Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 388 * 12. мај 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

12.5.2019.

У овом броју: На путу Светог Саве Снага је у јединству Бе3смртни пук истрајава Дан обудсмана Корак ближе послу Недеља обојена љубављу Будућност здравства у сигурним рукама Путујући циркус 4М

10 14 22 30 36 40 44 50

60 68 76 80 86 92 96 102 104

Фото: М. Радовановић

Операције 11. новембра 1915. Прва дама краљевачког глумишта После малоги велики Јоаким Србија - Русија, Југославија - СССР На репертоару Биоскопа „Кварт“ Изабрани дама и џентлмен године Планина вечите младости Наличја српског лица Времеплов

МАГАЗИН 12.5.2019.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве

МАГАЗИН

12.5.2019.

na putu svetog save

- У Манастиру Жичи отпочео Свети архијерејски сабор Српске православне цркве. - Повод да најзначајнији скуп црквених великодостојника буде организован у Жичи је обележавање осам стоте годишњице аутокефалности Српске православне цркве и чињеница да је баш ту било седиште прве архиепископије. - Српски архијереји окупили се да би анализирали све што је учињено у претходној години, сагледали проблеме и потражили најбољи начин за њихово решавање. - У октобру у Жичи велика прослава осам векова аутокефалности Српске православне цркве

12.5.2019.

МАГАЗИН

а предлог патријарха Иринеја, Свети архијерејски синод Српске православне цркве донео је одлуку да, на основу члана 59. Устава, у редовно заседање сазове Свети архијерејски сабор. Сабор је свечано започео 9. маја светом архијерејском Божанственом литургијом и чином Призива Светог Духа у храму Вазнесења Христовог у Манастиру Жичи. Литургијом је началствовао патријарх Иринеј уз саслужење архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија и дабробосанског Хризостома, епископа жичког Јустина, сремског Василија, банатског Никанора, новограчаничко-средњoзападно америчког Лонгина, канадског Митрофана, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и немачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, запад-

ноамеричког Максима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја, бихаћко-петровачког Сергија, нишког Арсенија, аутралијсконовозеландског Силуана, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, далматинског Никодима, осечко-пољског и барањског Херувима, захумско-херцеговачког Димитрија, викарно моравичког Антонија и мохачког Исихија и умировљеног канадског епископа Георгија. Саслуживали су и игуман студенички архимандрит Тихон, протојерејиставрофори Саво Јовић и Љубинко Костић, презвитер Филип Милуновић, као и протођакони Иван Гашић и Александар Грујовић, а молитвено су присуствовали бројни архијереји Српске православне цркве. Повод да најзначајнији скуп црквених великодостојника буде организован у Жичи је обележавање осам стоте годишњице аутокефалности Српске православне

цркве и чињеница да је баш ту било седиште прве архиепископије. Заседање Сабора прилика је за подсећање на сличне скупове у прошлости који су на најбољи начин потврђивали јединство народа и Цркве, посебно средњовековне који су били припрема и потврда аутокефалности добијене на дар од Светог Саве пре пуних осам векова. Поред великог броја грађана Литургији у Манастиру Жичи присуствовали су генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, представници локалне самоуправе, политичког и културног живота и велики број верника пристиглих из различитих делова земље. Да догађај буде представљен широј јавности, и овековечен за историјско сећање, потрудиле су се бројне телевизијске екипе, међу којима и екипа црквене телевизије Храм. -Ево нас данас у светој Жичи да добијемо благослов наших предака за благословен почетак и рад Сабора. Ве-

лики је благослов да имамо коме отићи, да имамо за шта да се молимо и да знамо да ће све то што се молимо чути Господ Бог. Нека Господ буде милостив да чистог срца приступимо ономе што је пред нама, а чека нас и у октобру месецу велика прослава осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Нека Господ са Пресветом Богородицом и свим угодницима божјим буде са свима нама да нас води и руководи до царства небескога - поручио je у обраћању присутнима епископ жички Јустин. Након што је светом причешћу приступио велики број присутних произнета је молитва Призива Светог Духа за почетак рада Сабора, а патријарх Иринеј подсетио присутне на повод окупљања у светом храму како би било настављено оно што је осам векова раније на истом месту са народом започео Свети Сава кад је на основу Јеванђеља, црквених канона и закона, упутио поуке новоизабраним архије-

рејима тек признате Српске православне цркве. После осам векова сабрали су се српски архијереји у Жичи, „српској причи“ како је говорио владика Николај Велимировић, да би анализирали све што је учињено у претходној години, сагледали проблеме и потражили најбољи начин за њихово решавање. - Наш народ треба да зна да смо сви ми живи храмови Божји, да је Господ отац свих нас, а ми браћа по Духу. Црква смо сви крштени у име Господа који је за нас страдао и васкрсао и са нама у Цркви пребива. Он испуњава речи упућене апостолима, да ће бити са нама све до свршетка века. Он нас се не одриче никада, јер је обећао да Цркву неће надвладати паклена врата. Треба да имамо на уму да смо чланови тела Христовог. Треба то да сведочимо својим животом. Имамо на кога да се угледамо. Велики је број светитеља Божјих из нашег рода. Позвани смо да ходимо њиховим путем.

То је једини пут који води животу, остали путељци воде у смрт. Овде отварамо наш Сабор, где пројављујемо своје јединство. Глас Божји – глас Цркве чује се на Сабору. Све одлуке треба да буду саборне. Нека нам Господ помогне да у конфузном времену у коме живимо нађемо прави пут, пут Христов. Једна од највећих мана нашег народа је неслога. Као бројчано мали народ, можемо опстати једино у слози и јединству, како је Владика Николај говорио: да нас Господ сложи, обожи и умножи. Нека је благослов ове светиње у којој се налазимо са свима вама у векове, поручио је патријарх Иринеј. У поподневним часовима истог дана у припрати Манастира Жиче отпочео је радни део заседања које је продужено и следећег, пре него је настављено 11. маја у Патријаршијском двору у Београду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Слава Храма Светог Саве у Краљеву

МАГАЗИН

12.5.2019.

СНАГА ЈЕ У ЈЕДИНСТВУ

- Оно што је у прошлости често било присутно и данас је, подељени смо, раздељени, посвађани, а то нашем добру не води и само охрабрује непријатеље који желе да нас виде подвојене и посвађане, јер је у томе њихова моћ и снага а наша немоћ. - Аутокефалија је значајна не само за Цркву него и за државу, јер без Цркве држава није оно што би требало да буде. - Косово и Метохија рак рана Србије. - Црквени великодостојници и гости присуствовали освећењу славског жита и ломљењу славског колача у спомен светитеља коме је посвећен краљевачки храм

МАГАЗИН

12.5.2019.

ан кад су 10. маја 1594. године на врачарском платоу у Београду Турци спалили мошти Светог Саве Српска православна црква слави као један од најзначајнијих празника. Тај датум је изабран и за славу краљевачког храма посвећеног спаљивању моштију првог српског архиепископа који је ове године, са свештенством и народом, имао несвакидашњу част да дочека патријарха Иринеја и велики број архијереја Српске православне цркве. Литургијским слављем у Храму Светог Саве предстојао је патријарх Иринеј уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија, загребачко-љубљанског Порфирија и добробосанског Хризостома, епископа жичког Јустина, канадског Митрофана, шумадијског Јована, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила и захумско-херцеговачког Димитрија. Саслуживали су им секретари у Епархији жичкој архимандрити Дамјан и Сава, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Љубинко Костић, Ненад Илић и Мирослав Јаковљевић, протојереји Иван Радовановић и Радоја Сандо, протонамесник Александар Јевтић, војни свештеник јереј Владимир Благојевић, протођакони Иван Гашић, Александар Грујовић и Андрија Јелић и ђакон Стефан Милошевски. У обраћању присутнима патријарх Иринеј је подсетио на хагиографске описе средњовековних сабора који су у прошлости српског народа одржавани на просторима Епархије жичке, а наступ Камерног хора Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, под диригентском палицом Рада Радовића, значајно је улепшало значајан догађај. Црквени великодостојници и гости присуствовали су освећењу славског жита и ломљењу славског колача у спомен светитеља коме је посвећен краљевачки храм. - Ево нас у овом светом и предивном храму посвећеном највећем апостолу народа нашега Светом Сави, првом архиепископу и просветитељу српском. Нека је благословен дана-

шњи дан, нека је благословено ово свето сабрање јер свако сабрање наше у светим храмовима је свето сабрање у благодати божијој, у благодати Духа Светога. Зато Црква позива да се сваке недеље и празника нађемо сабрани у светом храму Божијем, у дому Божијем, а где има веће радости него бити у дому Божијем са оцем свих нас, Господом спаситељем нашим? Ова је година посвећена осам векова наше свете Православне цркве када је Свети Сава, благодарећи разумевању тадашњег патријарха цариградског и цара византијскога, изборио и добио аутокефалност. То је време када су наша света Црква и наша немањићка држава биле у пуном јединству, у симфонији својих односа. Благодарећи том јединству, пре свега благодаћу божијом, наша држава је процветала свим вредностима, моралним и духовним, и била темељ и основ каснијем царству српском. То је било време када је држава водила бригу да брани и штити свој народ, Црква се молила Богу а народ божји усмеравала путу и закону божијем. То је најидеалније време нашег историјског постојања. Оно је послужило као узор потоњим владарима и представницима цркве да заједнички делају на њиви божијој која се назива Црква. Он нас је учинио великим у тадашњем временима, и не само то. У таквом односу државе и цркве створена је моћна држава која је била призната и позната у свету. Још много важније од тога, та држава је имала културу, истина делом позајмљену из Византије, тако да је то било најсјаније време наше историје. Ми смо мали народ коме је Бог даровао велике дарове, даровао нам је велике личности почевши од светога Немање, Светог Саве и других светих и великих из нашега рода који су створили такву историју и културу којима се данас поносимо. То нам говори и позива нас да и данас будемо јединствени. Али, постоји јединство и ван пута божијег, и ван добра божијег. То јединство је кратко и несигурно и нема темељ да опстане и постане живот народа. Само је једин-

ство у Господу, у вери и Цркви, оно што ствара наше духовно јединство и оно што нас чини у овом свету и овом животу. Данас нам је потребно то јединство. Нажалост, оно што је у прошлости често било присутно и данас је, подељени смо, раздељени, посвађани, а то нашем добру не води. То само охрабрује непријатеље који желе да нас виде подвојене и посвађане, јер је у томе њихова моћ и снага а наша немоћ. Зато се у овој јубиларној години молимо Господу, да нам пре свега усади веру у срца. То је темељ свих врлина и доброта у животу једнога народа. Она се најбоље показала на почетку наше историје и нашег народа, да оживи веру у нама јер смо без вере и као појединци и као народ ништавни. Не само пред Богом, него ништавни и пред људима. Један народ држи снага јединства и међусобне љубави. Данас нажалост има мало тога. Зато се у овој јубиларној години молимо Господу да нам подари божански дар и благодат Духа Светога да би могли да се одржимо на овом свету, у свету који нас опкољује не љубављу него мржњом. То је дубока мржња, сатанска мржња која није само зло наше него зло нашега времена, а то је последица хлађење наше љубави према Богу, према својој вери и Цркви. Црква нас је водила у времену када је нестало и краљева и царева и велможа. Онда је Црква са народом својим делила и добро и зло и довела нас до оног што смо желели до слободе, до своје државе. Ропство под Турцима било је страшно, дуго и тешко, али нас је вера одржала. Црква нас је одржала. Наши односи су нас одржали да све то поднесемо са вером и надом за долазак бољих дана и да дочекамо те дане. То је пут и позив данас да дођемо Богу и Цркви, а кад дођемо Богу и Цркви знајмо да смо дошли себи јер сваким удаљавањем од Бога, од вере и Цркве свете удаљујемо се сами од себе. У Новом Завету постоји прича о блудном сину која нас поучава о пропасти оних који одступају од Бога. Тек када се блудни син сетио оца свога, дошло је спасење. То је и нама данас потребно као једини истинити пут којим

12.5.2019.

МАГАЗИН

нас је Свети Сава позвао да идемо. Нема другога пута осим Божијег, Христовог и светосавског. Сваки други пут води у безнађе. Зато се молимо данас, свуда и свагда, посебно ове године када славимо велики јубилеј Цркве. Аутокефалија је значајна не само за Цркву него и за државу, јер без Цркве држава није оно што би требало да буде. Тек са Црквом она је постала наш понос. Данас у свету постоје хиљаде и хиљаде учитеља, философа, мудрих људи који нам нуде нова решења, нове путеве за које Господ не зна. Зато нам

је Господ дао велике угоднике божије, почевши од светога Јована, преко светог Немање и Саве, и других светитеља, бројних мученика нашега времена који су ишли тим путем, а многи пострадали. Али, њихово страдање није уништење. Они су прослављени јер су страдали за име божије и веру Христову. Сви који су пострадали у недавним страдањима, а Бог зна њихова имена, добили су венац мученички раван с оним светим мученицима које Црква вековима слави. То су наши учитељи, будни учитељи са Духом Светим који

нас позива да идемо њиховим светим путем. Тај пут никога није изневерио и тим путем стигли су својем циљу. Зато можемо да слушамо све што се чује у овоме свету који лежи на злу, али знајмо само оно што нам Господ каже, оно што је речено у Јеванђељу, оно чиме Црква живи и ми у цркви. То је истина за коју вреди живети, али за коју вреди и умрети ако дође прилика за то. Данас нам је рак рана наше Косово и Метохија. То је света српска земља коју не смемо ни да помислимо да се одрекнемо. Ако би то учинили клетва светог кнеза Лазара и других светите-

ља дубоко ће нас стићи, доживећемо велику трагедију и велику невољу. Проклеће нас историја, проклеће нас сви који су до сада пострадали на Косову и Метохији. Зато се молимо Господу да та мисао на светиње Косова и Метохије буде присутна у сваком уму и усвакој српској глави. Сила отме земљу и градове. Могу да отму и Косово. Пет стотина година били смо под Турцима, али је дошло време да се ослободимо. Ако сила узме нека узме, али не смемо да им дамо. То је основно. У последње време та идеја и мисао провејава у глава-

ма наших највиших, и радује када чујемо Косово нећемо дати. То је оно што народ жели, што ће народ подржати и што сви желимо да останемо за свагда сједињени са Косовом и косовским светињама. Ситуација у погледу Косова се мења, мада веома споро, а ја се не уздам само у моћ и помоћ моћника него у помоћ светих косовских мученика, косовских светитеља. Нека је благословен данашњи дан кад је спаљен наш велики апостол Свети Сава. Спалили су његово тело, али не личност и светињу Светога Саве. Она је увек присутна у нама. Свети Са-

ва је и данас са нама, тамо где се подиже највећи храм на Балкану и шире, у свету. Ако да Бог да га идуће године у потпуности завршимо, да га осветимо и предамо Богу, Светом Сави и српскоме народу. Биће то велики дан, велика радост за коју се припремамо и ове и идуће године. нека нам Господ буде на помоћи, да нас благослови, да нас његова рука води и руководи и да нас приведе тамо где нам је поставио циљ и смисао нашега живота. Срећан празник - поручио је патријарх Иринеј. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.5.2019.

Обележен Дан победе над фашизмом

МАГАЗИН

12.5.2019.

БЕСМРТНИ ПУ

УК ИСТРАЈАВА - Циљ шетње градским улицама је одавање почасти свима који су учествовали у борби против фашизма и обезбедили слободу земље након Другог светског рата. - Бесмртни пук у Србији чува сећање на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. - У истој колони потомци учесника ратова вођених у двадесетом веку, без обзира ком су покрету припадали, што је корак даље ка успостављању потпуног националног помирења и одавање почасти свима који су се борили против фашизма

МАГАЗИН

12.5.2019.

ако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније, безусловном капитулацијом царског Јапана после употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију, као Дан победе над фашизмом обележава се 9. мај, датум када је нацистичка Немачка потписала капитулацију. Тога дана 1945. године по московском времену совјетски маршал Георгиј Жуков ратификовао је испред савезника споразум о немачкој капитулацији који је дан раније, у име Трећег рајха, потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Почев од тада, овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света, Русији, Јерменији, Азер-

бејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану, од 2000. и у Израелу. Немачки представници су два пута потписали капитулацију, први пут са представницима земаља савезника у Ремсу 7. маја која је ступала на снагу дан касније у 23:01 по средњоевропском времену од када се као Дан победе обележава у Европи и већини западних земаља. Председник Јосиф Висарионович Стаљин је био незадовољан овим догађајима, јер је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Свеза и да буде потписана у Берлину. Зато је инси-

стирао да протокол из Ремса буде само прелиминарни, а да се главна церемонија одржи у Берлину, где се тада налазио маршал Жуков. Тако је увече 8. маја, када је због разлике у временским зонама у Москви већ био 9. мај, организована друга церемонија на неоштећеном имању ван Берлина. Начелник штаба Врховне команде Вермахта фелдмаршал Вилхелм Кајтел, представник Луфтвафе генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф и адмирал Ханс Георг фон Фридебург потписали су немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту. Испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Жуков и британски

маршал Артур Тедер. Парада победе која се на овај дан сваке године одржава у Москви, великим мимоходом више родова војске и прелета авијације, сваки пут је прилика да се покажу последња постигнућа војне технологије и опрема из Другог светског рата. Прва је одржана 24. јуна 1945. а највећа је била 2015. када се славило седамдесет година од завршетка Другог светског рата. Дан победе над фашизмом, који се у Краљеву деценијама уназад обележавао полагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе, прошле године је добио нову димензију баш као и на простору Руске Федерације шест годи-

на раније. Тада је, као последњи ешалон традиционалне деветомајске Параде победе, московским Црвеним тргом продефиловао Бесмртни пук сачињен од потомака страдалих у Другом светском рату. Идеја је прихваћена и у другим градовима широм Русије због чега се процењује да број учесника достиже десет милиона. Идеја да се на овакав начин чува сећање на све који су се у великом отаџбинском рату борили против фашизма нашла је плодно тло на територији целе земље, а врло брзо и превазишло њене границе. Бесмртни пук је стигао и до Србије па је, паралелно са четвртом годином у Београду, ове године продефиловао улицама Краље-

ва, Кикинде, Сомбора, Крагујевца, Крушевца, Панчева, Ужица, Параћина, Новог Сада и Ниша и три града у Републици Српској, Источног Сарајева, Бањалуке и Требиња. Циљ шетње градским улицама је одавање почасти свима који су учествовали у борби против фашизма и обезбедили слободу земље након Другог светског рата. Бесмртни пук у Србији чува сећање на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. Након полагања венаца на Споменик отпора и победе, у парку код Железничке станице, формирана је колона

12.5.2019.

МАГАЗИН

Бесмртног пука која је, од раскрснице са Улицом Димитрија Туцовића, кренула Хајдук Вељковом до Улице 4. краљевачки батаљон, а од Градске терасе Улицом Милана Топлице, поред Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године, наставила до зграде Градске управе где је отворена изложба „Србија-Русија Југославија-СССР“. Након отварања изложбе следи пројекција филма „Битка за Севастопољ“. У истој колони нашли су се потомци учесника ратова вођених у двадесетом веку, без обзира ком покрету припадали, што је корак даље ка успостављању потпуног националног помирења и одавање почасти свима који су се борили против фашизма. Уз њих су и овога пута били саборци и потомци оних који су страдали од последица НАТО бомбардоавња у пролеће 1999. године. Значај оваквог вида одавања почасти борцима против фашизма огледа се и у чињеници да је прву деценију новог миленијума обележило стварање ам-

1945. године дале жене. Из Савета за родну равноправност стигла је потврда да је у редовима Народно-ослободилачке војске на територији Југославије било око сто хиљада жена од којих је 25 погинуло, 40 хиљада рањено, док је три хиљаде њих остало потпуно неспособно за рад. У току рата око две хиљаде жена постале су официри, Партизанску споменицу 1941. године добило је 3.344, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена. Совјетски Савез је, као и многе друге државе, током Другог светског рата у борбе укључивао и жене, а постојала је и посебна Женска школа за обуку снајпериста међу којима је најпознатија била Људмила Павличенко о којој говори фил „Битка за Севастопољ“. Допринос борби против фашизма дале су и Краљевчанке Олга Милутиновић, Олга Јовичић Рита, др Зора Илић Обрадовић, Даница Јаснић и Милева Карајовић, а у ослободилачким ратовима Србије почетком двадесетог века и Милунка Савић.

Краљевачки Савет за родну равноправност и Женска одборничка мрежа овогодишњи Бесмртни пук посвећују свим женама које су пале у борбама и онима које су учествовале у Другом светском рату, чиме су заслужиле да се сећање на њих чува што је могуће дуже. Обележавање значајног историјског догађаја настављено је и следећег дана концертом ученика Дечје школе уметности из града Тутаев, у Јарославској области у Русији. Као победник бројних општинских, државних и међународних такмичења оркестар је држао концерте по целој Русији, али и у Француској, Немачкој, Бугарској, Пољској и Србији. На репертоару су се нашла дела руских уметника, а у част доласка у ову средину и познате српске песме. Гостовање је реализовано захваљујући директорки представништва Руских православних звона у Србији Наталији Шртиљиној, а поред Краљева гости из Русије наступиће у Дечјем одмаралишту Гоч и Манастиру Студеници.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

бијента у коме се није ни помињало да је Србија током Другог светског рата била на страни земаља победница у борби против фашизма. Податак да је у борбама за ослобођење Краљева од немачке окупације у новембру 1944. године страдао велики број совјетских војника додатни је мотив за залагање да се у овој средини очува сећање на њих. Идеју о дефилеу у знак одавања почасти свима који су се борили против фашизма покренула је група новинара из Омска после посете меморијалном центру у коме је горео вечни пламен. Акценат је стављен на Други светски рат који има велики утицај на руску културу у којој је дубоко усађено сећање на 27 милиона особа страдалих у борбама и много других до око 40 милиона колико је изгубило живот од последица рата. Најава првог дефилеа Бесмртног пука у Краљеву прошле године прилика је за подсећање на допринос који су у борбама за ослобођење од 1941. до

Заштитник грађана са Краљевчанима

МАГАЗИН

12.5.2019.

ДАН ОМБУДС

СМАНА

- Заштитник грађана је један од оних који наступа кад друге институције затаје, или им правила и процедуре не омогућавају да ефикасно помогну. - Заштитник грађана Зоран Пашалић последњег радног дана минуле недеље, у оквиру кампање „Дани омбудсмана“, са сарадницима боравио у Краљеву. - Шест сати разговора са грађанима, представницима локалне власти, јавних установа и предузећа и удружења грађана. - Боравак у Краљеву прилика за разговор о системским проблемима у примени нормативних аката, али и неким од појединачних случајева. - Дуго чекање на решавање проблема утиче на поверења грађана у државне органе. - Грађане највише тиште проблеми социјалне природе, али и што се проблеми у надлежности других институција решавају изузетно споро

12.5.2019.

МАГАЗИН

стваривање и заштита права грађана, законито и правилно утврђивање обавеза, одговорност су државе због чега су све њене институције и службеници дужни да том послу приступе савесно и предано. Иако највећи број њих то и чини много пута се потврдило да ништа није савршено, што је повод за успостављање механизама којима се држава стара да исправи неправду коју неко учини у њено име. Заштитник грађана је један од оних који наступа кад друге институције затаје, или им правила и процедуре не омогућавају да ефикасно помогну. Због тога позива све који сматрају да су им угрожена људске и мањинске слободе и права, уколико је орган власти према њима поступио или поступа злонамерно, несавесно, самовољно, ако свесно чини штету или понижава, ако су безуспешно покушали да исправе неправду а и даље верују да су у праву, да му се обрате. Из

Канцеларије Заштитника грађана стиже потврда да ће са сарадницима проверити све тврдње, размотрити прописе, друге чињенице и околности, и објективно и непристрасно утврдити степен нанете штете, или упутити на други механизам заштите права и интереса. На седници Скупштине Републике Србије гласовима 142 од 250 посланика за Заштитника грађана је изабран мр Зоран Пашалић који је последњег радног дана минуле недеље, у оквиру кампање „Дани омбудсмана“, са сарадницима боравио у Краљеву. Шест сати је посвећено разговору са грађанима, и разматрање њихових притужби, али и са представницима локалне власти, јавних установа и предузећа и удружења грађана. Градоначелник Краљева Предраг Терзић посету заштитника грађана тумачи као жељу да се грађанима помогне у решавању проблема, а уједно

избегу значајни трошкови при покушају да то учине у београдској канцеларији. Боравак у Краљеву искоришћен је за разговор о системским проблемима у примени нормативних аката, али и неким од појединачних случајева. И једна и друга страна уверавају да ће наставити рад на решавању проблема грађана и да на том путу очекују више успеха него до сада. Да Краљево прати промену прописа који се односе на заштиту права грађана сведочи податак да су инкорпориране у акта локалне самоуправе, а значајна средства намењена четвртом, петом, шестом и сваком другом покушају вештачке оплодње до старосне границе од педесет година сматра се добром потврдом овог става. Бригу о остваривању права из области под ингеренцијом Заштитника грађана потврђује помоћ домицилном становништву у области социјале заштите, а интерно расељеним и избе-

глим лицима у настојањима да реше стамбено питање доделом станова, новца и материјала за градњу кућа. Значајну помоћ у овоме пружили су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Комесаријат за избеглице, а од Заштитника грађана очекује се да помогне при промени нормативних аката. - Град настоји да промену сваког закона, и сваког другог акта, примени у својим одлукама и да, у тренутку када видимо да је неопходно мењати неку одлуку како бисмо изашли у сусрет нашим грађанима, то одмах урадимо на првој седници Градског већа и Скупштине града, потврдио је Терзић. Задовољство Заштитника грађана темељи се на ставу да се у свим срединама у којима је боравио у оквиру кампање „Дани омбудсмана“ потврдило велико интересовање грађана за разговор са њим и срадницима. Искуство разговора са грађанима потврђује да

дуго чекање на решавање било ког проблема утиче на смањење поверења у државне органе па се разговори слични онима у Краљеву чине добрим начином за пут ка решењу. На том путу посебно значајном оцењује се права и тачна информација што је основ жеље да активнсти ове врсте буду настављене и у будућности. Путовање по градовима Србије потврђује да грађане највише тиште проблеми социјалне природе и што се проблеми у надлежности других институција решавају изузетно споро. - Ми немамо ингеренција да се мешамо у рад судске управе, а у нади да ћемо и тај проблем решити можемо да се захвалимо грађанима што су дошли, али и да им објаснимо да те проблеме можемо решавати једино на начин на који смо и покушали, ако извршна власт може да им помогне мимо поступка који воде. Често се деси да може, а све зависи од слуха локалне

самоуправе. У Краљеву смо увек имали такву подршку, каже Пашалић. Велико интересовање за помоћ у решавању проблема повод је да у разговоре са грађанима буде укључен већи број сарадника Заштитника грађана како би у пуном капацитету, и ограниченом времену, могли да приме што више њих. Пашалић потврђује да успех у томе зависи од више фактора, поред броја дана у месецу кад је то могуће реализовати и од обавештености грађана. Најзначајнијом за већи одзив приликом неке следеће посете оцењује се обавештеност, али и искуства оних који су већ разговарали са Заштитником грађана и резултатима тог разговора. Она су добра потврда за очекивање других да, ако у сусрету са Заштитником и не реше проблем због кога су дошли, добију праву информацију када и како ће то бити учињено. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 12.5.2019.

Мере активне политике запошљавања

МАГАЗИН

12.5.2019.

КОРАК БЛИЖЕ ПОСЛУ

Фото: М. Радовановић

- Потписвањем уговора локална самоуправа и краљевачка филијала Националне службе за запошљавање отворили врата за јавне радове, стручну праксу и самозапошљавање. - Учешће локалне самоуправе више од половине износа који премашује дванаест милиона динара. - Шанса за седамдесет Краљевчана. - Стручна пракса услов за полагање стручног и државног испита. - Буџетом за ову годину суфинансирању мера активне политике запошљавања намењено нешто више од тринаест милиона динара. - Успешна сарадња са немачком организацијом Хелп. - Велика очекивања од почетка рада две нове фабрике

МАГАЗИН 12.5.2019.

ије тајна да велика незапосленост представља највећи проблем Краљева, а ни значајно мањи број лица на евиденцији локалне филијале Националне службе запошљавање у односу на период од пре неколико година не даје довољно оптимизма за оне који још чекају на решење животног проблема. Све то је довољан разлог за бројне напоре локалне самоуправе и Националне службе за запошљавање да улагањем значајних средстава мотивишу незапослене како би у једном од мера и програма активне политике запошљавања пронашли модел који би на најбољи начин задовољио потребу за заснивањем радног односа. Одлуком министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у другој половини априла одобрена су средства за суфинансирање програма и мера активне политике запошљавања. То је основа за удруживање са локалном самоуправом и учешће од 49 одсто у укупном износу од дванаест милиона и шест стотина хиљада динара што је првог радног дана у недељи потврђено уговором који су пописали директорка Филијале Краљево национале службе за запошљавање Снежана Прелић и градоначелник Краљева Предраг Терзић. Споразумом проистеклим из локалног акционог плана за запошљавање предвиђено је коришћење ових средстава за финансирање јавних радова, стручне праксе и подстицању предузетништва које се огледа у субвенционисању самозапошљавања. До краја ове, најдаље следеће, недеље очекује се да буде расписан јавни позив за коришећње средстава, а лица заинтересована за учешће до потребних инфомација о условима моћи ће да дођу на званичној интернет презентацији Националне службе за запошљавање и огласној табли града. Један од приоритета политике запошљавања у овој години јесте укљу-

чивање и подстицај пре свега теже запошљивих категорија, од кога се очекује да додатно допринесе регионалној и локалној политици у овој области. Иако је од 2012. године евидентно смањење броја незпослених на евиденцији Националне службе за запошљавање велика очекивања локалне самоуправе заснивају се на најави запошљавања великог броја радника у две нове фабрике, Леони и Еуротај. - Поред тога град Краљево издваја значајна финансијска средства за суфинансирање мера активне политике запошљавања за шта смо, у буџету за 2019. годину, предвидели укупно нешто преко тринаест милиона динара. Пре неколико недеља потписали смо уговор са немачком организацијом „Хелп“ како бисмо успели да краљевачким привредницима помогнемо да купе опрему која им је неопходна како би запослили нове раднике. Са Националном службом за запошљавање потписујемо уговор како бисмо суфинансирали стручну праксу, јавне радове и самозапошљавање. Надам се да ће ова средства допринети да седамдесет Краљевчана добије посао, а да ће неки остати да раде у тим предузећима на неодређено време. Веома је важно да млади људи, кад заврше средње школе или факултете, имају могућност да стручном праксом дођу до знања и искустава која су им неопходна како би полагали стручни или државни испит и након тога могли да заснују радни однос - поручио је након потписивања уговора градоначелник Краљева. Од буџетских средстава која премашују тринаест милиона динара нешто више од три милиона удружено је са немачком организацијом „Хелп“ и два пута више са Националном службом за запошљавање чији се допринос смањењу незапослености одвија у два правца. Са једне стране то је обезбеђење средстава како би заједнички финансирали пројекте из мера

активне политике запошљавања, а са друге стране техничка подршка у ситуацијама у којима локална самоуправа самостално обезбеђује новац. Годинама уназад они који са успехом завршавају средње школе и факултете пре него што направе први корак ка запошљавању наилазе на препреку јер послодавци по правилу траже особе са радним искуством, а прилику да га стекну пружа јединио стручна пракса. То је један од основних разлога за опредељење Националне службе за запошљавање да финансира овај вид стицање знања и вештина неопходних за рад на одређеном радном месту - Ми из овог разлога желимо да обезбедимо средства да финансирамо стручну праксу да деца могу да положе стручне и државне испите, а након тога добију посао. Они некада желе да волонтирају, да раде потпуно бесплатно, али је за одређене испите неопходно да имају радно искуство које је плаћено. Зато као град морамо одговорно да делујемо, да помогнемо студентима који су завршили факултете и ђацима који су завршили средње школе да се усавршавају и започну радни век у годинама када треба, а не да чекају годинама на евиденцији Националне службе за запошљавање - каже Терзић. Жеља потписника уговора је да током године створе услове како би што већем броју суграђана одшкринули врата која воде заснивању сталног радног односа. Кроз програм стручне праксе у првој половини године прилику за то добиће шеснаест незапослених, а укључење већег броја могло би да зависи само од количине средстава немењених за финансирање трошкова у овој области. У локалној самоуправи не крију жељу за стварањем повољнијих услова за запошљавање како стручна пракса и јавни радови не би били тако популарни видови радног ангажовања у ограниченом периоду. Т. Радовановић

Уз Светски дан Црвеног крста

НЕДЕЉА ОБОЈЕ

МАГАЗИН

12.5.2019.

- Бројним активностима обележен Светски дан Црвеног крста. - У току Недеље Црвеног крста три акције добровољног давања крви. - Посета породилишту Опште болнице „Студеница“ као прилика за доделу пригодних поклона новорођеним суграђанима. - Бројне акције намењене едукацији ученика основних и средњих школа. - Награде ауторима најбољих радова на литерарном конкурсу „Крв живот значи“. - Рад ученице Основне школе „Вук Караџић“ Данке Трбојевац оцењен једним од најбољих у земљи

ЕНА ЉУБАВЉУ

12.5.2019.

МАГАЗИН

коро две стотине националних друштава у исто толико држава сваког 8. маја, на дан рођења оснивача Црвеног крста Анри Динана, обележавају Светски дан Црвеног крста и Недељу Црвеног крста која траје наредних седам дана. Недеља Црвеног крста ове године се обележава са темом „Љубав“ коју је определила Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Црвени крст Србије је најстарија хуманитарна организација у земљи која ове године обележава 143 годину постојања и рада, а кроз различите програме помоћи и едукације, као што су народне кухиње, мотивација добровољних давалаца крви, обука из прве помоћи, помоћ социјално угроженом становништву, опоравак деце, помоћ пострадалима од поплава, земљотреса, екстремних хладноћа и других природних несрећа, брига о старијима и друге активности, успева да допре до

више од два милиона људи. Организације Црвеног крста и Црвеног полумесеца сваке године организују бројне активности како би истакли јединствену улогу у својим земљама. Недеља Црвеног крста је прилика да се истакне важност више од седамнаест милиона волонтера и око пола милиона професионалаца који, заступају потребе и непосредно помажу најугроженијим категоријама становништва, предузимају мере за спречавање болести и унапређење здравља, пружају подршку становништву погођеном последицама природних катастрофа и ратних сукоба. Светски дан Црвеног крста обележава се и у Краљеву а како се ове године поклопио са редовном акцијом добровољног давања крви прилика је да се до истека Недеље Црвеног крста понови још два пута. Поред редовних првог и последњег дана у недељи у уторак 14. маја у акцију ће се укључити

и студенти Факултета за машинство и грађевинарство. Сваке године се поводом обележавања значајног датума у раду Црвеног крста расписује литерарни конкурс под називом „Крв живот значи“, а Недеља Црвеног крста је прилика да се уруче награде ауторима најбољих радова. Разлог више ове године је податак да је рад ученице Основне школе „Вук Караџић“ Данке Трбојевац оцењен једним од најбољих на нивоу целе земље. Последња два дана у недељи резервисани су за такмичење екипа прве помоћи медицинских школа, а широку лепезу активности употпуњује рекламни филм посвећен добровољном давању крви. Иако је наговештено да ће са сарадницима подржати акцију добровољног давања крви довољно храбрости за то показао је градоначелник Краљева Предраг Терзић у чијој је књижици добровољног даваоца упи-

носити својим резултатима а мислим да по броју добровољних давалаца крви нисмо међу најбољима у земљи. Из тог разлога апелујем на што већи број Краљевчана да средом дођу у просторије Црвеног крста и дају крв. То је пет, десет или петнаест минута времена које неком рођаку, пријатељу, комшији или човеку кога уопште не познајемо може да значи продужење живота порука коју је суграђанима на Светски дан Црвеног крста упутио градоначелник. Из Црвеног крста на овај дан стижу речи захвалности свима који су показали спремност да давањем крви помогну онима којима је крв једина нада и пут ка излечењу. Из ове организације стиже потврда да је мото овогодишњег обележавања значајних датума прилика да цела недеља буде обојена љубављу. У оквиру Недеље Црвеног крста планиране су бројне активности међу

којима значајно место припада посети породилишту Опште болнице „Студеница“ као прилика за доделу пригодних поклона новорођеним суграђанима, али и бројне акције намењене едукацији ученика основних и средњих школа. У оквиру њих обрађене су различите теме из области које прете младима, пре свега антитрафикинг, болести зависности, ХИВ, полно преносиве инфекције, контрацепција, прва љубав, промоција хуманих вредности. Посебно радује податак да се у току Недеље Црвеног крста одржава скупштина ове организације као прилика да се волонтерима и сарадницима одају пригодна признања, златни и сребрни знаци Црвеног крста Србије. Богат програм активности употпуниле су обуке из области пружања прве помоћи али и бројне посете старим лицима, посебно оним на територији најудаљенијих месних заједница.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

сан још један датум. Долазак у просторије Црвеног крста прилика је за подсећање да и на овај дан локална самоуправа потврђује добру сарадњу са овом организацијом која се заснива на принципу хуманости као једном од важни сегмената развоја друштва. Значајним за даљу судбину добровољног давалаштва крви показала се промена у овој области дефинисана најновијом верзијом Закона о транфузиолошкој медицини. И поред оптимизма да се промене неће одразити на мотивацију грађана за укључење у акције које организује Црвени крст у Краљеву је евидентна појава мањег броја спремних да средом дођу у просторије организације. - Управо због тога смо данас дошли како бисмо мотивисали сугађане да сваке среде у просторијама Црвеног крста у Улици цара Лазара дају крв. Навикли смо да будемо најбољи навикли и да се, као Краљевчани, можемо по-

Републичко такмичење у пружању прве помоћи

МАГАЗИН

12.5.2019.

БУДУЋНОСТ ЗДРАВСТВАА

А У СИГУРНИМ РУКАМА

- Краљево домаћин двадесетог по реду Републичког такмичења медицинских школа у пружању прве помоћи. - Током два мајска дана оспособљеност у пружању прве помоћи приказале двадесет три екипе са око три стотине такмичара. - Првог дана тест и реалистичан приказ повреда, стања и обољења, другог пружање прве помоћи. - Такмичење по наставном плану и програму предмета Прва помоћ за ученике првог разреда. - Право учешћа омогућено ученицима прва три разреда медицинских школа. - Медицинске школе међу најбољим у земљи. - Свршени ученици медицинских школа конкурентни у читавој Европи и свету

12.5.2019.

МАГАЗИН

рва помоћ обухвата скуп мера и поступака којима се спасава живот и спречава даље погоршање здравља повређених и оболелих особа, а примењује се на лицу места или безбедном одстојању од места настанка повреде или болести. Основни задатак прве помоћи је очување живота људи, односно да се унесрећена лица у што бољем стању и у што краћем временском периоду транспортују до одговарајуће медицинске установе, по могућству и најближе. Ова врста помоћи разликује се од стручне медицинске помоћи, а пружају је лекари, обучени спасиоци или лаици који су се задесили на месту несреће, а који би требало да буду обучени за пружање прве медицинске помоћи. Основни циљеви прве помоћи су отклањање узрока који угрожавају живот повређених и оболелих особа, враћање унесрећених лица у живот, њихово

збрињавање, обезбеђивање оптималног транспорта и други. Значај пружања помоћи препознат је и у средњим стручним школама медицинске струке, а начин да се провере домети у овој области су различита такмичења. Екипе прве помоћи које су на школским такмичењима оствариле најбоље резултате током два мајска дана су у Краљеву настојале да покажу способност да на најадекватнији начин реагују у реалним ситуацијама. Прилика за то пружена им је на двадесетом по реду Републичком такмичењу медицинских школа у пружању прве помоћи и реалистичног приказа повреда и стања. Такмичење се одвија под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Удружења медицинских школа Републике Србије и Града Краљева по наставном плану и програму предмета Прва помоћ за ученике првог разреда,

а право учешћа омогућено је ученицима прва три разреда медицинских школа. Током два мајска дана двадесет три екипе из исто толико, од укупно четрдесет, медицинских школа са територије Србије приказало је знање и вештине у пружању прве помоћи. У време кад се у Србији инсистира на увођењу дуалног образовања у школе из Министарства просвете, науке и технолшког развоја стиже потврда да је овај модел одавно у примени у медицинским школама. Прилику да ученици кроз практични рад стекну потребна знања и вештине пружају добро опремљени кабинети, а она се накнадно дограђују у здравственим установама различитог типа. То је резултат сарадње министарстава просвете и здравља, а на нижем нивоу медицинских школа и здравствених установа. Помоћник министра

ред најбољих у земљи. - Посебно смо задовољни опремљеношћу школа кабинетима за практичну наставу, сарадњом са Министарством здравља и здравственим установама које примају наше ученике на праску и вежбе. Резултат те сарадње је могућност да се ученици још у првим разредима сусретну са пацијентима, дају терапију и уђу у свет рада како би по завршеку школе могли одмах да се запосле. Онима који желе да студирају то је омогућено на свим факултетима из области здравства и социјалне заштите. Свакодневно инсистирамо на квалитету рада у школама како би и квалитет ученика који заврше био на највишем нивоу, а колико смо у праву потврђује то што су наши ученици конкурентни у читавој Европи и свету - каже др Пајић. И поред тога присутна је тенденција да се задрже у земљи, а добра при-

лика за то је реализација пројекта запошљавања најбољих ученика непосредно по завршетку школе. Иако последњих година ради у новом амбијенту краљевачка Медицинска школа се сврстава у реда најбољих у земљи, а добра потврда је податак да је директорка председница Удружења медицинских школа Србије. Из Министарства просвете стиже потврда да су ретке школе које са таквим ентузијазмом и посвећеношћу прилазе ученицима, што се најбоље види на такмичењима ове врсте на којима су екипе Медицинске школе по правилу рангиране међу пет најбољих. Значајном за успешну реализацију такмичења оцењује се сарадња са локалном самоуправом која је и овом приликом настојала да обезбеди услове за што пријатнији боравак такмичара и остваривање најбољих могућих резултата. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

просвете др Александар Пајић потврђује да одлични резултати сарадње гарантују довољну обученост кадрова како би након завршене школе били у потпуности спремни да прихвате радне обавезе у некој од здравствених установа. Такмичење ученика медицинских школа у пружању прве помоћи је прво такмичење на најзначајнијем подручју рада здравство и социјална заштита. Реализује се током два дана од којих првог у решавању тестова и реалистичном приказу повреда, стања и обољења а другог у пружању прве помоћи. Различити задаци решавају се на двадесет два полигона, сабирају поени које на сваком од њих додељују стручна лица, а простим збрајањем долази се до победника. Из Министарства просвете стиже потврда задовољста оценом рада медицинских школа које се сврставају у

МАГАЗИН 12.5.2019.

Богутовац пре, за време и после НАТО агресије (5)

МАГАЗИН

12.5.2019.

ПУТУЈУЋИ Ц

- Нова школска зграда у Богутовцу изграђена за само два месеца. - Свечаност поводом почетка градње без знања мештана. - Изостала градња привредног објекта који би задржао младе у овом месту. - Градња започела на месту некадашњег дома који није био оштећен до мере да, уз мала улагања, не би могао бити обновљен. - Због школске зграде мештани Богутовца остали без ветеринарске станице. - Изненађење на дан планиран за свечаност поводом завршетка радова. - На свечаност без припремљене торте. - Председник Месне заједнице није сматрао потребним да се појави на свечаности зато што је школска зграда грађена уз подршку Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. - Није важно да ли је крава црна или бела, важно је да даје млеко

ЦИРКУС 4М

МАГАЗИН

12.5.2019.

ајтеже последице континуиране активности авијације северноатланске алијансе на подручју краљевачке општине преживели су мештани Богутовца у коме је, поред привредне инфраструктуре и стамбених објеката, страдала и зграда основне школе. Престанак опасности од бомбардовања, након потписивања Кумановског споразума, добра је прилика да се отпочну радови на обнови земље након што се утврде размере катастрофе коју је доживела. У таквим околностима уобичајено је да места која су претрпела највећа разарања посете високи државни званичници, а на челу бројне делагације која је свратила и до Богутовца био је и председник владе Мирко Марјановић. Обичај је да се у оваквим ситуацијама приреди пригодан дочек, а да би први долазак високе делегације у ову средину прошао како доликује побринуо се председник општине др Љубиша Јовашевић. То је разлог због кога је, непосредно пред долазак високих

званичника, стигао у Богутовац како би проверио да није промакло нешто што би могло да изазове негативну реакцију. У друштву начелника Рашког округа Мирка Рајичића министра грађевине Драгослава Шумарца, директорке Дирекције за обнову земље Иванке Лалић и других високих личности Марјановић је стигао са жељом да се на лицу места увери у размере разарања. Као што то увек бива кад стигне делегација овог формата свако се труди да је прво одведе у своје двориште. Најжешћи противник да то буде стовариште Беопетрола и железничка станица и овом приликом је био богутовачки кафеџија Миро Матовић уверен да предност треба дати стамбеним објектима и, један по један, обићи сваки од њих. - Долази Зоран Вукадиновић и каже понеси флашу ракије, долази Влада. Помислим да је то неки његов пријатељ, па му дам флашу ракије старе преко двадесет година. Одем доле

а кад дође шеф полиције Раша Милијановић кажем, Рашо немојте да нас продате. Био је ту начелник Секретаријата за унутрашње послове и многи други, а из оних срушених кућа фаце као крапински људи. Обишли смо врло мали део подручја, уверили се какве су страхоте људи преживели и потврдили да се, ако се не испоштује договор који смо постигли, приступи тоталној блокади пута кроз Богутовац. Кажем председниче, ништа нисте видели ако не видите стару школу у којој налазимо сат чије су се казаљке зауставиле кад је зграду погодио пројектил. Испричам да је имала осам учионица и четири стотине ученика кад је Богутовац имао 1.750 становника. Он иде преко дворишта, тамо зјапи отвор, и док они људи гледају кажем да је једини кривац што је школа била оволика Миро Матовић. Мирко Марјановић каже, хоћу одмах ујутру извештај и једно сто радника и тако се направи школа - сећа се Матовић. Радови су почели изненађујуће бр-

зо, нова школска зграда завршена за само два месеца, а дан почетка радова био посебна прилика за свечаност на којој се очекивало присуство бројних званица са републичке и локалне политичке сцене. Две деценије касније Матовић сведочи да за то нису знали једино мештани Богутовца, чак ни он чија је кућа најближе месту одређеном за градњу објекта. Као и данас и тада је било уобичајено да на градилишту буде постављен велики билборд са сликом новог објекта који, каже Матовић, није одговарао стању на терену. - Стиже путујући циркус 4М, Мирко Марјановић и Милутин Мркоњић, а пре њих један пано на коме су нацртане школа и ветеринарска станица. Људи стоје около, сви су дошли аутобусом и довезли ученике из Конарева а овде нико не зна да почињу радови и да то треба да се обележи. Кажем, господине Мркоњићу ово је фарса, ово је превара, лаж, пљачка, отимачина. Ово је последња локација коју смо чували да се направи неки по-

гон како бисмо задржали младе људе у селу - била је Матовићева реакција на потврду Милутина Мркоњића да је коцка већ бачена и све одлучено. Незадовољство мештана Богутовца испровоцирано је сазнањем да ће нова школска зграда бити изграђена на локацији дома у овом месту који током НАТО бомбардовања и није претрпео оштећења која не би могла да се санирају мањим улагањима. Зграда им је била значајна због чињенице да је служила за окупљања мештана различитим поводима, било да су то зборови мештана, гостовања естрадних уметника или други. Значајним је оцењен и податак да је ту била и ветеринарска станица толико потребна сточарима овог краја. Да ће остати без ње било је јасно у тренутку потврде да за то нема довољно места јер је неко при пројектовању направио погрешну процену. У време док зграда сеоског дома још није била срушена истакнут је захтев да се у новој школској гради обез-

беди простор за неке од потреба мештана које су овде задовољаване деценијама уназад, ако ништа друго бар велика сала за скупове различите врсте. Да представници власти никад нису шкртарили кад су у питању обећања потврдило се и овога пута, а због искуства из многих других ситуација које је утицало на приличну дозу неповерења провејавала је нада да неће бити изиграни након толико патњи које су претрпели током НАТО агресије. Рушење сеоског дома посебно емотивно доживео је Миро Матовић, понајвише због сећања на време изградње кад је као пионир носио цреп којим је покриван. Чврсто уверење да су још једном преварени није могла значајније да ублажи ни чињеница да је нова школска зграда направљена у кратком року, а ново изненађење уследило је на дан планиран за свечаност каква приличи оваквом догађају. Да не може да протекне без помоћи успешног предузетникак каквим се безброј пута показао Матовић потвди-

МАГАЗИН 12.5.2019.

МАГАЗИН

12.5.2019.

ло се у тренутку кад му је поручено да донесе нешто на свечаност. - Отвара се школа, ја се договорим са женом, обучем се свечано и пођем. Тамо гомила света, а не познајем никог. Нисам ни знао колико их је из државне безбедности и полиције док нису упитали има ли некога ко би правио проблеме. Кад сам поменуо како знам једног који ће сигурно са терасе да гађа камењем на питање ко је потврдим да сам ја. Жена се обукла свечано, понесемо гибаницу и торту, а кад видим који смрад пристиже схватим да ми ту није место и вратим се - признаје Матовић. Уобичајено је да свечаности овог типа буду обогаћене пригодним уметничким програмом, а организаторима се овом приликом учинило како би најпогоднији могла да буду у то време истакнути члан Југословенске левице, популарни глумац Десимир Станојевић и пас Сима из телевизијске серије „Срећни људи“. И док је део присутних био задовољан због прилике да уживо види популарно лице са телевизијских екрана Матовићу је то прилика да у

своје списе уврсти цртицу о „пасјој представи“, Сими који је побрао аплаузе а глумац дневнице. Колико су односи међу политичким странкама били заоштрени најбоље потврђује понашање њихових најистакнутијих представника у локалниј средини, овом приликом председника Месне заједнице Богутовац који, као члан Српског покрета обнове, није сматрао потребним да се појави на свечаности само због тога што је школска зграда грађена уз подршку Социјалистичке партије Србије и Југословенске левице. Понашање није наишло на одобравање мештана, али је било добро да га заједљиви Матовић осуди потврдом како није важно да ли је крава црна или бела, важно је да даје млеко. Колико год да је тема страховитих разарања била присутна у јавности током седамдесетосмодневних активности снага северноатланске алијансе интересовање за дешавања у овом делу света није могло у потпунсоти да престане након окончања ратних дејстава. О томе сведочи податак да су и

у Богутовцу боравили чланови различитих тимова из Аустрије, Грчке, Руске Федерације, Швајцарске... Ниједан од њих није заобишао „Кафану код Мира“ чији је власник помно бележио бројне детаље значајне за новију историју овог краја. Као вредни хроничар, и добар познавалац дешавања у овом крају, био је добар водич многима од њих. Интересовали су се гости за различите ствари, а посебно интересовање привукао је мост на Пивници који се данима одупирао покушајима авијације да га онеспособи за саобраћај. Преживео је пет налета НАТО авијације док су у непосредној близини уништавани други објекти, а онда попустио пред шестим. Поред њега срушен је немачки бункер заостао из Другог светског рата, заједно са њим кућа једног од мештана запосленог на железници. Колико је агресор био киван на стотинак метара дугу металну конструкцију потрђује податак да напади нису престали ни кад је непобитно утврђено како је саобраћај преко њега немогућ. - Ако су горе имали шта да ураде ово је чиста ратна перверзија, иживља-

повећаној смртности у овим крајевима, а колико су и мештани у одређеним ситуацијама били неопрезни најбоље сведочи пример Мира Матовића који је обилазио сва места погођена различитим пројектилима и на њима сакупљао делове мотора на које је наилазио. Доказ да опасност од радијације није прошла мештани виде у огромној количини земље која је довучена од некуда и истоварена на простору складишта Беопетрола између магистралног пута и пруге. Ту је провела пуне две године током којих су долазиле различите комисије и на том простору вршиле различита мерења. Сва места на која су падале бомбе обишли су и запослени у Институту Винча, а податак да сумња у постојање радијације није отклоњена главни је разлог огорчености поступцима представника тадашњих власти. Највећа неправда је ипак, подсећа Матовић, учињена према корисницима два стана у згради порушене школске зграде којима штета никад није надокнађена, као ни запосленима на железници. Нису помогле ни молбе ни

интервенције Мира Матовића који верује да ни многе друге ствари не би биле урађене да се није толико залагао. Са осамдесет година више нема превелике жеље, ни са ким, да се бори са ветрењачама а добра потврда бесперспективности овог краја огледа се у ставу да нема млађих који би са истим жаром наставили оно што је чинио годинама. Нису то ни његови унуци чију перспективу види далеко од земље у којој, каже, и даље владају пљачка и отимачина. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић М. Матовић

вање. Један бомба којом је гађан промашила је циљ, прешла преко каменог моста и пре него што се забила у земљу прелетела преко дрвореда дугог сто педесет метара који је у горњем делу потпуно изгорео. У иностраним делегацијама које су долазиле било је највише шпијуна који су посебну пажњу посвећивали детаљима, а чак и на порушеном мосту пажљиво загледали све делове да би видели чиме је то учињено. Једна међународна комисија утврдила је како у Богутовцу недостаје 565 тона нафте о чему сведочи записник који је саставила. Истраживање је финанисирала Швајцарска а нико никада није објавио резултате, тако да су подаци скривени од јавности - прича Матовић. Више од нафте мештане Богутовца је интересовало које су врсте пројектила коришћене и да ли је околина места озрачена. И то су проверавале различите комисије, а како никада нису објављени резултати и даље је присутна сумња у коришћење убојних средстава са осиромашеним уранијумом. Додатно их подгревају подаци о

МАГАЗИН 12.5.2019.

12.5.2019.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (62)

ОПЕРАЦИЈЕ 11. Н Дејство 62. пешадијске дивизије Понтонски мост код Вишеграда довршен је 11. новембра у 10 сати, а бригада Зубера маршовала је ка левом крилу 62. дивизије на простор око села Добруна и успела да поподне потисне слабија српска одељења, која су се налазила у долини између села Добруна и Вардишта. Остале трупе ове дивизије вршиле су груписање за напад, па је на целом фронту током дана било само пушкарање патрола. По ранијем захтеву пет нових брд-

ских топова ушли су у састав дивизије. На висовима источно од Вишеграда почео је да пада снег, а како је обућа и зимско одело за војнике могло да стигне тек следећег дана команда 3. армије одобрила је да се наступање одложи за 13. новембар, и да то буде „крајњи рок“. Извиђачка одељења јавила су команди да на линији Чајетина – Градина – Бојиште, на утврђеним положајима има стационирано око три црногорска и српска батаљона. Генерал мајор Рајнел, командант дивизије, током дана вршио је интензивне припреме за предстојећу офанзиву.

Дејство 19. аустроугарског корпуса Даље наступање 17. и 21. брдске и бригаде Шварца извршено је у духу наређене диспозиције од претходног дана. Бригада Шварца са јако замореним трупама достигла је у 18,00 простор око села Зарића, а 17. брдска бригада дошла у Ивањицу, док је 21. брдска бригада око 16,30 избила на простор Борова страна – Рудине – Јавор и у две колоне маршовала друмом, затим преко Врљана и Дубоког брда, због чега су њене трупе биле јако изморене.

НОВЕМБРА 1915. Стање код одреда генерала Сорсића остало је непромењено, у циљу заштите десног бока бригаде Штрајта, генерал Штрајт је истурио две чете на Мучањ, а 20. брдска бригада заузела је и утврдила се на положају Ељдовиште – Јајинац. Пред фронтом 10. брдске бригаде, српске снаге су у току ноћи напустиле вис Наочари и повукле се у јужном правцу. Под заштитом једне чете на Наочарима и три на Гвоздацу главнина бригаде са четири батаљона, после добре артиљеријске припреме, вршила је напад са Кадијине воде у источном правцу на главни гребен. Под зашти-

том магле и снега пешадија је успела у 15,00 да подиђе близу српских утврђења и да их око 16,30 заузме. И поред знатне бројчане надмоћи у борби, потпомогнута артиљеријом, против само два српска батаљона 4. пука другог позива, 10. брдска бригада је имала велике губитке мрене са седам рањених официра, 182 рањена и 51 погинулим војникпм. И код Срба је било много губитака, па се остатак снага повукао на Кошутицу где је поново организовао отпор. Одлуку Срба да истрају на тим положајима аустроугарска команда је образлагала тиме да су са најмање два пешадијска пука, и нешто артиљерије,

на планинском масиву Троглава још држали линију Ком (кота 1212) – Видаков превој где им је чак у току дана стигло мало појачање са југа. Бивачне ватре осмотрене на линији Орља глава – Тошовац – Велика ливада – Бозовац, одавале су српске положаје на тим правцима. Пут ка истоку за аустроугарске трупе је и 11. новембра био затворен утврђеним српским положајима на Великом Кому, Смрчку и гребену који се према југу спушта ка селу Понорама. Док је на Кому, Великом Кому и Кошутици још било јачих српских снага, командант 19. корпуса био је мишље-

МАГАЗИН

12.5.2019.

ња да 21. брдска бригада не сме да напусти простор Рудине – Борова страна и да се крене ка Јавору, пошто би на тај начин настала празнина између 20. и 10. брдске бригаде. Поред овога морало се узети у обзир и да суседна 44. немачка резервна дивизија десним крилом још није прешла линију узмеђу кота 555 и 508, јужно од села Петреваца, као и да 12. новембра није намеравала да продужи напад пошто је претходно требала да поправи друм за артиљерију, који је био на више места искварен. Осим тога, било је у питању још и да ли би, у циљу наступања ка Јавору, остале на располагању две бригаде, Шварца и 17. брдска, пошто је на линији Жупановица – Копривница, 12 километара југозападно од Ивањице, требало заузети више линија јаких српских положаја. Сам простор око Велике ливаде за аустроугарско командовање још није био довољно расветљен па се рачунало да ће се за напад морати да се употреби и 17. брдска брига-

да. Пошто команда 19. корпуса није имала довољан преглед опште ситуације око 18,30 је питала армијску команду да ли, обзиром на отпор Срба на масиву планине Троглава и на Чемерну на Смрчку, не би било целисходније да се главнина упути у циљу напада у источном правцу. Због тога је команда корпуса 3. армији предложила две варијанте. Прва је подразмевала да се пре офанзиве ка Јавору противник привремено потисне са простора Просјанско брдо – Ком – Смрчак и да главнина 21. брдске бригаде појача 10. брдску бригаду, а 17. брдска бригада да се, у циљу заштите десног бока, употреби правцем преко Велике Ливаде ка Тошовцу, а бригада Шварца задобије нешто простора у правцу Јавора. У случају да армијска команда реши другом варијантом је планирано да се главни правац ка југозападу не мења, већ да се одмах продужити насту-

пање ка Јавору бригадом генерала Шварца и главнином 17. брдске бригаде, док би десни бок 10. брдске бригаде имао да обезбеђује један јак одред, који би наступао ка Великој ливади. Команда 3. армије у 22,50 усвојила овај предлог с тим да 21. брдска бригада, која има да потпомаже 10. брдску бригаду, продужи наступање ка Великој ливади. У исто време 20. брдска бригада, ако би било потребно, требало би да потпомаже напад десног крила 22. немачког резервног корпуса.

Дејство 22. немачког резервног корпуса Команда 3. армије добила је у 13,15 наређење команде армијске групе Макензен да се Алпски корпус, који ступа у састав 22. немачког резервног корпуса, употреби на фронту 44. немачке резервне дивизије. Чим ове уједињене јединице избију напред и задобију земљишта, да се 43. немачка резервна

дивизија, пошто остави одреде за одржавање додира са противником, повуче из прве линије и код Краљева се прикупи као резерва. Доцније када поменути одреди 43. резервне дивизије оду у састав своје дивизије, у саставу 22. резервног корпуса да остану само две дивизије, 44. немачка резервна дивизија и Алпски корпус. Током дана пре подне 44. резервна дивизија заузела је Богутовац, а у даљем току наступања са левим крилом освојила Дебело брдо и висове коту 430 и коту 260. Тада је изгледало да су српске снаге одступиле Ибарском клисуром. Одред из 43. резервне дивизије, који је био истурен у долину реке Рибнице, у току дана је водио борбу са слабијим српским деловима код Церовака, а Алпски корпус у току дана довршио прикупљање трупа код Краљева. Армијском диспозицијом за 12. новембар, 22. немачком резервном корпусу наређено је да са деловима 44.

резервне дивизије потисне српске снаге, које су још држале Ком, и у исто време са главнином што је могуће брже наступа Ибарском долином. Командант 22. резервног корпуса наредио је да се преко Каменице, у југозападном правцу ка Ибарској клисури, упуте истурени делови 43. резервне дивизије. На тај начин морала се прекинути и онако слаба веза са 8. корпусом, чији су јачи предњи делови избили до гребена јужно од Западне Мораве.

Операције српске војске Команда 1. армије је ујутро 11. новембра добила извештај команданта коњичког дивизиона написан у 20,00 претходног дана са Вуковог брда, југоисточно од Гоча, који је указивао да су непријатељске коњичке патроле, примећене код Гоча, испред српских патрола одступале ка Врњцима. У исто време на правцу ка Гочу нису примећена јача непријатељска одељења.

Трупе Дринске дивизије другог позива поседале су постепено главни положај на линији Клек – Равни сто – Глибаћ – десна обала Мељанице – лева обала Дрежнице, са предњим положајима на линији Чикер – десна обала Камиџоре – лева страна Зелене стене. Заштитнички делови дивизије остављени су на линији Оштра чука – Липар – Витош – западна падина Црнога врха, а заштитничким деловима је наређено да тамо остану док надмоћнијом непријатељском снагом не буду принуђени на одступање. Команданту 5. пука другог позива, који се налазио у Брезни као резерва за одреде на Столу и у долини реке Рибнице, наређено је да од главнине код села Церја упути једну чету на положај Велика Кобасица, осматрајући правац преко Велике ливаде, и да отуда држи везу са батаљоном у Брезни. У току дана дана командант 5. пука другог позива предузео је извиђање са јачим извиђачким пешадијским деловима од се-

МАГАЗИН

12.5.2019.

ла Гвоздац према истоку па је правац који преко Крње јеле изводи ка Гочу и Савиној трпези био добро осматран. Непријатељ је поподне долином реке Рибнице, снагом од три до четири батаљона, напао српску заштитницу која се после успешне борбе повукла на линију Орловац – лева обала реке Дрежнице. Непријатељ је продужио напад и на Орловац, а да би се правац из долине Рибнице боље обезбедио упућена су додатна појачања. Трупе Дунавске дивизије другог позива почеле су поседање нових положаја северно од Маглича на линији кота 424 – кота 553 – кота 706 – кота 756 – Мартење – Чолов брег, а Ужички одред је на Троглаву поседао нове положаје на линији Ком–Клик–Равне ливаде. Предстраже овог одреда постављене су на линији Трнак – Липар – кота 1188 док су два батаљона, као побочица, упућени на положаје Ћиће – Крајска, а резерва је размештена у рејону коте 808.

Трупе Дунавске дивизије другог позива око подне су биле су у следећем распореду: Два батаљона 9. пешадијског пука распоређена су на положајима Ћиће – Крајска, а на положају кота 424 – кота 553, све до источне стране коте 838, била су распоређена остала два батаљона овога пука са четири митраљеза. Положаје на линији кота 756 – Мартење – Чолов брег држала су два батаљона 8. пешадијског пука другог позива, а остала два батаљона, који су били у заштитници, повлачила су се од Дебелог брда у пуковску резерву јужно од Чоловог брда. У исто време 7. пешадијски пук првог позива, као општа резерва, прикупљао се иза коте 838, а Коњички дивизион је, ради лакше исхране, упућен у Полумир. На одбрамбеним положајима Дунавске дивизије другог позива био је пласиран само један топ а остала дивизијска артиљерија, због изразито испресецаног терена, није се могла

пласирати ни на једном положају па је упућена ка Ушћу. Ужички одред је посео положаје на линији Ком – Клик – Равне ливаде, са предположајима на линији Трнак – Липар – кота 1188, док је један батаљон 2. прекобројног пешадијског пука треечг позива из састава Ужичког одреда у 14,00 упућен на Велики смрчак, а патроле избачене на Равне ливаде – Крајску и Чемерно. Аустроугарске и немачке трупе су пред фронтом Дунавске дивизије другог позива заузеле село Лопатницу и Дебело брдо, и са патролама су избиле пред фронт Караула – Трнак – Липар. Пред фронтом Студеничког одреда аустроугарске трупе јачине пет до шест батаљона, које су претходног дана увече избиле на Кадијине воде, предузеле су у 7,00 напад на Смрчак, а жестока борба вођена је током готово целога дана. Четврти пешадијски пук другог позива напустио је положаје на Смрчку пред вече и у току ноћи се прикупио на

новој линији, село Поноре – Орнице, јужно од Смрчка. Непријатељски бочни делови заузели су положаје на линији Црна бара – Бајиновац – Наочари, а око подне примећена је јача непријатељска колона у покрету од Ивањице ка Боровој страни и Чемерну. Као појачање 4. пешадијском пуку другог позива, а у циљу превентивног напада на непријатеља да не би заузео Смрчак, преко села Понора рано ујутру упућена су још два пешадијска батаљона из састава 6. пешадијског пука трећег позива, као и додатно две чете од Велике ливаде преко Жабара и један батаљон Црногораца од Студенице ка Змајевцу. Касније у току дана преко Равних ливада ка Змајевцу је упућен и 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива. На правцу Велике ливаде – Ивањица није било промене и док се непријатељ утврђивао на Лучкој реци, западно од Ивањице примећени су његови биваци на путу за планину Ја-

вор. Према фронту Бањског одреда још 10. новембра примећене су непријатељске патроле у правцу села Станишинаца, као и на правцу Александровац – Осредац – Мачковац – Крива река – Беле воде – Бојчинске колибе на Гобељу. Једна чета из састава одреда упућена је на Копаоник са задатком да осматра и обезбеди правце који од Бруса преко села Брзећа изводе на Јарам, између Гобеља и Вучјег крша, и од Брзећа и Бећировца на Пајино оресло северно од Милановог врха. Одред је држао Козничку клисуру, са једним батаљоном положај Велико Осоје – Мала Рудина, док је једна чета била упућена на Лукетин за затварање правца од Гоча. Око 9,00 у састав одреда стигао је 5. пешадијски пук трећег позива са два батаљона па му је одмах наређено да са једним батаљоном поседне правац који од Гоча изводи ка Бурмазу и Пакленику, а други батаљон упућен је на Велико брдо. Командант

одреда послао је три пешадијске патроле у правцу Бруса за осматрање, а један вод за затварање долине Грашевачке реке. Непријатељ је током дана заузео Гоч и ушао у Брус. Са Градца, јужно од села Станишинаца, у подне је примећена непријатељска колона, јачине око једног пука, у покрету преко села Папратне ка Александровцу. Батаљон из 5. пешадијског пука трећег позива, који је упућен за затварање правца од села Гоча, избио је још са једном четом на Габраштицу, где је она дошла у додир са непријатељем. Повлачење Дунавске дивизије другог позива са Богутовачких положаја значило је повлачење целога левога крила 1. армије дубље у врлети Ибарске клисуре. Може се поуздано закључити да је 11. новембра отпочела друга фаза одступања српских главних снага са Западне Мораве и Ибра ка Косову Пољу и Метохији. Р. Вукосављевић

Јелена Бартуловић 1939 - 2019

Краљевачка позоришна сцена: Јелена Бартуловић (1)

ПРВА ДАМА КРАЉЕВАЧКОГ ГЛУМИШТА МАГАЗИН

12.5.2019.

МагазИН 257 од 4.12.2016.

- Позориште је у деценијама после Другог светског рата било више од забаве. - Посетиоци су показивали много више интересовања и љубави према позоришту него што је то случај у данашње време. – Позоришна дворана са скоро два пута више места него данас по правилу је била пуна, а посетиоци након представе долазили да честитају и разговарају са глумцима. – Из руиниране позоришне сале се у време пауза између чинова излазило у ресторан Хотела „Париз“. - Доласком Александра Ковачевића почетком седамдесетих година дошло је до наглог успона позоришта који је кулминирао највишим признањима за рад у овој области

Јелена Бартуловић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

12.5.2019.

раљевачка позоришна сцена је деценијама уназад на широком простору Југославије препознавана као специфична и у многим елементима позоришне игре квалитетнија од других. Временом се усавршавала и постајала све доминантнија, па и данас заузима значајно место у позоришном животу земље. Успесима верификованим на бројним фестивалима доприносиле су бројне личности, пре свих глумци међу којима се у дугом периоду јасно издвајала маркантна појава Јелене Бартуловић, глумице која је деценијама мамила уздахе бројних генерација мушког дела посетилаца позоришних представа. Подсећање на бројне личности које су се избориле за данашњи статус Краљевачког позоришта само је мали део онога што ова средина дугује ентузијастима каквих одавно више нема. Требало је времена да се особа која је деценијама суверено владала позоришном сценом приволи да исприча животну причу која потврђује да пут до онога што је постигла није био ни кратак ни лак. Отпочео је и пре него је први пут, са само девет година, стала на

сцену и на њој у деценијама које следе остварила велики број незаборавних улога. Почетком педесетих година прошлог века били су то наступи на различитим приредбама и концертима организованим за ограничен број људи, у прво време као интерпретатор народних песама које се и данас сврставају у оне праве. Јеленина мајка Живка се још као деветогодишња девојчица из Груже упутила у Македонију да би се придружила свом оцу који је непосредно по завршетку Првог светског рата тамо добио запослење. Случај је хтео да и отац Радојица са 16 година напусти Обрву да би, након одслуженог војног рока у Босни, остао да ради у војсци и буде прекомандован у јединицу која је у Македонији била стационирана уз бугарску границу. Случај је хтео да се тамо упознају, а након венчања преселе у Велес где су рођени син Милош и кћери Зора и Јелена. Само дан након напада на Југославију у априлском рату 1941. године прве бомбе су пале на Велес, а на први знак опасности Радојица са два војника похитао ка кући како би Живку са

децом склонио на нешто сигурније брдо на периферији града. Случај је хтео да бомба погоди спратну кућу у којој су становали, а он буде тешко рањен. Тога дана је Јелена, а није имала ни пуне две године, последњи пут видела оца који је сахрањен са осталим мештанима страдалим у бомбардовању. Након доласка у овај крај Бугари су разорили и гробље тако да о страдалима тог дана нема никаквог трага. Са троје мале деце, гола и боса, Живка се упутила ка родитељима у тридесет километара удаљено Градско. Евентуални сусрет са бугарским војницима значио би сигурну смрт за све четворо, а како опасност није елиминисана ни наредних дана успела је да се укрца у терени воз и крене према Краљеву, потом у Обрву где су сви остали до краја рата. Иако је удовица са троје мале деце и домаћичком школом успела да се запосли као кројачица Јеленино детињство је, колико мучно, било и лепо због сазнања да се ни живот другарица са којима је одрастала није превише разликовао. Негде на почетку Омладинске улице иза великог рекламног паноа крије

МАГАЗИН 12.5.2019.

се оронула зграда у којој су након рата биле просторије Културно-уметничког друштва „Херој Маричић“. Љубав према песми одвела је тамо Јелену за коју се још тада тврдило да има глас сличан надалеко познатој Радмили Димић због чега је, као „чудо од детета“, представљала праву атракцију на бројним наступима по Босни и Македонији. Није јој био стран ни балет који је упознала у нижим разредима основне школе да би већ у вишим разредима наступала на бројним ђачким приредбама и краћим позоришним игроказима. Трајало је то све до поласка у средњу школу а како је старији брат, већ био запослен у Новом Пазару, пожелео да у критичним годинама држи сестру под контролом и њу је пут водио према месту у коме је већ постојало успешно аматерско позориште. Један од глумаца био је и наочити млади наставник физичког васпитања у Економској школи и каснији животни сапутник Фердинанд Бартуловић. - Углавном сам тумачила драмске улоге у представама „На крају пута“ и „Потпалубље“, по који пут и комедијама као што је „Клупко“ за коју сам добила награду на такмичењу у Митровици. Кад сам се 1962. вратила у Краљево Миша Марић је дошао и питао зашто муж и ја не бисмо дошли у позориште. Врло радо смо прихватили и ступили у дивно друштво које ми је остало у најлепшој успомени. У то време су у позоришту владали други односи, није било пакости, ни замерања, а ако смо могли једно другом да помогнемо помагали смо. Иако се причало да је редитељ Мија Сарић незгодан много сам га волела, јер је био диван лик од кога сам много научила. Био је велики интелектуалац, а у суштини јако несрећан као човек. Почела сам да играм главне улоге у драмама које сам много волела, а кажу да сам имала успеха и да сам свуда лепо примана. Код Мије није било длаке на језику и сваки пут кад је био задовољан мојом игром била сам сигурна да сам добро одрадила посао. Мија ме је научио како да седим на столици и да се понашам, упутио у основне радње и игру на позорници. Био је то диван чо-

век кога сам обожавала – прича са сетом Јелена Бартуловић. Пријатан разговор је прилика за подсећање на време кад је позориште било више од обичне забаве. Посетиоци су показивали много више интересовања и љубави према позоришту него што је то случај у данашње време. Добра потврда је податак да је сала са скоро два пута више места него данас по правилу била пуна а посетиоци након представе долазили да честитају и разговарају са глумцима. Нешто се ипак није променило, па су глумци на страни увек били боље примљени, више цењени и поштовани, него у свом граду. У време кад је

позориште представљало један од малобројних видова забаве, али и прилику за сусрет са делима светских класика, сала никад није била празна а задовољство извођача је повећано сваки пут кад је испуњено ученицима краљевачких школа. Ништа мање узбудљива нису била ни гостовања у околним селима и представе по домовима културе у Мрчајевцима, Мрсаћу, Витановцу, Витковцу, Ратини и другим, чак и у периодима кад се, због хладноће, подједнако цвокотало и на позорници и у гледалишту. Након смрти Мије Сариће било је покушаја да се одржи достигнути ниво да би, доласком Александра Ковачеви-

МАГАЗИН 12.5.2019.

ћа почетком седамдесетих година дошло до наглог успона који је кулминирао највишим признањима за рад у овој области. Као један од најбољих студената режије, касније изузетан редитељ, Ковачевић је на сцену тадашњег позоришта поставио бројне представе које се и данас помињу због бројних признања која су заслужиле у одмеравању снага са другим позоришним кућама. Ковачевић је режирао и две представе у којима је Јелена Бартуловић остварила запажене улоге, а обе су биле награђене. - Било је у то време доста младих који су долазили у позориште, као што је Дана Крљар коју памтим по изузетној улози у представи Јелена Ћетковић, али због студија или запослења остану само једну или две сезоне. Позориште је у то време било прилично руинирано, колико сала толико шминкернице и све остало. Загревало се помоћу пећи на дрва, а из сале се у време пауза између чинова излазило у ресторан Хотела „Париз“ – сећа се Јелена која је раду у позоришту прилазила са онолико озбиљности колико је захтевао и рад у „Југобанци“ у којој је провела читав радни век. Настојање да се увек сврстава међу најбоље раднике изискује посебне напоре, а до вечерњег поласка на пробу Јелену је, по правилу, чекао велики број кућних послова. Док је била у снази мајка је помагала колико је могла, првенствено у чувању унуке Сузане која је добар део времена проводила у позоришту и са толико пажње пратила пробе да је текстове готово свих представа знала напамет. Верује се како би, да је била нешто старија, без проблема могла да замени било ког глумца спреченог да се појави на представи. У време кад се у позориште одлазило породично редовни посетилац је

била и Живка која је годинама на леђима носила терет кћеркиног одсуства из куће. Иако није имала обичај да критикује, и даје примедбе, то се није могло рећи за Сузану која је са великом пажњом пратила сваки Јеленин покрет на сцени. Искуство из тог периода потврђује да чланови породице сваку од улога посматрају различито, у највећем броју случајева много критичније, од остатка публике. Правим уметницима, а Јелена се сврстава у такве, то је увек била прилика да већ при првом следећем изласку на сцену исправи евентуалне недостатке. Љубав према уметности подразумева цену коју мора да плати свако ко одлучи да јој се препусти. И док је све време бављења позориштем део цене плаћала и породица део љубави посвећен другим видовима уметности још у најранијој младости је запретио да угрози репутацију доброг ђака. У време кад се у једином краљевачком биоскопу „Сутјеска“ приказивао култни филм „Бал на води“ популарност Естер Вилијамс није била препрека да се побегне са часа. - Како је било забрањено да идемо у биоскоп шћућуримо се да нас нико не види док се не погасе светла, али у наш ред дође директор школе и, кад нас угледа, саопшти да сутрадан дођемо код њега у канцеларију. Следећег дана се нас пет постројимо и доживимо жестоке критике због тога што смо гледале филм који је забрањен за наш узраст. У време кад још нисмо биле дорасле игранкама нашем узрасту су сваке недеље била намењена матинеа која су у поподневним часовима организована у просторијама месних заједница. Било нам је важно да играмо уз популарне мелодије и испразнимо се све док нисмо довољно одрасле за игран-

ке у Дому железничара, Електрокомбинату или Дому ЈНА на половини Омладинске улице. Кад није било игранки прилика да, без обзира колико је хладно у зимском периоду а претопло током лета, видимо по коју симпатију био је корзо и шетња небројано пута у круг око споменика у центру града. Сећам се зиме са пуно снега преко двадесет сантиметара дебелог леденог слоја кад смо, док ветар брише, у школској кецељи а без панталона, чизмица, капе и рукавица, шетале око споменика па продужили до задужбине – прича Јелена. Главно место окупљања током летњег распуста била је увек препуна ибарска плажа. До завршетка осмогодишње школе нико није ни помишљао на кафану, а након тога је свако кренуо у другом смеру, Јелена према Новом Пазару који ће одлучујуће деловати на даљи ток живота. - Кад сам прешла у Нови Пазар мој драги супруг ми је предавао физичко васпитање. Био је леп, а ја имала тек 17 година кад сам одлучила да се удам. Прво сам морала да напустим школу због чега је мајци било много тешко колико и због сазнања да сам превише млада за такав корак. Тада нисам ништа знала јер се то време, у односу на данашње, много разликовало. Касније сам завршила школу и запослила се у банци, а првог дана 1960. године прешла у Краљево и одмах се запослила у Југобанци. Како је школска година била у току муж је остао у Новом Пазару још неколико месеци, потом прешао у Самаила а потом у Основну школу „Светозар Марковић“ где је остао до пензије – завршила је први део животне приче прва дама краљевачког глумишта. Т. Радовановић

Смотра остварења професионалних позоришта Србије

МАГАЗИН

12.5.2019.

ПОСЛЕ МАЛОГ И

- После успешне организације смотре представа за децу „Мали Јоаким“ 2016. Краљево домаћин 55. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“. - У периоду између 15. и 22. маја у конкуренцији за награде седам представа. - Смотру отвара Краљевачко позориште представом „Сумња“ по тексту Џона Патрика Шенлија и режији Југа Ђорђевића. - У среду 22. маја Шабачко позориште ће у част награђених извести представу „Претпоследња панда или статика“ по тексту Дина Пешута, а у режији Максима Милошевића

аједница професионалних позоришта Србије формирана је као удружење ради унапређења сопствене делатности, усклађивања критеријума за пружање услуга, усклађивања критеријума и ценовника за коришћење услуга других учесника у позоришној делатности, унапређења јавности рада и афирмације путем публикација, часописа, ТВ

презентација, остваривања чланства и заступања интереса чланова у међународним асоцијацијама, заступања струковних интереса пред надлежним државним и другим органима, јачања укупне позиције драмског стваралаштва чланова у земљи и иностранству, организовања стручног обучавања и усавршавања, реализовања програма од јавног интереса, обављања других

послова у циљу несметаног пословања и заједничког интереса и организовања Фестивала „Јоаким Вујић“. Сусрете професионалних позоришта Србије под овим именом 1965. године основали су председници општина у којима су постојала професионална позоришта, Зајечар, Крагујевац, Ниш, Ужице, Шабац, Лесковац, Пирот и Приштина. Касније им се при-

ВЕЛИКИ ЈОАКИМ дружио Крушевац, 1997. године Врање и Краљево, од 2009. године Лазаревац а од ове и Чачак. Смотра најбољих представа професионалних позоришта одржава се у мају сваке године у другом граду, а организатор је тамошње позориште. На Сусретима се додељујe по једна награда за најбољу драмску представу у целини, најбољу режију, сценографију, костим и четири равноправне глумачке награде. Посебна награда додељује се младом глумцу, до 25 година, a специјална награда за текст, драматизацију, језик, сценски покрет, музику и слично, уколико жири донесе такву одлуку. О изведеним представама се расправља и на Округлом столу критике који додељује награду за најбољу представу. После успешне организације смотре представа за децу „Мали Јоаким“ 2016. године Краљево је домаћин 55.

Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ у периоду између 15. и 22. маја ове године, а селекторка Бранислава Илић је за приказивање одабрала седам представа које ће конкурисати за награде. Фестивал отвара Краљевачко позориште представом „Сумња“ коју је, по тексту Џона Патрика Шенлија, режирао Југ Ђорђевић, а следи „Бановић Страхиња“ по тексту Борислава Михајловића Михиза и режији Небојше Брадића у продукцији Народног позоришта Приштина и Шабачког позоришта. Трећег дана смотре на репертоару је „Анималс“ Угљеше Шајтинца у режији Снежане Тришић коју изводи Крушевачко позориште, а потом „Негри или љубов ко сочеловеком својим“ који је по текству Јоакима Вујића на сцену поставила Анђелка Николић, а изводи крагујевачки Књажевско-српски театар.

Друга половина смотре почиње извођењем „Триптиха о радницима“, који су написали Т. Грумић, С. Маџаревић и С. Радојковић, у режији Југа Ђорђевића и извођењу Градског позоришта Чачак. Претпоследњег дана публика ће имати прилику да погледа представу „Али град ме је штитио“ насталу по тексту Тање Шљивар, режији Бојана Ђорђева и извођењу Народног позоришта Ужице, а смотру затвара „Наши преци једите са нама“ Горана Миленковића у режији Стевана Бодроже и копродукцији Пулс театра из Лазаревца и Народног позоришта „Стерија“ из Вршца. У среду 22. маја Шабачко позориште ће у част награђених извести представу „Претпоследња панда или статика“ по тексту Дина Пешута, а у режији Максима Милошевића. Све представе почињу у 20 сати. Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.5.2019.

Изложба поводом 180 година дипломатских односа две земље

МАГАЗИН

12.5.2019.

РУСИЈА-СРБИЈА, ЈУ

- Поводом обележавања Дана победе над фашизмом приређена изложба настала у склопу обележавања сто осамдесете годишњице успостављања дипломатских односа Србије и Русије. - Међу експонатима архивска грађа и део објављених књига на тему међусобних односа две земље који датирају од 1838. године. - Српско-руски односи који датирају из периода дипломатске активности Светог Саве кад су везе два народа биле духовне природе. - У време Првог српског устанка руски војници су први пут ступили на српску земљу. - Стварању велике православне словенске државе на Балкану под влашћу српског владара подједнако је узнемирило Отоманско царство и Хабзбуршку монархију. - Црква посвећена Николају Рајевском први споменик који сведочи о активностима руске војске и страдању њених војника на овој територији

Фото: М. Радовановић

УГОСЛАВИЈА-СССР

МАГАЗИН

12.5.2019.

една у низу активности којима је у Краљеву обележен Дан победе над фашизмом је изложба под називом „Србија-Русија, Југославија-СССР“ чији су аутори Алексеј Тимофејев, др Горан Милорадовић и др Александар Животић, а резултат је сарадње Архива Србије и Архива Југославије. Изложба је настала у склопу обележавања сто осамдесете годишњице успостављања дипломатских односа Србије и Русије, а приказује архивску грађу и део објављених књига на тему међусобних односа две земље који датирају од 1838. године. Изложена документа сведоче о раздобљу када је српски народ, након великих трпљења, почео да обнавља државност, како је велики заштитник балканских хришћана утицао на динамику и смер српског ослободилачког подухвата и каква су била очекивања српских предводника од великог заштитника. Посебно занимљивим и опомињућим оцењује се сегмент изложбе са приказом периода када Русија није била Русија него Совјетски Савез, а Срби-

ја није била Србија јер је уложила државни идентитет у промашени пројекат Југославије.На трианест паноа изложена су бројна оригинална документа која сведоче о сарадњи две државе. Изложба је представљена у две целине, првој која обухвата период од успостављања дипломатских односа до 1917. године и другој посвећеној сарадњи током и по окончању Другог светског рата. Отворена је у Свечаној сали Градске управе, а пригодној свечаности уприличеној тим поводом присуствовали су други секретар Амбасаде Руске федерације Игор Бојко, представници локалне самоуправе, Полиције, Жандармерије, Школске управе и великог броја ученика. Била је то прилика за подсећање на генезу српско руских односа који датирају из периода дипломатске активности Светог Саве кад су везе два народа биле духовне природе. У то време руски владари су материјално помагали српске манастире као жаришта православља на Балкану, а интензитет сарадње зависио је од политичке

ситуације, али и тога ко је у одређеном периоду владао Србијом. Чвршћа сарадња успостављена је у време Првог српског устанка када су руски војници први пут ступили на српску земљу јер је руско-турски рат, вођен у то време, био прилика за садејство у ратним операцијама. Након значајних победа српске војске, код Јасике, Варварина и Лознице, Русија због напада Наполеона са севера 1812. није била спремна за рат на два фронта, па је принуђена да склопи Букурештански мир. Иако није погодовао Србији Букурештански мир се чини значајним због чињенице да се први пут после неколико векова помиње у једном међународном документу. Изложба је прилика за подсећање на руско-турске ратове до Једренског мира 1829. године кад је Русија условила Порту да испоштује договоре који су се односили на Србију. Резултат договора је први хатишериф којим се признаје унутрашња аутономија, потом и други три године касније кад је Србији припојено шест нових нахија.

Значајном за јачање сарадње оцењена је помоћ Русије у време друге владавине кнеза Михаила Обреновића након инцидента код Чукур чесме кад су турски војници убили српског дечака Саву Петковића. Опасност од избијања озбиљнијих сукоба повод је за интензивнију дипломатску активност окончану протеривањем турских гарнизона, из Београда, Смедерева, Шапца, Кладова и Ужица, а једини симбол турске власти остала је застава која се вијорила заједно са српском. Сарадња је интензивирана у време напора кнеза Михајла при покушају да склопи споразум са околним државама уз подршку Русије која је сматрала да Србија треба да постане Пијемонт на Балкану. Споразум са Црном Гором, касније и са бугарском емиграцијом, водио је ка стварању велике православне словенске државе под влашћу српског владара што је подједнако узнемирило Отоманско царство и Хабзбуршку монархију. Да је Русија са посебном пажњом подједнако пратила збивања на Балканском полуострву

током ратних збивања, а и периода мира, сведоче догађаји из времена ослободилачких ратова од 1876. до 1878. започети након устанка у Босни и Херцеговини 1875. године. Овај период је познат као велика источна криза, јер се везивала за поделу турских територија на Балкану и опстанак Отоманске империје. Карактерише га долазак у Србију око три хиљаде руских добровољаца, међу њима и седам стотина официра који су пружали драгоцену помоћ у време кад српска војска, сем што није била адекватно опремљена, није ни обучена до потребног нивоа. Улога главнокомандујућег поверена је генералу Михајлу Черњејеву који је пре тога добио српско држављанство. Међу добровољцима је био и Николај Николајевич Рајевски који је Лаву Толстоју послужио као прототип за лик грофа Вронског у роману Ана Карењина, а након што су му посмртни остаци пренети у Русију по завештању његове мајке на месту где је страдао подигнута је црква. Грађевина је сачувана до данас и представља пр-

ви споменик који сведочи о активностима руске војске и страдању њених војника на овој територији. Колико су на односе између две земље утицале међународне прилике најбоље сведочи податак из периода после Берлинског конгреса кад се осећа извесно затишје, на шта је одлучујуће утицао став Русије према Бугарској. Иако је Србија у то време добила самосталност, и проширена на нишки, врањски, топлички и пиротски округ, знатно веће проширење Бугарске било је повод да се Милан Обреновић окрене према Аустроугарској. Трајаће то до почетка 1903. године кад је, после мајског преврата, дошло до промене власти а на престо дошао краљ Петар Први који се, као и сви други владари из династије Карађорђевића, ослањао на Русију. Помоћ Русије у време Царинског рата огледа се у гаранцијама код француских банака при добијању повољних кредита неопходних за неутралисање блокаде. Криза је изазвана експанзионистичким тежњама Хабзбуршке мо-

МАГАЗИН 12.5.2019.

нархије које су доводиле у питање стремљења Краљевине Србије због чега је почела да се ослања на Русију и напушта аустрофилску политику. Србија је дошла у оштар сукоб с политиком Аустроугарске након обарања династије Обреновић, због интереса у Санџаку и тежње за аутономијом словенских народа у Аустроугарској, посебно у Босни и Херцеговини. Анексиона криза, позната и као Босанска криза или Прва балканска криза, настала је прогласом цара Франца Јозефа 1908. године, а као непосредан повод послужила јој је Младотурска револуција и преврати у Цариграду у лето исте године. Русија је и тада била уз Србију, што због својих што због српских интереса на Балкану, а наставила да пружа помоћ и током балканских ратова као покровитељ Балканског савеза формираног са циљем коначног ослобођења од турске власти. Ратови вођени 1912. и 1913. окончани су присаједињењем Србији територије Косова и Метохије и Северне Македоније, а посебно значајним оцењује се чињеница да је коначно спојила границу са Црном Гором. Највиши степен сарадње две земље остварен је током Првог светског рата, и голготе кроз коју су прошли српски народ и држава, кад је последњи руски цар Николај Други Романов значајо утицао на однос Србије и савезника. Иако је планирано да се, под налетом далеко бројније и боље опремљене аустроугарске и немачке армије, српска војска са избеглицама повлачи према југу долином Мораве и Вардара улазак Бугарске у рат 1915. на страни Централних сила утицао је на промену одлуке. Приморана да мења правац војска се према Грчкој повлачила преко територије Косова и Метохије, Албаније и Црне Горе, али није наишла на довољно разумевање прилично колебљивих савезника који су се већ налазили на овим просторима а ни-

су били спремни да прихвате толике избеглице. Иако је све време имала флоту у Јадранском мору Француска није била спремна да прихвати српску војску и избеглице сматрајући да је то веома скуп подухват. Добар разлог за одбијање било је уверење да је војска толико исцрпљена да од ње у даљим операцијама не треба очекивати значајнији учинак. Одлучујућим за промену става према српским избеглицама показала се гаранција руског цара да преузме дуг Срба и наговештај да ће, у супротном, склопити сепаратни мир са Немачком. Између два зла савезници су се определили за мање и преузели обавезу да пребаце српску војску до острва Крфа одакле је опорављена враћена на Солунски фронт и одиграла одлучујућу улогу у његовом пробијању у септембру 1918. године. Историчари подсећају да Солунски фронт није резултат плана већ је настао као последица пораза које су Французи и Британци трпели у покушајима да поразе турске снаге и елиминишу их из даљих ратних дејстава. На све што се дешавало након пробоја Солунског фронта много пута је подсећано током претходне године кад је обележавана стота годишњица од завршетка Првог светског рата. Са жаљењем је прихваћен податак да руски цар Николај Други Романов није доживео крај рата јер је, након револуционарних активности током фебруара и октобра 1917. године, дошло до свргавања и успостављена совјетске власти. У којој мери се то одразило на односе са Србијом потврђује податак да је српски посланик у Петрограду добио упутство да прекине сваки контакт са представницима нове власти. Иако у дугом периоду нису постојали формални контакти није у потпуности прекинута веза две земље која се огледа у спремности власти да прихвати двадесет седам од четрдесет четири хиљаде избеглица на просторима Краљевине Југослави-

је који су, по избијању Октобарске револуције, спас потражили у Србији. Руска емиграција је оставила дубок траг у свим сферама живота, а њихово деловање је и данас видљиво на територији Србије. Период између два светска рата протекао је у напорима да се пронађе решење за поновно успостављање односа, али колебљивост једне и друге стране није дала значајније резултате. Кад су коначно створени услови за то избио је Други светски рат током кога је евидентно садејство Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије као основа на којој ће касније бити учвршћивани политички односи. Доказ су бројни тајни састанци Јосипа Броза Тита и Јосипа Висарионовича Стаљина о којима сведоче документа са изложбе доступне Краљевчанима. Колебљивост карактерише и период након завршетка рата, а главна кочница успостављању чвршћих односа је Резолуција Информбироа чије ће последице почети да попуштају тек након Стаљинове смрти 1953. године. Крај двадесетог века обележен је сличним судбинама две земље, а основним разлогом за урушавање и једне и друге историчари тумаче сличним концептима на којима су формиране. Једна црта међусобних односа која никада није доведена у питање је духовна повезаност два народа као основа за стално побољшање политичких односа. Отварање изложбе докумената која сведоче о генези односа две земље кроз векове прилика је за потврду да дан за то није случајно одабран, а повод је уверење да 9. мај није обичан, већ значајан датум светске историје који означава победу над фашизмом као највећим злом које памти савремена историја. То је и повод да већ од наредне године и у Србији буде обележаван као државни празник. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

12.5.2019.

Ружњићи

„Ружњићи“ је играна музичка пустоловина инспирисана глобалним феноменом плишаних играчака из 2001. године. У неодољивом градићу Ружњограду слави се чудно и другачије, лепота је у оку посматрача, а Мокси и њен Ружњић пријатељ сваки дан славе живот и његове бескрајне могућности. Становници Ружњограда повремено гледају у небо изнад града, и чекају да се појави нови Ружњић ког ће примити у своју заједницу. Једнога дана Мокси окупља групу најближих пријатеља и креће у потрагу за оним што је с друге стране Ружњограда. Тамо откривају други свет – Савршенство. Ружњићи се суочавају са тим шта значи бити другачији, борити се са жељом да будеш вољен, и коначно открити да је најважнија ствар сазнати ко си заиста. Анимирана авантура којој недостаје два минута да би трајала сат и по настала је по сценарију Алисон Пек и Сун-мин Ким, у режији Кели Есбјури, а у главним улогама наступају Сара Јовановић, Иван Јовић Икац, Славен Дошло, Јелена Јовичић, Борис Миливојевић, Душица Новаковић, Бојан Перић и Марко Гверо. Филм се приказује до 15. маја у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Заведи ме ако можеш

Добитница награде Оскар Шарлиз Терон и Сет Роген заједно су у нетипичној романтичној комедији која уноси романсу у свет политике. Варнице почну да севају када се Фред Фларски сретне с девојком из снова која је уједно његова бивша дадиља, сада популарна америчка политичарка Шарлот Филд. Шарлот има амбицију да се кандидује за председницу Сејдињених Америчких Држава, па замоли Фреда да јој помогне при писању говора. Израз међународни односи поприми потпуно ново значење када се смотани новинар спетља с угледном државном секретарком и преокрене цео њен свет наопако. Након луде заједничке ноћи у Паризу, Шарлот схвати да се заљубљује у свог пуно опуштенијег сарадника и да би њихова врућа авантура могла да нашкоди њеној политичкој каријери. Сцеанрио за комедију чије трајање за пет минута премашује два сата написали су Ден Стерлинг и Лиз Хана, а у водећим улогама наступају још О’Ши Џексон, Ебди Диркис, Џун Дајен Рафаел и други. Филм је на репертоару до 15. маја, а пројекције почињу у 19,45.

Уништитељка

У новом крими трилеру Карин Кусаме „Уништитељка“, пријем обележене новчанице покреће искусну детективку полиције Лос Анђелеса Ерин Бел на опасно путовање да пронађе убицу и вођу банде Силаса и коначно се помири са својом прошлошћу. Притом се поново среће са члановима банде, којој је и сама некада била члан, као агент Федералног истражног бироа на тајном задатаку који се катастрофално завршио и узео тежак емоционални и физички данак над њеним животом. Током опсесивне потраге, Бел је преплављена успоменама на тајни задатак у оквиру Силасове банде, а посебно болне су њене успомене на Криса, партнера из ФБИ с којим је имала страсну романсу. Сценарио за акциони трилер, чија дужуна за три минута премашује два сата, написали су Фил Хеј и Мет Манфреди, режију потписује Карин Касума, а главне улоге тумаче Никол Кидмен, Тоби Кебел, Татиана Маслени и Себастиан Стен. Филм се приказује до среде 15. маја, а пројекције почињу у 22. сата.

МАГАЗИН 12.5.2019.

Гала вече у београдском Белхепоцентру

МАГАЗИН

12.5.2019.

ИЗАБРАНИ ДАМА И

- Међу три стотине педесет званица амбасадори земаља из којих долазе лауреати, представници министарстава, локалних самоуправа, личности из света културе, спорта, бизниса и јавног живота. - Након шест година успешне организације, манифестација која је већ постала препознатљива у ширем региону у октобру ове године трајаће два дана. - Средином октобра по први пут један од највећих скупова жена у региону под називом Конференција успешних жена „Јака жена“. - На једном месту хиљаду жена из свих сфера живота. - На више од седам локација предавања и панели са темама везаним за предузетништво, културу, life style, здравље...

ЏЕНТЛМЕН ГОДИНЕ

МАГАЗИН

12.5.2019.

дружење грађана „Дете у срцу“ одавно је постало познато и ван граница земље о чему сведочи податак да је ове године шести пут стало иза доделе међународног признања истакнутим женама и мушкарцима из јавног, привредног и друштвеног живота Србије и ширег региона под називом „Дама и џентлмен 2019. године“. Гала вече у београдском Белеxпоцентру окупило је три стотине педесет званица међу којима су се нашли амбасадори земаља из којих долазе лауреати, представници минис тарстава у Влади Републике Србије, локалних самоуправа, личности из света културе, спорта, бизниса и јавног живота. Колики је углед ове јединствене манифестације најбоље сведочи податак да је, уводним обраћањем присутнима, отворио министар за заштиту животне средине Горан Триван који

није штедео речи похвале главном кривцу за бројна слична дешавања, продуценту Дејану Пантићу. Да атмосфера додатно добије на квалитету, и да гала вече остане дуго запамћено као јединствен догађај у јавном животу престонице, у значајној мери су допринели оркестар Перице Васића и најлепше песме популарних поп извођача Жељка Самарџића и Сергеја Ћетковића. Манифестација Дама и џентлмен године 2018. од стране медија, учесника и посетилаца проглашена је за Бренд манифестацију Србије намењену женама. Овај статус потврђен је након одржавања гламурозне доделе признања у Белеxпоцентру где задовољство да буде домаћин и покровитељ догађаја није скривао ни председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић. Добра потврда је податак да је препознао манифестацију

и уврстио је у буџет општине која ће средином октобра угостити најуспешније даме и џентлмене са простора бивше Југославије. Додела значајних признања особама из јавног живота прилика је за потврду да ће након шест година успешне организације, манифестација која је већ постала препознатљива у ширем региону, у октобру ове године трајати два дана. - Као организатору догађаја „Дама и џентлмен године“, и оснивачу „Првог Међународног клуба дама“, велико ми је задовољство што могу да најавим да ћемо средином октобра по први пут у сусрет манифестацији организовати један од највећих скупова жена у региону под називом Конференција успешних жена „Јака жена“ на којем планирамо да окупимо хиљаду жена из свих сфера живота. Оне ће на више од седам локација у Врњачкој Бањи

моћи да прате предавања и панеле са темама везаним за предузетништво, културу, life style, здравље и др. Велику захвалност за то дугујемо председнику општине Врњачка Бања Бобану Ђуровићу који је прихватио да ово место буде домаћин и покровитељ манифестације, као и многобројним медијима који нас годинама прате и извештавају о догађају - потврдио је Пантић. И после толико година нема одговора на питање зашто манифестације ове врсте нису препознате у средини из које потичу па нема ни подршке локалне самоуправе, због чега су принуђене да се селе у друге средине. То су најчешће Београд и Врњачка Бања, а не би било велико изненађење ако би у блиској будућности домаћин била и нека од осам држава из којих су ове године дошле добитнице овог ласкавог признања. Међу њима су министарка

без портфеља задужена за демографију и популациону политику др Славица Ђукић Дејановић, женска секција ИПА Србија, телевизијска водитељка Деа Ђурђевић, босанско-херцеговачке привреднице Ђенита Шебо, Алма Хоџић Бадић и Санда Козић, председница удружења предузетница Црне Горе Едита Даутовић, звезда народне музике Снежана Ђуришић и глумица Мирка Васиљевић. Поред вицешампионке света у паратеаквондоу и уметнице Дејане Бачко признање су добиле македонске предузетнице Катерина Ангеловска, Ирена Акимовска и Жанина Петрова Грајић, власница Академије за козметику „Шарм“ из Подгорице Олга Никчевић, др Анамарија Дуцута из Румуније, новинарка и водитељка сарајевске Телевизије ОБН Дејана Росуљаш, директорка мађарско-кинеског културног центра, и оперска певачица из Мађарске, Жанг Ју Каролyн, црно-

горска политичарка Валентина Радуловић Шћепановић, предузетница из Словеније - Јасна Трилер, директор и организатор Serbia Fashion Week Светлана Хорват, предузетница Катарина Јовановић и предузетница и поп певачица из Црне Горе Сека Томичић. Престижним признањем „Џентлмен године“ крунисани су поп певачи Сергеј Ћетковић, градоначелник Лесковца др Горан Цветановић, архитекта Ненад Величковић, првак света у боксу Ненад Станковић, привредник и председник Скупштине општине Бар Радомир Новаковић, глумац Александар Радојичић, директор компаније Aqvawell - заступник St. Johns воде Миша Јовановић из Швајцарске, директор маркетинга компаније Сарантис Далибор Бајић и председник општине Ариље Милош Недељковић, Т. Радовановић

МАГАЗИН 12.5.2019.

12.5.2019.

МАГАЗИН

Планинари кренули нарцису у походе

ПЛАНИНА ВЕЧИ - Планинарско смучарско друштво „Гвоздац“ шездесет трећи пут организује традиционалну туристичку спортско-рекреативну манифестацију „Нарцису у походе“. - Стаза од око 21 километар са висинском разликом од око 1.000 метара спада у средње тешке. – У Брезни ручак за све учеснике по цени од сто динара. - Од 1956. године, кад је акција први пут одржана, планинари су се трудили да свака следећа буде садржајнија и лепша, а да се гости који долазе са свих страна осећају пријатно и угодно, да њихов боравак остане у лепој успомени

ваке године у првој половини маја, кад се Столови надомак Краљева забеле од тек расцветалих нарциса, Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“ организује туристичку спортско-рекреативну манифестацију „Нарцису у походе“. Податак да је свих година од оснивања окупљала велики број планинара и љубитеља природе из Србије и земаља у окружењу основа је на којој се гради оптимизам да ће тако бити и шездесет трећи пут. Као и ранијих година планинари су за данас,

без обзира на временске услове, најавили одржавање манифестације коју спроводе са партнерима, а према правилнику о организовању који прописује Планинарски савез Србије. То је још један од разлога за очекивање да се сви учесници стриктно придржавају свих његових одредби како би се предупредиле евентуалне непријатности. Акција на простору Столова први пут је организована далеке 1956. године и од тада се под истим именом непрекидно одржава на планинским

стазама ове планине којима је од тада прошло више хиљада планинара, а учешће планинарских друштава из околних земаља јединственој акцији даје међународни карактер. Симболичан назив манифестације потврђује жељу организатора да један дан посвети природи и пешачењу, не дирајући драгоцени цвет који расте само на Столовима и још неколико планина у Србији. Свих ових година планинари су се трудили да заштите ендемску врсту како би остала нетак-

Фото: М. Радовановић

ИТЕ МЛАДОСТИ 97

МАГАЗИН 12.5.2019.

нута и заштићена од било које врсте односа којим би била угрожена. На почетку осме деценије постојања из овог планинарског друштва стиже потврда да акција последњих година добија на масовности и да је у многим срединама препозната као статусни симбол. Управо због тога планинари из свих делова земље, и региона, радо долазе на ову планину и доживе је као део вечите младости. Да је манифестација далеко премашила локалне границе сведочи податак да се на стази од Каменице до врха Столова очекује више хиљада учесника из педесетак планинарских градова Србије и небројано појединаца који сваке године полазе са стартне позиције у Каменици. До ње се стиже аутобусима градског превоза који полазе са станице испред Ателтског стадиона, а након што испред просторија Месне заједнице Каменица у осам сати буде озваничен почетак акције планирано је да учесници у организованој колони са водичима, припадницима Горске службе спасавања и медицинских екипа, крену према врху планине, а на уређеним одмориштима окрепе се чајем припремљеним специјално за ову прилику. Дуж читаве стазе већ су постављене вреће за отпатке, а учесницима акције је и овога пута упућен апел да чувају природу, посебно нарцисе по којима је овај крај препознатљив у ширем региону. Од времена кад је акција први пут одржана, планинари су се трудили да свака следећа буде садржајнија и лепша, а да се гости који долазе са свих страна, али и грађани Краљева, осећају пријатно и угодно, да њихов боравак остане у лепој успомени и да се у мају следеће године врате. Труд је у претходним годинама награђен бројем учесника који се мери хиљадама, а познато је да у акцији сваке године, поред планинара, учествују чланови великог броја спортских удружења и појединаца. Организатори посебну пажњу посвећују безбедности учесника, па су дуж целе стазе свима на услузи бројни водичи спремни да у сваком тренутку пруже потребне информације. Од уче-

сника који нису чланови планинарских друштава очекује се да поведу рачуна о сопственој али и безбедности осталих учесника поштујући одредбе Правилника организације и извођења планинарских акција у коме су јасно прецизиране све активности. Током акције најстрожије је забрањено конзумирање енергетских напитака, допинг средстава, алкохола, наркотика и других стимулативних средстава, затим паљење ватре, удаљавање са прописане и маркиране стазе, напуштање групе и водича и други видови самовоље. Како је стаза прилично захтевна од учесника се и ове године очекује да поведу рачуна о тежини а старијим, и особама слабије физичке кондиције, да пре поласка затраже мишљење лекара. Искуства из ранијих година, када на дан одржавања временски услови нису погодовали одржавању акције, упућују на опрезност и савет учесницима да одећу прилагоде условима и понесу довољну количину воде. Као и ранијих година на траси којом се креће организована колона забрањена је употреба моторних возила, а могућност да буде угрожена безбедност учесника повод је за присуство припадника полиције са задатком да контролишу понашање дуж целе стазе. Да би се избегао било какав, макар и најмањи, ризик организатори инсистирају на забрани кретања моторних возила од Каменице до врха Столова. Учесници сличних планинарских акција добро знају колико је у оваквим околностима значајна адекватна опрема, а онима који немају толико искуства препоручено је да одећу и обућу прилагоде временским условима и конфигурацији терена са висинском разликом од скоро хиљаду метара. Стаза дуга око двадесет једног километара почиње на надморској висини од 350 а завршава се на 1.375 метара, једним делом води шумским путем а једним планинским гребенима. Добро је обележена планинарским ознакама, а организатори потврђују да ће на челу колоне бити лиценцирани водичи Планинарског савеза Србије. Од учесника се, поред пристојне физичке кондиције, очекује да понесу довољну количи-

ну воде за пиће, да воде рачуна о себи и другим учесницима и по потреби обрате за помоћ овлашћеним лицима. Акција се изводи под називом „Нарцису у походе“ и подразумева посебан однос према цвету због чега се учесницима препоручује уздржавање од брања, а искуство свих досадашњих година потврђује како је за успомену много боље имати квалитетну фотографију него цвет који ће се осушити после само неколико дана. За све учеснике је по завршетку акције обезбеђен ручак у Планинарском дому „Зорица Гиздавић“ у Брезни, овога пута по популарној цени од сто динара, а они који су већ били на сличним већ знају да за то треба да понесу одговарајући прибор. Најава овогодишње акције прилика је за подсећање да је током више од шест деценија надживела своје време, преживела све проблеме и промене система и показала да је права неполитичка са учесницима који поштују природу и све што она пружа. У таквим околностима и локална самоуправа обећава подршку и тражи начин о знатнијем укључивању са циљем да се надограђује, шири и има све већи значај. Податак да је Планинарско смучарско друштво „Гвоздац“ иницијатор градње крста на Столовима, и суорганизатор у реализацији значајног пројекта, овогодишњој манифестацији „Нарцису у походе“ траси до врха планине даје карактер стазе ходочашћа. Најаве метеоролога о могућим падавинама повод су за препоруку учесницима да понесу кабанице, а од припадника полиције и овога пута се очекује да у времену од осам до једанаест сати онемогуће кретање било каквих моторних возила на траси којом се крећу учесници манифестације. Податак да је прошлогодишња манифестација окупила више од три хиљаде учесника даје „Нарцису у походе“ карактер најмасовније акције на нивоу Планинарског савеза Србије што организаторе обавезује да сваке наредне године закораче снажније у обезбеђивању услова за одржавање. Т. Радовановић

100

МАГАЗИН 12.5.2019.

101

МАГАЗИН

12.5.2019.

КРАТКО И ЈАСНО (за Србе – касно!?)

102

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Срби крочише у ново столеће! Почео је, нови век несреће?

Због решења преко метка, „Браћа,, крећу из почетка.

103

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 12. И 18. МАЈА

МАГАЗИН

12.5.2019.

12. мај

104

907 — Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века. 1364 — Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави. 1804 — У Првом срском устанку ослобођен Пожаревац. 1881 — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат. 1888 — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом. 1925 — Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав. 1926 — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској. 1926 — Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола. 1937 — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос. 1943 — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату. 1949 — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.

1965 — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону. 1985 — У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма. 1988 — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде. 1992 — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА. Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Евопске заједнице напустили Сарајево. 1994 — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области. 1995 — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот. 1997 — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава. 2003 — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа. 2008 — Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.

13. мај 1497 — Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније. 1787 — Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије. 1779 — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе. 1830 — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Ху-

ан Хосе Флорес. 1846 — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније. 1848 — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. 1887 — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део. 1888 — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил. 1913 — Руски конструктор Игор Сикорски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио. 1940 — Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску. 1941 — У Србији, на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић основао Југословенску војску у отаџбини. 1944 — Формирана ОЗНА - Одеље-

ње заштите народа 1945 — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета. 1948 — Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима. 1949 — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“. 1967 — Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије. 1968 — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму. 1981 — На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II. 1990 — На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача. 1994 — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта. 1999 — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали. 2000 — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине. 2007 — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.

14. мај 1607 — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун. 1610 — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона. 1643 — На француски престо до-

шао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен. 1796 — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије. 1811 — Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније. 1900 — У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене. 1940 — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа. 1948 — Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел. 1955 — Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта. 1962 — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година. 1968 — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг. 1973 — САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију. 1989 — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса. 1991. - Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма - Самоубиство је извршила Ђанг Цхинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“.

105

12.5.2019.

МАГАЗИН

106

1992 — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана. 1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце. 2001 — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945. 2002 — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града. 2003 — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина. Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари. После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења. 2008 — Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса. 2015 — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.

15. мај 1440 — Ладислав V Посмрче, стар око три месеца, крунисан за угарског краља у Стоном Београду. 1536 — Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт. 1571 — Татари су освојили и запалили Москву. 1767 — Ђенова је продала Француској острво Корзику. 1796 — Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано. 1848 — У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе. 1918 — Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона. 1923 — Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу. 1935 — Отворена прва линија московског метроа 1940 — У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе. 1940 — Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату. 1943 — Распуштена је Коминтерна. 1945 — Удруженим снагама јединице Црвене армије и НОВЈ-а истерале су Немачке трупе из Југославије у Другом светском рату. У четворогодишњем рату погинуло је, по званичним подацима, 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена. 1948 — Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе чиме је почео Арапско-израелски рат 1948. 1955 — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938. 1957 — Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.

1989 — Основан Радио Б92 Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола. 1991 — Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске. 1992 — Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву. 1992 — Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Убијено 49 војника. 1996 — Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да Хинду националиста добије место премијера. Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у свом експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира пре-

говоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст. 1999 — Италија је добила новог председника Карла Азеља Чампија. 2001 — Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини „Уставни оквир за самоуправу на Косову“ и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу. 2002 — Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ. 2003 — Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године. Бивши директор највеће аукцијске куће Сотебис А. Алфред Таубам ослобођен је из затвора, у коме је био око годину дана, због „намештања“ провизије са ривалском кућом Кристис. 2007 — Србија после вишемесеч-

них преговора добила нову Владу премијер поново Војислав Коштуница, лидер ДСС

16. мај 1204 — Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима. 1532 — Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република. 1532 — Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824. 1770 — У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793. 1811 — Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза. 1868 — Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине. 1881 — У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај. 1916 — Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства. 1929 — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу. 1941 — Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после пле-

бисцита. 1943 — Нацисти су угушили устанак у варшавском гету. 1961 — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења. 1966 — Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба. 1969 — Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети. 1972 — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву. 1974 — Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе. Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта. 1975 — На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава. 1975 — Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест. 1989 — Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формало, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе. Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа. 1991 — Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД. 1992 — Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs