Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 391 * 26. мај 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

26.5.2019.

У овом броју: У знаку рекорда Шири круг повлашћених Развојни мотор економије За излаз из сиве економије Креће караван демократије Дефинисан статус борца Делтапланом против НАТО авијације Операције 15. новембра 1915. Према потребама пацијената

2

10 18 22 26 32 38 46 52 56

66 72 76 80 86 92 98 102 104 106

Фото: М. Радовановић

Крпељи вребају из траве Једнака права за све Резултат сваког месеца Сто два као један Позориште изван граница Узбудљива прића о добром укусу На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Гружа - Слога Времеплов

3

4

МАГАЗИН 26.5.2019.

5

6

МАГАЗИН 26.5.2019.

7

8

МАГАЗИН 26.5.2019.

9

Двадесет седма седница Скупштине града

МАГАЗИН

26.5.2019.

У ЗНАКУ РЕК

10

- Велики број сијалица из система Јавне расвете ради током дана, док су током ноћи угашене. - Наплате паркирања путем СМС порука повод за одлуку великог броја возача да се оријентишу према местима где се не наплаћује. - Одлука о усвајању програма гасификације оцењена најважнијом тачком дневног реда због уверења да се односи на потенцијално највећи корупциони посао на територији града. - Одлука о месним заједницама више него добра, али није за Србију због већ сада видљивог тренда злоупотребе. - Бројна питања директору Завода за заштиту споменика културе остала без одговора. - Извештај о раду Туристичке организације Краљева најгори од свих? - Гласање без присуства опозиционих одборника. - Сви предлози усвојени једногласно

КОРДА

11

ање од три месеца између две седнице Скупштине града било је довољно да се прикупи до сада највећи број тема о којима је неопходно изјашњавање одборника. Чак и летимични поглед на предложени дневни ред потврђује да је шездесет пет више него икада раније, чак и ако се занемари податак да је допуњен са девет нових. Можда је и то разлог да седница буде заказана који сат раније него што је уобичајено што је повод да пре почетка буде утврђено присуство четрдесет пет од укупно седамдесет одборника међу којима није било ниједног из редова Покрета Двери и Демократске странке. Ако се занемари неколико минута кашњења на почетак, прозивка присутних, усвајање извода из записника са претходне седнице и разматрање предлога за допуну, до усвајања дневног реда протекло је само петнаестак минута. Нове промене састава скупштине и овога пута су биле повод да седница отпочне разматрањем предлога и усвајањем одлуке о престанку мандата Јелени Марковић. Раније оставке Владана Шапоњића са Изборне листе „Двери - да вратимо живот Краљеву Драган Весовић“ и Мирјане Тодоровић са Изборне листе „Александар Вучић Србија побеђује“ основ су одлуке о потврђивању мандата прих следећим на листама, Ненаду Симовићу и Мирану Гољовићу. Формирање верификационе комисије и провера докумената за потврду мандата, потом полагање заклетве, утицало је да разматрање одлуке о изменама и допунама одлуке о признањима и наградама града Краљева отпочне на истеку првог сата седнице. Одборници нису показали превише интересовања за учешће у расправи о усклађивању оснивачког акта Јавног предузећа „Градско стамбено“ и изменама и допунама Одлуке о димничарским услугама све док шеф одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић није узбуркао атмосферу кад је на ред дошла одлука о јавном осветљењу. Информације које одборници истоименог удружења добијају од грађана потврђују да јавна расвета не ради ка-

МАГАЗИН

26.5.2019.

М

12

ко би требало, а добра потврда је податак да велики број сијалица овог система ради током дана док су током ноћи угашене. Појава је посебно иражена у сеоским срединама, на територији неких месних заједница и по неколико месеци. Да се не излази у сусрет онима који указују на ову појаву сведочи то што се по правилу усмеравају од једне до друге службе од којих се свака следећа изјашњава ненадлежном. Незадовољство опозиције појачано је током разматрања извештаја о стању безбедности саобраћаја поводом кога су представницима власти упућена бројна питања. Критике су упућене на адресе оних који су потрошили паре грађана на радаре за упозорења о брзини кретања возила, јер не раде, а по ко зна који пут указано је на проблем паркирања. Он је посебно добио на значају од почетка наплате паркирања путем СМС порука што је повод за одлуку великог броја возача да се оријентишу према местима где се не наплаћује. Посебно забрињава да је, због појачаног присуства различитих возила између стамбених блокова, онемогућен прилаз ватрогасним и другим возилима при решавању животних проблема грађана. Податак да се ближи година дана од тренутка кад је због радова обустављен саобраћај преко надвожњака у продужетку Улице Зелена гора прилика је за упозорење о хиљадама сати изгубљених у гужвама насталим као последица. Изостала је и најављена градња алетрнативног прелаза преко пруге што додатно појачава незадовољство грађана на шта упозорава Матовић. Најбоља потврда да се у скорије време не може очекивати решавање проблема је присуство на градилишту тек неколико радника старијих од седамдесет година а све, верује он, због чињенице да се завршетак радова планира за пролеће наредне године кад предстоје изборе за локалне органе власти. Одлука о усвајању програма гасификације оцењена је најважнијом тачком дневног реда због уверења да се односи на потенцијално највећи корупциони посао на територији града.

Повод је потврда да одборници ни не знају како изгледа уговор са предузећем изабраним за извођење радова, а додатни разлог је сумња да је умешано у бројне сумњиве послове. И док је измени одлуке о давању на коришћење непокретности у јавној својини града посвећено тек толико времена да се прочита образложење Стратешки план Комуналне полиције је повод за још једно подсећање да је преписан на основу сомборског. Реплике и одговори на њих још једном су утицали на скретање са теме што је повод за петоминутну паузу у раду након што се заменик шефа Одборничке групе Локални фронт Владан Славковић оглуши о упозорење председавајућег да се држи дневног реда. До прве дуже паузе тек по која реч изговорена је о статуту Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, употреби имена града у називу привредног друштва, годишњем извештају заштитника грађана, одлуци о локалном омбудсману и извештају Јавног правобранилаштва града Краљева. Још једном се потврдило да пауза у знатној мери угрожава наставак рада јер се по правилу у салу за седнице враћа веома мали број одборника, најчешће опозиционих. То што се четрдесетпетоминутна пауза продужила за додатних двадесет минута Иван Матовић је више замерио председавајућем који се на свом месту није појавио на време. За расправу о давању сагласности на одлуку Регионалног центра за управаљање комуналним отпадом није показано интересовање ни једне ни друге стране, а опозициони одборници сматрају да је одлука о месним заједницама више него добра, али није за Србију због већ сада видљивог тренда злоупотребе. Пре преласка на разматрање извештаја о раду и финансијском пословању установа чији је оснивач град пред малобројним одборницама нашао се само још предлог Годишњег плана заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. Два сата је утрошено на расправу о пословању петнаест установа током

13

МАГАЗИН

26.5.2019.

претходне године, највише за образложење правног основа за то и кратка образложења представника Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Народног музеја, Краљевачког позоришта, Историјског архива, Културног центра „Рибница“, Дома културе „Студеница“ из Ушћа, Завода за заштиту споменика културе, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Дечјег одмаралишта „Гоч“, Спортског центра „Ибар“, Туристичке организације Краљева, Центра за социјални рад, Дома здравља „Краљево“, „Апотеке Краљево“ и Центра локалних услуга. Највећи део расправе, нешто више од двадесет минута, посвећено је Заводу за заштиту споменика културе од чијег је директора Ивана Милуновића затражено да одговори на бројна питања. Она се односе на основ за исплату дневница само послушницима и давање сагласности за рушење зграде некадашњег Шах клуба и центру града и Тврдишића куће. Иван Матовић спорним сматра издавање дозволе за постављање балон сале на Ратарском има-

14

њу и градњу објекта на Голији. Одговор је затражен на питање по ком основу ова установа плаћа услуге адвоката кад има запосленог правника, а може да користи и услуге правобраниоца који заступа интересе других сличних на територији града. Директору је замерено да средствима Завода плаћа телевизијске екипе како би извештавале о његовим изложбама, које нису ни у каквој вези са делатношћу установе, а документа који су доступни староседоцима потврђују сумњу у легалност рада управног одбора ове установе. Да то није све потрђује сумња о употреби службеног возила у приватне сврхе и узурпацију званичног веб сајта Завода за промоцију сопствених изложби. Матовић подсећа да је у новој згради ове установе искључено грејање док се постављају топлотне пумпе које греју тавански простор Швапчића куће, а сумња је изражена и у добијање грађевинске дозволе за радове на овом објекту. Серију озбиљних оптужби затвара указивање да су у време забране запошљавања у јавном сектору у овој

установи на неодређено време примљена два радника и да је директор укинуо јавност у раду. Кад се очекивало да директор једну по једну демантује сваку од ових тврдњи уследила је оптужба за кршење Пословника о раду Скупштине града и упозорење како одборници немају права да му постављају било каква питања. Разлог лежи у ставу да је на место директора јавне установе постаљен одлуком Владе Србије па није дужан никоме у граду да полаже рачуне. Ову тврдњу није демантовао нико од присутних одборника владајуће већине, председавајући седницом парламента ни градоначелник Краљева што отвара питање сврхе подношења извештаја о раду ове установе на усвајање. И док је расправа о раду Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ још једном потврдила неопходност да се средствима буџета субвенционише боравак најмлађих суграђана у приватним вртићима из ове установе, и поред чињенице да је у групама већи

број деце од прописаног, стиже сумња у квалитет услуга које би као такве могле да пруже. Хвалоспеви о успесима Туристичке организације Краљева повод су да одборник Локалног фронта Никола Аџић укаже на одсуство било какве стратегије развоја туризма, због чега се у овој области ради стихијски. Оцењујући извештај о раду за претходну годину најгорим од свих установа још једном је указао на поразну чињеницу која је „Весели спуст“, као једну од најзначајнијих манифестација у земљи током претходне три деценије, довела до укидања. Само десетак минута било је потребно да се образложе чак тридесет два предлога за утврђивање престанка мандата и именовања чланова школских одбора у основним и средњим школама на територији града, значајније интересовање одборника није привукло ни девет тачака којима је допуњен дневни ред, а највећи број се односи на комасацију земљишта са простора Самаила и Мрсаћа. Петоми-

нутна пауза на истеку седмог сата рада проузрокована је чињеницом да известилац по једној тачки дневног реда није био присутан у сали. Готово празна Свечана сала Градске управе, у којој се одржавају седнице Скупштине града док траје реконструкција дворане на првом спрату, повод је да пре почетка гласања буде проглашена двадесетпетоминутна пауза. Да владајућој већини није увек лако да обезбеди кворум потврђено је и овога пута о чему сведочи податак да је пауза продужена за још двадесет минута када је утврђено присуство тек два одборника више од минималног за одлучивање. Податак да је гласање отпочело без присуства опозиционих одборника добра је основа за постизање још једног рекорда. Као никада пре тога сва предложена решења усвојена су једногласно, јер се за то изјаснило свих тридесет осам присутних. Крај седнице Скупштине града резервисан је за питања одборника, по правилу оних који долазе из опозиционих редова. Овога пута је то био Ни-

кола Аџић кога је интересовало зашто одмах после земљотреса нису саниране две зграде у Југ Богановој улици, да ли се, на којој локацији и када, планира изградња јавног тоалета, кад ће бити завршена реконструкција надвожњака код Мале пијаце, зашто се не одржава јавна зелена површина у Берановцу, око магистрале Краљево - Врњачка Бања, због чега је умањена прегледност на раскрсници код укрштања са путем који води на Гоч. Аџића интересује какве су правне последице по град настале по основу смене Милоша Петровића са места начелника Градске управе и да ли се воде судски поступци тим поводом, шта се дешава са изградњом, када се планира наставак и завршетак затвореног базена, да ли постоји кашњење у исплати накнаде за време породиљског одсуства, и ако постоји који је разлог, и када ће бити асфалтирано двеста метара макадам пута који води од Врбе до Заклопаче Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 26.5.2019.

17

МАГАЗИН

26.5.2019.

У три дана две седнице Градског већа

18

ШИРИ КРУГ ПО - Солидна техничка опремљеност организационих јединица Градске управе. - Да је возни парк стар најбоље потврђује податак да је током прошле године за поправке утрошено више од 372 хиљаде динара. - Начелник Градске управе сваког петка прима грађане који су незадовољни радом запослених и са руководиоцима организационих јединица активно учествује у решавању проблема. - Тринаест милиона динара за наткривање робне пијаце чиме ће се добити нов и модерно уређен простор. - Наткривања ће функционално и естетски решити проблеме дотрајалости тезги, атмосферских падавина током године и комуникације између тезги као проблема са којима се суочава продајни простор

ОВЛАШЋЕНИХ размаку од само три дана одржане су две седнице Градског већа, првог радног дана у недељи редовна са дневним редом на коме се нашло седам тема које су процењене најзначајнијим за функционисање града. Три дана касније одржана је и друга, окарактерисана као ванредна, са девет нових тема од којих се осам односе на допуну предложеног дневног реда за прву наредну седницу Скупштине града. Извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту одлуке о накнадама за коришћење јавних површина за територију града Краљева потврђује да је

У

приспело пет примедби, а Градско веће се сагласило да је накнада за заузеће јавних површина за „плажни бар“ и плутајуће објекте превисока и да их треба изменити, односно смањити за екстра, прву и трећу зону. Прихваћен је предлог да се, због ограничених места такси стајалишта, бришу градске зоне и уведе јединствена накнада за читаву територију града у износу од једног динара по квадратном метру. Градско веће је без дискусије једногласно усвојило закључак о утврђивању предлога одлуке о отуђењу непокретности у јавној својини града Краљева, у Улици Душана Поповића

број 24, па предлаже Скупштини града да на првој следећој седници донесе одлуку којом то потврђује. Саставни део одлуке је оглас о спровођењу поступка прикупљања писаних понуда за отуђење непокретности површине 89 квадратних метара, а предвиђена почетна цена незнатно премашује двадесет седам хиљада евра. Извештај о раду Градске управе за претходну годину на осамдесет шест страница потврђује да је техничка опремљеност организационих јединица солидна што треба да потврди достављање списка рачунара којим располаже. Проблеми у раду резултат

19

20

МАГАЗИН 26.5.2019.

су чињенице да је возни парк стар што најбоље потврђује податак да је, не рачунајући гуме и противпожарне апарате, за поправку утрошено више од 372 хиљаде динара. Извештај потврђује да се запослени често усавршавају одласком на семинаре и коришћењем литературе, а планирано је провођење јавне набавке за израду јединственог софтвера који би користиле све организационе јединице како би био запосленима олакшан рад на пословима рачуноводства, књиговодства и другим везаним за плаћања. Начелник граске управе сваког петка прима грађане који су незадовољни радом запослених и са руководиоцима организационих јединица активно учествује у решавању проблема. Разлог за измену и допуну Правилника о условима обезбеђивања и пружања услуге социјално становање у заштићеним условима садржан је у образложењу Центра локалних услуга града Краљева у коме се наводи да објекат на Берановцу нема централно грејање, па ни правилник не треба да садржи овај термин. Промену је доживело и решење о распореду коришћења буџетских средстава за средње и основно образовање, у делу који се односи на Основну школу „Димитрије Туцовић“ само у текстуалном делу док је код школе „Јово Курсула“ утвђен другачији начин утрошка због набавке опреме за образовање и науку и административне опреме. Основна школа „Димитрије Туцовић“ је поднела захтев за пренамену средстава у коме је образложила немогућност коришћења средстава планираних за капитална улагања, зато што су радови планирани за ту намену одрађени у претходном периоду кроз текуће одржавање зграда и објеката. Зато је предложила да се планирана буцетска средства искористе за израду пројекта фискултурне сале. Слични

разлози повод су да школа „Јово Курсула“ затражи сагласност како би средства намењена реконструкцији опреме за видео надзор била преусмерена за набаку опреме за образовање и административне опреме. Градско веће је усвојило предлог решења о отуђењу једне катастарске парцеле ради озакоњења породичног објекта и препарцелацију друге неопходну из истих разлога. Уобичајено је да непосредно пред заседање Скупштине града буде одржана и седница Градског већа коју је Одборничка група Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије искористила да упути предлог за допуну дневног реда којим се тражи сагласност на допуну програма пословања Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ у овој години. У образложењу се наводи да је град са пројектом „Адаптација робне пијаце у Краљеву“ конкурисао за средства из Буџетског фонда за програм локалне самоуправе по основу Јавног позива за подношење захтева јединица локалне самоуправе и добио средства од тринаест милиона динара. Одлуком о расподели средства су додељена што потврђује уговор од 19. априла. Адаптацијом робне пијаце добиће се нов и модерно уређен простор. Наткривањем ће се функционално и естетски решити проблем дотрајалости тезги, атмосферских падавина током године и комуникације између тезги као проблеме са којима се суочава продајни простор. Из Одборничке групе „Александар Вучић - Србија побеђује“ стиже предлог да се у предложени дневни ред седнице Скупштине града уврсти одлука о отуђењу непокретности у јавној својини града у Улици Душана Поповића број 24 и измени одлука о јавним паркиралиштима. Изменама је прецизније дефинисан члан који одређује пра-

ва лица са посебним потребама, пре свега са инвалидитетом, на бесплатно коришћњење обележених паркинг места и коришћење у својству повлашћених корисника. Проширење категорија којима се не наплаћује услуга паркирања укључује одборнике, чланове Градског већа у време одржавања седница Скупштине града и Градског већа,чланове радних тела Скуштине града за време одржавања седница као и медијске куће за време одвијања редовних активности. У име Одборничке групе „Александар Вучић - Србија побеђује“ Снежана Јовановић предлаже да се разговара и о накнадама за коришћење јавних површина за територију града Краљева, а шеф исте одборничке групе напредњака Милош Милишић да се у дневни ред уврсти предлог одлуке о доношењу Програма комасације дела катастарских општина Самаила и Мрсаћ. Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде је утврдило да предлог комасације земљишта на простору катастарске општине Самаила од преко 2.340 хектара и Мрсаћ 1.712, 4782, или заједно више од четири хиљаде хектара, садржи све потребне податке и упутства за покретање комасације што је довољно за сагласност. Из редова напредњака стиже предлог да се дневни ред заседања локалног парламента допуни разматрањем предлога одлука о спровођењу и начелима комасације, као и правилника о накнадама за рад комисије за провођење овог поступка. Посебним решењем Предузећу за телекомуникације а.д. „Телеком Србија“ одобрено је извођење радова ради увођења оптичке комуникационе мреже у стамбене зграде за колективно становање у својини града на две локације. T. Радовановић Фото. М. Радовановић

21

Европска банка за обнову и развој

МАГАЗИН

26.5.2019.

РАЗВОЈНИ МОТО О

22

- Trade Ready иницијатива укључују обуке за финансирање трговинских послова, пословно саветовање за мала и средња предузећа, могућности повезивања са локалним банкама, као и дијалог у домену јавних политика у циљу побољшања регулаторног окружења. - Од почетка програма 1999. године, Европска банка за обнову у развој финансирала је преко 22.500 страних трансакција укупне вредности преко 16,5 милијарди евра. - У програму учествује више од стотину банака издавалаца у 26 земаља, заједно са преко 800 потврђујућих са експозитурама широм света. - Европска банка за обнову и развој водећи инвеститор у Србији са преко 4,8 милијарди евра инвестираних у 222 пројеката

Фото: М. Радовановић

ОР ЕКОНОМИЈЕ

23

26.5.2019.

МАГАЗИН

24

ред крај прошле године Европска банка за обнову и развој представила је нове иницијативе за подршку трговини од којих се очекује да помогну малим и средњим предузећима да побољшају конкурентност и постигну успех на међународним тржиштима. Иницијатива Trade Ready, коју су финансијски подржале Европска унија и Луксембург, креирана је да малим и средњим предузећима која се баве увозом и извозом олакша приступ финансирању, а од Европске банке за обнову и развој могу да очекују и савете о пословању. Податак да је укључивање у међународне трговинске токове у порасту подједнако представља прилику и изазов за мала и средња предузећа у многим земљама у којима средства пласира ова банка. Због тога је, како би обезбедиле присуство на међународним тржиштима, неопходно да и српска предузећа унапреде

П

конкурентност. Trade Ready иницијатива има за циљ да помогне у решавању бројних питања, а планиране активности укључују обуке за финансирање трговинских послова, пословно саветовање за мала и средња предузећа, могућности повезивања са локалним банкама, као и дијалог у домену јавних политика у циљу побољшања регулаторног окружења. У истом периоду банке могу очекивати нове клијенте, а предузећа користи од бољег приступа финансирању уз могућности да прошире пословање на међународна тржишта. Иницијативом се проширује лепеза активности Европске банке за обнову и развој које су већ обухваћене програмом за унапређење трговине и Иницијативом за мала предузећа, а након успостављања у Србији иницијатива ће бити представљена и у другим земљама у којима инвестира Европска банка за обнову и развој

Од почетка програма 1999. године, банка је финансирала преко 22.500 страних трансакција укупне вредности преко 16,5 милијарди евра, а тренутно у програму учествује више од стотину банака издавалаца у 26 земаља, заједно са преко 800 потврђујућих и њихових експозитура широм света. Путем Иницијативе за мали бизнис, малим и средњим предузећима се омогућује приступ знању и саветима како би могли да се развију, буду успешни у послу и постану развојни мотор локалних економија и читавих региона. Током 25 година, програм је обезбедио више од 400 милиона евра донаторских средстава за помоћ 22.000 малих и средњих предузећа у земљама у којима ЕБРД инвестира. У Србији је банка водећи инвеститор са преко 4,8 милијарди евра инвестираних у 222 пројеката, а подршка у припремању током процеса придруживању Европској унији један

је од главних приоритета банке. Иницијатива Европске банке за обнову и развој представљена је у Регионалној привредној комори Моравичког и Рашког округа уз потврду да омогућава малим и средњим предузећима да ослободе свој трговински потенцијал. Иницијатива пружа широк спектар савета како би предузећа постала конкурентнија у земљи и иностранству, а нуди и различите нивое обука о међународним трговинским инструментима уз могућности за умрежавање свих актера који могу да подрже ефикасније извозно-увозне активности. Помоћу ових алата повећавају се могућности да изаберу одговарајуће опције финансирања за међународну трговину и рад са локалним партнерским банкама. Уз све то помаже да се њихови производи за финансирање трговине прилагоде потребама ових предузећа и да их ефикасније пласирају на ове клијенте, од

којих многи сматрају да је финансирање трговине превише сложено и скупо. Принципал менаџер Европске банке за обнову и развој у Србији Бојана Вукосављевић потврђује да је иницијатива настала као одговор на два главна изазова са којима се многе српске компаније сусрећу приликом покушаја да се интегришу у токове међународне трговине. С тим у вези иницијатива помаже компанијама које се баве увозом и извозом да дођу до финансијских средстава и знања неопходних за успех на конкурентним међународним тржиштима. Иницијатива је резултат сарадње два програма Европске банке за обнову и развој, једног који промовише трговину између земаља у којима је банка присутна, путем финансијских производа за трговину доступних преко партнерских банака и програма за финансирање и развој малих и средњих предузећа.

Промоције иницијативе одржава у оквиру пројекта “ЕУ за Србију – ЕБРД саветодавна подршка МСП”, који финансира Европска унија, а спроводи Европска банка за обнову и развој са Министарством привреде Републике Србије. На представљању иницијативе било је речи о подршци коју мала и средња предузећа могу да остваре у оквиру овог инструмента подршке. Европска унија је за подршку малих и средњих предузећа у Србији инвестирала скоро четрнаест милиона евра, а програм „Савет за мали бизнис 2001.“ подржао је више од девет стотина предузећа помажући им да се развију и постану конкурентнија. Представљање у Краљеву организовано је у сарадњи са Регионалном агенцијом за економски и просторни развој Рашког и Моравичког округа и Регионалном привредном комором Краљево. Т. Радовановић

25

-Мере и активности распоређене у пет циљева

МАГАЗИН

26.5.2019.

ЗА ИЗЛАЗ ИЗ СИ И

26

– Суфицит у буџета од 32,2 милијарде динара резултат боље наплате прихода за готово деведесет милијарди динара, као последице системске борбе против сиве економије. - Процедуру електронске пријаве сезонских радника путем портала и мобилне апликације за првих пет месеци користило је више од 110 послодаваца који су на један клик ангажовали 5.100 сезонских радника. - Високи порез и доприноси на зараде кључни узрок сиве економије. - Проширивање обухвата програме „Стартуј легално“ и система за пријаву сезонских радника на грађевинарство, туризам и кућне послове, успостављање електронског јавног регистра такси и накнада, као и препознавање нових облика радног ангажовања

Фото: НАЛЕД

ИВЕ ЕКОНОМИЈЕ

27

ива економија у најширем смислу означава економске активности над којима држава нема одговарајући надзор, или се налазе на ивици закона у области познатијој као сива зона. У ужем смислу под овим појмом подразумевају се економске активности везане уз робе и услуге, нису законски пријављене а укључују ангажовање радника на црно, избегавање плаћања пореза у купопродајним трансакцијама и слично. То је део економије који се не појављује у службеним статистикама, није опорезован па не придоноси бруто домаћем производу државе, а они који су укључени у обављање радних задатака немају право на социјалну помоћ или социјално осигурање. Илегална економија обично укључује врло широк спектар делатности међу којима су производња и дистрибуција дроге, проституција, коцкање, фалсификова-

МАГАЗИН

26.5.2019.

С

28

ње, присилна наплата дугова, зеленаштво, уцене, отмице, рекетирање, крађа. Највећи број запослених у овој области су жене, а бројна истраживања показују да је шездесет посто радница у земљама у развоју запослено у неформалном сектору. Четврта годишња конференција „Излаз из сиве економије“ у Палати Србија била је прилика да буде представљен нови Национални програм за сузбијање сиве економије. Он предвиђа смањење обима пословања у сивој зони за готово две стотине милиона евра и, у наредне две године, превођење најмање једанаест хиљада радника и девет хиљада у легалне токове. Програм који су припремили Влада Србије и Национална алијанса за локални економски развој, уз подршку Немачке развојне сарадње, садржи тридесет шест мера и сто педесет три активности, распоређених у пет циље-

ва, ефикаснији надзор, унапређење рада Пореске управе, увођење подстицајних мера за легално пословање и запошљавање, смањење административног и парафискалног оптерећења и јачање свести о значају сузбијања сиве економије. Представљање програма прилика је да председница Владе Србије Ана Брнабић похвали резултате остварене током претходне године. Они се огледају у суфициту буџета од 32,2 милијарде динара, што је резултат боље наплате прихода за готово деведесет милијарди динара као последице системске борбе против сиве економије. У том периоду реализован је низ кључних мера међу којима су нова процедура пријаве сезонских радника и пореско ослобођење почетника у пословању. Крајњем резултату допринело је усвајање Закона о накнадама, реализација завршне фаза система

еИнспектор и формиране радне групе за реформу паушалног опорезивања и унапређење фискализације. Подршку смањењу обима пословања у сивој зони дају Влада Немачке и Немачка развојна сарадња кроз пројекте који су помогли развоју предузетништва и сузбијању неформалног запошљавања. Процедуру електронске пријаве сезонских радника путем портала и мобилне апликације за првих пет месеци користило је више од 110 послодаваца који су на један клик ангажовали 5.100 сезонских радника. Немачки амбасадор у Србији Томас Шиб подсећа да се избегавањем плаћања пореза смањује количина средстава за улагање у образовање, здравство и инфраструктуру што је разлог више за подршку Србији у борби против сиве економије. Она се огледа и у напорима да се заједнички оснажи транспарентан и ефикасан порески си-

стем којим се подстиче предузетништво и унапређује владавину права као кључни циљ у процесу приступања Европској унији. Члан Управног одбора Националне алијансе Светослав Атанасов приоритетним мерама за подстицање легалног пословања, смањење бирократије и трошкова, сматра нове процедуре пријаве сезонских радника које су допринеле да пољопривредна газдинства и компаније уштеде петнаест милиона евра. Истраживање Националне алијансе за локални економски развој потврђује став четири петине привредника да су високи порез и доприноси на зараде кључни узрок сиве економије, због чега се смањење пореског оптерећења сматра једном од најважнијих мера. Због тога се значајним оцењује проширивање обухвата програма „Стартуј легално“ и система за пријаву

сезонских радника на грађевинарство, туризам и кућне послове, успостављање електронског јавног регистра такси и накнада, као и препознавање нових облика радног ангажовања. Атанасов сматра да довољно простора за превођење радника у легалне токове пружа ангажовање радника са непуним радним временом, фриленс послови и рад за страног послодавца. Чланови Координационог тела Владе Републике Србије за сузбијање сиве економије, на челу са министром финансија Синишом Малим, и привреда окупљена у Савезу за фер конкуренцију Националне алијансе за локални економски развој размотрили су и друге приоритетне мере Акционог плана као што су јачања капацитета инспекција, сузбијања нелегалне градње и сиве економије у транспорту, унапређења процесуирања пословања у сивој зони. Т. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 26.5.2019.

31

Нови видови опозиционог притиска на власт

МАГАЗИН

26.5.2019.

КРЕЋЕ КАРАВАН

32

Н ДЕМОКРАТИЈЕ

- Док су представници власти у кампањи названој Будућност Србије настојали да покажу никада чвршће јединство, демократе су убеђене да су темељи власти добро уздрмани. - Најзначајнији успех вишемесечних протеста у стотинак градова широм земље демократе виде у одсуству страха и код оних који су се дуго устручавали да им се придруже. - Потрага за условима који воде ка фер и демократским изборима један је од приоритета опозиције, а сваки вид мирних протеста сматра се легитимним на путу ка том циљу. - Нормална и мирна атмосфера на изборима цивилизацијска тековина којој треба да теже сви. - Кад институције престану да функционишу улица постаје институција

33

26.5.2019.

МАГАЗИН

34

Драгослав Шумарац

д увођења вишестраначја почетком последње деценије двадесетог века најчешће помињана тема у политичком животу свакако су ванредни парламентарни избори. Да је тачно потврђује податак да су се дешавали, а најава могућности расписивања нових почетком године је долазила и из редова владајуће већине. Иако су се за то помињали различити датуми све је више оних који не верују у такву могућност, тим пре што редовни избори на свим нивоима следе већ на пролеће наредне године. До тада претенденти на освајање власти тек повремено објаве наредне кораке, а да се и опозиција озбиљно припрема потврђује недавни састанак у просторијама Градског одбора Демократске странке коме су присуствовали потпредседници странке Дејан Николић и Драгослав Шумарац. И док из редова власти стижу поруке које недвосмислено указују на крах готово шестомесечних напора опозиције да се избори за фер и демократске изборе у Демократској странци верују да су до сада остварени значајни вишеструки резултати због чега треба наставити притисак на власт. Најзначајнијим се сматра уједињење опозиционих странака око јединственог циља, а потврда се види у ставу да су се на истој страни нашле странке леве и десне оријентације, али и оне које се налазе у средини. И док су напредњаци у кампањи названој Будућност Србије настојали да покажу никада чвршће јединство демократе су убеђене да су темељи власти добро уздрмани о чему сведоче бројни покушаји да се унесе пометња и подстакне разлаз опозиционих лидера. По уверењу демократа нервоза се појачава и због чињенице да се у томе не успева, а најбоља потврда види се у порукама највиших представника власти који их називају фашистима, хулиганима и рушитељима. Најзначајнији успех вишемесечних протеста у стотинак градова широм земље демократе виде у одсуству страха и код оних који су се дуго устручавали да им се придруже, а да успех није онакав какав се очекивао требало би

О

да потврди промена стратегије у тражењу начина да се појача притисак на власт. У овом тренутку најбољим се сматрају „слободне зоне“ у Београду и Новом Саду, ускоро и у Нишу замишљене као начин да се током двадесет четири сата дневно са грађанима разговара о проблемима који их муче и одговори на питања везана за теме које их интересују, док је вечерњи Дневник Слободне зоне прилика да се анализирају потези власти тога дана. Иако је од последњег масовног окупљања присталица опозиције прошло више од месец и по дана и једна и друга страна се још баве пребројавањем грађана окупљених испред Дома Народне скупштине, па процене варирају од тек неколико хиљада до десетоструко веће цифре. Да демократе размишљају и о другим видовима притиска сведочи најава каравана који ускоро треба очекивати у свим срединама у земљи. - Добро је што је до сада остало овако мирно и да Београд има опозициони капацитет, али морамо да разбијемо страх по свим другим градовима, а надам се да ће и власт морати да се уразуми и испуни основне критеријуме и захтеве Савеза за Србију. То су пре свега слободни медији и да Регулаторно тело за електронске медије контролише телевизије са националном фреквенцијом, јер једино ако будемо имали иоле слободе у медијима имамо шансе како на локалном тако и републичком нивоу. Ово је невиђена дикататура каква није постојала у историји Србије, где је циљ да постанемо друштво са једнопартијским системом, где је све слободномислеће што има храбрости да се супростави принуђено да напусти земљу, или да се утиша. На нама је да се изборимо да Србија буде једна од средње развијених европских земаља - каже Шумарац уверен да се успех протеста огледа и у притиску који је довео до смене председника општина у Брусу и Гроцкој. Тежње опозиције по правилу су супротне тежњама власти, и једни и други своје поступке сматрају исправним а жестоко нападају сваки потез супрот-

не стране, па у том контексту треба посматрати и уверење демократа да власт тежи насиљу у свакој друштвеној пори. Потрага за условима који воде ка фер и демократским изборима један је од приоритета опозиције, а сваки вид мирних протеста сматра се легитимним на путу ка том циљу. Из табора демократа стиже потврда да само вид притиска који је уродио плодом треба да се настави до испуњења захтева због којих су и отпочели. У супротном Савез за Србију и потписници Уговора са народом, који окупљају велики број странака, покрета и појединаца, неће изаћи на изборе али ће настојати да, колико то буде могуће, буду контролори онога што се буде дешавало на биралиштима. Нормална и мирна атмосфера на изборима сматра се цивилизацијском тековином којој треба да теже сви, првенствено они који се сматрају демократама. И поред тога опозициони прваци су уверени да ће представници актуелне власти пружати јак отпор баш као што се избегавају рационалан дијалог као услов за излазак на изборе. - Или имамо фер изборе, или не излазимо на њих, а већ сада тражимо отвореност медија за поруке опозиције, за отворене дебате са влашћу где ћемо моћи да суочимо идеје, програме и размишљања око развоја Србије. Уколико до тога не дође на те изборе нећемо ни изаћи, а бојкот треба да донесе и неке друге последице. Када комплетно опозиционо настројени грађани и политичари бојкотују изборе поставља се питање легитимитета неке нове владе и оних који на изборе изађу. Тражићемо помоћ међународне заједнице, међународних посматрача и све што је легитимно као врста притиска да дођемо до основних демократских ствари, а то су фер и демократски избори. До сада смо имали посматраче само на дан избора, али нам је помоћ међународне заједнице потребна и за посматарње кампања, јер демократски избори не подразумевају да само дан гласања прође у демократској атмосфери, већ да период од годину дана пре избора

35

36

Дејан Николић

МАГАЗИН 26.5.2019.

ју развој ситуације како би у одлучујућем тренутку подржале опцију од које могу да извуку највећу корист. Разговори са различитим политичким факторима су у току, а значајнији ефекти очекују се након уједињења демократских снага у јаку грађанску странку. Из Демократске странке, којој је после прошлонедељног скупа додељена одредница „уједињена“ стиже порука отворености према свима који имају исте интересе. Они се, поручују демократе, остварују а грађански протести су само један од начина којим се иде ка циљу. Настали су као договор на насиље каквим опозиција доживљава бројне потезе власти, а иницирани нападом групе хулигана на једној од трибина опозиционих првака у Крушевцу. - Без икакве организације у Београду се за један дан скупило преко петнаест хиљада људи и то је био јасан сигнал да у народу постоји енергија, јер кад институције престану да функционишу улица постаје институција. Енергија се проширила на преко сто градова, а финализација је била тринаестог априла са око педесет хиљада људи, кад је завршена једна етапа протеста и усмеравање енергије грађана против ове власти. Све што не постоји у власти постоји у опозицији, а то је да се разговара не само са чланицама Савеза за Србију и лидерима свих покрета и странака, већ и са свим грађанима. Морате да каналишете ту енергију и кад видите да није реално имати сто хиљада људи сваке суботе наредних годину и по дана онда са грађанима стварате нове форме протеста и притиска - каже Николић. Очекује се да снагу протеста појача демократски караван који се најављује као супротност кампањи Будућност Србије а повод је уверење, кажу демократе, да је државна кампања била све друго само не оно што треба да буде будућност Србије. Велика очекивања од Слободне

зоне спласну у тренуцима кад је појединци из различитих средина, и побуда, назову шатором. Они који су је формирали сматрају да је добар начин за прикупљање информација и порука које грађани настоје да пошаљу. Жеља покретача је да се прошири на све средине у којима су, у краћем или дужем периоду, организоване протестне шетње и докаже да је права слика друштва. То треба да потврди спровођење различитих активности у складу са законима, дебате, разговори са посланицима у ситуацији кад то није могуће у парламанту што је, каже Николић, и повод за повлачење опозиционих посланика из Народне скупштине. Проблем који опозиционе странке имају са медијима није новина у политичком животу Србије. Био је присутан и у ранијем периоду, а различити фактори утицали су да буде мање или више изражен. Није мали број оних који верују да у последње време доживљава врхунац, што је додатни мотив да се слободне зоне прошире на што више локалних средина. Према сигналима који долазе из Демократске странке челници ове политичке опције су велики оптимисти, а колико оптимизам има реалну основу могло би да буде познато прилично брзо, већ у неколико наредних месеци наком што караван демократије обиђе готово све локалне средине у земљи са циљем да успостави дијалог са грађанима. Почетни резултати очекују се већ са првим данима јесени за када демократе најављују додатни „гас“ и нове форме притиска на власт од којих се очекује слободнији приступ медијима као уводу у фер и демократске изборе. Као и пред све претходне оптимисти су представници власти и опозиције, а сви досадашњи избори потврдили су како победници повод за тријумф виде у поверењу народа, а поражени разлоге за положај у коме су се нашли траже у крађи гласова. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

имате фер медије, дебате, дијалог, дешавања на терену, а у складу са демократским принципима, понашање политичара, културу дијалога. Уколико тога нема избори не могу да буду фер. Знам да ћемо у кампањи добити десет секунди на јавном сервису, или на неким телевизијама онолико колико будемо могли да платимо, али није суштина да то добијемо петнаест дана пре избора па на то нећемо да пристанемо - каже Николић. Најава бојкота један је од адута опозиције у очекивању формирања заједничке комисије која ће припремити платформу за фер и демократске изборе. Уверење да је у сваком потезу власти видљиво приближавање краја осмогодишње владавине Шумарац види у доношењу закона који то треба да спрече, а акценат се ставља на предлог за увођење доживотне затворске казне за све који вређају државне функционере. Добар наговештај је и информација из редова опозиције којом се указује на до сада непознату појаву која се огледа у све већем броју запослених у државним органима који напуштају службу тражећи сигурније запослење у другим срединама. - По томе се види да су нервозни да им је крај, па хоће да се обезбеде. Ко има имало стручне вредности, а може да нађе посао по приватним фирмама, већ је побегао па су запослили неке који су тек завршили факултете и раде све што им се нареди. Бежанија из министарстава је невиђена, јер се људи плаше да ће код промене власти одговарати. Ми смо обећали народу увођење лустрације, јер без тога не може да се уведе демократија. Погрешили смо 6. октобра 2000. године, а 6. октобар мора да се деси и због тога смо оптимисти - каже Шумарац. Још недовољно јака да доведе до било каквих промена опозиција настоји да окупи и оне политичке снаге које се још колебају, или чека-

37

Јавна расправа о тексту нацрта новог закона

МАГАЗИН

26.5.2019.

ДЕФИНИСАН С

38

СТАТУС БОРЦА

- До краја године коначна верзија Законa о основним правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. - Питање односа према борцима, војним инвалидима, цивилним инвалидима рата и њиховим породицама је питање односа у друштву. - Нацрт новог закона представља сублимацију и кодификацију четрдесетак тренутно важећих докумената формата закона, правилника, уредби, протокола, споразума и других. - Захтев за формирање посебног министарства које би се бавило борачким питањима. - Сви ставови и предлози током јавне расправе биће детаљно анализирани, а коначну одлуку о оправданости да буду уврштени у закон треба да донесе влада

39

верење да се држава до 2012. године није на адекватан начин односила према учесницима ратова из последње деценије двадесетог века повод је за жељу да се донесе нови закон који би на најбољи могући начин регулисао права свих категорија становника Србије које су на било који начин учествовали у ратним операцијама. Резултат досадашњег рада огледа се у нацрту законa о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица чија се коначна верзија очекује до краја ове године. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је првом са-

МАГАЗИН

26.5.2019.

У

40

станку Радне групе формиране након иницијативе председника Републике Србије Александра Вучића за израду Нацрта закона о основним правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. Трагање за најбољим решењем повод је за формирање Радне групе министарства посвећене раду на решавању проблема у областима односа права и обавеза државе према борцима која су предвиђена новим законом. Из ресорног министарства стиже потврда да ни у једном сегменту не смеју бити мања него до сада и да је потребно обезбедити услове за остваривање већих права. Према речима министра Зорана Ђорђевића питање

односа према борцима, војним инвалидима, цивилним инвалидима рата и њиховим породицама је питање односа у једном друштву. За координацију активности на изради новог Закона задужени су председник Радне групе, државни секретар Негован Станковић, и саветником министра за борачка питања Саша Дујовић који је минуле недеље боравио у Краљеву како би, на шестој по реду од дванаест планираних сесија јавне расправе, учесницима ратова приближио новине којима се регулишу њихова права. Основ за расправу је нацрт текста закона објављен на сајту министарства који представља сублимацију и кодификацију четрдесетак тренутно важећих докумената фор-

мата закона, правилника, уредби, протокола, споразума и других. Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић подсећа да многи од њих потичу из некадашњих држава, међу њима шест законских и дванаест подзаконских прописа, два републичка закона од којих је један из 1989. године и седам подзаконских докумената који проистичу из њих. У примени су и четири покрајинска прописа, четири уредбе, један закључак и пет протокола. Иако је на свих пет претходно организованих сесија истакнут захтев о формирању посебног министарства које би се бавило борачким питањима

на евентуалну промену мораће да се сачека до наредних парламентарних избора кад би нова влада Законом о министарствима могла да му удовољи. На бројне проблеме са којима се срећу креатори закона указао је Саша Дујовић. - По Уставу Србије Аутономна покрајина Косово и Метохија је саставни део земље, а сви корисници инвалиднина и права са овог подручја добијају принадлежности, осим оних који су учествовали у отцепљењу. И ту има нерегулисаних односа, па нам свакодневно стижу тужбе Албанаца који су некада користили права а данас не могу зато што кажу да имају другу државу. Да бисмо то уставно правно

решили потребан нам је и овај закон. Војводина је била надлежна да у другостепеном поступку одлучује о инвалидима и борцима, а то право смо одузели и њој и Београду. Од уредби владе које се односе на решавање проблема војних инвалида и породица палих бораца неке су на снази, неке модификоване или укинуте, а четири су враћене у нацрт закона - објаснио је Дујовић. Једним од најважнијих протокола сматра се онај којим се регулише статус ратних војних инвалида и породица палих бораца са територије Босне и Херцеговине који су добили држављанство Србије, преселили се и изразили жељу да ту остварују права из

41

МАГАЗИН

26.5.2019.

области борачке заштите. Оцењено је да су у најнеповољнијем положају сви учесници ратова са простора некадашње државе који нису претрпели повреде физичке природе због чега су искључени из материјалног и моралног обештећења. Посебно значајном оцењује се потреба да све категорије учесника у ратним операцијама буду обухваћене законом и, према могућностима државе, према њима буду извршене све обавезе. Основа за то је до сада дефинисаних осамнаест права. Очекује се да након јавне расправе буду допуњена новим и да их буде чак двадесет пет од којих пет или шест на основу којих би држава морала да издваја финансијска средства. Борцима Народнослободилачког рата омогућено је да користе повољности осам права из претходног периода, ратним војним инвалидима петнаест, мирнодопским тринаест, члановима породица палих бораца десет, умрлог војног инвалида седам, цивилних инвалида рата девет, члано-

42

вима њихових и породицама умрлих цивилних инвалида рата по четири. И пореда сагледавања свих проблема и доброг увида стања у овој области Радна група нема облашћења да предложи закон, али има да помаже како би био што бољи. Са скупа у Краљеву стиже обећање да ће сви ставови и предлози током јавне расправе бити детаљно анализирани, а коначну одлуку о оправданости да буду уврштени у закон, у складу са финансијским могућностима државе треба да донесе влада. Ипак, радује податак да има права за чије остваривање нису потребна значајнија финансијска средства. - Прво морамо да утврдимо колико бораца имамо и ко су борци у Србији, јер на то нико живи не зна да нам да одговор. Пажња министарства је била оријентисана према војним инвалидима, породицама палих бораца, цивилним жртвама рата и неговању традиција, а о борцима није вођено рачуна. Кад је 1998. године донесен

закон у савезној држави нас седморо штарајковали смо глађу да натерамо државу да га донесе. Тада смо као представници инвалидских организација звали представнике борачких организација да се укључе, али нису били заинтересовани. Искористили смо моменат и за породице палих бораца и војне инвалиде издејствовали максимум који је у оном моменту могао. Шта је борац, ко је борац и како се утврђује? Борац је редован војник, резервни војник који је мобилисан и добровољац, а нису официри Југословенске народне армије и Војске Србије који су за то били плаћени. Основ закона је резерва, други позив, они који су се одазвали на позив отаџбине, по извршетку задатка се вратили кући, остали без посла и о њима држава мора да брине. Да бисмо то урадили морамо да направимо попис објаснио је Дујовић. Позитивна искуства Републике Српске у овој области повод су да се изврши категоризација учесника ратних

операција који су, у оквиру радне верзије закона, сврстани у три велике групе. Тако својство борца треће категорије има сваки учесник ратних операција који је у њима провео мање од четрдесет пет дана. У другу категорију сврстани су они који су на ратишту провели између четрдесет шест и две стотине дана, а прве сви који су између 1990. и 1999. године у униформи провели више од тог периода. И даље се разматрају могућности адекватне надокнаде, па су присутне дилеме да ли би материјално давање могло да буде борачки додатак, право на борачку пензију кад се за то стекну услови, или нешто треће. До сада спроведена јавна расправа потврђује низ квалитетних предлога који ће бити предложени влади како би били уврштени у закон. Једним од значајних сматра се издавање решења о категоризацији као основа на којој би могло да се оствари право на материјална давања. Војним инвалидима и породицама

палих бораца биће враћене повластице које су им укинуте 2006. године, а законом ће бити дефинисана методологија обрачуна накнада на које имају право и инвалидски додатак за незапосленог ратног инвалида. Разматра се могућност решавања стамбеног питања у делу станова намењених снагама безбедности, а локалним самоуправама оставља се да траже могућност смањења трошкова за пружене комуналне услуге и услуге градског превоза. Нерић указује на чињеницу да нови закон сублимира четрдесет различитих прописа од којих су неки стари и по четрдесет година, а гро подзаконских аката потиче из деведесетих година прошлог века. Циљ је био да се дође до закона који ће извршити кодификацију свих пропуста из ове области да би корисници могли брзо и на једноставан начин да се упознају са правима. Предвиђено је да се јавна расправа оконча у Нишу 3. јуна за када је заказано последње упознавање са

свим новинама које доноси. - Након тога биће обрађени сви предлози, па очекујемо да се закон већ у току јесени нађе пред посланицима, а уколико сви предлози Радне групе буду усвојени сигурно ће бити више бенефиција - обећава Нерић. Иако стицање статуса борца у овом тренутку не обезбеђује право ни на какве повластице и бенефите очекује се да би кроз јавну расправу могло да се дође до модела који би био прихватљив за владу. Бројне недоумице везане су за борце који су тај статус стекли по законима земље која више не постоји, други према републичким, а могућност да се једни нађу у подређеном положају повод је да буду изједначени. Резултат се огледа у чињеници да су принадлежности на које имају право повећане у свим случајевима који би потврђивали неравноправан однос било које групације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 26.5.2019.

45

26.5.2019.

МАГАЗИН

46

Славомир Ристовић

Четвртог дана НАТО агресије 1999.

- Краљевчанин Славомир Ристовић Сандро у пролеће 1999. године, само четири дана од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије „извео напад“ на НАТО базу у Авиану. - „Биолошка бомба“ у флаши кока-коле није експлодирала. - Очи у очи са борбеним авионом Ф16. - Испитивање добар део дана и целу ноћ. - Напад у знак протеста због штете коју му је начинила НАТО авијација рушењем грађевинског објекта у Југославији у који је уложио двадесет година рада у иностранству. - Следећа три дана није било полетања са аеродрома у Авиану, а резултат опсежне истраге огледа се у смени свих који су били одговорни за безбедност ваздухопловне базе. - Зона сигурности проширена на два километра од аеродрома

Фото: М. Радовановић

ДЕЛТАПЛАНОМ ПРОТИВ НАТО АВИЈАЦИЈЕ

47

очетак пролећа 1999. године генерације грађана са простора тадашње Савезне Републике Југославије памтиће као почетак вишенедељних бомбардовања и разарања војних и цивилних објеката на просторима целе земље. Свакодневни прелети НАТО авиона, сирене које су најављивале опасност, експлозије у непосредној близини и данас, после двадесет година, теме су о којима се прича. Стрепње и страхове од евентуалних последица напада осетили су тих дана и Краљевчани који су се налазили хиљадама километара далеко од родног града. Међу њима је Славомир Ристовић који се и данас добро сећа да је тих дана возио камион у Италији и, док је слушао вести преко радија, покушавао да створи праву слику онога што се дешавало на територији земље из које је отишао у потрази за бољим животом, - Једном приликом сам телефоном разговарао са мајком која је живела на Буњачком брду. У слушалици сам чуо завијање сирена и преплашени глас мајке која је била приморана да прекине разговор и бежи у склониште. Тада ми је било тешко па сам донео ту одлуку, сећа се данас Славомир. Протести који су већ са почетком бомбардовања организовани широм света нису заобишли ни Италију. При-

МАГАЗИН

26.5.2019.

П

48

падници и симпатизери „Лиге за север“, али и многи знатижељници, тих дана су опседали прилазе НАТО бази у Авиану са које су узлетали авиони са смртоносним товарима. Било је међу њима и Југословена али и новинара, фоторепортера, ТВ сниматеља. Уверење да протести у околини војне базе нису довољни да скрену пажњу шире јавности освнова је жеље да се учини нешто што ће скренути пажњу читаве Италије на догађаје у Југославији. Тада се, каже Ристовић, родила идеја о „нападу“ на војну базу у Авиану. -Одлучио сам да искористим присуство медија и великог броја људи у околини и делтапланом са југословенском заставом прелетим војну базу у Авиану. Поручио сам да се направи транспарент дугачак осам и широк један метар на коме је са обе стране писало „не рат“. У недељу 28. марта имао сам слободан дан и одлучио да га искористим за свој подухват. Планирао сам да над Авианом направим два три круга како би транспарент који вучем што боље био запажен, али и да пореметим распоред полетања авиона са аеродрома - прича Славомир. О за многе чудној и надасве храброј идеји прво је обавестио другове из аеро клуба у Тренту где је годинама пре тога радио као инструктор за лете-

49

50

МАГАЗИН 26.5.2019.

ње на лаким летелицама, моторним змајевима и параглајдерима. Иако су колеге летачи имали пуно симпатија за овај подухват нису пропустили прилику да скрену пажњу на све опасности које могу да доведу и до кобних последица. Информација о необичном подугхвату допрла је и до градоначелника овог градића на северу Италије који је Славомиру још једном указао на опасност и тражио да одустане од намере коју су баш овакви ставови још више учвршћивали у свести храброг Краљевчанина па су, немирни дух, патриотизам, инат и ко зна шта све учинили своје. Авиано је удаљен око 120 километара од Трента па је Славомир делтапланом са мотором у ниском лету кренуо према НАТО бази праћен колоном од десетак аутомобила у којима су били његови пријатељи. -Када сам стигао до Порденоне тврђаве у непосредној близини Авиана, нагло сам почео да повећавам висину дижући се брзином од шест метара у секунди до висине од осам стотина метара, како би се транспарент што боље видео. У једном тренутку сам преко радио станице зачуо гласове колега и упозорење на опасност која се приближавала, а кад сам се окренуо приметио сам да ми се из правца Вићенце огромном брзином приближава борбени авион Ф 16, кога сам препознао по карактеристичном дуплом репу. У делићу секунде је већ био поред мене и готово да су нам се крила додирнула, па сам почео да падам али сам успео да активирам падобран и сигурно се приземљим на писту аеродрома, прича Ристовић. Још док се полако падобраном спуштао према писти могао је да види млазне авионе, ловце, бомбардере и аваксе, али и велики број војника који су са свих страна јурили према месту где би требало да се приземљи. Остатак дана и читаву следећу ноћ трајало је испитивање, а највећу пажњу оних који су га испитивали привукла је флаша од кока-ко-

ле пронађена код Славомира за коју је тврдио да садржи изузетно експлозиван нитроглицерин. Анализе су доказале да је садржај ове „биолошке бомбе“ био мокраћа чланова аеро клуба из Трента којом је требало из ваздуха да се полије писта аеродрома а која, због изненадног сусрета са Ф16, није активирана. Током испитивања које је трајало до раних јутарњих сати следећег дана, Ристовић је тврдио да се на ово одлучио у знак протеста због штете коју му је начинила НАТО авијација рушењем грађевинског објекта у Југославији у који је уложио двадесет година рада у иностранству. -Кад данас мало боље размислим, захваљујем Богу што се све ово дешавало пре 11. септембра. Да је то било после, верујем да не бих жив стигао до писте, каже Ристовић и тврди да је успео у ономе што је желео. Следећа три дана није било полетања са аеродрома у Авиану. За то време је дошло до истраге која је резултирала сменом свих који су били одговорни за безбедност ваздухопловне базе. Зона сигурности је проширена на два километра тако да више нико није могао да приђе аеродрому ближе од тога. Жали једино због чињенице да се овде говорило да је некакво војно лице слетело „галебом“ на писту аеродрома у Авиану, највероватније због војног комбинезона који је носио а који је добио од пријатеља пилота из Југославије. Инспиратор овог подухвата је, како тврди, Матиас Руст који је својевремено малим авионом слетео на Црвени трг у Москви. Делтаплан Славомира Ристовића и данас се налази у кругу аеродрома у Авиану. Одважни авантуриста се радо сећа тих дана од пре двадесет година. Десет година раније Славомир се вратио у Краљево како би привео крају радове на изградњи угоститељског објекта у Прогорелици где намерава да започне нови бизнис. Т. Радовановић

51

26.5.2019.

МАГАЗИН

52

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (64)

ОПЕРАЦИЈЕ 12. Н Дејство 62. пешадијске дивизије Први дан општег гоњења српских трупа од стране 3. аустроугарске армије био је успешан за 62. пешадијску дивизију, јер њене бригаде током наступања нису наишле на јак отпор. Потискујући српске предње трупе пред

собом Тврђавска бригада избила на заповешћу одређен одсек јужно од села Дринског на линији Плече кота 1221 – Крујача кота 895 – Чачице кота 819, бригада генерал мајора Шпиндлера на гребен Кобиља глава кота 817 – кота 999 – Грање кота 780, а бригада пуковника Зубера на положаје кота 887 – Мазуле – Батковица кота 710, док су у дивизијској резерви на Игришту оста-

вљена два батаљона. Од трупа генерала Рајнела одред пуковника Хаузера стигао је до села Мачката, пуковник Бола са шест ескадрона коњице стигао је до механе Мојковића североисточно од Шаргана, а за 13. новембар наређено је да пуковник Фидлер са четири батаљона и четири пољске батерије наступа ка простору Никојевићи. Пуковник Милер

НОВЕМБРА 1915. са три батаљона и једном брдском батеријом добио је задатак да маршује ка простору Кућиште кота 949, а са оваквим наступањем било је јасно да неће бити потребно да 19. корпус сопственим трупама обезбеђује свој десни бок. Две чете генерал мајора Штрајта, које су одаслате на Мучањ, потиснуле су српске снаге, отприлике исте јачине,

ка југу али истог дана, под притиском надмоћнијих српских снага од око три батаљона које су наступале преко Чемернице ка Мучњу поподне биле принуђене да се повуку на Чешаљ. Након тога генерал Штрајт је од генерала Сорсића добио наређење да држи линију Клек кота 1445 – Чешаљ кота 1430 – Оштрица кота 1168. Генерал Шис обезбеђивао је бок бригаде Шварца до Ма-

ланца, која је заузела положаје Околиште – Жупановица. Ови положаји су без борбе били заузети са једним истуреним батаљоном, пошто су се Срби са снагама јачине око два батаљона у току ноћи повукли ка новим утврђеним положајима на северној падини Карађорђевог шанца.

53

Дејство 19. корпуса

МАГАЗИН

26.5.2019.

Главнина 17. брдске бригаде стигла је на простор северно од Црвене Горе на коту 1024. Њен одвојени одред, јачине два батаљона са једном брдском батеријом под командом пуковника Холија, потпомогнут артиљеријом са Палибрковог гроба, на пола пута између Будожеље и Божовца потиснуо је српске снаге ка Великој Ливади. Добрао утврђене српске снаге, јачине око хиљаду војника са три топа, покушале су да се одрже, али је око 17,30 вис био заузет. Десета брдска бригада је у 15,00 часова је јуришом освојила вис Кошутицу и коту 1512, али даље наступање бригаде ка Ушћу преко планинских висова, због непогодног времена и снега који је падао и велике заморености трупа, није било могуће извести у току тог дана. Српске снаге су на одстојању од три километра организовале нови отпор и око 18,00 напале делове бригаде који су, у циљу заштите десног бока, били истурени ка Орницама и селу Понорама. Чета са

54

Орнице била је принуђена да се повуче, али је један батаљон 21. брдске бригаде упућен у контранапад и успео да поново заузме Орнице. Главнина 21. брдске бригаде са три батаљона наступала је иза 10. брдске бригаде преко Кадијине воде ка Малом Кому. Према диспозицији један њен батаљон био је на Црном врху кота 1190 а један на Врљану кота 990 одакле су одржавали везу са 20. брдском бригадом. Пред 20. брдском бригадом српске снаге су у току ноћи између 11. и 12. новембра напустиле Просјанско брдо и одступиле ка Кому кота 1221, а према извештајима извиђачких одељења Срби су увече на Кому имали још око два батаљона. По заузећу Кошутице команда 19. аустроугарског корпуса претпостављала је да ће српске снаге добровољно напустити Ком. Иако 10. брдска бригада није успела да одсече одступницу српским трупама Ибарском долином, њено дејство у правцу позадине српских трупа, које су задржавале наступање 22. немачког резервног корпуса, било је од велике користи.

Команда 3. аустроугарске армије сматрала је да 22. немачком резервном корпусу више неће бити потребна директна помоћ, па је наредила команданту 19. корпуса да следећег дана правцем ка Сјеници упути 20. и 21. брдску бригаду. Са друге стране. Међутим команда 22. корпуса је увече саопштила команданту 19. корпуса да ће Алпски корпус следећег дана нападати источно од 20. брдске бригаде на вис Ком и зато је молила да и та бригада учествује у нападу. На основу предпоставке да ће противник у току ноћи напустити Ком, команда 19. корпуса је наредила да на дотадашњем положају остане само пола батаљона са пола батерије из састава 20. брдске бригаде а да главнина, у духу раније издате армијске диспозиције, крене на Рудине и да заштитне делове повуче са старих положаја чим Срби напусте Ком. Двадесет првој брдској бригади наређено је да се, пошто дефинитивно одбије српски напад са јужног правца, прикупља ка Великој ливади. Генерал Шварц са својом бригадом

и главнином 17. брдске бригаде, која му је била потчињена, имао је задатак да потисне српске снаге и овлада простором на правцу ка планини Јавору, генерал Сорсић да артиљеријом потпомаже тај напад, а са осталим снагама држи линију предњих делова. Пошто друм буде слободан, бригаду Шиса требало је послати натраг ка Ивањици да обезбеди и фортификацијски утврди простор око те вароши.

Дејство 22. немачког резервног корпуса Задатак 10. брдске бригаде из 19. корпуса, да овлада простором ка Ушћу, остао је непромењен. Српске снаге угрожаване дејством ове бригаде биле су принуђене да напусте положаје на правцу према левом крилу 44. резервне пешадијске дивизије из 22. немачког резервног корпуса, које је избило до Липара и Кршне. Истурени одред 43. резервне пешадијске дивизије, један пук са две батерије који је имао задатак да осигура Ибарску кли-

суру са источне стране, избио је у ово време до села Брезне, али су српске снаге спречавале даље надирање држећи Вишњицу и коту 832 где су, према исказима заробљеника, била око четири српска батаљона. Алпски корпус, који је већ ушао у састав 22. немачког резервног корпуса, наступао је у две колоне. Десна колона, која се кретала иза 44. резервне дивизије стигла је до Плоче а лева колона, која се већ раније кретала иза горе поменутог одреда 43. дивизије у долини Рибнице, стигла је до села Каменице.

Дејство 8. корпуса На фронту 8. корпуса 9. брдска бригада ја у 9,00 потиснула заштитницу Шумадијске дивизије првог позива са Пакленика, која се повукла ка селу Плочи, и према корпусној диспозицији прикупљала се ка Гочу. Осамнаеста брдска бригада је предњим деловима избила до Арнаутовца, док је главнина бригаде стигла на простор Руђинци – Врњачка Бања.

Пребацивање 57. дивизије преко Западне Мораве и даље наступање вршено је по плану, па су предње трупе око 13,30 избиле на висове јужно од Александровца, а главнина стигла до 16,30 стигла на линију Пуховац – Дренча – Тулеж – Ратаје. Два батаљона дивизијске резерве, дивизијска артиљерија, тешке хаубице и штаб дивизије, преноћили су у Ђули. Корпусном диспозицијом за 13. новембар наређено је да 59. пешадијска дивизија, штитећи десни бок, продужи наступање у циљу заузимања виса Плоче и простора источно од Плеша. Задатак 57. пешадијске дивизије био је да, ешелонирајући се у десно и назад, наступа са 2. брдском бригадом ка Брусу, а са 6. брдском бригадом ка превоју Бановцу. Циљ је био да се повеже са 18. брдском бригадом, која левим крилом има да наступа ка Грчаку као и да евентуално потпомагања те бригаде у случају потребе. Ландштурмска бригада Хауштајна добила је задатак да маршује ка Горњем Рибнику, источно од Трстеника. Р. Вукосављевић

55

Нов изглед здравствене амбуланте у Рибници

МАГАЗИН

26.5.2019.

ПРЕМА ПОТРЕБА

56

- У току реконструкција објекта амбуланте у Рибници изграђеног 1958. године. - На 336,35 квадрата бруто површине дограђено још сто. - Израда пројектно техничке документације о трошку градског буџета. - Пет ревизија условљено потребом да се побољшају одређени сегменти пројекта и усагласе са стандардима, пре свих у области енергетске ефикасности. - Најповољнији понуђач за извођење радова краљевачки Аксис груп инжењеринг са партнером Алфако инжењеринг д.о.о. из Чачка. - Рок за завршетак радова пет месеци, а понуђена цена даје довољно простора за оптимизам да, са евентуалним додатним радовима, коначни трошкови неће премашити четрдесет милиона динара

МА ПАЦИЈЕНАТА

57

отребе мештана Рибнице за задовољавањем квалитетних здравствених услуга одавно су превазишле могућности амбуланте у овом делу града смештене у објекту изграђеном далеке 1958. године. Конструкција објекта са зидовима од опеке дебљине 38 и 52 центиметра, а спољним без термоизолације, и двоводни кров од салонита далеко су од данашњих стандарда. То је повод за захтев инвеститора да се реконструкцијом прилагоди савременим тенденцијама у здравству и обезбеди простор за заједничку картотеку од десет хиљада картона, из које ће се улазити у три лекарске ординације. Захтеви савременог здравства подразумевају постојање стоматолошке ординације и соба за интервенције, уз све пратеће садр-

МАГАЗИН

26.5.2019.

П

58

жаје, а један део објекта намењен је архиви Опште болнице „Студеница“. На реконструисани део постојећег објекта од 277,58 квадрата нето и 336,35 бруто површине дограђено је још сто квадрата у које је на 76,73 квадрата смештен заједнички хол, картотека, лекарска ординација, соба за интервенције и пратеће просторије. Објекат се обликом уклапа у постојеће окружење, у основи је правоугаоног облика, а дограђени део у наставку. На предњој фасади, окренутој ка Излетничкој улици, су улази у амбуланту и архив, а на задњој помоћни за котларницу. На месту улаза у дечју амбуланту предвиђена је надстрешница, а у амбуланту за одрасле рушење постојеће како би се обезбедио простор за затворени ветробран.

Неопходност побољшања енергетске ефикасности условио је да се на постојећем објекту постави слој термоизолације дебљине осам, а на дограђеном десет, центиметара. Побољшању енергетске ефикасности треба да допринесе замена дотрајалих дрвених прозора новим са шестокоморним ПВЦ профилима и двоструким термопан изолационим стаклом, а исти су предвиђени и на дограђеном делу објекта. Сва улазна врата у објекат су од алуминијумских елоксираних профила са термопрекидом, двоструким термопан изолационим стаклом и сигурносним памплекс стаклом као стакленом испуном. Хидроизолација свих подних плоча дограђеног и постојећег дела објекта подразумева постављање двокомпо-

нентног цементног малтера на подну плочу, а преко њега тврдо пресоване камене вуне, на делу објекта који се реконструише дебљине пет а на дограђеном десет центимената. Са позиције координатора у Кабинету градоначелника Краљева за реализацију инфраструктурних пројеката који се на територији града реализују уз подршку Канцеларије за јавна улагања Владе Републике Србије, Вукосав Коњикушић подсећа на период од пре скоро девет година кад је Краљево погодио земљотрес катастрофалних размера. Још тада је утврђено да темељи објекта здравствене станице у Рибници не задовољавају сигурносне стандарде, јер су грађени по принципима који се у данашње време сматрају несигурним. Додатна оштећења запаже-

на су у време обилних падавина и поплава које су погодиле ово подручје у пролеће 2014. и 2017. године кад су уочена оштећења на крову и водоводној мрежи, због чега су учестале интервенције запослених у Јавном комуналном предузећу „Водовод“. На основу затеченог стања у сарадњи са стручњацима Јавног предузећа за управљање имовином сачињен је детаљан опис радова који треба реализовати на реконструкцији и доградњи објекта, као услов за добијање потребних средстава од Канцеларије за јавна улагања. Трајало је то скоро две године од којих половину за израду пројектно техничке документације финансиране средствима градског буџета. Свака од пет ревизија условљених потребом да се побољшају

одређени сегменти пројекта засновано је на потреби усаглашавања са стандардима, пре свих у области енергетске ефикасности. Сем замене комплетне столарије она подразумева и загревање посредством сопствене котларнице на пелет, чиме је елиминисано коришћење десетак термоакумулационих пећи и уштеда знатне количине електричне енергије. Коњикушић потврђује да су у изради документације учествовали стручњаци неколико инжењерских струка, а након што су отклоњени сви недостаци градоначелник Краљева се сложио са предлогом да град пружи потребне гаранције за случај појаве вишка радова. - Предвидели смо мало већи трошак од пет посто на износ који је архи-

59

26.5.2019.

МАГАЗИН

60

текта одредио, да би град мање коштало. Цифра се креће око четрдесет милиона динара, а коначни износ зависиће од евентуалних додатних радова. Град је добио новац а ми управљамо њиме и, након аванса извођачу како би могао да крене са радовима, плаћамо по ситуацијама уз сагласност Канцеларије за јавна улагања. Спровели смо транаспарентну јавну набавку, отварању понуда је могао да присуствује ко је желео, а обавеза града је да обезбеди приступне саобраћајнице, припреми терен, прикључке на водоводну и канализациону мрежу и финансира надзор - каже Коњикушић. Јавна набавка расписана пре два месеца потврдила је најбољу понуду краљевачког предузећа „Аксис груп инжењеринг“ са партнером „Алфако инжењеринг“ д.о.о. из Чачка. Рок за за-

вршетак радова је пет месеци, а понуђена цена даје довољно простора за оптимизам да, са евентуалним додатним радовима, коначни трошкови неће премашити четрдесет милиона динара. Пројектом су предвиђене све потребне инсталације за ову врсту објекта, хидротехничке, електроенергет ске, телекомуникационе, сигналне и машинске. У складу са потребама, а ради стварања могућности за уградњу ЛЕД расвете, на целом објекту ће бити изведени нови спуштени плафони од гипс-картонских плоча на металној потконструкцији челичних профила. Изузетак су санитарни чворови где се плафони изводе од влагоотпорних плоча, а сви се завршно глетују и боје полудисперзивним бојама.

Вукосав Коњикушић

На делу објекта који се реконструише уместо керамичких плочица и виназ плоча након завршених изолатерских радова, преко слоја пвц фолије као подлога за подове, у целом објекту ће бити уграђена лако армирана цементна кошуљица. У чекаоницама, картотекама и лекарским собама ће као завршна облога бити постављена хомогена винил подна облога, а у санитарним чворовима и чајним кухињама керамичке плочице прве класе. Планирано је да нови зидови у делу предвиђеном за реконструкције буду израђени од двоструких гипс-картон плоча у систему Кнауф, а у мокром чвору од влагоотпорних плоча. Са постојећих зидова обијају се постојеће керамичке плочице и малтер на местима где је оштећен, а дограђени део зида се гитер блоком и шупљом

61

МАГАЗИН

26.5.2019.

опеком. Сви зидови се малтеришу продужним малтером, завршно глетују и боје бојама у зависности од намене просторија, у улазним холовима, чекаоницама и ординацијама перивом латекс бојом, а у осталим просторијама полудисперзивном бојом. У мокрим чворовома ће до плафона бити обложени керамичком плочицама, а у чајним кухињама и ординацијама где се налазе точећа места у ширини од 1 метра и 1,5 висине. Како буду привођени радови на реконструкцији и доградњи објекта очекује се да буде реконструисан и партерни део, уклоњене постојеће а постављене нове шахте за воду. Већи комфор у приступу амбуланти треба да пружи довољно велики паркинг, а посебна пажња посвећена је очувању животне средине чему треба да допринесе што више зеленила. За надзор је одређено Јавно пред-

62

узеће за уређивање грађевинског земљишта, а за контролу динамике реализације пројекта Вукосав Коњикушић који потврђује задовољство досадашњим током. Све то, каже, даје довољно простора за уверење да ће радови бити изведени квалитетно и завршени на време. По завршетку грађевинских радова очекује се опремање савременом опремом каква доликује оваквом типу објекта, а треба да задовољи потребе становништва овог дела града у дужем периоду. Уверење да у локалном буџету нема довољно средстава и за ову сврху основа је на којој се траже алтернативна решења, између осталих и од донатора а у складу са смерницама директорке Дома здравља. Амбиција са којом се приступило реконструкцији постојећег објекта и доградњи дела површине стотинак квадрата нагове-

штава значајно боље услове за пружање квалитетних здравствених услова у даљем периоду. Да се довољна пажња поклања стварању сличних услова и у другим објектима у овој области потврђује скори почетак обимних радова у објектима Специјалне болнице „Агенс“ у Матарушкој Бањи. Канцеларије за јавна улагања обезбедила је значајна средства, а изабран је извођач радова на проширењу базена и повећању енергетске ефикасности објекта заменом столарије на овом делу, а потом и целој згради „Агенса“ након што буде завршена пројектна документација. Бројни проблеми утицали су на застој у градњи зграде Завода за јавно здравље, оштећене у земљотресу који је погодио Краљево првих дана новембра 2010. године, а у служби за реализацију инфраструктурних пројеката

који се на територији града реализују уз подршку Канцеларије за јавна улагања Владе Републике Србије потврђују да је наставак радова на видику. Пре него што се приступи извођењу неопходно је обезбедити још једну грађевинску дозволу и извршити коначну ревизију пројекта, а Коњикушић верује да би то могло да се догоди пре краја грађевинске сезоне. У значајне инфраструктурне објекте који се граде средствима републичког буџета убраја се и изградња нове зграде Основне школе „Свети Сава“. Из Светске банке стиже потврда да је пројектна документација прошла све провере, па се очекује скоро расписивање јавне набавке за избор најбољег понуђача и рушење зграде првих дана по завршетку школске године. Да се паралелно ради на више фронтова потврђује најава почетка ра-

дова на изградњи моста преко Ибра у Магличу. За прелаз преко постојећег годинама уназад не постоји сагласност инспекције, а повремени радови на стварању каквих таквих услова за безбедан прелаз интензивирају се уочи спортско туристичких манифестација које се одвијају на овом локалитету. Вукосав Коњикушић подсећа да је израда пројектне документације у завршној фази, а предвиђено је да полувисећи мост ширине веће од постојећег буде постављен на четири носача. Након ревизије пројекта и у овом случају последња реч очекује се од Светске банке која треба да потврди да ли мост са понуђеним параметрима одговара критеријумима према којима се обезебђују средства за градњу. Повод за повећану опрезност су предприступни преговори за ступање Србије у пуноправно чланство Европске

уније због чега и комуникације ове врсте морају да буду усаглашени са њеним стандардима. Најзначајним пројектом чија се реализације очекује наредних година је изградња једног од шест фудбалских стадиона на територији Србије који се финансирају средствима Канцеларије за јавна улагања. Краљево је у групи од четири града који су добили сагласност за градњу модерног стадиона као услова да Србија конкурише за организацију Европског првенства у фудбалу 2030. године. Финална верзија пројекта стадиона са помоћним тереном у непосредној близини, и подземним пролазом из правца Факултета за машинство и грађевинарство, је готова а чекају се локацијски услови и рашчишћавање терена пре него што почетком последњег квартала у години не буду отпочели радови. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 26.5.2019.

65

Ризици одласка у природу током пролећа

МАГАЗИН

26.5.2019.

КРПЕЉИ ВРЕБАЈУ ИЗ ТРАВЕ

66

- Крпељи убодом могу да пренесу заразне болести као што су лајмска болест, крпељски менингоенцефалитис, кримска-конго хеморагијска грозница, ерлихиоза, бруцелоза, лептоспироза. - Сви крпељи нису заражени микроорганизмима опасним по човека. - Крпељи представљају потенцијалну опасност од раног пролећа до касне јесени. - Најактивнији су у мају и јуну кад се хране крвљу људи и животиња, а уколико су заражени преносе узрочника заразне болести. - Тек после 48 сати на кожи доводи до сигурне инокулације проузроковача. - Убод крпеља је безболан, место убода не боли и не сврби, а ризик од инфекције се повећава са временом боравка на кожи

67

оравак у природи, ма колико га после дужег зимског периода и ограничене могућности кретања препоручују и лекари, често доноси и бројне ризике. Један од њих је излагањe векторским заразним болестима чији узрочник, бактерија, вирус, рикеција или паразит, пре него доспе у домаћина извесно време проведе у преносиоцима као што су комарац, крпељ и друге врсте инсеката. Након периода инкубације неопходног да постане заразан вектор убодом или уједном преноси узрочника болести на осетљивог домаћина, најчешће човека и животињу, а једном инфицирани доживотно представља опасност. Како немају механизме за одржавање телесне топлоте па директно зависе од спољашње температуре која је, уз влажност ваздуха, основни предуслов за развој јаја и ларви инсеката у одрасле јединке дешава се да у условима високе температуре и велике влажности, карактеристичних за овај период године, њихов број вишеструко порасте. Болести ове врсте имају сезонски карактер, јер зависе од активности преносиоца, па се у нашим условима појављују од пролећа до јесени. Многе од ових болести имају ендемски карактер, што значи да су одомаћене на подручју на коме постоје повољни услови за одржавање узрочника због присуства одговарајућих резервоара заразе и преносиоца. Посебно опасним постали су крпељи који убодом могу да пренесу заразне болести као што су Лајмска болест, крпељски менингоенцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, ерлихиоза, бруцелоза, лептоспироза. Срећном околношћу сматра се податак да сви крпељи нису заражени микроорганизмима опасним по човека. Као инсекти који бораве на шумовитим подручјима, необрађеној вегетацији, уз поља, у баштама, живим оградама и слично крпељи представљају потенцијалну опасност од раног пролећа до касне јесени. Најактивнији су у мају и јуну кад се хране крвљу људи и животиња, а уколико су заражени преносе узрочника заразне болести. Из Института за јавно здравље „Милан

МАГАЗИН

26.5.2019.

Б

68

Јовановић Батут“ стиже информација да крпељ тек после 48 сати на кожи доводи до сигурне инокулације проузроковача. Како се углавном налазе на ниској вегетацији, висине до једног метра, усним делом се закаче на животиње и људе који туда пролазе, а крв сисају два до седам дана пре него што поново падну на вегетацију. Убод крпеља је безболан, место убода не боли и не сврби, а ризик од инфекције се повећава са временом боравка на кожи.

Мере превенције Како не постоји специфична заштита вакцинама против Лајмске болести, једини методи превенције су избегавање убода и рано уклањање фиксираног крпеља, избегавање предела инфестираним овим инсектима, одећа светлих боја дугих рукава и ногавица. Пре одласка у природу препоручује се увлачење кошуље у панталоне и ногавица панталона у чарапе, а током боравка у њој ношење само „затворених“ ципела. Не препоручује се трчање без обуће или у сандалама по густим травњацима, наслагама сувог лишћа, ниском жбуњу, а поузданом заштитом у листопадним, мешовитим шумама и парк шумама, у

урбаним или приградским срединама, сматра се коришћење репелената на откривеним деловима тела и кретање само пешачким стазама. Током боравка на инфестираним подручјима препоручује се пажљивији преглед коже свакa три до четири сата, а како крпељи траже влажније зоне посебно треба обратити пажњу на препоне, пазухе, предео испод груди, део појаса, задње страна колена, предњу и задњу страну ушне шкољке и део иза уха. Код деце је потребно пажљиво прегледати предео главе и врата како током боравка у станишту тако и по повратку кући. Искуство показује да се крпељ може унети у домаћинства одећом или кућним љубимцима, па се препоручује четкање одеће пре уласка у циљу одстрањивања свих нефиксираних крпеља који могу да се фиксирају на неког од чланова домаћинства, као и преглед кућних љубимаца. Купање или туширање најмање два сата након уласка у кућу доприноси даљој контроли, а особе које су због занимања потенцијално изложене ризику заражавања треба да носе одећу импрегнирану инсектицидима.

69

МАГАЗИН

26.5.2019.

Поступак у случају убода

70

Бројне недоумице о понашању након убода крпеља повод су за упозорење здравствених радника на важност јављања лекару током прва двадесет четири сата и избегавање коришћења хемијских средстава као што су етар, алкохол или бензин. Није препоручљиво самостално вађење јер се, притиском и гњечењем места убода, крпељ може раскомадати а рилица увући у дубље слојеве коже. Неадекватним начином отклањања сматра се наношење врха ужарене цигарете, креме и испарљивог уља преко крпеља, јер се тако повећава ризик од преношења узрочника због стимулације повраћања инфективног материјала. Након што обучена особа у здравственој установи извади крпеља у целости, уз дезинфекцију места интервенције, неопходно је да забележи дан уједа и сачува инсект у празној посуди за лекове или кеси са двоструким затварањем. Даљи поступак подразумева прикупљање основних епидемиолошких података о убоду, због могућности постојања ендемског

подручја, и обавештавање лекара у случајевима појаве црвенилa или неког другог симптома у периоду од неколико недеља након уједа.

Лајмска болест Лајмску болест изазива бактерија из групе спирохета, а преноси је врста иксодидних крпеља који се убодом фиксира за кожу, а обољење напада цео организам, посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце. Болест је откривена 1975. године у америчком граду Лајм, а у Србији априла 1987. на подручју Београда. Симптоми болести јављају се недељу до месец дана након уједа крпеља, а први знак је црвенило око места убода којe се јавља код око четири петине заражених особа. Да би имала дијагностички значај промена на кожи, која не боли и не сврби па може да прође непримећено, мора да има промер од најмање пет сантиметара. Болест може да буде праћена појавом главобоље, грознице, малаксалости, болова у зглобовима који, као код грипа, трају неколико недеља уколико се особа не јави лекару који ће

одредити терапију. Озбиљније компликације јављају се недељама и месецима након уједа, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација, а уколико се не препозна и не лечи на време болест може попримити хроничан ток. Пацијенти и након лечења могу да имају неспецифичне тегобе као што су главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично а обично трају више месеци, некада и годинама.

Крпељски менингоцефалитис Крпељски менингоенцефалитис је вирусно обољење које се преноси путем заражених крпеља, а распрострањен је у подручју средње и источне Европе и Азије. Болест се јавља само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса, шумски глодари, јеж, кртица и крпељи као њихови преносиоци. Крпељ може да буде заражен у свим стадијумима животног циклуса и

доживотни је носилац вируса који се у њему размножава и преноси са једне на другу генерацију. Болест се најчешће јавља у Балтичким државама, Словенији и Руској Федерацији, затим у Чешкој Републици, Немачкој, Мађарској, Пољској, Шведској и Швајцарској. Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак на телу дужи, а до заражавања може доћи и као последица конзумирања непастеризованог млека и млечних производа пореклом од заражених животиња. Већина заражених нема симптоме обољења, а класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести. Прва фаза јавља се седам до четрнаест дана након убода, у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, а после око недељу дана следи период побољшања од четири до десет дана. Друга фаза се развија код мањег броја оболелих а уз опште симптоме инфекције, као што су повишена температура, главобоља, болови у мишићима, јављају се знаци захваћености централног нервног система, запаљења можданица – кочење врата, повраћа-

ње, интензивне главобоље. У ређим случајевима јавља се запаљење мозга са специфичним знацима, вртоглавицом, поспаношћу, премором, парализом мишића. Иако се код највећег броја оболелих региструје блага клиничка слика у случају појаве неког од ових симптома неопходна је хоспитализација.

Кримска-конго хеморагијска грозница Кримска-конго хеморагијска грозница је акутно вирусно природножаришно обољење које се преноси убодом крпеља или контактом преко коже, ако га човек убије и при томе утрља у кожу, и путем крви. Крпељ који преноси вирус живи у одређеним природним жариштима, а вирус се може пренети са човека на човека директним контактом са крвљу или излучевинама оболеле особе. Примарни резервоар заразе су дивљи сисари, птице и крпељи, а познати су случајеви да је вирус пронађен и код лисице, вука, јежа, шумског, слепог ми-

ша и свих домаћих животиња. Болест се најчешће јавља у земљама бившег Совјетског Савеза, знатно ређе у Африци и Европи мада је дијагностикована у Бугарској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији, Албанији, а на територији Косова и Метохије као природно жариште означено је подручје општина Ораховац и Малишева где се региструје сваке године. У Азији је болест забележена у Ирану, Ираку, Пакистану, западној Кини, Арабијском полуострву. Од момента заражавања до појаве симптома може да прође један до четрнаест дана, просечно износи пет до седам, а први знаци настају нагло, са високом температуром, језом, тешким општим стањем, малаксалошћу, раздражљивошћу, главобољом, јаким боловима у екстремитетима и у пределу бубрега. Повремено могу да се јаве повраћање, болови у трбуху и пролив, а јавља се црвенило лица и груди. Клиничку слику карактерише изражен хеморагијски синдром у виду крварења из носа и утеруса, у слузници усне дупље, желуца, црева. Т. Радовановић

71

Недеља борбе против неуро-мишићне дистрофије

МАГАЗИН

26.5.2019.

ЈЕДНАКА ПР

72

- Недеља борбе против неуро-мишићне дистрофије у целој Европи се обележава у периоду од 20. до 26. маја, ове године под мотом „Да нас боље видите“. - Помоћ особама оболелим од неуро-мишићне дистрофије потребна увек, не само током ове недеље. - Изједначавање могућности свих људи, антидискриминација у свим аспектима живота, једнака права за све, пуна једнакост и учешће у свим областима живота, приступачно окружење, самостални живот уз пуно поштовање различитости, вредности за које се залаже Удружење дистрофичара Краљево - Рашки округ. - Право на различитост је основно начело демократије еуромишићне болести чини хетерогена група наследних и стечених обољења мишића, неуромишићне синапсе, периферних нерава и моторних неурона, која изазивају сметње у широком распону, од немогућности подизања надлактице до неспособности да се осети топлота на неком предмету. Заједничке карактери-

Н

стике свих болести ове врсте су широк дијапазон различитих клиничких манифестација, учестала захваћеност кардиоваскуларног, респираторног и гастроинтестиналног система, употреба великог броја лекова и висок ризик од појаве периоперативних компликација. Посебно место у овој области заузима мишићна дистрофија као скуп генет-

ских болести у којима су мишићна влакна необично осетљива на оштећења, а најтачније значење овог појма би било сушење и слабљење мишића због чега је већина оболелих принуђена да користи инвалидска колица. Од када је Европска организација дистрофичара 1973. године установила Недељу борбе против дистрофије она

се различитим активностима обележава у многим европским земљама са циљем подизања свести јавности о правима и могућностима, али и проблемима са којима се суочавају особе оболеле од прогресивних неуромишићних болести. Као и сваке од претходних Недељу борбе против неуро-мишићне дистрофије у периоду од 20. до 26. маја обележава Удружење дистрофичара Краљево – Рашки округ, ове године под мотом „Да нас боље видите“. Недељу борбе против неуро-мишићне дистрофије краљевачко удружење обележава низом активности са циљем да анимира све друштвене чиниоце како би кренули у заједничку борбу против опаке болести. Кораком ка том циљу оцењен је пригодни пропагандни материјал, а поред подељених брошура и плаката истакнутих на највиднијим местима у граду, посебна пажња посвећена је посетама најугроженијим члановима удружења у њихо-

вим домовима и установама социјалне заштите, а није изостало ни учешће на традиционалном дружењу у Чачку. Посебна пажња Удружења усмерена је према медијима због потребе да помогну у промоцији вредности за које се залаже. То су изједначавање могућности свих људи, антидискриминација у свим аспектима живота, једнака права за све, пуна једнакост и учешће у свим областима живота, приступачно окружење, самостални живот уз пуно поштовање различитости. Жеља да се помогне оболелима од неуро-мишићне дистрофије манифестује се у покушајима да се појединачно решавају одређени проблеми, помогне, охрабри и допринесе да се особе оболеле од мишићне и неуро-мишићне дистрофије осећају сигурнијим, схвате да нису саме и да се, уз друштвена и узајамна разумевања, може ведрије гледати и очекивати будућност. У случају дистрофичара разумевање је неопходно да би се отклониле бројне

препреке, како стварне тако и фиктивне. Досадашње искуство потврђује да и у случајевима кад се дистрофичари здравствено и друштвено заштите, а не отклони менталитет сажаљивости и поставе степенице уз које се не може попети инвалидским колицима, није много учињено. Ништа боља није ситуација ни у случајевима немара различите природе. У такве се убрајају предрасуда типа „шта ће особи са инвалидитетом школа“, или везивање особа са инвалидитетом за појам нерадника, чиме му се унапред одређује судбина аутсајдера. Недеља борбе против неуро-мишићне дистрофије је прилика да Удружење дистрофичара Краљево – Рашки округ искористи прилику да путем медија промовише вредности за које се залаже. Поред поменутих то је незатварање очију пред онима који се разликују, јер је право на различитост основно начело демократије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

РАВА ЗА СВЕ

73

74

75

МАГАЗИН

26.5.2019.

Помоћ породицама са двоје и више деце

76

РЕЗУЛТАТИ СВА - Једнократна новчана помоћ од пет хиљада динара породицама са двоје и више деце старости између седам и петнаест година. - Подношење пријава од дана објављивања на званичном сајту града Краљева. - Одлука о додели помоћи једном месечно. - Рок за жалбу осам дана по објављивању одлуке уџетом града за ову годину планиран је значајан износ средстава намењен решавању бројних проблема у области социјалне заштите, између осталих и за помоћ породицама са двоје и више деце. Потврда је управо расписан јавни позив Комисије за доделу новчане помоћи породици који потврђује да све са двоје и

Б

више деце узраста између седам и петанест година могу да рачунају на једнократну помоћ од пет хиљада динара. Јавним позивом је дефинисано да право учешћа имају незапослени родитељи, старатељи или усвојиоци, држављани Републике Србије, са пребивалиштем или боравиштем на

територији града Краљева најмање три године пре расписивања јавног позива, а имају двоје и више деце овог узраста која се у тренутку расписивања налазе на редовном школовању. Право је ускраћено родитељима који, у тренутку подношења захтева по расписаном јавном позиву добијају социјалну помоћ преко Центра за социјални

рад, у складу са законом или одлуком града Краљева Подношење пријава са свом потребном документацијом прописаном Одлуком о остваривању права на новчану помоћ породици са више деце са територије града Краљева по овом јавном позиву отпочело је даном објављивања на званичном сајту града, а образац пријаве се може преузети са сајта или у Одељењу за друштвене делатности Градске управе града Краљева. Подносилац захтева дужан је да уз пријаву приложи очитане личне карте родитеља, старатеља или усвојилаца, и уверење издато од стране краљевачке филијале Националне службе за запошљавање, као доказ да су, у

тренутку подношења, били незапослени. Пребивалиште се доказује на основу уверења Полицијске управе које потврђује да подносилац захтева и његов брачни, или ванбрачни, партнер имају пријављено пребивалиште или боравиште на територији Краљева најмање три године пре расписивања јавног позива, а да се деца узраста од 7 до 15 година у моменту расписивања јавног позива налазе на редовном школовању потврдом издатом од стране школе коју похађају. Списак потребних докумената која доказују испуњеност услова за добијање једнократне помоћи затвара потврда Центра за социјални рад, као доказ да родитељи, старатељи или усвојиоци, у моменту подношења захтева не

остварују социјалну помоћ. Пријаве са прописаном пратећом документацијом предају се на писарници Градске управе у затвореној коверти, а могу се послати и препорученом поштом на адресу Одељења за друштвене делатности Градске управе. Одлуку о остваривању права на једнократну новчану помоћ једном месечно ће доносити комисија за доделу и она ће бити објављена на огласној табли Градске управе, а против ње се може уложити жалба Градском већу најкасније осам дана од објављивања. Додатне информације у вези јавног позива могу се добити у Одељењу за друштвене делатности Градске управе града Краљева, канцеларија број 307. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

АКОГ МЕСЕЦА

77

78

МАГАЗИН 26.5.2019.

79

Успешно изведена акција Одељења за послове цивилне заштите

МАГАЗИН

26.5.2019.

СТО ДВА К

80

КАО ЈЕДАН

- У акцију укључени предшколци, ученици основних школа „Вук Караџић“, „Чибуковачки партизани“ и „Светозар Марковић“, Шумарске школе, припадници цивилне заштите, Ромског удружења „Преокрет“, чланови добровољних ватрогасних друштава и удружења грађана, Еколошког покрета „Ибар“ и „Тrash hero Kraljevo“ , уз подршку Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. - Подршка Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“, Канцеларије за управљање јавним улагањима, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Сталне конференције градова и општина, Програма за развој Уједињених нација, приватних и јавних предузећа

81

ета годишњица катастрофалних мајских поплава из 2014. године прилика је да се добар колективни дух, слога и међусобна подршка свих испоље кроз заједничку волонтерску акцију усмерену ка смањењу ризика од катастрофа. За активирања волонтера и овог пута је искоришћен дигитални алат „волонтер“, преко истоимене платформе, који омогућава масовно пријављивање у мале локалне тимове. Традиционална акција „102 као 1“ одржана је прошле недеље у осамнаест градова и општина на територији слива Западне Мораве уз подршку Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“, Канцеларије за управљање јавним улагањима, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Сталне конференција градова и општина и Програма за развој Уједињених нација. Градови и општине удружени у Слив Западне Мораве спровели су акцију у циљу чишћења приобаља на водама првог и другог реда, као и садње зеленила на подручјима угроженим ерозијом. Акција је искоришћена да се поделе пригодне брошуре Сталне конференције градова и општина, мајице и качкете за све учеснике обезбедило Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“, а едукацију најмлађих спровело Одељење за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева. На територији Краљева спроведене су бројне акције на више од двадесет локација, међу њима у Ромском насељу, бедему у Ковачима, на обалама Жичке реке, у Доситејевој улици и на другим локацијама, изведена је и вежба евакуације са моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице. У акцији су учествовала деца предшколског и школског узраста, ученици основних школа „Вук

МАГАЗИН

26.5.2019.

П

82

Караџић“, „Чибуковачки партизани“ и „Светозар Марковић“, Шумарске школе, припадници цивилне заштите, Ромског удружења „Преокрет“, чланова добровољних ватрогасних друштава из Краљева, Милаковца, Витковца, Печенога, Студенице, Буковице и Милочаја, удружења грађана Друштво гуслара „Жича“, Еколошки покрет „Ибар“ и „Тrash hero Kraljevo“ , уз подршку Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Циљем акције оцењено је подизање свести становништва о значају спровођења превентивних мера, али и подсећање на мајске поплаве из 2014. године. Традиционална акција Одељења за послове цивилне заштите, спроводи се од 2017. годинe са циљем активирања становништва-волонтера, институција, удружења и свих спремних да, током једног дана, заједнички раде на унапређењу стања животне средине и смањења ризика од катастрофа. Због тога је позив на акцију и овога пута упућен широкој лепези суграђана, почев од ученика основних и средњих школа, до чланова удружења грађана, запослених у јавним предузећима и установама. Планиране активности подразумевају чишћење приобаља река и корита притока, садњу дрвећа и друге активности у којима учествују волонтери. Одзив на позив Одељења за послове цивилне заштите повод је за захвалност свим учесницима, Јавном водопривредном предузећу „Србијаводе“ Канцеларији за управљање јавним улагањима, Министарству државне управе и локалне самоуправе, Сталној конференцији градова и општина, Програму за развој Уједињених нација и свим приватним и јавним предузећима који су пружили подршку. Т. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 26.5.2019.

85

Завршен 55. фестивал „Јоаким Вујић“

МАГАЗИН

26.5.2019.

ПОЗОРИШТЕ ИЗ

86

- „Јоаким“се од других манифестација ове врсте разликује по томе што сви, или готово сви, учесници добију по коју награду. - Најбоља представа „Негри или љубов ко сочеловеком својим“ Књажевско-српског театра „Јоаким Вујић“ из Крагујевца, која ангажовано, провокативно и глумачки освешћено, осветљава савремени значај занемареног комада наше драмске баштине - Кратких рукава представа „Бановић Страхиња“ по тексту Борислава Михајловића Михиза, адаптацији, режији и сценском простору који је осмислио Небојша Брадић а заједнички реализовали Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници и Шабачко позориште. - Краљевчанима две глумачке и пола специјалне награде за режију

ЗВАН ГРАНИЦА

87

едам дана напора око сто педесет учесника из осам градова Србије да на најбољи начин представе домете седам театарских остварења које је, између двадесет четири пријављена, за извођење изабрала селекторка 55. фестивала „Јоаким Вујић“, окончано је проглашењем победника пре него што су, у њихову част, глумци Шабачког позоришта извели представу „Последња панда или статика“. Свих седам дана обележено је бурним аплаузима након сваке од представа, исто толико ишчекивања, стрепњи и разговора за округлим столом критике, У званичну церемонију проглашења победника све који су се ове мајске вечери нашли испред просторија Краљевачког позоришта, а они који су ушли могли су да сазнају да је то позоришни трг, увео је Биг бенд Музичке школе „Стеван Мокрањац“ извођењем тек неколико композиција, а да их не буде више потрудила се киша која је врло брзо растерала и извођаче и публику. Током фестивала позоришна дво-

МАГАЗИН

26.5.2019.

С

88

рана је углавном била испуњена до последњег места што даје довољно повода за закључак о највећем броју посетилаца овој врсти дешавања у Краљеву, ако се изузме пре много година изведена „Колубарска битка“ у краљевачкој Хали спортова. - Ових недељу дана сумњали смо са Бановић Страхињом, остали запитани над анималним страстима у граду који нас је штитио, смејали се и плакали са негрима који су исписивали своју радничку хронику, окупили се за истим столом са свим нашим прецима да призовемо претпоследњу панду речи су којим је дешавања у периоду од 15. до 22. маја окарактерисао председник Заједнице професионалних позоришта Србије Миодраг Динуловић. Церемоније ове врсте карактеришу изјаве захвалности свима који су допринели да протекне у најбољем реду, а најзаслужнијим за то оцењени су селекторка Бранислава Илић, чланови стручног жирија Ана Томовић Ршумовић, Феђа Стојановић и Петар Михајловић и округлог стола критике Александра Гловацки, Димитрије Кока-

нов и Миломир Недељковић. Да фестивал буде одржан омогућила је локална самоуправа, као оснивач Краљевачког позоришта, и Министарство културе и информисања уз подсећање организатора да вреди много више и заслужује подједнак третман као и други који трају више од педесет пет година. Речи захвалности упућене су спонзорима и медијима, како онима који су дешавања на фестивалу описали лепим речима тако и онима који су замерили на неким пропустима са жељом да се исправе и други пут не понове, а није без значаја ни податак да су медији фестивалу посветили више пажње него у претходних десет година. Посебна захвалност упућена је на адресу редакције фестивалског билтена чијих осам издања представља значајно сведочанство дешавања на сцени и око ње, али и краљевачкој публици која седам деценија, упркос свему, чува своје позориште. Због чињенице да је одлука о наградама донета дан раније, а објављена и у билтену, иступање чланова жирија није изазвало посебно узбуђе-

ње присутних, понајмање награђених који су о томе обавештени на време како би присуствовали церемонији доделе. Оно на шта организатори нису могли да утичу то је краткотрајни нестанак светла током проглашења победника пропраћеног бурним аплаузима и узвицима који су изражавали посебно задовољство. Пажљивијем посматрачу сличних дешавања није могло да промакне како се „Јоаким“ од других манифестација ове врсте разликује по томе што сви, или готово сви, учесници добију по коју награду. Овом приликом кратких рукава остала је једино представа „Бановић Страхиња“, настала по тексту Борислава Михајловића Михиза, адаптацији, режији и сценском простору који је осмислио Небојша Брадић а заједнички реализовали Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници и Шабачко позориште. Награда округлог стола критике додељена представи „Негри или љубав са человеком својим“, у режији Анђелке Николић и продукцији Књажевско-

српског театра у Крагујевцу са именом Јоакима Вујића која узбудљиво, комплексно и значински целовито и прецизно ишчитавање до сада неизведене драме Јоакима Вујића. Праизведба текста два века након што је написан оцењена је као занимљивост и важна околност у позоришту, а жири сматра да посебну вредност представе, поред њене формалне, концептуалне прецизности, чини редитељкино препознавање актуелности комада и његовог сценског потенцијала за вишеслојна тематска истраживања позоришног израза епског театра. Анђелка Николић је режирала комад Јоакима Вујића као поставку Брехтовог поучног комада, а све што је оцењено бољим него у другим представама успели су да остваре глумци и остали сарадници који су дали максимални допринос. Стављање на репертоар представе по тексту насталом 1821. године селекторка оцењује као једно до најзанимљивијих изненађења у овој позоришпној сезони јер је редитељка, текст који је чекао скоро два века да

буде постављен на сцену, брижљиво изабраним сценским поступцима актуелизовала и прилагодила данашњој публици. Стручни жири 55. фестивала професионалних позоришта Србије је, након одгледаних седам представа у конкуренцији за награде а у складу са Правилником Фестивала „Јоаким Вујић“, донео одлуку да специјалну награду за колективни уметнички чин додели ансамблу представе „Али град ме је штитио“ Народног позоришта Ужице“, за специфичан приступ изведбеном тексту у ауторском и глумачком изразу, што ствара интригантну, амбивалентну и узбудљиву атмосферу и на ефектан начин провоцира публику као активног учесника. Радња комада смештена је у Франкфурт на Мајни где је у пролеће 2015. године организован протест поводом отварања нове зграде Европске централне банке, а учесници су југословенски емигранти и азиланти у Немачкој који су долазили у кафану због конобарице Жељане. - Редитељ са ауторском екипом, сведеном формом, сценски прецизно,

89

МАГАЗИН

26.5.2019.

исцртава, мапира, однос града и ликова, њихово међусобно препознавање, сукоб, прожимање, секс, суицид, смрт - истиче селекторка фестивала уз подсећање да су дешавања на улицама Србије последњих месеци ову представу учинила још актуелнијом. Оцењено је да текст успоставља широку панораму савременог тренутка, јаловост отпора и побуне средње класе и жилавост капитализма чији је саставни део криза. Документарни поетски материјали који га чине организовани су готово филмском техником низања кадрова, а згуснуто време драме у потпуности се преклапа са развученим временом Жељаниног скока, који се изнова дешава у варијацијама, новим детаљима из других углова, који се упорно понављају током целе драме. Специјална награда жирија припала је Југу Ђорђевићу за режију представа „Сумња“ Краљевачког позоришта и „Триптих о радницима“ Градског позоришта из Чачка. Награда се додељује за суптилан, ефектан редитељски израз који се огледа кроз посвећен и префињен рад са глумцима. Само неколико месеци од оснивања

90

чачанско позориште доноси представу са четворо глумаца на сцени који, у квадрату набацаних ствари, остатака нечега што је требало да буде живот, кроз прецизно изграђене односе играју три једночинке, „Неидентификована“ Саре Радојковић, „Крокодил“ Страхиње Маџаревића и „Никада нисам видела звезду“ Тијане Грумић. Према пропозцијима фестивала посебна награда се додељује и глумцу млађем од двадесет пет година. Жири је проценио да је то Сања Марковић која је одиграла захтевну и комплексну улогу Дивне којом је унела непосредност, ангажованост и јачину емоција у представу Крушевачког позоришта „Анималис“ Да награда за оригиналну сценску музику буде додељена Драгославу Танасковићу одлучујуће је утицало уверење да је зналачки и креативно озвучио основни концепт представе „Негри или љубов ко сочеловеком својим“ у извођењу крагујевачког Књажевско српског театра „Јоаким Вујић“, доприносећи специфичности атмосфере. Заједнички рад на представи На-

родног позоришта Ужице „Али град ме је штитио“ оцењен је квалитетнијим од осталих што је повод да награда за костимографију припадне Маји Мирковић и Биљани Тегелтији Бојанић, а одлука жирија заснована је на ставу да ефектан костим надграђује представу и доприноси њеној специфичној атмосфери. Низу награда које су припале Крагујевчанима треба додати и ону којом се потврђује да је сценографским решењем Ане Колбјанове успешно изведена узајамна спрега између маштовитости и функционалности. Највеће занимање публике по правилу је усмерено ка глумачким наградама. Правилником фестивала предви ђена је додела четири равноправне, а одлука стручног жирија потврђује да су се у тумачењу ликова боље снашле припаднице слабијег пола. Милици Стефановић припала је награда за успешно тумачење улоге Душе у представи „Наши преци једите са нама“, Пулс Театра Лазаревац и Народног позоришта „Стерија“ Вршац, за храброст, емотивност и несебично сценско препуштање. По тексту Горана Миленко-

вића предству која не оставља публици ни најмањи простор за дистанцу, али ни могућност за глумачко сакривање, на цену је поставио Стеван Бодрожа који је и раније користио контраст између јаког телесног и текста доводећи их у везу на различите начине. Селекторка оцењује да је дејство тог простора у овој представи много јаче, емотивније и потресније, због чега се сматра једном од малобројних која успева да изненади и изађе из оквира очекиваног и предвидивог. Радња интимног поетског комада тематизује сукобљене погледе на живот и смрт, а ликови различитих друштвених положаја и уверења покрећу инспиративне расправе о добру и злу, односу према родитељима и деци, мањинама и прерасудама које онемогућавају разумевање целине. Међу тумачима мушких ликова најјачи утисак на жири оставио је Александар Ђинђић, за више улога у представи „Триптих о радницима“ Градског позоришта Чачак, и узбудљиву игру коју је градио разноврсним глумачким средствима у три различите приче.

Да је глумачка екипа Краљевачког позоришта супериорнија од осталих потврђују чак две награде, Биљани Костантиновић за улогу сестре Алојзије у представи „Сумња“, за зрео глумачки поступак који компликовану вишеслојну улогу интерпретира на узбудљив и убедљив начин, и Светлани Миленковић за улогу сестре Џејмс у истој представи, због уверења да плени непосредношћу и јасноћом израза, студиозним и постепеним отварањем лика видљивог у својој невидљивости. Награда за режију Анђелки Николић допуњује широку лепезу других које су припале Крагујевчанима, а заснована је на једногласном уверењу стручног жирија да је на сцену донела модеран и ефектан редитељски израз који, уз снажно вођство и дијалектички приступ, тексту од пре два века даје убојиту савременост. По оцени жирија укупан број појединачних довољан је за закључак да је најбоља представа овогодишњег фестивала „Негри или љубов ко сочеловеком својим“ која ангажовано, провокативно и глумачки освешћено, осветљава савремени значај занемареног комада наше драмске

баштине. Податак да су сви учесници фестивала, сем једног, освојили по коју награду довољан је разлог да буду задовољни. Фестивал под мотом „Позориште изван граница“ завршен је жељом да „Јоакимов“ пламен осветли и надживи сваки мрак, а још који пут буде организован у овој средини. Селекторка је потврдила да је листа представа за извођење на фестивалу резултат до бола личног избора, мотивисаног потребом да се пронађе позориште изван граница очекиваног, потребног, прописаног, неопходног, уз могућност да је било и бољих и значајнијих. Једногласност одлука официјелног и жирија критике сведочи о чврстини ставова о предствама, потврђеним чак три пута, што не елиминише могућност да би неки други жири, у другом саставу, гласао другачије. Право на лични став не може се одузети посматрачима који могу, а не морају, да се сложе са њиховим ставовима, али ни онима који су се усудили да напишу по коју реч, ма колико се то некоме допадало или не. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

91

Озбиљнији приступ наизглед обичној ствари

МАГАЗИН

26.5.2019.

УЗБУДЉИВА ПРИЧА

92

А О ДОБРОМ УКУСУ - Арапи су брижно чували тајну справљања кафе, а за сваки покушај кријумчарења биљке била је предвиђена смртна казна. - Мада су Арапи чували тајну узгајања и припремања, Индуси су је успешно прошверцовали и почели да гаје. - Кафа је црна као ђаво, врела као пакао, чиста као анђео и слатка као љубав. - Испијање кафе је ритуал без кога не може да отпочне дан, а синоним је за уживање и инспирацију. - Кафа је изговор за виђење са пријатељима, повод за релаксацију, али и средство које држи будним током радног дана. - Прича о кафи је прича о историји света, миграцијама, освајању, религији, ропству, кријумчарењу, револуцијама, ратовима, дружењу али и љубави. - Често је била узрок сукоба и предмет забране, недозвољено пиће, строго чувана тајна, лек или стимуланс

93

ационална музејска манифестација „Музеји за 10“ у Галерији Народног музеја Краљево започела је отварањем изложбе „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“ Природњачког музеја у Београду, чији је аутор музејски саветник Александра Савић. Задатак да отвори изложбу добио је врсни познавалац кафе Радослав Плешинац, што је била прилика да укаже на веома сложену и комплексну позадину коja се везује за ову биљку. Изложба о кафи, која је пре две године првобитно представљена у Галерији Природњачког музеја, бави се кафом од њене биологије и пољопривредне производње, преко историје, до друштвеног контекста традиција у различитим земљама, са посебним освртом на Србију. Била је то јединствена прилика за сусрет са једном од више претпоставки о почецима коришћења кафе као на-

МАГАЗИН

26.5.2019.

Н

94

питка од којих свака, у већој или мањој мери, садржи елементе легенде. Најпопуларнија је она која каже да је етиопски пастир Калди приметио да су његове козе постајале много раздраганије, веселије и пуне енергије након што обрсте лишће њему непознатог жбуна а то је било повод да и сам проба неколико бобица лепе црвене боје. Горак укус био је разлог да гранчицу баци у ватру да би, кад је почела да гори, осетио пријатан омамљујући мирис који на први поглед враћа снагу. Након што је необично искуство поделио са коптским свештеницима из оближњег манастира они су усвојили навику коришћења плодова које би, пре него поједу, потопили у води коју би потом попили. Кафа је прихваћена међу свештеницима, јер им је помагала да остану будни током дуготрајних молитви, а уз њих почели су да је користе и припадници источноафричких

племена јер су плодови помешани са животињском масти помагали да одрже снагу приликом дугих пешачења. И порекло имена кафа везано је за простор Етиопије и Арапског полуострва. Према једној верзији назив је изведен од имена етиопске провинције Кафа, док су неки склонији тези о називу према арапској речи којом се означава вино. Било како било, веома рано је откривено да је плодове кафе могуће ферментирати, па се у почетку на тај начин и припремала, због чега је по припећу у Европу називана арапским вином. Најкасније до деветог века кафа је прешла Црвено море и одомаћила се у Арабији одакле потиче напитак који се данас назива кафа. Претпоставља се да је напитак од сушених и испржених семенки кафе почео да се прави око хиљадите године, убрзо је постао широм прихваћен у читавој Арабији да би

већ у десетом веку њене корисне ефекте спознао доктор Ал Рази. Средиште трговине кафом постао је град Мока у Јемену, према којем се и данас назива једна од најпопуларнијих врста. Арапи су брижно чували тајну справљања кафе, а за сваки покушај кријумчарења биљке била је предвиђена смртна казна. Крајем петнаестог века путници који су се враћали из Арабије проширили су кафу по Блиском и Средњем истоку и Магребу и, мада су Арапи чували тајну узгајања и припремања, Индуси су је успешно прошверцовали и почели да гаје у Индији. Све што се касније дешавало, а Краљевчанима открива изложба у Народном музеју, потврђује да је кафа црна као ђаво, врела као пакао, чиста као анђео и слатка као љубав. Због чињенице да окрепљује испијање кафе је ритуал без кога не може да отпочне

дан, а синоним је за уживање и инспирацију. Кафа је изговор за виђење са пријатељима, повод за релаксацију, али и средство које нас држи будним током радног дана. Испијање кафе представља феномен зближавања препознатљив у готово свим крајевима снета и у свим областима живота, од пословног, друштвеног преко приватног и породичног. Кафа је део културе која нас свакодневно окружује, а прича о њој је прича о историји света, миграцијама, освајању, религији, ропству, кријумчарењу, револуцијама, ратовима, дружењу али и љубави. Често је била узрок сукоба и предмет забране, недозвољено пиће, строго чувана тајна, лек или стимуланс. Данас је значајан економски чинилац, важан пољопривредни производ и велики извор зараде. Кафа је један од назначајнијих трговинских производа, одмах после нафте, биљка

без које би живот био мање узбудљив, само су неке поруке са изложбених паноа у краљевачком музеју. Задатак да их приближи посетиоцима прихватио је Мирослав Јовановић који потврђује да Природњачки музеј на свеобухватан начин представља наизглед обичну тему, далеко ширу од колоквијалног поимања које се везује за припремање и испијање кафе. - Имамо причу о плодовима и зрну кафе, како изгледају и од чега се састоје, али и које су главне врсте кафе. Иако има више од педесет врста саме биљке за конзумацију се користи свега неколико, највише арабика, робуста и либерика и њихове мешавине, а укуси варирају у зависности од тога где се гаје, на ком поднебљу, на којој подлози, надморској висини или метеоролошким условима, због чега су неке врсте веома јаког укуса а друге благе. У

95

26.5.2019.

МАГАЗИН

96

зависности од тога шта се све садржи у земљишту, какве су температуре и метеролошки услови, надморска висина и друго, кафа може имати разне подукусе и ароме, често воћне или биљне па и на чоколаду. Представили смо кафу од бербе на плантажама до разних врста прераде и типова пржења, а посебан део смо посветили једном од главнијих састојака кофеину који утиче на централни нервни систем, па постајемо буднији и активнији. Изложба доноси разне обичаје везане за испијање кафе, а један део је посвећен првим кафанама у Београду у којима се служила, каже Јовановић и открива податак да се сваког дана у свету попију милијарде шољица кафе што је посебно значајно за економије многих држава. Посебно интересантном чини се прича о цибетки, малој длакавој животињи која се храни црвеним бобицама у којима се налазе зрнца кафе. Цибетке су у стању да данима траже укусну посластицу, a кад је нађу, бирају најбоље, најукусније и најзрелије бобице. Како не могу да их сваре избацују их са изметом након чега га искусни сакупљачи проналазе, одвајају зрна кафе, перу и суше. Од ових зрна добија се изузетно цењена кафа специфичног укуса, а једна шољица може да кошта и више десетина долара. Подаци са домаћег тржишта потврђују да се највише користи арабика помешана са робустом, а ограничене финансијске могућности становништва основни су разлог да се пије јефтинија кафа, најчешће друге класе. Обичаји испијања кафе широм света се разликују, а у Етиопији церемонијал траје неколико сати. Започиње прањем зрна кафе која се пеку на ватри са угљеним тамјаном, пре него се издробе у авану, а уобичајено је да домаћица пече зрна испред госта и приноси му како би могао да удахне њен мирис.

У Србији је од давнина познат обичај да се гостима пре кафе служи слатко, традицонална посластица од укуваног воћа у шећерном раствору. Познато је да се служи у знак гостопримства, као послужење на почетку дана или уз кафу, а обичај потиче из грађанских кућа с краја деветнаестог и почетком двадесетог века. Само неколико деценија касније традиција служења пренета је и у сеоске средине где се и данас послужује, за разлику од градова где је обичај скоро нестао. Црна кафа у друштвеном животу Срба представља део традиционалног гостопримства, симбол окупљања породице и пријатеља ради дневног дружења, начин да се време проведе у кругу блиских људи, у разговору и опуштању. Кување кафе подразумева традиционалну припрему у џезви и послужење уз колачиће, ратлук или слатко са чашом воде, а послуживање госта је незаобилазни знак гостопримства којим се исказује посебно поштовање. У Србији се дуго пила црна домаћа кафа припремљена на традиционални начин, да би пред крај двадесетог века почело значајније коришћење других врста. Као и бројне друге новотарије и кафа је у почетку била привилегија грађанског сталежа, али је временом постала приступачна и у сеоским срединама. У Србији се у грађанским послуживала из елегантних бокала на послужавнику са порцеланским шољама у салонима који су заузимали централно место у кући и били удобно намештени стилским намештајем, уз сто на коме је обавезно стајала кутија за колаче. Ритуал испијања кафе уобичајен је пре оброка, али није необично да буде примењен и после уз чоколаду, ликер или воће. У војвођанским грађанским кућама пио се меланж, јака црна кафа која се уз слатком сервирала у време поподневне ужине. У сеоским срединама дуго се зр-

но за кафу кувало од прженог семена богатог скробом и шећером, као што су дивка, цигура, цикорија, леблебија, овас или јечам. Познато је да током пржења цикорије настају ароматичне материје нагорког укуса који подсећа на праву кафу, а замене су коришћене у време због несташице праве кафе али и због њене високе цене, нарочито после рата. И поред свега ниједна замена није могла да дочара укус праве кафе, посебно због недостатка кафеина. Пред крај Другог светског рата спремала се бела кафа, након што је током целог дана у један суд прикупљан талог од попијене црне кафе. Увече се талог наливао водом и прокувавао, а ујутру би се течност пажљиво цедила, додавала вода, млеко и по потреби шећер да би се служила у сервису за белу кафу. Део изложбе назван „Београдске кафане кроз време“ потврђује постојање низа значајних манифестација везаних за објекте ове врсте. Тако је у једној од кафана далеке 1827. године одржан први бал, а 1841. изведена прва позоришна представа „Смрт Стефана Дечанског“ по тексту који је написао Јован Стерија Поповић. У кафани Коларац 1878. године је отворена прва и једина пошта у Београду, а 1893. организован први сајам књига. За кафану се, пред крај деветнаестог века, везује и прва филмска пројекција, у Грађанској касини је основана Београдска берза, а у кафани Хамбург засијала прва сијалица у Београду. Изложба названа „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“ је пре Краљева гостовала у више градова широм земље, а одзив и интересовање публике на сваком од тих места потврђује да је ауторка направила добар избор. Свима који су пропустили прилику да у Недељи музеја погледају изложбу прилика за то пружена је током следећих месец дана. Т. Радовановић

97

Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Ману муња

ан Хаф је режирао са Андреом Блок према сценарију који је написала са Акселом Мелзенером. У верзији синхронизованој на српски језик улоге тумаче Огњен Дрењанин, Бранислав Платиш, Владимир Василић, Ђорђе Симић, Миомир Драгићевић, Софија Трифуновић, Јована Цавнић, Симона Ћировић, Ана Мировић и Пеђа Дамњановић. Филм се приказује до 29. маја, а пројекције почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

26.5.2019.

Аладин

98

Ману одраста верујући да је галеб, као његови родитељи Ив и Бланш, и брат Лука. Труди се да плива, лови рибу и лети попут њих, али изгледа да није много надарен. На првом часу летења открива да је усвојен и да припада реткој врсти птица - чиопа, које нису у добрим односима са галебовима. После великог шока, Ману упознаје припаднике своје врсте који могу да скакућу по ваздуху, баш као и он, и сазнаје како имају и посебну моћ да предосете олују. Ману лети са њима и ужива, храбар и одлучан да спаси јаја своје врсте од пацова који их краду. Живећи са галебовима, научио је још неке вештине које су му сада добродошле. Кад његовог брата Луку једног дана повреди пацов, због чега је окривљен Ману, не схватајући непријатељство између галебова и чиопа одлучује да заувек оде. Убрзо ће почети да тугује за породицом и баш тада предосети да се спрема велико невреме, због чега ће се вратити како би упозорио галебове на опасност. Они му не верују и упадају у олују због чега је пред Мануом тежак задатак, да брзином муње убеди другаре чиопе да се помире са галебовима, како би их спасли из олује и тако заједно научили лекцију о поштовању различитости. Анимирану авантуру којој недостаје два минута да би трајала сат и по Кристи-

„Аладин“ је узбудљива прича о шармантном младићу који већину живота проводи на улици, храброј и одлучној принцези Јасмин и Духу из лампе који може да буде главни у одређивању њихове судбине. Улогу шармантног духа из лампе, који је већи и од самог живота, тумачи Вил Смит. Мена Масуд је шармантна скитница Аладин, Наоми Скот прелепа и одлучна принцеза Јасмин, Марвен Кензари је моћни чаробњак Џафар, а Навид Негабан Султан. Продуценти филма су Дан Ли и Џонатан Ајрик, а Марк Плат и Кевин Де Ла Ној извршни продуценти, а музику са новим нумерама инспирисаним оригиналним песмама написао је Ален Манкен. Филм је сниман у студијима у Лондону, као и деловима прелепе јорданске пустиње, а талентовани и креативни тим оживио је град Аграбу. Породичну авантуру са елементима фантазије, чије трајање за осам минута

премашује два сата, Гај Ричи је режирао према сценарију који је написао са Џоном Огистом. Филм се приказује до среде 19. маја, а последња пројекција почиње у 19,30.

Брајтберн Филм поставља питање шта би се догодило када би надарено дете са друге планете слетело на Земљу, а уместо да постане јунак човечанства постане нешто далеко злобније? Након тешке борбе са неплодности, Торин сан о мајчинству остварује се доласком тајанственог дечака Брендона који се чини да је све што је са супругом Кајлом одувек желела - паметан, талентован и знатижељан да открива свет. Али, како се Брендон ближи пубертету, чини се да се у њему буди моћна тама, па Тори почињу да обузимају страшне сумње. Када Брандон почне да реагује на утицај мрачних сила, његови најближи ће се наћи у великој опасности јер се чудотворно дете претвара у злобног грабљивца који незаустављиво хара Канзасом. То сведочи да филмски визионар редитељ „Чувара галаксије“ и „Белко експеримента“ представља запањујући и радикални нови жанр, суперхеројски хорор. Деведесетоминутна научно-фантастична хорор драма настала је по сценарију Брајана и Марка Гана, у режији Дејвида Фаровског, а у главним улогама наступају Елизабет Бенкс, Дејвид Денмен и Мет Џонс.

99

100

МАГАЗИН 26.5.2019.

101

Марксова теорија о „одумирању државе“ практично се остварује у Србији!?

Виде Срби свога Српска власт је „

102

У борби, за боље сутра, изгибе – народ!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

, и“ ов и. нд ов ре енд и б тр ск и рп к „с јаш ји и ти аф на м оз ји јп ови На е н св

Бога! „вишерога“!

„Србија се сагињати неће,,; ал' имаће „модрице“ све веће

103

104

МАГАЗИН 26.5.2019.

Гружа - Слога 4:6

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 26. МАЈА И 1. ЈУНА

МАГАЗИН

26.5.2019.

26. мај

106

1521 — Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље. 1659 — Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу. 1805 — Наполеон Бонапарта крунисан за краља Италије у Миланској катедрали. 1851 — У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена. 1865 — Предајом генерала Кирбија Смита у Шривпорту у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију. 1868 — Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској. 1896 — Николај II Романов крунисан је за цара Русије. 1905 — Основано Удружење књижевника Србије 1923 — Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“. 1940 — Почела Операција Динамо, масовна евакуација снага Британског експедиционог корпуса и француских јединица преко Ламанша, за време битке за Денкерк током Другог светског

рата. 1942 — У Лондону потписан британско-совјетски споразум о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата. 1955 — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Након 1948. била је то прва званична посета представника Совјетског Савеза Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи. 1966 — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта. 1972 — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1). 1986 — Европска заједница је усвојила европску заставу. 1991 — Звијад Гамсахурдија је изабран за председника Грузије. Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 km северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена. 1997 — Аустралијски премијер Џон Хауард извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због спровођења политике асимилације на силу узети од њихов родитеља. 1998 — Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и

факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет. 2001 — Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија.

Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију. 2002 — Француско-пољски режисер, Роман Полански, освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“. 2003 — У авионској несрећи украјинског авиона типа Јак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде. 2011 — Ухапшен Ратко Младић у Лазареву, у близини Зрењанина.

27. мај 1358 — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна до-

била самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару. 1679 — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД. 1703 — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918. 1806 — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност. 1860 — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији. 1905 — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова. 1937 — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету. 1941 — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод „Бизмарк“, при чему је погинуло је 2.300 људи. 1942 — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих. 1960 — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу. 1988 — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција. 1992 — У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске 1993 — У експлозији аутомобилабомбе испред галерије Уфици у Фирен-

ци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена. 1997 — НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности. Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва. 1999 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову. 2000 - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју 2001 — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима. 2003 — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја. 2004 — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

28. мај 585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара. 1522 — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака. 1812 — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат. 1834 — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци

107

26.5.2019.

МАГАЗИН

108

с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику. 1905 — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту. 1934 — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле. 1937 — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. 1940 — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника. 1961 — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул. 1971 — СССР лансирао космички брод у правцу Марса. 1976 — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године. 1982 — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године. 1986 — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“. 1987 — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом „Цесна“ од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор. 1991 — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат. 1995 — У земљотресу који је пого-

дио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи. Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“. 1997 — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим. 1998 — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила. 1999 — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања. 2001 — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација. 2002 — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације. 2004 — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици. 2008 — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.

29. мај 1167 — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе. 1453 — Пад Цариграда у турске руке након дуге опсаде и погибија Константина Драгаша, последњег византијског цара. 1500 — Португалски морепловац Бартоломео Дијаз, који је открио Рт добре наде, утопио се у бродолому на олујном мору. 1780 — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа. 1839 — Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије. 1867 — Угарски парламент је ратификовао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску. 1868 — Кнез Михаило Обреновић убијен у атентату у Кошутњаку. 1914 — У судару британског путничког брода „Царица Ирске“ и норвешког теретњака „Сторстат“ на реци Сен Ло-

рен у Канади погинуло је најмање 1.012 људи. 1929 — Први звучни филм у колору „On with the show“ приказан је у Њујорку. 1953 — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету. 1968 — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дикриминације режима Ијана Смита. 1972 — Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе. 1985 — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача. 1990 — Борис Јељцин изабран за

првог председника Руске Федерације. У децембру 1999. поднео је оставку и именовао премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је 26. марта 2002. изабран за новог председника Русије. 1991 — Фудбалски клуб Црвена звезда је у Барију освојио титулу првака Европе. 1997 — Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмомесечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу. 1999 — Хрватска одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“ у августу 1995. 2001 — Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал Каида осуђена у Америци за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци. 2002 — У Великој Британији, црнац Пол Ботенг именован за генералног секретара Трезора и он је први црнац у владином кабинету који је заузео високи положај. 2003 — Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11 година које су омогућиле увођење санкција бившој Југославији. На снази су остале санкције које се односе на бившег југословенског председника Слободана Милошевића и његову породицу.

30. мај 1431 — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу. 1498 — Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке.

1536 — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен. 1848 — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада. 1876 — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату. 1913 — Лондонским миром је окончан Први балкански рат. 1942 — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату. 1956 — Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948. 1973 — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида. 1976 — Први воз кренуо пругом Београд-Бар . Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“. 1980 — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814. 1992 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом. У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама. 1995 — Русија формализовала односе с НАТО-ом , али је поновила упозорење да би ширење западног војног

109

26.5.2019.

савеза на исток Европе могло да подели континент. 1998 — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи. Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака. 2000 — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце. 2001 — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин. 2003 — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

МАГАЗИН

31. мај

110

1793 — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора. 1809 — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута. 1859 — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону. 1889 — Преко 2.000 особа је погинуло након што је попустила брана на реци Литл Кономо и пропустила зид воде висок 18 метара на градић Џон-

стаун. 1902 — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура. 1910 — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона. 1916 — Одиграла се Битка код Јиланда, највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем. 1924 — Кина је признала СССР. 1931 — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи. 1938 — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC. 1939 — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску. 1961 — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт. 1970 — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе. 1991 — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат. 1992 — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини. 1996 — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом.

1997 — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству. 2001 — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата. 2003 — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године. 2004 — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому. 2011 — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије. 2012 — Томислав Николић инаугурисан за председника Србије.

2017 — Александар Вучић инаугурисан за председника Србије.

1. јун 193 — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине. 987 — Иго Капет изабран за краља Француске. 1198 — Византијски цар Алексије III Анђел одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар. 1455 — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије. 1479 — Основан универзитет у Копенхагену. 1535 — Војска Карла V је заузела Тунис и масакрирала око 30.000 његових становника. 1562 — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд

одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље. 1660 — Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења закона који је забрањивао квекере у Колонији Масачусетског залива. 1670 — Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви. 1671 — Турска је објавила рат Пољској. 1869 — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак. 1880 — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену. 1898 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1939 — Кнез Павле Карађорђевић посетио Берлин, због чега је Адолф Хитлер приредио војну велику параду да остави утисак на њега. 1939 — Први лет ловачког авиона Фоке-Вулф Fw-190. 1941 — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој. 1941 — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића. 1952 — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем. 1958 — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965. 1969 — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку. 1973 — Британски Хондурас променио назив у Белизе. 1973 — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо мо-

нархију и прогласио републику. 1980 — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом. 1987 — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами. 1990 — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992. 1993 — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић. 1994 — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт. Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата. 1997 — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен. 2000 — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама. 2001 — Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге. У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула је 21 особа.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs