Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 387 * 5. маја 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

5.5.2019.

У овом броју: Друштво мало али одабрано Месец значајних догађаја Ко у клин ко у плочу Битка је добијена, рат још траје Опроштај, не и заборав Операције српске војске И ове године Сајам „Једнаки“

10 22 30 38 48 56 58

66 74 80 86 88 92 100 102

Фото: М. Радовановић

Највећи успех задовољство пацијената Пет минута громогласне тишине Две хиљаде дигиталних учионица На репертоару Биоскопа „Кварт“ Наличја српског лица Бициклом до здравља Слога - Полет Времеплов

МАГАЗИН 5.5.2019.

Првомајска будилица улицама града

МАГАЗИН

5.5.2019.

ДРУШТВО МАЛО, АЛИ ОДАБРАНО

- Дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будилицом улицама града и ове године подсетио на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај. – Све мање интересовање Краљевчана за првомајску шетњу улицама града. – Шетња без бивших радника краљевачких предузећа који нису искористили јединствену прилику за изражавање незадовољства тренутним положајем. – У колони исти људи, из године у годину у све мањем броју. - Први мај се у Краљеву обележавао и пре Другог светског рата кад су у томе предњачили опанчарски радници, а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време

одинама уназад у раним јутарњим часовима 1. маја Дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будулицом подсећа на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај него данас. Музичари су се овог 1. маја још једном окупили испред просторија Ватрогасног дома где су подуже стрпљиво чекали на укључење у Јутарњи програм Радио-телевизије Србије. Непосредно потом уз препознатљиве звуке Улицом Војводе Степе кренули су према Тргу Светог Саве и даље Омладинском ка центру града праћени групом од петнаестак грађана којима се успут придружио још по који закаснели на

МАГАЗИН

5.5.2019.

окупљање. Годинама уназад приметно је све мање интересовање Карљевчана за учешће у традиционалној манифестацији, а пажљивији посматрачи могли су да закључе како ове године у колони није било многих од редовних учесника. За разлику од ранијих година и улице на траси ове необичне колоне биле су празније него иначе, а пред угоститељским објектима дуж главне улице тек неколико гостију. Све време су дуж маршруте одјекивали звуци препознатљивих маршева и мелодија који су пленили пажњу малог броја суграђана који су се у то време затекли на градским улицама, и оних који су са прозо-

ра станова посматрали необичну колону. Највернији посматрачи и овога пута били су запослени у кафићима дуж главне улице, у ово време потпуно празним, и у трговинским објектима дуж уобичајене маршруте, док су, као и свих претходних година, мобилним телефонима покушавали да направе по који снимак за сећање на овај дан. Од почетка Омладинске улице колона је наставила до Трга краља Петра Првог да би Улицом војводе Путника продужила до укрштања са Југ Богдановом. По нешто свежијем пролећном дану ранораниоци су наставили до раскрснице са Улицом октобарских жртава да би стигли до споменика на Тр-

гу српских ратника где је извођењем последње нумере популарних трубача, и фотографијом за успомену, стављена тачка на овогодишње подсећање да се Међународни празник рада у овој средини обележава на начин како је то чињено деценијама уназад. Одмах иза чланова оркестра улицама града је прошетала група ентузијаста који одржавају ову традицију, а онима који годинама прате манифестацију није могло да промакне како је њихов број из године у годину све мањи, па нема многих који су ранијих година на време стизали на зборно место испред просторија Добровољног ватрогасног друштва Краљево. Ни

најистрајнији у одржавању традиције не памте да се колони било када прикључио неко од представника локалне самоуправе, али ни синдикалних организација којима је Међународни празник рада прилика за подсећање на тежак положај радника. Онима који знају повод за установљење Првог маја као Међународног дана рада није могла да промакне чињеница како су и ове године прилику за изражавање незадовољства тренутним положајем пропустили бивши радници бројних краљевачких предузећа који још чекају на неисплаћене зараде из периода док су још радила. Заједничка фотографија за успоме-

ну и ове године је увод у традиционални одлазак у Ресторан „Париз“ са друге стране трга где учесници скупа сваке године настављају дружење, и ове тражећи нове разлоге и за све мање интересовање Краљевчана да им се придруже. На обележавање Међународног празника рада и ове године је подсетио хроничар дешавања у овом крају др Милан Матијевић потврдом да се Први мај обележавао и пре Другог светског рата кад су у томе предњачили опанчарски радници, а њихов синдикат организовао протесте у настојању да се избори за осмочасовно радно време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.5.2019.

Где смо били, шта смо радили у априлу?

МАГАЗИН

5.5.2019.

МЕСЕЦ ЗНАЧАЈНИХ ДОГАЂАЈА

- У Краљеву ће бити подржано најмање тридесет корисника у намерама за започињање, или развој, пословних делатности донацијом у опреми и материјалу просечне вредности у износу од 2.400 евра. - Расписивањем конкурса за најбоље медијске прилоге о пракси у локалној самоуправи Стална конференција градова и општина жели да истакне важност и улогу локалних власти у овим областима у циљу побољшања квалитета услуга које пружају грађанима. - Краљево је 19. априла обележило 137 година од дана када је указом краља Милана Обреновића град добио данашње име. - Обележени Дан цивилних инвалида рата и Међународни дан Рома

рви пролећни месец отпочео је обиласком радова на изградњи канализационе мреже у Конареву, у засеоку Кречковићи, током кога су директора Јавног комуналног предузећа „Водовод“ др Миленка Стефановића пратили представници локалне самоуправе и Рашког управног округа. У подне следећег дана, у организацији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање, отпочео Сајам запошљавања на коме је више од педесет послодаваца из Краљева и Врњачке Бање исказало потребе за преко три стотине радника различитих профила и степена квалификација. Овогодишњи састанак послодаваца и незапослених протекао је у знаку потврде да су потребни правници, про-

МАГАЗИН

5.5.2019.

грамери, инжењери, технолози, фармацеути, менаџери продаје, производни, физички, грађевински, машински и радници обезбеђења, кројачи, шивачи и многи други. Сајам је и прилика за промоцију јавног позива за послодавце у склопу пројекта ИПА 2013 намењеног субвенционисању отварања радних места за теже запошљиве категорије грађана и програми обуке на захтев послодавца. Четвртог дана априла одржан је први антикорупцијски час за ученике завршних разреда средњих школа, организован у оквиру пројекта „Превенција и борба против корупције“, који финансира Европска унија а реализује се у сарадњи са Министарством правде Републике Србије и Репу-

бличким јавним тужилаштвом. Антикорупцијски час је део кампање за подизање свести о важности превенције и борбе против корупције, а посебан значај дат је информисању и едукацији младих о штетности ове друштвене појаве. Само дан касније градоначелник Краљева Предраг Терзић и сениор менаџер немачке хуманитарне организације „Хелп“ за економски развој Маша Бубањ потписали су уговор о сарадњи на пројекту „Подршка социо-економској стабилности у региону Западног Балкана 2019-2020“, који се финансира у оквиру „Немачке развојне сарадње“. Програм регионалног карактера заснива се на економској и едукативној подршци одрживом локалном развоју у

оквиру кога ће „Хелп“ применити механизме за подстицај развоја микро бизниса у циљним градовима Србије и региону. У том периоду главне активности ће бити усмерене на директно отварање нових радних места путем помоћи микро и малим бизнисима у виду грантова, организовање пословних и стручних обука и образовања. У оквиру програма у Краљеву ће бити подржано најмање тридесет корисника у намерама за започињање, или развој, пословних делатности донацијом у опреми и материјалу просечне вредности у износу од 2.400 евра, организацијом пословних и стручних обука према потребама корисника, као и праћењем подржаних микро и малих бизниса. Учешће локалне самоуправе огледа се

у улагању 25.200, а вредност дела пројекта који подразумева набавку опреме за подржане мале бизнисе за Краљево износи 72 хиљаде евра. Последњи дан прве недеље априла протекао је у знаку обележавања Дана цивилних инвалида рата на Гробљу стрељаних 1941. године у организацији Удружења цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање, и помоћ града Краљева, коме су присуствовали представници локалне самоуправе, Војске Србије и организација цивилног друштва, а парастос свим жртвама служили су свештеници Епархије жичке. Друга недеља априла отпочела је пријемом у згради Градске управе поводом Светског дана Рома који се обележава 6. априла сваке године. Била је

то јединствена прилика да се укаже на тежак положај ове категорије суграђана и подсети на бројне успехе припадника ромске популације, посебно у области образовања. Савет за родну равноправност града Краљева је средином прве недеље априла најавио централни догађај наредног викенда, Сајам женског предузетништва који организује у сарадњи са Удружењем пословних жена „Илинка Илић“. Први сајам ове врсте на територији Рашког округа окупио је тридесет предузетница различитих делатности из Краљева, Рашке и Врњачке Бање, којима су се придружиле и две учеснице из Северне Македоније. Из Савета за родну равноправност стигла је потврда да је препознат значај Сајма за

МАГАЗИН

5.5.2019.

подстицање женског предузетништва због уверења да женска креативност и предузетнички потенцијал представљају неискоришћен извор економског раста. Податак да полицијски службеници Полицијске управе у Краљеву изводе гађање на уређеном војном стрелишту у Жичи повод је за обавештење о забрани кретања, задржавању и боравку људи, животиња, моторних возила и сточних запрега у близини стрелишног простора обезбеђеног стражарима а обележеног црвеним барјачићима и таблицама са натписом „Не иди даље – гађа се“.

На истеку прве половине месеца из Сталне конференције градова и општина стигао је позив за учешће на конкурсу за најбоље медијске прилоге о пракси у локалној самоуправи „Другачије од других“, у оквиру програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ - друга фаза“. Теме конкурса су европске интеграције, заштита животне средине, унапређење пословне климе, превенција и управљање ванредним ситуацијама, као и родна равноправност и људска права на локалном нивоу. Расписивањем овог конкурса Стална конференција градова и општина жели да истакне ва-

жност и улогу локалних власти у овим областима, а у циљу побољшања квалитета услуга које пружају грађанима. Осамнаести дан априла одређен је за Саветовања о ученичким задругама коме су присуствовали помоћник министра за предшколско и основно образовање и васпитање Весна Недељковић, начелница Одељења за области предшколског и основног образовања и васпитања Др Славица Јашић, саветница за финансијску писменост и предузетништво Др Гордана Степић, директори и наставници основних школа из Краљева, Рашке и Врњачке Бање. Саветовању је претходио пријем код

градоначелника Краљева коме су присуствовали још председник Коморе јавних набавки Србије и директор ЦМН и Института за јавни менаџмент проф. др Марко Шуплер и директор Основне школе „Свети Владика Николај“ из Брадарца Томица Стојановић. Теме састанка биле су предузетништво и ученичке задруге, као и актуелности у области предшколског и основног образовања. Краљево је 19. априла обележило 137 година од дана када је, указом краља Милана Обреновића, град добио данашње име. Тим поводом је у Свечаној сали Градске управе одржана пригодна свечаност и изведен програм у коме су учествовали др Милан Матијевић, песник Душан Стојић и ученици Одсека за традиционалну музику Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Градско веће је донело Програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за ову годину који се односи на регрес за репродуктивни материјал и осигурање усева, плодова вишегодишњих засада, расадника и животиња. То је повод за поруку носиоцима пољопривредних газдинстава уписаних у Регистар пољопривредног газдинства са активним статусом да ће се захтеви са пратећом документацијом при мати од 6. маја до 15. новембра. Суграђанима који Васкрс славе по грегоријанском календару градо начелник је дан раније упутио честитку следеће садржине: „Поштовани суграђани, Вама који васкрснуће Господа Исуса Христа славите у недељу, 21. априла, у своје, и у име својих сарадника, честит а м најрад о -

снији хришћански празник Васкрс, са жељом да Вам празнични дани донесу много радости, Божјег благослова, духовног мира. Да сви, поучени Христовим примером, тежимо да будемо бољи људи и да у љубави и заједништву, чувајући и поштујући једни друге, допринесемо радости и спокоју заједничког живљења у нашем граду. Христос васкрсе - ваистину васкрсе!“ У недељу 21. априла потврђена је информација да ће председница Владе Србије Ана Брнабић следећег дана положити камен темељац за изградњу станова за припаднике служби безбедности у Улици радничког батаљона у Рибници. Три дана касније градоначелник је примио директора Музеја уметности у Темишвару проф. др Виктора Нојмана, вишег научног сарадника Балканолошког института Српске академије наука и уметности у Београду др Љубодрага П. Ристића и проф. др Миодрага Милина. Сат касније др Нојман је одржао састанак са директорима краљевачких институција културе, Туристичке организације, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Историјског архива, Народног музеја, Културног центра „Рибница“, Дома културе „Студеница“, Завода за заштиту споменика културе и њиховим сарадницима, као и представницима града. Др Нојман је руководилац пројекта „Темишвар – европска престоница културе 2021“, а искуство у пројекту приликом прве посете Краљеву поделио је са представницима локалних културних установа. Приближавање Пољопривредног сајма у Новом Саду повод је за позив пољопривредницима заиинтересованим за посету да се пријаве и приложе фотокпију пријаве о регистрованом пољопривредном газдинству, или извод из регистра да је уписан као члан газдинства. Податак да је у протеклом периоду на територији Републике Србије запажено нагло сушење изданака малине повод је да, Влада Републике Србије и Министарство шумарства и водопривреде, у сарадњи са пољопривредним саветодавном и стручним службама, у

циљу праћења и сузбијања ове појаве формирају специјализоване тимове. С тим у вези упућен је позив свим произвођачима малине са територије града Краљева код којих је присутна ова појава да је пријаве Градској управи, или неосредно Пољопривредно саветодавној и стручној служби Краљево. Градска управа je, у периоду од 26. априла до 5. маја, организoвала спровођење поступка јавне расправе о Нацрту одлуке о месним заједницама на територији града због чега је грађанима и стручној јавности упућен позив за учешће. Увид у текст Нацрта одлуке доступан је на званичном сајту и огласној табли града, а учесницима у јавној расправи пружена је могућност да примедбе, предлоге и сугестије доставе Одељењу за заједничке послове Градске управе у писаној форми или путем електронске поште. Јавна седница, на којој ће бити презентован извештај о спроведеној јавној расправи уз учешће заинтересованих грађана и стручне јавности, заказана је за уторак 7. маја. Највећи хришћански празник Ускрс повод је да градоначелник православним верницима упути честитку следеће садржине: „Поштовани суграђани, Вама који васкрсење Господа Исуса Христа славите у недељу, 28. априла 2019, у своје и у име својих сарадника, честитам највећи и најрадоснији хришћански празник - Васкрсење Христово, са жељом да Вам празнични дани донесу много радости, Божјег благослова, духовногмира. Да сви, поучени Христовим примером, тежимо да будемо што бољи људи и да у љубави и заједништву, чувајући и поштујући једни друге, допринесемо радости и спокоју заједничког живљења у нашем граду. Да нам Господ да снаге да се уздигнемо над сваким искушењем и увек нађемо прави пут у борби са животним недаћама. С молитвеним жељама да Вама и Вашим ближњима Бог дарује здравље, срећу и свако добро, поштовани суграђани, Срдачно Вам честитам празник ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.5.2019.

Различити ветрови на политичкој сцени

МАГАЗИН

5.5.2019.

КО У КЛИН К

- Србију воде људи са купљеним дипломама, преписаним докторатима, на челу локалних самоуправа су фризери и козметичари, јавна предузећа воде кувари и возачи.- Чланови Народне странке, као и осталих, нису грађани другог реда и имају сва права као и сви други грађани Србије. - Власт има апсолутну контролу над медијима, покушај да се сигнализира на програм локалне телевизије оцењен је као упад у њихове просторије, а перформанс повод да се затражи заштита полиције. - Протести нису били узалудни јер су добар део грађана ослободили страха, а осталима појачали наду да су промене могуће. - Опозиција представила тим за преговоре са представницима власти. - Краљево је град у коме је привреда потпуно уништена, а раде још само јавна предузећа којима управља странка на власти

КО У ПЛОЧУ

Верица Милановић

ако не превише судбина протеста, који су месецима уназад привлачили мањи или већи број спремних да незадовољство изразе на улицама, и даље је присутна у одређеним круговима, пре свих оним који су на било који начин били укључени у организацију. За разлику од неких других краљевачке протесте обележио је низ догађаја који су у значајној мери утицали да доживе судбину каква се у различитим круговима тумачи на различите начине. Покушај да се проблем сагледа са свих страна води до Градског одбора Народне странке у Краљеву где потпредседница Верица Милановић подсећа да је незадовољство грађана доживело кулминацију након напада на лидера Левице Србије и активисте те странке уочи опозиционог скупа у Крушевцу у новембру прошле године. Након првог протестног окупљања под називом „Стоп крвавим кошуљама“ и потврде председника Србије Александра Вучи-

МАГАЗИН

5.5.2019.

ћа да неће удовољити захтевима ни ако иза њих стане пет милиона грађана задржан је првобитни карактер, а промењен назив свих наредних скупова у различитим срединама. На Богојављење ове године прво протестно окупљање организовано је и у Краљеву, а све обавезе везане за њега преузело је локално Удружење староседелаца Краљева и околине и његови одборници у Скупштини града. Подударност неких ставова повод је да активности ове врсте подржи и Народна странка која ће се, кад запрети опасност да изражавање овог вида протеста западне у кризу, активније укључити у рад новоформираног организационог одбора. Иако нико од чланова није гајио илузије да ће новим приступом бити елиминисани бројни проблеми заједнички циљ је био добра основа да се по који пут зажмури на једно око. И поред тога није требало много времена да се покаже како проблеми нису само техничке приро-

де, а да излаз треба тражити у компромису различитих идеја и ставова. Иако се у време док су трајали протести о томе није много говорило све су гласније приче о бројним несугласицама везаним за време одржавања, избор говорника, место окупљања и трасу шетњи кроз град. Оно о чему није било дилеме је да на грађанским протестима нема места особама које су се бавиле политиком нити челника било које странке. - „Ја знам, ја мислим, ја радим“ нас је и довело овде где смо и извело на улице и тргове. Како се постигне завидна енергија, и пробуди нада да стање у Србији може бити промењено, као по команди јави се неко са већ истрошеном реченицом „то нису грађани што протестују, то су политичари, то нису грађански протести, већ протести политичких странака, а њихови лидери су лопови, тајкуни и фашисти“. Морамо елиминисати ту лажну дилему да ли су протести грађански или политички, јер

чланови Народне странке, као и осталих, нису грађани другог реда и имају сва права као и сви други грађани Србије. Организација протеста није једноставан посао, подразумева обављање законске процедуре која се захтева код пријаве скупа, одрђивање организатора протеста, људи одговорних за безбедност, обезбеђивање техничке опреме, финансијска средства за њихово обезбеђивање, сачињавање протокола. Уз озбиљан рад неопходни су људи који ће све то одрадити добровољно, а да прођу тест да ли су грађани или можда нису. Највећи проблем су локални медији јер су се неки угасили, неки су на ивици да се угасе, а неки пристали на аутоцензуру па не снимају опозицију да не би дошли у конфликт са влашћу. То је и разлог што људи нису били обавештени о одржавању протеста. Власт има апсолутну контролу над медијима, покушај да сигнализирамо на про-

грам локалне телевизије оцењен је као упад у њихове просторије, а на перформанс су реаговали тако што су тражили заштиту полиције - каже Милановић. У редовима опозиције влада неподељено мишљење како водећа политичка снага у земљи присиљава грађане да буду њени чланови, а када јој засмета било какав други вид организовања и удруживања настоји да за то обесхрабри што већи број њих. Отуда уверење да влада страхом и принудом јер појединца, као лакши плен, није тешко заплашити, натерати да ради у њиховим интересу и трпи. Нису ретке ни оптужбе да из кухиње владајуће странке стижу лажи и обмане како би се разјединили грађани који су се осмелили да кажу како у Србији ништа не ваља, још више да траже да се то промени. Народњацима смета инсистирање да се политиком баве они који то раније нису чинили, и да им је то најбоља

референца за даљи рад. Не спорећи потребу да се и такви, са новом енергијом и потенцијалом, укључе у политички живот значајнијим се оцењује потреба да су у некој области остварили посебне резултате, да су се доказали па могу да помогну у обнови земље. Много пута су из опозиционих редова стизала упозорења да земљу воде људи са купљеним дипломама и преписаним докторатима, да су на челу локалних самоуправа фризери и козметичари, а јавна предузећа воде кувари и возачи. - Не потцењујемо ни једно занимање, али је неопходно да свако ради посао за који је стручан, јер у супротном пропадамо. Нестручни управљају Србијом, стручни напуштају земљу, криминал и коорупција цветају, а у таквим условима нема места свађама и поделама. Зато морамо сви бити као један, једни уз друге без обзира на разлике и слагања, док не сменимо ову власт и успоставимо нормалне, демократске

5.5.2019.

МАГАЗИН

услове за одржавање избора, где ће свака политичка странка, свако удружење грађана, свака грађанска иницијатива понудити своје програме. До тада, у овим условима нико од нас нема никакве шансе - верује Милановић. Првим кораком на путу промена опозиција оцењује успостављање слободних институција и владавине права, за која верује да су у потпуности суспендована, раздвајање извршне и судске власти, доношење Закона о лустрацији и пореклу имовине. Следи пресецање круга пуког преузимања власти и кажњавање свих који су је злоупотребили јер без тога, каже Милановић, и поред добрих намера и способности ништа неће моћи да се промени. И док представници владајућих странака активности опозиције сматрају покушајима да се власт смени насилним путем из редова опозиције стижу други сигнали. Циљ је да се до промена, и Србије у којој чланска карта било које партије неће бити једина улазница за посао, дође на изборима према којима воде притисци на власт и инсистирање на стварању фер изборних услова. Након последњег протестног окупљања у Београду средином прошлог месеца из редова опозиције стиже уверевање да нису били узалудни јер су добар део грађана ослободили страха, а осталима појачали наду да су промене могуће. Од првог до последњег окупљања грађана калкулисало се са бројем присутних што је супростављеним странама било добар разлог за закључак како друга није у праву. И док су највиши представници власти број окупљених оцењивали безначајним из редова опозиције је стизала потврда како их је огромна позитивна енергија натерала да износи лажне податке. Чланови странака које су активно учествовале у протестима једниствени су у ставу да је власт уздрмана, а митинзи „Будућност Србије“ покушај консолидације редова пред неминовни силазак са власти што, верују, неће бити најмањи проблем након што прораде иснтитуције и буде објављен садржај штетних уговора. И док су у великом делу јавности

присутне недоумице везане за даљу судбину протеста опозиција је представила тим за преговоре са представницима власти. У њему су професори Факултета политичких наука Чедомир Чупић, Сњежана Миливојевић и Душан Вучићевић, др Јованка Матић, политиколог Бобан Стојановић, редитељ Срђан Драгојевић, новинар Вукашин Обрадовић, Зоран Гавриловић, а очекује се да у дијалогу учествују представници Независног удружења новинара Србије и Асоцијације независних и електронских медија.

- Четири месеца протеста тргнуло је Србију из сна, тако да је у више од сто општина и градова засијало светло отпора. Краљево је град где је привреда потпуно уништена, а раде још само јавна предузећа којима управља странка на власти, што им даје могућност утицаја, уцењивања и застрашивања грађана. Али, нема одустајања, нема свађа и подела, нећемо стати док се промене не десе, а да ли ће то бити кроз сталне протесте, организоване акције грађанске непослушности или неки трећи начин видеће се врло брзо.

Не обесхрабрује нас ни мали број учесника протеста јер ће, како власт буде слабила, бити слабији страх људи да своје незадовољство јавно покажу. Велики број људи ради по уговору о повременим и привременим пословима који захтевају обнављање на месец или два, па су уцењени ако подрже било коју политичку странку или протесте. Људи се плаше јер се теже запошљавају, па незадовољство не демонстрирају јавно - каже Милановић уз потврду жеље да дијалог укључи ослобађање медија, отклањање злоу-

потреба Регулаторног тела за електронске медије и стварање услова за фер и демократске изборе. Уверење да представници власти неће доборовољно пристати на овакве услове повод је за различите видове додатних притисака. Иако још нема поуздане потврде било којег од њих могућим се сматрају поновљени протести у Београду и већим градовима од којих је свакоме препуштено да изабре најбољи начин за то. У овом тренутку још нико не може да потврди да ли ће бити организо-

вано стално или повремено и који ће додатни видови грађанске непослушности бити примењени у одређеној средини. Опозициони прваци су у једно сигурни, нема одустајања док се не испуне више пута поновљени захтеви у стварању услова за поштене изборе. Избори су стална тема међу свим актерима политичке сцене и док они који одређују услове за расписивање за то очекују тренутак који им највише одговара опозицији предстоји да будно прати сваки корак и спрема се како не би доживела ново непријатно изненађење. Из редова Народне странке стиже потврда о ширењу мреже месних одбора, а лични контакти и одзив грађана дају довољно повода за оптимизам да ће са слабљењем позиција власти бити све више спремних да јавно изнесу ставове о степену незадовољства. - Ако остану услови какви су сада опозиција неће учествовати на изборима, јер је беспредметно излазити кад су медији блокирани а изборна процедура иста. Ови протести нису усмерени на то да на власт дође Демократска странка, Народна странка или нека трећа. То ће се дешавати касније. Сада смо се окупили са циљем да се промени власт и створе услови да сви могу да пласирају програме и равноправно учествују на изборима. На тим изборима свако од нас ће понудити програм а грађани гласати за политичку опцију коју изаберу - каже Милановић. Иако у локалној средини народњаци немају никаквих контаката са представницима власти, јер нису парламентарна странка, верују да ће већ након првих следећих избора бити значајан чинилац у одлучивању. Да жеље нису без основа сведоче примедбе упућене на градски статут од којих су чак пет усвојене и постале саставни део овог документа. Како време одмиче све је извесније да било какве премене не треба очекивати пре редовних избора на свим нивоима у пролеће наредне године на којима ће народњаци наступити у оквиру Савеза за Србију. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.5.2019.

Миро Матовић

МАГАЗИН 5.5.2019.

Богутовац пре, за време и после НАТО агресије (4)

БИТКА ЈЕ ДОБИЈЕНА, РАТ ЈОШ ТРАЈЕ

- Две блокаде магистралног пута кроз Богутовац у размаку од само три недеље у априлу 2002. године испровоцирано неодговорним понашањем представника власти на процени штете и отклањању последица бомбардовања. - О трагичној судбини мештана Богутовца сведочи податак да је на ово подручје пало више од 130 пројектила различите разорне моћи што је утицало на још веће сиромаштво и беду у периоду после бомбардовања. - Две неексплодиране бомбе испод пута Краљево - Рашка у дугом периоду су представљале претњу за становнике и многа возила и путнике који се крећу овим путем. - Узрок великог броја неспоразума сукоб интереса владајућих Демократске странке и Демократске странке Србије

начај описивања свега што се дешава у некој средини давно је схватио још Свети Сава и потврдио да је све што се запише светло а оно што се не запише тама. Није познато да ли се тиме, или нечим другим, водио богутовачки кафеџија Миро Матовић кад је пре, за време и после НАТО бомбардовања у пролеће 1999. године записивао све што се дешавало у овом крају. Иако се у историји проток двадесетак година не сматра довољно дугим за исцрпнију анализу и доношење било каквих закључака опис дешавања у Богутовцу тог периода ће, кад се за то створе услови, сигурно бити добра основа за бар неке од истраживача. На истеку друге деценија од тренутка кад су настали из хрпе докумената пажњу привлачи један који сведочи да је представницима локалне власти упућен допис који потврђује растуће незадовољство мештана Богутовца. Одлука да три године након што је прва крстарећа ракета пала на ово подручје блокирају саобраћај на Ибарској

МАГАЗИН

5.5.2019.

магистрали у овом месту испровоцирана је понашањем органа надлежних за отклањање штете које је оцењено неодговорним. Блокада упозорења у трајању од неколико сати уследила је након што нико од надлежних није одговорио на захтев за санацију штете преточену у једанаест услова. Уследила је допуна којом је тражено да у комисијама за процену ратне штете буде бар један представник Месне заједнице Богутовац уз захтев за смену директорке Дирекције за обнову земље Јованке Лалић. Представницима власти је упућен допис којим се подсећа да је посета овом подручју половином октобра претходне године било добра прилика да се увере у размере ратних разарања од којих је знатан број домаћинстава претрепео велику материјалну штету. О трагичној судбини мештана Богутовца сведочи податак да је на ово подручје пало више од 130 пројектила различите разорне моћи што је утицало на још веће сиромаштво и беду у периоду после бомбардовања. Најбо-

ља потврда су оштећења на различитим објектима, кућама и помоћним просторијама у којима је готово уништен сав намештај и опрема која је у њима постојала. - Велику неправду доживели смо од стране бивше власти, политичара и разних комисија које су површним, несавесним и лошим радом процењивали које ће куће бити порушене, и уместо њих изграђене нове, колика и каква помоћ ће нам бити уручена. Тако се догодило да су куће које су претрпеле релативно мала оштећења сврстане у категорију кућа за рушење, а иако су саниране са мало средстава власницима су направљене нове. Међутим, један број кућа које су заиста биле оштећене до темеља, да се у њима није могло становати, разврстане су у другу и трећу категорију оштећења и нису предвиђене за рушење. Будући да власници нису добили никакво обавештење најчешће нису поправљане, због чега су трајно остали без крова над главом. Свакодневно бомбардовање, вели-

ка материјална разарања и страх донели су велике патње мештанима Богутовца. Неприхватљив критеријум процене ратне штете, незаинтересованост бивше и садашње власти за ово сиромашно подручје и проток времена од бомбардовања учинили су наше проблеме и патње још већим, а будућност неизвеснијом. Колика је небрига шире друштвене заједнице за проблеме које не можемо решити сами указује чињеница да се у Богутовцу испод пута Краљево - Рашка налазе две неексплодиране бомбе које представљају претњу за становнике и многа возила и путнике који се крећу овим путем чита Матовић наводе из документа који потврђује да су се мештани поводом тога, а у трагању за објашњењима, обраћали готово свим представницима локалне и републичке власти. Поражавајуће делује податак да су, сем ретких изузетака, наилазили на неразумевање и одбојност, по који пут несхватљиву и непримерену ароганцију, па су упућивани да кривце траже на другим местима. Захваљујући оваквом понашању учвршћено је уверење да представници државе не желе ни да их саслушају, још мање помогну у решавању егзистенцијалних проблема. Индиферентан однос представника локалне власти повод је потраге за организацијом или институцијом у земљи надлежном за санацију овог подручја од последица бомбардовања како би са њом остварили конкретнију сарадњу. Тражили су мештани да им се стави на увид предмер и предрачун радова за све пројекте, порушене и саниране куће четврте, пете и шесте категорије које је радио „Еенергопројект“ из Чачка и да се хитно изврши предрачун радова на објектима са пословним простором, јер је на њима причињена велика штета а без образложења искључени из санације. Да су имали довољно разумевања за проблеме сведочи захтев да се, уколико нема довољно средстава за санацију свих, утврди листа приоритета и изврши ревизија докумената који се односе на рушење кућа. Настојање да власници свих оштећених објеката имају исти третман довољан је разлог

за захтев да се онима који су сами санирали оштећења уместо грађевинског материјала доделе новчана средства у одговарајућем износу. Две деценије након догађаја који су додатно узбудили мештане овог краја следи подсећање да је процењена штета у старту умањена за готово трећину, што се везује за сумњу о малверзацијама при обрачуну курса динара у односу на немачку марку. Без одговора је остало и питање положаја оних који су живели у друштвеним становима, а све заједно било је повод за нову блокаду магистрале три недеље касније. Посебан допис упућен је команданту гарнизона у Краљеву са још

једним подсећањем да је Богутовац претрпео велика разарања која су произвела велику материјалну штету. - Углавном смо наилазили на неразумевање, одбојност и упућивање на друге надлежне инстанце, а као последица неразумевања и небриге две демонтиране и неексплодиране бомбе стоје испод магистралног пута Краљево - Рашка. Разговор са секретаром општине ми је дао могућност да се и вама обратим са намером да сазнамо да ли сте можда надлежни за ово питање из области ратних дејстава. Овде је и допис који смо упутили председнику Владе Србије са подсећањем на посету од 13. октобра 2001. го-

МАГАЗИН 5.5.2019.

5.5.2019.

МАГАЗИН

дине кад су ово подручје обишли министар грађевине и урбанизма Драгослав Шумарац, директорка Дирекције за обнову земље Јованка Лалић, начелник Рашког округа Миле Корићанац, председник Скупштине општине Краљево Љубиша Јовашевић, члан Извршног одбора Драган Марковић, представник инспекције грађевинарства и урбанизма Рашког округа Бранко Радомировић и директор „Урбан пројекта“ Чачак Андрија Андрић. После обиласка бомбардованог подручја постигнут је заједнички договор да се пошаље допис надлежнима, а како нисмо били задовољни одговорима одлучили смо се на блокаду и позвали све надлежне да нам се придруже у знак солидарности - подсећа Матовић на делове из још једног од бројних докумената. Пут је блокиран изнад неексплодиране бомбе уз озбиљно упозорења да

ће, уколико се нешто не предузме што пре, на истом месту бити запаљена количина горива довољна да је активира и изазове експлозију са несагледивим последицама. Уверење да председник Месне заједнице и члан савета у преговорима са представницима власти не заступају интересе мештана на одговарајући начин повод је да на збору, коме је присуствовало њих седамдесетак, буде истакнут захтев да их замене Миро Матовић и Драгош Јововић. Много касније мештани Богутовца доћи ће до закључка да је узрок великог броја неспоразума сукоб интереса владајућих Демократске странке и Демократске странке Србије. Записи из тога периода сведоче о дводневној блокади током које је пут према југу земље и назад усмераван преко Јошаничке Бање и Копаоника. Страх од опасности које могу да се јаве, због провокација било какве врсте,

повод је да Кризни штаб објави писано упутство којим се дефинише понашање свих учесника у овим догађајима. У њему се наводи да блокада почиње у девет сати 25. априла 2002. године од када важе строга правила понашања. - Забрањује се конзумирање и точење алкохола у току трајања блокаде, истицање било каквих политичких обележја и парола, изјаве за штампу и медије осим за то овлашћена лица. Обавезују се сарадња са радницма МУП Србије на обезбеђењу реда, дисциплине и безбедности свих учесника блокаде и пропуштање возила хитне помоћи, полиције, ватрогасаца, возила са приоритетом и оних која врше превоз болесника, инвалида, деце и животних намирница. Чланови обезбеђења морају бити видно означени беџевима, а овога упутства се морају строго придржавати - чита Матовић.

Незадовољство је појачано кад се пред блокадом појавио председник Скуштине општине др Љубиша Јовашевић, а најоштрији у осуди неке врсте политичког говора још једном се потврдио Матовић. Велике разлике није било ни наредног дана кад су се једни наспрам других нашли исти актери, а присуство локалне телевизије прилика да се потврди како рат и даље траје, иако је добијена једна битка. Није необично да у сличним ситуацијама преговори представника две супростављене стране буду мучни, посебно ако у локалној средини има и оних који, из било којих разлога, подржавају власт. Да се увере у то имали су прилику и мештани Богутовца што је повод за оштре критике упућене на адресу управника бањског лечилишта у овом месту испровоциране тврдњом да током агресије на овој територији није било коришћења пројектила са

осиромашеним уранијумом, па ни опасности од радијације. Сведоци бурне расправе, у којој су учествовали и представници Секретаријата унутрашњих послова, били су бројни мештани са ових простора, а писана документа из тог периода потврђују коришћење терминологије која превазилази границу пристојности. Да у сиуацијама на ивици инцидента нема невиних потврђује покушај да се испровоцира сукоб са припадницима полиције како би блокада била прекинута. У критичном тренутку превладао је разум и помоћ припадника Саобраћајне полиције који је спречио сукоб ширих размера. Блокада је окончана обећањем да ће проблеми бити решени а неки од њих, верују у Богутовцу, нису ни после пуне две деценије. Нешто касније извађена је бомба испод магистралног пута која је у ду-

жем периоду угрожавала безбедност свих који су користили овај путни правац, па је још једном морао да буде обустављен саобраћај кроз Богутовац. О догађајима током бомбардовања од пролећа 1999. године сведочи велики број других писаних докумената који указују на многе непознате, или мање познате, детаље из живота становника овог краја, између осталих и на симболичну снагу моста преко Пивнице који је авијација северноатланске алијансе успела да сруши тек после шестог напада. Сваки од њих на посебан начин доживео је Миро Матовић а након последњег није успео да задржи сузе које на симболичан начин сведоче о свему што су претрпели мештани Богутовца. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић М . Матовић

МАГАЗИН 5.5.2019.

5.5.2019.

МАГАЗИН

Бојана Жарчанин

Писали смо пре шест година: Кобни 1. мај

ОПРОШТАЈ, НЕ И ЗАБОРАВ МагазИН 40 од 14. априла 2013. - После трагедије коју је доживела током НАТО бомбардовања Бојана Жарчанин је успешна млада жена која са оптимизмом гледа у будућност им се пређе мост преко Ибра у центру Ушћа улази се у Доње Жарче. Само неколико километара даље уз Ибарску магистралу простире се Горње Жарче у коме су годинама мирно живели чланови многобројне породице Жарчанин. И док је Милун сваког јутра одлазио на посао у Економ на другом крају Ушћа његова супруга Ружица радила је у „Јасеновој“ паркетари. Старији син Бојан је већ био студент машинства у Трстенику, а четрнаестогодишња кћи Бојана користила време да поред игре мало прелиста и тестове за полагање пријемног испита. Од раније је била заљубљена у компјутере, па је очекивала да школовање настави на одговарајућем смеру краљевачке машинско техничке школе. Када је крајем марта 1999. године, са почетком НАТО агресије на Југославију, престала редовна настава у Основној школи „Милун Ивановић“ у Ушћу будући средњошколци нису знали да је школска година завршена. Бојан је у Трстенику становао у бли-

зини „Прве петолетке“ која је помињана као легитимна мета НАТО авијације, па се на препоруку забринутих родитеља вратио у село очекујући брзи престанак агресије. Четрнаест година касније Бојана се сећа безбрижних игара са рођацима из комшилука све до касних вечерњих сати када се живот селио у подрум породичне куће као најбезбедније место од евентуалног напада из ваздуха. Из оближњег Ушћа нису се чуле сирене које су означавале почетак опасности од ваздушних напада, па су чланови породице Жарчанин одлазили у подрум тек на први хук авиона. На само неколико стотина метара од породичне куће, а стотинак у ваздушној линији, налазио се железничким мост преко Ибра у Џелепу на прузи која је водила према Рашки. - Неколико дана пре краја априла око 4 сата ујутру, још је био мрак када се зачуло нешто као звук хеликоптера. Видели смо да нешто пада са неба, а кад је тачка престала да светли очекивали смо да пукне, јер смо знали да гађају мост. Међутим ништа се није чуло све до јутра. Ракета је промашила мост,

пала у село и укопала се у земљу. Можда не би ни експлодирала да мештани нису нешто чачкали око ње. На срећу побегли су пре него је експлодирала, па нико није страдао – сећа се тих дана Бојана Жарковић. Освануо је и први мај, а због празника рада ни родитељи нису радили. Из Краљева је стигао и очев стриц Томислав који је на ливади изнад куће имао кошнице у којима је гајио пчеле. Првог дана маја сваке године окупљали су се сви чланови породице на ливади удаљеној 200 метара од кућа. Пре него су сели за сто да би ручали Бојана је морала са браћом да отрчи до оближње продавнице и купи пиће. Од малена је била враголаста, па је по повратку пожелела да се поигра у стричевом „југићу“. Стрина то није дозволила, па је села за сто наспрам брата леђима окренута ливади са које је претила опасност. - Одједном је нешто пукло. Брат је видео ракету да иде и махинално савио главу. Изнад његове главе је прошао гелер и да се није сагао био би на месту мртав. Нисмо чули никакав звук авиона, а кад је пукло сви смо одлетели куд који. Иако је прошло 14 година сећам

5.5.2019.

МАГАЗИН

се као да је јуче било. Ракета је пала на неких стотинак метара од мене. Подигао се дим, а земља је летела на све стране и падала по нама. Детонација ме је одбацила, па сам ударила о неки камен и посекла се. Иако сам се за тренутак онесвестила врло брзо сам дошла свести. Док је још неки дим био око нас почела је кукњава, вриска. Неко је касније причао да су се и пчеле разјуриле и почеле да уједају – прича Бојана о дану који је заувек променио њен живот. У непосредној близини места експлозије, поред Ибарске магистрале, налази се ресторан „Фонтана“. Када је схватио шта се догодило власник Милован Алексић је, са још неколико људи који су седели испред кафане, похитао у помоћ комшијама. Бојану су већ у ћебету носили низ брдо према магистралном путу. - Све време сам била свесна. Гледала сам леву ногу која је била смрскана у колену одакле су вириле кости. Чинило ми се као да ми колено гори. У ауто је ушла мајка и ставила моју главу на крило. Знам да сам је бодрила, да се не плаши, да ћу да се борим и нећу да умрем. Док смо се спуштали до магистрале видела сам да је са четири куће које су биле ту одлетео цреп, а на зидовима се видели трагови удара гелера. На предњем седишту аута били су Бојан и млађи брат од стрица – прича нам Бојана. Брзо је Алексић довезао повређене до Здравствене станице у Ушћу. Пошто је примила инјекцију против болова Бојана је, не мењајући превоз, наставила према Краљеву. Много тога чудног догодило се тог првог маја. На крајње необичан начин прекинута вена природно се „заварила“ тако да Бојана није искрварила. Чак је и медицинска сстра у Ушћу превидела чињеницу да рана уопште није подвезана. Пут према Краљеву изгледао је као вечност. Све време је Ружица настојала да одржи Бојану у будном стању. Али, као што то безброј пута бива, једна несреће никад не долази сама. Авионска бомба је експлодирала на средини магистралног пута у Богутовцу и онемогућила кретање возила. Са обе

стране великог кратера формиране су све дуже колоне возила. И док су НАТО авиони још шарали по небу Милован Алексић је безуспешно покушавао да обиђе кратер. Једино решење је било да неког из супротне колоне убеде да се врати до Краљева. У колони која се из Краљева кретала према Ушћу чекао је у голфу зелене боје војник који се враћао у своју јединицу на Косову. Сам се понудио да одвезе повређене до болнице. - Опет су ме носили у ћебету. Кад смо били близу кратера авион је направио полукруг и гађао у брдо. Касније сам сазнала да се моје виђење поклопило са оним што су виделии други. Сигурно је видео да се нешто догађа и бацио бомбу у брдо. Од тог бљеска и детонације мене су испустили на земљу. Нога ми се скроз окренула, а држала се само на кожици од самог почетка. Војник је муњевитом брзином возио и мислим да смо за пет минута стигли до Краљева. Гледала сам поред пута у Прогорелици људе који су се чудили због тако брзе вожње – каже Бојана која и поред велике жеље да се сретне са човеком који јој је помогао то никада није успела. Тим лекара Здравственог центра „Студеница“ био је спреман, а током операције која је трајала скоро пет сати доктори Миљковић и Мрвић успешно су обавили ампутацију. Више од четрдесет дана провела је Бојана на Одељењу дечје хирургије у сталном страху од поновних напада. Посебно трауматична била је ноћ када је после нестанка струје одлучено да се сви пацијенти преместе у подрум. Ниједног тренутка није, прича самоуверено, падала у депресију. Понекад је чак помишљала да би могла да јој израсте друга нога. Непосредно после операције била је ту и мајка која је настојала да умири мезимицу. На одељењу интензивне неге у суседном кревету лежао је Бојанин стриц

коме су гелери пробили плућну марамицу, па је био прикључен на апарате за дисање. Један гелер који је погодио брата Бојана зауставио се у срчаној опни где се и данас налази. Онај који је погодио оца Милуна поломио је ногу изнад чукља. Тешко је повређен и његов стриц који је убрзо пребачен на ВМА у Београду. Само дан пре него што је велики број чланова породице Жарчанин доживео незапамћену трагедију гледала је Бојана на телевизији прилог о седмогодишњој Славици Јеленић из Раванице. Страдала је у аутобусу који се 30. априла кретао на релацији Краљево-Годачица. После неколико дана нашле су се у истој соби, једна без леве, а друга без десне ноге. У Бојанином сећању заувек ће остати однос свих запослених на Од е -

љењу дечје хирургије, од лекара до чистачице, посебно васпитачице Снежане Алексић која је видевши њен дар за цртање врло брзо донела папир и оловку. - Објављен је конкурс на коме су били радови деце са темом како доживљавају рат. Васпитачица је тражила да нешто нацртам и напишем. Нацртала сам ибарски мост у Ушћу, у горњем делу два авиона, а доњем углу роду. Написала сам и текст који је преведен на енглески и све смо послали у Лондон. Рад је освојио другу награду, а ја сам добила 200 марака. Касније је послат и у Њујорк, али ми није позна-

МАГАЗИН 5.5.2019.

то шта се са њим догађало – каже Бојана. Већ половином јуна нашле су се две Краљевчанке у Београду одакле су се после скоро три месеца вежби вратиле са новим, прилично нефункционалним протезама. У то време за Славичину и Бојанину судбину сазнао је Милан Павловић из Роћевића који је већ дуго радио у Француској. На његов позив кренуле су две другарице, преко Софије, авионом до Париза по нове функционалније протезе. Прихватили су их Милан и његова супруга Брижит као своју децу и током следећих месец дана сваке недеље водили на приватну клинику све док протезе нису биле готове. Остало време проводиле су на најатрактивнијим париским локацијама, Ајфеловој кули, код Тријумфалне капије, Дизниленду и другим местима, а Брижитине и Миланове кћери биле су им као сестре. Школска година је већ увелико трајала кад се Бојана појавила међу друговима краљевачке Економско трговинске школе у коју су је у међувремену уписали родитељи. Није се те године полагао пријемни испит, па су ранг листе прављене само на основу успеха постигнутог у основној школи. - Сви су знали да долазим, а мене је ухватила трема због страха од првог сусрета. Нисам познавала никога сем двоје или троје другова из школе у Ушћу. Становала сам приватно код предивних људи све док директор ушћанског „Економа“ Драган Гољовић, који је био и одборник у Скупштини општине, није одлучио да са половином средстава учествује у куповини стана, ако другу половину обезбеди Рашки округ. Начелник округа Мирко Рајичић је инсистирао да се стамбено питање реши што пре, па сам добила на трајно коришћење стан од 50 квадрата у Улици цара Душана – прича Бојана. Четири године брзо су прошле, а требало је мислити на будућност. Одлазак на студије у други град није се учинио најбољим реше-

њем, па се Бојана уписала на краљевачко одељење Факултета за трговину и банкарство Јанићије и Даница Карић. Трошкови студија на приватном факултету били су прилично велики за радничку породицу, па је Бојана покушавала да се запосли са средњом школом. И док је уместо ње мајка у Националној служби за запошљавање оверавала картон распитивала се и за могућност запошљавања. Овога пута је Бојана имала среће, јер је Славица Радујко, запослена у овој установи, замолила директорку Злату Живковић за помоћ. Схватајући тежину проблема ова је понудила тадашњем градоначелнику др Милошу Бабићу да комплетно опреми једно радно место у Градској управи када се укаже потреба за новим радником. Бојани је остало само још неколико испита до дипломе економисте када је, после одласка у пензију једне раднице расписан конкурс за попуну радног места у Одељењу за привреду и финансије. У конкуренцији тридесетак кандидата избор је пао на Бојану која је 13. новембра 2006. године почела да

ради у Градској управи. Свесна од своје четрнаесте године да мора да се бори са свим недаћама у животу прионула је на посао и доказала се као добар и поуздан радник. Данас живи као и већина вршњака и размишља о породици. Опростила је, каже, онима који су њен живот скренули са пута којим је ишао, али није заборавила. Није ових четрнаест година много ни причала о свему што се догађало јер, рече, није волела да се медијски експонира, па су је многи и заборавили. Кад помисли да је све могло да буде много трагичније срећна је што јој је пружена прилика да се бори и увек само иде даље. Са 28 година Бојана је успешна млада жена која са оптимизмом гледа у будућност. Живи као и вршњаци који су успели у животу, у откупљеном стану у центру града, дружи се са пријатељима, вози ауто и не разликује од оних који се ни по чему не сећају првог маја 1999. године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (61)

ОПЕРАЦИЈЕ СР Операције 1. армије ана 10. новембра вођена је борба само на фронту код Дунавске дивизије другог позива. Седми пешадијски пук првог позива из ове дивизије коме је био откривен бок са стране од Ужичког одреда, пошто је одбио три непријатељска напада на брду Космајици и био тучен унакрсном артиљеријском ватром са фронта и оба бока, био је принуђен да се пребаци на десну обалу реке Лопатнице. Трупе на осталом делу фронта Дунавске дивизије другог позива још неко време задржале су се на својим положајима. Аустроугари су пласирали артиљерију на брду Космајици, док је у исто време према левом крилу 8. пешадијског пука другог позива на коти 552, непријатељ прикупио око пет пешадијских батаљона. Било је вероватно да ће 8. пешадијски пук другог позива, овако усамљен, бити тучен артиљеријском ватром са свих стра-

МАГАЗИН

5.5.2019.

на и изложен нападу са фронта и са левога бока. Губитком брда Космајице, и преласком 7. пука првог позива на десну обалу реке Лопатнице, даље држање положаја код Богутовца и Лакта за Дунавску дивизију другог позива постало је немогуће. Поводом напуштања положаја на Космајици командант Дунавске дивизије другог позива известио је команданта 1. армије: „... С обзиром на овакву ситуацију и све јаче изражене намере непријатеља да обиђе наше лево крило задржавање дивизије на овим положајима не би имало више смисла.“ Командант армије наредио је команданту Дринске дивизије другог позива да предузме потребан покрет делова својих трупа на нови главни положај: Клек – Равни сто, кота 1381, преко коте 1266 и преко Орловца (кота 1209) са одбраном правца уз реку Рибницу као и да, због важности положаја, задржи у својим рукама што дуже Чикер

(кота 1381). Покрет трупа командант Дринске дивизије другог позива имао је да подешава према кретању непријатеља испред свог фронта, као и према кретању трупа Дунавске дивизије другог позива на левој обали Ибра. Колико год се трупе Дринске дивизије другог позива дуже задрже на досадашњим својим положајима без сопственог ризика утолико ће то бити корисније за упорнији покрет трупа Дунавске дивизије другог позива, напомињао је командант армије. Целокупна ситуација на војишту налагала је да се на свим положајима непријатељу пружи што јачи и дуготрајнији отпор. Бочним одредима, Бањском и Студеничком, командант армије је препоручио најактивнију одбрану праваца на својим положајима. Дринска дивизија другог позива затекла се 10. новембра увече у следећем распореду: 6. пешадијски пук другог позива држао је линију Оштра чука – Ви-

РПСКЕ АРМИЈЕ тош – западне падине Црног врха са мањом резервом на Чикеру, један Дебанжов топ био је постављен на Равном столу, а други на Орловцу. Први батаљон 5. пешадијског пука другог позива налазио се у селу Брезни, а 5. пук са три батаљона и митраљеским одељењем заноћио је на десној обали Ибра код села Церја. Пољска артиљерија, три и пи батерија, није била ангажована и налазила се код села Ушћа, Пионирски батаљон је био ангажован на оправци пута од Церја преко Брезне до Равног стола, завојиште и санитет Дринске дивизије другог позива налазило се у селу Полумиру, а трупне коморе Дринске дивизије другог позива биле су код Ушћа. На предлог команданта Дринске дивизије другог позива коњички ескадрон ове дивизије стављен је под команду Бањског одреда. Ескадрон се налазио у долини реке Јошанице са задатком да ојача извиђање за потребе одреда у

свим правцима. Ради успоставе везе са Тимочким коњичким ескадроном из састава трупа Одбане Београда, који је био у селу Рибарима, са Козника је упућено једно коњичко одељење из састава коњичког ескадрона Бањског одреда. На левом крилу Дунавске дивизије другог позива у току 10. новембра Ужички одред је вршио искупљање на линији Просјанско брдо – Троглав, док је десно крило дивизије, 7. пешадијски пук првог, 8. и 9. другог позива, остало на богутовачким положајима и Лакту. Пред фронтом Дунавске дивизије у току дана је запажен покрет једне аустроугарске колоне јачине до око три батаљона, која се од Врљана кретала преко Дубоког брда и Борове стране. По извештају команданта Студеничког одреда, чија су се два батаљона из 4. пешадијског пука другог позива налазила на Смрчку, непријатељ у јачини од око два батаљона и једног ескадрона коњице избио је пред вече на Кадијине воде,

западно од Смрчка. Касније увече командант Дунавске дивизије другог позива извештава команданта армије да би трупе остављене на досадашњим положајима биле изложене унакрсној ватри непријатеља и удару са фронта и левога бока, па је тражио одобрење да повуче трупе на нове положаје, на Водице код села Маглича. Командант армије је одобрио предлог и нагласио потребу држања гребена који од Кома (кота 1221) иде преко Клика и Равне ливаде ка Краљској, у циљу пружања узастопног отпора непријатељу који надире гребеном са севера, као и у циљу обезбеђења левога бока трупа Дунавске дивизије другог позива код села Маглича. Такође, командант армије је захтевао успоставу јаче везе са деловима Студеничког одреда на Смрчку. Трупе Дунавске дивизије другог позива су у ноћ између 10. и 11. новембра извршиле покрет у циљу заузимања нових положаја. Р. Вукосављевић

5.5.2019.

МАГАЗИН

Иванка Јовановић

Промоција активности особа са инвалидитетом

- Питању инвалидности приступа се као поштовању људских права што није ствар развијености, хуманизма, милосрђа, понајмање добре воље. - Промотивни спотови са темама везаним за право на рад и запошљавање, спортски живот и културу, информисање на језику примереном могућностима. - Жеља да се приближе различита технолошка достигнућа био је повод за постављање звучног семафора, тактилне стазе и индукционе петље. - Посете бројним удружењима која окупљају особе са инвалидитетом прилика да се препознају ствараоци у различитим областима како би им се омогућило да ове јесени то представе знатно ширем кругу људи него што су могли до сада

Фото: М. Радовановић

И ОВЕ ГОДИНЕ САЈАМ „ЈЕДНАКИ“

ако је познато од давнина, питање инвалидности у последње време постаје све значајнија тема у животу шире друштвене заједнице за шта се најзаслужнијим сматрају појачане активности челника различитих организација које окупљају особе са инвалидитетом. Да је тако потврђује недавни скуп у Краљеву посвећен прошлогодишњим активностима удружења особа са инвалидитетом међу којима се најзначајнијим оцењује Сајам „Једнаки“. Позитивна искустава прве манифестације ове врсте повод су за жељу да буде организована и ове године, а бројни скупови широм земље прилика су за рад на мотивацији што више учесника за излазак из анонимности и представљање достигнућа у различитим сферама живота. Задатак да детаљније представи бројне активности прошлогодишњег сајма прихватила је извршна директорка Националне организације особа са инвалидитетом Србије Иванка Јовановић која подсећа да је до значајног напретка у односу према особама са инвалидитетом дошло у последњој деценији. Основним разлогом за то оцењује се конвенција Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, а од тренутка кад је овај документ ратификовала Народна скупштина питању инвалидности се приступа као поштовању људских права што није ствар развијености, хуманизма, милосрђа, понајмање добре воље. Конвенција обавезује државе потписнице на стварање услова за поштовање људских права за све грађане, а услов за то је усвајање и адекватна примена закона. Корак даље усмерен ка повећању видљивости је кампања под називом „Једнаки“ покренута са циљем да континуирано подиже свест свих, како грађана тако доносилаца одлука и особа са инвалидитетом, о праву на равноправност у свим сферама живота. Кампању коју је иницирао министар за рад запошљавање борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић подржала је Национална организација особа са инвалидитетом Србије, сви савези и локалне организације укључене у матичне савезе. Међу њима су Савез

МАГАЗИН

5.5.2019.

удружења Србије за особе са аутизмом, Друштво мултипле склерозе Србије, Савез слепих, Савез оганизација бубрежних инвалида Србије, Савез МНРО, Савез параплегичара и кавдриплегичара, Савез за церебралну и дечју парализу, Лига особа са инвалидитетом, Савез удружења за помоћ особама са Дауновим синдромом, Центар за самостални живот, Савез глувих и наглувих, Савез кошаркаша у колицима, Инвалидски стрељачки савез Србије, Спортски савез Србије и Савез инвалида рада Србије, уз активно учешће Савеза дистрофичара Србије и других организација мреже са инвалидитетом. У таквим условима пред крај октобра прошле године одржан је Сајам „Једнаки“ у Хали три Београдског сајма, а у склопу манифестације посвећене књизи и читању. На скоро хиљаду квадратних метара постављени су штандови са различитим експонатима, ручним радовима, уметничким сликама и фотографијама, предметима од дрвета, керамике, стакла и радова на свили, а приређена и изложба пехара и медаља са спортских такмичења које су у различитим дисциплинама освајале особе са инвалидитетом, пре свих параолимпијци. - Била је то јединствена прилика да током седам дана промовишемо оно што радимо, да говоримо о нашим организацијама, правима и препрекама са којима се суочавамо, поготово што је Међународни сајам књига најпосећенија сајамска манифестација у земљи. По проценама организатора кроз ту салу је прошло више десетина хиљада људи из целе Србије и неких држава региона и то је најбољи начин да на једном месту промовишемо наш рад и стваралаштво. Поред оног што је изложено врло значајно је да смо сваког дана организовали пратеће програме у којима је било врло занимљивих садржаја - каже Јовановић. Национална организација особа са инвалидитетом током године је успешно реализовала занимљиву кампању под називом „Интегритет“. Кампања коју је подржало Министарство културе и информисања подразумевала је

производњу шест краћих спотова и документарног филма са жељом да се укаже на начине комуникације са инвалидним особама. Обрађене теме су различите, а повод да им се посвети посебна пажња било је обележавање десете годишњице од доношења Конвенције о правима особа са инвалидитетом. У Националној организацији потврђују идеју о везивању за неке од чланова конвенције као што су право на рад и запошљавње, спортски живот и културу, информисање на језику примереном могућностима као што је српски знаковни језик. Протагонисти су бројне јавне личности, са њима и особе са различитим облицима инвалидности које су професионално, или кроз хобије, остварили значајне резултате у некој области. Један поред друге нашле су се чланица групе „Бистрик“ Биљана Кратић и слепа девојка која студира књижевност и са успехом се бави писањем, ауторка телевизијског серијала „Радна акција“ Тамара Грујић са параолимијском победницом у теквондоу Дејаном Бачков која, сем што је завршила факултет, успешно слика ногама. Дејан Томашевић се у споту појавио са репрезентацијом кошаркаша у колицима, трубач Марко Марковић у друштву девојке са аутизмом која изузетно пева, а водитељка београдске хронике Рада Ђурић са девојком која продаје часопис „Лице улице“. Сваки од спотова носи јединствену поруку, а након што су емитовани на телевизијама са националном покривеношћу јавности су доступне и преко јутјуб канала Националне организације особа са инвалидитетом. - Сајам је био прилика да промовишемо пројекат Савеза удружења Србије за помоћ особама са аутизмом „Де енигма“ финансиран средствима Европске комисије, а имао за циљ да евалуира ефикасност роботске технологије у терапеутском раду са аутистичном децом. То је иновативна технологија која се уводи и код нас а како ми, као део инвалидског покрета, не можемо знати шта се све догађа у свету ово је била прилика да се, као и сви који су се у том тренутку затекли на

МАГАЗИН 5.5.2019.

Сајму, упознамо са тим. Сваког дана смо имали промоције по неколико писаца и песника особа са инвалидитетом, а посебно смо поносни на промоцију збирке песама наше чланице Анђеле Димитријевић. Сем што је одлична ученица основне школе веома је талентована, пише песме, слика и бави се дизајном. Са две године је почела да слика, прву песму је написала са седам, а освајала прва места на многим такмичењима - каже Јовановић. Литерарне радове представили су чланови Савеза за церебралну и дечју парализу, Савез параплегичара и квадриплегичара, Центар за самостални живот особа са инвалидитетом, Удружење оболелих од Дауновог синдрома. Без обзира да ли су промоције биле самосталне или у сарадњи са другим савезом све су привукле неочекивано добру пажњу како особа са инвалидитетом тако и свих који су се у то време затекли у Хали 3. Сајам „Једнаки“ био је прилика да Савез за церебралну и дечју парализу представи позитивна искуства у реализацији сервиса лични пратилац детета, а Савез слепих Србије своја из области којима се бави. Округли сто на тему доступности приступачне литературе за особе оштећеног вида, и значај Маракешког споразума који се бави правима на приступачност ове категорије инвалидних лица, био је прилика за размену искустава са гостима из Црне Горе и Републике Српске и Србије. Сајам је прилика да се проговори о информационим баријерама код глувих лица и значају примене српског знаковног језика, а представници Савеза глувих Србије представе сажетак конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом. - Имали смо приказе разних кампања и дешавања са успешних мани-

фестација које смо провели током те и претходних година, као што је обележавање десет година од оснивања Националне организације на скупу у Палати Србија, коме су присуствовали председник Вучић и хиљаду особа са инвалидитетом. Приказивани су и различити видео материјали, као што је анимирани серијал „За бољи мравињак“ који кроз разумљив начин деце и одраслима у анимираној форми приближава теме препрека и права особа са инвалидитетом. Током седам дана имали смо наступе разних хорова чији су главни актери особе са инвалидитетом и представници других маргинализованих група. Међу њима су хорови „Небоград“, у коме наступају деца и млади са интелектуалним тешкоћама, и Геронтолошког центра Београда „Забрањено старење“ који је изводио неке врло лепе евергрин песме. Сваког дана смо у гостима имали представнике институција, министарстава, бројне министре и амбасадоре, а сви програми су привлачили велику пажњу посетилаца - каже Јовановић. Посебно атрактивним показао се наступ Савеза параплегичара Србије који је, у оквиру пројекта који се реализује неколико година, представио ручне команде за возаче са инвалидитетом, а десеторо је уз помоћ ресорног министарства добило вредне ваучере за уградњу. Посетиоцима је пружена прилика да осете како изгледа вожња под утицајем алкохола и наркотика, а њихов утицај на опажање омогућавале су посебно креиране маске са различитим степеном ограничења. Посебно атрактивном оцењена је презентација услуге првог пса водича за слепе и слабовиде, а и посетиоци без ове врсте хендикепа били су у ситуацији да се, са повезима преко очију, увере са каквим се проблемима ове особе срећу у свакодневном животу.

Жеља да се приближе различита технолошка достигнућа био је повод за постављање звучног семафора, какви на многим раскрсницама олакшавају особама оштећеног вида да безбедно пређу улицу, тактилне стазе од улазних врата до штанда Нолита, сличне онима на улицама и затвореном простору, и индукционе петље која је лицима са оштећеним слухом омогућила да чују о чему се разговара за штандом, остваре комуникацију са дежурним, поставе питање и добију одговоре. Посебно значајним оцењује се подршка Сектора за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања која је омогућила да Београдски сајам и надаље учини приступачним за све особе са инвалидитетом. Поред прилагођавања санитарних чворова између хала су постављене хидаруличне платформе чиме је омогућен директан приступ из једне у другу а избегнуто да се, као ранијих година, због тога излази напоље и непотребно пешачи по неколико стотина метара. Велики број догађаја привукао је значајну пажњу медија чији се допринос огледа у утицају на подизању свести о томе да особе са инвалидитетом, иако нису исте, треба да имају иста права. Сајам је потврдио и да, ако им се пруже адекватни услови и могућности, у многим областима могу да постигну и значајније резултате него особе без инвалидитета. Све то је додатни мотив да се озбиљније приступи организацији овогодишњег сајма, а посете бројним удружењима која окупљају особе са инвалидитетом прилика да се препознају ствараоци у различитим областима како би им се омогућило да ове јесени то представе знатно ширем кругу људи него што су могли до сада. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.5.2019.

По здравствене услуге и код приватника

НАЈВЕЋИ УСПЕХ ЗАДОВОЉСТВО ПАЦИЈЕНАТА

- Боља здравствена услуга пружа се само у условима здраве конкуренције. - Србија је једина земља у региону која није инегрисала вид приватне примарне здравствене заштите у систем осигурања. - Конкуренцији знања, вештина и организације здравствене службе, која ће почивати на задовољству корисника, основа на којој би се градио нови квалитет примарне заштите као основне делатности дома здравља. - У новом простору у Југ Богдановој улици на око пет стотина квадрата смештено седамнаест ординација и савремено опремљена лабораторија. - Рад у две смене од 7 до 21. - Друштевна одговорност доказује се професионалним приступом и квалитетом рада због чега се највећим задовољством сматра успех у лечењу највећег броја пацијената

МАГАЗИН 5.5.2019.

дравствена заштита укључује скуп мера превенције, лечења и вођења болести и повреда, коју спроводе лекарски и сестрински тимови и други професионалци. Она обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију. Како је свакодневни живот у савременом друштву тесно повезан са многим ванредним догађајима, који могу угрозити здравље, живот и функционисање појединаца, њихових породица и читавих заједница, у организованим друштвима такве ситуације се решавају организованим мерама здравствене заштите која је заснована на солидарности и узајамној помоћи свих њених чланова. У оквиру система посебно место припада примарној здравственој заштити која обухвата делатности породичне медицине, здравствене заштите деце, делатност поливалентних патронажних сестара у заједници, хигијенскоепидемиолошку заштиту, хитну медицинску помоћ, заштиту репродуктивног здравља жена, здравствену заштиту код неспецифичних и специфичних плућних болести, физикалну и менталну рехабилитацију, специфичну здравствену заштиту радника, као дела медицине рада, ако је уговорена са послодавцем, зубоздравствене заштиту, лабораторијску и радиолошку дијагностику примарног нивоа и апотекарску делатност. Поред ових активности обухвата и праћење здравственог стања становника и провођење мера за заштиту и унапређење њиховог здравља, превенцију, лечење и рехабилитацију болести и повреда, рано откривање и сузбијање фактора ризика масовних незаразних болести, специфичну превентивну заштиту младих, нарочито у основним, средњим школама и високим школама, имунизацију против заразних болести, лечење и рехабилитацију у кући болесника и палијативну негу. Примарна здравствена заштита остварује се у домовима здравља који су, због потребе да пруже бољу услугу,

Др Драган Арсић претходних година издвајани из здравстених центара. Корак даље је формирање све већег броја приватних домова здравља подстакнуто уверењем да се боља услуга пружа само у условима здраве конкуренције. Да је тако настоји да докаже краљевачки „Медикус универзалис“ као део мреже домова здравља које је у Крушев-

цу, Краљеву, Крагујевцу и Новом Пазару основао професор Војкан Несторовић. Поред њих у мрежу је укључено и девет здравствених станица на територији три округа, у Краљеву, Варварину, Трстенику, Александровцу, Брусу, Врњачкој Бањи... Са позиције директора ове здравствене установе др Драган Арсић по-

5.5.2019.

МАГАЗИН

тврђује да је дом здравља, са управним и надзорним одборима и стручним саветом, регистрован у складу са важећим законом баш као и сви други. Разлика се огледа у чињеници да се услуге које пружа још увек не финансирају средствима Републичког фонда здравствене заштите као што је то случај у другим земљама. У дому здравља не јењава уверење да ће и овај проблем бити решен, а након што буде интегрисан у систем здравственог осигурања пацијентима ће бити омогућено да квалитетну услугу добију под условима какви су у државним установама ове врсте. - Србија је једина земља у региону која није инегрисала овај вид примарне здравствене заштите у систем осигурања, као што је то случај са апотекама. Зато би требало да се и приватна пракса интегрише у јединствен систем како би свима било боље. Онда би у конкуренцији знања, вештина и организације здравствене службе, која ће почивати на задовољству корисника, бити основа на којој би се градио нови квалитет примарне заштите као основне делатности дома здравља. Ми имамо развијене и све специјалистичке службе почев од интернистичке, неуролошке, офталмолошке, радиолошке, гинекологије и медицине рада која нам је, као једна од првих, омогућила шири развој. У складу са законом услуге пружају и лекари консултанти по уговору о допунском раду, а акценат стављамо на медицину рада, јер вршимо услуге систематских, периодичних и претходних прегледа за профиле који су обавезни по закону, рад на висини, са виљушкарима, за професионалне возаче... Након прегледа издајемо електронска уверења за све категорије возача а, у складу са правилницима, вршимо обуку из прве помоћи за возаче почетнике - каже др Арсић. Широк дијапазон услуга овај дом здравља пружа на две локације, поред локације у Улици цара Душана 49Д од скора и новом простору у Југ Богдановој улици, где је на око пет стотина квадрата смештено седамнаест ординација и савремено опремљена лабораторија. На старој локацији су поред консултативних остале гинеколошка, неуролошка и интернистичка амбуланта, а све остале на новој. Рад је организован у две смене у периоду од 7 до 21 сат, а закони тржишта који подразумевају адекватан однос услуге и цене основа су на којој функционише дом здравља. Досадашња искуства потврђују да је прилагођавање цена

стандарду грађана основа на којој се годинама уназад градио одржив систем. Због тога, каже др Арсић, ни зараде нису велике јер се пословна политика заснива на ставу о потреби да се друштевна одговорност установе доказује професионалним приступом и квалитетом рада због чега се највећим задовољством сматра успех у лечењу највећег броја пацијената. Међу консултатнтима су угледни здравствени радници, професори из Крагујевца и Београда, који на посебан начин доприносе квалитету пружених услуга при чему се посебан значај придаје заказивању прегледа у тачно одређено време. Разлог лежи у чињеници да се максимално поштују обавезе пацијената, а заказивање прегледа у преподневним или поподневним сатима усаглашава са њиховим потребама. - Радимо комплетну лабораторију, биохемију и микробиологију, а директна сарадња са лабораторијом у Крушевцу, као једном од само три такве у земљи, огледа се у анализама које нису тако честе или захтевају посебне реагенсе. У Крушевцу имамо високософистицирану магнетну резонанцу, у Крагујевцу шеснаестосласјни скенер високе резолуције и малог зрачења, а те потребе задовољавамо тако што једном недељно организујемо превоз пацијената.Овде имамо ултразвучну дијагностику, ЕКГ и комплетну опрему за услуге које обављају лекари специјалисти. Ширимо се јер очекујемо да се до краја године законом регулише интеграција приватне праксе у систем осигурања, како би могли под истим условима као државне установе да уговарамо услуге и тако повећамо обим посла - каже др Арсић. Иако у Краљеву више од десет година функционише као поликлиника „Медикус универзалис“ већ трећу има статус дома здравља, а податак да услуге ове здравствене установе из дана у дан користи све више пацијената основа је на којој се гради став о одрживом систему. Њему у значајној мери доприноси сарадња са државним здравственим установама, а огледа се у законом прописаном правилном одлагању медицинског отпада. Уговор о пословно техничкој сарадњи са очном болницом „Фокус“ огледа се у вршењу преоперативних прегледа, а за све услуге које није могуће извршити у земљи на располагању су еминентне здравствене установе у иностранству. Најбољи промотери свега што могу да добију у овом дому здравља су, каже др Арсић, задовољни пацијенти. Т. Радовановић

МАГАЗИН 5.5.2019.

5.5.2019.

МАГАЗИН

На Светски дан слободе медија

ПЕТ МИНУТА ГРОМ - На Светски дан слободе медија упућен позив медијима да искључе тон, замраче екране и ћутке како би надлежне и најширу јавност још једном упозорили на катастрофалан положај новинарске професије, медија и медијских радника у Србији. - Колико су слободе медија и јавног изражавања угрожене показује листа медијских слобода Репортера без граница за 2019. годину на којој се Србија налази на 90.месту од укупно 180 земаља, што је пад за 14 места у односу на прошлу годину

оводом Светског дана слободе медија који се обележава 3. маја акцијом Пет минута громогласне тишине Удружење новинара Србије је ове године позвало новинаре и медијске раднике да 3. маја од 11.55 до 12 сати у електронским медијима прочитају или прикажу на екрану, а у онлајн и штампаним медијима да објаве Проглас. Акцији су се придружили Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине и

Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“ позивом новинарима и медијима да на Светски дан слободе медија искључе тон, замраче екране и ћутке како би надлежне и најширу јавност још једном упозорили на катастрофалан положај новинарске професије, медија и медијских радника у Србији. Из медијских удружења стиже упозорење на све дубље сиромаштво новинара и других медијских професионалаца који тежак и одгово-

ран посао обављају несигурни за своју сигурност и понижавајуће плате које су на самом дну лествице међу свим професијама које подразумевају висок ниво знања и интегритета. Уједно подсећају да су власт и држава дужни да новинарима и медијима у Србији обезбеде слободан рад, без дискриминације, притисака и цензуре, како би се створили сви неопходни услови за слободу информисања, као и за слободну и фер утакмицу на медијском тржишту.

Фото: М. Радовановић

ОГЛАСНЕ ТИШИНЕ 75

ПРОГЛАС одину између два Светска дана слободе медија новинари у Србији памтиће по паљењу куће новинара портала „Жиг инфо“ Милана Јовановића, претњама затвором за новинаре због кршења претпоставке невиности, притисцима и концентрацији власништва у медијима. Новинари ће годину памтити и по првостепеној пресуди убицама власника и новинара „Европљанина“ и „Дневног телеграфа“ Славка Ћурувије коју су чекали две деценије и брзом подизању оптужнице против председника општине Гроцка Драгољуба Симоновића за паљење куће Милана Јовановића. У години за нама настављен је суноврат пројектног суфинансирања медијског садржаја. Осим локалних конкурса, и конкурс Министарства културе и информисања за телевизије и продукције први пут с разлогом оспорила су репрезентативна новинарска удружења. Све више новца, супротно прописима, добили су провладини таблоиди који отворено крше Кодекс новинара. На Светски дан слободе медија колегиница Маја Павловић, власница Канала 9 из Новог Сада, 19. дан штрајкује глађу јер Управни суд у Новом Саду четири године развлачи спор по њеној тужби што има локалну, а мора да плаћа регионалну фреквенцију. Врховни касациони суд августа 2018. пресудио је да је новинарка „Политике“ Светлана Васовић Мекина незаконито отпуштена након што је објавила ексклузивну информацију о плану признавања Косова по инструкцијама Стејт департмента Словенији. Директорка „Политике“ Мира Глишић Симић не поштује судску одлуку и колегиницу Васовић Мекина не враћа на посао, а држава као сувласник „Политике“ то толерише. УНС зато захтева: 1. Да Влада успостави дијалог са новинарима и медијима, уважавајући стандарде новинарске професије и потребе грађана за правовременим, исти-

МАГАЗИН

5.5.2019.

нитим, непристрасним и потпуним информисањем; 2. Да Влада до краја године омогући израду медијских закона произашлих из Стратегије развоја система јавног информисања (Медијска стратегија); 3. Да Влада у спровођењу Медијске стратегије предложи законе којима ће подстицати поштовање професионалних и етичких стандардa у медијима, као и радна права новинара и медијских радника; 4. Да се изменама медијског законодавства осигура обавеза локалних самоуправа (осим градова са више од 300.000 становника) да издвајају најмање два одсто буџета за пројектно суфинансирање медијског садржаја укључујући и информативне програме; 5. Да до промене медијског законодавства Влада односно Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство културе и информисања јасно дају на знање локалним самоуправама да неће толерисати злоупотребе у пројектном суфинансирању медија; 6. Да органи на свим нивоима власти поштују Закон о слободном приступу информација од јавног значаја и одговарају на захтеве медија не делећи их на подобне и неподобне; 7. Да држава докле год је сувласник медија поштује радна и професионална права новинара и медијских радника; 8. Да Влада пружи подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убиство новинара Милана Пантића и биле расветљене околности смрти Даде Вујасиновић; 9. Да Специјално тужилаштво за ратне злочине почне да ради свој посао и када су у питању судбине више од 40 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, током НАТО агресије 1999. године, као и на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године.

МАГАЗИН 5.5.2019.

Новине у образовном систему Србије

МАГАЗИН

5.5.2019.

ДВЕ ХИЉАДЕ ДИГИТ

- Дигитализација образовног процеса је један од приоритета Министарства просвете, науке и технолошког развоја. - До почетка наредне школске године за дигиталну наставу биће обучено више од десет хиљада учитеља и наставника. - Сваки учитељ ће бити обучен за коришћење дигиталних садржаја у чију је набавку уложено 225 милиона динара. - Србија предњачи у региону у области дигитализације наставе. - Целодневну наставу не треба схватити као начин за чување деце. - Један од циљева је и да се, деца друже а у школе врати социјална интеракција и јачања поверења у просветне раднике као узоре и модел будућег понашања

ТАЛНИХ УЧИОНИЦА

5.5.2019.

МАГАЗИН

Весна Недељковић

вропска комисија процењује да ће у блиској будућности деведесет одсто послова захтевати дигиталне вештине, а податак да мање од половине становништва Европске уније нема адекватна знања из те области води ка ставу да је ситуација у земљама региона још лошија. Због тога је дигитализација образовног процеса један од приоритета Министарства просвете, науке и технолошког развоја које настоји да у свим школама створи услове за стицање дигиталних вештина уз алгоритамско размишљање и кодирање. Процес подразумева адекватан развој наставног кадра и све више програма за континуирано професионално развијање предавача. Поред будућих првака у процес ће бити укључени и ђаци који тренутно похађају први и пети разред, а у оквиру пилот-пројекта „Две хиљаде дигиталних учионица“ од ове школске године су укључени у овај вид модернизоване наставе. Иако ће папирни уџбеници и даље остати главно наставно средство наставе, биће употпуњени дигиталним образовним материјалима, а како лиценце издавачима за све одобрене дигиталне уџбенике плаћа Министарство просвете, родитељи у наредној школској години неће имати додатне трошкове. Очекује се да до почетка наредне школске године за дигиталну наставу буде обучено више од десет хиљада учитеља и наставника за исто толико планираних дигиталних учионица. Недавно саветовање организовано за просветне раднике са простора града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка било је прилика да помоћница министра за предшколско и основно образовање и васпитање Весна Недељковић потврди како се пројект у овој фази заснива на добровољности просветних радника спремних да се укључе у њега. - Сматрали смо да је веома важно да пројекат који траје три године постане системско решење, па никако не сме бити насилно уведен. Добили смо наставнике који то желе, јер смо знали да ће они да заинтересују своје коле-

ге. Сада имамо десет хиљада нових наставника, а рачунајући ове две хиљаде то је дванаест хиљада дигитално обучених наставника који у својим дигиталним кабинетима могу и држе дигиталну наставу. За генерацију садашњих првака и петака то су само те две хиљаде обучених у школама из којих су дошли - потврдила је Недељковић. И поред процене да ће свака од 1.270 основних школа послати бар једног наставника њих две хиљаде стигло је из само половине установа овог типа. Податак да након окончања пилот пројекта престаје да важи принцип добровољности основа је за жељу да буду обучени сви који ће од почетка наредне школске године примити нову генерацију првака. Из Министарства просвете стиже потврда да ће сваки учитељ до почетка школске године бити обучен за коришћење дигиталних садржаја у чију је набавку уложено 225 милиона динара. Сем тога знатна средства су уложена у набавку опреме, а све што је до сада реализовано у оквиру великог државног пројекта сведочи да Србија у овој области предњачи у региону. Основни циљ је, каже Недељковић, да што више издавача припреми добре интерактивне садржаје што ће првацима омогућити интересантније образовање. То се сматра значајним и због чињенице да генерације најмлађих већ одрастају уз рачунаре, па је све видљивија потреба да се приближавањем интересантних садржаја дистанцирају од оних који могу бити опасни. - Поред кампање и превентиве за безбедну употребу интернета сада нудимо и нешто друго. До сада смо само превентивно упозоравали да време на интернету може бити опасно по децу, да се ту крију разне опасности којих нису свесни, а као друштво и држава нисмо добили алтернативу. Са овим дигиталним садржајима трудимо се да на сваки начин осавременимо и уподобимо наставу и да знања која деца стичу буду права, применљива и функционална. Ми ћемо овај пројекат наставити и следеће године кад садашњи први и пети разред од сеп-

тембра буду други и шести - каже Недељковић уз потврду да се тренутна покривеност од осамдесет посто сматра изузетним успехом. Чињеница да су дигиталне технологије толико присутне у свакодневном животу један је од разлога за увођење дигиталног дневника као начина да се, као код примене класичних, избегне писање непотребних ствари и администрација сведе на разумну меру. Из Министарства просвете стиже потврда о покретању следећег значајног пројекта који подразумева додељивање јединственог образовног броја сваком ученику од ступања у образовни систем, без обзира да ли је то јаслена, млађа или припремна предшколска група. Биће то прилика, каже Недељковић, да се до краја школовања прати успех и кретање сваког појединца у образовном процесу. Чврсто уверење да ниједна промена, посебно не овако значајна, не може да покаже значајније резултате у кратком периоду повод је за жељу да после четири године генерације које постижу боље резултате потврде оправданост реформе чији се ефекти мере количином функционалног знања применљивог у пракси. Досадашња искуства потврђују стицање репродуктивног знања које слаби због изостанка функционалног повезивања. И то је један од разлога за примену програма који се базира на међупредметном повезивању, већој слободи наставницима да креирају програме, а преузму и део одговорности за њихову примену. Много недоумица у јавности изазвала је најава увођења целодневне наставе у основне школе. - Нисмо бирали други назив, јер смо сматрали да целодневна настава покрива ово што смо желели. Министар је посебним решењем основао озбиљну радну групу у коју су укључени сви начелници школских управа који су, сагледавајући просторне могућности и капацитете школа, дали предлоге који би могли да буду укључени у пилот пројекат. Ако говоримо о броју од двеста и нешто, колико је ових дана објављено у медијима рачунајући матичне школе и истурена одеље-

5.5.2019.

МАГАЗИН

ња као зграде, то неће бити толико. Свака локална самоуправа и школа имају специфичност, па ако школа поседује само бетонско двориште не можемо захтевати да има ђачку задругу која се бави узгојем јагода, малина или цвећа. У том смислу сагледавамо све могућности, а један модел ће бити развијање предузетништва. Настава би требало да се заврши до два, а време од два до пет попуни на плану личног, професионалног развоја и оснаживања деце. Има предлога да се бавимо здравим стиловима живота, хигијенским навикама и опасностима које вребају, јер деца неретко немају са ким о томе да разговарају, а ако ће то побољшати здраво одрастање у обавези смо да то урадимо - каже Недељковић. Страх да би новине утицале на знатно повећање броја запослених повод је за посебну анализу која потврђује како нема основа за страх те врсте,

а основ је уверење да у образовном систему већ има технолошких вишкова који би се могли збринути на овај начин. Очекује се да развој нових модела буде примерен потребама деце, а верује се да би од педестак предложених школе могле да изаберу тридесетак који им највише одговарају. Целодневну наставу, поручују из Министарства просвете, не треба схватити као начин за чување деце, а од родитеља који се определе за укључивање деце очекује се да испуне одређене обавезе. Оне пре свега укључују редовност долажења и потребан степен озбиљности у ангажовању деце. Родитељима се нуде све информације потребне за доношење коначне одлуке, а од њих очекује да препознају важност овог начина ангажовања деце. Податак да су деци у градским школама доступни моги садржаји каквих нема у сеоским срединама повод је за жељу да у систем целодневне натаве

буде укључен што већи број школа из ових средина како би,поред редовне наставе, била укључена и у бројне друге активности. Један од циљева је и да се, у време кад модерне технологије и паметни телефони све више утичу на отуђење, деца друже а у школе врати баш та врста социјалне интеракције и јачања поверења у просветне раднике као узоре и модел будућег понашања. - На тај начин желимо да вратимо достојанство професији, да наставник и наставнички позив заузму место у друштву које им припада, јер деца проводе више времена у школи него код куће. Учитељ и наставник знатно, и битно, утичу на развој детета. Ако имамо добар модел стварамо праве, добре генерације и ако учинимо макар мали помак да подигнемо систем вредности који је годинама опадао дали смо огроман допринос овом друштву, заједници, држави и деци. Пилот пројекат ће од септембра

трајати годину дана кад ћемо видети колико је у систему потребно финансијских средстава, колико ће неке школе бити потребно адаптирати, доградити неке просторе, обезбедити кухињу, помоћи у оснивању ђачке задруге - каже Недељковић уз подсећање да је саветовање начин да се просветним радницима укаже на начин како систем може да функционише уз очекивање да сами открију активности којима би могли да се баве и да их развијају у школама.

Екскурзије Крај сваке школске године неизоставно је везан за екскурзије, посебно ученика завршних разреда основних и средњих школа. Годинама уназад у јавности су присутна различита мишљења везана за ову тему, а повод су бројни ексцеси који су се дешавали подједнако у земљи и у иностранству.

Иако је о томе било речи и ранијих година из Министарства просвете, науке и технолошког развоја поручују да ускоро треба очекивати правилник који се односи на организацију екскурзија. По устаљеној процедури предлог је достављен свим министарствима након чега треба очекивати усвајање и примену. Прве информације потврђују да нови правилник доноси значајне новине и препоручене садржаје на територији Србије која је подељена на регије, како би се избегла тенденција да се посећује само неколико увек истих места. Новим правилником је дефинисано да ученици трећих разреда средњих школа више неће моћи да иду у иностранство, а да се малим матурантима пружа могућност да посете одређен број локација у Републици Српској. Иако је основна идеја била да се пре одласка у иностранство боље упозна земља изузетак су националне мањи-

не којима се пружа прилика посете матичним земљама. И поред жеље да се и практично потврде теоретска знања неопходним се показало стварање предуслова да се предупреде негативне последице понашања какво у прошлости није било примерено ученицима одређеног узраста. У контексту екскурзија гледа се и на рекреативну наставу у природи као посебан вид дружења какво је красило бројне генерације ђака у прошлости, а није без основа тежња ка посетама неправедно запостављених регија. У том смислу оправданом се оцењује тежња да се боље упознају сопствена земља и њене вредности, историја, култура и традиција, а тек потом упути према дестинацијама са друге стране државне границе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 5.5.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Садко: Авантура под морем

Садко је пустоловни анимирани филм, инспирисан руском традиционалном бајком и песмом. Прича прати младог музичара из древног града Новгорода који ће кренути у потрагу за срећом. Пут ће га довести у чаробан свет на дну океана у којем ће наћи праву љубав, а да би је освојио мораће да се бори против подводне вештице Баракуде. Осамдесетједноминутна авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, настала је по сценарију Александра Архипова и Димитрија Новоселова, а у режији Виталија Мухаметзуанова и Максима Волкова. Контролу над српском верзијом преузела је Душица Новаковић, а гласове анимираним јунацима позајмили су Јелена Гавриловић, Душица Новаковић, Никола Шурбановић, Марко Марковић, Милан Антонић... Филм се приказује до 5. маја у пројекцијама које почињу у 17 сати.

Осветници: Крај игре Четврти филм о најомиљенијим Осветницима кулминација је 22 повезана филма, који ће омогућити публици да буду сведоци преломне тачке овог епског

путовања. Познати хероји мораће да поднесу велику жртву уколико желе да очувају крхку стварност. Након разорних догађаја у филму „Осветници: Рат бесконачности“ из 2018. године, свемирјеурушевинама. Уз помоћ преосталих савезника, Осветници се поновно окупљају како би поништили Таносове поступке и вратили ред у свемир. Акциона авантура са елементима фантазије, чије трајање за два минута премашује три сата, настала је по сценарију Кристофера Маркуса и Стивена МекФилија у режији Ентонија и Џоа Русоа, а у водећим улогама наступају Бри Ларсон, Линда Карделини, Скарлет Јохансон, Карен Гилин, Теса Томпсон, Роберт Дауни Јуниор, Џош Бролин, Крис Хемсворт, Крис Еванс, Том Холанд, Елизабет Олсен, Пол Руд и други. Филм је на репертоару до среде 8. маја у пројекцијама које почињу у 21,00.

језика. Састављање речника започело је 1857. године као један од најамбициознијихинајреволуционарнијихпројеката икада. Кад је професор Џејмс Мареј преузео изазов стварања речника знао је да ће њему и његовом тиму бити потребно вишеодједногвекадасаставесвепознатедефиниције. Међутим, методом„удруживања извора“, уносом дефиниција од људи из целог света, речник би се могао саставитизасвеганеколикодеценија. Како су прикупљане дефиниције надзорни одбор, на челу са професором Марејем, откривадаједрВ.Ч. Мајнорпослаовише од десет хиљада речи. Кад је одлучио да га награди, на видело излази шокантна истина да јеМареј ветеранамеричкогграђанскограта, осуђениубицасмештенкао пацијент у менталној установи. Биографска драма са елементима мистерије, чије трајање за четири минута премашује два сата,настала је према сценарију Џона Бурмана и Тода Комарниког. Режију потписје Фарад Сафиниа,а водеће улоге тумаче Натали Дормер, Мел Гибсон, Шон Пен, Стив Куген у Џенифер Ел. Филм сеприказује до 8. маја, а пројекције почињу у 19 сати.

Професор и лудак Снимљенпремасветскомбестселеру СајмонаВинчестера, „ПрофесориЛудак“ је невероватна истинита прича о лудилу, генијалности и опседнутости двојице изваренднихљудикојисустворилиисторију пишући Оксфордски речник енглеског

МАГАЗИН 5.5.2019.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

атиричари спадају у посебну „фелу“ људи, код којих се јавља унутрашњи „порив“ да појаве око себе посматрају из неког другог угла, другачије од саопштења и оцена званичника. Они спадају у слободне мислиоце. Не пишу из мржње према некоме, већ пишу о негативним појавама око себе. Ако су носиоци негативних појава, које инспиришу сатиричаре - људи, (а јесу), онда се таквима немају потребе извињавати и правдати, јер су „произвођачи“ тих негативних работа. Сатиричари не спадају у „богомр-

зне“ људе, „гунђала“ којима све смета, већ су тај свој дар, стекли образовањем, сазнањима, учењем и на провереним, истинитим догађајима. Сатиру и хумор не могу писати партијски послушници, климоглавци, рукољуби, ногоклеци, зависници од туђег мишљења, (свог вође), које су дужни да слепо репродукују и спроводе, (често и мимо своје воље). У ,,мутним временима“ у којима су поремећене све грађанске, моралне и људске вредности, у којима је изгубљен осећај разликовања добра од зла, моралног од неморалног, поште-

ног од непоштеног, људског од нељудског. У времену у коме је све људско и морално смештено у „Музеј старина“ пред сатиричаре се „истовара“ обиље прљавштине о којима морају да пишу. У уређеним друштвима, афоризам живи колико и вилин коњиц, у неуређеним (Србија), живи колико и диносаурус. Сатиричари, ни своја казивања, не осећају пријатно. Она су и за њих, више него неугодна. Осмех сатиричара, за написано, није здрав осмех. То је болна гримаса на лицу. Да би убедљиво и истинито писао о појавама око се-

МАГАЗИН 5.5.2019.

бе, сваки писац би морао лично доживети оно што пише. Како рече Вилхем Рабе: „Хумор је појас за спасавање у реци живота“! Трагика једне епохе, била би нељудска и не би била сликовита, без хумора! Она представља обележје једног времена које желимо да што пре нестане, али да се не заборави и да се упоређује, са новим временима, која не морају да буду боља од прошлих. Сатиричаре, лично сврставам у неколико категорија твораца писане речи. Они спадају у ,,кловнове“ у литератури, јер озбиљне појаве у друштву приказују на смешан начин. Затим, они су ,,смећари“ који чисте прљавштину духовне и моралне нечистоће у друштву у коме и сами живе. На другој страни, они „мали,, људи, (који подносе највећи терет негативних појава у сваком друштву), сатиричаре сматрају ,,траварима“ који справљају ,,мелеме“ које ти „мали“ људи превијају на болне ране, своје напаћене душе. Жеља сатиричара је, да буду нека врста ,,просветара“, који на један популаран, прост „педагошки“ начин, пружају додатно образовање обесправљеној већинској нацији, да разликује реално од идеалног, правду од неправде, лаж од истине. Да покрену учене и паметне, да се ставе у службу нације. Да из ,,задњих редова“ и комфора (где им није место), пређу у прве редове и поведу нацију правим путем, да не дозволе, да хода странпутицом. Сатиричари, се труде да буду правични. Они не штеде власт, али ни сународнике, који нису у свему у праву. Многи критикују сваку власт (која и јесте за критику), али не критикује сопствено понашање. Не питају себе, шта су они учинили корисно за себе и своју породицу. Да искористе своје знање и економске потенцијале за напредак и бољи живот себе и своје породице и потомака. Да вредно и напорно раде, да би боље живели. Да не наседају на лажљива обећања политичара, да ће власт решавати и оно што не може и сваком грађанину. Као да не знају ону народну пословицу. ,,Обећање, лудом радовање“! Или „Туђа рука, свраб не

чеше“! Мора се признати и констатовати, да се нација обнерадила, олењила. Лукава власт је води никуда, нереалним и неостваривим обећањима. Грађани нису схватили, да је држава систем принуде. Да узима. Да је она, екипирана „елита“. Оно што даје, даје неправедно. „Прерасподељује“. Криво не исправља, а и право – криви“ врло често. „Не скраћују где је предугачко! Не одливају где је препуњено“! Држава, као и грађани нису схватили: „Да штала гради кућу, а не кућа шталу“! Или она народна, поучну: Уздај се у се, и у своје кљусе и неискоришћене привредне ресурсе“! Постављам отворено питање, онима који су у процесу лоповизације друштвене (радничке) имовине, остали без ње, да ли вреди кукати за „просутим млеком“? Што упорно траже оно чега нема. Што је нестало! Што је пропало! Што се покрало! Несвесно су прихватили сраман положај, да беспослени и докони ,,пљуцкају“ по улицама градова, уместо у шаке. Не враћају се на напуштена и закоровљена имања својих предака и почну да раде, да производе и живе од свог рада. Прихватили су да буду, не само технолошки, већ и људски вишак у својој домовини. Највећа трагедија која се у Србији догодила, јесте ,,умирање“ српског села. Једна од порука гласи: ,,Србин плаћа економски данак, од како ципела „прегази опанак“! Чујемо од „скоројевића“ који се зову политичари, отрцану фразу: „Да ће грађанима вратити осмехе на лице“!? Моја порука је: „Вратиће се нацији осмеси на лице, кад од рада заболе: глава, леђа, руке, не задњице“! „Власници“ „партијске државе“ сву вредну - друштвену имовину отели су од радника. Неуке владању, (уче се да владају на свом народу). Власти које су уништиле – распродале имовину у бесцење, нису ни народне, ни демократске, већ ,,партијске елитистичке дружине“ које су од демо(н)кратије, направиле „димну завесу“ за леп и удобан живот коалиционих ,,вишерогих“ власти, у којој не важе критерију-

ми: ,,Ко је испред кога, већ ко је иза кога“! „Не питају се, куда воде Србију, него ко је води“! Власти које су себи узеле право да се неуко играју судбином нације, до пропасти, док нација не реагује, тако да несвесно учествује у пропасти, јер поново исте бира, да је води – никуда!? Себе не сматрам врсним сатиричарем, (иако сам сатиран читавог живота: шегрт, радник, војник, привредни руководилац), али ме је, мимо своје воље натерало да посматрам појаве, кретања и скретања, са друге стране, медаље. Са наличја (које је, на жалост, лице нашег друштва), на основу чега је и ова књига добила име „НАЛИЧЈА,, (поруке за поуке из српске муке – бруке), реалније је видљиво, то право лице друштва. Они који су имали прилику да прочитају неке од порука из ове књиге, кажу, да оне представљају облик јапанске „хаику поезије“. Други, кажу, да су својеврсне тезе за обимнија писана дела. Трећи, да су нека врста српских пословица. Лично мислим да ће читаоци дати последњу реч. Од свих права, која су ми угрожена, или ускраћена, остало ми је право и слобода да „боцкам пером“ (од кога ране тешко зарастају. Нису смртоносне, али „подмукло“ боле у здравом организму. Због тога сам и добио надимак „Кобрица“ од Добрица. Мала словна измена, али велике симболике, у својој суштини). Не бавим се таутологијом, јер нисам политичар. Покушавам да будим нацију из анестезије, којом су је лукави политичари успавали. Желим да се из мојих порука, извуку поуке. Да се чује и неко другачије виђење појава око нас, па макар биле непријатне, неприхватљиве и усамљене. На крају, мој унутрашњи порив за писање, свео се на једну, на жалост, сурову истину у земљи Србији, која гласи: „Не пишем о добром, јер га мало има, па невољно пишем о српским пропастима“! Пишем, како пишем, не стајте ми на вољу, јер желим Србију, од данашње - бољу! Д. Чакановић

Друга меморијална трка у част Радоша Чубрића

МАГАЗИН

5.5.2019.

БИЦИКЛОМ ДО ЗДРАВЉА

- Више од сто заљубљеника у бициклизам другу годину заредом окупило се на Тргу српских ратника како би се подсетили на човека по коме је названа меморијална трка, али и да би промовисали бициклизам као здрав спорт. - На старту једни поред других доказани професионалци и рекреативци различите старости, од оних који су тек закорачили у другу деценију живота до других који су дубоко загазили у седму. - Прилика да се открију заборављене лепоте земље како би постале видљивије значајнијем броју посетилаца из земље, али и региона. - Старт на Тргу српских ратника, циљ испред Хотела „Добре воде“ на Гочу

МАГАЗИН 5.5.2019.

породици краљевачких спортова деценијама уназад је једно од најзначајнијих места заузимао бициклизам, а највеће домете у овом спорту достигао пре годину и по преминули ас Радош Чубрић. Чињеница да га после толико година тријумфа више нема повод је за организацију својеврсне манифестације којом би се од заборава сачувало све што је у овој средини, не само кад је у питању бициклизам, остварено захваљујући њему. Отварање сезоне бициклистичких такмичења ове године је још једна прилика за одржавање меморијалне трке у част бициклистичког великана. Зато се више од сто заљубљеника у бициклизам по други пут окупило на Тргу српских ратника како би се подсетили на човека по коме је названа меморијална трка, али и да би промовисали

МАГАЗИН

5.5.2019.

бициклизам као здрав спорт. Иако би се на почетку сезоне могло очекивати да трка, макар и меморијална, буде прилика за проверу спремности бициклиста пред значајна такмичења овога пута такмичарски карактер није постављен као приоритет. А и како би кад су се на старту једни поред других нашли доказани професионалци и рекреативци различите старости, од оних који су тек закорачили у другу деценију живота до других који су дубоко загазили у седму. У Бициклистичком клубу „Металац“, који је преузео улогу организатора, подсећају и на други значајан разлог због којег су прихватили велику обавезу, да се уз здрав спорт открију заборављене лепоте земље како би постале видљивије значајнијем броју посетилаца из земље, али и региона. Да очекивање није без основе потвр-

ђује долазак бициклиста из Лазаревца, Аранђеловца, Београда, Крагујевца и других градова који су, након старта на Тргу српских ратника, преко Берановца, Јовца, Каменице и Брезне кренули према циљу испред Хотела „Добре воде“ на Гочу. То што је некоме од старта до циља требало сат и по, другима знатно више, у овом тренутку није много оптерећивало учеснике другог меморијала посвећеног сећању на Радоша Чубрића, још мање сазнање да награде очекују прво троје пласираних, најстаријег учесника и још по неког.

Радош Чубрић 1934 – 2017. Радош Чубрић је у периоду од 1958. до 1973. године био један од нај-

бољих југословенских бициклиста, олимпијац и репрезентативац, који је за све што је дао спорту проглашен за почасног грађанина Краљева и одликован југословенским Орденом заслуга за народ. Спортом је почео да се бави од ране младости, прво као голман у локалном Фудбалском клубу „Морава“ из Сирче, да би 1954. почео активно да вози. Прву победу остварио је на градској трци у Краљеву, а најзначајнији успех у каријери остварио на Олимпијским играма у Минхену 1972. године кад је, у друмској трци и конкуренцији 163 возача, заузео 43. место. На истом такмичењу југословенска репрезентација је са Чубрићем, у екипном такмичењу трке на хронометар, заузела 21. место. На једној од најцењенијих светских манифестација тог доба, трци „Кроз Ју-

гославију“, Чубрић је побеђивао 1966. и 1970. и био члан победничких репрезентација Југославије 1966, 1967. и 1970. На трци „Кроз Србију“ најбољи је био 1965. и 1970. године, а последњи тријумф забележио са 36 година победом у генералном пласману брдских циљева, по чему је један од најстаријих победника ове трке у којој се пет пута пео на победничко постоље кад је, поред победа 1965. и 1970, заузео трећа места1963, 1966. и 1968. Иако каријеру краси девет етапних победа на трци „Кроз Србију“ није му се испунила жеља да победи етапу у Краљеву. Радош се 16 пута пео на победничко постоље у етапама трке „Кроз Србију“, а међу десет најбољих у етапама био је чак 47 пута. На подијуме се пео и у иностранству, осам пута возио на легендарној „Трци мира“ Праг – Берлин – Варшава,

француској „Тур де авенир“, која је за аматере била исто што Тур д Франс за професионалце, на престижним тркама у Италији, Алжиру, Бугарској, Мароку, Енглеској, Румунији и Канади… Учествовао је на Шампионату света 1967, а на Шампионату света за ветеране 2005. у Сент Јохану у Швајцарској у својој категорији, са 71 годином, освојио треће место. Од репрезентације Југославије опростио се 1972. после екипног хронометра на трци „Кроз Југославију“ кад је имао 38 година, али је наставио да вози за „Металац“ у коме је био од почетка до краја каријере. Са 45 година 1979. је учествовао у Трци кроз Србију“ која ће остати упамћена по томе што су на њој возила тројица Чубрића, отац Радош, старији син Рајко и млађи Радиша. Т. Радовановић Фото: М. Тадовановић

МАГАЗИН 5.5.2019.

100

МАГАЗИН 5.5.2019.

Слога - Полет 1:0

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 5. И 11. МАЈА

МАГАЗИН

5.5.2019.

5. мај

102

533 — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор. 1260 — Кублај-кан постаје владар Монголског царства. 1789 — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година. 1855 — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе. 1860 — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула. 1904 — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану. 1930 — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности. 1936 — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије. 1941 — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I. 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете „V-1“ и „V-2“. Трупе САД ослободиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен. 1954 — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника

Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру. 1955 — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет. 1961 — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод „Меркјури“, прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард. 1978 — Терористичка организација „Црвене бригаде“ саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима. 1981 — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору „Мејз“ у Северној Ирској од последица штрајка глађу. 1996 — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста. 1999 — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора. 2001 — Припадници побуњеничке групе „Унита“ у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила. 2003 — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће

у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији „Сабља“ а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу. 2003 - Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око 800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 људи, где већина чека суђење.

6. мај 1237 — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду. 1527 — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника. 1626 — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена. 1757 — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе. 1804 — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници. 1840 — Пуштене су у промет прве

поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I. 1919 — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци. 1932 — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант. 1937 — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа. 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун. 1979 — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског. 1981 — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам. 1991 — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски. 1993 — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 % бирача. 1994 — Отворен је тунел испод Ламанша. 1996 — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата. 1999 — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову. 2000 — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и

њен пријатељ Доди ел Фајед. 2001 — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону. 2003 — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата. 2004 — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

7. мај 558 — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године. 1274 — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе. 1429 — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш. 1487 — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте. 1663 — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште. 1664 — Луј XIV је званично отворио Версајску палату. 1727 — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине. 1763 — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца. 1824 — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија. 1832 — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором

103

5.5.2019.

МАГАЗИН

104

проглашена за краљевину. 1893 — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду. 1915 — Немачка подморница „У20“ торпедима потопила британски путнички брод „Лузитанију“, што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца. 1928 — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину. 1939 — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Б е р л и н - Р и м . Касније се савезу придружио Јапан. 1940 — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена. 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту. 1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске. 1945 — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату. 1948 — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса. 1954 — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини. 1960 — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова. 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку. 1995 — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена. 1996 — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни

злочин после Нирнберга и Токија. 1997 — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату. 1999 — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи. 1999 — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20. 1999 — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом. 2000 — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије. 2001 — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу. 2002 — У паду авиона „Макдонел Даглас MD-82“ кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.

8. мај 1429 — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату. 1783 — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу „Искусни подрумар“, прву књигу о производњи вина на српском језику. 1794 — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације. 1815 — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску. 1852 — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске. 1894 — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос. 1900 — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат

за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености. 1902 — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи. 1921 — У Шведској је укинута смртна казна. 1942, — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон. 1945 — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата. 1949 — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста. 1963 — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа. 1970 — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“. 1973 — У Јужној Дакоти, у САД,

окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље. 1980 — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља. 1984 — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље. 1992 — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић. 1994 — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини. Под неразјашњеним околностима

убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову. 2001 — СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку. Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа. 2003 — У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источно-европских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија). Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље. 2007 — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.

9. мај 328 — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије. 1502 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње путовање у Нови свет. 1763 — Почела је опсада Форт Детроита током Понтијаковог рата против Британаца. 1788 — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем. 1877 — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства. 1901 — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије. 1911 — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију „Уједињење или смрт“, односно „Црна рука“. 1926 — Американци Ричард Берд и

Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол. 1927 — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна. 1936 — Италија званично окупирала Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније. 1945 — Коначнан пораз Немачке, освајанье Берлина од стране Совјета. Острво Гернзи ослобођено од окупације нацистичке Немачке. 1946 — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II. 1948 — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југословенског руководства. Уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак совјетског блока на Југославију. 1950 — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније. 1952 — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона „А“ Слободне територије Трст припала Италији. 1955 — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта. 1960 — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа. 1976 — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе „Бадер-Мајнхоф“, обесила се у затворској ћелији. 1978 — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи „Црвених бригада“ отели 54 дана раније. 1993 — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995. 1995 — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог

105

светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви. 1996 — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година. 2001 — Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године. У хаосу који је на стадиону у Акри, у Гани, настао када је полиција бацила сузавац на разјарене навијаче, 126 људи изгубило живот. 2002 — У експлозији нагазне мине током прославе Дана победе, у јужној руској републици Дагестану у граду Каспијск, погинуле 42, повређено 150 особа.

МАГАЗИН

5.5.2019.

10. мај

106

1497 — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо. 1655 — Енглези од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину. 1774 — Луј XVI постаје краљ Француске. 1844 — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру. 1865 — Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса. 1871 — Француска и Немачка у

Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима. 1877 — Румунија проглашава независност од Турске. 1881 — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније. 1882 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1906 — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска. 1923 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година. 1933 — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе. 1940 — Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд. Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку. 1941 — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен. 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца. 1954 — Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама. 1960 — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање

око света које је трајало 84 дана. 1981 — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Д’Естена. 1988 — САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана. 1993 — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом. 1994 — Нелсон Мандела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље. Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије. 1995 — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би

узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус „ебола“. 1997 — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи. 1999 — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици. 2001 — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Српском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић. 2002 — Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД. 2003 — Суд у Јемену осудио на

смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.

11. мај 330 — Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа. 1310 — 45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици. 1745 — Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије. 1824 — Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми. 1858 — Минесота је примљена у Унију као 32. савезна држава САД. 1867 — Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства. 1916 — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета. 1931 — Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финасијског колапса централне Европе. 1949 — Сијам променио име у Тајланд. 1949 — Израел примљен у Уједињене нације. 1950 — Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније. 1960 — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини. 1966 — У финалу Купа шампиона одиграном на стадиону Хејсел у Бриселу, Реал Мадрид победио Партизан резултатом 2-1, освојивши шесту титулу првака Европе. 1968 — У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом

премијер Француске Жорж Помпиду учинио уступке студентима. 1973 — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе. 1987 — Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика. 1992 — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у. 1996 — Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде. 1997 — Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија. 2000 — Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица. 2001 — Београдска група Канда, Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније. 2003 — Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе. 2008 — Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана. 2010 — Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.

107

5.5.2019.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs