступна на порталу Europeana Fashion са више од седам стотина хиљада других модних предмета из фондова водећих европских приватних и јавних музеја, архива и колекција. На изложби у краљевачком Народном музеју изложено је двадесет пет предмета, углавном женске обуће из

деветнаестог и с почетка двадесетог века која је ношена у Србији и региону тако да прати процес трансформације одевања грађанске класе током деветнаестог века, од традиционалне оријенталне ношње ка европској моди. И поред уверења да се мода, са њом и обућа, најчешће доживљава као феномен модерног времена неспорно је да иза ње стоји дуга историја, ништа мања од историје целокупне цивилизације. То је и разлог зашто и изложба о ципелама сеже у прошлост до граница омеђеним обимом колекције која се чува у Музеју примењене уметности. Ауторка изложбе подсећа да деветнаести век представља веома динамичан период у Србији отпочео устанцима, а настављен борбом за стварање независне државе. Од тренутка кад је Србија добила аутономију, касније и независност па од кнежевине постала краљевина, почи-

њу динамичне промене које је пратио свеопшти процес модернизације друштва видљив у моди и начину одевања, уједно и у ципелама које су биле његов део. - Када посматрамо одевање схватамо колико је оно важан део визуелне културе и колико је у таквим тренуцима било важан део визуелне самопрезентације нове грађанске класе која је изнела цео процес настанка модерне српске државе. На изложби видимо ципеле које припадају различитим културним моделима који су карактеристични за Србију тог периода. Деветнаести век је започео познатим културним моделом, а завршио се са потпуним прихватањем европског културног модела. Тако се променила и мода, а од традиционалне на почетку деветнаестог века Србија је стигла у доба европске и глобалне савремене моде - објаснила

је Маскарели. Међу двадесет пет експоната су различите врсте ципела, међу њима и папуче какве су у то време носиле жене које су доста биле везане за кућу, али и занимљиве фламанске нануле са две потпетице. Податак да је представљено чак шест различитих модела довољан је разлог за задовољство, а срећном околношћу сматра се то што су сачуване кад се зна да то најчешће није обичај. Пажњу посетилаца привлаче и ципеле са луј потпетицама које су, како крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, биле веома модерне у периоду између два светска рата. Због чињенице да се мода доживљава као нешто пролазно, а одевни предмети различите врсте најчешће бацају, чак и поглед у не тако далеку прошлост доказује да је тешко пронаћи адекватне примерке који би могли да употпуне

музејску збирку. Изложба је првобитно постављена у Музеју примењене уметности 2013. године када је изложено стотинак премета из музејске збирке. Обухватила је период од деветнаестог до почетка двадесет првог века и пружила могућност за подсећање на ципеле ношене у не тако далекој прошлости. Одсуство жеље да се направи дистанца од савременог доба основа је идеје на којој је настала изложба „Ципеле - традиција и мода“ чији је део, као путујућа варијанта, пре Краљева гостовала у Пријепољу и Петровцу на Млави, а као и у Краљеву била прилика за подсећање на значајан период у развоју друштва. Свима који то нису учинили од 9. маја кад је изложба отворена прилика да погледају занимљиве експонате изложене у Народном музеју пружа се до 10. јуна. Т. Радовановић

2.6.2019.

МАГАЗИН

Миломир Недељковић

Одјеци фестивала најбољих представа јужно од Београда

- Краљево оправдало поверење које му је указала Заједница професионалних позоришта Србије. - Фестивал је отишао у дубоку аналаизу друштевних кретања што је кулминирало потпуно новом појавом. - У историји српског позоришта постоји дубок корен етичког размишљања о положају човека и групе у друштву, и последицама тог положаја. - Српско позориште иде добрим путем и никакво сиромаштво, нити политички притисак, неће га скренути са тог пута. - Краљевачко позориште показало да са скромним ансамблом може да буде домаћин својеврсног сајма позоришта и створи претпоставке да се сваког дана изведе друга представа по правилима која важе за овакву врсту манифестације. - Пресудно поверење у тим који ради у позоришту, искуство и унутрашњу дисциплину да спроведу низ послова везаних за тако широку манифестацију. - Позориште које живи у четири зида и није позориште, већ група самозадовољних типова који ништа не значе

Фото: М. Радовановић

О „ЈОАКИМУ“ И ПОСЛЕ „ЈОАКИМА“

ако је од завршетка педесет петог по реду Фестивала „Јоаким Вујић“ прошло тек десетак дана све је увреженије уверење да ће, бар у круговима оних који прате дешавања у области театарског стваралаштва, ова тема још дуго бити присутна, понајвише због уверења да је Краљево оправдало поверење које му је указала Заједница професионалних позоришта Србије. На ту чињеницу указује Миломир Недељковић коме је, као члану жирија округлог стола критике, поверено да, са Александром Гловацки и Димитријем Кокановим, добро извага уметничка достигнућа седам представа, између двадесет четири које су понуђене селекторки фестивала Бранислави Илић. Округли сто критике је након сваке од представа у конкуренцији за награде био прилика да се изнесу различити утисци, колико стручни толико и емотивни, а задатак жирија да искристалише мишљења која воде ка избору најбоље. Да је то у овом случају било лакше него раније потврђује податак да до усаглашеног става о томе да је представа „Негри или љубов сочеловеком својим“ крагујевачког Књажевскосрпског театра „Јоаким Вујић“ далеко одскочила није требало више од пола минута. Колико је исправна потврђује то што је исту одлуку донео и стручни жири који су чинили глумац Феђа Стојановић, редитељка Ана Томовић Ршумовић и драмски писац Петар Михајловић. Бољи познаваоци прилика у овој области знају да је Краљевачко позориште после година учешћа на фестивалу у својству гостујућег ансамбла последњих стекло статус равноправног такмаца за награде. До тога је дошло након потврде да је добро аматерско позориште последњих десетак година почело полако да се трансформише, корача ка професионалним водама и потврђује озбиљнију снагу него у ранијем периоду. Са позиције члана жирија, више него са других, видљив је јасан концепт селекторке и жеља да открије шта позориште препознаје у овом времену, а што је проблем живота, или тренутка

МАГАЗИН

2.6.2019.

цивилизације, у свету и код нас. Њена занимљива редитељско драматуршка опсервација пружила је гледаоцу могућност да сагледа у ком смеру иде драматургија, како то тумачи савремена режија и каква је улога позоришта у тумачењу онога што је писац опазио као кретање цивилизације. - Имали смо прилику да видимо како је једну нову врсту драматургије, један облик писања сведен на дијалог, на апликацију, у вези са идејама, универзалан поглед на место, догађај, људе и размену искустава, режија прочитала на прави начин и уметничким средствима пласирала гледаоцу. Гледалац је имао прилику да доживи узбудљиве тренутке у тумачењу приштинског позоришта и представи у којој се приступа животу из посебног угла толеранције, љубави, разумевања а редитељ то ставио у контекст риалити шоуа. Упозорење је било да се такве ствари не смеју посматрати тим очима, не смеју толико упростити и довести у позицију да се уништи вредност идеје коју текст има у себи, а редитељ је у томе успео. Да не говоримо о савременим текстовима у којима се разматра добро и зло у разним ситуацијама и варијантама и у којима се добро користи да би се зло развило и користило за учвршћење позиције појединца или групе. Фестивал је ове године отишао у дубоку аналаизу друштвених кретања код нас и у свету што је кулминирало потпуно новом појавом коју многи од нас нису знали. То је текст Јоакима Вујића „Негри или љубов ко сочоловеком својим“ у коме разматра питање робовласничког концепта и трговине људима које су спровели Енглези и Холанђани, а око четрдесет милиона људи продали за рад на плантажама памука у Америци и друге врсте послова у колонијама одакле су црпели новац и изграђивали војну, политичку и економску моћ - објашњава Недељковић. Више од пет деценија позоришног искуства довољно је за оцену како је представа изазвала одушевљење гледалаца веома промишљеном и тачном режијом, смештањем радње у идеа-

лан сценографски простор поступком у коме су глумци изражавали неколико врло битних и важних слојева радње позоришног комада. Ни двеста година од настанка текста није могло да оповргне став како у историји српског позоришта постоји дубок корен етичког размиљања о положају човека и групе у друштву, и последицама тог положаја. О томе сведочи и представа прошле године формираног Градског позоришта у Чачку чији „Триптих о радницима“ пружа могућност сагледавања најтужније стране живота савременог човека и стања његовог духа. У тренутку кад је на сцену изведен огољен показало се да је та огољенст знатно дубља него што би се могло закључити на први поглед. Та врста позоришта као огледала стварности и директни пренос, уметничким средствима, онога што се дешава у животу после дужег времена указује да српско позориште иде добрим путем и да га никакво сиромаштво, нити политички притисак, неће скренути са тог пута што је цивилизацијска вредност.- Ако позориште то не ради не треба ни да постоји. У представама које смо видели увек смо били у ситуацији да сагледамо како се добро и зло преплићу, како трагови зла бивају јачи, дубљи, израженији и више утичу на живот. То се могло видети и у представи Крушевачког позоришта „Анималс“, али и у свакој другој, а задовољан сам што сам сагледао нове младе глумце који носе врло квалитетно глумачку енергију. Радује ме што је то приметио и стручни жири и доделио четири награде за глумачка остварења. Ту су две награде краљевачким глумицама, искусној Биљани Костантиновић која је више година у центру пажње стручне јавности и Светлани Миленковић кој тек ствара егзистенцијални простор на сцени. Домаћа представа „Сумња“, у којој доминира суштаствено питање, долази из америчког драмског миљеа и бави се питањем такозваног дубоког друштва у којем се позиција власти, и управљања одређеним технолошким процесом, учвршћује разним средствима, па и шпекулацијама. Сумња

МАГАЗИН

2.6.2019.

као филозофски појам омогућава човеку да стално проверава своја размишљања о некој животној манифестацији. Међутим, човек је усавршио та преиспитиавња тако што је легитимност сумње у одређена кретања претворио у шпекулацију којом учвршћује своју позицију и елиминише евентуане противнике. Краљевачка представа се бави тим проблемом веома озбиљно и посматра једну лако препознатљиву ситуацију у католичкој школи којом, на чврст технократски начин, управља жена која осећа да је њено време на измаку. Осећа могућност да буде угрожена од нових младих кадрова, али и од других који су са стране и који би можда могли да преузму управљање школом. У тој ситуацији налази полуинформацију и из ње гради стратегију којом апсолутно учвршћује позицију и елиминише сваки могући отпор за своје мишљење. То можемо да видимо у сваком друштву, у свакој технолошкој целини од кућног савета до државног апарата у оквиру

којег су такве битке сложеније. Људска амбиција да влада по сваку цену, и свим средствима, у односу на степен развоја цивилизације и потребе да се разменом мишљења не угрожавају одређени токови, овде је потпуно откривена. Врло је лепо да су то запазили стручњаци и, уз две глумачке награде, редитељу доделили специјално признање - каже Недељковић. Избор ове представе потврђује способност селекторке да препозна ситуацију која се дешава у свим деловима света, па и у Србији, а универзална тема открива проблеме скоро сваког друштва и појединца. Као таква има своје гледаоце због потврде да је препознала како је педофилија присутна на сваком кораку, чак и у цркви као социјалном феномену у коме нешто тако не би смело да се догађа. Оштро око критичара запажа да се живот паралелно одвија у више праваца. У њему су подједнако присутни и добро, и зло, и страст и суздржаност која је, чини се, изгубила на значају. Разлог се види и у

подстицајима медијима какав је телевизија у чијим програмима људи показују ниске страсти, откривају слабе тачке и недостатке моралне чврстине. Поред тога што се признањима издвојило од бројних позоришта са много дужом професионалном традицијом Краљевачко позориште је показало да са, по броју запослених, скромним ансамблом може да буде домаћин својеврсног сајма позоришта и створи претпоставке да се сваког дана изведе друга представа по правилима која важе за овакву врсту манифестације. Податак како је поверење да организује значајну смотру драмских остварења указано у години када обележава значајан јубилеј, седам деценија постојања, не умањује уверење да се пресудним показало поверење у тим који ради у позоришту, искуство и унутрашњу дисциплину да спроведу низ послова везаних за тако широку манифестацију. Манифестације као што је смотра

драмских остварења по правилу окупља значајне и угледне особе из света позоришта, а таквим су оцењени Александра Гловацки и Димитрије Коканов, драматург који је Краљевчанима показао како уме да чита представу а прецизним језиком, и врло пластично, наведе учеснике округлог стола да размишљају. То се показало као добар начин за отварање бројних питања везаних за представу, што гледаоцу пружи шансу да се определи за једну или више идеја и изнесе своја искуства. Стручне коментаре на одређене појаве непосредно је давала и угледна критичарка Александра Гловацки и тако помагала учесницима у разговорима да стекну нова искуства о представама и да их боље разумеју. - Њих двоје су давали добар тон разговорима и веома сам задовољан овим што су пласирали, наш као и став публике која је долазила да чује стручни језик и кроз лаичку димензију стекне дубље и садржајније искуство о

свему. Као глумац, присуствовао сам многим округлим столовима. У аматерским условима они се задржавају на нивоу учесника у представи и тима људи који је на фестивалу, а у професионалном позоришту то је оријентација са јасним циљем, демистификовати пред најширим аудиторијумом идеју драме и режије и методологију остваривања те две идеје. Редитељ не мора да се сложи у свему са писцем или, ако се сложи, може на свој начин да пласира и да неисцрпним средствима које му позориште пружа усмери енергију глумца, а и своју, на одређене идеје које писац може, а не мора, да артикулише. Овај округли сто је био прилично у функцији тумачења идеје и писца и редитеља и глумаца - каже Недељковић. Колико су представе уједначене у квалитету најбоље потврђује податак да је свакој, са изузетком једне, припала по нека награда. Што је без ње остала представа „Бановић Страхиња“ у

режији Небојше Брадића, и извођењу Народног позоришта из Приштине и Шабачког позоришта, потврђује уверење да су одлучивале нијансе. Једногласна одлука жирија критике потврђује исправност опредељења селекторке да покаже однос између добра и зла у српском културном идентитету, али и у светским размерама што потврђује избор представе по тексту америчког драмског писца. Да је озбиљно приступила одговорном задатку потврдила су два жирија уверењем да је препознала проблеме који тиште савремену цивилизацију, а публици и жирију ставила на увид различите погледе. Посебним квалитетом фестивала оцењује се могућност која је пружена публици, да упореди домете свог позоришта са другима и сагледа позориште као важан елемент свог идентитета јер, закључује Недељковић, позориште које живи у четири зида и није позориште. То је група самозадовољних типова који ништа не значе. Т. Радовановић

На пропутовању кроз педесет места Србије

МАГАЗИН

2.6.2019.

„СЛОБОДНА ЗОНА“ ПРОТУТЊАЛА КРОЗ КРАЉЕВО

- Двоипомесечна турнеја филмског фестивала „Слободна зона“ кроз Србију. - Фестивал заснован на идеји о децентрализацији културе и жеља да се ексклузиван филмски садржај учини доступним публици у већим градовима, али и мањим местима у којима биоскопи не постоје, а културна дешавања су реткост. - После фестивала који се одржава у новембру сваке године, у периоду од априла до јуна наредне фестивал креће на Турнеју током које се публици у мањим градовима, местима и селима, пружа прилика да виде пет до седам најбољих филмова. Током четири дана Краљевчанима пружена прилика да виде седам значајних филмских остварења насталих током претходне године

2.6.2019.

МАГАЗИН

„Слободна зона“ је филмски фестивал основан 2005. године са идејом да се кроз популаризацију ангажоване кинематографије, која није део уобичајеног биоскопског репертоара, отвори простор за промоцију, промишљање и разумевање актуелних друштвених појава и проблема у

свету, земљи и региону. Прве године је у једној биоскопској сали приказано 20 документарних, играних и краткометражних ангажованих филмова из целог света награђених на престижним светским фестивалима. Од тада се на програму Слободне зоне сваке године приказује

у просеку тридесет до четрдесет целовечерњих играних и документарних филмова. Фестивал се од 2013. године организује истовремено у три града, Београду, Новом Саду и Нишу, а пројекције се одржавају у десет биоскопских сала. После фестивала који се одржава у новембру сваке године, у

периоду од априла до јуна наредне фестивал креће на Турнеју током које се публици у мањим градовима, местима и селима, пружа прилика да виде пет до седам најбољих филмова. Тринаеста по реду Турнеја филмског фестивала „Слободна зона“ отпочела је средином априла како би

током наредна два и по месеца пубика у педесет места Србије имала прилику да бесплатно погледа најбоље филмове за које се током четрнаестог издања у новембру прошле године у Београду, Новом Саду и Нишу тражила карта више. Идеја турнеје „Слободне зоне“ заснована је на потреби

децентрализације културе и жељи да се ексклузиван филмски садржај учини доступним публици у већим градовима, али и мањим местима у којима биоскопи не постоје а културна дешавања су реткост. Прве вечери приказана су два филмска остварења настала током

2.6.2019.

МАГАЗИН

прошле године, документарни „Бергман: година живота“ редитељке Џејн Магнусон и целовечерњи играни филм „Транзит“ немачког режисера Кристиана Пецолда. Први сведочи о години када је Ингмар Бергман, један од највећих и најгенијалних редитеља свих времена, био у замаху каријере и снимио два ремек дела, режирао четири позоришна комада и водио буран љубавни живот. У периоду од шест година, средином 20. века, дешава се нешто невероватно јер високи, мршави Швеђанин, на прагу четрдесете, улази у креативни период без преседана. Између 1957. и 1963. године Бергман режира неке од најзначајнијих класика у историји филма, прилагођава велики број позоришних продукција за сцену и радио и режира шест телевизијских филмова. Све то, у оквирима савремених филмских стваралаца, допринело је да Бергман остане ненадмашан до данашњег дана. Филм је настао као резултат исцрпног истраживања које је спровела шведска редитељка и новинарка Џејн Магнусон, уредница телевизијске емисије културног садржаја „Кобра“ на националној телевизији. Магнусон је ауторка телевизијске мини серије „Бергманови видео снимци“ и документарног филма „Присвајање Бергмана“, а написала је и сценарио за играни филм „Питање купаћег костима“ који је 2010. године приказан на Трибека филмском фестивалу. За документарац „Ебе – Филм“ награђена је Златном бубом и Великом шведском журналистичком наградом. Истог дана на програму се нашао и „Транзит“, светски хит који филмска критика назива „новом Казабланком“, о избеглици из Немачке који преузима идентитет убијеног француског писца па покушава да пронађе његову жену. Немачке трупе су надомак Париза, а Георг у последњем тренутку покушава да побегне у Марсеј. У његовом пртљагу је легат писца Вајдла који је, из страха од прогона, окончао живот у соби приватног хотела. Легат садржи необјављен рукопис, неколико писама и визу одобрену од стране амбасаде Мексика. У Марсеј су у то време примани само они који могу да докажу да ће га напустити, што значи да је била неопходна валидна дозвола за улазак издата од потенцијалне земље домаћина, а преузевши Вајдлов идентитет Георг покушава да се домогне једне од ретких пропусница за брод. Док је студирао филмску уметност на Немачкој академији за филм и телевизију у Берлину аутор је радио као асистент Харуна Фароцког и Хартмута Битомског, а први играни филм режирао је 1995. године. Филм „Стање у коме се налазим“ освојио је Златну немачку филмску награду, а након што су „Духови“ и „Јела“ приказани у такмичарском програму Берлинала, 2012. године је, са филмом „Бар-

бара“, освојио Сребрног медведа за најбољег редитеља. Други дан „Слободне зоне“ у Краљеву отворио је филм „Капетан“, о младом немачком војнику који у последњим данима Другог светског рата, борећи се да преживи, проналази униформу нацистичког официра. Лажно се представљајући, уз униформу преузима и његов идентитет и постаје монструозни злочинац попут оних од којих је покушавао да побегне. Филм је режирао Роберт Швентке, аутор филмова „Tattoo“, „Flightplan“, „The Time Traveler’s Wife“, „RED“ i „The Captain“. Неизоставан део програма овогодишње турнеје је филм „Србенка“ који је у Кану проглашен документарцем године, а освојио је и „Срце Сарајева“ за најбољи документарни филм. Редитељ Небојша Слијепчевић кроз филмско остварење настало прошле године прати стварање представе „Александра Зец“, контроверзног хрватског редитеља Оливера Фрљића, која се осврће на догађај када је у зиму 1991. године у центру Загреба убијена дванаестогодишња девојчица српске националности. Четврт века касније Фрљић режира позоришну представу о том случају, пробе постају колективна психотерапија, а дванаестогодишњој глумици Нини се чини као да се рат никада није завршио. Након што је дипломирао филмску и телевизијску режију на Академији драмске уметности у Загребу Небојша Слијепчевић је снимио тридесет пет епизода документарне телевизијске серије „Директ“, а за епизоду „Без тате“ освојио је награду за најбољи сценарио на Данима хрватског филма и Награду публике на ЗагребДоксу. Његов документарни филм „За 4 године“ награђен је на филмским фестивалима у Сарајеву и Верони, а документарна емисија „City Folk“ приказана на десетак европских телевизија. Слијепчевић је аутор једног сегмента играног омнибуса „Загребачке приче“, 2011. је режирао и први анимирани филм „Пас/зец“, а бројне награде у Хрватској и свету освојила је његова документарна комедија о љубавним односима у 21. веку названа „Гангстер те воли“. И претпоследњег дана маја на репертоару су се нашла два филма, „Три лица“ и „Најбољи ортаци“. Играни филм „Три лица“ Џафара Панахија говори о младој Иранки којој родитељи не дозвољавају да студира глуму већ би, у складу са традицијом, требало да се уда. Иако му је од 2010. године забрањено да снима филмове Панахи наставља са радом без одобрења иранских власти, а његов најновији филм „Три лица“ је са одушевљењем прихваћен и на Канском фестивалу. Режисер се нашао за воланом у друштву иранске глумице Бехназ Џафари са којом креће на пут у забачено брдско село на гра-

2.6.2019.

МАГАЗИН

100

ници са Азербејџаном. Путем видео поруке јавила му се млада Марзије Резаи која би хтела да студира глуму, а иако је примљена родитељи и старији брат, поштујући традицију, намеравају да је удају због чега стају на пут њеној жељи. „Три лица“ је road movie против патријархата, а представља филмску оду глумицама и свима који то желе да буду. Панахи је први дугометражни филм „Бели балон“, за који је са Абасом Кијаростамијем написао сценарио и освојио Златну камеру у Кану, режирао 1995. године. Осим тога освојио је Златног лава у Венецији и признање међународног жирија ФИПРЕСЦИ за филм „Круг“ у Сан Себастијану. Добитник је награде жирија за „Офсајд“, Сребрног медведа за сценарио филма „Затворена завеса“ и награде Златни медвед и

ФИПРЕСЦИ за „Такси Техеран“, све три у Берлину. Филм „Три лица“ освојио је награду за најбољи сценарио на последњем Канском фестивалу. Филм „Најбољи ортаци“, о Амберсону који помаже најпопуларнијем ученику у школи Винчестеру да освоји кћерку новог професора француског језика оцењен је идеалним за млађу публику, али и за одрасле. „Само најјачи опстају“, главна је филозофија у енглеском мушком интернату у Калдермонту, а ако ниси снажан атлетски тип ти си губитник, што нико не зна боље од штребера Амберсона који је, од када га сећање служи, био на дну школске друштвене лествице. Амберсонов живот се окреће наглавачке када се у школи појави неодољива кћерка наставника француског Агнес, а он постаје љубавни посредник између ње и Винчестера,

школске звезде и спортског хероја. Винчестер дефинитивно има изглед којим може да освоји Агнес, али Амберсон има харизму и храбрости да јој призна истину и покаже ко је у ствари. Филм је режирао Тоби Мекдоналд који је као асистент на филмским сетовима почео да ради кад је имао само шеснаест година. Његови кратки филмови „Волим те Џон Вејне“ и „Хеви метал бубњар“ били су номиновани за Филмску награду Британске академије, а радећи са агенцијом Партизан из Лондона режирао је награђиване рекламе, као и серију „Мој живот на филму“ за ББЦ2. Фестивал је затворио филм Кирила Серебреникова „Лето“, који је прошле године отворио „Слободну зону“ у Београду, Новом Саду и Нишу. У питању је играно остварење о руском новом та-

ласу које осликава љубав, бунт и рокенрол у Лењинграду осамдесетих година прошлог века кад се рок музика у овом граду слушала у строго контролисаним условима, пред комисијом за цензуру. Упркос томе, група младих рокера и панкера, и њихови обожаватељи, кришом се окупљају у становима да би слушали музику са Запада, компонују и свирају по малим клубовима за младе. Током једног топлог лета раних осамдесетих некрунисани краљ мини андерграунд сцене Мајк помаже младом и талентованом Виктору Тсоју да постане звезда, а кад се његова жена Наташа заљуби у Виктора настаје несвакидашњи љубавни троугао. Сјајни глумци и феноменалан звук звезда совјетског рока и панка осамдесетих допуњују Боуви, Дилан, Т-Рекс, Секс Пистолс, Велвет Андерграунд, Лед Це-

пелин који, кроз надреалне музичке сцене, постају алтер его главних јунака, узори, симболи, недосањан сан једне младости без будућности. Иако је дипломирао физику на Државном универзитету у Ростову Кирил Серебреников је од 1994. режирао бројне наступе у позориштима у овом граду. Три године раније постао је телевизијски, а од 1998. и филмски редитељ чији су најпознатији филмови „Ласта“, „Мистерије олује“, „Голи“, „Дневник једног убице“, „Тата Ростов“, „Приче пред спавање“, „Јуријев дан“, „Издаја“ и „(М)ученик“, добитник главне награде филмског фестивала у Кинотавру и Римског филмског фестивала. Године 2011. постао је уметнички директор Студија седам, који је члан центра Гогољ, младог колектива састављеног од његових бивших студе-

ната из Московске школе за уметност и позориште. У плану овогодишње турнеје Слободне зоне уписани су Неготин, Врњачка Бања, Панчево, Зрењанин, Чачак, Пријепоље, Лазаревац, Јагодина, Врање, Лесковац, Бечеј, Кањижа, Петровац на Млави, Аранђеловац, Суботица, Сремска Митровица, Рума, Краљево, Шабац, Смедерево, Крупањ, Зајечар, Обреновац, Ивањица, Вршац, Лозница Бајина Башта, Инђија, Ужице, Мокрин, Крушевац, Бачка Паланка, Нови Бечеј, Руски Крстур, Мионица, Димитровград, Сјеница, Нови Пазар, Жабаљ, Горњи Милановац, Пожега, Сомбор, Ириг, Параћин, Прокупље, Ваљево, Оџаци, Пожаревац, Младеновац, Бор, Крагујевац и други. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

101

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

2.6.2019.

Цврле: Никад не летиш сам

102

Филм „Цврле: Никад не летиш сам“ доноси дирљиву причу о авантури која ће забавити целу породицу јер Цврле, главни јунак који није научио да лети на време кад његова породица мигрира у топлије крајеве, мора да нађе начин да се избори са зимом, непријатељима и самим собом. Како би у пролеће поново био са породицом, Цврле креће у велику авантуру у којој ће му помоћи и пријатељи. Осамдесетпетоминутна анимирана авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, настала је по сценарију Фридриха Ерлингстона и режији Арнија Асгирсона, а у водећим улогама наступају Џејми Орам, Хериет Перинг, Иан Стјуарт Робертскон и други. Филм се приказује до уторка 5. јуна, а пројекције почињу у 18 сати.

Рокетман „Рокетман“ је епска музичка фантазија која доноси нецензурисану, у исто време универзалну, животну причу музичке звезде Елтона Џона са којом се многи могу поистоветити. Испричана

је кроз омиљене песме Елтона Џона, које изводи звезда Тарон Егертон, а говори о животу момку из малог града који постаје једна од најутицајнијих фигура на светској сцени поп културе. Музичку биографску драму, чије трајање за минут премашује два сата, Декстер Флечер је режирао према сценарију Лија Хола, а у главним улогама пјављују се Тарон Егертон, Џејми Бел, Ричард Мејден и Брајс Далас Хауард, потом Берни Топин, Ричард Мејден у улози Елтоновог првог менаџера, Џон Рид и Брајс Далас Хауард у улози његове мајке. Филм се приказује до 4. јуна у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Годзила: Краљ чудовишта Нова прича прати херојске подухвате криптозоолошке агенције Монарх, док се њени чланови сукобљавају са огромним чудовиштима, укључујући и моћну Годзилу. Она се сукобљава с Мотром, Роданом и ултимативним непријатељем троглавим Кингом Гидорахом, а када се поново уздигну древне суперврсте, за које се сматрало да су само митови, долази до борбе за превласт, што ће преживљавање чове-

чанства ставити под велики упитник… Научно-фантастичну акциону авантуру у 2Д формату Мајкл Догерти је режирао према сценарију који је написао са Заком Шилдсом, а водеће улоге тумаче Мили Боби Браун, Вера Фармига, Сели Хокинс, Кајл Чендлер и Кен Ватанабе. Филм је на репертоару до среде 5. јуна, а последња пројекција почиње у 22 сата.

Ноћ српског филма Филмски центар Србије је покренуо нову једнодневну манифестацију под називом „Ноћ српског филма“ која ће, у више од четрдесет културних центара и биоскопа у Србији, бити одржана у среду 5. јуна У току једне вечери, биће приказани најгледанији домаћи филмови „Јужни ветар“ редитеља Милоша Аврамовића, „Такси блуз“ Мирослава Стаматова, „Краљ Петар I“ Петра Ристовског и „Злогоње“ Рашка Миљковића. Пројекција филма „Злоогоње“ почиње два сата након поднева, „Краљ Петар Први“ је на репертоару у 15,45, а следе „Такси блуз“ од 18 и „Јужни ветар“ у 19,45.

103

104

МАГАЗИН 2.6.2019.

Шумадија 1903 - Слога 1:0

105

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

2.6.2019.

До петог Од петог

106

Бројни српски статисти у власти, не могу играти, државне улоге!

У Срби „под к Све фу као „ек

октобра – диктатура?! г октобра – авантура!

Личи ли вам, „Србијица - нова“, на кућерак који нема крова!

ји, све нам је конац“!? нкционише, кспрес лонац“!

107

108

МАГАЗИН 2.6.2019.

109

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 2. ДО 8. ЈУНА

МАГАЗИН

2.6.2019.

2. јун

110

455 — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам. 1098 — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи. 1771 — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим. 1790 — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига. 1924 — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД. 1946 — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије. 1949 — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан. 1953 — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија. 1955 — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године. 1965 — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара. 1966 — Амерички васионски брод

„Сервејер“ извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине. 1967 — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун. 1969 — У судару аустралијског носача авиона „Мелбурн“ и америчког разарача „Френк Е. Еванс“ у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара. 1979 — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи. 1983 — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере. 1992 — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније. 1993 — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту. 1995 — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине. 1997 — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001. 1998 — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте ко-

ји су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету. 1999 — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу. 2000 — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету

безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999. 2001 — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату. 2002 — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

3. јун 350 — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција.

1098 — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију. 1818 — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији. 1837 — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза. 1889 — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом. 1896 — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији. 1940 — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника. 1941 — Почео Невесињски јунски устанак. 1951 — Основано Удружење српских писаца у иностранству (Associa`on of Serbian Writers Abroad, ASWA) 1959 — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова. 1965 — Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода „Џемини 4“ и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова. 1968 — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема. 1973 — Совјетски суперсонични

авион „Тупољев 144“ срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака. 1989 — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено. 1995 — Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске. 1998 — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртвиши 101 особу. 1999 — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију. Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи. 2004 — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније. 2006 — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.

4. јун 1133 — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II. 1745 — Битка код Хоенфридберга, између пруске и аустријске војске. Део је Рата за аустријско наслеђе, а завршена је пруском победом. 1783 — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.

111

2.6.2019.

МАГАЗИН

112

1831 — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије. 1859 — Француска војска под командом Наполеона III је поразила аустријску војску у бици код Мађенте. 1916 — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника. 1920 — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. 1942 — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату. 1943 — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо. 1944 — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату. 1946 — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. 1970 — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта. 1989 — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи. На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске. 1991 — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку

након 20-дневног генералног штрајка. 1993 — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације. 1996 — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања. 2003 — У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина. Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година. На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.

5. јун 1478 — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства. 1662 — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол. 1806 — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту. 1827 — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке. 1837 — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира... 1873 — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова. 1900 — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију. 1915 — Жене у Данској добиле пра-

во гласа. 1916 — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину. 1941 — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат. 1945 — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне. 1947 — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској

конференцији у Паризу. 1967 — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана. 1968 — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама. 1972 — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине. 1975 — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај. 1992 — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине. 2000 — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио

руском парламенту. Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима. Суд је наредне године суспендовао процес прогласивши Пиночеа ментално неспособним. 2001 — Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата. Уједињене нације обележиле 20тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије. 2003 — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне. 2006 — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава. 2017 — Црна Гора је званично постала 29. чланица NATO пакта

6. јун 1508 — Максимилијан I, цар Светог римског царства поражен од стране Млечана у Фурланији. Заузврат потписује трогодишње примирје и препушта неколико територија Венецији. 1513 — Италијански ратови: битка код Новаре - Масимилијано Сфорца уз помоћ швајцарских најамника наноси пораз Французима и поново преузима власт у Милану. 1523 — Густав Васа је изабран за краља Шведске, што је означио симболични крај Калмарске уније. 1654 — Абдицирала шведска краљица Кристина од Шведске под оптужбама за расипништво и разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав. Краљица је остатак живота провела по културним центрима Европе, а сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму.

1683 — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету „Ешмолиен“. 1801 — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португалије. Португалија је изгубила део територије источно од реке Гвадијане. 1859 — Квинсленд је постало одвојена колонија од Новог Јужног Велса. 1871 — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату. 1919 — Укинута је Република Прекомурје. 1933 — У Њу Џерзију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила. 1941 — Адолф Хитлер издао Комесарско наређење тј. Смернице за третман политичких комесара (Richtlinien für die Behandlung poli`scher Kommissare). Наређење је захтевало да сваки совјетски политички комесар откривен међу заробљеним војницима буде одмах стрељан. 1942 — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја. 1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји. 1949 — Објављена књига Џорџа Орвела „1984“, визија света којим влада Велики Брат. 1954 — Преносом манифестације „Фестивал цвећа“ из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља. 1967 — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелскоарапског рата. 1972 — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар. 1981 — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији. 1982 — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације. 1984 — Тетрис, једна од најпозна-

113

2.6.2019.

МАГАЗИН

114

тијих видео игара, је угледала светлост дана. 1984 — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника. Поједини медији су објавили да је погинуло око хиљаду људи. 1985 — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље. 1994 — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Си’ан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1995 — У Јужноафричкој Републици укинута смртна казна. 2000 — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске. 2001 — Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе изабрана на ту функцију. Францускиња Мари Бремонт, за коју се веровало да је најстарија особа на свету, умрла је у сну у 115-ој години живота. 2002 — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану. 2003 — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у северној руској републици Осетија, која се граничи са Чеченијом. 2006 — Република Србија, као следбеник Србије и Црне Горе, постала независна и међународно призната држава.

7. јун 1099 — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима. 1494 — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса

о подели Новог света.* 1523 — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке. 1861 — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза. 1862 — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трговине робљем. 1896 — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма 1905 — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII. 1917 — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек. 1921 — Отворен први парламент Северне Ирске. 1929 — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму. 1939 — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи. 1942 — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ. 1948 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи. 1971 — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут 1. 1973 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи. 1974 — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Ју-

гославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. 1981 — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада. 1983 — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере. 1988 — У Бангладешу ислам проглашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање

приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке. 1990 — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме Совјетском Савезу док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније. 1992 — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати.

1996 — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир. 1998 — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косово-највећи затвор на свету“. 1999 — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година. 2000 — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду. 2001 — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине. 2011 — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.

8. јун 1775 — Британске снаге су поразиле Континенталну војску у бици код Троа Ривјера, последњој великој бици вођеној на територији Квебека, која је била део инвазије америчких колониста на Квебек. 1871 — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај. 1883 — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956. 1922 — Принцеза Марија Хоенцолерн-Зигмаринген се удала за краља Александара I Карађорђевића. 1929 — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва же-

на у влади у историји Уједињеног Краљевства. 1940 — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи. 1941 — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине. 1942 — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј. 1965 — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције. 1972 — Фотограф Асошијетед преса Ник Ут је снимио слику награђену Пулицеровом награду на којој гола деветогодишња Фан Ти Ким Фук трчи по путу након што је изгорела после напада напалмом. 1986 — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет. 1989 — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк. 1995 — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О’Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске. 2001 — Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи. У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио. 2004 — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs