Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 390 * 19. мај 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

19.5.2019.

МАГАЗИН

У овом броју: Јавне установе по длупом У пет до дванаест Решење у договору Животна средина кључна Сто два као један И у најтежим тренуцима Лакше до сопственог посла Добродошли у Бомбај! Расоиред снага 11. новембра 1915.

10 18 22 30 36 38 46 50 58

66 70 78 84 92 100 102 104 106

Фото: М. Радовановић

Кретањем до здравља Матуранти петнаести пут Троструки празник у знаку кафе Јоаким на пола пута Пет деценија туђег живота На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Слога - Сушица Времеплов

МАГАЗИН 19.5.2019.

Осамдесет осма седница Градског већа

МАГАЗИН

19.5.2019.

ЈАВНЕ УСТАНОВ В

ВЕ ПОД ЛУПОМ

- Резултат разлике између прихода и расхода буџета од почетка јануара до краја децембра прошле године је буџетски дефицит од 4.462.413,96 динара. - Последњег дана прошле године на подрачуну извршења буџета 147.353.178,18 динара. - Са становишта новчаних токова буџета у извештајном периоду остварен је вишак новчаног прилива од 75.650.076.41 динар. - За коришћење без накнаде 71,7294 хектар пољопривредног земљишта. - Извештаји о раду установа у претходној години на више од 400 страница. - Формирана комисија за оцењивање пројеката пристиглих на конкурс за суфинансирање пројеката од јавног интереса у области јавног информисања. - Одобрено коришћење средстава текуће буџетске резерве од пет милиона динара за санацију зграде Гимназије и Економско -трговинске школе

ање од три недеље између две последње седнице Градског већа било је довољно да се дефинише двадесет четири теме од значаја за живот локалне заједнице, које су преточене у исто толико тачака дневног реда осамдесет осме седнице од конституисања највишег извршног органа града. Ако је судити по редоследу предложеном за разматрање различитих докумената чини се да је најприоритетније било усвајање закључка којим се утврђује нацрт одлуке о месним заједница пре него је упућен Градској управи ради спровођења поступка јавне расправе. Значај теме основ је става да за то треба одредити десет дана од дана објављивања јавног позива и нацрта одлуке на интернет презентацији града. Значајним документом уређује се правни статус месне заједнице, њена права и дужности, број, надлежност и начин одлучивања савета, поступак избора, престанак мандата чланова савета ме-

МАГАЗИН

19.5.2019.

сне заједнице, распуштање и финансирање месне заједнице, сарадња са другим месним заједницама, поступак за оцену уставности и законитости аката, као и друга питања од значаја за рад и функционисање ових органа на територији града Краљева Пред члановима Градског већа нашао се и годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у овој години који доноси табеларни преглед површина по катастарским општинама, облицима својине, класама и културама, анализу стања и уређења, радове на заштити и уређењу и План коришћења пољопривредног земљишта у својини Републике Србије. Као добро од општег интереса као пољопривредно земљиште дефинисано је оно које се користи за пољопривредну производњу и које је одговарајућим планским актом намењено за пољопривредну производњу. У складу са Упутством Министарства

пољопривреде, шумарства и водопривреде саставни делови програма, су Општи део, Програм радова на заштити и уређењу пољопривредног земљишта и План коришћења пољопривред ног земљишта у државној својини. Општи део садржи податке у којима су приказане пољопривредне површине по катастарским општинама и културама, облицима својине, класама и културама, одводњавање, наводњавање, побољшање квалитета и мелиорације ливада и пашњака. У делу Програма радова на заштити и уређењу пољопривредног земљишта приказани су подаци о планира ним приходима сопственог учешћа и план радова на заштити, уређењу и коришћењу, а у делу Плана коришћења земљишта у државној својини подаци о вежећим уговорима за коришћење без накнаде, предложени бројеви јавног надметања за коришћење без накнаде, преглед груписаних јавних надметања, величина јавних надмета-

ња, збирна табела и укупна површина пољопривредног земљишта у државној својини која није обухваћена закупом или давањем на коришћење без накнаде. Годишњим програмом за ову годину предвиђено је да се за закуп понуди 452.3039 хектара. Према службеној евиденцији Градске управе, Одељењу надлежном за послове пољопривреде поднета су два захтева за коришћење пољопривредног земљишта без плаћања накнаде, од стране Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ и Окружног затвора, и један за остваривање права пречег закупа на основу инфраструктуре и сточарства. Комлетну документацију доставила је једино Пољопривредно-хемијска школа па је, у складу са овим захтевом, предвиђено формирање и предложени бројеви јавних надметања за коришћење без накнаде у површини од око седамдесет хектара. На основу важећих уговора о коришћењу без накнаде

Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ већ користи површину нештп мању од девет хектара. - Било је неопходно од земљишта које је државна својина, а налази се на територији града Краљева, издвојити шуме и оно обрадиво земљиште које постоји пописати и на основу тог пописа, по добијању сагласности, извршити и расписивање јавног позива за давање у закуп. Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ је на овај начин добила на коришћење одређено земљиште у Мрсаћу, Мусиној Реци и Дивљем Пољу, и то, уз земљиште које већ поседују на Ратарском имању, чини 80 хектара, чиме се њихов рад не може довести у питање. Мислим да је то јако важна вест и за све професоре и ђаке ове школе, али и за јавност која је заинтересована по овом питању - потврдио је градоначелник Краљева Предраг Терзић. У предлогу Одлуке о завршном ра-

чуну буџета града за прошлу годину садржани су резултати извршења који потврђују да остварени текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине буџета за 2018. годину износе 3.241.966.860,19, а текући расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине 3.246.429.274,15 динара. Као резултат разлике између прихода и расхода у периоду од јануара до децембра остварен је буџетски дефицит у од 4.462.413,96 динара. Последњег дана прошле године на подрачуну извршења буџета салдо средстава је износио 147.353.178,18 динара што је пренето у наредну буџетску годину и распоређено буџетским корисницима за наменско коришћење. Са становишта новчаних токова буџета у извештајном периоду остварен је вишак новчаног прилива у од 75.650.076.41 динар, као разлика између текућих прихода и примања и текућих расхода. Одлуком о накнадама утврђује се висина, обвезници, основица, зоне,

19.5.2019.

МАГАЗИН

ослобођења, начин утврђивања и плаћања накнаде за коришћење јавних површина. Накнада се наплаћује за коришћење простора у пословне и друге сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности, оглашавање за сопствене потребе и потребе других лица, као и за коришћење за сопствене потребе и потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе. Одлуком је предвиђено и плаћање по основу заузећа грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова и изградњу. Jавна површина је површина утврђена планским документом која је доступна свим корисницима под једнаким условима, саобраћајна површина, трг, јавна зелена површина и површина блока. Под коришћењем простора у пословне и друге сврхе сматра се заузеће јавне површине објектом привременог коришћења као што су киоск, тезга, башта, апарат за сладолед, банкомат, аутомат за продају штампе, покретни објекат за продају робе на мало и вршење занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавних комуналних предузећа, телефонска говорница и слични објекти, башта угоститељског објекта. У исту категорију сврстани су забавни парк, циркус, спортски терени, простор за одржавање концерата, фестивала и других манифестација, спортских приредби, за објекте и станице за изнајмљивање бицикла, за коришћење посебно обележеног простора за теретно возило за снабдевање и друго. Коришћење у пословне и друге сврхе односи се на привремено коришћење простора на јавној површини и не обухвата коришћење трајног карактера изградњом објеката инфраструктуре. Пред члановима Градског већа нашли су се извештаји о раду и пословању у претходној години Народног музеја, Историјског архива, Народне

библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Културног центра „Рибница“, Дома културе „Студеница“ из Ушћа, Завода за заштиту споменика културе, Спортског центра „Ибар“, Туристичке организације Краљева, Центра локалних услуга, Центра за социјални рад, Дома здравља „Краљево“ и Апотеке Краљево за претходну, а Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и Дечјег одмаралишта „Гоч“ за школску 2017/2018. годину. На више од четири стотине страница описане су активности петнаест установа које треба да оправдају утрошена стедства у претходној години. Као и ранијих година најиздашнији у описивању били су у Центру за социјални рад, Дому здравља и Апотеци Краљево, потом Дечјем одмаралишту „Гоч“ и Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“, а најскромнији у Заводу за заштиту споменика културе и Дому културе „Студеница“ чији су извештаји стали на осам, односно шест, страница. Коначну оцену извештаја треба да дају одборници на првој наредној седници Скуштине града. Градско веће је разматрало нацрт одлуке о локалном омбудсману, а донето је и решење о именовању чланова комисије за оцењивање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Њен задатак је да изврши оцену пројеката поднетих поводом расписаног конкурса у овој области и да предлог о расподели средстава, са образложењем за ове пројекте, достави Градском већу на даље поступање у складу са Првилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. На основу приспелих предлога новинарских и медијских удружења за чланове комисије именовани су представник Друштва новинара Војводине Јелена Допуђ из Новог Сада, представник Професионалног удружења новинара Србије Маја Мишковић Марковић из Врања и Емил Миливојевић из Параћина који је поднео самосталну пријаву. Градоначелнику се обратила Економско-трговинска школа којој је Министарство просвете, науке и

технолошког развоја определило седам милиона динара за реализацију пројекта Санација фасаде објекта зграде Гимназије и Економско-трговинске школе. Предмером и предрачуном радова утврђно је да је за реализацију пројекта потребно 152.580 преко десет милиона због чега је Одељење за друштвене делатности Одељењу за привреду и финансије поднело захтев за ангажовање средстава текуће буџетске резерве од пет милиона динара што је још један од доприноса да се последњих година реконструишу зграде средњих школа на територији града. - Уз помоћ Министарства просвете, науке и технолошког развоја, преко КfW програма, обезбедили смо готово шездесет милиона како бисмо, уз учешће града, у потпуности реконструисали зграду Машинско-техничке школе „14. октобар“. Сви ђаци и професори могу се у то уверити и мислим да су сви више него задовољни - изјавио је градоначелник уз подсећање да су, уз помоћ Министарства енергетике, обезбеђена средства за реконструкцију зграде Електро-саобраћајно техничке школе „Никола Тесла“ током ове године. Служба за управљање пројектима и локално-економски развој упутила је допис Одељењу за привреду и финансије уз који је приложила уговор о суфинансирању мера популационе политике јединица локалне самоуправе којим се кабинет ресорног министра обавезао на улагање од 10,421 милион динара уз обавезу локалне самоуправе да обезбеди преосталих 1,839 милиона. Мере дефинисане уговором односе се на Програм подстицаја и економских оснаживања жена у области руралне економије, Спровођење подршке самохраним родитељима, Набавка опреме за потребе Предшколске установе у циљу отварања вртића, Реализација едукативних програма из области родитељства, Едукативни програми Народне библиотеке и Дома културе и Информативна кампања - промовисање мера популационе политике. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.5.2019.

Нова грађанска снага левог центра

МАГАЗИН

19.5.2019.

У ПЕТ ДО Д

ДВАНАЕСТ

- Данашње уједињење Демократске странке, Социјалдемократске странке и Заједно за Србију дешава се у тренутку политичког хаоса као одговор на снажну потребу грађана за јаком грађанском странком која ће штитити њихове интересе. - Уједињење је последица криминализације сваког ко у Србији другачије мисли и опонира актуелној власти. - Фокус актуелне владе је да се штите инвеститори, а не радници. - Србија је у ванредном стању, а из тог ванредног стања може да изађе једино на фер и поштеним демократским изборима. - Демократски избори не одговарају странкама владајуће коалиције што је разлог да беже од било каквог дијалога о таквој могућности. - Политички простор за нове људе, који нису оптерећени политичким изазовима прошлости, али и нове идеје са старом снагом борбе за основне слободе и социјалдемократске вредности

Дејан Николић

МАГАЗИН 19.5.2019.

арламентарни избори 2012. године изазвали су несагледиве последице на странке владајуће коалиције, а најтеже последице претрпела је Демократска странка из које се изнедрило неколико нових. Тако је настављен процес цепања започет много година раније кад је настала Демократска странка Србије, а снага демократа после пораза на изборима слабила до границе непрепознавања у многим локалним срединама. Искуства каснијих избора потврдила су како нове странке настале у крилу демократа немају снагу којом би прешле цензус од пет посто у скупштинама локалних самоуправа. Онима који и даље размишљају о повратку на стазе старе славе требало је превише времена да схвате да су лутали пуних седам година како би дошли до закључка да даље могу само уједињени. За први корак напред одређен је данашњи дан кад око две хиљаде демократа у београдској Комбанк дворани у пет до дванаест треба да потврде жељу руководстава три странке о уједињењу. Потпредседник Демократске странке, и посланик у Народној скупштини Републике Србије, Дејан Николић подсећа да се уједињење дешава у тренутку политичког хаоса као одговор на снажну потребу грађана за јаком грађанском странком која ће штитити њихове интересе. Потреба се с времена на време јављала протеклих седам година док није сазрела идеја о неопходности удруживања што су прво схватили челници Демократске странке, Социјалдемократске странке и Заједно за Србију. - Уједињење је последица криминализације не само опозиционих странака и политичара већ сваког ко у Србији другачије мисли и опонира овој власти. Гушење јавне слободне речи је узрок и потреба грађана да се уједине и да се на нашем простору појави јака грађанска странка каква треба да постане Демократска стран-

ка. Све ово је довело да Србија престане да буде демократска држава. Кичма слободног друштва је савијена и Србија се данас налази у ванредном стању. У ванредном стању се налазе млади људи, и десетине хиљада младих који годишње одлазе јер не желе да добију посао тако што морају да обуку бели шушкавац и прођу пробну праксу у Српској напредној странци. У ванредном стању се налазе и пензионери који су, након четири године од како су им смањене уставом загарантоване пензије, доведени до егзистенцијалне кризе. У ванредном стању се налазе радници, јер је доста да им неко соли памет о бољем животу у тренутку када гледају како да први у месецу буде десет дана раније, да би могли да преживе. Фокус ове владе је да се штите инвеститори, а не радници. Њима је доста да уз минималац добију и пелене како би могли да остваре жељени профит инвеститора. Србија је у ванредном стању, из тог ванредног стања може да изађе једино на фер и поштеним демократским изборима, а не тако што ће грађани бити довожени бугарским возом на биралишта него што ће слободно одлучивати за кога ће гласати након одређених дебата, дискусија, промоције програма на слободним медијима - каже Николић. Демократе не крију жељу да се уједињење прошири и у једнинствен фронт укључе све опозиционе странке и оне који месецима протестују на улицама Београда и сто општина у Србији. Из редова странке стиже потврда да демократски избори не одговарају странкама владајуће коалиције што је разлог да беже од било каквог дијалога са грађанима и опозицијом о таквој могућности. У таквом политичком хаосу и девастираном друштву, каже Николић, увек се јавља потреба стварања јаке демократске снаге левог центра. Први корак на том путу заговор-

ници ове идеје праве данас пет минута пре поднева са жељом да процес буде завршен након наредних избора. Велика грађанска Демократска странка која ће штитити интересе грађана и радника, и бити гарант европске будућности, настаје у време великих друштвених проблема, друштвеног и социјалног раслојавања и социјалних неједнакости када се, подсећа Николић, гасе основне слободе сваког грађанина. Уједињењем се ствара политички простор за нове људе, који нису оптерећени политичким изазовима прошлости, али и нове идеје са старом снагом борбе за основне слободе и социјалдемократске вредности. Од тренутка уједињења до окончања првих следећих избора оригиналном називу Демократска странка додаје се и ближа одредница, уједињена, која ће бити укинута након избора. Председавајући је први човек демократа Зоран Лутовац, а потредседници двојица председника странака које им приступају, Борис Тадић и Небојша Зеленовић. - Тако уједињена Демократска странка наставља да функционише као део Савеза за Србију, јача га па настављамо мисију коју смо започели пре пет месеци стварањем савеза разнородних странака у политичком и идеолошком смислу, али са врло јасним циљем да овом режиму видимо леђа, да дођемо до фер и поштених демократских избора, слободних медија и дијалога који треба да води ка бољем друштву - каже Николић. Трансформација која се одвија кроз два корака оцењује се техничким процесом заснованом на предлогу представника три стране који су радили на уједињењу. У овом тренуткује извесно је да ће први бити начињен данас, а како ће се ствари одвијати касније могло би да буде познато већ у време парламентарних избора, кад год да буду организовани. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19.5.2019.

МАГАЗИН

- Краљевачки народњаци први пут обележили страначку славу. - У случају парцијалних избора огромна машинерија владајуће странке ангажована са циљем да против слободног изражавања воље грађана примени голо насиље. - Учешће народњака у протестима иницирано жељом да допринесу разбуктавању незадовољства грађана и остваривању зацртаних циљева. - Не постоји спремност да се иде у радикализацију, нити је то икоме потребно. - Апсолутна контрола власти разлог је да опозиција нема ни зрно простора на тим медијима. - Слободна зона замишљена као простор ослобођен од утицаја медија и прилика за разговоре са одборницима локалних парламената и посланицима Народне скупштине са циљем да се у јавности исправи на лажима и обманама заснована слика опозиције. - Нова политика у свим сегментима живота

Свети Василије Острошки заштитник Народне странке

РЕШЕЊЕ У ДОГОВОРУ

д успостављања вишестраначја у Србији почетком последње деценије прошлог века сваки од регистрованих политичких субјеката је за свог заштитника изабрао по једног свеца и сваке године свечано обележавао дан који му је посвећен. Са државног нивоа обележавање страначких слава спуштено је до локалног, па није било градског и општинског одбора који се није трудио да на тај дан окупи најистакнутије чланове, симпатизере и представнике странака коалиционих партнера. Различити фактори утицали су на јењавање првобитног одушевљења па су прославе ове врсте постајале све скромније, у појединим срединама готово нестале. Због тога ових дана пажњу јавности привлаче активности одбора Народне странке који су први пут од оснивања обележили славу Светог Василија Острошког. Сечењу славског колача претходило је освештавање просторија Градског одбора у присуству чланова, пријатеља,

МАГАЗИН

19.5.2019.

симпатизера и представника опозиционих странака са локалне политичке сцене. Да слава буде подигнута на виши ниво требало је да допринесу председник и чланови крушевачког одбора и потпредседник Извршног одбора Народне странке Лазар Митић. Свечарски каракетр скупа није нарушен покушајем да се проговори о ефектима досадашњих активности Народне странке и плановима за наредни период, а најбољим саговорником за то показао се Митић, координатор за територију централних и западних делова земље и један од оних који су у време локалних избора у Лучанима завршили у просторијама полицијске станице у овом месту. Иако је поводом за долазак у Лучане оцењена жеља да се одбране закон и устав, као основа демократије, једнодушна оцена учесника догађаја је да се у томе није успело. Разлог се види у количини силе непримерене тако малој средини, а све због жеље да се по сва-

ку цену освоји власт. Нешто тако се и очекивало у случају парцијалних избора кад је огромна машинерија владајуће странке ангажована у малом месту са циљем да, каже Митић, против слободног изражавања воље грађана примени голо насиље. - То је био дан кад је држава била потпуно суспендована. Дошли смо у Полицијску станицу да се бунимо и укажемо на пропусте, јер полиција није била у функцији заштите уставног поретка, грађана и нормалних избора, већ је толерисала голо насиље, џипове без таблица са мафијашима у њима и претње грађанима, што је било ружно видети. Кад вам овде један дан истекне регистрација полиција вам скине таблице и искључи вас из саобраћаја. Та возила нису имала ни таблицу ни регистрациону налепницу, а на очиглед полицајаца, који су тог дана штитили њихово безакоње, шпартали су улицама и малтретирали грађане. Ми смо били ту да заштитмо колико

толико нормално изражавање њихове воље, пробамо да уведемо мир и завршимо изборни процес. После смо утврдили да је највећи број џипова без таблица био са Космета, а један уредно паркиран испред полицијске станице у Гучи. Као кроз пустињу у колони је дошло десетак џипова неких шумских газдинстава и других општинских служби, највећи број из Војводине. Све то иницирало је народни бунт и протесте у скоро сто градова Србије након пребијања Борка Стефановића неколико дана пре тих избора на сасвим безазленој трибини у Крушевцу. Покренута је лавина која је трајала неколико месеци, а у другом облику још траје кроз Слободну зону испред Председништва Србије - каже Митић. Локални избори у Лучанима први су на којима су народњаци, и поред става да их након негативних искустава из претходног периода треба бојкотовати, учествовали као једни од оснива-

ча Савеза за Србију. Активни су били и током протестних шетњи у свим местима где су оне организоване са жељом да, колико бројем учесника толико и порукама које су преносили преко локалних одбора, допринесу разбуктавању незадовољства грађана и остваривању зацртаних циљева. Скоро два месеца од завршног митинга опозиције у Београду 13. априла преовладава уверење о делимичном успеху на дан који је у јавности, и међу великим бројем учесника, представљен као преломни. Као активни учесници догађања народњаци оцењују да се успех огледа у окупљању великог броја људи и поред свих активности странака владајуће коалиције да то спрече претњама аутопревозницима који нису били спремни да прихвате ризик. Због тога се верује да је скуп испред Дома народне скупштине окупио само Београђане и мали део ентузијаста који су сопственим аутомобилима, и у приватној режији, пристигли из раз-

личитих делова земље. Иако се процене о броју учесника драстично разликују организатори верују да их је било између четрдесет и педесет хиљада што, каже Митић, није много мање него на недељу дана касније организованом завршном скупу кампање Будућност Србије. - И тада и недељу дана пре тога, када је најављена шетња до Пинка, показало се да не постоји спремност да се иде у радикализацију, нити је то икоме потребно. Ми смо од почетка били за то да се користе сва законска средства, да се не уђе у спиралу насиља јер режиму баш то треба. Они немају друге аргументе, него да то прикажу као насиље а у суштини је нешто сасвим друго, тежња за нормализацијом кад су у питању медији, комуникација и језик са којим се иде према грађанима. Циљ је био да најпре уведемо неку нормалност, онда да идемо на изборе па ко победи нека врши власт. Кад је у питању радикализација,

19.5.2019.

МАГАЗИН

шетња до Пинка и упад у РТС, показало се да нема људи колико је потребно за тако нешто. На крају крајева, то никоме и не треба. Власт је то искористила преко свих медија које контролише, а апсолутна контрола је разлог да опозиција нема ни зрно простора на тим медијима. Такве ствари њима иду у прилог и зато их бесомучно врте преко медија, злоупотребљавају и представљају на начин који је дијаметрално супротан од онога што су наше поруке и што ова борба јесте од самог почетка - каже Митић. Оно што се дешавало након 13. априла потврђује одређену дозу заинтересованости грађана за Слободну зону, али не у мери колико су организатори очекивали, понајвише због уверења да је четири и по месеца суботњих окупљања значајно утицало на пад мотивације. И поред тога што се очекивало да доласком пролећа протести буду интензивирани то се није догодило, а организатори разлоге траже у искуству деведесетих година прошлог века кад се догађало нешто слично. И тада су, објашњава Митић, земљорадници предност дали пољима а млади излетима и проводу са друштвом. У таквим околностима поразно делује чињеница да се по великом кијамету и хладном времену током зиме на протестима окупљао знатно већи број незадовољних него са првим данима пролећа. Начин на који опозиција тренутно изражава незадовољство огледа се у Слободној зони замишљеној као простор ослобођен од утицаја медија који пружа прилику за разговоре са одборницима локалних парламената и посланицима Народне скупштине са циљем да се у јавности исправи на лажима и обманама заснована слика опозиције. Начином да се пре доношења коначне одлуке о конкретним корацима у будућности прикупи додатна енергија оцењене су и бројне друге манифестације на овом простору, концерти, позоришне представе, изложбе карикатура... У ситуацији кад нема коначног решења тек по који пут на површину ис-

плива по која од идеја за чију се примену очекује сагласност свих чланица Савеза за Србију. Из Народне странке стиже потврда о пажљивом ослушкивању расположења грађана пре него се дефинише став о начинима за долазак до циља а то су избори под условима који се сматрају нормалним. - Желимо на изборе, желимо нормалне услове, желимо да се око тога разговара, јер је нелогично да имате председника државе који није председник свих грађана, који вређа све који не мисле као он и на врло приземан и примитиван начин показује да није спреман са њима да разговара, а спреман да разговара са Хашимом Тачијем и Рамушом Харадинајем у време кад излази књига Дика Мартија о злочинима у „жутој кући“. Спреман је да разговара са онима који су убијали његову браћу, вадили органе и продавали их на црном тржишту, а није спреман да разговара са својим грађанима што је потпуно нелогично и велика срамота и за председника и за државу. Очекујем да до разговора дође након притиска са стране, а и од грађана, јер се ово не може игнорисати довека. Како се избори буду приближавали биће јасно да опозиција неће изаћи, и да ће озбиљан бојкот довести у питање њихов легитимитет - каже Митић. Опозиција тренутно стање пореди са ћорсокаком из кога излаз води преко стола за разговоре и стварања услова који воде ка нормалним изборима. Повод за то је уверење о излазности од четрдесетак одсто уписаних у бирачке спискове који би подржали странке владајуће коалиције и по коју квазиопозициону која би била потурена као опозиција. Незадовољство опозиционих првака огледа се у ставу да председник најјаче политичке опције у земљи није спреман да жртвује ни једног од својих следбеника ма колико одступали са пута дефинисаног прописима. Добар доказ су збивања у Брусу и Гроцкој чији се епилог огледа у оставкама председника општина, опозиција верује искључиво због пртиска који је сама извршила на носиоце власти. Народна странка се декларише као

озбиљна политичка организација која је, поред Вука Јеремића као оснивача и председника, окупила значајан број угледних појединаца из различитих области друштвеног живота који су достигли значајан успех у професијама којима су се бавили, или се још баве. Међу њима су бивши начелник Генералштаба Војске Србије генерал Здравко Понош, драматург Синиша Ковачевић, посланик, лекар и професор Санда Рашковић Ивић, адвокат Боривоје Боровић, народни посланик Мирослав Алексић и други. Сви они покушавају да широм Србије, па и Краљеву, око себе окупе што већи број оних који би могли квалитетно да врше власт у случају да дође до промене владајуће коалиције. Опозиција у то не сумња, јер верује у подршку грађана који су на најбољи начин схватили у каквој се ситуацији налази земља. По ко зна који пут су се чули ставови о разореној држави у којој готово ништа није онако како би требало да буде због чега је пред неким новим представницима народа, а у Савезу за промене верују да су то њихови кадрови, велика одговорност и тежак посао да бар нешто доведу у ред и на бољим темељима граде систем у коме ће сви грађани бити равноправни. Неопходност да се пронађу квалитетни људи пред све представнике Савеза за Србију доноси обавезу да до наредних избора, а у опозицији верују да је то пролеће наредне године, прешпартају Србију уздуж и попреко како би промовисали нову политику у свим сегментима живота, економији, спољној политици, правосуђу, пољопривреди, инфраструктури и другим битним за бољи живот грађана. Да опозиција није скуп политичких субјеката уједињених само да би критиковали представнике владајуће већине, а нема никакав концепт конкретних активности, треба да потврди чврст став о томе како су уочене значајне грешке и на њима дефинисан скуп активности којима треба приступити. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Лазар Митић

МАГАЗИН 19.5.2019.

19.5.2019.

МАГАЗИН

Биљана Филиповић Ђушић

Приоритети на путу ка Европској унији

ЖИВОТНА СРЕДИНА КЉУЧНА - Преговарачка група 27 обухвата скоро тридесет институција и око сто педесет чланова. - Две трећине обавеза на путу европских интеграција у директној вези са локалним самоуправама. - Један од приоритетних задатака је услуга које се пружају грађанима у области заштите животне средине. - Више од две стотине прописа Европске уније треба да буде транспоновано у национално законодавство. - Највеће инвестиције потребне у области управљања отпадом и отпадним водама. – Пречишћава се само 7,3 одсто укупне количине отпадних вода, а на 359 система за пречишћавање треба изградити десет и по хиљада километара канализационе мреже. - Управљање отпадом приоритетна област због постојања више од тридесет хиљада дивљих депонија. - У области управљања отпадом и отпадним водама неопходно улагање осам милијарди евра

бавеза Министарства за заштиту животне средине да до краја године припреми преговарачку позицију за Поглавље 27, као јeдно од најобимнијих у прeговорима са Европском унијом, основа је на којој темељи одлуку да са Сталном конференцијом градова и општина, а уз подршку Министарства државне управе и локалне самоуправе, упозна представнике локалних самоуправа са њеним главним утицајима на локални ниво. Састанак са представницима цивилног сектора и локалних медија био је прилика да помоћница министра заштите животне средине за међународну сарадњу и европске интеграције Биљана Филиповић-Ђушић Краљевчанима приближи тренутно стање преговарачког процеса везаног за ово поглавље, и утицаје преговарачке позиције на локални ниво. Након што је крајем фебруара послала коментаре на други нацрт преговарачке позиције за Поглавље 27, у којима се основне препоруке односе

МАГАЗИН

19.5.2019.

на побољшања у секторима квалитета ваздуха, климатских промена, управљања отпадом и других Европска комисија је позвала Србију да је поднесе после усвајања у влади. Податак да преговарачка група 27 обухвата скоро тридесет институција, и око сто педесет чланова, најбоље сведочи о важности свих активности из сектора који су обухваћени овим преговарачким поглављем. Иако је две трећине обавеза на путу европских интеграција у директној вези са локалним самоуправама, један од приоритетних задатака је унапређење услуга које пружају грађанима у области заштите животне средине. Њено очување је, каже Филиповић Ђушић, један од приоритета политике Европске уније којим се гарантује боље здравље становништва, очување природних ресурса, конкурентна привреда, бољи квалитет живота и борба против климатских промена на глобалном нивоу. Политика Европске уније у овој области почива на начелима превентивног

деловања уз акценат на тежњи да трошкове заштите сносе они који угрожавају животну средину, а не друштво у целини због чега се и заснива на борби за очување на самом извору загађења. Прописи Европске уније у вези са животном средином су изузетно обимни и покривају ову област по секторима као што су квалитет ваздуха, управљање отпадом, квалитет воде, заштита природе, а први корак прилагођавању њеним стандардима је преношење прописа из ове области у национални правни систем. Следећи корак је адекватна примена и спровођење прописа на националном и локалном нивоу, што подразумева значајне инвестиције за административне трошкове, улагање у инфраструктуру и одржавање постројења. Значај заштите животне средине основа је на којој се темељи потреба медијске промоције ове теме на локалном нивоу, због чега је ресорно министарство оријентисано према локалним партнерима као најзначајни-

јим у том процесу. Иако се у процесу приступања Европској унији, као приоритету од националног значаја, побољшање услова у области којом се бави Поглавље 27 сматра сигурном инвестицијом у будућност, здравље и животну средину, велики трошкови темеље се на потреби да више од две стотине прописа Европске уније буде транспоновано у национално законодавство. Због тога је потреба да се и грађани Краљева упознају са оним што је до сада урађено у оквиру преговарачке позиције, и на путу ка отарању Поглавља 27, један од повода на коме ресорно министарство темељи иницијативу за контакте са представницима медија и цивилног друштва. Први корак направила је Стална конференција градова и општина у сарадњи са Министарством државне упрве и локалне самоуправе и Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске, у намери да на једном месту окупи најве-

ћи број представника локалних самоуправа. Присуство представника тек трећине, и занемарљив број градоначелника и председника општина, један је од основних повода за закључак о ниском степену заинтересованости за оно што се дешава у њиховим двориштима. Уверење да једна промоција није довољна, па медијска подршка мора да буде константна, повод је за окретање према медијима и представницима цивилног друштва уз инисистирање на знатно веће укључивање локалних самоуправа у све активности. После два нацрта које су током прошле године предавани Европској комисији, и допуне на основу коментара, добијена је одлична оцена као основа позива за предају преговарачке позиције. Иако је за овај посао потребан озбиљан институционални апарат ситуација у области заштите животне средине, због бројних ограничења, никада није била лошија као у тренутку кад је то најважније.

- Прво на чему треба да радимо, а то су и захтеви Европске комисије, је јачање административних капацитета, поготово што је ситуација у општинама веома лоша. У две трећине истраживаних имали су једног, или ниједног, запосленог који се бавио животном средином, што је поражавајући податак. Ако се зна да се инспектори у пакету баве још комуналним и грађевинским делатностима онда је, кад говоримо о реализацији закона и прописа, ефекат раван нули. Јачање административног апарата на националном нивоу, у оквиру министарства, подразумева запошљавање 182 нова извршиоца које морамо да примимо а, иако смо добили сагласнот владе, забране запошљавања које је и даље на снази, још се ништа није десило па се трудимо да нађемо друге модалитете како да на званичан начин упослимо људе који би се бавили овим послом. Добар резултат рада министарства огледа се и у потврди да смо, и са тако ограниченим капацитетима,

19.5.2019.

МАГАЗИН

успели да предамо преговарачку позицију. Пре неколико година смо у Сектору за европске интеграције и међународну сарадњу имали седамнаест запослених, а како тај број из године у годину опада сада, поред начелнице за европске интеграције и мене, у сектору раде само још две особе иако координирамо 32 институције и 150 чланова преговарачке групе - каже Филиповић Ђусић Национални приоритет број један повод је за хитан захтев да се одобри запошљавање бар педесет особа јер преговарачка позиција укључује специфичне директиве, а поред девет из области управљања отпадом и отпадним водама очекује се десет нових. Пре него што преговарачка позиција буде предата Европској комисији неопходно је да се документ, у форми акционих планова на хиљаду и две стотине страница, преда влади на усвајање како би био укључен у скупштинску процедуру. За локалне самоуправе је значајно да су највеће инвестиције потребне у области управљања отпадом и отпадним водама. Потреба се темељи на податку да се пречишћава само 7,3 одсто укупне количине отпадних вода, а на 359 других система за пречишћавање треба изградити десет и по хиљада километара канализационе мреже. Ако се зна да су за ревитализацију постојеће, чије се стање оцењује катастрофалним, потребна значајна средства постаје јасно пред каквим се изазовима налазе локалне самоуправе које све то треба да испрате, јер су за стање у овој области одговорне колико и држава. Податак да је управљање отпадом подједнако приоритетна област темељи се на постојању више од тридесет хиљада дивљих депонија због чега је, као национални приоритет до 2030. године, истакнута потреба повезивање локалних самоуправа на регионалном нивоу. Пред локалним самоуправама су и бројне друге обавезе, између осталих стратешка процена свих утицаја на животну средину, мониторинг и контрола квалитета ваздуха, израда

стратешких планова који се односе на квалитет воде и ваздуха, контрола буке и индустријског загађења. Све то потврђује став да деведесет посто преговарачке позиције подједнако припада општинама због чега заинтересованост за то треба да буде приоритетно важна, посебно кад је у питању финансирање. - Поред административног плана повећања капацитета у области животне средине на националном и локалном нивоу радимо финални документ који треба да буде предат уз преговрачку позицију. Радимо на плану инвестиција у области заштите животне средине, а ви морате максимално да будете заинтересовани за то колико пара из буџета би могло да буде опредељено да реализујете неке инфраструктурне пројекте. Финансијски план ће да служи као нека врста оријентира за нас на републичком нивоу, али и за све општине у смислу листе приоритетних пројеката који ће бити реализовани. Највећи број инфраструктурних пројеката који треба да се раде у наредним годинама је у области отпада у којој је идентификован 221 пројекат од којих 88 почиње да се реализује у предприступном периоду. Када су у питању воде имамо 41 пројекат, а и пијаће воде су у катастрофалном стању о чему сведочи податак да је идентификовано 75 пројеката. Све су то области које захтевају изузетно професионално учешће на локалном нивоу, то је једино могуће постићи уз адекватнне капацитете, а ја сам сигурна да их у Краљеву немате. Поред инспекција битно је и особље које ради на повезивању стратегија и управљање у области животне средине, а инспекције само да дисциплинују грађане тамо где је потребно - каже Филиповић Ђушић. Уз средства националног и буџета локалних самоуправа предприступни фондови Европске уније треба да подстакну, и дају додатни ветар у леђа, за спровођење хитних инвестиција на инфраструктурним системима. Захтев Европске комисије подразумева укључивање минимално осамнаест проце-

ната вредности укупне инвестиције да би могло и да се размишља о коришћењу средстава предприступних фондова. Податак да се отварањем поглавља ствара могућност за повлачење пет пута више средстава него пре тога подразумева довољан степен спремности за тај тренутак, због чега се посебно значајним сматра перманетни рад на оспособљавању људи који ће се бавити овом облашћу. Због тога се од представника власти на локалном нивоу очекује да на време пронађу способне и професионалне особе у стању да носе све послове. Два круга техничких консултација у Бриселу добра су прилика за размену искустава са представницима Европске комисије о начинима за решавање проблема у области заштите животне средине. Посебно значајним оцењују се искуства земаља које су међу последњима постале чланице Европске уније, како би се избегле грешке које су оне правиле. Пример Хрватске потврђује да је држава десет година пре пријема у стално чланство Европске уније обезбеђивала тридесет стипендија студентима на престижним европским универзитетима за послове који се односе на европске интеграције. Резултат се огледа у професионалној оспособљености и спремности да преузму све обавезе и одговорност на том путу. Колико је преговарачко Поглавље 27 захтевно, и скупо, најбоље потврђује податак да је у области управљања отпадом и отпадним водама неопходно улагање осам милијарди евра. Поред смањеног буџета и броја људи успешно је реализован озбиљан и одговоран посао о чему сведочи позитивна оцена у извештају Европске комисије о напретку Србије за прошлу годину. И поред тога пред земљом су бројне озбиљне обавезе, између осталих и да успостави оперативни зелени фонд, уместо угашеног фонда за заштиту животне средине, како не би био само финансијска подршка рециклерима, него да општине кроз њега обезбеде део финансија за ургентне еколошке проблеме на својој територији. Т. Радовановић

Т. Радовановић

Акција Одељења за послове цивилне заштите

МАГАЗИН

19.5.2019.

СТО ДВА КАО ЈЕДАН

- У осамнаест градова и општина са територије слива Западне Мораве чишћење приобаља река и корита притока, садња дрвећа и друге активности усмерене ка унапређењу стања животне средине и смањења ризика од природних катастрофа. - Удруживања као начин да се супростави ризицима. - У акцији ученици основних и средњих школа, чланови удружења грађана, запослени у јавним предузећима и установама радиционална акција „102 као 1“, осмишљена од стране Одељења за послове цивилне заштите, спроводи се од 2017. годинe са циљем активирања становништваволонтера, институција, удружења и свих спремних да, током једног дана, заједнички раде на унапређењу стања животне средине и смањења ризика од катастрофа. Због тога је позив на данашњу акцију упућен широкој лепези суграђана, почев од ученика основних и средњих школа, до чланова удружења грађана, запослених у јавним предузећима и установама. Планиране активности подразумевају чишћење приобаља река и корита притока, садњу дрвећа и друге активности у којима учествују волон-

тери. Након катастрофалних Мајских поплава 2014. године, градови и општине са територије сливова Западне Мораве и Колубаре први су схватили неопходност удруживања као начина да се супроставе ризицима од катастрофа и то спровели у дело. Пета годишњица катастрофалних мајских поплава из 2014. године прилика је да се добар колективни дух, слога и међусобна подршка свих поново испоље кроз заједничку волонтерску акцију у циљу смањења ризика од катастрофа. За активирања волонтера и овог пута је искоришћен користиће дигитални алат „волонтер“ преко истоимене платформе на

адреси www.volonter.org.rs који омогућава масовно пријављивање волонтера у мале локалне тимове. Традиционална акција „102 као 1“ одржаће се данас у осамнаест градова и општина на територији слива Западне Мораве. Према информацијама из Одељења за послове цивилне заштите акцију у Краљеву подржали су Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“, Канцеларија за управљање јавним улагањима, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Стална конференција градова и општина и Програм за развој Уједињених нација. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Спелеолози на услузи локалном становништву

МАГАЗИН

19.5.2019.

И У НАЈТЕЖИМ М

- Провера спремности краљевачких спелеолога да, у случају елементарне непогоде, изврше евакуацију становништва затеченог на делу моста. - Бављење спелеологијом најближе реалном животу за који је потребна кондиција, озбиљан рад, искуство и много зноја. - По који од ретких тренинга у граду прилика да се чује за спелеологе. - Међу члановима Спелеолошког клуба „Краљево“ особе различитих занимања, професори, доктор астрофизике, инжењери различитих специјалности. - Дванаест година посвећемо међународним експедицијама у земљама региона где је, у сарадњи са пољским клубовима, откривен и истражен велики број нових спелеолошких објеката

М ТРЕНУЦИМА

МАГАЗИН 19.5.2019.

рвог радног дана минуле недеље Градски штаб за ванредне ситуације је разматрао стање спремности свих субјеката који учествују у одбрани од поплава, а све у складу са најавама Републичког хидрометеоролошког завода о очекиваним обимним падавинама. На седници штаба усвојени су њихови извештаји и, у складу са најавама Републичког хидрометеоролошког завода, повећана њихова приправност уз потврду да ће у наредном периоду преко својих стручно-оперативних тимова пратити стање на терену и у случају потребе адекватно реаговати. Да службе за реаговање у кризним ситуацијама не седи скрштених руку сведочи данашња вежба под покровитељством Одељења за цивилну заштиту у коју су, као повереници цивилне заштите, укључени чланови Спелеолошког клуба „Краљево“. Да све протекне у најбољем реду потврдила је провера спремности седам дана раније током које су по ко зна који пут поновљене активности за стварање услова како би се,

МАГАЗИН

19.5.2019.

у случају елементарне непогоде, извршила евакуација становништва затечена на делу моста. То је само једна у низу активности које имају за циљ смањење и ублажавање последица елементраних непогода и отклањање њихових узрока. Генерална проба неколицине чланова клуба потврдила је потребан ниво спремности за вертикално спуштање и поред потврде да је једно од ретких са те висине у којима су учествовали пре тога. Од оснивања 2007. године петнаестак чланова клуба се, кад год то дозвољавају време и друге обавезе, баве истраживањем различитих спелеолошких објеката, пре свега пећина и јама које се стварају на кречњачком терену. Као један од првих чланова Петар Вучетић потврђује потребу добре утренираности и коришћења спелеолошке опреме како би одговорили бројним изазовима на терену. Хендикеп краљевачких спелеолога огледа се у чињеници да у околини нема довољно кречњачких терена на којима би се створиле јаме и пећине па су,

колико због тренинга толико и истраживања непознатих локација, приморани да путују и до најудаљенијих делова земље, од Студенице преко Гуче ка западу и од Бељанице ка истоку. Иако се већ од Студенице јављају кречњачки предели нема већих спелеолошких објеката, па нису ретки ни одласци преко државне границе, а најближе дестинације су на територији Црне Горе. Републички савез обједињује бројне клубове из различитих делова земље који се баве спелеологијом и боравком у природи. Све њих, каже Вучетић, муче исти проблеми од којих се посебно ираженим оцењује све мања заинтересованост младих за излазак из затвореног простора. Сви они плаћају високу цену технолошког развоја који се много пута показао највећом препреком за одлазак у природу. Уверење да би спелеологија као видео игрица у значајној мери утицала на веће интересовање најчешће попушта пред горком чињеницом да то није могуће, јер је бављење активностима сличним овој најближе реалном животу за који је

потребна кондиција, озбиљан рад, искуство и много зноја. У ситуацији кад је младе тешко заинтересовати за било који вид физичке активности не преостаје ништа сем ослањања на ретке етузијасте који су спремни да великом напору подреде бројна задовољства. - Ми смо мали клуб који се бави истраживањем природе па се сви наши тренинзи и акције организују на терену, а по неки који одржимо у граду ретка је прилика да се чује за нас. Међу петнаест чланова равноправно су заступљене особе мушког и женског пола, а основни услов за све нове је да буду старији од шеснаест година и физички довољно развијени како би могли да користе опрему која није прављена за децу. Спелеологија је свима нама хоби, па су међу члановима особе различитих занимања, професори, доктор астрофизике, инжењери различитих специјалности - каже Вучетић. Ма колико се неупућеном чинило да спелеологију карактерише висок степен ризика од опасности они који боље

познају ситуацију у овој области једнодушни су у оцени да све постаје много јасније након обуке која претходи прво истраживачком подухвату. Прво правило сваке обуке у овој области подразумева поштовање строгих правила, што овај спорт чини релативно безбедним, али и коришћење адекватне опреме, од кациге, горњег и доњег појаса до тестираних ужади, котурача, карабињера и осталог из богате приватне и клупске колекције. Податак да набавка није увек јефтина повод је потраге за средствима која се обезбеђују и учешћем на годишњем конкурсу којим локална самоуправа суфинансира реализацију пројеката удружења грађана. - Спелеологија није такмичарска већ истраживачка дисциплина чији је циљ да се открије нов објекат, јама или пећина, да се уђе, сними, измери и нацрта како би остао писани и цртани траг, да се виде план, профил, димензије, дужине и све потребно за научно истраживачке сврхе - објашњава Вучетић. Истраживања било које врсте, па и ова, скопчана су са бројним изазовима,

али и тешкоћама. Оне се огледају у све мање информација о неистраженим спелеолошким објектима понајвише због све мање становника забачених подручја који су у ранијем периоду били поуздан извор информација. Спелеолози знају да на свим кречњачким теренима постоји могућност појаве нових јама, а податак да су често скривене у шуми основа је на којој се темељи детаљна потрага свуда где за то постоји и минимална могућност. Најбоља основа за успех у овој области је искуство које је Вучетић стицао од студентских дана у оквиру Академског алпинистичког спелеолошког клуба „Београд“ ангажованог на истраживања планине Мироч, а након тога предела у ваљевском крају и Црној Гори. Последњих дванаест година посветио је међународним експедицијама у земљама региона где је, у сарадњи са пољским клубовима, откривен и истражен велики број нових спелеолошких објеката. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.5.2019.

Отпочела информативна кампања

МАГАЗИН

19.5.2019.

ЛАКШЕ ДО СОПС

СТВЕНОГ ПОСЛА

- У Свечаној сали Градске управе дводневна информативна кампања пројекта „Подршка социо-економској стабилности у региону Западног Балкана 2019-2020“, намењена лицима заинтересованим за покретање микро и малих бизниса. - Подршка донацијом опреме просечне вредности од 2.400 евра, организацијом пословних и стручних обука према потребама корисника, праћењем подржаних микро и малих бизниса и могућношћу њиховог умрежавања. - Краљеву седамдесет хиљада од око милион евра намењених Србији. - Пројекат „Подршка социо-економској стабилности у региону Западног Балкана 2019-2020“, укупне вредности 3.619.880,00 евра реализује се од јануара 2019. до краја децембра 2020. године

акон што је почетком априла потписан уговор о сарадњи града Краљева и немачке организације Хелп за реализацију пројекта у оквиру програма „Немачке развојне сарадње“ отпочела је информативна кампања током које ће кандидатима за доделу подстицајних средстава бити пружене неопходне информације и уручени потребни формулари са смерницама за попуњавање. Општим циљем програма оцењено је повећање капацитета економски и социјално угрожених група становништва и њихово пуно укључивање у друштво, а посебним смањење сиромаштва међу економски рањивим групама. Кроз доделу грантова у опреми, пословне и стручне обуке, умрежавање и

МАГАЗИН

19.5.2019.

менторинг, пројектне активности би требало да допринесу економском оснаживању циљне групе, смањењу сиромаштва и повећању могућности запошљавања, уз примену механизама за оснаживање развоја микро бизниса у циљним градовима и општинама. Посебна пажња биће посвећена могућој синергији између националних, регионалних и локалних иницијатива. У програму регионалног карактера који се заснива на економској и едукативној подршци одрживом локалном развоју Хелп ће применити механизме за подстицај развоја микро бизниса у циљним градовима у Србији и региону, а главне активности ће бити усмерене на директно отварање нових радних места путем помоћи микро и

малим бизнисима у виду грантова, организовање пословних и стручних обука и образовања. У оквиру њега у Краљеву ће бити подржано најмање тридесет корисника у намерама за започињање, или развој, пословних делатности. Подршка се састоји у донацији опреме просечне вредности од 2.400 евра, организацији пословних и стручних обука према потребама корисника, као и праћењу подржаних микро и малих бизниса и могућношћу њиховог умрежавања. Реализацију програмских активности Хелп финансира донаторским средствима у оквиру „Немачке развојне сарадње“ уз учешћа локалне самоуправе од двадесет пет хиљада евра, а вредност дела пројекта који подразумева набавку опреме за подржане мале бизнисе за

Краљево износи седамдесет две хиљаде евра. Пројекат „Подршка социо-економској стабилности у региону Западног Балкана 2019-2020“, укупне вредности 3.619.880,00 евра реализује се од јануара 2019. до краја децембра 2020. године, вредност дела активности у Србији, за четири града и десет установа за извршење кривичних санкција, приближава се износу од милион евра, а компонента економског оснаживања кроз подршку доходовним активностима у Србији реализује се у Краљеву, Лесковцу, Нишу и Пироту. Прва презентација у оквиру информативне кампање пројекта „Подршка социо-економској стабилности у региону Западног Балкана 2019-2020“, одржана је током два дана минуле

недеље у Свечаној сали Градске управе, а намењена лицима заинтересованим за покретање микро и малих бизниса. У активностима учествују локални партнери, а као и у већини пројеката које подржава Хелп предност је и овога пута дата младим наезапосленим особама и женама. Донатори потврђују да износ на који корисници могу да рачунају зависи првенствено од пословне идеје, а пријавни формулар који садржи социјалне и економске критеријуме на најбољи начин потврђује жељу да се помогне онима који теже долазе до посла. Једним од најзначајнијих фактора оцењује се одрживост пројекта и изван периода у коме су корисници дужни да обављају делатност за чије су покретање, или ши-

рење, добили помоћ. Искуства из ранијег периода потврђују да Хелп са подједнаком посвећеношћу прати кориснике и након истека две године, а анализе из претходних периода потврђују да степен одрживости достиже осамдесет пет процената. Хелп је до сада у Краљеву реализовао 13 пројеката економског оснаживања кроз које је подржана 651 породица у настојањима да обезбеде редовне изворе прихода, 168 породица различитим стамбеним решењима као и више пројеката хитне хуманитарне помоћи. Тако укупна вредност до сада реализованих Хелпових програма подршке у Краљеву премашује три милиона евра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Богутовац пре, за време и после НАТО агресије (6)

МАГАЗИН

19.5.2019.

ДОБРОДОШЛ Л

- Током седамнаест дана бомбардовања на подручје Богутовца пало 146 бомби. - На простору око Богутовца има још неексплодираних пројектила. - Инспекције нису успеле да обиђу све куће које су претрпеле знатна оштећења. - Пет година након што је последња бомба пала на ово подручје Богутовац је био на месту где и пре бомбардовања, с том разликом да у месту више нема ко ни да умре. – На подручју Месне заједнице Богутовац угашено двеста седамдесет радних места што је погубно за подручје тако мале површине. - Од четрнаест продавница на овом подручју остала само једна, а и она ради нерентабилно. - На некада изузетно перспективном простору бар шест стотина људи мање

ЛИ У БОМБАЈ!

одатак да ни после двадесет година од завршетка агресије снага северноатланске алијансе на простор Савезне Републике Југославије нема званичних података о жртвама, материјалној и другој штети, претрпљеној током седамдесет осам дана континуалне активности авијације, у јавности и даље изазива недоумице и спекупације које утичу на повремено појачано изражавање не-

МАГАЗИН

19.5.2019.

задовољства. Насупрот томе за дешавања у Богутовцу, који је у пролеће 1999. године најчешће био мета напада на територији Рашког округа, постоје прецизни подаци за шта је најзаслужнији локални кафеџија Миро Матовић. Листање још недовољно систематизованих записа настајалих у тренуцима кад се чула свака екслозија, и касније након обиласка подручја на ко-

је су падали пројектили, указује на чињеницу да је страдање становништа овог краја почело 4. априла два сата и пет минута од почетка дана. Тада су објекте на простору стоваришта Беопетрола у овом месту погодила два пројектила који су, сем значајне материјалне штете, наговестили агонију која ће трајати скоро месец и по дана. И тек што је првобитни шок почео да попушта четири дана касније, десе-

тека двадесет другог сата, кад је са четири пројектила гађан мост на Пивници. Некако у исто време два дана касније подручје Богутовца погођено је са шеснаест пројектила а мета су, поред стоваришта Беопетрола, били железничка станица и куће у овом месту. На дан кад је у целом свету обележаван Међународни дан рада 1. мај мештане Богутовца подсећаће напад НАТО авијације на Беопетрол и железничку станицу, а будном хроничару није промакао податак да су две бомбе завршиле високо на Столовима наспрам Богутовца. Записи које је направио Миро Матовић сведоче да је у два напада 8. маја, два сата и четрдесет минута након поднева и сат пре поноћи, на овај простор пало дванаест бомби које су, уз знатна разарања на објектима различите врсте, проузроковали и рањавање три особе. Мира није било ни четири дана касније кад су, сат и по пре поноћи, две бомбе биле усмерене према мосту на Пивници, а три ка резервоарима Беопетрола дубоко укопаним у узвишење са десне стране магистрачног пута према југу. Беопетрол је био мета напада и 17. маја кад је, сат и по од почетка новог дана, ово подручје погођено са шест пројектила,

а мост на Пивници са пет. Напад на војне магацине поновљен је 21. маја кад су, у шеснаест сати и петнаест минута, погођени са осам пројектила, на мети је још једном био мост а бомбе су пале и на подручје Богутовачке Бање. Авијација северноатланске алијансе била је активна и следећег дана о чему сведочи податак да је, пет минута после једанаест сати, са једанаест бомби отпочело бомбардовање подручја Беопетрола и репетитор на Столовима. Напади су поновљени 24. маја у једанаест и десет, кад је ефекат дејства пет пројектила утицао на прекид мрежа фиксне телефоније. Два дана касније, у два и петнаест, изведен је још један напад на мост који је погођен са две бомбе, а до краја бомбардовања Богутовац је био на мети авијације још три пута, Први пут је то било 5. јуна кад је шест пројектила изручено на подручје Беопетрола, а дан касније још једном гађан простор у близини железничке станице. Записи из овог периода сведоче да је последњи напад на ово подручје, пре потписивања Кумановског споразума који је означио крај кампање назване „Милосрдни анђео“, изведен 8. јуна пола сата пре поднева, а једанаест бомби изазвало нова оштећења на објектима Беопетрола, кућа-

Фото: Г. Шљивић

так минута пре истека осмог сата, на ово подручје пале су још две бомбе. Иако је мета поново било стовариште погонског горива у Беопетролу жрве су постале куће у непосредној близини школа у овом месту и магистрални пут који од Краљева води ка југу земље. Да је ово подручје још дуго било тема интересовања агресора потврђује низ напада о којима су извештавали и бројни светски медији, а први следећи напад догодио се 18. априла кад су, у осмом минуту петог сата, на мети били војни магацини уз Лопатницу, а велика оштећења претрпеле и куће у непосредној близини. За мештане Богутовца није било мира ни следећег дана, а срећа у несрећи огледа се у чињеници да бомба са великом количином експлозивног материјала није активирана. Да радост због тога не може дуго да траје потврдило се 22. априла, педесет минута након ис-

МАГАЗИН 19.5.2019.

19.5.2019.

МАГАЗИН

ма, путу кроз ово место и школској згради. - Овде је пало 146 бомби од којих је једна неекслодирана пронађена у Ибру, две код Беопетрола и једна у реци гад је гађан мост. Једна бомба је промашила циљ, прелетела преко дрвореда и спалила га у дужини од око сто педесет метара пре него што је пала у реку, па је нико није ни тражио. На овом простору има још неексплодираних пројектила, а можда ће неко да донесе податке о њима, а касније сам сазнао и за друге које су удариле у брдо. Две су последица напада на Пивницу, које су промашиле и завршиле у глибу, а једна у близини куће једног од мештана. Бомбардовање је поновљено у седамнаест дана, инспекције нису успеле да обиђу све куће које су претрпеле знатна оштећења, а како подаци које имам сведоче да се неки описи слажу довољно је за закључак да је било много фолирања и празне приче - каже Матовић. Тек ретке прилике у наредним го-

динама пружиле су могућност јавног изражавања незадовољства које је додатно јачало у тренуцима сазнања да ни изјаве медијима нису доспеле до јавности у изворном облику. Пет година након што је последња бомба пала на ово подручје Матовић је у изјави за Радио телевизију Србије потврдио да је Богутовац на месту где је био и пре бомбардовања, али да у месту више нема ко ни да умре. Став се темељи на податку о драстичном смањењу броја запослених и великом броју мештана који су до тада напустили ово подручје. Прецизни подаци из неког од роковника сведоче да нема земљорадничке задруге чијих је тридесет пет запослених опслуживало 235 коопераната са подружја Толишнице, Лопатнице, Пропљенице, Студенице и Орље главе који су у њеним магацинима капацитета двеста вагона складиштили велике количине кромпира. Већи део је пропао јер у време бомбардовања није могло да се прода, а остатак јер у пролеће није обављена сетва. Податак да је на подручју Месне

заједнице Богутовац угашено двеста седамдесет радних места оцењује се погубним за подручје тако мале површине. Почетком седамдесетих година прошлог века у Богутовачкој Бањи је забележено седамдесет хиљада ноћења у току једне, па проста рачуница говори да их је сваког дана у просеку било око двеста. Њихове потребе су на пијаци задовољавали пољопривредни произвођачи овог краја, а разоноду улепшавала музика у ресторанима пуним гостију. Последњих година више се не чују звуци који су некада испуњавали широко подручје што у овом крају сматрају злочином посебне врсте, а кривцима за то неспособна руководства. Нема више ни осамдесет запослених у Беопетролу где је међународна комисија за Балкан утврдила како је нестало 565 тона горива. Иако резултати нису никада јавно објављени сумњу у то појачала је потврда сенегалског представника у Уједињеним нацијама. По четрдесет радника мање је у

Јавном предузећу „Србијашуме“ и Природном лечилишту Матарушка и Богутовачка Бања, два пута више недостаје у руднику Бела стена, а половина тог броја на локацији војних магацина уз Лопатницу. Нема више ни тридесетак запослених на железничкој станици, а добра потврда несреће коју је доживео Богутовац огледа се у чињеници да је од четрнаест продавница на овом подручју остала само једна, а и она ради нерентабилно. Проста рачуница коју изводи Миро Матовић води ка ставу да је на овом некада изузетно перспективном простору бар шест стотина људи мање. - Кад после двадесет година анализирам понашање у том периоду по који пут се упитам да ли сам био луд кад сам сваке ноћи бројао бомбе, а тек сад видим колико сам лепу ствар направио. Тада нисам размишљао о реалној могућности да изгубим живот, а данас сам срећан јер унуцима могу да оставим значајан капитал настао кроз велику борбу за ово место. О томе сведочи документација настала у тре-

нуцима док су изнад Богутовца још летели авиони, а ја седео и махао им помирен са чињеницом како је свеједно да ли ћу да погинем овде или на путу. Били смо помирени са чињеницом да ћемо да изгинемо што је било мотив више да бележим катастрофу овог места. Не знам да ли је то радозналост, али сам срећан што имам ове податке, а са временске дистанце од две деценије знам како никад не бих опростио себи да то нисам учинио. Да нисам не бих ни знао шта сам пропустио, али би ме било стид да ово нисам урадио, јер би сећања избледела - сигуран је Матовић. Значајну помоћ у комплетирању документације пружили су запослени у Државној безбедности који су редовно снимали све локације на које су падале бомбе. О томе сведоче бројне фотографије из тог периода направљене уз њихову подршку која се огледа у уступању на коришћење фотоапарата кад год је то било могуће. После свега што је уследило након бомбардовања малом утехом се сма-

тра чињеница да је природа у овом крају била више него издашна. Продор медитеранске климе основни је разлог да прве трешње процветају баш у овом крају где најбоље успева кисеоник. Велики број људи се одселио из Богутовца због страха, можда и због недовољно информација о ситуацији на терену, посебно кад је у питању опасност од радијације. Да одлазе млади најбоље потврђује податак да у локалној школи нема првака ни ученика трећег разреда, а од 195 ђака из 1999. године остало је мање од трећине, што је још један од повода за страх да би у скорој будућности могла да буде затворена. Оштрији на језику од мештана Матовић у својим списима Богутовац по који пут упореди са Хирошимом и Нагасакијем наком напада атомским бомбама, а 141 из арсенала НАТО алијансе које су завршиле у овом крају добар је повод да напише „Добродошли у Бомбај“. Т. Радовановић

19.5.2019.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (63)

РАСПОРЕД СНАГА 11

МАГАЗИН

3. аустроугарска армија

врђавска мобилна бригада из састава 62. пешадијске дивизије, у чијем саставу је било шест батаљона, вод коњице и две батерије, зазекла се код Чачице на десној обали реке Дрине, источно од села Међеђе, девета ландштурмска бригада истог састава под командом генерал мајора Шпидлера код Грања, на десној обали реке Дрине јужно од села Добруна, а бригада пуковника Зубера, у чијем је саставу било пет батаљона и једна батерија, код Мазуле на десној обали Дрине, источно од Добруна. Одред пу-

ковника Хаузера из састава трупа генерала Рајнела, који су чинила су три батаљона, вод коњице и једна батерија, налазио се јужно од Ужица, према селу Мачкату, 205. ландштурмска бригада, од шест батаљона, вода коњице и четири батерије, код села Здравчића западно од Пожеге, а одред пуковника Франца од два батаљона и једне батерије код Пожеге. Како је стари камени мост на Дрини био порушен подигнут је нов понтонски, а у Вишеграду су стационирана два батаљона, одређена за резерву 62. дивизије. Стигло је још шест брдских топова упућених од стране команде 3. армије као

појачање, а пуковник Бола је, са шест коњичких ескадрона, упућен из Вишеграда ка селу Кремни где је стављен под команду генерала Рајнела.

Распоред 19. аустроугарског корпуса У оквиру трупа генерала Сорсића бригада генерала Штрајта, са пет батаљона, водом коњице и две артиљеријске батерије, затекла се код Киселе воде, северозападно од Ивањице, бригада генерала Шиса са пет батаљона, водом коњице и две артиљеријске

1. НОВЕМБРА УВЕЧЕ батерије на Околишту, југозападно од Ивањице, а самостална бригада Шварца са шест батаљона, водом коњице и две артиљеријске батерије код села Зарића, јужно од Ивањице. Самостална 10. брдска бригада са пет батаљона, водом коњице и три артиљеријске батерије, после огорчене борбе, заузела је Смрчак источно од Ивањице. До вечери педесет трећа дивизија се налазила на путу Чачак – Ивањица, њена 17. брдска бригада са пет батаљона, водом коњице и две артиљеријске батерије била је код Ивањице, 21. брдска бригада истог састава на простору Рудине – Борова страна, а 20. брдска

бригада на простору Јајанац – Ељдовиште.

Распоред 22. немачког резервног корпуса Четрдесет четврта резервна дивизија је у току дана заузела село Богутовац и Дебело брдо југозападно од Краљева, четрдесет трећа је стигла до Манастира Жиче јужно од града, а један њен одред је у долини реке Рибнице још водио борбу са српским снагама. Алпски корпус јачине једне дивизије брдске формације прикупљен је у Краљеву са задатком да пот-

помогне наступање 44. резервне дивизије Ибарском клисуром, посебно у околностима када се предвиђа повлачење 43. резервне дивизије у општу резерву у Краљево, а 26. пешадијска дивизија, која је скинута са фронта и упућена ка Београду, стигла је у Крагујевац.

Распоред 8. аустроугарског корпуса У саставу педесет девете пешадијске дивизије била је 9. брдска бригада која се, са пет батаљона, водом коњице и две артиљеријске батерије, нашла

МАГАЗИН

19.5.2019.

на Гочу, јужно од Врњачке Бање, а 18. брдска бригада истог састава код села Клења и Угљарева, на левој обали реке Западне Мораве, док су у дивизијској резерви била два батаљона, један ескадрон коњице, по две пољске и хаубичке батерије код Новог села, западно од Трстеника. Друга брдска бригада са пет батаљона, водом коњице и две артиљеријске батерије, из састава 57. пешадијске дивизије затекла се на десној обали Западне Мораве јужно од Трстеника, 6. брдска бригада са пет батаљона, водом коњице и две артиљеријске батерије на левој обали северно од Трстеника, а дивизијска резерва од једног ескадрона коњице, по две пољске и хаубичке батерије, налазила се иза 6. брдске бригаде. Корпусна резерва састављена од 2. ландштурмска бригаде са пет батаљона, водом коњице и две артиљеријске батерије, затекла се код Маснопоља, на путу Крагујевац – Краљево, са задатком да се током следе-

ћег дана прикупи код Чукујевца, источно од Краљева. Понтонски мост преко Западне Мораве код Трстеника завршен је у 23,00. Бригада генерала Мразека, под командом 8. корпуса, ангажована је на поправци пута Крагујевац – Вучковица, а на располагању 3. аустроугарској армији био је мостобран код Београда са четири батаљона и седам ариљеријских батерија и Петроварадинска посада са једним и по батаљоном и 75 топова старог система.

11. немачка армија Десети резервни корпус затекао се код села Лепенца источно од Бруса, 4. резервни корпус код села Рибари јужно од Крушевца, 25. дивизија у армијској резерви на простору Опарић – Пољна на путу Крагујевац–Крушевац, 6. дивизија која је скинута са фронта и упућена на север стигла је у Рачу, северно од Крагујевца, а 11. баварска ди-

визија упућена ка северу стигла је јужно од Пожаревца.

1. бугарска армија Шеста дивизија је заноћила код Алексинца, а 8. се нашла на путу између Алексинца и Ниша. Пошто није имала никакав објекат за дејство, упућена је у састав 2. бугарске армије на македонско војиште, тако да се, преко Ниша кроз Кутинску клисуру, налазила на маршу ла Лесковцу, 9. дивизија на одсеку реке Јужне Мораве, од ушћа Нишаве до ушћа Барбешке реке, а 1. дивизија западно од Лесковца.

2. бугарска армија Од трупа на правцу ка Приштини Коњичка бригада се налазила код села Доморовци, на западном излазу из Кончуљског теснаца, трупе генерала Рибарова на Копиљаку, вису на старој

српско – турској граници и западном излазу из Кончуљског теснаца у вези са 1. коњичком бригадом, а једна бригада је била у покрету старом српско – турском границом од Копиљака ка Бујановцу.

Трупе на правцу ка Тетову Према Тетову су упућена два батаљона 1. бригаде 3. дивизије и један батаљон 2. бригаде 11. дивизије, али су нападнути и одбачени ка североистоку и истоку. У исто време у Скопљу је, као резерва, била 3. бригада 5. дивизије са 50. пешадијским пуком.

Трупе на правцу ка Прилепу Друга бригада 7. дивизије налазила се на одсеку Свињичка глава – Попадија, према превоју Присат, а Коњичка дивизија у горњем току реке Бабуне код села Теова.

Трупе у долини реке Вардара На десној обали Вардара, на одсеку Сираково – Горње Чичево и Чичево – село Градско, нашао се комбиновани одред, а на левој комбиновани одред пуковника Бурмова на фронту ушће Брегалнице – село Енешево – Кара Хоџали – Промет са једним батаљоном за везу са Струмичким одредом на Градец планини. У рејону Струмице Струмички одред је ангажован на фронту село Рид – село Костурино.

Распоред Српских и савезничких снага Распоред трупа 1. армије Врховна команда српске војске налазила се у Рашки, а команда и штаб 1. армије у Ушћу. Студенички одред у чи-

јем саставу су били 4. пешадијски пук другог позива, 6. пешадијски пук трећег позива, по једна брдска батерија, ескадрон коњице и пољска болница, oбезбеђивао је правац Ивањица – Ушће – Рашка као и све правце који са северозапада изводе на главну комуникацију Краљево – Рашка. Главнина одреда налазила се код Мланче, југоисточно од Ивањице, а заштитнице на линији Велике ливаде – Ободине – село Поноре – Смрчак. Дунавска дивизија другог позива састава 7. пешадијски пук првог позива, 8. и 9. пешадијски пук, дивизијски коњички и дивизион пољске артиљерије другог позива и две пољске позицијске батерије обезбеђивала је правац Краљево – Рашка левом обалом Ибра, на положајима северно од Маглича, кота 424 – кота 553 – кота 756 – Мартење – Чолов брег. Ужички одред састављен од 4. пешадијског пука, 2. прекобројног пешадијског пука и два ескадрона трећег позива, по једне

МАГАЗИН

19.5.2019.

брдске и пољске Дебанжове батерије налазио се на левом крилу Дунавске дивизије другог позива и држао одсек Ком – Клик – Равна ливада. Доњовасојевићка бригада са три батаљона, четири митраљеза и два брдска Дебанжова топа налазила се у резерви одреда позади Чоловог брега. Дринска дивизија другог позива састава 5. и 6. пешадијског пука, једног мухамеданског батаљона и дивизиона пољске артиљерије обезбеђивала је правац Краљево – Рашка, десном обалом река Ибра и Рибнице, а налазила се на положајима Чикер – Каменица – Палеж, док су заштитнице ове дивизије биле на линији Оштра Чука – Витош – Црни врх. Бањски одред састава 14. пешадијски пук другог позива, два батаљона 5. пука трећег позива, једна брдска батерија и 15 коњаника обезбеђивао је правац који, од Александровца и Бруса, изводи у долину реке Јошанице, Одред је заноћио на положајима Плеш – Козник – Нерађе, западно од Александровца. Коњички дивизион Дринске дивизије другог позива стављен је на располагање команданту Бањског одреда у циљу затварања правца од Трстеника преко Гоча, где се већ налазила једна његова чета.

Распоред трупа Одбране Београда Команда и штаб трупа Одбране Београда налазио се у Блацу, Тимочка дивизија другог позива обезбеђивала је правац Крушевац – Јанкова клисура – Куршумлија, Шумадијска дивизија другог позива налазила се у другој линији иза Тимочке дивизије на положају Драгомировац – Трбуњски виногради, а Крајински одред обезбеђивао је правац који долином реке Топлице води ка Прокупљу и налази се на положају Орљане – Кочане – Дреновац.

Распоред трупа Албанског одреда За осигурање фронта према Албанији, одржавање мира и реда на оку-

пираном делу албанске територије и за осигурање комуникација, телеграфских и телефонских линија на путевима Охрид – Елбасан – Тирана и Струга – Дебар – Љум Кула – Призрен ангажовани су значајне снгае. У Тирани и Елбасану био је један пешадијски батаљон појачан са 400 обвезника из Битољске дивизијске области, на маршу из Тиране за Охрид један пешадијски батаљон са по два митраљеза и брдска Дебанжова топа, а у Дебру је био један пешадијски батаљон са два брдска и 3 пољска Дебанжова топа. За осигурање комуникација Струга – Дебар – Пишкопеја – Васјат дуж наведеног пута биле су дислоциране две чете обвезника Вардарске дивизијске области, а за осигурање комуникације Дебар –Гостивар на Мавровским Хановима била је једна чета обвезника са три пољска Дебанжова топа.

Распоред Црногорских трупа Врховна Команда и штаб Црногорских трупа стациониран је на Цетињу. Јаворски одред Санџачке војске у чијем саставу је била Ловћенска бригада са три батаљона, Колашинска са четири, две извиђачке чете, четири митраљеза, по једним водом брдске Дебанжове батерије, пољском хаубицом 120 мм и брзометном Шкодином батеријом, обезбеђивао је правац Ивањица – Јавор – Сјеница на положају код села Кушића. Једна бригада са три батаљона, једном извиђачком четом са два митраљеза, по једним водом пољске брзометне Шкодине и Крупове батерије обезбеђивао је правац Ужице – Љубиш – Кокин брод – Нова Варош, на положају код села Љубиша. Косовски одред који је обезбеђивао правац од Вишеграда и Међеђе ка Пријепољу и Пљевљима са две бригаде налазио се према Прибоју, а са три према Руду. Одбрану на Дрини од ушћа Лима до Фоче одред је организовао са три бригаде. Херцеговачки одред обезбеђивао је црногорски фронт према Херцеговини од Фоче до Високе горе, а Ловћенски према приморју од Високе горе до ушћа реке Бојане.

Распоред савезничких трупа Штаб савезничких снага био је у Солуну, а од француских трупа на десној обали реке налазиле су се 122. и део 57. дивизије. Ове трупе нападале су Бугаре на фронту Виничани – Горње Чичево, али су у току дан контранападом одбачене ка Црној реци. На левој обали Вардара налазила се 156. и део 57. дивизије и држале положаје према од Криволака до Валандова у циљу осигурања железничке пруге ка Солуну. У Солун је стигао један пук африканских стрелаца, три батаљона Зуава и три брдске батерије. У саставу енглескох трупа 10. дивизија се налазила у другој линији иза десног крила 156. француске дивизије, а на путу за Солун 22. и 28. дивизија. Влада Краљевине Србије је последњу седницу на територији земље одржала у Рашки 11. новембра. На седници је расправљано и о извештају из Косовске Митровице, по коме је француски војни изасланик при Врховној команди пуковник Фурније, известио свог посланика Бопа „о клонулости Врховне команде“. Стога је решено да се са саопшењем демантују гласови „о трвењу између Владе и Врховне команде“, а на седници је усвојен садржај скице писма о даљем току операција које ће се упутити Врховној команди. С обзиром да су се из Ибарске долине, од Краљева, све гласније могли чути одјеци артиљеријске паљбе, што је био поуздан знак да се непријатељ приближава, Влада је донела одлуку да ујутро наредног дана настави пут у непознато. Кад је свануло конвој аутомобила са Николом Пашићем, министрима и чиновницима Владе, прешао је преко каменог моста на десну обалу Ибра и упутио се ка Косовској Митровици, где је стигао у предвечерје истога дана. У Рашки су остали Врховна команда и престолонаследник Александар. Врховна команда јеостала до 14. а Александар до 15. новембра, када су и они одступили за Владом. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 19.5.2019.

МАГАЗИН

19.5.2019.

Међународни дан физичке активности

КРЕТАЊЕМ Д - Физичка неактивност у европском региону узрок смртности у чак милион случајева годишње. - Више од половине становника није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке. - Становници Србије у просеку седе пет сати дневно. - Одраслима је потребно најмање 150 минута умерене, или најмање 75 минута интензивне, физичке активности недељно а деци најмање 60 минута дневно. - Нема ниједне масовне незаразне болести за чији настанак један од главних фактора није физичка неактивност. - Србија на врху листе европских земаља које су изложене овом ризику

ДО ЗДРАВЉА одизање свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања повод је да Светска здравствена организација 10. маја 2002. године покрене глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активности, који се и у Србији обележава под слоганом „Kретањем до здравља“. Познато је да физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију, представља важан

фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Подаци Светске здравствене организације потврђују да је физичка неактивност у европском региону узрок смртности у чак милион случајева годишње. Исти извор сведочи да је безмало трећина старијих од петанест година недовољно физички активно, а више од половине становника није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Подаци о здрављу становништва Србије у 2013. години показују да се више од две петине бавило седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био за трећину и 2000. за половину мањи. Резултати истраживања показују да су овом стилу живота склоније жене него мушкараци, а да становници Србије у просеку седе пет сати дневно. Проценат одраслих који је вежбао најмање три пута недељно у 2013. години износио је мање од девет што представља значајан пад у односу на 2006. када је

19.5.2019.

МАГАЗИН

био 25,5% и упола мањи 2000. Истраживање понашања у вези са здрављем код деце школског узраста сведочи да је трећина ученика у недељи која је претходила сваког дана била сат времена физички активна што је у складу са препорукама Светске здравствене организације. У истом периоду петина деце је свакодневно физички активна и ван школске наставе. У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а смањење броја свакодневно физички активне деце смањује се са годинама. Физичком активношћу сматра се свако кретање тела које доводи до потрошње енергије, брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал... Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес има значајне предности за здравље, јер смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници. Према препорукама Светске здравствене организације, одраслима је потребно најмање 150 минута умерене, или најмање 75 минута интензивне, физичке активности недељно а деци најмање 60 минута дневно. Од пола, старости и здравственог стања, посебно у односу на стање кондиције, зависи и избор врсте активности, њена учесталост и трајање. Међународни дан физичке активности обележен је и у Едукативном центру Дома здравља Краљево где је специјалиста спортске медицине др Александар Букумира, указао на физичку активност као један од веома важних и значајних фактора у очувању и унапређењу здравља коме треба посветити посебну пажњу. Колико је физичка активност значајна најбоље илуструје податак да нема ниједне масовне незаразне болести за чији настанак један од главних фактора није физичка неактивност. Поред физичке

неактивности то су гојазност и лоше навике које утичу на настанак кардиоваскуларних болести, а посебно поразно делује податак да је Србија према статистици на врху листе европских земаља које су изложене овом ризику. Разлог се види у обилатом коришћењу достигнућа технике и технологије, а заборавља на неопходност физичке активности и кретања. Познато је да се калоријске потребе човека у прошлости нису много разликовале од данашњих а разлика се огледа у чињеници да је, у потрази за храном, физички био много активнији. У новије време није тако, захваљујући првенствено достигнућима савремене технике и коришћењу аутомобила, што уз потврду да у већем делу света има хране у изобиљу негативно утиче на здравље. Све то је довољан повод за апел грађанима, пре свега одраслом становнштву, да изгради свест о значају кратања као есенцијалној потреби чији су бенефити вишеструки. - Бенефит се најпре одражава на енергетски статус организма. За кретање и активацију мишића потребна је енергија коју добија хемијски и претвара у мишићни рад. То може бити кретање, што представља врсту аеробног тренинга, или подизање терета што је једна врста анаеробног тренинга. За одрасло становнштвио се препоручује аеробни тренинг, такозване кардио вежбе којима целокупан бенефит са периферије долази у мишиће који су потрошачи вишка енергије. Она је пре свега депонована у масном ткиву, а претвара се у механички рад. Активност може бити организованог или неорганизованог типа. Организовани представља тренинге који, да би произвели позитиван ефекат, треба да имају време, фреквенцију и интензитет. С друге стране заборавља се да и лагано кретање, вожња бицикла, одлазак до посла пешице представљају једну врсту тренинга. Поред мишићног и локомоторног система бенефит се одражава на кардиоваскуларни систем јер, као последица дужег тренинга и физичке активности, долази до подизања ни-

воа утренираности организма. Бенефити су у смањењу крвног притиска, а после два до три месеца тренинга и прилагођавања на новонастале услове можемо очекивати редукцију крвног притиска за десет до двадесет процената, бољу гликорегулацију, снижавање укупног холестерола и триглицерида. То су све фактори који доводе до настанка кардиоваскуларних болести, неких ендокриних дијабетес мелитуса као болести двадесет првог века које су у порасту - објаснио је др Букумира. Значај физичке активности повод је за потребу да се најмлађи од најранијег детињства укључе у спорт као полазну основу за навике о здравим стиловима живота. Од давнина позната изрека „ У здравом телу здрав дух“ потврђује колико се спорт и физичка активност одражавају на развој когнитивних функција код деце, а подижу ниво расположења код одраслих снижавањем активности симпатичког дела нервног система. Стресови којима је човек свакодневно изложен на послу узрок је појачаног лучења норадреналина, хормона који доводи до боље прокрвљености и појачања парасимпатичке активности. - Све је тренинг, све је вежба, па дете од самог рођења учи да седи, пузи, да се креће, а за организовани спорт и активност до предшколског узраста препоручује се да похађају школице спорта јер не треба пропустити физиолошке карактеристике које прате тај период у развоју, пре свега ритам и кородинацију као прве које треба развити код деце. Зато треба да се баве гимнастиком, атлетиком и пливањем где, кроз низ различитх елемената, усвајају моторичке обрасце и стичу навику о здравим стиловима живота - каже др Букумира. Усмерење према различитим индивидуалним или колективним спортовима, у складу са афинитетима, препоручује се у каснијем периоду, а физичка активност у складу са могућностима током целог живота. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

19.5.2019.

Ове године на најлепшем краљевачком тргу

МАТУРАНТИ ПЕТНАЕСТИ ПУТ

- У плесу четворки краљевачки матуранти међу двадесет хиљада вршњака из четрдесет девет градова у седам држава. - Неколико минута пре поднева најновија генерација краљевачких матураната заплесала на звуке Штраусовог валцера. – После Словеније у манифестацији међународног карактера највише учесника у Србији. – По завршетку Матурског плеса „Моравац“ на Тргу српских ратника и весеље по оближњим кафићима започето претходне вечери испред Ресторана „Париз“. - Краљевачки матуранти први у земљи учествовали у плесу четворки. - Овогодишње окупљање масовније него сва претходна

раљевачки матуранти који су се пре петнаест година први пут појавили на Тргу српских ратника, како би помогли вршњацима из Словеније да оборе Гинисов рекорд у истовременом плесу уз звуке исте музике, данас се осећају посебно поносним што су били зачетници традиције која у овој средини има све дубље корене. Да се то догоди нису могли да спрече ни покушаји противника ове идеје који су се повремено јављали, а ни материјални проблеми као значајан фактор у реализацији овог пројекта. Петанест година касније заступник Удружења „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић подсећа на време кад се јавила идеја о обнављању при-

МАГАЗИН

19.5.2019.

јатељских односа између Краљева и Марибора, прекинутих почетком последње деценије прошлог века. Када су половином деведесетих година почели да се обнављају односи са некада братским градовима међу првима је био словеначки Марибор кога су са Краљевом деценијама пре тога везивале чврсте везе у различитим областима живота, успостављене првих дана окупације Југославије у Другом светском рату. Вишедеценијска успешна сарадња је пред крај века почела да јењава, а прекинута 1991. године када је Словенија одлучила да напусти заједничку државу и даље крене сама. У време док се Југославија још налазила под ембаргом међународне за-

једнице иницијативу за обнављање партнерских односа два града покренули су жупан Марибора Борис Сович и амбасадорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник, а тадашњи председник Скупштине општине Краљево др Радослав Јовић и његов заменик др Предраг Стојановић нису се много двоумили, па је пут Марибора кренула делагација у којој су били још Милутин Мандић и Владимир Илић. Након што је сарадња, дефинисана посебним уговором, прерасла у партенерство у Марибор су, различитим поводима, одлазили краљевачки музичари, глумци, новинари, а гости из Словеније узвратили посету доласком шест стотина особа у каравану који је

велики пријатељ Краљева, и директор Радио Марибора, назвао „Караваном пријатељства за нове часе“. Био је то повод да Хаџи Момир Бакрачевић, који је својевремено и професионално био везан за рад у Словенији, са групом истомишљеника формира Удружење „Пријатељство за нова времена“ са првенственим циљем да поново успостави покидане пријатељске односе са некадашњим братским градовима. На дан велике свечаности поводом уласка Словеније у Европску унију међу бројним званицама из целе Европе у Марибору су се нашли др Радослав Јовић и Хаџи Момир Бакрачевић и први пут сазнали за идеју о одржавању матурског плеса у више европских зе-

маља. Др Јовић је прихватио иницијативу да се краљевачки матуранти укључе у ову манифестацију и допринесу обарању Гинисовог рекорда по броју учесника истовременог синхронизованог плеса четворки који се одржава у више европских градова, а у коме је 20. маја 2005. заплесало 17.060

младих. Тако је уз помоћ краљевачких матураната оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гардероби, уз исту музику и кораке, заплесали широм Европе. Први наступ краљевачких матураната помогао је мариборски „Примат“ који је за све учеснике обезбедио наранџасте и црне мајице, и беле сунцобране, а велики допринос дао и тадашњи начелник Одељења друштвених делатности Мирољуб Столовић. Идеју о организовању атрактивне манифестације те године су радо прихватиле различите структуре у Краљеву, а разумевање на које су наишли иницијатори било је довољно за уверење да би могла постати традиционална. Ко-

МАГАЗИН

19.5.2019.

лико су били у праву сведочи податак да се ове године одржава петнаести пут, а да је у претходним годинама нису спречавале ни веома неповољне метеоролошке прилике. Већ прве године задатка да матуранте науче основним корацима непознатог плеса прихватили су се одговорни у Културно-уметничком друштву „Абрашевић“ а припрему је обележио низ могло би се рећи смешних ситуација, првенствено због треме и стида појединих учесника. И поред тога од почетка је била приметна жеља да манифестација успе иако су они који нису имали довољно снаге да издрже до краја остали по страни. Пре првог матурског плеса 2005. године показало се да међу матурантима Медицинске школе преовладавају девојке, а онима из Индустријске мушкарци што је било повод за заједнич-

ки наступ који је остао запамћен по изузетној треми и једних и других. У години кад се, након лажних информација, говорило да због недостатка пара неће бити матурског плеса краљевачки матуранти су понудили да сами купе мајице како се традиција не би прекидала. Кад је др Јовић одлучио да све учеснике части концертом у Хали спортова, на коме су учествовали краљевачки рок музичари, први пут се дошло на идеју да улазница буде мајица као доказ учешћа на матурском плесу са могућношћу да сваки учесник поведе још једну особу. Краљевачки

матуранти су те године једини у земљи учествовали у плесу четворки да би се број градова учесника из године у годину повећавао, до овогодишњих двадесет хиљада из четрдесет девет

градова у седам земаља. Највише их је из Словеније где су у петак тачно у подне заплесали матуранти Нове Горице, Новог места, Мурске Соботе, Птуја, Ајдовшчине, Сежане, Постојне, Толмина, Идрије, Лендаве, Словенских Коњица, Брежица, Севнице, Чрномеља, Шентјернеја, Кочевја, Литије, Кршког и Мирне. Одмах са њима су матуранти из Србије, Краљева, Ниша, Јагодине, Зрењанина, Новог Сада, Панчева, Зајечара, Неготина, Крушевца, Ћуприје, Бајине Баште, Врњачке Бање, Горњег Милановца, Параћина и Великог Градишта, а плесало се и у Грачаници на

простору Косова и Метохије. Плес четворки прихватили су матуранти мађарског Шомбатлеја, Тивта и Будве у Црној Гори и Скопља, Охрида, Струге, Струмице, Валандова и Ђевђелија из Северне Македоније. Пола сата пре поднева и пет минута до дванаест Плесном савезу су се јавили организатори из Словачке, Србије, Мађарске, Македоније и Словеније и потврдили да је под окриљем ове организације двадесет хиљада матураната заплесало на четрдесет девет локација. У другој години одржавања матурског плеса у организацију су се укључили краљевачки „Радијатор инжењеринг“, „Амига“, Апотекарска установа и Банка Интеза, а више од конкретне материјалне помоћи било је важно сазнање да све већи број Краљевчана пружа подршку овој манифе-

19.5.2019.

МАГАЗИН

стацији. Дан када су у Сарајеву организаторима матурског плеса са простора некада заједничке државе уручиване потврде о обарању рекорда био је јединствена прилика да се на једном месту сретну сви из република бивше Југославије. Када су исцрпене могућности спонзора генералног покровитељства се прихватила Градска управа а „Пријатељство за нова времена“ учешћем у Организационом одбору, пружа само логистичку подршку. Матурски плес је одавно постао манифестација по којој је Краљево постало препознатљиво у целој земљи, па је и то било повод да се пређе на финансирање из градског буџета. Посебна вредност огледа се у јединственој прилици да се сви матуранти окупе у истом тренутку на истом месту, највећи број њих као учесници а мањи број неодлучних само као посматрачи. Скоро сваке од претходних година у плесу је учествовало више од хиљаду краљевачких матураната, а откако је 2010. достигнут рекордан број од 32.416 учесника више није било настојања да се он обара, тим пре што су и временски услови у неким земљама у време одржавања утицале на мањи број плесача. Организатор Европског фестивала плеса је Плесни савез Словеније, а кад се видело колико је интересовање за учешће међу матурантима сличну манифестацију је покренула плесна школа из Љубљане која је укључила поједине градове из Србије. - Плес се одржава са истом музиком и кореографијом са разликом само у бојама мајица. Кад је једне године дошло до тесног резултата краљевачки плесачи су спасили матурски плес и одлучујуће утицали на обарање Гинисовог рекорда. На путу према Марибору, у који сам пошао да однесем резултате, прошао сам кроз Љубљану са циљем да измирим два табора како би матурски плес био заједничка манифестација. Било је понуда које нисам могао да прихватим без сагласности градоначелника, а кад су видели да у мени немају лаког саговорника дого-

вор је изостао тако да и даље постоје две манифестације, с тим што ова организује плес недељу дана раније – објашњава заступник Бакрачевић. Иако је планирано да сви матуранти заплешу тачно у подне Краљевчани су и ове године мало поранили, додуше нешто мање него претходних, јер су се звуци Штраусовог валцера огласили минут два пре заказаног термина у подне. Пре тога матурантима се обратио градоначелник Краљева Предраг Терзић са жељом за успех током студије и позив да се након завршетка врате како би сви заједно допринели даљем развој града. Пажљивији посматрачи традиционалног окупљања матураната на крају још једне школске године тврде како је овогодишње било масовније него сва претходна. Можда је зато, и великог броја жељних да што боље пропрате догађаје испред споменика страдалим у ослободилачким ратовима Србије од 1012. до 1918. године, изостала дисциплина која је красила прве године матурског плеса. Довољно поштовања према званичницима који су се нашли на свечаној позорници нису имали ни представници медија, пред којима је који корак назад морао да се повуче и градоначелник са сарадницима. Од пре неколико година догађај је обогаћен „Лила денсом“ у част манифестације „Дани јоргована“, а свима на Тргу српских ратника и ове је пружена прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији. По завршетку Матурског плеса „Моравац“ на Тргу српских ратника настављено је весеље по оближњим кафићима, започето претходне вечери испред Ресторана „Париз“, све док умор није савладао и оне најиздржљивије. Без обзира на све проблеме у школи и последња генерација матураната ће памтити овај дан по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Међународни дан, Европска ноћ и Национална недеља музеја

МАГАЗИН

19.5.2019.

ТРОСТРУКИ ПРАЗН

НИК У ЗНАКУ КАФЕ - Окосницу Ноћи музеја чини атрактивна тема везана за дугу традицију испијања кафе. - У Недељи музеја три изложбе. - Радионица за средњошколце под називом „Сврати на кафу“, под вођством историчарке Јелене Марковић, организована са циљем да се упознају навике данашње омладине, преиспита њихов однос према историји и културном наслеђу и истражи идеја о младима као настављачима традиције. - Тема кафе повод да се током Европске ноћи музеја промовишу нови музејски сувенири, шоље за кафу са више мотива из музејских збирки. - Циљ манифестације жеља да музеји не буду само статичне институције већ да се редефинише њихова улога како би постали интерактивнији и, као прилагодљивији и динамичнији, још више окренути ка публици и заједници

МАГАЗИН 19.5.2019.

оквиру националне манифестације „Музеји за 10“ у музејима и сродним институцијама широм Србије су, у периоду од 13. до 19. маја ове године, обележени Међународни дан музеја, Европска ноћ музеја и Национална недеља музеја. За то је одабрана тема „Музеји као средишта културе – Будућност традиције“ окренута богатом потенцијалу који традиција, постављајући музеје у средиште овог процеса, поседује за хармонизацију друштва. У обележавање значајних догађаја последњих пет година укључен је и краљевачки Народни музеј који је, као и сваке од претходних, посетиоцима пружио прилику да погледају две сталне поставке, у матичној згради и Легату Оливере Радојковић Чоловић, и три гостујуће изложбе од којих свака на свој начин одговара теми манифестације. Окосницу Ноћи музеја чини атрактивна тема везана за дугу традицију

МАГАЗИН

19.5.2019.

испијања кафе која је, као широко популарна, навела на идеју да се доведе у њега, а музеј узврати посету на местима где се најчешће служи. Основу за то чини изложба „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“ Природњачког музеја у Београду коју је приредила музејски саветник Александра Савић. Изложба је посебна прилика за упознавање са различитим аспектима кафе, од биолошких чињеница, начина гајења, пржења и конзумирања, до њене узбудљиве историје у коју су укључене бројне миграције, трговине и освајања Новог света, ропство, кријумчарење, европске револуције, али и уздизање економија држава. Кафа је често била предмет забране владара, недозвољено пиће, строго чувана тајна за повлашћене, а посебно место има и у оквирима наше традиције, од начина послуживања до друштвених обичаја у чијем је средишту. Податак да свако помињање кафе најчешће асоцира на њено припрема-

ње и испијање повод је за жељу да се дубље закорачи у прошлост, од како је биљка откривена и почела да се користи због чега је један део поставке посвећен биологији биљке кафе, специфичностима зрна, разним укусима и преради. Посетиоцима је пружена прилика да се упознају са различитим начинима испијања кафе у разним деловима света, а све указује да је наизглед обична тема знатно комплекснија. Изложба је окосница и Европске ноћи музеја чији програм носи назив „Дођи у музеј, на кафу“, а поред Народног музеја учествовали су и два краљевачка кафеа „Кафетерија“ и „Coffee Pub“. За музичко путовање ка Бразилу, једном од највећих узгајивача кафе, задужени су Музичка школа „Стеван Мокрањац“ и пијаниста Петар Илић, а гост вечери у Галерији Народног музеја био је власник реномиране фирме „Single Coffee & Tea“ Радослав Плешинац. „Кафетерија“ је посетиоци-

ма пружила прилику да дегустирају различите врсте кафа са плантажа Етиопије, Бразила и три из Ел Салвадора. Ноћ музеја је била присутна у „Кафетерији“ и „Caffe Pabu“ где је посетиоцима пружена прилика да открију на који начин испијањем кафе учествују у богатом светском и домаћем наслеђу, узбудљивој причи о добром укусу. Током вечери приказан је филм „The Coffee Man“ посвећен Саши Шестићу, који је 2015. освојио титулу најбољег баристе на свету. - У сарадњи са музејом желели смо да дамо допринос и оплеменимо поставку, па смо служили кафу из различитих географских подручја, различите ботаничке врсте и начина прераде које носе различите аромате. Желели смо да представимо суграђанима четири врсте кафе како би могли да се увере у начин на који одређени субјекти утичу на крајњи производ. Представили смо филм о нашем сународнику из Бањалуке Саши Шестићу, који је

2015. године био светски шампион у припреми еспресо кафе, и тиме дали допринос да људи упознају све детаље пута кафе од плантаже до шољице. У филму се виде сви детаљи путовања, а послужили смо различите врсте кафе како би могли да виде елемете које тај производ носи - каже Плешинац. У оквиру манифестације одржана је посебна радионица за средњошколце под називом „Сврати на кафу“, под вођством историчарке Јелене Марковић, организована са циљем да се упознају навике данашње омладине, преиспита њихов однос према историји и културном наслеђу и истражи идеја о младима као настављачима традиције. Тема кафе је и повод да се током Европске ноћи музеја промовишу нови музејски сувенири, шоље за кафу са више мотива из музејских збирки. Који дан раније отворена је изложба кустоса Музеја примењене уметности Драгиње Маскарели „Ципеле -

традиција и мода“ на којој је изложено двадесет пет предмета, углавном женске обуће ношене у Србији и региону, тако да прати процес трансформације одевања грађанске класе деветнаестог века од традиционалне оријенталне ка европској моди. У Свечаној сали Градске управе отворена је изложба „Јамал јуче и данас“, остварена у сарадњи са Јамало Ненецким аутономним округом Руске Федерације, која пружа пресек традиционалног и савременог начина живота на овом особеном географском простору, као наставак приче о далекој земљи после прве изложбе са истом темом пре десетак година. Из Народног музеја стиже потврда циља ове манифестације да музеји не буду само статичне институције већ да се редефинише њихова улога како би постали интерактивнији и, као прилагодљивији и динамичнији, још више окренути ка публици и заједници. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.5.2019.

Фестивал остварења професионалних позоришта Србије

ЈОАКИМ НА ПОЛА ПУТА - Педесет пету смотру остварења професионалних позоришта Србије јужно од Београда отворила „Сумња“ Краљевачког позоришта у режији Југа Ђорђевића. - Од двадесет четири понуђена селекторка Бранислава Илић за приказивање одабрала само седам драмских остварења. - Запажен наступ Крушевачког позоришта. - „Бановић Страхиња“ у копродукцији Народног позоришта Приштина са Народним позориштем из Шапца. - У уторак последња представа у конкуренцији за награде. - Сваке вечери округли сто критике

години када обележава седам деценија постојања Краљевачко позориште је први пут домаћин смотре остварења позоришта удружених у Заједницу професионалних позоришта Србије. Сусрете професионалних позоришта Србије под овим именом 1965. године основали су председници општина Зајечар, Крагујевац, Ниш, Ужице, Шабац, Лесковац, Пирот и Приштина, касније им се придружио Крушевац, 1997. године Врање и Краљево, од 2009. године Лазаревац а од ове и Чачак. Смотра најбољих представа одржава се у мају сваке године у другом граду, а организатор је тамошње позориште. На Сусретима се додељујe по једна награда за најбољу драмску представу у целини, најбољу режију, сценографију, костим и четири равноправне глумачке награде, а посебна младом глумцу до 25 година. Специјалне награде намењене су тексту, драматизацији, језику, сценском покрету, музици и слично, уколико жири донесе такву одлуку, а о изведеним представама расправља се и на Округлом столу критике који до-

МАГАЗИН

19.5.2019.

дељује награду за најбољу представу. После успешне организације смотре представа за децу „Мали Јоаким“ 2016. године Краљево је домаћин 55. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ у периоду између 15. и 22. маја ове године. Иако је од двадесет четири понуђених за приказивање селекторка Бранислава Илић одабрала само седам драмских остварења, Краљевчани нису морали много да брину јер по пропозицијама представа града домаћина аутоматски улази у селекцију и отвара фестивал. Између две понуђене изабрана је „Сумња“ настала по истоименом роману који је 2005. године добио Пулицерову награду, а три године касније аутор Џон Патрик Шенли режирао и филм у коме главну логу тумачи Мерил Стрип. „Сумња“ је прича о потрази за истином, силама промене и разорним последицама слепе правде у добу дефинисаном моралним осудама. Кад 1964. харизматични свештеник Флин покуша да промени строге обичаје у школи „Свети Никола“ у Бронксу, доћи

ће у сукоб са немилосрдном директорком сестром Алојзијом која је годинама одржава чврстом руком због веровања у моћ застрашивања и дисциплине. Ветрови политичких промена шездесетих година дувају читавим друштвом, па школа мора да прими првог црног ученика Доналда Милера. Кад бескрајно невина сестра Џејмс са сестром Алојзијом подели сумњу која буди њен осећај кривице, да отац Флин поклања превише личне пажње новом ученику, директорка креће у крсташки рат не би ли разоткрила истину и истерала га из школе. Без иједног доказа, а на основу сопствене моралне убеђености, Алојзија креће у сукоб са Флином, који ће запретити да подели цркву и школу са несагледивим последицама. Селекторка је у драматургу Тијани Грумић и редитељу Југу Ђорђевићу препознала ауторски двојац који се опробао у до сада најсложенијој представи, „остављајући глумачкој екипи да се поиграва пажњом гледалаца, усмеравајући је ка (не)оправданости сумње која мотивише поступке и одно-

се тумачених ликова“. У избору је одлучило уверење да је редитељ сценским значењима у представи тежиште са сумње пребацио на питање вере и предубеђења. - Представа доводи у питање искреност наше вере у људе, Бога, односе, прихваћене хијерархије, у све оно у шта декларативно тврдимо да безрезервно верујемо, иако нас потиснути страхови и неизречени ставови упорно демантују. „Сумња“ поставља питање: У шта и коме верујемо у доминантно сумњичавом свету базично неповерљивом према другоме и другачијем, каже Бранислава Илић. Оно што је прве вечери фестивала преовладало током сто петнаест минута представе је уверење да је прва половина сувише монотона, чак досадна што најбоље потврђује неколицина гледалаца која није имала стрпљења да дочека крај, него је пре тога напустила позоришну дворану. Разочаравајуће и крајње неукусно, и поред упозорења пре почетка представе, делује податак да је међу онима који су остали било и појединаца који су доса-

ду настојали да ублаже оријентишући се према мобилним телефонима. Без намере да се умањује труд у настојању да се приближи значајна тема америчког живота половином седме деценије прошлог века, није на одмет поменути како је на коначан утисак значајно утицало то што се у појединим деловима представе глумци нису најбоље чули ни на половини сале. Монотонију је у другом делу разбила Горица Динуловић која је, епизодном улогом госпође Милер, унела живост и тргла из сна добар део присутних. Биљана Костантиновић у улози сестре Алојзије може се оценити довољно чврстом и поред потврде да је у једном тренутку поклекла пред великом количином текста који је требало савладати. Похвале заслужује и млада Светлана Миленковић у улози сестре Џејмс, мада би било добро да поради на гласу како би потврдила основни постулат глумачког заната, да се чује и у последњим редовима. Зоран Церовина као отац Флин није био на нивоу ранијих улога док би се о Николи Воштинићу, као Доналду Милеру, пре

могло говорити као статисти. О тек неколико столица на сцени и синтисазјером марке „роланд“ не би се могло говорити као о сценографији, а тек у појединим деловима дизајн светла Радомира Стаменковића искаче корак даље од исувише равног. Остаје да се види колико ће дуг аплауз на крају представе утицати да чланови жирија забораве на мале пропусте, између осталих и техничке природе. И на крају још једно отворено питање, каква је друга понуђена представа и да ли би ова прошла селекцију да Краљево није домаћин фестивала? Друге вечери је знатно бољи ефекат на присутне оставила представа „Бановић Страхиња“ у копродукцији Народног позоришта Приштина са Народним позориштем из Шапца. Текст драме Борислава Михајловића Михиза адаптирао је и на сцену поставио Небојша Брадић по коме она представља коментар модерних времена на класичну драму српске књижевности. У најбољој драми Борислава Михајловића Михиза пун одјек доживљава индивидуалистички бунт против

МАГАЗИН 19.5.2019.

МАГАЗИН

19.5.2019.

ауторитета, потреба човека да сачува себе пред суровим насртајима друштвених конвенција, политике и историје и у нашем времену. То је прича о појединцу који допушта историји да се одвија онако како је записано у уџбеницима, али не и да политички разлог превлада његово лично уверење. - Сместивши Михизовог „Бановић Страхињу“ пред објектив телевизијске камере, редитељ Небојша Брадић је јавности изложио не само морални избор унутар једне породице, већ и доследност у приклањању српског народа одређеном типу „јаких“ владара (државника). Онима који се куну, суде, држе у страху и сурово се обрачунавају са никад довољно дисциплинованим и послушним народом, а одбацују оне који испољавају саосећајност, праштају, поштују и вреднују људски живот. Садржај ове политичке драме уз директан пренос грађанима, почиње клетвом кнеза Лазара, а окончава са медијским (политичким) усто-

личењем Војина Југовића. Резултате оваквих избора видимо на снимцима који иду на екрану у углу сцене, али их препознајемо и у друштвено политичким односима у којим живимо - записала је селекторка фестивала. Све то учинило је да „Бановић Страхиња“ буде оцењен као једна од субверзивнијих политичких представа у претходној сезони због чега се сматра добрим поводом да се постави питање прецизности и вештине успостављених значења на домаћим позоришним сценама. Критика сматра да је Брадић сместио радњу у телевизијски студио како би јавности представио нешто што би морало да буде интимна породична ствар. - Телевизијски шоу „Бановић Страхиња“ обезбедио је узбудљивост присуства уживо краху породице, пријатељства, јунаштва, сарадње и слоге у држави. Последица је пораз на Косову - записао је прошле године у Вечерњим новостима Д. Бошковић.

Посебно упечатљиви били су носиоци главних улога, Зоран Карајић као Југ Богдан и Милан Васић као Војин Југовић. У стопу су их пратили Небојша Ђорђевић у улози Бановић Страхиње, и Душан Симић као Бошко Југовић док се у мањим улогама појављују Милена Јакшић, Игор Дамњановић и Аника Грујић. После трећег дана све је чвршће уверење да расте квалитет онога што је приказано, а „кривцем“ за оцењено је Крушевачко позориште у чијој је продукцији, а по тексту Угљеше Шајтинца и режији Снежане Тришић, настала представа „Анималс“. Селекторка фестивала одлуку управе овог позоришта да на сцену постави представу „Анималс“ оцењује изузетно храбрим репертоарским потезом, а разлог види у уверењу да повлачи ризике којима управе других нису склоне. - С друге стране, у односу на редитељски опус и неке од драма које је

Снежана Тришић режирала, Шајтинчева алегоријска драма о људској природи о сталној, неопходној а пречесто губитничкој, борби са животињама у нама и зверима око нас, у нашем блиском окружењу, представља готово очекивани избор. У том смислу, репертоарски, ова представа је добар пример промишљеног и добро припремљеног уласка у уметнички ризик - сматра Бранислава Илић оцењујући „Анималс“ слојевитом представом која у тематском и естетском смислу отвара бројна питања због чега би могла да буде изазов младим редитељима. Представа о младићу који стасава за женидбу, а због скучених материјалних могућности не може да дели стан са родитељима и братом повод је за став критичара који указује на сиже из кога би се могла изродити безначајна драма о жртвама транзиције и породици која се распада. То би се и догодило да аутор није уочио истину да

људи када дуго живе у неприродној животној ситуацији почну једни друге да третирају као животиње. Иако почетак није обећавао посебно надахнуту глуму, како је представа одмицала све се више наметао став како Дејан Тончић као Крста за корак искаче из одличног ансамбла у коме су били Филип Хајдуковић у улози Христифора, Сања Маринковић као Дивна, Биљана Вељовић у двострукој улози Зубе и Матилде, Бојан Вељовић као Бели и Миленко и Никола Ракић као Али и Огњен. Трећа представа на репертоару фестивала доноси нешто израженије сценографско решење и богатије костиме него претходне две, а општи утисак потврђује да се допала и публици што потврђује изражено реаговање на све комичне елементе. После јучерашње представе „Негри, или љубов ко сочеловеком својим“ који је по тексту Јоакима Вујића на сцену поставила Анђелка Николић а

извео крагујевачки Књажевско-српски театар, друга половина смотре почиње извођењем „Триптиха о радницима“, који су написали Т. Грумић, С. Маџаревић и С. Радојковић, а Југ Ђорђевић поставио на сцену Градског позоришта Чачак. Претпоследњег дана публика ће имати прилику да погледа представу „Али град ме је штитио“ насталу по тексту Тање Шљивар, режији Бојана Ђорђева и извођењу Народног позоришта Ужице, а смотру затвара „Наши преци једите са нама“ Горана Миленковића у режији Стевана Бодроже и копродукцији Пулс театра из Лазаревца и Народног позоришта „Стерија“ из Вршца. У среду 22. маја Шабачко позориште ће у част награђених извести представу „Претпоследња панда или статика“ по тексту Дина Пешута, а у режији Максима Милошевића. Све представе почињу у 20 сати. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачка позоришна сцена: Јелена Бартуловић (2)

ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ТУЂЕГ ЖИВОТА

МАГАЗИН

19.5.2019.

МагазИН 258 од 11. децембра 2006.

- Припремање нове улоге никад није било ни лако ни једноставно, а онима који су се уметности препуштали након редовних обавеза на послу било је још теже. - Крупан корак напред у развоју позоришта начињен је у тренутку одлуке да се ангажују професионални редитељи, сценографи, костимографи... – Трема присутна свих педесет година на сцени. – Улога у представи „Путујуће позориште Шопаловић“ последња у успешној каријери Јелене Бартуловић. – Галс публике и друштвени моменат значајни за креиарање репертоара. - Представе се припремају брже него у ранијем периоду, а разлог лежи у заузетости редитеља и високим хонорарима које захтева њихово ангажовање. - Изостала прилика да се од публике опрости на начин какав су то чинили и неки који су пружили много мање

Јелена Бартуловић

уги низ година, док је израстало у оно што је данас, на челу краљевачког аматерског позоришта био је Васа Туцаковић који је функцију управника све време обављао волонтерски. Крупан корак напред у развоју начињен је у тренутку његове одлуке да се за рад позоришта ангажују професионални редитељи, сценографи, костимографи и други. Резултат је био видљив, а огледао се и у по неколико премијера током само једне позоришне сезоне кадс су краљевачки аматери гостовали широм Србије. Јелену Бартуловић, која је у овом позоришту провела више од пет деценија, на тај период сећа представа „Јелена Ћетковић“ у режији Петра Говедаровића, можда и због чињенице да је за глумачко остварење награђена на фестивалу у Сремској Митровици. У време кад је њена глума упоређивана са глумом Ксеније Јовановић једна за другом ређала су се значајна остварења у представама „Младост пред судом“, „Ујка Вања“, чак и „Бановић Страхиња“ иако се главна улога свела

МАГАЗИН

19.5.2019.

тек на неколико реченица. Значајним за ову представу сматра се дебитантско остварење Звездана Андрића који је појавом, на први поглед, привукао пажњу редитеља да се, и поред сумњичавости бројних чланова ансамбла, није много двоумио. Колико је био у праву сведочи награда која је за тумачење главног лика Андрићу додељена на фе-

стивалу у Врању. У време најчистијег аматеризма кад се одлучујућим за ангажман, поред талента, сматрала љубав према позоришту глумци су добијали тек толико да по који пут попију кафу, а позориште им је награду за верност пружало организацијом путовања у Пољску и Грчку. Како су сви чланови ансамбла били за-

послени у различитим предузећима за вишедневно одсуствовање са посла довољна гаранција је био је углед и потпис Васе Туцаковића на захтеву упућеног одговорнима у колективу. Позориште је закорачило крупним корацима након што је за директора именован Миломир Недељковић за чије се управљање везују највећи успе-

си у конкуренцији сличних дружина са простора целе Југославије. Разлог Јелениног кратког одсуства из позоришта су породични проблеми и губитак мајке која није пропуштала прилику да из првих редова посматра сваку од значајнијих представа. Колико је било видљиво одуство јединствене појаве у позоришном животу града нај-

боље сведочи дуготрајно инисистирање директора Недељковића да се поново врати на сцену. Да је подигнут ниво квалитета на најбољи начин сведочи сазнање да у поређењу са дометима професионалних позоришта није било велике разлике, а било је тренутака кад су се остварења краљевачких позоришних радника чинила и бољим. А и глумци су имали са ким да се пореде, јер су у њиховој кући гостовала најзначајнија имена југословенске позоришне сцене. - Позориште ми је донело много доброг у смислу да сам долазила у контакт са много познатих и паметних људи, са академицима, амбасадорима, сликарима, велким глумцима, књижевницима, па сам често била у ситуацији да слушам паметне разговоре, упознам се са њима и попричам. То је тако изузетно богатство да ми је било довољно и да ништа друго од позоришта нисам имала – признаје Јелена. И поред толико нових представа на репертоару, и гостовања на позорница-

19.5.2019.

МАГАЗИН

ма широм земље, међу неколицином најамбициознијих увек је тињала жеља за што више различитих наступа. Кад више није могла да се обуздава троје најхрабријих, уз Јелену још Слађа Петровић и Миша Марић, основали су дружину којој су дали име „Јефимија“. У време кад није било обавеза у позоришту, а то глумцима никад није пријатно, прилику да уз пригушено светло казују стихове четвртком увече пружао је Ресторан „Женева“. Колико је потез управе био исправан сведочи податак да у време док су глумци, а било је гостујућих из Крушевца, Александровца и Врњачке Бање, уз пригодну музичку пратњу говорили стихове шетајући између столова у ресторану није било слободних места. На задовољство угоститеља, извођача и посетилаца наступи су потрајали током целе једне, зиме а онда су наступиле године које станов-

ници ових простора памте као доба велике инфлације и санкција међународне заједнице којима је оснаживана немаштина. И у таквој ситуацији за наступе се добијао по који динар што се сматра значајним у време кад се сваки чинио великим као планина. Припремање нове улоге никад није било ни лако ни једноставно чак ни онима којима је то једино занимање. У случају свих који су се уметности препуштали након редовних обавеза на послу било је још теже. - Ја сам лакше учила текстове за улоге и углавном на пробама, јер нисма имала времена код куће. Увек сам седела и пратила улоге и мизансцене других глумаца, била концентрисана и ту учила. Некад иде тешко, некад се и код куће преслишате и себе доводите у лик, али је углавном то било у позоришту.

Нисам имала проблема са текстом и никад ми се није десило да заборавим, али сам свих ових година увек имала трему пред сваки наступ. Трему сам разбијала тако што дођем два сата пре представе а онда изађем на позорницу, проверим да ли је све на свом месту и полако се ослобађам. Кад изађем на позорницу трема престаје. Има глумаца који попију гомилу средстава за умирење. Покушала сам једном и никад више јер се од седатива отупи и ако погрешим тешко бих могла да се извадим. Кад се представа заврши волела сам да узмем цигарету, или пиће ако неко понуди, и онда се опуштам – прича Јелена. Тешко је после толико деценија сетити се свих представа у којима је играла, али има оних које се памте јер су обележиле један период живота. После „Пешице“ и „Чудо у Шаргану“ до-

шло је „Путујуће позориште Шопаловић“ у режији Небојше Дугалића, последња представа у којој се појавила пред публиком. Пробе су отпочело мало пре него што су се појавили први знаци болести, а Јелена ни након сазнања о томе није била спремна да се помири са чињеницом како можда више никада неће изаћи пред публику. Иако је који је редитељ уживао у Москви био довољан за позив Краљевчанима да учествују на фестивалу у овом граду серија гостовања завршена је у Београду, јер је већ пред фестивал Смедеревска тврђава Јелена била свесна да је њена позоришна каријера завршена. Уверење да се улога у овој представи сматра једном од бољих у богатој глумачкој каријери био је добар повод за дане плача, можда и због одговорности према поверењу редитеља и целом ансамблу.

- Једно време сам знала да не смем и да нема шансе да се појавим на сцени јер срце почне да ради кад изађете на позорницу, а има сцена које су баш жестоке и које преживљавам тако да за мене представљају шок. Иако посмилим да ћу можда да се опоравим, и одиграм неку малу улогу од две три реченице, све мање мислим о томе. Већ сам се поморила са тим да не могу и зашто бих после толико рада у позоришту, који је био релативно успешан, то кварила. Замисли да умрем на сцени, како би то било лепо – каже Јелена. Представа „Путујуће позориште Шопаловић“ скинута је са репертоара јер није било финансијских могућности да улога, по жељи редитеља, буде поверена Тањи Бошковић. Карактеристика позоришта у Краљеву дуги низ година се огледала у малом броју женских ликова, па је можда

и због тога Јелена Бартуловић једина глумице која је на сцени, са малим прекидом, остале пуних пет деценија. После тако дугог периода изостаје одговор на питање зашто је остала у Краљеву кад је било позива да се упусти у професионалне воде. Иако су стизали из Београда, Ужица, Лесковца и других средина главним разлогом за опредељење да остане у Краљеву сматра се посебна везаност за породицу и ову средину. Уверење да је особа која даје тон начину на који би једна жена требало да се понаша сцени основни је разлог за став једног од еминентних редитеља да је то била грешка. - Ја сам провинцијска особа која воли мирнији живот у средини где се сви знамо и једни другима прискачемо у помоћ. Лепше ми је овде, јер сматрам да је Краљево један од најлепших градова, а много сам других прошла са по-

19.5.2019.

МАГАЗИН

зориштем. Мени је Краљево сасвим довољно и ништа ми више не треба – каже Јелена. Погледи на стање у култури, позориште посебно, разликују се у зависности од бројних фактора. И док се у последње време инсистира на професионалности, и ангажовању глумаца који су за то завршили одговарајуће школе, не треба одбацити ставове искусних са дасака које живот значе по којима ни то није увек гаранција квалитета. Највећи проблем малих позоришта је што представа, ма колико се рада и средстава уложило у припрему, траје прилично кратко, а некад је то само неколико извођења. Иако појава није новијег датума разлози за скидање са репертоара појединих представа су различити, а највећем броју љубитеља позоришта мало познати. Због тога се чини значајним залагање да се при избору репертоара ослушне и глас публике, сагледа друштвени моменат и стање у коме живи највећи број оних којима је намењена. Присутно је и уверење да се представе припремају брже него у неком од ранијих периода а разлог се види у заузетости редитеља али и високим хонорарима које захтева њихово ангажовање. - Мислим да ми је каријера била успешна јер сам радила оно што сам могла и оставила неког трага у Краљеву, па немам разлога да будем незадовољн. Имала сам добар однос са редитељима и колегама, а кад ми нешто није пријало повукла бих се и отплакала. Једино ми је жао што ме је болест спречила да последњу представу изведем до краја и да живим са њом – прича са стом Јелена док подсећа на време кад се на пробама остајло и до после поноћи, а само неколико сати касније спремало за одлазак на редован посао. Као изузетно емотивна особа наша саговорница признаје да има тренутака кад не може ни да се насмеје, макар то било и приликом посете некој од новијих представа за које јој менаџмент Краљевачког позоришта редовно уручује улазнице. Узроци таквог расположења су различити, између осталих и

општа ситуација у зељми која се на посебан начин одражава на живот у Краљеву. Вишедеценијско искуство је добра основа за сагледавање актуелног тренутка и по који савет онима који тек почињу глумачку, или какву другу, каријеру. Све присутније уверење да младима у данашње време савет не значи много не може да потисне став о потреби довољне количине љубави, рада и честитог односа према позоришту. - Иако смо ими имали редовне и сигурне послове, чега данас нажалост нема, не може се све претворити у новац. Треба бити поштен према послу у позоришту да не дође до непотребних сукоба јер свако, пре или касније, добије шансу некад у епизоди са две или три реченице, други пут у главној улози, а ни једно ни друго ме није посебно оптерећивало – каже Јелена. Иако награде никад нису биле мотив за бављење глумом било их је. Међу њима су Новембарска награда за улогу Јелене Ћетковић, Златна значка за рад у култури, Сребрна плакета Културно-просветне заједнице Србије и безброј захвалница добијених различитим поводима. Највећи број њих је у тренуцима набијеним посебним емоцијама завршио на отпаду при помисли да паре добијају паметни, а захвалнице неки други. Револт по који пут подстакне уверење да награде добију и појединци који дају врло мало, некад и ништа. - Ипак, не замерам. Ја сам особа која ником не замера ништа, превише сам толерантна а то није увек добро. Важно ми је да ме људи поштују и увек од срца приме раширених руку, пожуре да се поздраве са мном и да попричамо. Имам и ја огледало и знам да ли сам била добра или нисам, па ми је увек било важно да смо задовољни ја и редитељ – каже Јелена и скромно признаје да по некад зажали што јој није пружена прилика да се од публике опрости на начин какав су то чинили и неки који су позоришту, по скромном уверењу, пружили много мање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

19.5.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

100

Полемон: Детектив Пикачу

Преваранти

Џон Вик: Парабелум

Покемон грозница тресе свет и неће тако брзо престати, јер стиже прва жива авантура овог типа са популарним Рајаном Ренолдсом у улози легендарног Пикачуа, а прича почиње нестанком приватног истражитеља Херија Гудмена. Кад његов двадесетједногодишњи син Тим покуша да сазна шта се заправо догодило у истрази ће му помоћи Харијев бивши Покемон партнер, детектив Пикачу, који има најчуднији смисао за хумор. Тим и Пикачу ће удружити снаге како би разоткрили запетљану тајну. У потрази за траговима у савременој метрополи у којој живе људи и Покемони, сусрећу се с разноликим ликовима и откривају шокантну тајну која би могла уништити цели Покемон свет. Титловану анимирану авантуру у 2Д формату, чије трајање за четири премашује сто минута, по сценарију Дена Хернандеза и Бенџија Семира ржирао је Боб Летермен, а у водећим улогама појављују се Рајан Рејнолдс, Сјуки Вотерхаус и Бил Најхи. Филм се приказује од 22. маја у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Два женска преваранта хватају богате мушкарце на француској ривијери. Лукава и култивисана Џосефин хвата их из своје луксузне виле у селу Бомон-сур-Мер, а дрска и слободна Пени тежи истој шеми иако укључује мање рафиниране околности и методе. Након открића Пениног присуства, Џосефин жели да избаци уљеза са своје територије. Међутим обе су тврдоглаве тако да, док у почетку покушавају да надмудре једна другу, на крају одлучују да удруже снаге како би средиле једног мушкарца који их је обе повредио и насамарио. Комедију у 2Д формату, која траје три минута више од сат и по, по сценарију Стенлија Шапира и Пола Хенинга режирао је Крис Едисон који је главне улоге поверио Ребел Вилсон, Ен Хетавеј Тим Блејк Нелсону. Филм се приказује до 22. маја, а пројекције почињу у 20 сати.

У новом наставку хита из 2014. године, легендарни плаћени убица Џон Вик бежи из два разлога, лове га због потернице за њим вредне четрнаест милиона долара и зато што је прекршио основно правило хотела Континентал, а то је „Не убиј у хотелу“. Не само то, већ је жртва била члан друштва које је наручило Викову смрт, па су му стога за петама све убице света. Премда је већ требало да буде мртав, управник Континентала Винстон дао му је један сат пре него што убице крену, а Вик постане екскомуникадо. Пре него што му се опозове чланство, забране све услуге и одсеку га од свих других чланова, Вик ће коцем, ланцем и боксером ићи кроз бројне авантуре како би побегао из Њујорка и остао жив. Наравно, и Виков пас креће у акцију и крволочно напада све који им се нађу на путу. Акциони трилер чије трајање за десет минута премашује два сата настао је према сценарију који су написали Дерек Колстад и Шо Хетен. Фулм је режирао Чад Стахелски, а главне улоге тумаче Киану Ривс Хале Бери, Лоренс Фишбјурн, Марк Дакаскос, Ејша Кејт Дилон...

101

МАГАЗИН

19.5.2019.

Ево новог српскога „белаја“: Свака власт је „троглава аждаја“!

102

Срби, властима остајете слуге; „Вукови, не једу једни друге“!

Свака га је прева у магији, народ т

Како веровати у све вође наше, када нам векови у завежљај сташе!

Ко да српску земљу спасе, кад нестаде, средње класе?

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

рила власт ражи спас!

103

МАГАЗИН

19.5.2019.

Слога - Сушица 1:1

104

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 19. И 25. МАЈА

МАГАЗИН

19.5.2019.

19. мај

106

530 — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године. 1635 — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији. 1649 — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година. 1802 — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге. 1866 — Срушена Стамбол капија у Београду 1871. Србин, Петар Манојловић послао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом. 1930 — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа. 1934 — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске. 1945 — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату. 1961 — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере. 1974 — Тесном већином Валери Жискар Д’Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској.

1989 — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената. 1991 — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ. 1997 — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа. 1998 — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта. 2000 — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО. 2001 — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.

20. мај 325 — У данашњем Изнику почео је са радом Никејски сабор, први васељенски сабор у историји хришћанства. 1347 — Римски народни трибун Кола ди Риенцо прогласио Римску републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био писиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера за оперу „Риенцо“. 1349 — На државном сабору у Ско-

пљу донет је Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе. 1498 — Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде. 1867 — Британска краљица Викторија положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол. 1873 — Леви Штраус и његови партнери патентирали су фармерке. 1875 — Представници седамнаест држава су потписали конвенцију о метру којом је основана институција за координирање међународне метрологије и развој метарског система.

1882 — У Бечу потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије. 1902 — Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма. 1922 — Најмање 90 људи је погинуло када је британски брод „Египат“ потонуо након судара у густој магли с француским бродом „Сена“. Брод је носио и злато и сребро у вредности од милион фунти. 1925 — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Александра Аљехина. 1927 — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију. 1941 — Италија је у Другом светском рату анектирала Боку Которску са делом дубровачког котара и назвала је Покрајина Катаро. Немачки падобранци извршили су инвазију на Крит.

1956 — Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини. 1980 — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 % бирача гласало је против отцепљења. 1985 — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану. 1989 —Скупштина Србије донела одлуку о расписивању зајма за привредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији доживела колапс. 1995 — Заирска влада је успоставила карантин у региону погођеном смртоносним ебола вирусом. 1997 — Турска војска саопштила да је убила 1.300 Курда у једноненедељној офанзиви унутар северног Ирака. 1999 — Ваздушни напади НАТО-а су у Београду за последицу имали разрушену болницу, погинула три пацијента и неколико оштећених амбасадорских резиденција. 2000 — На донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено 850 милиона долара. За обнову те бивше југословенске републике након трогодишњег рата (1992—95), укупно је прикупљено 5,1 милијарда долара. Тајван инаугурисао председника Чен Схуи-биана, што је по први пут у кинеској историји да демократски изабран опозициони лидер полаже заклетву као лидер државе. 2002 — Источни Тимор званчно прогласио независност, након више од четири и по века стране доминације и 32 месеца власти администрације УН. 2003 — Бивши пилот Југословенске народне армије Емир Шишић осуђен у Риму на доживотну робију, због погибије петорице дипломата, од којих су четворица били италијански држављани. Шишић је у јануару 1992. на подручју Хрватске оборио хеликоптер Европске заједнице, који је непријављен летео у зони ратних дејстава. Апелациони суд преиначио је ту казну на 15 година затвора, што је касније

потврдио и Касациони суд у Риму.

21. мај 1471 — У лондонском затвору Тауер убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV. 1502 — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена. 1894 — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869. 1904 — У Паризу основана Светска фудбалска федерација. 1908 — У Чикагу је премијрно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд. 1927 — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан. 1940 — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској. 1945 — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност. 1946 — Физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос. 1967 — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу. 1969 — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију. 1981 — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер. 1982 — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956.

107

19.5.2019.

МАГАЗИН

108

1989 — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг. 1991 — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас. Етиопски диктатор Менгисту Хајле Маријам оборен са власти после 14 година владавине и отишао у избеглиштво. 1992 — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака помоћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ. 1993 — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију. 1996 — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114. 1997 — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство. 1998 — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине. 2001 — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље. 2002 — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији. 2006 — Црна Гора је прогласила независност

22. мај 1455 — Битком код Сент Олбанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк. 1809 — Звршена Битка код Ашпер-

на између француске и аустријске војске. Ова битка је једна од највећих битака Наполеонових ратова, а завршена је победом Аустрије. 1833 — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном. 1914 — Велика Британија од Англоперсијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу. 1915 — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи. 1918 — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату. 1939 — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 1943 — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату. 1960 — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 1969 — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца. 1972 — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез. Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка. 1975 — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима. 1985 — У експлозији аутомобилабомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи. 1989 — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета. 1990 — Северни и Јужни Јемен су се ујединили у Републику Јемен. 1990 — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0. 1992 — Генерална скупштина Ује-

дињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу. 1994 — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град. 1997 — Пола милиона Пољака похрлило да види свог земљака, Папу Јована II, током његове десетосатне посете тој земљи. Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање

буџет и изврше реорганизацију војске. 1998 — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95 % гласача. 1999 — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију. 2000 — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту. 2001 — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година. 2002 — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим

за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему. 2003 — Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије. Седамдесетогодишњи Јапанац Јуићиро Миура успео да се попне на Монт Еверест и тако постао најстарији човек који се икада попео на највишу планину у свету.

23. мај 1430 — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи. 1498 — На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци. 1514 — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен. 1526 — Папа Климент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V. 1533 — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално. 1618 — Чешки протестанти су избацили кроз прозор Прашке градске већнице намеснике хабзбуршког цара Фердинанда II. 1706 — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе. 1915 — Италија објавила рат Аустроугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату. 1920 — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији. 1934 — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу. 1939 — Парламент Велике Брита-

није усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји. 1945 — Немачки нацистички лидер и шеф СС-а Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц. 1949 — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом. 1967 — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове. 1971 — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи. 1977 — Отворен Музеј афричке уметности (Београд) 1994 — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке. 1997 — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами. 1999 — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке. Авиони НАТО „графитним“ бомбама изазвали нестанак струје у готово целој Србији. 2002 — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 степен Целзијуса. 2007 — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије. 2008 — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација.

24. мај 1689 — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени. 1822 — Трупе под командом Анто-

109

19.5.2019.

МАГАЗИН

110

нија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче. 1844 — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“. 1883 — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку. 1926 — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946. 1941 — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три. 1964 — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи. 1968 — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу. 1970 — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми. 1981 — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба. 1982 — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци. 1992 — Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма. Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале. 1993 — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година ра-

та. На Тибету избиле жестоке демонстрације против кинеских власти. 1994 — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи. 2000 — Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 km у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула. Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир. Апелациони суд у Сантјагу укинуо имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине. 2001 — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму. 2002 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година. 2004 — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.

25. мај 1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања. 1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816. 1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом. 1895 — Британски писац Оскар

Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности. 1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату. 1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит. 1923 — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем. 1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу. 1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана. 1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга. 1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел. 1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства. 1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри. 1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион „DC-10“ пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде. 1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи. 1991 — Завршена је дводневна ак-

ција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел. 1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије. 1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945— 46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши. 1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства. 1995 — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено. 1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила. 1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу. 2001 — Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље. Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх. 2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде. 2004 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs