Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 385 * 21. април 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

21.4.2019.

МАГАЗИН

У овом броју: Рођендан краљевског града Краљево 1882-2019 Поскупела реконструкција стадиона Дигитализација образовања Корените промене у функционисању Од одушевљења до разочарања Тадаи м се отворише очи Матовићи од Богутовца до Аустралије Трећа срећа Операције српске војске Сусрет са ликом из маште Спој лепог и корисног Бибилитеке у културном животу Србије Између мита и историје Аутопортрет као инспирација Уметност мотивише и инспирише На репертоару Биоскопа „Кварт“ Слога - Трепча Времеплов

10 18 28 34 38 44 52 56 66 72 80 86 90 110 112 104 110 112 114

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.4.2019.

Свечана академија поводом имендана Краљева

МАГАЗИН

21.4.2019.

РОЂЕНДАН КРАЉ

- Од 19. априла 1882. године, осим шестогодишњег периода од 1949. до 1955. године када се овај град називао Ранковићево, град на Ибру све време носи назив Краљево. - Карановчани су, надахнути чистим родољубљем, изразили жељу да избришу и последњи траг тешког стања под којим су они, а са њима и српски народ, толико векова патили и мучили се. - За све што је учинио општина се краљу одужила тако што је „Првом сокаку у вароши“ дала нови назив - Улица краља Милана

ЉЕВСКОГ ГРАДА

21.4.2019. ентрални догађај обележавања 137. годишњице имендана Краљева и ове године је била академија у Свечаној сали Градске управе, додуше нешто скромнија него претходних година. У присуству бројних званица, највиших представника локалне самоуправе и Рашког управног округа, Скупштине града, Војске Србије, Полицијске управе Краљево, Епархије жичке, Школске управе и гостију отпочела је обраћањем градоначелника Предрага Терзић који је подсетио да се богатство историје, културе и традиције једног града мери и бројем свечаних дана у току године какви у Краљеву не мањкају.

МАГАЗИН

- Град Краљево обележава Краљевдан у знак сећања на Стефана Првовенчаног, на Стефана Немању, на краљеве из династије Немањића чију традицију баштини. Краљево је град у близини и Жиче и Студенице, светих места српске средњовековне државе. Обележавамо и градски славу, Силазак Духа светог на апостоле, где показујемо повезаност града и цркве. Али, обележавамо о имендан, дан који нас сећа на краља Милана Обреновића и његову посету Краљеву, и Жичи где је миропомазан, после које је име овог града из старог турског назива Карановац промењено у Краљево. И од тада, од 1882. године, до

данас ми носимо овај назив. Осим малог шестогодишњег периода од 1949. до 1955. године, када се овај град називао Ранковићево, град на Ибру све време носи назив Краљево. Ми се сећамо овог дана, сваке године га обележавамо са надом да ћемо наставити да нашу традицију увећавамо и јачамо, са надом да ћемо правити нове мостове, нове путеве, улепшавати овај град, градити спортске објекте, али се трудити и да запослимо Краљевчане, да оснивамо нове фабрике, да побољшавамо услове за живот свих људи који су рођени у овом граду и оних који су у овај град дошли. Краљево не сме да буде град из ко-

га ће млади људи одлазити и никад се више у њега не враћати, већ мора да буде место одакле ће млади момци и девојке одлазити да би се школовали, али се вратити да врате дуг овом граду, да га развијају. Ја сам сигуран да је то време пред нама и да ће оно неумитно доћи. И надам се да ћемо сваког следећег имендана града Краљева говорити не о лошим потезима, него о новим резултатима и о јачању Краљева - потврдио је градоначелник. О томе како се пре 137 година краљ Милан, на пропутовању кроз Србију зауставио и преноћио у Краљеву, а потом удовољио жељи Карановчана да преименују свој град говорио је др Ми-

лан Матијевић. На дан кад се обележава 137 година од како Краљево носи садашње име др Матијевић подсећа да је настало на прагу двадесетог века, у време доградње државности Србије. Било је то време кад је кнез Милан Обреновић прихватио предлог напредњачке владе, предвођене Миланом Пироћанцем, Стојаном Новаковићем и Милутином Гарашанином, да се државно уређење кнежевине подигне на ранг краљевства. Народна скупштина је, на предлог Владе, прогласила Краљевину Србију у Београду 22. фебруара 1882. године, а кнеза Милана Обреновића за наследног краља.

Поводом чина проглашења Краљевине Србије, краљ Милан је истога дана издао проглас под називом „Драги мој народе“ и потписао га као „Милан први“. После чина проглашења пошао је у обилазак Србије, а долазак у Карановац био је прилика да обиђе манастир Студеницу и крунидбену цркву Немањића Манастир Жича. Нови краљ дочекан је свечано у Карановцу окићеном славолуцима од цвећа и барјацима уз светлеће бакље. Краљ је сутрадан отпутовао да посети задужбину Стевана Немање Манастир Студеницу, потом и Жичу. По повратку у варош 19. априла је у згради Среског

МАГАЗИН 21.4.2019.

МАГАЗИН

21.4.2019.

начелства примио делегацију вароши предвођену кметом Јованом Новаковићем, која је поднела молбу „да се Карановац, зато што му је име турско, другачије назове“. Било је то повод да прихвати молбу у којој је видео „јасан светао доказ да Карановчани надахнути чистим родољубљем хоће да избришу и последњи траг оног тешког стања под којим су они а са њима и српски народ толико векова патили и мучили се“. - Након што је саслушао захтев делегације краљ је одржао краћи говор и рекао: „Пошто хоћете да ваш краљ буде ваш кум, то ваш кум хоће да вашу будућност стави у ову значајну тековину, која је земљи придобила нов углед, нову славу. Ваш краљ, ваш кум, баш зато да вас прве и најближе седмовратој Жичи жели да поздрави данас именом које вам одговара данашњим земаљским околностима, нека се у то име ова варош зове Краљево“ - каже др

Матијевић. Председник Владе Милан Пироћанац добио је задатак да напише краљевски указ о промени имена Карановцу и о томе телеграмом извести мнистра унутрашњих дела. Текст телеграма гласи: „г. Министру унутрашњих дела Гарашанину, Београд. На молбу Карановчана, његово величанство Краљ наредио је да се Карановац у спомен доласка Краљевог у ову варош од данас назива „Краљево“. Изволите одмах написати Указ под 19 – им и штампати га у Званичним новинама“. Подаци из тог времена потврђују да је телеграм примљен у београдској пошти у 11 сати и 12 минута, али и да је због пропуста у тексту неколико минута касније послат други следеће садржине: „г. Министру унутрашњих дела Гарашанину, Београд. Ставите у Указу о промени имена Карановцу да се и срез Карановачки зове срез Краљев-

ски.“ У разговору са делегацијом угледних грађана краљ је прихватио захтев да се у Краљеву оснује Школа за ратарство о чему је 29. јуна потписао посебан указ и лично потрудио да што пре отпочне са радом, па је 1. јула потписао други којим је за управника поставио професора Земљоделске школе у Пожаревцу др Ђорђа Радића. Краљ Милан је задужио Владу да Краљеву помогне тако што ће, уз помоћ Управе фондова, основати први новчано - кредитни завод под називом „Прва краљевска акционарска штедионица“. Из крагујевачке Тополивнице премештена су два инжењера да, уз помоћ банкарског кредита, отворе Фабрику пољопривредних алата и Фабрику ветрењача за пшеницу. Кредити су допринели да се у Краљеву, и на подручју среза, убрзано развијају занати и трговина, а оснивају се нови еснафи као значајна занатска и трговачка удруже-

ња. По краљевом наређењу проширен је војни гарнизон и за њега изграђена велика касарна за смештај коњичког пука „Цар Душан Силни“, а општина му се за све одужила тако што је „Првом сокаку у вароши“ дала је нови назив Улица краља Милана. - Прошло је 137 године од како наш град носи име Краљево, а наш завичај краљевачки завичај. Краљево је расло и развијало се, било сведок историје, духовне и световне. У народним устанцима и ратним вихорима Краљево и наш завичај су више пута страдали. Доживели смо многа зла, рушења, паљевине, разарања, бомбардовања, масовна стрељања и страдања како у ранијем тако и у новом историјском периоду. Наш завичај је преживео отоманско ропство, балканске и светске ратове, преживели смо НАТО бомбардовање, бројне економске тешкоће и кризе. Упркос бројним посртањима, Краљево је расло и развијало се од ва-

роши до града. Нарасло је до садашњих висина и развило се до данашњих ширина. Краљево и наш завичај су у своја недра сместили бројне природне лепоте, значајне културно – историјске споменике, манастире, богату историју, племените традиције, наше жртве и јунаке, добре и умне људе и младе нараштаје. Уз мирис јоргована и липа, умивено Ибром, Рибницом, Моравом и Гружом, окружено планинским хоризонтима Гоча, Столова, Чемерна, Троглава, Рудна, Радочела, Котленика и Гледићких планина, Краљево и краљевачки завичај су нам увек били лепи и најлепши. Краљево је постало симбол нашег завичајног подручја које заузима површину од преко 1.200 квадратних километара са преко 60 насеља. Наш завичај је завичај свих који су у њему рођени, провели детињство, школовали се и провели ђачке и студентске да-

не, доживели прве љубави, нашли уточиште и топао дом од ратних прогона, стварали и подизали породице, остварили прво запослење, служили војни рок, стекли пријатеље, покопали кости својих предака. Овакво наше опредељење допринело је да буде завичај свих оних који га воле и који желе да пруже свој допринос његовом свеукупном развоју - истакао је др Матијевић указујући на то да Градска управа, институције културе, завичајна, патриотска и хуманитарна удружења, посвећују своју мисију подстицању, чувању и неговању завичајне баштине и традиције, организовању завичајних окупљања и неговање осећања припадности краљевачком завичају. Значајним активностима оцењено је окупљање стваралаца у различитим областима који живе ван завичаја да прикажу своја остварења и достигнућа, као и покретање бројних иницијатива значајних за афирмацију завичаја.

МАГАЗИН

21.4.2019.

КРАЉЕВО 1882-2019.

МАГАЗИН 21.4.2019.

Осамдесет пета седница Градског већа

МАГАЗИН

21.4.2019.

ПОСКУПЕЛА РЕКОНСТ

- Врсте јавних признања и награда, услови и поступак њиховог додељивања уређују се посебном одлуком Скупштине града. - О додељивању звања почасни грађанин особи чији су рад и достигнућа од посебног значаја Скупштина одлучује уз претходну сагласност министарства надлежног за послове локалне самоуправе. - Средства за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја обезбеђују се у буџету и користе у складу са Програмом који доноси надлежни орган локалне самоуправе, уз претходну сагласност ресорног министарства. - Одређена висина за непрофитни закуп станова од 1,2 евра по квадратном метру. - За финансирање извођења вишкамањка и непредвиђених радова на реконструкцији и изградњи Атлетског стадиона додатних 16,5 милиона динара

ТРУКЦИЈА СТАДИОНА

д осамнаест тема које су се нашле на дневном реду осамдесет пете седнице Градског већа више од половине се односи на жалбе грађана изјављене на решења различитих органа Градске управе. Четири суграђана нису задовољна решењима Центра за социјални рад, а остали Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, Градског већа, одељења за друштвене делатности и инспекцијске послове. Градском већу је предложено да седам жалби одбаци као неосноване, а једну као недозвољену, један приговор одбије као неоснован, а прихвати жалбу на решење Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности. Приоритет је дат изменама и допунама Одлуке о признањима и наградама града Краљева која је доживела незнатне промене у чак дванаест чланова. Правни основ садржан је у Стату-

МАГАЗИН

21.4.2019.

ту града Краљева којим је предвиђено да се врсте јавних признања и награда, услови и поступак њиховог додељивања уређују посебном одлуком Скупштине града, као и да о додељивању звања почасни грађанин особи чији су рад и достигнућа од посебног значаја одлучује уз претходну сагласност министарства надлежног за послове локалне самоуправе. Како је досадашњом одлуком било предвиђено да звање почасног грађанина додељује градоначелник, било је неопходно изменити и ускладити одредбе одлуке са Статутом града Краљева. Програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у 2019. години на територији града Краљева заснован је на Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју којим је дата могућност органима локалне самоуправе да утврђују мере подршке раз-

воју у овој области на свом подручју, а да се средства обезбеђују у буџету и користе у складу са Програмом који доноси надлежни орган локалне самоуправе, уз претходну сагласност ресорног министарства. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је донело Правилник о обрасцу и садржини програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја и обрасцу извештаја о спровођењу мера у овој области сагласно којима је утврђен Предлог програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у овој години. Програмом су утврђене мере подршке које ће град спроводити у овој години у циљу унапређења развоја пољопривредне производње, а од 64,6 милиона динара планираних буџетом регресирању трошкова вештачког осемењавања уматичених крава и јуница

вање информативних активности, сајмова, изложби, манифестација и студијских путовања, а половина те суме подстицајима за спровођење одгајивачких програма. Пренете обавезе из претходне године за меру директна плаћања- регрес за репродуктивни материјал за педесет хиљада су премашила два милиона динара. Правилником о условима, поступку и начину коришћења средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава у овој години прописани су услови, критеријуми, поступак и начин коришћења средстава планираних за ове намене Одлуком о буџету и у складу са Програмом подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја. Град Краљево ће у овој години у Сектору млеко подржати набавку квалитетних приплодних грла млечних раса, говеда, оваца и коза, а у Сектору

месо квалитетних приплодних грла говеда, оваца, коза, свиња које се користе за производњу меса. У Сектору воће, грожђе, поврће и цвеће подржаће се подизање нових или обнављање постојећих вишегодишњих засада воћака, хмеља и винове лозе, подизање и опремање пластеника за производњу поврћа, воћа, цвећа и расадничку производњу, подизање, набавку и опремање система противградне заштите у воћњацима и вишегодишњим засадима, машине, уређаји и опрема за наводњавање усева. Значајна улагања могу се очекивати и у осталим секторима, код житарица, индустријског, ароматичног и зачинског биља за машине и опрему за наводњавање усева, а у Сектору пчеларство за набавку нових пчелињих друштава и набавку опреме за пчеларство. Подстицајима инвестицијама у физичку имовину пољопривредних га-

Фото: М. Радовановић

намењено је 11,45 милиона. Уједно је планирано да се у суфинансирање камата за пољопривредне кредите по основу куповине пољопривредне механизације, машина у сточарству, воћарству и повртарству, куповину стоке, репроматеријала и система за наводњавање и изградњу бунара уложи милион динара. Подстицајима кроз накнаду дела трошкова у висини 30%, односно 45% за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, и инвестицијама у примарну пољопривредну производњу намењено је 23,5 а регресирању трошкова осигурања усева, плодова, младих и вишегодишњих засада, расадника и животиња у висини од 50% плаћене премије осигурања од 25 милиона динара. Програмом подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја планиран је утрошак милион динара за организо-

21.4.2019.

МАГАЗИН

здинстава не надокнађују се порези, укључујући и порез на додату вредност, царинске, увозне и остале административне таксе, као и накнада за потребне сагласности од државних институција и јавних предузећа, трошкови банкарске провизије, јемства и слично, превоза, монтаже, куповине половне опреме, механизације и материјала, и допринос у натури. У складу са Одлуком о буџету, а сагледавајући извршење у току претходне две и обим расположивих средстава за ову годину и уважавајући предлоге корисника буџетских средстава из области основног и средњег образовања и васпитања, Градско веће је почетком фебруара донело решење о распореду коришћења средстава у овој области којим су свим школама опредељена средства, између осталог и за капитална улагања. Гимназија је почетком априла поднела захтев Одељењу за друштвене делатности за пре-

намену средстава, у коме је образложила немогућност искоришћавања планираних, па је предложила да се утроше на друге намене. У складу са захтевом сто педест хиљада би требало да се уложи у сређивање школског дворишта, а сто за израду пројекта за фискултурну и свечану салу. Градско веће је донело решење о отуђењу једне катастарске парцеле ради формирања грађевинске парцеле у процесу озакоњења објекта и одредило висину непрофитне закупнине за станове на Берановцу и у Рибници, а на предлог Јавног предузећа Градско стамбено. Узимајући у обзир околности везане за непрофитни закуп и кориснике станова анализиране су све околности на основу којих је предложена висина закупа од 1,2 евра по квадратном метру, а сматра се реалном јер је нижа од сличних у другим градовима где се крећу у распону од 1,5 до 1,6 евра. По-

датак да је донатор сердстава за градњу станова на Берановцу као најнижу одредио цену од 1,2 евра по квадрату то се предложена сматра у овом тренутку најадекватнијом. У цену закупнине по квадратном метру урачунати су трошкови улагања у градски фонд за социјално управљање, трошкови управљања, одржавања и осигурања станова, као и ризика наплате. Процењено је да трошкови износе 1.687,87 динара по квадрату годишње што примењено на месечну закупнину износи 140,65 динара.

Атлетски стадион Последњег дана у недељи одржана је осамдесет шеста седница Градског већа са само једном тачком дневног реда и предлогом решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве у износу од 16,5 милиона динара за финансирање извођења ви-

шка-мањка и непредвиђених радова на реконструкцији и изградњи Атлетског стадиона. Према мишљењу Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљево до појаве вишка радова дошло је због неусклађености пројектне документације и ситуације на терну у великом броју позиција. Разлог је затрпан бетонски тротоар испод коте постојећег стања који мора бити разбијен и транспортован на депонију, јер се налази на траси потпорног зида. До појаве вишка радова дошло је и услед јасног прорачуна позиције без било каквих додатних радова на истој и потврде да је појас скидања хумуса много дужи од 3,5 метра колико је предвиђено пројектом, а након што је после прорачуна јасно дефинисана геометрија потпорног зида без било кавих измена и непредвиђених радова. У мишљењу Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта

посебно се наглашава да је на повећан обим радова утицао прорачун потребне арматуре дефинисан пројектом јер у предмеру, при одређивању тежине гвожђа, није узета у обзир коректна тежина мреже. На додатне трошкове утиче накнадно сагледавање плана армирања и поручивање материјала за потребе бетонирања из сегмената. До појаве вишка радова дошло је због тога што потпорни зид нема праволинијску оријентацију па се, због промене правца мора кориговати и положај анкерских плоча, потом због измештања шахте постојеће атмосферске канализације и што неасфалтиран плато до травнатог терена није био узет у обзир кад су у питању земљани радови. Додатне радове захтева и неслагање висинских кота терена и подтрибинског дела, јер је према пројекту за измену грађевинске дозволе усвојен други тип ивичњака. Проблематичним су оцењене ди-

мензије санитарног чвора, неусаглашеност висинских кота подтрибинског дела и новопројектованог стања. Неусаглашеност је утврђена и изеђу пројекта постојећег стања и стања на терену због чега је закључено како је неопходно извршити насипање на делу атлетске стазе и травнатог терена, док се позитивном околношћу сматра чињеница да није потребо вршити никакав ископ. Утврђено је да вишак радова, без пореза на додату вредност, премашује 2,66 милиона динара, што представља увећање од 2,6 одсто у односу на уговорену вредност. У исто време мањак радова је процењен на 2,44 милиона што представља умањење од 2,11 процената. Ако се на уговорену вредност дода вишак а одузме мањак радова долази се до укупног износа од 139.020.948,85 динара што представља повећање инвестиције од 0,19 одсто. Т. Радовановић

Бољи дани за стицање функционалног знања

МАГАЗИН

21.4.2019.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈЈ

ЈА ОБРАЗОВАЊА

- Курикуларна реформа, започета прошле године, подразумева измену основа програма образовања увођењем новог наставног плана и програма у први и пети разред основних школа. - За набавку дигиталне опреме у свим школама обезбеђено око 225 милиона динара. - Просвета као темељ друштва је у процесу коренитих промена, све нове идеје које се рађају мењају друштво, а деца почињу да уче на другачији начин. - Све више и младих људи ће започињати сопствене бизнисе, а не желети да раде искључиво у државној служби. - Неадекватно стање школских објеката последица чињенице да у њих у дужем периоду није ништа улагано. - Представнике локалне самоуправе заокупља тема како да се искористи вишак простора у школама ван централног градског језгра

обра сарадња локалне самоуправе са Министарством просвете, науке и технолошког развоја огледа се у подршци реализације бројних пројеката значајних за унапређење образовања у локалној заједници. То је потврђено и приликом прошлонедељне посете Краљеву помоћнице министра за предшколско и основно образовање и васпитање Весне Недељковић која се у разговору са представницима локалне самоуправе дотакла бројних тема из ове области. Иако је повод доласка било представљање значаја ученичких задруга, посебан нагласак стављен је на финансијску писменост и новине у образовању које треба да допринесу повећању нивоа функционалног знања и његову примену у пракси. Основа за то је курикуларна реформа која подразумева измену основа програма образовања, а започета је прошле године увођењем новог наставног плана и програма у први и пети разред основних школа. Реформа подразумева да се настава за ученике првог разреда изводи

МАГАЗИН

21.4.2019.

применом дигиталних садржаја због чега је за набавку потребне опреме у свим школама обезбеђено око 225 милиона динара. Посебан вид обуке намењен је наставницима петог и шестог разреда, а до потпуне примене новог начина рада очекује се опремање свих школа савременим дигиталним садржајима. Посебно значајним оцењују се дешавања у гимназијама, све већи број одељења усмерених ка информационим технологијама, а од почетка наредне школске године и специјализована одељења за ученике који показују посебне склоности према биологији и хемији. - Ако говоримо само о основној школи веома је важно нагласити да имамо већ реформисан први, други, пети и шести разред, а дигитализације иде много брже и боље него што се то дешава у региону, па служимо као пример добре праксе многим другим земљама. У образовању коначно имамо неку врсту лидерске позиције, јер не преписујемо моделе него смо успели да створимо сопствени са свим вред-

ностима које поседује наше традиционално образовање, укључујући све добро што смо могли около да видимо и научимо. Човек целог живота учи, једна премиса нашег образовања је целоживотно учење, а обавеза свих нас је да подједнако негујемо формално, неформало и целоживотно учење - истакла је Недељковић. Реформа образовања подразумева примену модела целодневне наставе у коју би био укључен и рад у ученичким задругама са циљем да се деца врате темељним вредностима, да се науче раду и дружењу а да приход који евентуално остваре буде употребљен за јефтинију набавку уџбеника и одлазак на екскурзије. Озбиљно промишљање о везивању за предузетничку мисао и компетенцију значајно је и због уверења о потреби да се промени свест ђака како би лакше схватили значај функционалне писмености и примене тако стеченог знања и вештина. То се сматра посебно значајним за будућа звања, занимања и професије којима ће се бавити а којима се у овом

тренутку, нагласила је Недељковић, можда и не знају имена. Из Кабинета градоначелника стиже потврда да је резултат добре сарадње видљив свим Краљевчанима, понајбоље ученицима основних школа. Уз помоћ Канцеларија за управљање јавним улагањима реконструисана је и дограђена зграда Основне школе „Драган Маринковић“ у Адранима и изграђена потпуно нова спортска сала у Дому ученика средњих школа. У наредном периоду очекује се почетак радова на градњи нове зграде Основне школе „Свети Сава“, инвестиције у побољшање енергетске ефикасности у Електросаобраћајној школи „Никола Тесла“ и сређивање фасада Гимназије и Економске школе. - Помоћ Министарства је веома велика, а највише смо је видели током претходне две године кад је долазио министар просвете, науке и техолошког развоја Младен Шарчевић и кад смо тражили решења за проблеме који постоје. Тада се родила идеја о центру на Гочу где ће најталентованији

ученици из Краљева, Рашког и суседних округа, долазити како би стицали нова сазнања из физике, хемије, математике и биологије. Све показује да је темељ једног друштва, а то је просвета, у процесу коренитих промена, да све нове идеје које се рађају мењају наше друштво, а деца почињу да уче на другачији начин. Приступ обавезама се мења, учење постаје целодневно, деца развијају предузетништво од најнижих разреда основне школе, и надам се да ће то допринети његовом развијању у старијим генерацијама, јер ће све више и више младих људи започињати сопствене бизнисе, а не желети да раде искључиво у државној служби - истакао је градоначелник Краљева Предраг Терзић. Кроз програм побољшања енергетске ефикасности шездесет милиона динара уложено је у замену столарије и сређивање фасаде Машинско-техничке школе „14. октобар“, а из Градске управе стиже потврда настојања да се, у сарадњи са Министарством, обезбеде додатна средства за побољшање

услова у којима се реализује образовни процес. Неадекватно стање школских објеката последица је чињенице да у њих у дужем периоду није ништа улагано, а тема која заокупља највише представнике локалне самоуправе је како да се искористи вишак простора у школама ван централног градског језгра. Повољност добре сарадње са ресорним министарствима огледа се и у стварању услова да у новоизграђеном павиљону Дечјег одмаралиша „Гоч“, капацитета 140 лежајева, деца уживају у свим повољностима које пружа истоимена планина. Са петнаест милиона динара добијених од Министарства трговине, туризма и телекомуни кација, и још толико из градског буџета, очекује се да буде изграђена нова жичара а потпуном комфору треба да допринесе реконструкција терена за кошарку, одбојку и рукомет, средствима добијеним уз подршку министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику. Т. Радовановић

Пут успешних реформи креће од привреде и локалних самоуправа

МАГАЗИН

21.4.2019.

КОРЕНИТЕ ПРОМЕНЕ

- На XIII годишњој Скупштини Националне алијансе за локални економски развој потврђени реформски приоритети за период до краја наредне године. - Пет месеци меру пореског ослобођења почетника у пословању искористила су чак осамсто два предузетника, за само три месеца преко портала и мобилне апликације пријављено је 3.554 сезонских радника, а за девет месеци путем еШалтера упућено готово двеста хиљада захтева за упис у катастар. - Захваљујући електронском систему за грађевинске дозволе у 2018. достигнута је бројка од 96.936 захтева за градњу годишње, или 265 дневно. - Да би реформа заживела и била успешна неопходно укључивање привреде и цивилног сектора у дефинисање законских решења

У ФУНКЦИОНИСАЊУ

21.4.2019.

МАГАЗИН

егалан бизнис у Србији сваког дана отпочне пет предузетника, четрдесет радника буде ангажовано и уредно пријављено на сезонским пословима, а електронским путем се поднесе чак седам стотина тридесет захтева за упис у катастар непокретности. Бројке су најбољи показатељи успеха у увођењу пореских подстицаја за почетнике у пословању, поједностављених процедура за ангажовање сезонских радника и развоја система еШалтер за упис у катастар а последица су највећих унапређења пословног амбијента у прошлој години иницираних и подржаних од Националне алијансе за локални економски развој. Осамнаеста годишња Скупштина ове организације, одржана у четвртак у присуству највиших званичника Владе Србије, привреде, локалних самоуправа и међународне заједнице потврђује да су остварени успеси резултат јавно-приватног дијалога и примери успешне размене добрих регулаторних пракси у региону.

Чланица Управног одбора Националне алијансе и извршна потпредседница Групе Горење Станка Пејановић у први план ставља чињеницу да пут успешних реформи често креће од привреде и локалних самоуправа, јер се тамо закони спроводе у пракси. Бројни подаци, истакла је она, потвр-

ђују да не изостају кад у држави постоји политичко вођство и слух за ове иницијативе, уз подршку међународне заједнице и удружења чија је улога да повежу све учеснике у реформском процесу и управљају јавно-приватним дијалогом. Најбоља потврда је податак да су за пет месеци меру пореског

Реформски приоритети у наредне две године Сузбијање сиве економије, даља реформа катастра, развој пољопривреде, унапређење здравственог система и смањење бирократије кроз електронску управу – пет је најважнијих реформских приоритета НАЛЕД-а, потврђено је на годишњем сусрету највеће приватно-јавне асоцијације у земљи која окупља 310 компанија, локалних самоуправа и организација цивилног друштва. Међу мерама за које ће се НАЛЕД залагати током 2019/2020. су смањење пореског оптерећења зарада, укидање парафискалних намета и увођење јавног регистра такси и накнада, увођење електронских јавних набавки, е-система за регистрацију пољопривредних газдинстава и доделу подстицаја.

администрације и лансирала је примену е-сервиса у циљу смањења бирократије. Формирањем Заједничке групе за унапређење позиције Србије на Doing Business, потврдило је како је укључивање привреде и цивилног сектора у дефинисање законских решења неопходно да би реформа заживела и била успешна. Захваљујући електронском систему за грађевинске дозволе у 2018. достигнута је бројка од 96.936 захтева за градњу годишње, или 265 дневно. Михајловић сматра да овај податак, и око четрдесет хиљада активних градилишта у Србији довољно говори о успеху реформе, а исти резултати очекују се и од реформе катастра. Податак да су многе реформе спроведене након размене знања и искустава са земљама региона што води ка ставу о потреби да се та пракса и даље подстиче у циљу уједначавања услова за пословање на западном Балкану. Очекивање да би то Србију и околне земље учинило атрактивнијим у очима потенцијалних инвеститора основа је

потребе да се искористе потенцијали успостављених платформи као што је Регионална мрежа за повољно пословно окружење у југоисточној Европи кроз обезбеђивање институционалне подршке за њен даљи рад и развој. Кључним партнерима у реализацији реформи уручено је признање Националне алијансе Стрела за допринос економском развоју Србије. Овогодишњи добитници признања су амбасадор Краљевине Норвешке Арне Бојрнстад, за подршку унапређењу владавине права, ефикасности инспекцијског надзора и економском оснаживању жена у руралним крајевима, генерални директор Корејске агенције за трговину и промоцију извоза КОТРА Ли Сунг Ги, за допринос развоју е-управе и паметних градова у Србији и, директорка Канцеларије за демократски и економски развој Ју-Ес-Еид-а Лора Павловић, за подршку јачању културе јавно-приватног дијалога и оснаживање цивилног сектора у нашој земљи. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ослобођења почетника у пословању искористила чак осамсто два предузетника, за само три месеца преко портала и мобилне апликације пријављено је 3.554 сезонских радника, а за девет месеци путем еШалтера упућено готово двеста хиљада захтева за упис у катастар. О важности јавно-приватног дијалога и значају регионалне сарадње на изградњи бољег привредног амбијента, говорили су потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, амбасадор Сједињених Америчких Држава Кајл Скат, шеф канцеларије Светске банке Стивен Ндегва и шеф Делегације Европске уније Сем Фабрици. Потпредседница Владе Зорана Михајловић истиче да је реформа увођења електронских грађевинских дозвола из корена променила начин функционисања државне и локалне

МАГАЗИН 21.4.2019.

Након четири месеца протестних шетњи

МАГАЗИН

21.4.2019.

ОД ОДУШЕВЉЕЊА ДО РАЗОЧАРАЊА

- Број учесника протеста у Краљеву са неколико стотина спао на тек неколико десетина. - Староседеоци Краљева и околине једина политичка групација људи који се никада раније нису бавили политиком. - Протести широм Србије нису били ни грађански ни народни, јер су од почетка били под капом Савеза за Србију и грађанских иницијатива. - На завршном протесту 13. априла у Београду организатори су од народног протеста направили митинг странака окупљених у Заједно за Србију. - Изневерено оправдано незадовољство грађана. - Промоцији страначких лидера Савеза за Србију присуствовао тек десети део оних који су из различитих делова земље пристигли у Београд. - Протест нема никакву будућност, јер осамдесет посто људи више неће доћи

Иван Матовић

ако је између првог и последњег овогодишњег протестног окупљања незадовољних Краљевчана испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића прошло мање од четири месеца већ на истеку прве трећине били су видљиви први проблеми. Од тренутка промене у организацији било је приметно незадовољство једног броја грађана што се манифестовало у одсуству жеље да присуствује протестима петком. Са дистанце од четири месеца није тешко потврдити да се, и поред повољнијих метеоролошких услова за одржавање протеста, број учесника смањивао да би са неколико стотина спао на тек неколико десетина. Иницијатор овог вида изражавања незадовољства, шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине у Скупштини града, Иван Матовић подсећа на жељу да се, почев од 19. јануара, подрже неколико недеља раније започети протести у Београду и захтеви прихватљиви свим грађанима који не подржавају владајућу коалицију. Од почетка су се односили на слободу меди-

МАГАЗИН

21.4.2019.

ја, фер и поштене изборе на свим нивоима што се, као прихватљиво и разумно, учинило добром основом за обавезу да се започне са протестима. Уверење да се међу другим политичким субјектима није ни назирала жеља да преузме одговорност учвршћено је након сазнања да је, неколико дана пре истека децембра прошле године, Локални фронт организовао трибину која је требало да прерасте у протест, а која није потврдила снагу потребну да се нешто тако и оствари. Како су опозиционе странке укључене у Савез за Србију биле пасивне, без и једне назнаке могућности да би огранизовале протест, Староседеоци су преузели одговорност сматрајући да су једина политичка групација људи који се никад раније нису бавили политиком што им даје право да преузму одговорност за организацију протеста. Иако се у то време само шушкало из Удружења стиже званична потврда изостанка жеље за било каквим договорима у оквиру опозиције, а повод су протести организовани неколико месе-

ци раније кад им је замерено што су се на њима појавили у друштву потрошених политичара којима се ставља на терет да су значајно допринели садашњем тешком стању у локалној заједници. - Много људи је приговарало зашто се ту налазе политичари који су две и више деценија присутни на политичкој сцени, а били су на власти у неком моменту, и зашто се ми као нова политичка опција мешамо са њима. Овог пута смо хтели да направимо протест где би, као организатори, дали прилику свим незадовољним грађанима да дођу и стану иза нас, а на прва четири смо дали прилику говорницима који нису наши чланови. Очекивали смо да ће доћи опозиционо настројени људи, и чланови неких других странака, али ни у једном моменту нисмо рекли да је било ко непожељан. У организацији је активно учешће узео Војни синдикат Србије и то је био први протест где је говорио председник Новица Антић. Били смо свесни да носимо ризик да ли ће на протесту бити

људи, али нас то није оптерећивало јер је било небитно да ли је дошло двадесет, двеста или две хиљаде. Прва четири протеста су била најбоља, а иако је било хладно у касним вечерњим сатима по мраку се окупљало по пар стотина људи, први пут око седам стотина. Било је то довољно у моменту када нисмо имали медијски простор да обавестимо суграђане да је протест почео каже Матовић. Да међу суграђанима нема јединственог става о дешавањима петком на Тргу Јована Сарића врло брзо су потврдили притисци, прво од представника опозиције љутих због изостанка позива на учешће, потом и медија од којих у половини готово да није било информације о протестима. Неколико месеци касније у Удружењу староседелаца Краљева и околине је и даље присутно уверење да протести широм Србије нису били ни грађански ни народни. Став поткрепљују чињеницом да су од почетка били под капом Савеза за Србију и грађанских иницијатива попут Не давимо Београд, Локалног фронта и других, а да су у први план истурени људи

који су се спонтано окупили. То се, каже Матовић, јасно видело на завршном протесту 13. априла у Београду где су организатори од народног протеста направили митинг странака окупљених у Заједно за Србију. - Све време смо минирани од стране Локалног фронта на начин што је на друштвеним мрежама, и појединим медијима на које имају утицај, представљено да протесте прави лажна опозиција, Вучићева опозиција, а на Телевизији Шабац изјавили су како протесте у Краљеву организују Јединствена Србија, Заветници и Удружење козака. Са друге стране нису хтели да учествују у Краљеву због личне сујете, јер нису успели да направе свој протест, а нека врста претеране сујете је да не прихватају да учествују у нечему где нису главни. Они су шетали готово по целој Србији. Имали су Ибарски марш, говорили по другим градовима, а лажима минирали протест у Краљеву. По друштвеним мрежама је ширена неистина, њихови твитови говоре како неће да учествују са нама зато што смо локал-

фашисти, да смо локални апартхејд и да њима није место са људима који деле народ по било ком основу. На хиљаде спинова и начина да се минира протест и да буде што мање људи. И даље сматрамо да је наш циљ владајућа коалиција, да треба да се боримо против власти а не једни против других. Ми ћемо нашу енергију усмерити према влдајућој коалицији, а не према другим опозиционим странкама. Власт може да ужива, мирно да посматра и да нам се смеје. Кад имате два локална покрета од којих један минира протест зато што није његов, а у исто време шета по Београду и другим градовима, то је у најмању руку смешно. Може да буде и жалосно да се представљате као локални покрет који се бори за интерес грађана Краљева и у том граду минирате протесте, а идете да протествујете у другим градовима - каже Матовић. Интерес београдских протеста огледао се у жељи да укључи што више локалних под јединственим називом „#1од5милиона“, што је подразумевало прихватање одређених услова на

21.4.2019.

МАГАЗИН

шта Удружење староседелаца Краљева и околине није било спремно ма колико то пружало могућност доласка атрактивнијих говорника који би, верује се, на улице могли да изведу већи број грађана. Одбијање да се ставе под капу Савеза за Србију организатори протеста у Краљеву заснивају на потреби о промени власти коју не треба да замени она која је скрајнута са политичке сцене након парламентарних избора 2012. године. Протест је, каже Матовић, усмерен против актуелног режима и уништавања институција, а за формирање нових и враћање државе народу који је изашао на улице да изрази незадовољство а не да враћа некога на власт. После првог протестног окупљања на Богојављење било је потребно много труда око организације, почев од пријаве скупа, одржавања реда, изнајмљивања озвучења и агрегата до трошења знатне енергије свих који су били укључени. Посебно иритантним оцењује се минирање представника

опозиције и притисци, најчешће потврђени у личним контактима због жеље да се прихвате и говорници који нису по мери организатора. - После четвртог протеста у миру смо се повукли а организацију препустили осталим странкама из Краљева, Дверима, Демократској странци и Народној странци која је била доминантна. Иако смо направили организациони одбор све наредне протесте организовала је Народна странка. Ми смо и даље помагали у логистици, али нисмо учествовали у пријављивању скупа, одређивању руте и избору говорника. Говорили су људи из изршних одбора неких странака, па смо имали и министра у влади Зорана Ђинђића Драгослава Шумарца, републичког посланика Ђорђа Вукадиновића и студенате који су чланови Народе странке. Нисмо долазили да слушамо њихове партијске представнике, али смо сматрали да у овом моменту морамо сви заједно да учествујемо, без обзира што се нама неко не свиђа.

Протест се на крају претворио у нешто сасвим друго. До четвртог је било највише људи, а од тада креће стрмоглаво да се смањује тако да је на последњем било мање од сто. Није јасно да ли је народ препознао да на тргу има превише потрошених политичара који вребају прилику да се врате поново на власт, или је само од себе опало иако је стигло пролеће, и разданило се. Ми смо чистили снег на минус петнаест степени и опет имали више људи. Сада када је за очекивати да буде дупло више људи са атрактивнијим говорницима спали смо на мање од сто што свакако није наша одговорност - каже Матовић. Након што им је дан пре поласка на завршни митинг у Београду превозник отказао уговорену услугу чланови Удружења су према главном граду кренули у пет аутомобила очекујући да се неће одустати од захтева истакнутих на почетку протеста. Оптимистичнији су очекивали потврду најављиване радикализације, неку врсту штрајка гла-

ђу, блокаду министарстава и саобраћајница, у најмању руку позив да се преноћи на месту окупљања ако се захтеви не испуне. Уверење да је оправдано незадовољство грађана изневерено, а да се протест претворио у митинг Савеза за промене, потврђено је након што су се пред великим бројем окупљених први пут јавно појавили и они који су се до тада скривали. О разочарању сведочи и податак да је промоцији страначких лидера Савеза за Србију присуствовао тек десети део оних који су из различитих делова земље пристигли у Београд, а слободна процена указује на бројку од педесет хиљада грађана. Незадовољство је посебно изражено током обраћања Зорана Живковића и Бориса Тадића чије је излагање пропраћено звиждањем. Међу незадовољнима преовладава уверење како бивши високи функционери нису способни да превазиђу личну сујету, па сматрају да је ова врста окупљања добра прилика да странке са подршком

бирача на нивоу статистичке грешке подигну популарност за који проценат како би, у оквиру неке будуће владајуће гарнитуре, обезбедили већи део колача при подели власти. Из Удружења староседелаца Краљева и околине стиже јасна порука да неће учествовати на митинзима Савеза за Србију. - Ми не подржавамо Савез за Србију и нећемо Курту да мењамо са Муртом. Мислим да протест нема никакву будућност, јер осамдесет посто људи више неће доћи. Кад је нас петнаестак напустило протест поред нас је ишла колона револтираних и бесних људи, а чуло се и како псују јер осамдесет посто није ту било због било ког лидера опозиције како год се звао. По свим истраживањима Савез за Србију тренутно има подршку 9,8 посто људи, а протест подржава 38 посто грађана. Савез за Србију окупља странке које ће на изборе изаћи на једној листи. Нама остаје да наступимо сами и покушамо да окупимо што више људи без политичких репова и наставимо борбу

као што смо почели. Српска напредна странка није јака зато што је толико добра, него што нам је опозиција лоша. Имам незваничну информацију да се протести неће наставити нигде. У Краљеву свакако неће бити, јер ако се ми повучемо остаће двадесет људи. Сви смо свесни да ово није добро, да је у земљи све труло, да је воде криминалци и мафијаши, али и да народ не препознаје алтернативу јер немамо новог човека који може да води - каже Матовић. Још једном се потврдило да све што је по мишљењу одређеног броја суграђана лепо ипак има крај. Представници политичких партија које су преузеле организацију протестних окупљања још се не изјашњавају, па нису познати наредни кораци најављивани у појединим ситуацијама. Чини се да и они пажљиво ослушкују информације из редова владајуће коалиције и очекују ефекте великог окупљања на истом месту у Београду. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.4.2019.

Ускршња посланица београдског надбискупа

еоградски надбискуп Станислав Хочевар је 18. априла у просторијама Ординаријата одржао конференцију за новинаре поводом Васкрса, који се по западној традицији слави 21. априла и том приликом прочитао ускршњу посланицу

„Тада им се отворише очи“! (Лк 24, 31) предивно је запажање тако посебног јеванђелисте, Луке, док описује путовање у Емаус двојице Исусових ученикана сам дан Његовог Васкрснућа. Браћо и сестре! И ми улазимо у ове велике дане славља Тајне Васкрса! Требало би свима нама да се отворе очи. Управо зато је тако драгоцено и истински искрено прослављање ове, највеће Тајне хришћанства; само тако ћемо и ми, отворених очију моћи да наставимо свој историјски ход. У тој искреној жељи, и у дубокој молитви, све вас, предрага браћо и сестре, и све вас, драги пријатељи, најсрдачније поздрављам! Поздрављам вас и позивам да кренемо на пут с Васкрслим Господом. То је, пре свега, посебно битно за нас, припаднике Београдске надбискупије. Јер ми, наиме, славимо свој Први синод. Стварност синода састоји се управо у томе да сви будемо заједно на путу, да на том путу водимо дијалог, али не само сами са собом. И нама се – као и ученицима Христовим – својом свеколиком ненаметљивом изворношћу, али и оном снагом која једина гарантује право путовање, придружује васкрсли Господ. Својим Васкрснућем, само Он је заиста победио изворе и узроке смрти, умора, заборава, себичности, мржње, свађе и ратова; својом победоносном снагом, само Он тако снажно утемељује будућност. Зато ће се и тако ће се и у нама обистинити искуство Исусових ученика Клеопе и – најверо-

ватније – јеванђелисте Луке. А какво је то њихово искуство? Пре свега: темељна промена у разумевању Исуса Христа! Наиме, упркос томе што су ти исти ученици више година слушали Исуса, они Га нису целовито и свестрано схватили и разумели. Од Њега су, нажалост, очекивали не спасење, него нешто друго, што му у разговору на путу у Емаус они отворено и кажу: „А ми смо се надали да ће Он ослободити Израел“ (Лк 24, 21). Ученици су, дакле, у Исусу гледали политичког и социјалног делатника. Очекивали су да ће избацити окупаторску римску власт и да ће их стално тешити социјално-медицински схваћеним чудесима: умножавањем хлеба и оздрављивањем болесних. За време Исусовог земаљског боравка међу њима, они су стварно могли и да виде и да искусе толика чудеса. Зато су Га и прогласили пророком, али то су учинили више због себе, због материјалне користи, а не да би Исуса признали као правог Бога и Спаситеља. Нису још увек могли да схвате да је Он, Исус из Назарета, Спаситељ читавог човечанства. Још ни издалека нису разумели да су сва зла која су присутна у нама, међу нама и у нашим друштвима плод греха! Како источног греха, тако и наших личних грехова, али и оних колективних. А колективни грех је у нашој лажној солидарности, када свесно саучествујемо у коруптивним делима, подржавамо зле навике и сва лоша и неморална усмерења у друштвима којима припадамо. Зато је док су Му говорили о својој жалости и разочараности, и о уверењу да их је „историја“ обманула ученицима на путу Исус почео да тумачи све оно што је у „свим Писмима“ о Њему речено (Лк 24, 27). Протумачио им је све што је учинио Мојсије, све што о њему говоре псалми. Али изабрани Божји народ је ипак више уважавао своје представе о Богу и није при-

Фото: М. Радовановић

ТАДА ИМ СЕ ОТВОРИШЕ ОЧИ

МАГАЗИН 21.4.2019.

хватио да Син Божји управо због наших злодела мора да доживи велика издајства, осуду, смрт, и да трећег дана васкрсне. Браћо и сестре! Једно од најтрагичнијих обележја данашњице лежи у томе што је вера погрешно схваћена и негативно представљена. Чак и толики верници немају о њој целовито сазнање. Они не познају ни велика Божја дела у историји. Већина људи, пре свега, не верује доследно у Бога Створитеља. Живе као да Бога нема и понашају се као да су они сами једини господари свега створеног, па и свог тела. Шта рећи о нашем познавању историје уопште, о историји изабрања Божјег народа, о значају читаве Божје објаве и, посебно, о Исусу Христу, о Његовој Цркви? Сетимо се само какве све интерпретације сусрећемо у медијима… За нас, људе овог времена, посебно тешко питање јесте питање Светих Тајни или сакрамената. Толики људи, на пример, сматрају да је крштење само неки спољашњи обред или тек израз идеолошке припадности заједници. Такве особе крштењем нису одумрле себичном егу, нису се животно „обукле“ у Исусов начин живота, не живе из милости, и њима не влада Исусова мисао, Исусова сједињеност с Оцем и Црквом. За многе, зато, лепе иконе и јесу само украс или чак параван иза којег скривају своја недела, а не израз вере, моралности и одговорности. И то посебно саблажњава. Исус је, дакле, читав дан корачао с ученицима, одговарао на сва њихова питања и тумачио им да без наше личне смрти злу и греху – нема новог живота.

Његово тумачење је полако грејало и просветљавало њихово срце, али Га још увек нису у потпуности познали. Помислимо само: нису упознали Њега с којим су тако дуго комуницирали! И данас та, изнад свега трагична чињеница– да „стари човек“, човек који, дакле, живи само телесним и земаљским животом, и који се Исусовом снагом није истински ослободио себичности и самодовољности – болно одјекује у нашем конкретном животу. А тај „Стари човек“, онај који се, дакле, није заиста обратио, не може да упозна Васкрслог Господа. Зато се дешава оно о чему нам сам Исус говори: „Устима изговарају моје име, али је њихово срце“– то јест, читав однос према животу – „далеко од мене.“ Устима, дакле, сведоче једно, а делима нешто сасвим друго: не-хришћани. Тешко нам је да признамо, браћо и сестре, да је суштина Васкрса управо смрт свеколиком злу и сваком злу. Васкрс, даље, представља наше сједињење с Њим по Светим Тајнама: поготово по тајни крштења и Еухаристије! Када се, дакле, ученицима на путу отварају очи и они упознају Исуса? У тренутку кад пред њима поново разломи хлеб! И тако и делом потврди да се у смрти – и нама сада по Еухаристији – потпуно предаје и Оцу и нама. Он се тако „предао“ за нас да ми сада можемо да Га „једемо и пијемо“ у Светим Тајнама. Само ако се, дакле, моје биће храни Исусовом бесконачном љубављу, ако се храним Његовим начином живота, тада не живим више само ја, само мој его, него у мени живи Исус Христос, Васкрсли

Господ! Зато Лука у свом Јеванђељу даље каже: „Тада им Он отвори ум, да разумеју писма“ (Лк 24, 45), а сам Исус додаје: „Тако стоји писано: Месија треба да трпи и трећи дан васкрсне.“ Браћо и сестре! Исус нам је показао како се умире изворима сваког зла, то јест греху, и како се васкрсава у нови живот заједништва, то јест љубави! Треба зато одмах и непосредно да се запитамо: зашто је данас толико неспоразума и проблема и у Цркви и у свету? Ако корачамо „затворених очију“ или када смо, како Исус каже ученицима на путу у Емаус, „Безумни и спора срца за веровање пророцима“ (Лк 24, 24), онда је јасно зашто међу свима нама има више смрти, разочарања, бега и подељености, него живота у радости. Али, браћо и сестре, чујмо и ово: радосни завршетак овог догађаја допуњује се чињеницом што се, у истом моменту кад спознају Исуса – упркос ноћи – ученици враћају у Јерусалим. Враћају се у своју апостолску заједницу, у средиште свог народа, у средиште своје верске заједнице! И тада жалост преображавају у радост, а плач у проповедање да Исус живи! Овај преображај је тако снажан да управо Исусовим Васкрснућем почиње преславна историја сведочења и ширења Христовог Јеванђеља на све континенте. Браћо и сестре! Гајим дубоку жељу и молитву да овогодишњи Васкрс и нама помогне да отворимо очи, да се коначно отворимо разумевању за „сва Света писма“, разумевању за то шта значи бити „нови човек“, да се вратимо у своју заједницу вере и да свим својим бићем сваког тренутка сведочимо: Он живи! Васкрсли је међу нама! Он је с нама на путу… Срећан и благословљен Васкрс! Браћи и сестрама источне традиције кличем: Христос васкресе – ваистину васкресе! Свима желим Божји мир, радост и несаломљиву наду да је могуће живети „отворених очију“ и тако разумети све тајне живота. Зато вас благосиљам у име Оца и Сина и Светог Духа. † Станислав Хочевар, надбискуп београдски

Миро Матовић

МАГАЗИН 21.4.2019.

Богутовац пре, за време и после НАТО агресије (2)

- Кафана породице Матовић у Богутовцу одолева бројним притисцима, и недаћама, више од два века. - На списку пореских обвезника од 1826. године. - Матовића кафана у Богутовцу после рата пала као последњи представник приватног сектора. - Две генерације Матовића у истом логору у Немачкој. - Шест месеци принудног рада на Гочу због обележавања годишњице повратка из заробљеништва. - Сваки пут кад би у Богутовац наишла нека друга војска прва на удару била је кућа Матовића, посебно након што је миниран мост преко Ибра у њиховој близини. - Или земља, или кафана. - Осуда на смрт стрељањем због бекства из војске

Фото: М. Радовановић

МАТОВИЋИ ОД БОГУТОВЦА ДО АУСТРАЛИЈЕ

еђу старијим становницима Богутовца, који се још сећају периода кад се око овог планинског туристичког места као центра комуне окупљало десет села, још није у потпуности ишчилело уверење како је заостајање целог краја отпочело кад му је укинут статус административног центра. Најгласнији је локални кафеџија Миро Матовић, човек оштрог језика који без много респекта сведочи да бомбардовање овог краја није отпочело 4. априла 1999. године кад су овде пале прве крстареће ракете испаљене са бродова у Јадранском мору. Почело је, каже, много раније, још од Брозових времена кад нико од представника власти није ни прстом мрднуо како би помогао да овај крај опстане и не доживи судбину лаганог умирања које траје последњих деценија. Највећу жртву у том периоду поднели су приватни предузетници, јер су често били на ме-

МАГАЗИН

21.4.2019.

ти различитих инспекција које су у значајној мери допринеле да број оних који пуне локални буџет буде све мањи. Са краћим прекидима, условљеним различитим друштвеним околностима, кафана породице Матовић у Богутовцу одолевала је бројним притисцима, и недаћама, више од два века. Према најстарије сачуваним документима порез су почели да плаћају 1826. године, у време владавине Милоша Обреновића, кад су предузимљивији преци основали коначиште и стекли велики углед у овом крају. Традицију успешно наставља Миро Матовић и потврђује да је породично домаћинство константно напредовало све до почетка Другог светског рата кад су једна за другом, и поред свакодневног напорног рада, почеле да се јављају мање или веће невоље. На најбољи начин покушавали су да им се одупру

Мирови родитељи, Драгутин и Лена, који су тешко доживели почетак распада српског села већ друге године по заврештку рата. Пре почетка рата Матовића кафана важила је за репрезентативан објекат познат по комфору који је пружао најсавременији намештај, прибор за јело увезен из Аустрије и кристал из Чешке. Имали су Матовићи сопствену централу, међу првима у овом крају, још 1934. године, радио апарат а надалеко је била чувена велика воденица у којој су, од једне до друге зиме, складиштени велики комади леда извађени из реке пре него што су завршили у краљевачким кафанама где су коришћени за хлађење пића током топлијег доба године. Као веома вредна и способна жена Лена је, са још неколико других које су помагале у свакодневним пословима, успешно водила домаћинство и послове у кафани. Ко-

лико је домаћинство било узорно и напредно најбоље сведочи податак да је имало неколико крава и друге ситније стоке, а ни део од осам хектара имања никад није остајао необрађен. - Родитељи и нас седморо од десеторо деце крваво смо се борили уз огроман рад за мале паре, али смо опстајали. Била је то борба за живот а због свега не могу да напустим ову кућу која траје два века, нити да издам своје претке. Кафана је после рата национализована, јер су уништавана сва богата домаћинства која су била против Тита. Нама је од осам хектара земље одузето четири, кафана је национализована, отете су пекара и дућан и покупљен сав намештај из кафане.

Мајка Лена је била паметна жена из богате породице Урошевића из Роћевића, а њен брат Бошко Урошевић министар до доласка Броза кад је очишћено све из поштених кућа, а у владу и власт уведен шљам. Поново је дошло време Турака и примена система кадија те тужи, кадија ти суди - прича Матовић. Колико је Лена била далековида најбоље потврђује податак да је исшколовала сву децу међу којима су адвокат, инжењер, виша медицинска сестра, професор филозофије. Најтеже је поднела чињеницу да је најстарији син Миле, разочаран стањем у земљи после рата, отпутовао у Аустралију а након следећих седам деценија свега три пута долазио у посету браћи и сестрама. Док је био на одслужењу војног рока чашу жучи прелила је радосна вест из уста официра задуженог за морално политичко васпитање који је,

пред стројем војника после фискултуре и смотре, потврдио да је, као последњи представник приватног сектора, пала Матовића кафана у Богутовцу. Првобитни шок заменило је огорчење и одлука да из Словеније, где се налазио, илегално пређе границу и потражи срећу у иностранству. Да нема где да се врати поверио је комшији Миливоју Милићу, а јединим начином да издржава родитеље и млађу браћу и сестре оценио је одлазак у крај који се чини извеснијим за добру зараду и сигурнију будућност. Слична уверења делио је и Милић, а једини разлог због кога је одустао у последњем тренутку је страх од одмазде према члановима породице у земљи. Са белом марамицом у десној и бомбом спремном да је без много размишљања употреби у случају потребе у левој, пошао је Миле према граници испред које је оставио само пушку. Ма

МАГАЗИН 21.4.2019.

колико би то некоме изгледало невероватно један од оних који су пре њега прешли италијанску границу препознао је сина Драгутина Матовића из Богутовца и саветовао му да се прво ослободи униформе. Још увек нестабилно стање на граници две земље било је добра прилика за бекство многих младих људи који су се осећали небезбедно у тек ослобођеној земљи. Знали су то и представници новоформиране власти, па је у пограничном појасу с оне стране границе било њених представника спремних да ликвидирају свакога ко напусти земљу. Управо то је било повод за скривање током дана све док нису створени услови да се крене даље. То даље у случају Мила Матовића био је логор у Немачкој где су се окупљали емигранти пре него крену на неку од жељених дестинација. Да ли је то био случај, судбина или нешто треће није утврђено ни кад се нашао у истом логору у коме је његов отац током рата провео скоро пет година. Као припадник југословенске војске заробљен је на граници са Мађарском првих дана рата 1941. године пред налетом немачких тенкова. Најмлађи син га је први пут видео кад је имао већ пет година, па је разумљив страх и покушај да побегне од омаленог здепастог човека у застрашујућој великој крзненој бунди. Тада је био безгранично љут на оца који га за пет година никад није помиловао по глави, нити подарио чоколадом или бомбоном. Кад је Драгутин годину дана касније на Светог Јована пожелео да обележи годишњицу повратка из заробљеништва није ни слутио да ће га то коштати шест месеци принудног рада на Гочу. Миро се сећа да је повод био плотун испаљен из пушке која је годинама била у власништву породице, а преживела долазак многих војски у овај крај. Први пут су је, уочи стрељања у Краљеву у јесен 1941. године, пронашли Немци који су имали разумевања за Лену са седморо уплакане деце старости између седам месеци и дванаест година. Оставили су је да би се заштитила и од других војски које су се с времена појављивале у овим крајевима, подједнако партизана и четника. И сваки пут кад би наишла нека друга војска кућа Матовића била је прва на удару посебно након што је миниран мост преко Ибра у њиховој близини. - Овде преко пута нас, где је била општи-

на и комуна, 1947. године се сместила војска. Сваку ноћ мој брат иде да каменује зграду, разбије прозор или цреп, а кад су нам забранили да излазимо опет је неко разбио. Након што се мајка пожалила, Контраобавештајна служба постави стражу и ухвати официра који је сваке ноћи каменовао зграду да би пала љага на нас. Кад је брат побегао из војске детаљно су претресли кућу, пекару, воденицу, станове, дућан, бушили таваницу и јасле не били пронашли где се сакрио. Буше под у једној соби иако виде да нема подрума, само да би демонстрирали силу. Онда почиње пљачка. Отац покушава да отвори кафану, али кажу како мора да се одрекне или земље или кафане. Мајка је била паметна па каже, ако баш морамо узмите земљу, нека остане кафана. Имали смо осам хектара од којих су нам узели три и по где су биле њиве које су нас прехрањивале. Остала је још ливада која је нешто вредела, али нам касније округло хектар узима војска, а оно што је одузето подели се људима који су нас пљачкали и узимали инвентар из куће - прича Миро док се седам деценија касније присећа округлих орахових столова и фотеља које су красиле ентеријер кафане. Зграда у којој је смештена пројектована је у француском стилу, а дизајна се не би постидео ни неки од власника угоститељских објеката ни у данашње време. У кафани кроз коју је годишње пролазило небројано гостију трошило се до седам стотина литара надалеко чувеног вина које је Драгутин производио од грожђа купљеног у Жупи. До Богутовца су га довозиле коњске и воловске запреге, а у производњи помагали сви чланови породице. Дугогодишње угоститељско искуство било је повод за жељу да по повратку из заробљеништва настави са старим послом, али се врло брзо показало да то у новој држави није могуће чак ни након што се, зарад кафане, одрекао половине земље коју је имао. У време подруштвљавања приватне имовине предност је давана новоформираним предузећима, кафана је мењала власнике, радила у склопу задруге и лечилишта, али нико није могао да се похвали успехом у послу. Некадашњи власник морао је да се помири са чињеницом да буде запослен, а сву снагу жеље којом су нове власти настојале да покажу силу, и понизе некадашње власнике приватних радњи и предузећа, Драгутин је осетио на

МАГАЗИН 21.4.2019.

сопственој кожи. Пре рата надалеко познат домаћин са жирадо шеширом био је принуђен да чисти пљуваонице смештене на неколико места у објекту. Нерентабилно пословање разлог је за одлуку да се кафана изда под закуп приватнику, а правом власнику по ко зна који пут оспори право на рад јер не ради у њој. О свему, каже Миро, постоји документација која сведочи о свим неправдама којима је породица изложена након завршетка Другог светског рата. Много година касније схватио је колико је тога последње две деценије живота Лена претурила преко леђа пре него што је заувек, на рукама најмлађег сина, склопила очи 1965. године. Чини се да јој је најтеже било што деценијама није видела најстаријег сина који је, убрзо по напуштању војске, осуђен на смрт стрељањем. Био је тога свестан и пре него што се укрцао на брод са жељом да оде што даље, а у близини Рта Добре наде одлучи да се настани у Аустралији. Миро се и данас добро сећа садржаја првог пакета који је стигао из далеке земље, црвенкасто жутих дубоких ципела, карираног сакоа и мина за хемијске оловке. Током седамдесет једне године живота у Аустралији Миле је долазио у Богутовац само три пута, два пута након што је продао све што има са жељом да, изградњом модерног мотела поред Ибарске магистрале, покрене сопствени бизнис у родном месту. Да то није могуће схватио је у време инспекцијске контроле у кафани најмлађег брата. - Финансијска полиција долази и врши претрес. Броје сокове, броје колико имам струкова младог лука, а он пита је ли могуће да се то догађа. Нађоше ми десетак јаја, три главице киселог купуса, направе пријаву и платим казну колико се дало за спремање целе зимнице. Срам вас било, каже, овде да уложим паре? Они га гледају и слушају, а то је тако јер смо његовом осудом на смрт осуђени и ми. Овде сам подигао две спомен плоче. Да се одужим мајци поставио сам цвет Наталијине рамонде, познате као Natalija serbica, која симболизује вечни живот јер у контакту са водом може да оживи и после неколико година. Написао сам Lena serbica, а то је мој дуг према мајци - каже Миро. Богутовац је од памтивека био познат по густом саобраћају, како друмском тако и железничком у оквиру кога је међународни воз путовао до Солуна. Железничка станица у овом месту увек је била пуна путника који су чекали укрцавања након укрштања возова, јер је онај вишег приоритета имао предност пролаза. Сада тога више нема. Угашена је и прва следећа железничка станице Добре стране у смеру према Рашки где је по неколико возова дневно чекало на укрштање. Т. Радовановић

МАГАЗИН 21.4.2019.

Краљево домаћин такмичења „Вешта жена“

ТРЕЋА СРЕЋА

МАГАЗИН

21.4.2019.

- Манифестација „Вешта жена“ трећи пут у Србији.– На завршно такмичење у Лешочком манастиру код Тетова, у друштву представница двадесет пет македонских градова и Швајцарске, и победница квалификација у Краљеву. – Циљ да се Македонке које живе изван Северне Македоније приближе матичној држави. - Такмичење се одвија у седам дисциплина које укључују постављање свечаног стола за четири особе, аранжирање цвећа и салвета, декорацију и укус главног јела и декорацију десерта, уз посебан нагласак на општем утиску. - У време одржавања Сајма женског предузетништва у Краљеву осамдесет жена из Северне Македоније

Фото: М. Радовановић

анифестација „Вешта жена“ пуних двадесет седам година окупља жене различитих националности, занимања, узраста и политичких опредељења са жељом да се покаже како су, и поред различитости једнаке због чега током низа година чине нераскидив мост међу женама у Северној Македонији. Организатор је истоимено мултиетничко и мултикултурално удружење чија је председница Снежана Стојановска Жана пре нешто више од две године, као гост краљевачког Удружења македонске националне мањине за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“, изразила жељу да манифестацију прошири ван Македоније. Тада је најављено да ће бити организовано квалификационо такмичење у Краљеву, а да ће победница стећи право учешћа на завршној манифестацији у Лешочком манастиру код Тетова где ће заједно са женама из македонских градова знање и вештине укрстити и представнице Швајцарске.

МАГАЗИН

21.4.2019.

Две године касније Стојановска је поново у Краљеву са осамдесет жена из Северне Македоније које су у време одржавања првог Сајма женског предузетништва допутовале како би представиле део онога чиме се баве у различитим областима стваралаштва. Боравак у овој средини прилика је за подсећање на период од пре двадесет седам година кад је као туристички радник, запослена у „Путнику“, дошла до закључка о потреби жена да се друже различитим поводима. Уверење како би могло да изађе из оквира стандардних клишеа, оговарања током вечере уз музику, иницирало је идеју о могућности да на сусретима по нешто и науче. Након два месеца интензивног рада створени су услови за најаву пројекта „Вешта жена“ који се током више од две и по деценије проширио на двадесет пет градова у земљи и иностранству. Жеља да се шири и на земље региона довела је представнице удружења у Краљево где је пре две године

одржано прво квалификационо такмичење, а победница Марија Продановић стекла право учешћа у финалном надметању представница свих градова у којима постоје филијале „Веште жене“. Уверење да свака домаћица током године неким поводом припреми свечану трпезу за госте било је основа жеље да се кроз дружење изабере једна која то чини најбоље. Такмичење се одвија у седам дисциплина које укључују постављање свечаног стола за четири особе, аранжирање цвећа и салвета, декорацију и укус главног јела и декорацију десерта, уз посебан нагласак на општем утиску. Квалификован жири, састављен од победница такмичења из претходних година, оцењује учинак у свакој од дисциплина да би, након збрајања поена, прогласио победницу. Такмичење од других сличне врсте издваја то што је учешће омогућено свим женама без обзира на узраст, професују, националну припадност, политичка

или верска убеђења, а на стартној позицији у истој равни су и аматери и професионалци. - Наша девиза је да смо сви једнаки. Пошто се у последње време изгубила љубав преко такмичења у коме учествује неколико стотина жена повратимо бар део онога што је постојало. Ако је главни град Македоније Скопље, главни град „Веште жене“ је Тетово. Одатле је кренуло, а проширило се на двадесет пет градова у којима има огранке и у којима се од фебруара до маја организују општинска такмичења - каже Стојановска. Македонска удружења у иностранству укључила су се у организацију а поред Шведске и Швајцарске која је седми пут била домаћин квалификационом такмичењу почетком априла ове године је у Србији одржано трећи пут. Подршка локалне сампоуправе оличене у Савету за родну равноправност условљена је термином одржавања у време Сајма женског преузетништва уз

гостовање жена из Македоније мотивисаних жељом да покажу домете у различитим областима ставралаштва. Тако су током претходног викенда одржане две манифестације, Сајам женског предузетништва уз учешће жена из Краљева, Рашке и Врњачке Бање којима су се придружиле и две из Северне Македоније, и квалификационо такмичење у оквиру манифестације „Вешта жена“ у Србији. Дугогодишње искуство повод је за жељу да се, по угледу на Македонију, назив такмичења заштити и у Србији, а сваке године одржава у Краљеву. Податак да током прве две године није значајније омасовљено није обесхрабрило организаторе који подсећају да је и у њиховој земљи отпочело уз учешће само три града, да би се временом проширило на двадесет пет. Строге пропозиције детаљно прописују услове под којима једна жена може да учествује у такмичењу, а број је ограничен на максимално три пута након чега стиче право

чланства у жирију и прилику да оцењује достигнућа осталих учесница. Све фазе такмичења, сем припремања главног јела, одржавају се у неком од ресторана а основни разлог је уверење да сваки од њих није у могућности да обезбеди подједнаке услове за рад. Дружење је ограничено на пет сати, а прошле године је одржано у Матарушкој Бањи. Значајним достигнућем Стојановска оцењује чињеницу да међу учесницима нема ривалства, а добра потврда је податак да се све подједнако радују успеху било које од њих. Након три године се назиру контуре традиције у Србији за коју се верује да ће трајати дуги низ година, а у Удружењу „Кирил Пејчиновић“ верују да ће такмичење наредних бити проширено на целу земљу и да ће жене, првенствено Македонке које живе у Србији, у великом броју прихватити изазов и појавити се на неком од њих. Т. Радовановић

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (59)

ОПЕРАЦИЈЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

МАГАЗИН

21.4.2019.

Само 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива је током дана, са положаја на Врановцу и околним брдима, потрошио 283.125 метака за руску брзометну пушку и 124 ручне бомбе. - Сваки војник током је дана порошио најмање сто метака, а да је водио блиску борбу на бајонет и нож недвосмислено показује дневни утрошак од 124 ручне бомбе. - На брду Јајинцу на положају 4. пешадијског пука трећег позива, одакле је дејствовала и 1. брдска Дебанжова батерија у току дана утрошено је око 152.000 метака за турску брзометну пушку и 500 метака за српски митраљез, батерија 289 шрапнела и 40 граната, а позициона Дебанжова батерија 175 шрапнела и 45 граната

Операције 1. армије унавска дивизија другог позива је 9. новембра, током целога дана, водила борбу са аустроугарским трупама на центру и левом крилу одбрамбених положаја придатог Ужичког одреда. Аустроугарске трупе су отпочеле борбена дејства још од 4,00 нападајући снажно на српско лево крило у правцу Ељдовишта и Врановца. Снаге Ужичког одреда су током целога дана истрајавале у борби против много јачих аустријских трупа које су енергично, и у таласима, нападним колонама наступале ка српским положајима јужно од брда Јастребара ка Врановцу, Јајинцу и положајима око села Каоне и Ељдовишта. Потпомогнуте снажном ватром артиљерије аустроугарске снаге су целога дана освежавале напад са новим трупама продирући напред, нарочито преко брда Јастребара. Доњовасојевићка бригада се под јаким налетом непријатеља растурила,

МАГАЗИН

21.4.2019.

јер Црногорци више нису хтели да се боре, а само поједини делови, на челу са командантом командиром Милом Сајичићем, борили су се са изванредном храброшћу. Међутим, код ове бригаде није било војничке извежбаности и чврсте војне дисциплине, па се до краја борбе није могла одржати на својим положајима. У доцнијем току напада аустроугарске трупе су наставиле снажно надирање од Ранковог гроба на брдо Врановац, а истовремено су почеле да рокирају снаге на правцу ка селим Каони и Дупцу. Око подне су заузеле село Дубац и Борову главу, са очигледном тежњом да се даље пробијају правцем који води Каонском реком. Због оваквог развоја догађаја лево крило Дунавске дивизије другог позива морало се повући на нову линију, од Лакта преко села Богутовца до Милунске ливаде, коју су њене трупе поселе 10. новембра. Ужички одред је посео одсек фронта Просјанско брдо – Видла-

ков превој, а делом трупа и Пандилак. Доњовасојевићка бригада, знатно растројена у претходној борби, повучена је у резерву Ужичког одреда и размештена у рејону коте 1188 на планини Троглаву. Прва Дринска брдска Дебанжова батерија са три оруђа, под командом мајора Младена Вучићевића, поручника Петронија Димитријевића и потпоручника Владислава Глишића, тукла је са блиских одстојања непријатељске пешадијске колоне које су надирале на брдо Врановац, трпећи и сама јаку ватру непријатељских хаубица. И четврта Шумадијска позицијска Дебанжова батерија са четири оруђа, под командом мајора Живојина Николића, тукући бочном ватром са положаја на брду Јајинцу знатно је допринела неутралисању дејства непријатељских колона које су од Ранковог Гроба, преко Матовића, подилазиле брду Врановцу. Аустроугарске и немачке трупе су у овим борбама максимално користиле артиљерију, и

даноноћно гађали утврђене српске положаје, док је њихова пешадија даље нападала у таласима. Снаге Дунавске дивизије другог позива укопане на својим главним положајима, спремно су дочекивале непријатељску пешадију прихватајући блиску борбу и тако неколико пута противнападима заустављале даље продирање аустроугарских и немачких трупа. Српски војници су у овим борбама масовно користили ручне бомбе и бајонете док је артиљерија, посебно са брда Јајинца, дејствовала по непријатељској пешадији шрапнелима, артиљеријским пројектилима намењеним за дејство по пешадији на блиским одстојањима до 500 метара и мање. Страдања и погибије војника на главним положајима са обе стране била су огромна, што најсликовитије потврђује докуменат Релације Ужичког одреда која по тврђује да је 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива, на одбрамбеним положајима у рејону

брда Врановца, имао губитке који су се мерили са 27 погинулих, 92 рањена и једцним контузованим војником док је 32 нестало. У овом пуку рањени су резервни пешадијски капетан прве класе Добросав Вукашиновић, пешадијски поручник Тихомир Добричинац, резервни пешадијски потпоручници Живота Петровић и Андреја Милковић. На одбрамбеним положајима у рејону брда Јајинца у 4. пешадијском пуку трећег позива погинула су три војника, пет је рањено а шеснаест нестало. Страдала су и два коња док су два само рањена. Из Доњовасојевићка бригада на Каонским положајима је погинуло дванаест док је рањено 53 војника, а из Прве брдска Дебанжова батерија, на ватреном положају у рејону коте 602 на брду Јајинцу, по четири погинулаи рањена. У документу се наводи да је и непријатељ имао велике губитке, а иако се на зна колико наводи се да је пред фронтом српских положаја, нарочито

испред Врановице, било много непријатељских лешева. Утрошак муниције, приказан у овоме документу, упечатљиво говори о тежини борби вођених на положајима Ужичког одреда. Само 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива је током дана, са положаја на Врановцу и околним брдима, потрошио 283.125 метака за руску брзометну пушку и 124 ручне бомбе. То значи да је у просеку сваки војник током дана порошио најмање сто метака, а да је водио блиску борбу на бајонет и нож недвосмислено показује дневни утрошак од 124 ручне бомбе. Слична ситуација била је и на брду Јајинцу на положају 4. пешадијског пука трећег позива, одакле је дејствовала и 1. брдска Дебанжова батерија. Овај пук је у току дана утрошио око 152.000 метака за турску брзометну пушку и 500 метака за српски митраљез, батерија 289 шрапнела и 40 граната, а позициона Дебанжова батерија 175 шрапнела и

21.4.2019.

МАГАЗИН

45 граната. То значи да је артиљерија Ужичког одреда са ватреног положаја на Јајинцу само у току 9. новембра, дејствујући тако на блиском одстојању до 500 метара по аустроугарској пешадији која је наступала и јуришала ка одбрамбеним положајима одреда утрошила 464 шрапнела. Међутим, услед далеко веће бројчане надмоћности у људству и уборбеној техници, аустроугарске трупе су на левом крилу Прве српске армије успеле да пробију линију фронта. Фронт је прво пробијен на положајима које је од 6. до 9. новембра успешно држао Ужички одред, а најкритичнија ситуација је наступила на његовом левом крилу на Каонским положајима, Елдовишту и Риђици. Доњовасојевићка бригада је током дана била потпуно растројена па се повукла на Врљан, да би касније била размештена на планини Троглаву, као резерва Ужичког одреда у рејону коте 1188. Командант бригаде Мило Саичић није био у стању да извршава борбене заповести команданта Ужичког одреда, јер Црногорци више нису хтели да се боре па су аустроугари без борбе заузели село Горњи и Доњи Дубац и неометано наставили наступање према Боровој страни. На правцу од Јастребара и Каоне на путу за Ивањицу, поподне су запажена два непријатељска батаљона, а заузећем Борове стране аустроугарске снаге су озбиљно угрозиле леви бок српских трупа на северном излазу из Ибарске клисуре. Зато команда Дунавске дивизије другог позива упућује два батаљона 4. пешадијског пука преко Орље Главе ка Смрчку , истовремено ангажујући 6. пешадијски пук трећег позива на правцу Студеница – Велике ливаде као појачање 4. пешадијском пук другог позива. И поред упорних борби на Врановцу и Јајинцу ситуација се на целом фронту погоршала, па је цео фронт Ужичког одреда почео да попушта. Због тога је командант у 15,20 издао следеће наређење 4. пешадијском и 2. прекобројном пешадијском пуку трећег позива: „Кад будете силом околности принуђени јаким надирањем непријатеља да напустите садашње положаје, пре-

баците се на десну обалу Толишничке реке (на косу на десној обали ове реке)…“ Повлачењем Ужичког одреда и поседањем нових положаја на Троглаву остало је откривено лево крило 7. пешадијског пука првог позива из Дунавске дивизије другог позива на Космајици па је, након три одбијена напада, морао да се повуче на десну обалу реке Лопатнице. Пробијањем линије фронта на главним положајима 1. армије Војске Краљевине Србије запретила је реална опасност да 19. аустроугарски корпус преко Борове стране и Чемерна правцем ка Студеници и Ушћу изврши обухват левог армијског крила у Ибарској клисури, а да 8. аустроугарски корпус изврши обухват десног армијског крила правцем преко Бруса и Копаоника ка Јошаничкој Бањи и Ибарској клисури. Оваквим обухватом аустроугарске снаге би затвориле „кљешта“ и довеле 1. армију у потпуно окружење на релативно малом и уском простору од Богутовца до Ушћа, чиме би се створили услови да се на овоме простору потпуно порази. Увиђајући опасност командант 1. армије војвода Живојин Мишић издаје наређење да се, у циљу што потпуније одбране главнога комуникацијског правца Краљево – Рашка, формирају Бањски и Студенички одред. Бањски одред добија задатак активне одбране праваца који воде од Александровца, Бруса, села Дубља и Врњаца ка Јошаничкој Бањи и Рашки, служећи у исто време и као десна побочница свим трупама 1. армије које дејствују на десној обали реке Ибра. Студенички одред добија задатак активне одбране правца Ивањица – Студеница – Ушће – Рашка, као и осталих праваца који са северозападне стране, западно од планине Троглава, силазе ка главној комуникацији Краљево – Рашка, служећи у исто време и као лева побочница свим трупама 1. армије, које дејствују на левој обали реке Ибра. Због снажног отпора, који су пружале српске снаге у борбама на сваком узастопном положају, команда армијске групе Макензен одустаје од раније

издате заповести за одвођење 22. резервног немачког корпуса на друго војиште. Уместо тога корпус је задржан у саставу 3. армије са задатком да настави гоњење српских трупа Ибарском клисуром ка Рашки и Новом Пазару. Поред тога команда армијске групе Макензен додатно ојачава 3. армију још са Алпским корпусом. На фронту Дринске дивизије другог позива током дана није било већих борби, па су њене трупе продужиле покрет у циљу заузимања положаја на десној обали реке Ибра. Ова дивизија је у току дана држала линију Оштра чука – Липар – Лозањ – Озрен – Витош са наслоном на Црни врх. Пољска артиљерија ове дивизије, због неповољне конфигурације земљишта, није могла бити ангажована у борби па је размештена далеко од линије фронта код села Ушћа. Један батаљон 5. пешадијског пука Дринске дивизије другог позива ангажован је на рибничком правцу где је држао линију Витош – западна падина Црног врха. Непријатељ је у долини реке Рибнице стигао главнином до рибничког гробља, док је са патролама избио код села Отроци. Бањски одред , који су чинили 14. пешадијски пук другог позива, два батаљона 5. пешадијског пука трећег позива, једна брдска батерија и 15 коњаника, налазио се на Кознику, западно од Александровца. Задатак одреда био је да заштити правац који од Бруса, села Дубља и од Врњаца води ка Јошаничкој Бањи и Рашкој, служећи у исто време и као десна побочница свим трупама 1. армије које дејствују на десној обали реке Ибра. Студенички одред, у чеијем саставу су били 4. пешадијски пук другог позива, једна брзометна брдска батерија, 6. пешадијски пук трећег позива, један коњички ескадрон и пољска болница, ангажован је са задатком активне одбране правца Ивањица – Студеница – Ушће – Рашка, као и осталих праваца који са северозападне стране, западно од планине Троглава, силазе ка главној комуникацији Краљево – Рашка, служећи у исто време и као лева побочница трупама 1. армије које делују на левој обали реке Ибра. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 21.4.2019.

Др Никола Крпић 1941 - 2019

Лице са фотографије: др Никола Крпић

МАГАЗИН

21.4.2019.

СУСРЕТ СА ЛИК

КОМ ИЗ МАШТЕ МагазИН 278 од 30. априла 2017.

- Дан пре него је у Краљево стигао Јосип Броз Тито изабраним ученицима је наложено да сутрадан дођу у школу окупани и лепо обучени, а да свако према могућностима донесе цвеће. - За основце је сусрет са Титом био својеврсна сензација, јер је његова слика била у свакој учионици и на првој страници књига. - Поглед на фотографију са каталога који прати изложбу у Народном музеју враћа сећање на школске другове, одличне ђаке који су касније постали врхунски стручњаци у областима којима су се бавили, а добар део живота поклонили Краљеву. – Основношколски период у знаку рибљег уља, млека у праху и качкаваља из пакета Црвеног крста

21.4.2019.

МАГАЗИН

Др Никола Крпић

Милана. За нас је сусрет са другом Титом био својеврсна сензација, јер је његова слика била у свакој учионици и на првој страници наших књига. У то време још није било телевизије, па ни могућности да га видимо, а камоли будемо поред човека који је за све нас представљао имагинарну личност из дечје маште о коме смо само слушали. Гледали смо према њему и питали се да ли је то онај човек са прве стране буквара. Гледамо, јесте Тито. Били смо мали и нисмо се бавили политиком, али по народном одушевљењу које је било присутно у граду чини ми се да није било куће која није остала празна. У народу се само причало о Титу, али није било шансе да га видимо, сем можда неко ко је читао новине а ми то нисмо – сведочи др Крпић. Свечана бина са које се очекивало обраћање председника окупљеном народу била је постављена на месту чесме испред данашњих просторија Туристичке организације Краљева на Тргу српских ратника на коме је било толико света да се десетак ђака са учитељицама једва пробијало према одредишту. Тито је, у маршалској униформи, дошао из Улице „4. краљевачки батаљон“ у друштву најближих сарадника међу којима су били Александар Ранковић, Коча Поповић, Павле Јакшић и друге значајне личности државног врха. Дочекали су га председник општине Добрица Ристовић и први човек локалног комитета партије Милан Студуковић, носилац Партизанске споменице 1941. који је сматран најзначајнијим у граду. Поглед на фотографију враћа сећање на школске другове, одличне ђаке који су касније постали врхунски стручњаци у областима којима су се бавили, а добар део живота поклонили Краљеву. Међу њима је и др Крпић који је, и поред примамљивих понуда из Беграда и Марибора, остао веран родном крају. У име краљевачких пионира високог госта је поздравила Споменка Јовановић, а из редова пионира који су те године имали привилегију да га дочекају Мирослав Глишић који је касније

постао директор „Магнохрома“, и Верица Марић, удата Ерцег, професор књижевности која је краљевачкој Гимназији поклонила хиљаду и четири стотине књига. - Иза ње је кћерка чувеног краљевачког зубара Николе Поповића Даница, врхунски стручњак у спољној трговини, а ту је Матеја Марковић један од професора Агрономског факултета у Београду. Са заставом поред Тита је Александар Срећковић, син тетка Стојанке пекарке, касније пуковник Југословенске народне армије, а у групи су још сликар Ђорђе Симић, па бивши директор предузећа Робне куће „Београд“, директор Јасена и председник београдске општине Стари град Ратко Марић. Венко Трифуновић је био син адвоката са којим је касније отишао да гледа утакмицу у Италији одакле се није вратио, а разлог лежи у сукобу са сином начелника СУП-а Мијата Јовановића коме је приликом мачевања закачио око, па овај више није видео на њега. Са нама је био Момо Радосављевић који је завршио технологију и остао да ради у Београду, а интересантно је да су сви из групе завршили факултете и били врхунски стручњаци – објашњава др Крпић. Привилегија најбољих ученика да присуствују једном од ретких тренутака у историји града није била тема разговора у дому Крпића, бар не са најмлађим сином који се дуго поносио чињеницм да је био близу маршала. Интересантним се чини податак да ни после скоро четири године чланства у пионирској организацији они из омалене делегације нису носили пионирске мараме које су, објашњава др Крпић, тек касније постале обавезни део гардеробе, али само у свечаним приликама. Враћање у детињство прилика је за подсећање на школске дане кад су сви ученици, уз топли оброк, добијали и рибље уље. Са позиције лекара др Крпић сведочи колико је то било корисно, ма колико сваком од ученика било непријатно да у реду чека своје следовање. Током великог одмора, после другог часа, на почетку реда стаја-

Фото: М. Радовановић

зложба краљевачког музеја „Друг Тито и друг Марко у посети Ранковићеву и Краљеву“ јединствена је прилика да се старији суграђани подсете догађаја старих више од пола века, а млађи да на нов начин сагледају неколико из историје који се везују за полувековну владавину комуниста. Насловна страница каталога који прати изложбу повод је за разговор са др Николом Крпићем, у време прве посете председника Југославије Јосипа Броза Тита Краљеву учеником четвртог разреда основне школе. Прилику да се нађу у близини председника имало је само двадесетак ученика Основне школе „4. краљевачки батаљон“ међу којима је био и др Крпић, а да је то забележио један од двојице краљевачких фотографа тог времена у породици се сазнало тек после неколико година. Др Крпић освежава сећање на период прве две године школовања након којих је учитељицу Ружицу Давидовић заменила Душанка Ђорђевић чији ће лик из октобра 1951. године бити трајно забележен на једној од две фотографије из приватне колекције уступљене музеју. Само дан пре него је у Краљево стигао Јосип Броз са сарадницима изабраним ученицима је наложено да сутрадан дођу у школу окупани и лепо обучени, а да свако донесе онолико цвећа колико може. - Тада није било цвећа колико сада, али су ђаци успели да понесу онолико свежег да је могао да се направи један букет. Претходног дана сам рекао мајци Мили да сутра морам у школу лепо окупан, лепо обучен и очешљан. Имао сам белу блузицу на закопчавање и кратке панталоне јер је, иако половина октобра, било топло. Отац Миливоје у 38. години као кондуктер на железничкој станици одведен је у лагер и стрељан 1941. а мајка остала са четворо деце од којих сам ја, као најмлађи, имао тек четири месеца. Са нашом и другом учитељицом Јелом Јовановић десетак одличних ђака, постројени у колону по двоје, пошли смо према згради Општинског комитета Савеза комуниста у Улици Топлице

21.4.2019.

МАГАЗИН

ла би учитељица са кашичицом у руци којом је сваком од ученика давала дневну дозу. Ритуал је подразумевао да свакоме једном руком затвори нос и држи све док не прогута рибље уље богато витамином Д које се у тим временима показало веома значајним за окоштавање, па нико од припадника те и сличних генерација није имао проблема са рахитисом. Деца рођена пред рат и током њега дочекала су ослобођење земље неухрањена, па се значајном за одрастање сматра ужина која се у школи служила на великом одмору. У близини куће др Крпића, код изласка Сарајевске на Улицу војводе Степе, живела је тетка Цана која је са Косом Кочовић, из неколико десетина метара удаљеније куће, обављала помоћне послове у школи. Оне су биле задужене да припреме млеко које је ђацима великом кутлачом сервирано у лончиће донете у посебној платненој врећици везаној за ташну. Уз млеко и

погачицу редовно је служен качкаваљ пристигао у пакетима из иностранства преко Црвеног крста, од којих је на малишане прилично одбојно деловала његова наранџаста боја. - Ми смо из рата изашли неухрањени, а и на фотографији се види да нико није буцмаст. Рибље уље је поспешивало апетит па смо јели и качкаваљ, а теткице су биле толико љубазне да су давале и репете, јер је првих година после рата пола литра млека по једном у кући са више деце било немогуће. У то време се назив Краљева променио у Ранковићево, а 1955. кад је Србија почела да се окреће против Русије, и није прихватала идеологију да се градовима дају имена по живим људима, поново враћен првобитни назив – каже др Крпић. Недовољно школског простора за све ученике чији се број повећавао са убрзаном индустријализацијом земље одлучујуће је утицао на потребу да и у оквиру једне школе буду смештени у

више различитих зграда.Тако је Никола Крпић са друговима до завршетка четвртог разреда свакодневно одлазио у школу која се налазила на Тргу Јована Сарића да би већ од петог почело сељакање, прво до зграде данашњег музеја, потом у ону у којој је Јавно предузеће за управљање грађевинским земљиштем, па повратак на прву локацију. Свих година основна играчка је била лопта, а најдража разонода фудбал на мале голове, чак и на одморима између часова. Један такав показао се кобним по Крпића кад након јачег шута друг из одељења Трипко Бандовић није успео да задржи лопту која је уз застрашујућу ломљаву завршила у прозору. И пре него је учитељица то изричито захтевала знао је уплашени основац да ће мајка, кад тад, морати да дође и надокнади штету. Мало због сазнања да за то нема могућности, а више због страха да не буде кажњен, крио је од ње ову информацију све док

је то било могуће. - Био сам одличан ђак па су ми мало гледали кроз прсте и нисам добио укор ни разредног старешине ни Школског одбора, па ми је овај догађај остао само драга успомена. И друга је везана за фудбал из периода кад је у Краљеву први пут гостовала Црвена звезда. Били смо већ у шестом разреду и нас четворица другова одлучили да по сваку цену одемо на утакмицу како би видели фудбалске звезде какве су били Митић и Мркушић. На несрећу те недеље смо ишли у школу после подне, а поред дежурног наставника са ташнама нисмо могли да изађемо из школе док се не заврши настава. Ми се договоримо да изађемо и бацимо торбе са спрата на улицу која је тек била раскопана због увођења канализације. Иако у каналу није било воде имали смо муке да извадимо ташне које су пале баш тамо. Одемо на утакмицу па после првог полувремена Слободан Ђуровић и ја

одлучимо да се вратимо у школу, а Драган Јакшић Тујац и Љубомир Пајкић остану. Док смо се вратили клинци су већ испевали песму о нама четворици: „Нине, Тујац, Пајка, Лобе побегли из школе, њима следе јединице нове“. Кад смо се појавили зове нас секретар са поруком да обавестимо мајке и сутрадан се јавимо директору. Лобе је становао у близини школе па се договоримо да кажемо како смо ишли до њега да узмемо мастило за писмени задатак, а како нас је његова мајка задржала на ручку закаснили смо да се вратимо. Код директора један потврдио да смо јели пасуљ а други сарму, па нас ухвате у лажи – каже др Крпић кога на тај дан још подсећају добре батине које је добио од мајке. Сећање на те догађаје не бледи, јер се и у данашње време при сусрету са било ким од остале тројице понављају стихови које су испевали другови из разреда.

Ко зна да ли би ове приче и било да неко случајно није дојавио мајци да у излогу радње месног фотографа Вукашиновића годинама после Титове посете нису стајале две фотографије на којима се види Никола са друговима из школе. Док нису завршиле у њиховом дому прошло је три или четири године јер су фотографије то време биле реткост за највећи број вршњака, а поред једне годишње читавог одељења мало ко је имао још по коју. Почетком педесетих година у Краљеву су била само два фотографа, а прва озбиљнија портретна фотографија каснијег др Крпића потиче из периода кад је пошао у војску. Због свега тога са посебним одушевљењем доживљава изложбу у Народном музеју која после толико времена подстиче на размишљање о давно прошлом времену које је тешко поредити са садашњим. Т. Радовановић

Саветовање о ђачким задругама

МАГАЗИН

21.4.2019.

СПОЈ ЛЕПОГ И КОРИСНОГ

Фото: М. Радовановић

- Ученичке задруге омогућавају ученицима да проводе слободно време организовано, креативно и рекреативно, занимљиво и корисно. - Школа може да оснује ученичку задругу ради развоја предузетничког духа, позитивног односа ученика према раду, повезивања наставе са светом рада, као и професионалне оријентације. - Стицање репродуктивног знања у школама није добро, па ученици у основним морају да користе разум и повежу сво знање које добијају из разних предмета. - Функционално знање, које настаје као резултат формалног и неформалног образовања, и стицање предузетничких компетенција гарант за успех у сваком послу

21.4.2019.

МАГАЗИН

инистарство просвете науке и технолошког развоја препознало је ученичке задруге као важан део образовно-васпитног рада у школама, којима се развијају потенцијали и радне навике ученика, развија предузетничка компетенција, јачају мотивација за производним и радним процесима, самопоуздање и свест о властитим интересовањима и могућностима. Због тога су неким од задатака ове врсте задругарства у школама оцењени опредељеност за будуће занимање, спознаја властитих способности и склоности а „Водич за ученичке задруге“, који је издало ресорно министарство, потврђује како им омогућавају да организовано, креативно и рекреативно, занимљиво и корисно проводе слободно време. Према овом документу позитивна страна ученичких задруга огледа се у добровољности и квалитетном спровођењу програма и задатака

ученика који преузима обавезу рада у њој и постаје одговоран за успех или неуспех. Тако се развијају позитивне карактерне црте, стиче способност за успешно суочавање с животним проблемима и развијају вештине за уочавање прилика и њихово претварање у лични или професионални подухват. Закон о задругама предвиђа да се образовање и рад ученичких задруга уређује прописима из области основног и средњег образовања и васпитања, па је Законом о основама система образовања и васпитања предвиђена могућност да школа оснује ученичку задругу у циљу развијања ваннаставних активности и предузетничког духа ученика и да се њен рад уређује посебним законом. Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, на основу Закона о основном образовању и васпитању и Закона о средњем образовању и васпитању, до-

нео је Правилник о ученичким задругама којим се прописују: садржина оснивачког акта, стицање и престанак статуса задругара, управљање и начин рада ученичке задруге. У складу са њим школа може да оснује ученичку задругу ради развоја предузетничког духа, позитивног односа ученика према раду, повезивања наставе са светом рада, као и професионалне оријентације. Упознавање просветних радника са новинама у овој области иницирало је низ саветовања од којих је једно, за директоре и наставнике основних школа из Краљева, Врњачке Бање и Рашке, средином минуле недеље одржано у Краљеву. Састанку су присуствовали помоћница министра за предшколско и основно образовање и васпитање Весна Недељковић, начелница Одељења за области предшколског и основног

образовања и васпитања др Славица Јашић, саветница за финансијску писменост и предузетништво др Гордана Степић, представници локалне самоуправе и Школске управе Краљево. - Ђачке задруге су важан корак за квалитетно образовање, а самим тим важан део образовно васпитног рада у школама, јер развијају радне навике код ученика, развијају предузетничке компетенције и мотивишу за радне и производне процесе, а самим тим и свест о властитим могућностиа и интересовањима ученика. Посебна важност ђачких задруга јесте што се заснивају на активном учењу. Стицање репродуктивног знања у школама није добро, па ученици у основним школама морају да користе разум и повежу сво знање које добијају из разних предмета. Тежимо функционалном знању, које настаје као резултат формалног и

неформалног образовања, и стицању предузетничких компетенција, јер је то гарант за успех у сваком послу. То је новина која очекује све школе у Србији - истакла је начелница Школске управе Краљево Бојана Маринковић најављујући тим Министарства просвете, науке и технолошког развоја са задатком да присутнима представи смернице како би ђачке задруге заживеле и на овој територији. Након поздравних речи представника локалне самоуправе и Школске управе Краљево саветовање је отворила помоћница министра Весна Недељковић, а у току првих сат и по о актуелностима у области предшколског и основног образовања и васпитања говорила је др Славица Јашић. „Правилник о ученичким задругама“ и „Водич за ученичке задруге“ представила је др Гордана Степић, а наставница тех-

нике и технологије Јелена Стефановић обрадила тему „Свако одељење мали предузетник – веште руке малих батаљонаца“. Након полусатне паузе други део саветовања отворило је представљање рада ученичке задруге „Деца Стига Основна школа Свети владика Николај Брадарац“, које је присутнима приближио директор Томица Стојановић, а настављено излагањем директорке краљевачке Основне школе „Светозар Марковић“ Драгане Лазовић о искуставима у раду ученичке задруге. Пре завршне речи Весне Недељковић о јавним набавкама у контексту организације рада ученичких задруга говорио је председника Коморе јавних набавки Србије и директора ЦМН и Института за јавни менаџмент проф. др Марка Шпилер. Т. Радовановић

На представљању зборника радова са стручног скупа

МАГАЗИН

21.4.2019.

БИБЛИОТЕКЕ У КУЛТУРНОМ ЖИВОТУ СРБИЈЕ

- На почетку 21. века библиотеке су сачувале све функције од оснивања, успеле су да их модификују и актуелизују и тако учврсте положај у локалној средини. - Култура је оплемењивање човека у процесу који се садржи у хиљадама степена облика и сврха. - Зборник „Библиотеке у културном животу Србије“ објављен је уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. - Иако публикацији спада у домен уско стручне литературе намењене образовању и мотивисању библиотекара несумњиво је да ће допринети сагледавању околности на развојној линији библиотечкоинформативне делатности у земљи

Фото: М. Радовановић

оквиру обележавања сто педесете годишњице од оснивања Карановачке читаонице 8. и 9.октобра прошле године организован је стручни скуп посвећен питањима културне мисије просвећвања народа и библиотекама као културним средиштима локалне заједнице, издавачкој и културно просветној делатности библиотека и развоју читалачке публике. Циљ је био да се покажу резултати рада у претходном периоду, размене искуства и сагледају перспективе унапређења ове делатности у делу библиотечко-информационог система. Током два дана у рад су се укључили библитекари из различитих типова библиотека, писци,књижевни критичари и представници издавачких кућа. У недавно објављеном зборнику радова са стручног скупа под називом „Библиотеке у културном животу Србије“, у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, забележен је савремени тренутак у српском библиотекарству и назначене развојне тенденције у наредном периоду. Иако публикација спада у домен уско стручне литературе намењене образовању и мотивисању библиотекара несумњиво је

МАГАЗИН

21.4.2019.

да ће допринети сагледавању околности на развојној линији библиотечко-информативне делатности у земљи. То је потврђено на недавно одржаваном представљању ове значајне публикације чиме је и формално означен крај обележавања значајног јубилеја. Од двадесет шест учесника на адресу издавача пристигла су двадесет четири рада који су у публикацији објављени редоследом излагања на скупу на коме је је говорио песник, књижевни историчар, виши научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду и посебни саветник министра културе и информисања, Драган Хамовић. У раду под називом „Трибине о поезији као спасоносни анахронизам“ он се фокусира на маргинализовани статус поезије у свременом културном простору, а истиче посебну улогу билиотека и мисију њихових трибинских програма да одржавају и усмеравају пажњу читалаца на духовне потенцијале поезије. Писац, књижевни историчар, власник и уредникбеоградске издавачке куће „Архипелаг“ Гојко Божовић у раду названом „Јавне библиотеке: јавни сервис, културни

центар и промоција читања“ указује да су библиотеке активни иновативни културни центар и, уз промоцију читања, најплодотворнији оперативни модел за обнову друштвене улоге. По аутору то су упоришта високе културе, која је најснажнији аргумент на очувању њихове друштвене релевантности. Библиотекар истраживач др Мила Медиговић Стефановић у раду „Културна мисија јавних библиотека у Србији“ бави се њиховом улогом у народном просећивању,од формирања средином деветнаестог века до савременог тренутка кад се сматрају центрима локалне заједнице. Рад доноси дијахроничну слику развоја српског библиотекарства,али и пресек стања у овој области у актуелном тренутку. У раду под насловом „Библиотеке мењају стварност - стварностмења библиотеке“, библиотекар саветник Дубравка Симовић истражује однос друштвене стварности и библиотека и закључујући да су на почетку 21. века библиотеке сачувале све функције од оснивања, да су успеле да их модификују и актуелизују,итако учврсте положај у локалној средини. Представљајући публикацију уредница

издања Катарина Јаблановић подсећа да рад „Библиотека као место сусрета читалаца и писаца“, писца и директора Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу Мирка Демића, приступа теми кроз призму искустaва jeдног писца који се, представљајући своја дела, сусрео са различитим видовима читалачке публике. Посебно драгоценим оцењује што је Демић директор библиотеке, библиотекар, организатор културних програма и писац, што је омогућило да у раду пренесе искуства и запажања о улози писаца, књижевних критичара, библиотекара,руководилаца,оснивача библиотека, медија и читалачке публике. „Ка новим облицима читања и коришћења библиотечког потенцијала?“ рад је у коме Гордана Ђилас, из Библиотека Матице српске,покушава да одговори каква је улога библиотека и билиотекара у промоцији читања, може ли се поредити класично билбиотекарство и билиотечко-информациона делатност, да ли су библиотекари обучени за нове изазове или за коришћење нових информационих технологија. Ауторка подсећа на став Исидоре Секулић да је култура оплемењи-

вање човека у процесу који се садржи у хиљадама степена облика и сврха, да је књижевна култура читање књига, а осврт је дат из угла вишедеценијског ангажовања у библиотечкој делатности, са примерима из рада Библиотеке Матице српске. - У раду „Библиотеке као издавачи серијских публикација“ Бојана Вукотић, библиотекар саветник из Матичног одељења Народне библиотеке Србије, анализом је обухватила све часописе чији су издавачи билиотеке, а посебно је посвећена пажња књижевним часописима. Из Градске библиотеке Панчево долази рад „Читалиште: научни часопис за праксу и теорију библиотекарства, издвачка делатност Градске библиотеке Панчево“ библиотекара саветника ове установе Горана Трајловића. У тексту је дат сажет историјат издаваштва панчевачке библиотеке која деценијама афирмишенаучно истраживачку активност у српском библиотекарству и пружа значајан допринос едукацији запослених у библиотечкој делатности. Младена Стојадиновић,директорка Народне библиотеке „Његош“ у Књажевцу потписује рад „Бибилиотека мерило зрело-

сти локалне заједнице. Она се бави активностимаи програмима који,уз помоћ многих сарадника и појединаца и институција, од 2006. реализује библиотека уКњажевцу тако да се у овој средини, с обзиром на велики број културно образовних програма за децу и младе и велики број завичајних публикација које објављује, препознаје као чудесно место одрастања и чувар памћења завичаја. Из библиотеке „Владислав Петковић Дис“ Чачак долази рад Оливере Недељковић под насловом „Две деценије манифестације штампане речи“. У том раду је указано на значај разноврсних програмских садржаја у оквиру манифестације „Штампана реч“ коју ова библиотека организује од 2000. године са циљем да свој завичајни фонд учини видљивим и промовише чачанске ауторе и њихов рад. Татјана Јанковић и Гордана Вучковић из Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу ауторке су рада „Дани крагујевачке књиге“. Оне се баве активностима и програмима који описују манифестацију започету 2013. године и осмишљену као низ књижевних програма са циљем промовисања публи-

МАГАЗИН

21.4.2019.

кација објављених у Крагујевцу и о Крагујевцу - каже Јаблановић. Песник и директор Народне библиотеке „Јефимија“у Трстенику у тексту „Зборници Савремена српска проза, у издању Народне библиотеке Јефимија у Трстенику, и њихов допринос проучавању наше савремене књижевности“ сведочи о издавачкој делатности ове установе као организатора књижевних сусрета називом „Савремена српска проза“ који се одржавају више од две деценије. Домаћина скупа предстаљала је мр Ана Гвозденовић која је у раду „Од егзила до бренда“ учесницима приближила издавачку продукцију Народне библиотеке, књижевни часопис Повеља, домаћу и страну поезију, као и књиге о поезији, а посебан акценат ставила на низ акција промоције читања које ова установа успешно спроводи. „Шта недостаје у програмским активностима у великим библиотекама у Србији“

рад је начелнице Одељења за програме из културе и протокол у Народној библиотеци др Милене Ђурђијевић у коме се бави разматрањем проблема трансформације и феноменом корисника у контексту савременог пословања. Док даје кратак осврт на примере из светске праксе ауторка предлаже координате структуралних промена библиотека ове величине које би могле допринети побољшању квалитета рада у оквиру њихових програмских делатности. - У раду „Изложбе Библиотеке града Београда - визуелне комуникације“ Олга Красић Марјановић, библиотекар саветник из Беогарда, осврнула се на свој дугогишњи рад на популаризацији књиге и читања кроз организовање бројних изложби. Директорка библиотеке „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу Ивана Јаношевић у раду под насловом „Библиотека на културној сцени Обреновца“ предаставила је место своје билиотеке,која је једина установа културе у

овом месту. Из библиотеке „Димитрије Туцовић“у Лазаревцу долази рад директорке ове установе Јасмине Иванковић под називом „Улога градске библиотеке у афирмисању локалних и регионалних манифестација“. Она се фокусирана вишеслојну анализу обележавања различитих културно историјских манифестација и догађаја који превазилазе локалну заједницу и, по садржини, имају европске и универзалне вредности, а на примерима своје установе. Следи рад Елизабете Георгијев, дипломираног билиотекара саветника из Народне библиотеке „Детко Петров“ из Димитровграда, на тему „Библиотека као културни мост - Народна библиотека Детко Петров у Димитровграду у контексту културног живота бугарске националне мањине у Србији“. У раду је представљена културна улога библиотеке у Димитровграду у популарисању језика књижевности и стваралаштва, односно које услуге креира

за кориснике и какав је њен значај у културном животу заједнице и шире. Драган Огњановић директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ у Прокупљу потписује рад „У сусрет педесетим Драинчевим сусретима и 120 година од рођења Радета Драинца“ у којима је дат осврт на „Драинчеве књижевне сусрете“ који су одржани 49 пута до сада и представљају најзначајнију књижевну манифестацију у Топличком округу - објаснила је Јаблановић. Допринос Универзитетске библиотеке у Крагујевцу огледа се у раду Љиљане Станимировић „Универзитетска билиотека у Крагујевцу као средиште културног живота академске заједнице“, који се бави пропагандним активностима ове установе са посебним освртом на изложбу едукативног карактера коју је организовалаповодом јубилеја два века од проглашења Крагујевца за прву престоницу модерне Србије. Јелица Илић Минић и Владимир Брборић из Библиотеке Учитељског факултета у

Београду су заједнички истраживали како билиотека, као чувар историје школства, националног и кутурног идентитета, постаје препознатљива у културном, и ширем, друштвеном животу Србије о чему сведочи рад „Уџбеници као стубови културе“ заснован на примеру изложбе Читанке, читанчице и писменице, рачинице и земљописи из друге половине 20. века Допринос улози библиотека у културном животу Србије дала је и Народна библиотека Бор, а у раду Виолете Стојменовић „Конобари и(ли) секретари: како говорити о књигама које (ни)сте прочитали“ представљена је концепција двају програма које ова библиотека спроводи у борској гимназији. Циљ је да се млади,кроз игролике активности и креативну интервенцију са текстовима, књигама, идејама, упознају са књижевним и некњижевним делима која излазе из оквира школског градива, обавезне или факултативне лектире, комерцијалних хитова и литературе која се

интензивно и често представља путем друштвених мрежа и других канала. У раду „Мобилне услуге Народне библиотеке Крушевац у служби популаризације књиге и читања“ директорка установе мр Снежана Ненезић представља овај вид пружања библиотечких услуга уведених 2017. године, а зборник затвара рад библиотекара саветника Милоја Радовића „Дом читалачких бића“ у коме је представио бројне акције које је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ спровела у циљу развоја читалачке публике. Међу њима су „Кључеви знања“, „Очи света“, „Лектира не боли“, „Дежурна књига“, „Док чекаш читај“ и друге. Зборник „Библиотеке у културном животу Србије“ објављен је уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

21.4.2019.

Нова књига о Хиландару и Светој гори

ИЗМЕЂУ МИТА - Хиландар је неисцрпна тема којој се може прићи са различитих аспеката. - „Хиландар и Света гора између мита и историје“ Александра Б. Лаковића у издању Центра за културу „Градац“ из Рашке. - Књига коју треба читати више пута јер сваки пут открије по нешто што је претходног промакло читаоцу „Водич кроз манастире и света места“ је серијал краљевачке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ који траје дуже од једне деценије током којих је у више наврата било речи о Хиландару. Повод је уверење да је Хиландар неисцрпна тема којој се може прићи са различитих аспеката што су потврдили путници који су се, док су

њихове књиге још настајале, увек јављали са различитим импресијама. Повод за последње окупљање на истом месту, и са истим циљем, је књига „Хиландар и Света гора између мита и историје“ Александра Б. Лаковића која се прошле године појавила у издању Центра за културу „Градац“ из Рашке. Иако лекар по професији аутор се

потврдио и као добар сарадник краљевачке Библиотеке на пољу књижевности. Овом приликом је прибегао књижевном стваралаштву, али се у више наврата пре тога потврдио текстовима из области књижевне критике и есеја. Разлог више да се опроба као путописац је блискост теме којом се бави, а која је основа документарног

А И ИСТОРИЈЕ филма о Хиландару. Посебну вредност књизи, чуло се на представљању у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, су фотографије Рајка Каришића, Горана Вељковића и Мирослава Јеремића које су допринеле да аутор, уз раскошан коначан изглед на који је одлучујуће утицао ликовно - технички уредник Милојко Милићевић, направи литерарни споменик Српске царске лавре у овом времену. Милићевић подсећа да издавачка делатност Центра за културу „Градац“ траје пуних двадесет пет година током којих је штампано близу двеста педесет библиотечких јединица. - Дотакли смо врх издаваштва кад

је у питању мала издавачка кућа која и нема претензија да се такмичи са већим. У последње време наша издања све чешће су у изборима за поједине награде, а надам се да ће и ово наћи пут до жирија. Послата је на две адресе, у Ваљево, где постоји награда Љубомир П. Ненадовић за путопис, и Зубин поток у коме се додељује награда Григорије Божовић - каже Милојковић уз потврду посебног задовољства у раду на овој књизи како би и у естетском смислу задовољила високе критеријуме. Да за то има разлога најбоље потврђују радови три врхунска фотографа и више од сто шездесет

фотографија које из различитих углова, и у различитим атмосферама, представљају Хиландар и Свету гору. Низ фотографија приказаних у краљевачкој Библиотеци употпуњује слику о свакодневном животу светогорског монаштва а посебно вредним сведочанством оцењују се записи о дугим разговорима које је аутор водио са монасима. Управо због тога преовладава уверење да је „Хиландар и Света Гора између мита и историје“ књига коју треба читати више пута јер сваки пут открије по нешто што је претходног промакло читаоцу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 21.4.2019.

Четрдесет пети Дечји мајски ликовни салон

МАГАЗИН

21.4.2019.

АУТОПОРТРЕТ КА

100

- Јавним представљањем најуспешнијих радова, насталих на школским часовима, четрдесет пети пут потврђени напори да се истакне значај ликовног образовања, адекватно вреднује ангажман и труд ликовних педагога и препозна интелектуални и креативни потенцијал њихових ученика. - Тема овогодишњег конкурса „Аутопортрет“. - Осим идејног и креативног решења жири ценио квалитет ликовних и формално -техничких елемената понуђених радова. - Од 410 пристиглих за излагање изабрао 144 најуспешнија рада из четрнаест основних школа. - Главна награда додељена ученику шестог разреда Основне школе „Вук Караџић“ из Рибнице Матеју Љубичићу који се издвојио као најуспешнији одговор на задату тему, јер адекватно представља психофизичку карактеризацију и емоционалну реалност аутора

АО ИНСПИРАЦИЈА

101

ечји мајски ликовни салон представља најзначајнију и најстарију изложбу дечјег ликовног стваралаштва у Краљеву о чему сведочи податак да је ове године, као резултат успешно реализованог конкурса, приређена четрдесет пети пут са циљем да се јавним представљањем најуспешнијих радова, насталих на школским часовима, истакне значај ликовног образовања, адекватно вреднује ангажман и труд ликовних педагога и препозна интелектуални и креативни потенцијал њихових ученика. Тема овогодишњег Дечјег мајског ликовог салона инспирисана је изложбом која ће у Галерији Народног музеја Краљево, под називом „Дакле, Ви сте тај Урош Предић?“ Народног музеја Зрењанин у августу ове године, кад ће бити представљен живот и дело једног од најпознатијих српских сликара академског реализма. „Аутопортрет“ Уроша Предића из 1949. године, настао у београдском атељеу неколико година пре сликареве смрти, послужио

МАГАЗИН

21.4.2019.

102

је као повод за одређивање теме овогодишњег Салона. У питању је реалистички аутопортрет, а тема која истовремено представља сликарски жанр подразумевала је да учесници конкурса на исти начин представе сопствене личности. Правилима Дечјег мајског ликовног салона учешће на конкурсу такмичарског карактера омогућено је ученицима од петог до осмог разреда основних школа са територије града Краљева, а награде се додељују деци и педагозима који су пратили њихов рад на часовима ликовног васпитања. Примарну селекцију за излагање извршили су ликовни педагози, а стручни жири након оцењивања и ове године додељио награде за најбољу селекцију ученичких радова и награде за најуспешнију школу у области ликовног образовања. Сарадња кустоса Народног музеја са наставницима, успостављена на почетку и током учешћа на конкурсу, оцењује се посебно значајном за коначан резултат који се види на завршној изложби. Поред равно-

правних награда које се додељују најкреативнијим и технички најуспешније изведеним радовима, посебно се додељује главна награда која у част историчара уметности, оснивача ове манифестације, носи име „Милорад Михаиловић“. Жири за избор и доделу награда на 45. Дечјем мајском ликовном салону у коме су били академски сликар, кустос конзерватор Ненад Димитријевић, историчари уметности Јована Дурман и Надица Лишанин, приликом селекције радова за излагање и награде, осим идејног и креативног решења, ценили су квалитет ликовних и формално-техничких елемената понуђених радова. На основу тих критеријума од 410 пристиглих за излагање је изабрао 144 најуспешнија рада из четрнаест основних школа. - Аутопортрет је као тема изазов у време технологија кад се појављују нови модели у виду селфија који нису оно што су представљали у историји сликарства. Нису јер значењем и намерама аутора не одговарају на основно

на задату тему, јер адекватно представља психофизичку карактеризацију и емоционалну реалност аутора. Са аспекта ликовних елемената рад је композиционо и колористички уравнотежен, а одликује га задовољавајући ниво техничке реализације јер у потпуности задовољава формално естетске критеријуме. Једанаест равноправних награда припало је ученици седмог разреда Основне школе „Димитрије Туцовић“ Нини Понорац, годину дана млађем Огњену Ивановићу из школе „Вук Караџић“ из Рибнице, и вршњакињи Андреи Вуксановић из школе „Свети Сава“. На листи награђених су ученица петог разреда Основне школе „4. краљевачки батаљон“ Ана Сворцан, ученици петог разреда Матеја Кнез, шестог Нађа Јевремовић и матурант школе „Светозар Марковић“ Јована Васиљевић, ученици шестог разреда школе „Доситеј Обрадовић“ Нина Бањац, седмог школе „Драган Маринковић“ Ива Вукановић и петог Основне школе „Чибуковачки партизани“ Лука

Огаревић. Награда за најбољу селекцију радова додељена је ликовном педагогу Јелени Милуновић док је за најуспешнију школу у области ликовног образовања додељена Основној школи „Димитрије Туцовић“. Специјални гост овогодишњег салона је ученик трећег разреда школе „Вук Караџић“ из Рибнице Огњен Лугић. Изложба је отворена до краја априла, а награђени радови ће остати у власништву Музеја као део збирке која је из године у годину све обимнија. На четрдесет пети по реду Дечји мајски ликовни салон радове су послали ученици основних школа „Чибуковачки партизани“, „4.краљевачки батаљон“, „Светозар Марковић“, „Димитрије Туцовић“, „Свети Сава“, „Вук Караџић“ Берановац, „Вук Караџић“ Рибница, „Доситеј Обрадовић“ из Врбе, „Милунка Савић“ из Витановца, „Петар Николић“ из Самаила, „Бранко Радичевић“ из Витковца, „Јован Цвијић“ из Сирче и „Ђура Јакшић“ из Конарева. Т. Радовановић

Фото: НМКВ

што аутопортрет носи у себи, а то је психологија карактера и идентитет аутора слике. Овде смо се вратили старом жанру и медију у виду слике и цртежа како је аутопортрет изгледао у почетку. Што се тиче ликовног језика и технологије извођења учесници су се потрудили па су радови, што се тиче ликовних елемената, изузетно квалитетни. Иако је у суштини класичан медиј, слика и цртеж, гледало се да сваки рад технички и ликовно буде довољно квалитетан, да се на лику прочита унутрашња природа и психологија на начин како аутор жели да нам се представи. Добар сликар треба да прикаже две ствари, човека и мисли његовог духа, а колико су успешни види се на изложби – каже Надица Лишанин уз потврду да је ово најквалитетнија изложба од оснивања Салона пре четрдесет пет година. Главна награда „Милорад Михајловић“ додељена је ученику шестог разреда Основне школе „Вук Караџић“ из Рибнице Матеју Љубичићу који се издвојио као најуспешнији одговор

103

Креативне радионице за особе са инвалидитетом

МАГАЗИН

21.4.2019.

УМЕТНОСТ ИНСПИР

104

РИШЕ И МОТИВИШЕ - У новоотвореном уметничком простору „Алтернатива“ почела реализација пројекта за децу са инвалидитетом. - Партнер у реализацији пројекта „Уметност инспирише, уметност мотивише“ Унија организација особа са инвалидитетом која обједињује рад девет организација. - Локална самоуправа са шездесет одсто учествује у финансирању пројекта. - Прва заједнича изложба већ половином маја, посебна по окончању пројекта. - Добродошла свака помоћ

105

21.4.2019.

МАГАЗИН

106

озитивно искуство креативних радионица за особе са посебним потребама, организованих током претходне године, добра су основа да Удружење „Краљевачки форум“ и ове конкурише за средства којима локална самоуправа субвенционише реализацију пројеката организација цивилног друштва. Пројекат под називом „Уметност инспирише, уметност мотивише“ реализује се у партнерству са Унијом организација особа са инвалидитетом града Краљева, а након окончања административних процедура прва ликовна радионица, за особе са одређеном врстом инвалидитета, организована је средином минуле недеље у просторијама новоотвореног уметничког простора „Алтернатива“. Заступник Удружења „Краљевачки форум“ Бојан Оташевић подсећа да је, у односу на прошлогодишње активности у сарадњи са Удружењем за помоћ

особама са аутизмом „Аутизам“, лествица подигнута за коју степеницу више, јер Унија обједињује рад девет организација. Разлог за уверење да ће рад бити квалитетнији, и продуктивнији, је уметнички простор „Алтернатива“ прилагођен стваралаштву у области ликовних и примењених уметности и организовању радионица у овим областима. Локална самоуправа са шездесет посто учествује у трошковима пројекта у чију су реализацију укључене особе из света ликовних уметности и здравствене заштите задужени да, уз координатора радионица, свако из домена своје специјалности прате ефекте рада са особама са различитим врстама инвалидитета. Иако је планирано одржавање једне радионице недељно готово је сигурно да ће се полазници окупљати више пута како би радом у мањим групама, од пет до шест, на адекватнији начин могли да одговоре

постављеним захтевима. Оташевић значајним оцењује прошлогодишње искуство рада у оквиру пилот пројекта, у који су била укључена деца са аутизмом, што је довољно да се током ове године у реализацију укључи Унија организација особа са инвалидитетом. Задовољство је појачано потврдом да таквих радионица није било у ранијем периоду а није познато ни да су, са изузетком Новог Сада, организоване у било ком другом граду у земљи. Иако је на почетку пројекта тешко говорити о интересовању за учешће у радионицама искуство из претходног периода сведочи да је од укупног броја пријављених довољно интересовања за рад до окончања активности показала тек половина. Ако се зна да потичу из једне категорије особа са посебним потребама разумљиво је уверење да би, укључивањем девет организација, крајњи резултат могао

Као и много пута раније и овога се главним ограничавајућим фактором оцењује количина средстава намењених реализацији пројекта. Ако се зна да износ није промењен у односу на претходну годину кад су у рад укључени само чланови једног удружења није тешко проценити са каквим би проблемима могли да се суоче организатори у случају кад интересовање покаже знатно више њих. Иако је у овом тренутку тешко проценити организатори верују да ће имати средстава да покрију трошкове материјала за највећи део пројектних активности. Сумња да неке неће моћи да се реализују по плану и програму не умањује жељу за одржавањем што више радионица од којих се очекује да допринесу напретку и развоју у области стваралаштва и социјализације учесника. Координатор пројекта сликар Бојан Оташевић, специјалиста опште меди-

цине др Ивана Петровић, дипломирани психолог Никола Марић, васпитачица и сликарка Тијана Дражовић и сликар Бобан Јеремић чврсто су уверени у успех и резулате вишемесечних активности на мотивацији полазника да истрају у унапређењу креативних способности. Колико су успели на самом старту могло би да буде познато већ половином маја кад ће оно што су остварили бити приказано на изложби радова полазника других радионица. Онима који буду издржали до краја биће омогућено да домете и напредак у области ликовног и примењеног стваралаштва покажу на посебној изложби планираној као завршна активност пројекта. Податак да се ради са особама из осетљивих група учвршћује уверење да је свака помоћ са стране добродошла, било да се манифестује кроз савете, набавку материјала за рад или било коју другу материјалне природе.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

да буде знатно повољнији. Почетак рада са тек неколико деце тумачи се чињеницом да је прва радионица одржана сат пре поднева радног дана кад је велики број оних на које се рачуна ангажован у школама и другим акривностима. Први сигнали из удружења слепих и слабовидих, глувих и наглувих, параплегичара и других дају довољно повода за очекивање о укључењу двадесетак деце, што значи да би рад морао да се одвија у више група. Прва фаза реализације пројекта подразумева укључивање заинтересованих удружења да сами извше процену способности и интересовања својих чланова за овај тип рада у оквиру креативних радионица. Оташевић верује да би из квантитета могао да проистекне и квалитет оних који буду показали потребан ниво вештине, способности, интересовања и концентрације да издрже што дуже.

107

108

МАГАЗИН 21.4.2019.

109

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

21.4.2019.

Парк чудеса

110

Јединствени чаробни забавни парк, место где посетиоци уживају у вожњама које пркосе гравитацији, где живе занимљиви и шарени ликови и где су непоновљиве атракције је само Парк чудеса. „Парк чудеса“ је узбудљива прича о осмогодишњој девојчици Џун која, уз помоћ бујне маште, прави спектакуларни забавни парк, пре него што открије да он постоји у стварности. Кад њен вољени парк почне да се урушава, само га она може спасити фантастичним начином маштања и уз помоћ врло посебних пријатеља. Седамдесетосмоминутну анимирану авантуру, са елементима комедије, у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, по ценарију који су написали Џош Еплбаум и Андре Немец режирао је Дилан Браун. У верзији на српском језику улоге тумаче Дарија Врачевић, Стефан Бундало, Ања Мит, Павле Јеринић, Срђан Тимаров, Марко Живић, Ђорђе Стојковић, Паулина Манов, Слободан Станковић, Димитрије Николић, Драган Вујић, Милан Антонић, Душица Новаковић... Филм се приказује до 24. априла, а појекције почињу у 18 сати.

Афтер

Филм „Афтер“ заснован је на истоименом, планетарно популарном, роману Ане Тод. Вредна студенткиња и предана кћи Теса Јанг започиње прву годину факултета с великим амбицијама, јер тачно зна шта жели да постигне и који пут треба да следи. Сређени живот распашће се као кула од карата кад упозна тајанственог Хардина Скота који носи таму у очима, тело му је покривено тетоважама а живи по сопственим правилима. Хардин је све што Теса жели да избегне али ће баш он, након једног дружења на језеру, постати једино што ће од тада желети. Њихова веза неће бити једноставна, ни у ружичастим тоновима, али ће сваки изазов са којим ће се суочити њихову страст учинити још снажнијом. Љубавну драму у 2Д формату, чије трајање за пет премашује сто минута, Џени Гејџ је режирала по сценарију Сјузан МекМартин и Ане Тод, а водеће улоге тумаче Џозефина Ленгфорд, Хиро Фајнс Тифин, Селма Блер, Џенифер Билс и Питер Галагер. Филм се приказује до среде 24. априла у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Проклетство ожалошћене жене Ла Лорона, ожалошћена жена, застрашујуће је указање на граници раја и пакла, а само помињање њеног имена у целом свету већ генерацијама изазива страх. Ла Лорона је мексичка легенда о жени која је, у љубоморном бесу због преваре мужа, утопила своју децу. Тек када их је видела како плутају реком схватила је шта је урадила, па се убила, а према легенди вечно трага за децом тражећи другу изгубљену како би их учинила својом. Њене сузе су вечне и смртоносне, а сви који су чули њен смртоносни позив у ноћи су уклети. Што више времена пролази њена жеља за децом је већа, а методе да до њих дође све више застрашујуће. Мики Дагтри и Тобиас Иаконис написали су сценарио за деведесеттроминутни филм у режији Мајкла Чавеза који је тумачење главних улога поверио Линди Карделини, Патрицији Веласкез, Рејмоду Крузу, Шон Патрик Томасу и Марисол Рамирез. Филм се приказује до 24. априла, а пројакције почињу у 22,00.

111

112

МАГАЗИН 21.4.2019.

Слога - Трепча 2:1

113

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 21. И 27. АПРИЛА

МАГАЗИН

21.4.2019.

21. април

114

753. п. н. е. — Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим. 1836 — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД. 1856 — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време. 1882 — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета „Врачара“ Даворина Јенка, аутора српске химне „Боже правде“. 1924 — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. 1941 — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје. 1945 — Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији. Црвена армија је ушла у предграђе Берлина. 1960 — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију. 1967 — Војним пучем у Атини успостављен режим „грчких пуковника“ који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој. 1993 — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава.

1996 — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата. 1997 — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине. 1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда „Ушће“ у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду. 2000 — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2. 2003 — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином. 2004 — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу „Сандеј тајмс“ открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.

22. април 1500 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил. 1529 — У Сарагоси потписан уговор

којим су Шпанија и Португал одредиле границе интересних зона у Тихом океану. 1836 — Амерички Конгрес одобрио је ковање два цента, прве америчке кованице која је носила речи „In God We Trust„. 1838 — Британски брод „Сиријус“ први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало 19 дана. 1913 — Након дугих борби здружене снаге краљевина Црне Горе и Србије освојиле Скадар, чиме су окончане борбе у Првом балканском рату. 1913 — Бољшевичке новине Правда први су пут објављене у Санкт Петербургу у Русији. 1915 — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит. 1930 — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова. 1934 — У Београду основано Астрономско друштво „Руђер Бошковић“. 1944 — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ. Ескадрилу чинило 16 борбених авиона „спитфајер“. 1945 — Партизанске јединице су ослободиле Бањалуку. 1969 — Британац Робин Нокс Џонстон упловио у луку Фалмут и тиме окончао прво путовање око света једрилицом. Путовање трајало 312 дана. 1970 — Први пут прослављен Дан планете Земље. 1975 — У Хондурасу војним пучем смењен председник, генерал Освалд Лопез Арелано. 1990 — На првим вишестраначким изборима у Хрватској победила Хрватска демократска заједница, а њен лидер Фрањо Туђман изабран за председника Председништва Хрватске. По проглашења независности Хрватске од СФРЈ 25. јуна 1991. Туђман постао председник Хрватске.

1992 — У серији експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи. 1995 — Војне снаге племена Тутси у Руанди напале избеглички камп „Кибехо“, у којем су били смештени припадници племена Хуту, и побиле око 2.000 људи. 1996 — Нападима ОВК на југословенске снаге безбедности, тихо отпочео Косовски рат. 1997 — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета „Тупак Амару“. У акцији погинули један талац, три војника и свих 14 герилаца. 1999 — У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођена резиденција председника Слободана Милошевића, претходно испражњена. 2003 — КФОР ухапсио вођу расформиране илегалне Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе Шефћета Мусљиуа.

23. април 1014 — Брајан Бору је у бици код Клонтарфа поразио ленстерско-викиншку војску, али је и он сам убијен у бици. 1660 — Мировним уговором из Оливе, Пољска је препустила Шведској Ливонију с градом Ригом. 1728 — У пожару уништен велики део Копенхагена. 1815 — Подигнут Други српски устанак под вођством књаза Милоша Обреновића. 1913 — Турци у Првом балканском рату Скадар предали Црногорцима. Одлуком великих сила 14. маја Црногорци се повукли, а Скадар припао Албанији. 1938 — Судетски Немци тражили, уз подршку Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским споразумом у септембру исте године Хитлер Судете припојио Немачкој, а 1939. окупирао Чехословачку. 1941 — Грчка војска капитулирала пред трупама нацистичке Немачке, а

115

21.4.2019.

МАГАЗИН

116

краљ и Влада напустили земљу. 1945 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре „Захсенхаузен“ и „Равензбрик“. 1975 — Последња јужновијетнамска влада поднела оставку, а председник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату. 1990 — Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву. То је била прва посета једног кинеског премијера Совјетском Савезу после 26 година. 1997 — Председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне супер-силе у постхладноратовској ери. 1998 — У Србији, на референдум о страном посредовању у решавању проблема на Косову и Метохији, изашло 73,05 % гласача, а против учешћа страних представника изјаснило се њих 94,73 %. 1999 — Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погођена зграда државне телевизије. Погинуло 16, повређено 18 радника. Уништено и више репетитора Радиотелевизије Србије. 2003 — Светска банка одобрила кредит од 80 милиона долара за подршку реформама социјалног сектора у Србији. У Пекингу одржани први директни преговори САД и Северне Кореје после признања Северне Кореје да је тајно радила на унапређењу нуклеарног оружја и тиме прекршила међународне обавезе. 2009 — Откривен је бљесак гама зрака GRB 090423 који је потицао од најудаљенијег познатог астрономског објекта.

24. април 1792 — Француски капетан Клод Жозеф Руже де Лил компоновао је „Марсељезу“, која је касније постала химна Француске. 1815 — На скупу у Такову донета је одлука да се подигне Други српски устанак против турске власти под вођством Милоша Обреновића. 1877 — Русија објавила рат Ото-

манској империји. 1898 — Шпанија објавила рат САД као одговор на ултиматум америчке администрације да се шпанска власт повуче са Кубе. 1916 — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику. Британске трупе угушиле су устанак за шест дана. 1950 — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом. 1967 — У Београду је отворена прва дискотека у Југославији и једна од првих у Европи. 1970 — Кина је лансирала први вештачки сателит. 1975 — Троје људи погинуло у нападу немачке терористичке групе Бадер-Мајнхоф на амбасаду Немачке у Стокхолму. 1987 — Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Савеза комуниста Србије, посетио је Косово Поље и дао подршку Србима са Косова који су се жалили на све агресивнији национализам косовских Албанаца. Та подршка, симболично изражена реченицом „Нико не сме да вас бије“, означила је почетак српског популистичког таласа на чијем ће челу у наредних 13 година бити Слободан Милошевић. 1991 — Влада Јужне Африке саопштила да је постигла договор с Афричким националним конгресом Нелсона Манделе да до 30. априла 1991. ослободи све политичке затворенике. 1992 — Герилски лидери у Авганистану договорили су се да Савет од 50 чланова преузме власт после рушења комунистичког режима Наџибулаха. 1996 — Палестински парламент у избеглиштву је из повеље Палестинске ослободилачке организације избацио одредбу о уништењу Израела. У Пекингу, председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин договорили су се о новим односима две земље. 2003 — Министарство унутрашњих послова Србије поднело је Окружном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против бившег председника Југо-

славије Слободана Милошевића и још осам лица осумњичених за умешаност у убиство бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Јужноафрички суд осудио је хероину антиапартхејда Вини МадикизелаМандела, бившу супругу некадашњег председника Нелсона Манделе, на шест година затвора због преваре и крађе. Након жалбе казна јој је смањена на три и по године затвора. 2004 — Папа Јован Павле Други поставио је једну опатицу на одговорну позицију у Римокатоличкој цркви, треће место у конгрегацији која руководи верским редовима. То је највише место које је једна опатица икада заузела у администрацији Римокатоличке цркве. САД су ублажиле економске санкције Либији, пошто је напустила програм производње оружја за масовно уништење. Санкције су биле на снази од 1986. године. Кипарски Грци су двотрећинском већином на референдуму одбили уједињење са кипарским Турцима и тиме спречили да цео Кипар уђе у Европску унију. 2013 — 1.129 особа је погинуло, а око 2.500 је повређено у урушавању зграде у месту Савар у Бангладешу. 2016. — На ванредним парламентарним изборима у Србији владајућа Српска напредна странка освојила убедљиву већину посланичких места.

25. април 1512 — Турски султан Селим I ступио на престо. 1644 — Збачена је кинеска династија Минг када је цар Чонг Џен извршио самоубиство током сељачког устанка који је предводио Ли Зиченг. 1792 — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина. 1859 — Почело је копање Суецког канала према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса. 1915 — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустра-

лијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату. 1920 — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса. 1945 — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација. 1974 — У Португалу у Револуцији каранфила оборен је аутократски режим Марсела Каетана. 1975 — На првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша. 1980 — Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хелокоптера са авионом. Срушио се дански „боинг 727“ који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде. 1982 — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва. 1993 — На референдуму у Русији 62 одсто гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина. У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице. 1994 — У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске

117

уније у рату у Босни. 1999 — Авијација НАТО срушила друмско-железнички Жежељев мост, већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву. 2000 — У Београду убијен директор „Југословенског аеротранспорта“ Жика Петровић. 2002 — Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом. 2004 — За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер. 2006 — Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године.

МАГАЗИН

21.4.2019.

26. април

118

1532 — У походу на Беч турска војска под командом султана Сулејмана II ушла у Мађарску. 1607 — Капетан Џон Смит у Кејп Хенри у Вирџинији довео прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Северној Америци. 1717 — У олуји код Масачусетса потонула гусарска галија Уида са око четири тоне злата. 1828 — Русија објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност. 1915 — Италија је тајно потписала Лондонски споразум с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније. 1933 — Основана је тајна полиција нацистичке Немачке, Гестапо. 1937 — Луфтвафе је бомбардовао

Гернику током Шпанског грађанског рата. 1942 — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи. 1945 — Ухапшен маршал Анри Филип Петен, шеф француског колаборационистичког режима, са седиштем у Вишију, у Другом светском рату. Осуђен на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију. 1945 — Је одржано треће и последње засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Сарајеву. 1954 — У Женеви почела конференција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа, па је у јуну 1954. диктатор Нго Дин Зјем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама. 1962 — Британија лансирала први сателит „Ариел I„. 1964 — Тангањика, Занзибар и Пемба основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. променила назив у Танзанија. 1986 — Експлодирао је четврти блок нуклеарне електране Чернобиљ изазвавши најтежу радиоактивну несрећу у историји. 1994 — У Јужној Африци одржани први избори на којима су учествовали и црнци и белци, а који су означили крај режима апартхејда. 1999 — Током ваздушних удара НАТО на Југославију Европска унија забранила улазак у земље-чланице Уније председнику Југославије Слободану Милошевићу, члановима његове породице, званичницима Југославије и Србије и увела ембарго на увоз нафте. 2003 — На заседању Комисије Уједињених нација за људска права озва-

ничен крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори. 2005 — Сирија је под међународним притском повукла последњу групу од некадашњих 14.000 војника стационираних у Либану, окончавши тако 29годишње уплитање у унутрашње прилике у тој земљи.

27. април 1594 — Спаљене мошти Светог Саве. 1521 — Урођеници са филипинског острва Мактан убили португалског морепловца Фердинанда Магелана, који је предводио експедицију на првом путовању око света. 1830 — Јужноамерички војсковођа и први председник Колумбије Симон Боливар, оптужен за диктаторске амбиције, поднео оставку. 1830 — Београд добио прво улично осветљење, фењере са свећама. 1909 — Група „Младотурци“ оборила са власти турског султана Абдула Хамида. 1941 — У Атину, у Другом светском рату, ушли немачки тенкови. 1945 — Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо. 1950 — Уједињено Краљевство је признало Израел. 1956 — Роки Марчано се повукао из бокса као једини непобеђен светски шампион у „тешкој“ категорији. 1960 — Проглашена независност афричке државе Того, бивше француске колоније. 1961 — Сијера Леоне стекла независност од Велике Британије. 1978 — Авганистанске војне снаге преузеле власт у земљи и успоставиле владу. Председник Мохамед Дауд Кан убијен, нови председник Нур Мохамед Тараки прогласио Демократску Републику Авганистан.

1992 — По распаду СФРЈ, проглашена Савезна Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, која је трајала непуних 11 година. СРЈ проглашена на основу Устава донетог истог дана. Посланици у Савезном већу Скупштине СФРЈ претходно усвојили Декларацију о стварању СРЈ. Русија и 12 бивших совјетских република постале чланице Међународног монетарног фонда и Светске банке. 1993 — Еритреја стекла независност од Етиопије после три деценије дугог грађанског рата и референдума на којем су њени грађани гласали за независност. Фудбалери репрезентације Замбије погинули у паду авиона у Атлантски океан код Габона на путу да одиграју квалификациону утакмицу за Светско првенство 1994. против Сенегала. Представници Кине и Тајвана у Сингапуру почели разговоре, прве од завршетка кинеског грађанског рата 1949. 1997 — У Хонгконгу званично отворен најдужи висећи друмско-железнички мост на свету, који је повезао град са новим аеродромом. 1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођен центар Сурдулице. Погинуло 17 људи, рањено 11, око 300 цивилних објеката срушено или оштећено. 2001 — Русија потписала уговор са Северном Корејом о побољшању квалитета оружја које је та комунистичка земља добила током совјетске ере. 2003 — На председничким изборима у Парагвају победио Никанор Дуарте Фрутос, чиме је настављен континуитет педесетпетогодишње владавине његове партије Колорадо, која је у свету најдуже на власти. 2015 — Припадник вахабијског покрета уз поклич „Алаху екбер“ напао полицијску станицу у Зворнику. У размени ватре један полицајац убијен, двојица рањена, а нападач ликвидиран.

119

21.4.2019.

МАГАЗИН

120

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs