Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 382 * 31. март 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 31.3.2019.

10 20 28 34 36 42 46 50 56 62 64 68 74 80 84 90 92 94

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Дан сећања Поглед према небу Бомбардоавње још траје За одбрану државе Обрачун са плакатима Карљево на осмом месту Позитивна оцена активности Допринос развоју државе Љубав јача од свих недаћа Донирај крв за престо Против дискриминације Сат за нашу планету Операције 8. новембра 1915. Култура без граница Признање краљевачком уметнику На репертоару Биоскопа „Кварт“ Слога - Врбас Времеплов

3

4

МАГАЗИН 31.3.2019.

5

6

МАГАЗИН 31.3.2019.

7

8

МАГАЗИН 31.3.2019.

9

10

МАГАЗИН 31.3.2019.

Две деценије од почетка НАТО агресије

ДАН СЕЋАЊА

11

МАГАЗИН

31.3.2019.

- Распад бивше Југославије започет 1990. године трајао је готово пуну деценију, а историчари га сматрају једним од најтежих ратних сукоба у овом делу света и често називају трећим балканским ратом. - Од 78 дана бомбардовања Краљево је 54 дана било мета бомбардера и крстарећих ракета, а у 172 напада на ово подручје је бачено више од шест стотина пројектила велике разорне моћи. - Оштећено је или уништено 1.750 објеката, а на подручју Рашког округа погођено 2.436 кућа и 1.220 станова, дванаест школа, седам здравствених установа, два вртића, 24 привредна објекта, двадесет друмских и железничких мостова. - У бомбардовању Србије учествовало је преко седам стотина авиона који су током око две хиљаде и триста борбених напада, а лансирано је око хиљаду крстарећих ракета, причинили штету од око сто милијарди америчких долара

12

ве деценије од почетка агресије снага северноатланске алијансе на Савезну Републику Југославију 24. марта 1999. повод је да се овом датуму прида нешто већи значај него претходних година. Због тога је читава недеља посвећена догађајима који су током седамдесет осам дана бомбардовања значајно обележили новију историју Краљева, са посебним освртом на све жртве ратова вођених на простору Југославије у последњој деценији двадесетог века. Обележавање Недеље сећања отпочело је изложбом „НАТО бомбардовање железничких објеката и комуникација у краљеваком крају“, у Свечаној сали Градске управе, чији је аутор др Милан Матијевић, а настављено представљањем две значајне публикације. Прва је монографија „Краљево на путевима историје“, са

Д

поднасловом „Спомен књига погинулим у ратовима 1990-1999. године“, генерала Милисава Секулића, а друга „Споменица о погинулим у ратовима 1991-2000. година с подручја Краљева“ коју је приредио др Милош Тимотијевић. Недеља сећања окончана је пригодном академијом под називом „Нисмо заборавили“ посвећена сећању на дане страдања и јунаке који их нису преживели и парастосом страдалим Карљевчанима у ратовима вођеним између 1990. и 1999. године испред споменика на Тргу Јована Сарића. Распад бивше Југославије започет 1990. године трајао је готово пуну деценију, а историчари га сматрају једним од најтежих ратних сукоба у овом делу света и често називају трећим балканским ратом. Рат је за собом

оставио пустош у градовима и селима, јад у душама породица чији су сродници заувек остали на бројним фронтовима и ратиштима од Словеније до простора Косова и Метохије, а прва жртва био је војник Слободан Стојковић из Матарушке Бање, убијен првих дана ратних збивања у Словенији. У данима погрома и страдања, али и невиђених херојстава и одлучности да се брани свој праг, њива, пропланак, вековни манастири, међу истинске хероје и јунаке уписани су и Краљевчани од којих се многи са фронта нису вратили својим кућама. Да жал за њима никада неће престати сведочи податак да у овој средини нису заборављени, а академија у њихову част прилика је за потврду да би то могло да се догоди само ако више не буде ни овог народа. Учесници рата и сродници страда-

13

МАГАЗИН

31.3.2019.

лих на ратиштима бивше Југославије, представници удружења породица страдалих учесника рата, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници локалне самоуправе, извршне и законодавне власти, Рашког управног округа, Српске православне цркве, министарстава одбране, унутрашњих послова и просвете, посланици, одборници, суграђани и го-

14

сти минутом ћутања су одали пошту погинулима у борбама за очување територијалног интегритета земље пре још једног подсећања на почетак бесомучног бомбардовања Савезне Републике Југославије. Током НАТО агресије која је трајала од 24. марта до 10. јуна товари смртоносних бомби изручени су на подручје Србије и поред тога што за то није добијена сагласност Савета безбедности

Уједињених нација. Од 78 дана бомбардовања Краљево је 54 дана било мета бомбардера и крстарећих ракета, а у 172 напада на ово подручје је бачено више од шест стотина пројектила велике разорне моћи. Колика је била најбоље сведочи податак да је оштећено или уништено 1.750 објеката, а на подручју Рашког округа погођено 2.436 кућа и 1.220 станова. Оштећено је и у згариште претворено дванаест школа,

седам здравствених установа, два вртића, 24 привредна објекта, двадесет друмских и железничких мостова. Током бомбардовања подручја Рашког округа од последица тешког рањавања умрло је дванаест, док је рањено 105 цивила. Податак да је у крвавим ратовима при распаду бивше Југославије погинуло 139 бораца са простора Краљева не умањује значај чињенице да коначан

број жртава никада није саопштен. Процењује се да је погинуло две и по хиљаде, а рањено шест хиљада, особа али да из дана у дан расте број оболелих од најтежих болести што је последица употребе забрањеног оружја. У бомбардовању Србије учествовало је преко седам стотина авиона који су током око две хиљаде и триста боребних напада, а лансирано је око хиљаду крстарећих ракета, причинили штету од

око сто милијарди америчких долара. Агресори су користили оружје које није дозвољено међународним конвенцијама, касетне бомбе и пројектиле са осиромашеним уранијумом, којима је практично преорана територија јужне српске покрајине. О жестини борби на Кошарама сведочи податак да се сматрају равним онима које су почетком Првог светског рата вођени на Церу и Колубари. Због тога

15

31.3.2019.

МАГАЗИН

16

се с правом сматра да су јунаци са Кошара одбранили Србију, јер да нису она би данас другачије изгледала. О тим догађајима сведочио је песник Милоје Радовић који је у пролеће 1999. године био помоћник команданта 3. батаљона 125. моторизоване бригаде која је проглашена народним херојем. - Снага једне државе не мери се само бројем квадратних километара њене површине, стотинама хиљада или милионима становника који је насељавају. Не мери се ни привредном снагом, већ се на првом месту мери културом сећања на најзначајније битке које је тај народ преживео. И као што се сећамо Првог српског устанка и успеха треба да се сећамо и болног пораза и ћеле кула. Као што се сећамо Другог српског устанка треба да схватимо да нас је мудрост спасла великог

броја изгубљених људских живота. Као што се сећамо Васкрса после Првог светског рата треба да запамтимо и албанску голготу. У ратовима деведесетих сећамо се имена и лица људи који су оставили своје животе, и свих ратних војних инвалида који данас живе у Краљеву. Али, треба да саберемо имена људи који су оставили своје животе, било да су рођени и одрасли у Краљеву или њихове породице данас насељавају наш град. Треба да разговарамо и памтимо, не само на колективном нивоу, да се сетимо оних који су дошли, места одакле су дошли, родних кућа, школа које су похађали, фабрика у којима су радили, а ми који смо их дочекали увек у свом сећању имамо урезане колоне које су долазиле у Краљево и начин како смо тим људима помагали. Колективно и индивидуално

сећање треба да се саберу у трајно, вечно сећање српског народа. И као што друге нације имају имена за своје погроме током историје и српски народ треба да има своје име за све оно што је проживео и пропатио кроз историју. Пре неколико дана смо добили предлог те речи и можда је покољ најадекватнија реч за све оно што смо доживели. Али, оно што је јако важно јесте да схватимо да, поред овог трајног сећања, треба да развијамо сарадњу и дух поверења, да нашу борбу наставимо на другачији начин, не више пушкама и топовима, јер Срба нема колико их је било на почетку двадесетог века, него да се трудимо да наши привредни успеси имају меру некадашњих војних победа, да наш народ васкрсне кроз раст и развој економије, кроз стабилно друштво, кроз могућност да своју

децу запослимо, а не да више мајке своју децу испраћају у рат. Надам се да је та победа близу и да ћемо је сви заједно славити - нагласио је градоначелник Краљева Предраг Терзић. Последња деценија двадесетог века је трајно забележена у сећању свих који су остали без чланова породица, учесника и инвалида који још увек доживљавају трауме. Зато се, у сарадњи са удружењима породица палих бораца, ратних ветерана и ратних војних инвалида, почетак НАТО агресије сваке године обележава уз обећање да неће престати док год живи сећање на жртве. Због чињенице да су жртве сулудог времена сукоба, који је оставио пустош у овом делу Балкана, заслужили да буду помињани и као хероји који су положили животе на бранику отаџбине оставивши потоњим генерацијама обавезу да их не забораве и по-

мињу док је света и века. Сваки 24. март је прилика за подсећање како нема већег зла од рата и да се, тек кад замукну топови, виде размере ратне пустоши. У време мира је све, осим људских живота, надокнадиво па се последице рата и мере по броју страдалих. Животи који су уграђени у темеље државе и града стварају обавезу за појачану бригу о њиховим живим сродницима, а уверење да много тога још није урађено води ка томе да ће неправда бити исправљена, а обавезе државе и града испуњене. Споменик на Тргу српских ратника место је где сваког 24. марта венце и цвеће полажу представници локалне самоуправе, Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године, Удружења учесника ратова 1991-1999, Удружења раних војних инвалида, Војске Србије, Министарства

унутрашњих послова и организација цивилног друштва. Тако је било и ове године пре него што су парастос страдалима чије је животе пресекао вихор рата, а у душама оставио ненадокнадиву празнину и болно сећање, служили свештеници Епархије жичке предвођени епископом Јустином. У Касарни „Јован Курсула“ у Јарчујку венци и цвеће положени су на споменик припадницима 252. оклопне бригаде погинулим у НАТО бомбардовању, а у Касарни „Рибница“ уприличен обилазак богослужбеног простора и Спомен собе чији је део чувар сећања на све припаднике ове бригаде у ратовима од 1990. до 1999. године и пано са сликама и подацима палих бораца из Краљева у овим ратовима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 31.3.2019.

19

Краљево у периоду агресије: Радоица Кочовић (1)

МАГАЗИН

31.3.2019.

ПОГЛЕД УПРТ ПРЕМА НЕБУ

20

- Са равног крова зграде на Тргу Јована Сарића јасно могла да се види усијана ватрена лопта која се из правца Богутовца кретала ка аеродрому. - Прва три дана НАТО агресије становници Краљева памте по сиренама за знак ваздушне опасности и искључењу струје у вечерњим часовима у складу са плановима заштите. - Координате потенцијалних циљева прибављене од припадника међународних комисија који су месецима пре бомбардовања обилазили војне објекте и вршили контролу поштовања договора о смањењу наоружања. - Почетак оружане интервенције је, према плану за остваривање доминације на територији целог Балканског полуострва, планиран за октобар 1998. године. - Ракете у халама Фабрике вагона

Радоица Кочовић

21

ало је оних који су у пролеће 1999. године били довољно свесни опасности која ће пуних седамдесет осам дана лебдети над животима највећег броја становника ове земље, а да се на двадесетогодишњицу почетка бомбардовања није присетио бар неких детаља из тог периода. И док највећи број њих сведочи о искуствима из најближег окружења има и оних који су због природе посла били у ситуацији да имају много више информација и обавезу да брину о безбедности становништва. У такве се убраја Радоица Кочовић, у време НАТО агресије 1999. године начелник Секретаријата одбране у Краљеву, који на двадесету годишњицу почетка бомбардовања потврђује како су државни органи у периоду који му је претходио имали добро разрађене планове за поступање у случају агресије. Информације које су наговештавале могућност оружане интервенције биле су повод да се активирају планови приправности, а на потребан ниво спремности подигну све структуре града и регионалне заједнице. Сви државни органи задужени за одбрану земље били су у високом степену приправности, а знатан део људства са подручја Краљева, више

МАГАЗИН

31.3.2019.

М

22

него из осталих делова земље, мобилисан у редовни састав војске. Основни разлог је чињеница да су се на територији града налазиле значајне војне формације бивше Југославије и команда Друге бригаде Копнене војске са задатком да попуњава мешовиту бригаду чија је зона одговорности покривала територију Косова и Метохије. - У нашој надлежности били су узбуњивање становништва, праћење налета авијације системом осматрања и обавештавања, цивилна и противпожарна заштита и остало што је било у надлежности цивилних структура. Војни одсек је имао задатак мобилизације резервног састава а, иако су функције биле раздвојене, радили смо синхронизовано на истом државном задатку. Сви запослени у Секретаријату одбране су непосредно пред агресију добили позив за мобилизацију и обавезу да се јаве на ратни распоред. Били смо обавезни да 24 сата непрекидно будемо на радним местима, а у приправности су били и припадници цивилне заштите. Непосредно пред 24. март осматрачке станице система осматрања и обавештавања су мобилисане и изнесене на локацију са које су могле да прате евентуални налет авија-

ције - каже Кочовић. Податак да су оружане активности на простору јужне српске покрајине отпочеле пре бомбардовања основни је разлог за систематско позивање војних овбезника, највише са простора Краљева, Рашке, Врњачке Бање и Трстеника. Оптерећеност војних обвезника са овог простора била је тема бројних анализа које су потврђивале састав бригаде са деведесет одсто припадника резервног кадра и командног од активних старешина. У размаку од само неколико минута првих вечерњих сати бомбе су пале на аеродроме у Приштини и Лађевцима. Сведок ових догађаја сећа се да је са равног крова зграде на Тргу Јована Сарића јасно могла да се види усијана ватрена лопта која се из правца Богутовца кретала ка аеродрому. Уследио је прасак након чега је широк простор око места на који је ракета пала заблистао изузетно јаком белом светлошћу. Опасност од ширења пожара био је повод да према овој локацији буду упућене ватрогасне екипе и део припадника цивилне заштите, али су поновљени удари и опасност да буду угрожени њихови животи били основни разлог да се одустане од те намере током ноћи, а и на-

ства одбране је стигла депеша да се не спроводи мера замрачивања, и да градска дистрибуција не искључује струју, јер они бирају циљеве и наводно воде неку хуману акцију током које су им на мети само војни објекти. Имајући у виду да се војска извукла на резервне локације то сам примио као олакшање, јер сам сматрао да неће гађати по цивилима, недужним грађанима и инфраструктури која нема везе са војним објектима. Подаци које смо имали потврђују жељу да агресија траје мање од месец дана, а да ће са пар напада авијације постићи циљ који су имали и због кога су, први пут после Другог светског рата и без одобрења Савета безбедности Уједињених бација, бомбардовали једну суверену земљу у Европи - каже Кочовић. Агресија је почела под изговором спречавања хуманитарне катастрофе али је све што се дешавало након завршетка, укључујући сазнања иностраних извора и оних који су учествовали у припреми и извршењу, довољно јасно указивало на одлучну намеру дипломатије Сједињених Америчких Држава да осигура војну надмоћ на Балканском полуострву. На руку им је ишла чињеница да је Руска Федерација до пада Берлинског зида успе-

вала да одржава равнотежу у дипломатским и војним односима а кад је било извесно да то више није у ситуацији, или не жели, постало је јасно да постоје добри услови за оружану интервенцију. Потврду таквог става аналитичари виде у веома млакој подршци Србији и одсуство вета на које је Русија имала право у Савету безбедности. Бољи познаваоци тадашњих прилика подсећају да је почетак оружане интервенције, према плану за остваривање доминације на територији целог Балканског полуострва, планиран за октобар претходне године. Значајним за то сматра се утицај скраћене Југославије на политичке и привредне прилике у овом региону и интерес интернационалних компанија за продор на то подручје. Почетак је одложен за пролеће након потврде да је председник Слободан Милошевић пристао да повуче специјалне јединице са подручја Косова и Метохије. Ако се томе дода уверење да би улазак у зимски период додатно отежао и умањио ефекте авијације онда је јаснија процена НАТО стратега да се ваздушна кампања одложи до првих дана пролећа. Поред редовних обавеза на спрово-

Фото: Г. Шљивић

редних дана. Разлог више био је податак да су припадници јединица са овог простора раније премештени на сигурније локације, па су следећих дана највеће жртве били објекти у оквиру аеродромског комплекса, полетно слетна стаза, магацини, радионице, хангари... Прва три дана агресије становници Краљева памте по сиренама за знак ваздушне опасности и искључењу струје у вечерњим часовима у складу са плановима заштите. Још није избледело сећање на сабласни изглед града чију је тишину реметио само хук авиона који су, са висине веће од десет хиљада метара, уносили страх у кости ненавикнутим на овакво стање. Таму која је обавијала град реметило је само до крајности прикривено светло фарова моторних возила маскираних због уверења како је то добар начин да се заштити од опасности. У том периоду мало је ко размишљао о томе да агресор има прецизне координате свих потенцијалних циљева прибављених од припадника међународних комисија који су месецима пре бомбардовања обилазили војне објекте и вршили контролу поштовања договора о смањењу наоружања. - Након прва три дана из Министар-

23

31.3.2019.

ђењу замарачивања и обавештавања становништва о налету авијације припадници Секретаријата су одржавали редовну везу са радио аматерима од којих су добијали значајне информације о кретању авиона, најчешће у ситуацијама кад су се кретали испод границе на којој су уређаји за осматрање могли да их идентификују. Ово се показало посебно зна-

чајним након што је НАТО авијација унуштила радарске системе на Копаонику оспособљене да идентификују налет авиона на ширем простору Балканског полуострва. Од тада па до престанка агресије на почетку друге декаде јуна за контролу неба над Србијом коришћени су мобилни радарски системи, а на често мењаним локацијама укључиваним тек

МАГАЗИН

Принова

24

- Првих дана агресије у сећање ми се урезала специфична ситуација кад је супруга требало да се породи. Петог дана агресије био сам на истуреној локацији у подруму општинске зграде, а повремено са крова посматрао куда се крећу налети. Те вечери је пљуштало по Јарчујку, Лађевцима, Карапанџи и Богутовцу, а онда ме је супруга позвала око три ујутро. Још није била скинута забрана замрачивања кад сам аутом пошао према болници, а кад сам пришао породилишту приметио да нигде нема живе душе. Свуда су погашена светла, не могу ни да нађем породилиште па покушавам да добијем доктора, али су све везе блокиране. Сетим се бабице која је била на прегледима, одем до њене куће и пробудим је, па заједно до хируршког блока. Супруга је у породилишту била само шест сати након чега сам морао да је са дететом одведем кући и вратим се на дежурство - сећа се Кочовић.

повремено како не би били откривени. - Чињеница је да првих дана нисмо знали ни однос снага, ни како ће да бирају циљеве, ни да су поједине војне делегације које су долазили у којекакве касарне снимале координате и слале њиховим центрима. Председник Милошевић је пустио све те делегације да остваре увид где је војска, да је у касарнама, да је приправна и мобилна, а они су то користили за одређивање координата за прецизно гађање са врхунским и прецизним системима које су имали у то време. Имали смо информацију како неће да гађају фабричка постројења па смо у једну празну халу Фабрике вагона из Лађеваца и Јарчујка изместили неке ракетне системе. Кад је преко обавештајаца процурела информација да знају за то, и да ће да гађају, истога дана смо их камионима, по разрађеном тачкастом систему, извезли и разместили на локације према Гочу и Сокољи - прича Кочовић. Није тајна да је народ био уплашен и узнемиран, поготово првих дана кад су сирене и замрачени град додатно поја-

касарне дислоциране на резервне локације једина веза са њима, и јединицама на борбеним положајима, био је један официр на дежурству у Дому Војске Југославије. - Заједно са припадницима војске ишли смо да обавештавамо породице погинулих и настојали да решимо бројне проблеме на које смо наилазили. У једном тренутку крене сандук са посмртним остацима, а нема плинске боце да се залетује или државне заставе неопходне за сахрану. По граду је све погашено и затворено, па сам био у ситуацији да обијем продавницу „Стотекс“ и узмем материјал од кога може да се сашије застава. Народ је био у паници и узнемирен о чему сведочи податак да смо добијали хиљаде телефонских позива од породица које су тражиле информације о припадницима бригаде. Нисмо их имали јер је бригада била на задатку, на положајима у зони одговорности, па чак ни команда није увек знала да ли је неко страдао јер се дешавало да возило на путу налети на подметнуту мину или неко буде по-

гођен снајпером. Морали смо да нађемо начин како да причамо са њима, а било је и тешких речи што је разумљиво. Имали смо разумевање за такво понашање чак и кад је неко приговарао како нисмо помогли да члан породице оде на други распоред, него је настрадао. Разговори са члановима породица су били тешки, а понашање разумљиво посебно кад су извештавани о погибијама - каже Кочовић уз потврду да је све што је логистички требало да се уради ишло преко Оделења за народну одбрану. Све што се дешавало непосредно након окончања ваздушне интервенције, и током наредне две деценије, појачава уверење да је агресија имала за циљ скидања са власти Слободана Милошевића кога су америчке дипломате дуго представљале као весника мира на Балкану. Реторика је промењена у моменту кад је Србија потврдила спремност да се свим средствима којима располаже одупре сецесији, јер је то било уставна обавеза државног руководства. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

чавали утисак о правом ратном стању па у недостатку правих информација, и поплави оних из различитих извора које су уносиле посебну забуну, није било довољно јасно да ли би мета могла да буде и по који од цивилних објеката у најужем центру града. Да страх није био без основа потврђују искуства других средина из којих су стизале информације о великом броју цивилних жртава. У ситуацијама као што је ова нико није гајио илузије како би жестоки ваздушни напади могли да прођу без тешких последица и губитака људских живота који су према изворима из седишта НАТО алијансе означавани као колатерална штета. Податак да је велика количина експлозивног материјала различите разорне моћи пала на подручје Косова и Метохије, где се налазио и велики број војних овбвезника са територије Краљева и околине, појачавао је страх свих који су познавали неког од мобилисаних, посебно чланова њихових породица. Да није био неоправдан потврдило се у тренутку кад су почеле да стижу информације о погибијама. У време кад су све

25

26

МАГАЗИН 31.3.2019.

27

Богутовац две деценије касније

МАГАЗИН

31.3.2019.

БОМБАРДОВА

28

- Приближавање двадесете годишњице од дана кад је прва бомба пала на Богутовац повод је за изложбу фотографија са жељом да у дужем периоду све пролазнике кроз ово место подсети на страдање становника који ни после толико времена нису залечили све ране. - Разочарање изазвано потврдом да за постављање изложбе не постоји сагласност Школског одбора Основне школе „Ђура Јакшић“. - Мештани Богутовца ни после две деценије нису на адекватан начин обештећени за разарања која су претрпели током бомбардовања овог краја. - Ове године у првом и трећем разреду школе нема ни једног ђака, па ће за неку годину бити потпуно угашена

АЊЕ ЈОШ ТРАЈЕ

29

ад је дан пре почетка ваздушне кампање назване „Милосрдни анђео“ генерални секретар НАТО пакта Хавијер Солана и званично потврдио оно што је данима уназад као могућност лебдело у ваздуху мештани Богутовца нису имали дилему да ће знатна количина експлозивног материјала бити изручена и на територију ове месне заједнице. Било је само питање дана када ће се сручити на резервоаре загребачке Индустрије нафте у овом месту, војне магацине са муницијом, железничку станицу или мостове на значајним комуникацијским правцима који воде кроз ово место. Дилему није имао ни локални угоститељ Миро Матовић који се првог дана агресије латио оловке и папира како би што прецизније записао све што се на овим просторима догађало до окончања агресије на измаку прве половине ју-

МАГАЗИН

31.3.2019.

К

30

на. Резултат су бројне фотографије и друга документа као сведочанство посебно трауамтичних, и неизвесних, времена а приближавање двадесете годишњице од дана кад је прва бомба пала на Богутовац повод је за изложбу фотографија са жељом да у дужем периоду све пролазнике кроз ово место подсети на страдање становника који ни после толико времена нису залечили све ране. Недавни збор мештана Богутовца, организован са жељом да се идеја о организовању изложбе обогати новим садржајима, прилика је за подсећање на значај 4. априла и разочарање изазвано потврдом да за постављање изложбе не постоји сагласност Школског одбора Основне школе „Ђура Јакшић“. Стара школска зграда у овом месту трајно је оштећена 8. априла 1999. а табла постављена на новој сведочи да

је изграђена донацијом Беопетрола 15. децембра исте године. За нову локацију изабрано је место некадашњег сеоског дома поред магистралног пута који није био оштећен а служио је за састанке Савета месне заједнице, зборове мештана, концерте и позоришне представе. Од тада су у школи одржавани бројни скупови мештана све до ове године кад је то, каже Матовић, онемогућено и за договор око организације изложбе. Кад је непосредно по завршетку ваздушне кампање Богутовац посетио председник Владе Србије Мирко Марјановић, и обећао градњу нове школске зграде, мештани су захтевали да у оквиру ње буду и просторије за рад Савета месне заједнице, или да се сагради нови дом у који би била уклопљена школа. Две деценије касније у Богутовцу истичу да је, и поред велике штете

коју је претрпео, Беопетрол имао знатне користи од бомбардовања. Наиме, због старе школске зграде у непосредној близини територије на којој је складиште горива, и чињенице да су испод ње пролазиле цеви, предузеће деценијама пре тога није могло да добије употребну дозволу. Измештањем на безбедно растојање решен је деценијски проблем што је и било повод да ово предузеће донира средства за градњу нове школске зграде са осам учионица. И док су се бројни ђаци са овог простора, и просветни радници, радовали новој згради нису и сви други кад су схватили да су трајно остали без услова какве је некада пружао дом у овом месту. Податак да су у новој школског згради ипак одржавани састанци мештана повод је за уверење да им то неће бити онемогућено ни овом приликом а врата су, каже Мато-

вић, остала закључана све док није процурела информација о најављеном присуству медија. Потврда Школског одбора да пружа пуну подршку акцији за обележавање годишњице НАТО бомбардовања, и спремности на сарадњу, у супротности је са ставом да за то не постоје услови због чега је онолико мештана колико се окупило, а није их било више јер поштар није уручио све од педесет позива послатих на исто толико адреса, одлучило да састанак одржи испред зграде. - Невероватно да је мени горе пало ово од директорке него НАТО бомбардоавње. Ту сам провео све време, бројао и бележио бомбе кад су се тресли земља, куће и цреп, обилазио место а сад сам доживео да ме хигијеничарка избаци из школе. Имам преко двеста фотографија и комплетан преглед све-

га што је обележило НАТО бомбардовање, кад је и где која бомба пала, а хоћу да покажем тринаест држава које су нас бомбардовале и девет које су им давале подршку - каже Матовић. Последњи збор мештана Богутовца прилика је за потврду да ни после две деценије нису на адекватан начин обештећени за разарања која су претрпели током бомбардовања овог краја. Уверење да је процена извршена површно заснива се на ставу да су каснији напади авијације причинили накнадне штете што није констатовала надлежна комисија. Посебно иритира податак како су уцењени и приморани да прихвате само трећину процењеног износа како не би остали и без тога. Потресно звучи прича једног од учесника што је од очекиваних педесет четири хиљаде динара колико је процењена штета, или девет хиљада ма-

31

32

МАГАЗИН 31.3.2019.

рака, добио само петнаест, а како је за отклањање последица било неопходно шездесет био је приморан да прода двадесет четири ара имања. Податак да има мештана који нису добили ни трећину процењеног износа повод је за појачано незадовољство и предлог да се затражи поновна процена штете. Циљ састанка био је да се сагледају ставови свих присутних и дефинишу захтеви везани за обележавање двадесетогодишњице од када су прве бомбе пале на ово подручје. Оштрица критике усмерена је и према тадашњем председнику месне заједнице, а мештани су посебно иритирани његовим тврдњама да у близини стамбених објеката у Богутовцу није регистровано присуство радијације. Искуства мештана то демантују, а заснивају се на мерењима која су на одређеним локацијама извршиле овлашћене особе из Косовске Митровице. - Овде има радијације. Ја сам довео људе из Института Јарослав Черни који су снимали код војске и утврдили да има радијације. Код школе су снимали Јапанци и потврдили да има радијације и демантовали оне који тврде да је нема. Све нам је уништено због чега нас има све мање. Некада су у Богутовац сваког дана долазила два аутобуса са радницима који овде раде. Код задруге је било 235 коопераната, а сад нема ниједног, Беопетрол је запошљавао осамдесет радника а сада нема ниједног. У Природном лечилишту је било четрдесет радника, а у руднику је од осамдесет запослених остало само два чувара. „Србијашуме“ имају четрдесет, а железница двадесет два запослена мање. Ове године у првом и трећем разреду школе нема ни једног ђака, па ће за неку годину бити потпуно угашена. Остало нас је 92 који раде, од тринаест продавница ради само једна, а питање је колико ће и она опстати јер нема народа. Некада је на овом простору било једанаест кафана, а сада их је само три. Са овог простора је експлоатисано више од милион и двеста хиљада кубика дрвета, а остала само уништена инфраструктура. Хуманији су Шиптари кад уђу у неко српско село, јер по неко од Срба и остане, а где уђу „Србијашуме“ остаје пустош. Реке људи су отишле, а остали само пензионери, а неожењени немају са ким да склапају бракове јер је Богутовац болесник коме нема лека указује Матовић на невеселу чињеницу уз

предлог за захтев надлежнима да се школска зграда врати мештанима, а школа буде само њен корисник. Жеља иницијатора за постављање изложбе која сведочи о патњама мештана овог краја током НАТО агресије 1999. године је да у школској згради добије статус сталне поставке која би била доступна свима који пролазе кроз ово место. Слична изложба је на истом месту организована две године након бомбардовања, а бројне делегације из различитих делова света које су је посетиле основа су уверења о оправданости нове са већим бројем докумената. По идеји иницијатора направљени су пригодни панои и нове фотографије, а од надлежних се очекује да изврше притисак на школске власти како би промениле првобитну одлуку. Миро Матовић не крије да је и од једног министра у Влади Србије затражио помоћ у остваривању контаката са амбасадорима Руске Федерације, Кине и Северне Кореје због жеље да посете Богутовац и упознају се са катастрофалним последицама догађаја с пролећа 1999. године кад је на ово подручје у просеку на сваку кућу пала по једна бомба. - Ја хоћу да имамо исти третман као и 1999. 2000. и 2001. кад су слике три године биле изложене у школи, да их види цео свет. Много сам делегација довео да виде нашу катастрофу и нашу несрећу. Школу, у којој је тада било 105 а сада 22 ученика, после подне нико не користи па би требало да нам дају једну од осам учионица за изложбу. Упутио сам допис министру да одговори кад му одговара да дође са амбасадорима, а пре тог неко из кабинета да изврши притисак да се изложба организује у школи. Више сам огорчен на поступак директорке школе него на НАТО бомбардовање, јер нас она бомбардује годинама, а НАТО је то завршио за два месеца - тврди огорчено Матовић. Иако је до датума кад је пре двадесет година пала прва бомба на подручје Богутовца остало тек неколико дана међу мештанима преовладава уверење да изложбу није неопходно поставити баш тада. Оправдање за овакав став тражи се у жељи постизања компромисног решења са школским властима како би оно што треба показати било трајна опомена свима који прођу кроз овај крај али, и генерацијама млађих становника овог краја којих је све мање. Т. Радовановић

33

Једанаесто протестно окупљање Краљевчана

ЗА ОДБРАН - Протестно окупљање отпочело одавањем почасти страдалима у НАТО агресији. - И даље без одговора на бројна питања. - Приметно слабије интересовање за учешће у шетњама. - Уставна обавеза сваког грађанина је да штити државу када је угрожена. - Никада већа медијска цензура медија који фабрикују лажи. - Скарадни садржаји у риалити програмима уништавају младе а збуњују старије. - Држава је угрожена кад је радник роб, сељак слуга држави, а невиђена срећа примати минималац од 25 хиљада динара чекивање да ће једанаесто по реду окупљање незадовољних грађана на Тргу Јована Сарића, пре протестне шетње улицама града, дати одговоре бар на нека питања није се показало оправданим. Међу бројнима који су током једанаест недеља показали највише истрајности све је приметније уверење о изостанку очекиваног већег присуства суграђана, а могло би се рећи да слаби и код оних који су се првих не-

МАГАЗИН

31.3.2019.

О

34

деља сматрали најодлучнијим да истрају до испуњења захтева. Двадесета годишњица од почетка НАТО бомбардовања повод је за подсећање да су прве бомбе авијације северноатланске алијансе пале баш на Краљево које је током 76 дана на мети ваздушних напада било 54 дана. Страдања од последица бомбардовања било је повод да минутом ћутања буде одата пошта свима који нису дочекали

крај агресије. Уместо очекиваног обраћања неког ко би имао шта да поручи окупљеним грађанима пре поласка у уобичајену шетњу, само је прочитано саопштење организатора протеста у Краљеву. - Питају нас ко је вођа протеста данас у Србији? Ко је вођа протеста данас у Краљеву? Вођа протеста данас је свако ко је спреман да стане испред кордона полиције, а ко то уради први тај је

НУ ДРЖАВЕ визије Краљево од свега пар минута, кад смо залепили свега три налепнице и развукли две траке. Они су то представили као упад у зграду и покушај демолирања просторија телевизије. Данас када се на насловним странама скоро свих новина рекламира емотивна веза мушкарца од 74 године и девојке од 21 године, данас када риалити програм траје сатима на телевизијама са националном покривеношћу, где скарадни садржаји уништавају младе а збуњују старије, данас када се један обичан надвожњак у нашем граду гради као Скадар на Бојани месецима изазивајући саобраћајни колапс. Данас када још увек немамо снимке са наплатне рампе у Дољевцу где је страдала мајка четворо деце и не знамо ко је возио аутомобил у коме је био Зоран Бабић. Данас кад се пред средњошколце изводи кордон полиције. Данас када министар одбране служи војни рок од петнаест дана у својих педесет година. Данас када је радна обавеза ићи по ми-

тинзима СНС-а, где се непристајање на то често кажњава смањењем зараде или чак прекидом уговора о раду. Данас где се руши Калемегдан и гради гондола. Данас где у центру нашег лепог града неконтролисано ничу трафике, а борови у парку Матарушке Бање непотребно секу. Данас где зјапи рупа новог градског базена без наде да ће та рупа некада постати базен. Данас где је радник роб, где је сељак слуга држави, где је невиђена срећа примати минималац од 25 хиљада динара. Данас држава је угрожена и наша је дужност да се лудилу супроставимо - порука је организатора. Једанаеста шетња још једном је отпочела потврдом потребе о променама уз позив учесницима на одговорно понашање како евентуални ексцес не би био искоришћен да се оправдани захтеви потисну у други план. Следеће окупљање заказано је за петак 5. априла у исто време на истом месту. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

први међу једнакима. Свако од нас који смо овде вечерас, свако од нас је вођа протеста. А ко нас је извео на улице и ко нас свакога дана мотивише да на улици останемо? То је Александар Вучић. Ми не мрзимо Александра Вучића. Ми се боримо против онога што он представља. Он представља недостатак слободе и правде а ми, ми само тражимо правду и слободу. Странка коју он води, од ње се не бежи, од ње се не боји. Она се једноставно побеђује. Побеђује се истином коју на улици тражимо. Побеђује се слободом која се осваја. Побеђује се у борби са неправдама које се побеђују. На питање због кога да шетам, зашто да изађем на улицу, одговор је једноставан. Због себе, због наших предака, због наших потомака. Уставна обавеза сваког грађанина је да штити државу када је угрожена. Данас када је никада већа медијска цензура, када већина медија, како великих тако и локалних, фабрикује лажи. Пример је наше заустављање испред Теле-

35

Писали смо пре пет година: Млади напредњаци за лепши и чистији град

ОБРАЧУН СА ПЛАКАТИМА

МАГАЗИН

31.3.2019.

МагазИН 105. од 39. марта 2014.

36

- Млади Српске напредне странке отпочели уклањање предизборних плаката. – Основ за покретање акције представља жеља за одговорну бригу о изгледу града и потребу да му се врати сјај какав је имао пре почетка предизборне кампање редизборна кампања је завршена пре више од две недеље, у медијима више нема спотова којим се промовишу учесници изборне трке, а бројне округле столове који су обиловали свађама представника политичких странака заменили су неки други садржаји. На последње изборе подсећају само унакажене фасаде зграда на којима су партијски активисти током кампање из дана у дан прелепљивали по више пута постере са којих су се смешили њихови лидери. Иако је почетком кампање политичким партијама препоручено да за лепљење плаката користе само за то одређена места мало ко се тога придржавао, а није

П

познато ни да ли је у било ком случају реаговала Комунална полиција. У акцију чишћења града од ругла које је након неких ранијих избора месецима, и дуже, подсећало на победнике и губитнике први су се укључили млади Српске напредне странке који су почетком минуле недеље започели уклањање плаката залепљених на јавним местима. Секретар Савета за младе краљевачког Градског одбора напредњака Владимир Баралић у први план ставља жељу за одговорну бригу о изгледу града и потребу да му се врати сјај какав је имао пре почетка кампање. Иако је акција почела у центру града намера младих напредњака је

да се прошири на све делове у којима су лепљени страначки плакати, у приградским и сеоским насељима. Како посао није ни мало лак у помоћ позивају и активисте других странака који су данима, и ноћима, лепили плакате на само њима знаним местима. Колико идеја младих напредњака има искрену основу, а колико је само још један од начина да се пред медијима укаже на само једну у низу активности, Краљевчани ће моћи да виде већ ових дана док пролазе поред зидова на којима су и даље плакати са којих се, у зависности од резултата, мање или више кисело смеше страначки прваци. Т.Р.

37

Фото: М. Радовановић

38

МАГАЗИН 31.3.2019.

39

40

41

Годишњи извештај о издавању грађевинских дозвола

МАГАЗИН

31.3.2019.

КРАЉЕВО НА ОСМОМ МЕСТУ

42

- Градови и општине у прошлој години обрадили сто хиљада захтева за градњу. - У издавању грађевинских, употребних и других дозвола најбоље резултате остварили Чачак, Сремска Митровица и Сомбор међу градовима, а прва три места међу општинама заузимају Оџаци, Сопот и Бачка Топола. - Решавањем 1.134 од укупно 1.144 Краљево се нашло на осмом месту. Позитивно решено 88 одсто захтева, уз 12 негативно и један чија је обрада у току, са просечном успешности од 94 одсто. - У Краљеву се за добијање локацијске дозволе чека двадесет шест, грађевинске четири а употребне три радна дана

43

окалне самоуправе су у прошлој години обрадиле готово сто хиљада захтева за градњу од чега је 85% решено позитивно. Анализа Савеза за имовину и урбанизам Националне алијансе за локални економски развој, на основу података из система за подношење електронских пријава у Агенцији за привредне регистре, потврђује да су у издавању грађевинских, употребних и других дозвола најбоље резултате остварили Чачак, Сремска Митровица и Сомбор међу градовима, а прва три места међу општинама заузимају Оџаци, Сопот и Бачка Топола. Решавањем 1.134 од укупно 1.144 Краљево се нашло на осмом месту градова иза Чачка, Сремске Митровице, Сомбора, Суботице, Шапца, Јагодине и Кикинде. Податак да је позитивно решено 88 одсто захтева, уз 12 негативно и један чија је обрада у току, са просечном успешности од 94 одсто Краљево је изједначено са Јагодином и Кикиндом. Анализа потврђује и да је у Краљеву за добијање локацијске дозволе потребно двадесет шест, грађевинске четири а употребне три радна дана. Током прошле године је поднето 96.936 захтева за издавање дозвола од којих је, до 15. марта ове, решено 99%

МАГАЗИН

31.3.2019.

Л

44

док је 1% још увек у обради. Анализа потврђује да је у просеку 85% захтева решено позитивно, а на основу броја решених и позитивно решених захтева израчунат је просечан проценат успешности свих локалних самоуправа од 92%. Подаци говоре да већина успева да поштује законске рокове и позитивно одговори на захтеве, али има и оних који заостају за просеком па се тако на зачељу листе налазе градови Београд, са 195 необрађених захтева што је значајно више од републичког просека, Нови Пазар и Ниш и општине Нови Београд, Чукарица и Земун са високим процентом одбачених захтева. У групи општина које имају мање од просечног броја захтева у републици најефикасније су Црна Трава, Ражањ и Жабари,

а међу најмање ефикасним издвајају се београдске градске општине Стари град, Чукарица, Земун, Нови Београд, Палилула и Раковица. Председник Савеза за имовину и урбанизам Националне алијансе за локални економски развој Гојко Врцељ подсећа да је ова асоцијација, као учесник у изради Закона о планирању и изградњи и софтвера за електронске грађевинске дозволе, током претходне две године у сарадњи с Министарством грађевинарства организовао обуке за пет хиљада службеника. Поред тога, како би била настављена подршка, 28. марта је организован инфо дан за све локалне самоуправе које наилазе на проблеме у спровођењу обједињене процедуре и желе да ухвате корак с најбољима. Када се посматра брзина издавања дозвола најефикаснија је била општина Нови Кнежевац која тај документ издаје у просеку за један радни дан, уз Чачак и Кикинду којима је за то било потребно три пута више времена. С друге стране, Београд и Нови Сад се издвајају као најспорији међу градовима са просечних 27 односно 25 радних дана за издавање дозвола, док је општини Бела Црква потребно скоро двоструко више. Процењује се да ови подаци утичу на слабији резултат и пробијање законских рокова када се посматра републички просек па, иако закон прописује рок од 25 дана за издавање локацијских услова у Србији је за то у просеку потребно три дана више. За добијање грађевинске дозволе рок је пет дана, али је републички просек осам, док је код издавања употребне дозволе просечно време седам дана, а закон прописује пет. Ефикасност процедуре издавања

грађевинских дозвола је једна од десет категорија које оцењује Doing business извештај Светске банке, а успешност земаља зависи од услова пословања у главним градовима. На листи за 2019. Србија је у овој категорији са 10. пала на 11. место у свету па, иако то и даље представља изузетан резултат, постоји бојазан да би могло да дође до већег пада у наредном извештају због чега је потребно подржати Београд да унапреди своје процесе и процедуре.

Приоритети Савеза за имовину и урбанизам Годишњи извештај о издавању грађевинских дозвола у Србији представљен је на седници Савеза за имовину и урбанизам, а усвојен је и извештај о кључним резултатима и активностима Савеза у прошлој години међу којима се истиче учешће у реформи катастра и успостављању еШалтера за упис непокретности, као и унапређењу низа системских закона – о стечају, привредним друштвима, планирању и изградњи, накнадама, заложном праву, порезима на имовину, пореском поступку и др. У складу са одлуком чланова Савез ће се у овој години фокусирати на даљу реформу катастра у домену поједностављења пореских пријава, као и на унапређење поступка прикључења на струју и извршења уговора што су две области које мери Doing business и где Србија највише заостаје за добром пословном праксом. Циљ је и унапређење поступака комасације, реституције, конверзије и експропријације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

МАГАЗИН

31.3.2019.

Привреда и сузбијање сиве економије

46

ПОЗИТИВНА ОЦЕ - Главни узрок пословања мимо прописа су високи порез и доприноси на зараде. - Иако је тек сваки двадесети послодавац спреман да призна потешкоће са плаћањем пореза и доприноса за запослене, процењују да се за четвртину запослених делимично, или у потпуности, не уплаћују ове обавезе. - Смањење пореског оптерећења рада и подстицајне мере за легално пословање насупрот репресивним остају један од приоритета привреде. - Пореско ослобођење за почетнике у пословању у прва три месеца искористило четири стотине десет предузетника из тридесет једне општине. - Смањење обима сиве економије кључно за дугорочно повећање прихода државе и унапређење квалитета живота у Србији. - Сива економија најзаступљенија у грађевинарству, трговини, угоститељству и адвокатури

страживање ставова привреде о сивој економији, које је спровела Национална алијанса за локални економски развој, показује да су мишљења привредника о условима пословања у Србији подељена. О томе најбоље сведочи податак да нешто више од половине, или педесет четири одсто, сматра да су лоши. У исто време скоро трећина привредника оцењује да су у последњих годину дана услови пословања побољшани, посебно у домену сузбијања нелојалне конкуренције. Није без значаја ни податак да чак 78% њих сматра како је дошло до смањења обима сиве зоне, У истраживању, које је реализовано уз подршку Немачке развојне сарадње, власници и директори фирми указују да су главни узрок пословања мимо про-

И

писа, чак 79% наспрам 62% пре годину дана, високи порез и доприносе на зараде. Иако је тек сваки двадесети спреман да призна потешкоће са плаћањем пореза и доприноса за запослене, процењују да се за четвртину запослених делимично, или у потпуности, не уплаћују ове обавезе. Потпредседник Савеза за фер конкуренцију, и руководилац Одељења за пореске и правне послове у компанији КПМГ Игор Лончаревић је на представљању истраживања, које је почетком године за потребе Национале алијансе, спровела агенција Ипсос Стратеџик Маркетинг, потврдио да смањење пореског оптерећења рада и подстицајне мере за легално пословање насупрот репресивним остају један од приоритета привреде и Националне алијансе за

локални економски развој. Лончаревић очекује да се ово рефлектује у новом Националном програму и Акционом плану за сузбијање сиве економије који Влада Србије треба да усвоји до краја марта. Међу неопходним подстицајним мерама посебно се издвајају укидање парафискала и успостављање он-лајн регистра непореских намета, проширење електронске регистрације сезонских радника у пољопривреди на друге делатности, увођење дигиталне фискализације, електронских јавних набавки и е-фактура, и даља оптимизација компликованих административних процедура. Вођа пројекта Немачке развојне сарадње „Реформа јавних финансија – финансирање Агенде 2030“, који спро-

Фото: М. Радовановић

ЕНА АКТИВНОСТИ

47

МАГАЗИН

31.3.2019.

води ГИЗ, Давид Лал сматра да је смањење обима сиве економије кључно за дугорочно повећање прихода државе и унапређење квалитета живота у Србији. По његовом мишљењу једна од најважнијих подстицајних мера у том правцу, која је реализована са Националном алијансом, је увођење пореског ослобођења за почетнике у пословању коју је у прва три месеца искористило четири стотине десет предузетника из тридесет једне општине. Промоцији те мере посвећени су инфо дани у шест градова, информативни материјали и веб сајт који је већ имао тридесет хиљада посета. Резултати истраживања показали су да чак 71% привредника зна за ову меру, а 87% сматра да ће подстаћи поједине, или већину, фирми да се региструју и изађу из сиве зоне. Привредници истичу да су грађевинарство, трговина, угоститељство и адвокатура сектори у којима је сива

48

економија најзаступљенија, а у односу на претходна истраживања приметан је значајан раст поверења у инспекције. Скоро две трећине привредника оцењује да је нови Закон о инспекцијом надзору побољшао откривање и санкционисање нерегистрованих фирми, а у односу на 2015. удвостручен је проценат оних који верују да ће фирма која послује у сивој зони бити откривена, кажњена и да ће казна бити наплаћена. Да привреда и даље не препознаје своју улогу у сузбијању сиве економије потврђује податак да би тек нешто мање од трећине привредника пријавило нелојалну конкуренцију, јер сматрају да је откривање нерегистрованих фирми посао државе или не верују да би пријављивање имало ефекта. Постојање нерегистрованих фирми објашњавају мањком капацитета државе да се избори с тим проблемом, политичком заштитом или корупцијом. Истраживање

је спроведено у периоду од 18. децембра прошле до 24. јануара ове године у 252 предузећа и привредника који су регистрована и у Агенцији за приватизацију током 2017. Изјашњавање о условима пословања у Србији показује како четрдесет пет одсто анкетираних потврђује да су добри док их више од половине сматра лошим. Упоређујући их са претходном годином половина потврђује пораст прихода док је број оних који сматрају да је опао или стагнирао приближан. Скоро половина привредника сматра да су услови пословања остали исти, 29 одсто да су се поправили а 24 да су погоршани. Поређење са приликама од јануара 2017. до истог периода ове године потврђује побољшање у највећем броју области значајним за пословање, највише увођење е-управе. Извесно назадовање приметно је једино у области поједностављења процедура за градњу

и јачању конкурентности Србије на међународном нивоу. Привредници сматрају да је са више од половине сива економија заступљена у грађевинарству, који проценат мање у трговини а следе угоститељство и адвокатске услуге. У односу на 2017. годину повећан је број оних који сматрају да су главни узрок високи порези и допринсои на зараде, а следе недостатак финансијских средстава и повољних кредита, парафискални намети, непредвиђене таксе и накнаде, недостатак подстицаја и олакшица за почетак рада као и корупција државних службеника. Оцењено је да сива зона утиче на обарање цена услед нелојалне конкуренције из неформалног сектора које прати смањење промета и отежано пласирање производа на тржишту. Анкетирани привредници потврђују да се најчешће избегавају порези и доприно-

си на зараде, потом разне таксе, локалне, републичке, еколошке, комуналне и оне за грађевинско земљиште. Следи избегавање плаћања пореза на добит, пореза на додату вредност, а нешто мање царина и акциза. Пуни доприноси уплаћују се за мање од три четвртине радника, у делимичном износу за деветнаест, а уопште се не плаћају за осам одсто запослених. Деведесет пет одсто оних који уплаћују обавезу извршава на време, а остатак у томе заостаје због различитих потешкоћа. Тек сваки десети анкетирани ефикасност постојећег система кажњавања сматра добрим, а половина донекле добрим. Вероватним да ће казна бити наплаћена сматра седаманест одсто привредника што је за девет одсто мање него у августу 2015. године. Четвртина сматра да ће предузеће бити кажњено, а половина да неће никада. У свим областима приметно је осетно

смањење поверења у откривање и ефикасност наплате. Тек сваки трећи привредник би пријавио фирму која послује у сивој зони, док остали сматрају како је то обавеза пореске управе, пореске или тржишне инспекције. И док више од половине анкетираних сматра да је откривање нерегистрованих фирми посао државе тек петнаестак сматра да се људи сналазе јер морају да преживе. Од 79 одсто оних који сматрају да пословање у сивој зони није оправдано две трећине верује да уопште није оправдано, а седамнаест да углавном није оправдано. Да је држава одлучна у борби против сиве економије сматра скоро четири петине анкетираних од којих је само једанаест одсто сигурно у то. Нешто мање од четвртине сматра да није, од њих 14 одсто верује да је тако а осам сигурно. Т. Радовановић

49

Сећање на добровољне омладинске радне активности

МАГАЗИН

31.3.2019.

ДОПРИНОС РА

50

- Радне акције су биле незаменљив облик друштвеног, радног и идејно-политичког организовања младих у изградњи земље, а на њима се развијала друштвено-самоуправљачка свест, радне навике, братство и јединство, стваралаштво, солидарност, патриотизам и интернационализам. - У периоду од 1946. до 1990. године 11.500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада. - Краљево је дало већи допринос добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине. - ОРА „Ибар је“ 1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7.340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4.870 хектара голети у општинама Краљево и Рашка

АЗВОЈУ ЗЕМЉЕ

51

рви дан априла је деценијама био резервисан за прво окупљање великог броја младих а локалне радне акције, од тог дана усмерене на уређење животне средине, биле су својеврсна припрема за бројне друге на вишем нивоу организоване током три летња месеца. На локалним омладинским радним акцијама вршио се избор и квалификација младих на савезне радне акције широм Југославије, а и током целе године организован је друштвено корисни рад у школама, али и друге вишедневне радне активности, пошумљавање голети, озелењавање јавних површина, чишћење и уређивање излетишта, паркова, спомен обележја и других простора. Велики допринос овим активностима давале су друштвене организације међу којима се издвајају Покрет горана, извиђачи, феријалци, Пионирски инструктори и други, а први април сваке године био је дан смотре, договора и организовања за наступајуће периоде. Омладинске радне акције извођене су свуда где

МАГАЗИН

31.3.2019.

П

52

су за то постојали услови, посебно тамо где није могла да се користи механизација, као што је пошумљавање голети на изузетно стрмим теренима, чишћење водотокова и уређење водоодбрамбених насипа, земљани радови на шкарпама поред ауто-путева, озелењавање школских дворишта и других простора, сакупљање секундарних сировина, археолошка ископавања и многи други послови. За мање од пола века на омладинским радним акцијама широм Југославије учествовало је једанаест и по хиљада Краљевчана који су дали знатан допринос обнови и изградњи земље после страдања у рату. Значајним у том периоду оцењује се изградња младих генерација у друштевно-политичком, идејно-васпитном и економском смислу кроз Савез социјалистичке омладине Југославије. Од појаве вишестраначја, почетком деведесетих година прошлог века, овај вид организовања младих је нестао, али су учесници бројних радних акција наставили да се окупљају 1. априла,

или који дан пре тога, како би се подсетили на све што је до тада широм Југославије остварено добровољним радом. Онима који су остали привржени идејама добровољног омладинског рада краљевачко Друштво акцијаша „Ибар“ је и ове године пружило могућност да се састану и, пред почетак априла, подсете на бројне пријатне и тешке тренутке који су обележили период сазревања. Задовољство је појачано сазнањем да су се на једном месту окупили и бројни бивши омладински функционери са територије некадашњег Краљевачког региона који је обједињавао рад петнаест општина. За разлику од данашњих организација младих у то време су постојале различите друштвене, спортске, радне и друге организације које су их усмеравале према правим вредностима у животу. И поред уверења да их сада нема није нестала нада да ће их у догледно време бити, да ће се околности променити а млади показати више жеље за овом врстом активности и наставити далеко боље, лепше и успешније,

тамо где су старије генерације заустављене почетком последње деценије прошлог века. Велики број Краљевчана је учествовао и на међународним радним акцијама, у Пољској и другим земљама, као и земљама у окружењу. Бригаде су биле врло успешне што је одлучујуће утицало да Републичка конференција Савеза социјалистичке омладине Србије Краљевчанима повери организацију Омладинске радне акције „Ибар“ на пошумљавању голети којима је претила опасност од ерозије. Акција на пошумљавању голети у Ибарској клисури, између 1980. и 1990. године окупила је 166 бригада и 7.340 бригадира који су, садњом дванаест милиона садница четинара на простору од Краљева до Рашке, пошумили 4.870 хектара голети. У оквиру пројекта Србија без голети до 2000. године остварен је резултат изузетног еколошког и привредног значаја, који из године у годину постаје све вреднији, а све је присутније уверење како би, да није реализован тада, то данас било немо-

гуће. Осам година након што су последњи пут организоване омладинске радне акције у Југославији основано је Друштво акцијаша „Ибар“ са задатком да негује успомену на добровољни омладински рад, настави са организовањем омладинских радних акција, делује васпитно и афирмативно на млађе генерације. У том циљу приређује изложбе, организује скупове и издаје публикације са темама о омладинским радним акцијама, одаје признања заслужним члановима друштва, учествује у заштити човекове околине и хуманитарним акцијама. Уз помоћ друштва, и необично ударничко и акцијашко залагање Душана Јанићијевића, издата је књига „Добровољни рад омладине Краљева од 1945. до 1990. године“ у тиражу од хиљаду примерака. Књига има изузетну историјску вредност, јер су у њој сачувани бројни драгоцени подаци који би се потпуно изгубили. Друштво је 2008. године на чесму здраве изворске воде у месту Горње Жарче, поред ма-

гистралног пута иза Ушћа где су била радилишта Омладинске радне акције „Ибар“, поставило спомен плочу са подацима о ефектима десетогодишњег рада што је признање за све њене учеснике. Омладинске радне акције су биле специфичан вид дружења различитих категорија младих људи, у првом реду оних који због економске ситуације нису били у прилици да оду на летовање, а претеча су волонтеризма који је све више заступљен у највећем броју земаља света где се промовише на посебан начин. У Краљеву постоји уверење да би у будућности овај начин деловања младих могао да се реафирмише као посебан изазов због сазнања да се кроз рад пружа помоћ онима којима је потребна, а сваки учесник у том процесу осећа посебно вредним. Данашње генерације овај дан не препознају као вредност нераскидиво везану за добровољни омладински рад и живот у колективу по опште прихваћеним правилима који је у многоме утицао на изградњу личности. Без

53

31.3.2019.

МАГАЗИН

54

права да позивају друге да прихвате такав систем вредности некадашњи акцијаши апелују на оне који су прошли кроз омладинске бригаде да искуства омладинског рада пренесу на најближе, а сваког 1. априла поново се подсете на дане које су провели на акцијама. Овогодишње окупљање било је прилика за подсећање да су краљевачки акцијаши реализовали бројне активности на радним акцијама, а отпочели непосредно по завршетку Другог светског рата који је оставио пустош на простору Југославије. Иако многи од њих нису живи акцијаши их се, уз дужну захвалност, сећају понајвише због чињенице да су млађима оставили у наслеђе акцијашки дух и обавезу да наставе истим путем стварајући будућим генерацијама добру основу за бољи живот. Некадашњи омладинци, сада људи у озбиљним годинама, потврђују како су радне акције биле незаменљив облик друштвеног, радног и идејно-политичког организовања младих у

изградњи земље, а на њима се развијала друштвено-самоуправљачка свест, радне навике, братство и јединство, стваралаштво, солидарност, патриотизам и интернационализам. Појам ударника са омладинских радних акција је био феномен и узор младима кога је друштво изузетно ценило, а заједница награђивала додатним поенима приликом бодовања за запошљавање. Од завршетка Другог светског рата, и првих омладинских радних акција, друштво је прошло кроз изузетно турбулентно време које су обележиле бројне негативне појаве, распад Југославије, грађански рат, бомбардовање од стране НАТО алијансе, санкције међународне заједнице, незапамћена хиперинфлација и друге. У таквим околностима неки акцијаши су показали спремност да све што је учињено ставе у негативни контекст политичке борбе. Да им није успело. најбоље потврђују засађене шуме и друго што је рађено, а што се и данас види.

Радне акције омладине Краљева Радне акције омладине Краљева започеле су одмах после ослобођења града после Другог светског рата кад се омладина латила рашчишћавања рушевина са улица после тешких борби за ослобођење града. Најпре је формиран радни батаљон, а затим образоване радне бригаде, по школама, предузећима и селима, које су сваког дана негде радиле, уклањале трагове рата из тадашње железничке радионице, уређивале Пљакин шанац, ишле на сечу и пренос огревног дрвета, радиле на градској економији. Од тада па све до 1990. године организација младих Краљева организовала је локалне радне акције. У сваком селу, на поправкама путева, изградњи спортских терена, изградњи задружних домова, сетви и жетви, регулисању корита река и потока, крчењу утрина, изградњи водовода, изградњи школских зграда. У свим

предузећима, на производним такмичењима, на сакупљању секундарних сировина, пребирању руде, уређењу круга предузећа, уређењу спомен обележја и у школама на изградњи спортских терена, уређењу школских дворишта, пошумљавању голети, уређењу града, чишћењу шума од губара, уређењу плаже на Ибру. Највећи број већих локалних радних акција организован је тако да су у њима учествовали радничка, школска и сеоска омладина, а чешће и припадници краљевачког гарнизона Југословенске народне армије. Само у 1948. години омладина града на локалним радним акцијама је дала 181 хиљаду добровољних радних сати, што је у новцу износило тадашњих милион и 800 хиљада динара. У току 1960. године на подручју општине Краљево током 4.810 сати 2.405 омладинаца и омладинки извело је радове чија је вредност процењена на 312 хиљада 650 динара. У 1980. години на омладинским радним акцијама у општини Краљево остварено је 107 хи-

љада 254 радних часова, од стране 29 хиљада 601 бригадира, а вредност изведених радова достигла је шест милиона 400 хиљада динара. Када су 1946. године почеле велике савезне омладинске радне акције на обнови и изградњи земље омладина града, општине и среза Краљево се одазвала у великом броју, па је било и прекобројних. Краљевчани су учествовали на свим омладинским радним акцијама од прве, изградње Посавског канала и омладинских пруга Брчко – Бановићи и Шамац – Сарајево, до последњих Вуковар 89. и Младинске работне акције Скопје 89. У периоду од 1946. до 1990. године 11.500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада. Краљево је дало већи допринос добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине. Краљево је са великим успехом ор-

ганизовало савезну Омладинску радну акцију „Ибар“ на пошумљавању голети. Започета је 1980. године као локална, ОРА „Ибар је“ 1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до 1990. године 7.340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4.870 хектара голети Ибарске клисуре у општинама Краљево и Рашка. Поред борбе за кубике на омладинским радним акцијама ништа мање важне нису биле друштвене активности које су чиниле идеолошко политичка, културно забавна, техничко-образовна и спортско-рекреативна област. Обим и кавалитет друштвених активности на омладинским радним акцијама прошао је дуг пут развоја и унапређивања од течајева за описмењавање на омладинским пругама 1946. и 1947. године до курсева за програмирање на рачунарима на ОРА Ибар 1985. године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић’

55

56

МАГАЗИН 31.3.2019.

Камиџорци у проширеном стану

Фото: М. Радовановић

ЉУБАВ ЈАЧА ОД СВИХ НЕДАЋА

- Након година проведених у шеснаест квадрата самохрана мајка Нада Камиџорац добила прилику за проширење. - Уз помоћ градоначелника и Центра локалних услуга на коришћење уступљена неискоришћена заједничка просторија зграде на Берановцу. - После много година у светлом стану површине четрдесетак квадрата. - Половина трошкова комуналних услуга из градског буџета. - Да се лакше преброде проблеми на које наилазе Нада и Дијана Камиџорац помажу и особе из окружења, понајвише председник Месне заједнице Берановац

57

58

МАГАЗИН 31.3.2019.

удући да је Центар локалних услуга града Краљева, као јавна установа, добио на управљање објекат на Берановцу у коме је и гарсоњера породице Камиџорац градоначелник Краљева је, приликом посете на Божић ове године, обећао помоћ при проширењу стамбеног простора. Након процедуре коју је спровео Центар, самохрана мајка Нада и њена непокретна кћи Дијана добиле су на коришћење још једну просторију чиме су им у знатној мери побољшани услови живота. Нада и Дијана су почетком минуле недеље угостиле градоначелника Предрага Терзића, директора Центра локалних услуга Зорана Балтића и председника Месне заједнице Берановац Петра Шалинића који се сматра најзаслужнијим што је овој породици пружана помоћ сваки пут кад је то било потребно. Иако је врло рано остала без оца, пре него је навршила четврту годину живота, детињство Наде Камиџорац из Каменице било је скоро савршено. Најзаслужнија за то била је мајка Славка која је настојала да јој, током одрастања и школовања, обезбеди потребне услове како се ни по чему не би разликовала од вршњака. Нада припада генерацији краљевачких основаца који су укључени у систем усмереног образовања, а прве две године заједничких основа биле су последње у школовању након што је због порођаја била принуђена да се потпуно посвети Дијани. Ма колико да је долазак на свет здравог детета у породици дочекан са радошћу поразно делује чињеница како отац није био спреман да прихвати одговорност што је у значајној мери утицало на даљи ток живота малолетне мајке. У време кад је већ у другом месецу Дијани дијагностиковано обољење уха једино решење била је операција а она ће, верује Нада, одлучујуће деловати на приметну стагнацију у развоју која се манифестовала одсуством говора. Како су све друге функције биле у реду није било безразложно очекивање да ће дете проговорити пре или касније. Ситуација се није поправила ни до поласка у школу па, без мајчиних примања и скромних од рада у угоститељству,

Б

није било превише оптимизма за очекивање помоћи у специјализованим здравственим установама. Ситуација се у значајној мери искомпликовала пред полазак у школу кад се, на препоруку стручњака, за напредовање јавила могућност смештаја у Ветернику недалеко од Новог Сада. Уверење како би рад психолога и логопеда могао да допринесе побољшању стања било је одлучујуће за опредељење да послуша савет након чега су ретке посете, понајвише због обавеза на послу и скромних финансијских могућности, врло брзо показале да је радост због поласка у школу била без довољно чврсте основе. Посебно разочаравајуће прихваћена је информација да установа у коју је смештена Дијана и није никаква специјална школа, већ је намењена деци без родитељског старања. То и све виднији знаци стагнације били су добар знак да нешто треба предузети па је Нада, после скоро две и по године, одлучила да Дијану врати кући. - Видела сам да то није установа за школовање, него да деца стагнирају, па сам је повукла на сопствену одговорност. Отишла сам у Ветерник са колегиницом и затражила да Дијану водим кући за викенд. Сачекала сам да је изведу а кад је дошла нисам имала шта да подигнем, јер је била као леш, исцрпљена и изнемогла, само фигура од детета. Било ми је жао што сам је уопште дала, а чини ми се да никад ни нећу прежалити. Док нисам ушла у ту средину, и док је нисам видела, нисам ни знала да има тако тешких случајева. То је за мене био шок, јер је била као сенка. Сестре су је водиле за руке, а као да је вуку - навиру Надина сећања на најтеже тренутке у животу и појачавају гнев јер због шока није направила бар неку фотографију. Иако се по истеку викенда нису вратиле у Ветерник тамо се нико није посебно забринуо, нити покушао да открије узроке таквом понашању. Ма колико да су услови у Каменици били далеко од нормалних за живот, у кућици на брду далеко од пута којим је тешко гурати колица са малим дететом, чини се да су били бољи од оних у ко-

јима је Дијана провела претходне две и по године. Уверење да се само вежбама долази до успеха повод је да се активира бар оно што може, а навикавањем на бауљање одржи функција руку. Много година касније Нада је уверена да без толике упорности не би било превише шанси да се било шта поправи. Одлучна да не посустаје Нада се трудила да тражи помоћ свуда где је постојала и најмања шанса за напредак, а препорука ортопеда била је довољна за одлазак у Новопазарску бању. Следећих неколико година тамо су проводиле по три месеца, а по повратку кући наставиле са интензивним вежбама након којих је Дијана могла бар да се ослони на ноге. - Док је мајка била жива ја сам мало и радила. Стање је било лоше, јер у кући нисмо имали ни струју ни воду. Дијана је добила накнаду за туђу негу у стопостотном износу, ја сам радила, а мајка је била код куће. Размишљала сам да се повучем негде, јер сам видела да јој у бањи прија зато што је тамо било младих њеног узраста које су родитеља оставили на трајни смештај, а и доктор ми је рекао да би статус детета могао да се побољша. Тамо су питали каква је ситуација код куће, а лекар који је први прегледао питао је да ли је доживљавала стресове, и да ли има проблеме у животу, јер је јак стрес разлог због којег није хтела ни са ким да комуницира. Престали смо да одлазимо јер је њој неопходан пратилац, а због велике везаности за мене нисам могла да је пустим да тамо буде сама каже Нада. На путу од Краљева до Каменице поглед би по који пут скренуо према зградама које су грађене на Берановцу у непосредној близини СОС Дечјег села, а прва сазнања да су намењени становању у заштићеним условима био је повод за жељу да у Центру за социјалани рад провери могућност обезбеђења бољих животних услова. Због великог интересовања предност при додели станова имале су незапослене особе што је било довољно за одлуку да се и Нада придружи овој категорији суграђана и, у новим условима, потпуно посвети Дијани.

59

МАГАЗИН

31.3.2019.

У гарсоњери површине шеснаест квадрата, и још неколико у купатилу, од 2005. године је било места тек за два кревета које су делиле Славка, Нада и Дијана а и то је, каже, било много боље од услова какве су имале до тада. Мука се мало лакше подноси кад се подели са неким а годинама је то била Надина мајка, све док се није разболела. Минимална примања од накнаде за туђу негу и помоћ, и још нешто средстава као накнада незапосленима, све је на шта је у овој породици могло да се рачуна. И поред тога Нада настоји да Дијани пружи што више, а податак да јој посебно прија морска вода основни разлог да сваке године одлазе на море. У друштву са члановима породица које имају сличне проблеме Нада и Дијана су више пута летовале у Црној Гори, а кад су за то повољнији услови створени у Грчкој упутиле су се према Паралији где ће провести одмор и ове године. - Путујемо аутобусом, а иако је на-

60

порно Дијана добро подноси путовање. За ову годину сам уплатила двадесет дана, а остаћемо ако будемо успели толико да издржимо, иако обожава воду. Нисам ни ја богзна колико здрава, и више не могу да је носим, тако да Дијана преко сунђера пребауља до воде. У воду ставим гуму, убаци једну па другу ногу и тако више пута у току дана - прича Нада. Значајним датумом у животу Нада и Дијана означавају Божић ове године кад су их посетили градоначелник Краљева, председник Месне заједнице Берановац и власница продавнице „Верокс“ Маја Радовановић. Сем бројних поклона у намирницама и средствима за хигијену у њихов дом је доспео телевизор, а повео се разговор о могућности за проширење стана. Повољност се огледала у чињеници да се непосредно уз гарсоњеру налази неискоришћена заједничка просторија у којој су смештене старе ствари. Повод за директне разговоре о проширењу ста-

на су ранији захтеви градоначелнику да посредује у проналажењу решења, а кад је ингеренцију над зградом од Центра за социјални рад преузео новоформирани Центар локалних услуга само административне процедуре су стајале на путу реализације ове идеје. Кад су уз подршку градоначелника и директора Центра локалних услуга отклоњене све препреке уследили су радови на проширењу гарсоњере која је претворена у знатно сунчанији стан површине четрдесет шест квадрата. Нада признаје како још не верује у све што се дешавало од Божића, а и Дијани је требало времена да се прилагоди новим условима. - Пре неколико дана потписали смо уговор о коришћењу стана у коме плаћамо само трошкове струје и воде, а поред посебне повољности што имамо централно грејање значајну помоћ представља то што се више од половине трошкова подмирује средствима градског буџета. Презадовољне смо, а

све би било завршено и раније да нисмо морали да чекамо да се испоштују све процедуре у складу са прописима. Дијана ништа не може да уради сама, ни да једе ни да се окупа. Ипак разуме све што јој говорим, ја разумем њу иако једино може разговетно да каже - мама, а то ми је слађе него ишта - признаје Нада. Живот породице Камиџорац одвија се по устаљеним процедурама међу којима, кад то временски услови дозвољавају, значајно место припада одласцима у шетњу која Дијани представља посебно задовољство, још више потребу да изађе из оквира четири зида. Дијанино физичко стање не оставља ни минимум могућности да у стану бар на крако остане сама, а у ситуацијама кад је Нада приморана да одсуствује увек се нађе по неко спреман да јој прави друштво. Годинама суочена са великим обавезама Нада, и поред свих проблема са којима се сретала у животу, није спремна да потврди

како јој је икада било тешко. Разлог таквом расположењу је узвишени циљ да Дијани омогући како би се што лакше суочила са проблемима који је прате од рођења. Колика је емотивна везаност за породицу најбоље се потврдило у тренутку кад је Славкино здравље попустило под налетом болести. Само четрдесетак дана након њене смрти Дијана је доживела велики шок манифестован првим нападом епилепсије. Везаност за бабу манифестовала се у бројним случајевима након овог периода, посебно у тренуцима кад угледа старију жену сличну њој због чега пожели да је снажно загрли. - Вероватно је доживела шок који није могла да савлада на други начин па је добила епилепсију због које пије лекове, а ја и са тим морам да се носим. Носим се са свачим, али ми ништа није тешко, поготово сада кад од радости што сам добила проширење стана не могу да дођем до речи којима бих

то изразила. Градоначелник је дошао да види да ли је испоштовано све како смо се договорили, тако да сам задовољна и са његове стране. Осећам се као мало дете кад добије нешто што воли, а просто не могу даверујем како је свеж ваздух у тој соби. Годинама уназад научила сам да спавам згрчена, па не могу ни да се раширим иако за то имам услова. И Дијана се привикла, иако није реаговала. Нека само она живи овако, а ја ћу већ некако да се носим са свим проблемима као и до сада - каже Нада и по ко зна који пут сведочи да јој ништа није тешко. Да лакше преброди проблеме на које наилази помажу и особе из окружења, понајвише председник Месне заједнице Берановац који не пропушта прилику да провери да ли је Камиџорцима било шта потребно јер је Дијана, и поред година, остала велико мало дете. Т. Радовановић

61

У сусрет финалној сезони серије „Игре престола“

ДОНИРАЈ КРВ - У среду, 3. априла од 10 д 15 сати у Црвеном крсту Краљево, у оквиру акције „Донирај крв за престо“ мали знак пажње са мотивима из „Игре престола“ добиће најхрабрији и најбржи фанови популарне телевизијске серије који буду донирали крв. - Краљево један од десет градова у којима се спроводи акција икови једне од најпопуларнијих серија у историји телевизије, „Игре престола“ су током претходних седам сезона често крварили због борбе за Гвоздени престо. У оквиру глобалне иницијативе „Донирај крв за престо“, ХБО у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије и Црве-

МАГАЗИН

31.3.2019.

Л

62

ним крстом Србије су позвали све фанове серије да, у сусрет финалној сезони, учине исто у суботу 30. марта од 10 до 17 на платоу испред Шопинг центра Ушће. Даваоцима су намењени пригодни поклони, јединствене мајице са мотивом из серије, а свима који су се нашли на овом месту пружена је при-

лика да се током целог дана фотографишу на познатом Гвозденом престолу. У среду, 3. априла од 10 д 15 сати у Црвеном крсту Краљево, у оквиру акције „Донирај крв за престо“ мали знак пажње са мотивима из „Игре престола“ добиће најхрабрији и најбржи фа-

В ЗА ПРЕСТО нови популарне телевизијске серије који буду донирали крв. Прилика да добију награду која ће их подсетити на добровољно давање крви у оквиру ове акције биће пружена становницима Пожаревца, Смедерева, Чачка, Ваљева, Шапца, Петровца, Лознице, Смедервске Паланке и Уба. „Донирај крв за престо“ је део глобалне ХБО инцијативе „Bлeed For The Throne“, која ће бити реализована широм света, у Сједињеним Америчким Државама, Норвешкој, Шведској, Јужној Африци, Кенији, Гани, Боцвани, Мађарској, Пољској, Румунији, Чешкој, Бугарској, Грчкој, Хрватској и Србији.

Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18 до 65 година код која се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила. То значи да је потребно да је особа здрава, доброг општег стања, тежа од педесет килограма са телесном температуром мањом од 37°C, пулсом између педесет и сто откуцаја у минути и крвног притиска између 13,3/8,66 и 24/14. Услов је да налаз над плућима и срцем буде уредан, ждрело без упале, лимфне жлезде врата и пазуха, јетра и

слезина не смеју бити увећане, док хемоглобин за мушкарце мора бити изнад 135 г/Л (Hct = 0.38) а за жене изнад 125 г/Л (Hct = 0.4) за жене. Интервал између давања крви је дванаест недеља за мушкарце и шеснаест за жене. Подаци Института за трансфузију крви Србије потврђују да давалац крви у Србији у просеку има 38 година, стално је запослен и има породицу. Већину добровољних давалаца, скоро три четвртине, чине мушкарци док су жене заступљене у мањем проценту, што је уобичајено и у другим земљама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

63

Уз Светски дан аутизма

ПРОТИВ ДИСК - Ниједна особа са аутизмом не сме бити ускраћена у слободном развоју независног живота у мери у којој је то могуће. - Развој јединствених потенцијала особа са аутизмом више зависи од приступачности примерених, раних и континуираних мера подршке него од степена њихових ограничења. - Особе са аутизмом, без обзира на старост и пол, често дискриминисане у свакодневном животу, образовању, приступу услугама социјалне и здравствене заштите, социјалним и другим правима ветски дан аутизма, који се обележава 2. априла, повод је за позив медијима да подрже заједничка залагања да се на локал-

МАГАЗИН

31.3.2019.

С

64

ном и вишим нивоима функционисања унапреди положај деце са сметњама у развоју из аутистичног спектра. Из Удружења за помоћ особама са аути-

змом „Аутизам“ стиже потврда да је циљ овогодишњег обележавања важног датума подсећање да ниједна особа са аутизмом не сме бити ускра-

КРИМИНАЦИЈЕ ћена у слободном развоју независног живота у мери у којој је то могуће, јер развој њихових јединствених потенцијала више зависи од приступачности примерених, раних и континуираних мера подршке него од степена њихових ограничења. Светски дана аутизма је прилика за подсећање да је аутизам развојни поремећај који се јавља током прве три године живота, а на основу података добијених научним истраживањем зна се да није ретка појава и да се последњих година бележи раст броја деце са поремећајима из целог аутистичног спектра. Пракса показује да су особе са аутизмом, без обзира на старост и пол,

често дискриминисане у свакодневном животу, образовању, приступу услугама социјалне и здравствене заштите, социјалним и другим правима. То је додатни мотив за поруку да се, у циљу поштовања законских права, према особама са аутизмом не треба односити као према популацији која није способна да оствари циљеве као што су независност или самосталност у одлучивању. Особе са аутизмом имају идентичне људске вредности као и било ко други, према томе и иста права, али због комплексности њихових потреба припадају осетљивој групи чак и међу другим особама са инвалидитетом.

Пригодна манифестација поводом Светског дана аутизма одржаће се у Краљевачком позоришту од 12 до 14 часова а у пригодном програму, поред бројних званица из локалне заједнице, присуствоваће деца са аутизмом и чланови Удружења. У Удружењу „Аутизам“ очекују подршку медија овом значајном догађају, посебно за теме од значаја за живот особа са инвалдитетом, смањење предрасуда и стереотипа према њима, њихову дестигматизацију и снажан импулс социјалној укључености у свим сферама живота у локалној заједници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 31.3.2019.

67

68

МАГАЗИН 31.3.2019.

„Скини се с пластике, навуци се на природу!“

САТ ЗА НАШУ ПЛАНЕТУ

- Акција „Сат за нашу планету“, коју организује Светски фонд за природу, гашењем светла на један сат и ове године обележена широм света. - Укључивањем појединаца, организација, институција и компанија, могуће је допринети ублажавању последица климатских промена и променити свакодневне навике за добробит планете. - Осам милиона тона пластике сваке године заврши у морима и окенима. - Србија део акције од 2009. године. - Акцији се прошле године придружило више од две стотине партнера, градова, општина, организација, институција, школа и вртића. - Између 20:30 и 21:30 без светла на Тргу српских ратника и Тргу Светог Саве

69

лобална еколошка акција под називом „Сат за нашу планету“ јуче је у Србији одржана једанаести пут у исто време када је, симболичним гашењем светла на сат времена у више од седам хиљада градова широм света, још једном указано на важност очувања планете. Због потврде да климатске промене и опадање биолошке разноврсности представљају заједнички проблем свих становника акција „Сат за нашу планету“ прилика је за појединце, организације, институције и компаније да покажу преданост заштити природе и буду део разговора усмерених ка тражењу решења потребних за изградњу одрживе будућности. Акција је ове године спроведена под слоганом „Скини се с пластике, навуци се на природу“, а Светска организација за природу искористила прилику да упозори на проблем прекомерног коришћења пластике и њеног неадекватног одлагања, због чега сваке године осам милиона тона заврши у морима и океанима. Координаторка иницијативе Светске организације за природу Петра Боић Петрач подсећа како један сат проведен у мраку треба да служи као подсетник да

МАГАЗИН

31.3.2019.

Г

70

се мора осигурати одржива будућност планете на којој природа треба да има виталну важност јер подстиче економски напредак и развој, здравље, благостање и опстанак. Упркос томе бројне негативне активности светске популације довеле су је до границе издржљивости због чега се ове године, поред указивања на последице климатских промена, посебно скреће пажња на кризу пластичног отпада, као велику претњу опстанку мора и океана, због чега се као императив намеће потреба тежње за будућност без ње. У том смислу и овогодишња акција „Сат за нашу планету“ оцењује се као прилика за стварање незаустављивог покрета за природу и доношење одлуке која ће утицати на боље сутра“. Акција „Сат за нашу планету“, у свету позната као Earth Hour, први пут је одржана у Сиднеју 2007. године, а данас се обележава у више од 180 земаља на свим континентима. Најпознатије светске знаменитости попут Ајфеловог торња, римског Колосеума и лондонског Биг Бена, искључивањем јавне и декоративне расвете, и ове године су поново утонули у мрак. Србија је део ове акције од 2009. године, а 2018. јој се придружило више од две стотине партнера, градова,

општина, организација, институција, школа и вртића. Краљево се и ове године укључило у акцију искључивањем јавне расвете у периоду од 20:30 до 21:30 на Тргу српских ратника и Тргу Светог Саве. Светска организација за природу је једна од највећих, широм света признатих, независних организација која се бави заштитом природе и има скоро пет милиона присталица и активну глобалну мрежу у више од сто земаља. Мисија ове организације усмерена је на заустављање уништавања животне средине и стварање будућности у којој људи живе у складу са природом путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса, смањења загађења и претеране потрошње. Она укључује заустављање деградацију животне средине на планети и изградњу будућности у којој ће људи живети у хармонији са природом. Да би то постигла са бројним партнерима ради на очувању биолошке разноврсности и смањењу људског утицаја на природна станишта. Пажња организације стратешки се усмерава на очување кључних предела и врста од изузетне важности за њихова станишта или људе, а

бројне активности усмерене су ка томе да се смањи еколошки отисак човечанства мерен количином земљишта и природних ресурса који су неопходни за снабдевање храном, водом, влакнима и дрвном грађом, као и апсорпцију угљен диоксида који се испушта у атмосферу због многобројних људских активности. Мисија Светске организације за природу потврђује да није реч о удаљавању људи од природе, нити о враћању у прошлост или спречавању развоја држава или заједница, већ у проналажењу практичних решења за здраву планету која ће садашњим и будућим генерацијама омогућити напредак у складу са природом у стабилној животној средини. Због чињенице да биодиверзитет и природна станишта широм света нестају брже него икад одлуке, активност или неактивност људске врсте током следеће деценије одредиће судбину целокупног живог света планете Земље. Главним разлогом за то оцењује се људски фактор, његово нерационално коришћење природних ресурса брже него што се они могу обновити, као и загађивање и мењање природних станишта и мењање климе читаве планете. Такво понашање уништава екосисте-

ме који целокупан живи свет снабдевају пијаћом водом, храном, чистим ваздухом, и другим потрепштинама, па милиони људи, како у богатим тако и у сиромашним земљама, већ осећају последице. Оне се манифестују као несигурност по питању безбедности хране и воде, чешћу појаву природних катастрофа и болести. У круговима оних који брину о будућности све је присутније уверење да би, ако се овако настави, ствари могле постати још лошије, јер је планета Земља већ достигла критичну тачку. Сат за нашу планету је глобална кампања у коју се укључују појединци, организације, институције и компаније са циљем да пошаљу снажну поруку да је могуће нешто предузети по питању ублажавања последица климатских промена и променити свакодневне навике за добробит планете и свих који на њој живе. Захваљујући Светској организацији за природу у Аустралији град Сиднеј је 2006. године био инспирисан да подршку у борби против климатских промена покаже у првој акцији „Сат за нашу планету“. Неочекивано велики одзив свих који су изненада схватили да имају моћ да утичу на промене у свету у коме живе

утицао је да већ следеће године 2,2 милиона људи и преко две хиљаде предузећа у овом граду угаси светло на сат времена у знак подршке борби против климатских промена. Планирано је да се акција „Сат за нашу планету“ 2008. организује и у другим градовима Аустралије, а кад јој се придружио канадски Торонто за кратко време је прихваћена у више од 35 земаља и скоро 400 градова. Порука свету је била веома јасна, климатски изазови са којима се суочава планета су толико велики да се промена мора десити на глобалном нивоу. Од тада до данас, „Сат за нашу планету“ је постао глобални годишњи догађај, који је 2012. године доживео и ванпланетарну димензију када је астронаут Андре Куиперс посматрао гашење светала са Међународне свемирске станице. Акција се организује крајем марта, што се приближно поклапа са равнодневницом, јер је тада већина градова у мраку. Организатори верују да ће уз помоћ снаге и могућности друштвених мрежа сваки пут успети да привуку све више учесника и тако изградити истински глобалну заједницу посвећену одрживом живљењу на планети. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 31.3.2019.

73

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (56)

МАГАЗИН

31.3.2019.

О ПЕРАЦИЈЕ 8. НО

74

Операције 3. аустроугарске армије, дејство 8. корпуса На фронту 57. пешадијске дивизије до пада мрака помоћу малих сплавова и са бачвама на десну обалу Западне Мораве успело је да се пребаци само 240 војника и сви су упућени у извиђање, па није било борбеног додира са српским снагама. На месту порушеног моста грађено је брвно преко кога су пребацивана мања одељења али је, иако је отпочела са обе обале, напредовала врло споро. Стубови старог моста били су већим делом порушени, а постављање нових стубова је, због велике брзине протока воде и недостатка чамаца, било врло тешко. За 9. новембар од стране команде корпуса је издато наређење да се градња брвана убрза и ужурбано настави пребацивање трупа на десну обалу Западне Мораве преко

је је, на фронту 59. дивизије, пребачен само један батаљон. Команде ове две дивизије упорно су тражиле од команде корпуса да им што пре пошаљу понтонирска средства за пребацивање преко реке. Алпски корпус је закрчио пут са два мостовна трена, а због рђавог стања друмова, и због изнурености коња, артиљерија је морала да стави запреге на расположење мостовним треновима. Ландштурмска бригада Мразека поправљала је друм у долини реке Груже код Масног Поља, где је већ стигао један пук Алпског корпуса чија је главнина заноћила на простору између села Вучковица и Корићани, док су му два батаљона још била у Крагујевцу. Аустроугарски војници су пре подне 8. новембра у подруму манастира Љубостиње под бачвама нашли 60 сандука важних аката министарстава спољних послова и пољопривреде Владе Краље-

вине Србије.

Дејство 22. немачког резервног корпуса Команданту корпуса, чије су трупе требало постепено да буду смењене са јединицама Алпског корпуса, 8. новембра у 08,30 достављено је наређење по коме са фронта треба да повуче 26. пешадијску дивизију и, у циљу одласка ка Београду, прикупи је код Милочаја. Две друге дивизије корпуса, 43. и 44, имале су задатак да непрекидно наступају за противником. Тако је 43. резервна дивизија у току дана избила до линије кота 331 јужно од манастира Жиче – кота 286 у долини реке Рибнице коју су у то време затворила два српска батаљона из 6. пешадијског пука другог позива. Четрдесет четврта дивизија наишла је код коте 498, јужно од села Прогоре-

О ВЕМБРА 1915. лице, на јако утврђени положај српских снага. На њеном десном крилу, код цркве и коте 301 у атару села Врдила, борбу са српским снагама водио је 121. пук из 26. пешадијске дивизије коју је командант 22. корпуса 9. новембра да прикупи на друму Краљево – Бечањ. Напад ове дивизије био је усмерен ка западу, у бок српских снага, које су још у току преподнева пред фронтом 19. корпуса држале линију Ранков гроб – Јастребар.

Дејство 19. корпуса Ранков гроб и српске положаје на њему у поподневним часовима заузела је 21. брдска бригада и у даљем току дејства са главнином стигла до засеока Матовићи одакле је истурила једну нападну колону ка брду Врановцу, који је упорно држао 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива из саства Ужичког

одреда. Током аустроугарског напада на Врановац, српска артиљерија је дејствовала са брда Јајинца, спречавајући брз продор нападне аустроугарске колоне. Здруженим дејством 21. брдске бригаде и одреда мајора Хабахера рано по подне заузети су српски положаји на линији Ћеране – Чук – Јастребар, па су предње трупе 19. корпуса 8. новембра дошле у тесни додир са српским снагама које су држале линију Ељдовиште – лакат друма западно од Каоне. Генерал мајор Дрофа је са одредом, 17. брдска бригада и један батаљон 10. брдске бригаде, груписао главнину на простору Равни врх – Вијенац – Црни врх и, у циљу затварања друма који преко села Каоне води ка Ивањици, деташовао два батаљона на Карајско брдо. Одред генерала Сорсића је током дана углавном био на дотадашњим по-

ложајима, сем што је у Ивањицу упућен још један пешадијски батаљон и два ескадрона коњице. Извиђачка одељења из састава одреда осмотрила су слабија српска одељења на утврђеним положјима на Громовом биљегу и код села Мана, јужно од Ивањице, док су код Велике Ливаде на утврђеним положајима осмотрене јаче српске снаге. Ландштурмска бригада Шварца достигла је маршевски циљ Виноградине, па је командант 19. корпуса за 9. новембар наредио да главнина корпуса остане у дотадашњем распореду. Једино је одред мајора Хабахера, у духу првобитне намере, имао задатак да маршује до Рудине и ту се уједини са одредом генерала Дрофе, док је одред генерала Шварца имао задатак да маршује даље напред до села Бели камен. На овај начин 19. корпус је требало да, на правцу ка Ивањици, буде груписан по дубини у три ешелона са по две бригаде, а брига-

75

31.3.2019.

МАГАЗИН

76

да Шварца требала је да за дан марша стигне до Ивањице. Овакав борбени распоред корпуса омогућавао је да се даље наступање продужи у више праваца, ка југу, југоистоку или истоку. Командант корпуса је у 23,25 добио заповест од команде 3. армије да се, према наређењу команде армијске групе Макензен, 10. брдска бригада одмах упути преко виса Тошовац–кота 1320, и даље правцем ка Ушћу, у циљу пресецања одступнице српским снагама, које се Ибарском клисуром повлаче на југ. Овакво диспозиционирање са једном тачно означеном бригадом, чију детаљну ситуацију команда армијске групе није могла да предвиди, правило је сметње команди корпуса. Наиме, четири батаљона 10. брдске бригаде била су још од 5. новембра у непрекидној борби са српским снагама, па је главнина бригаде била јако заморена. Њена артиљерија је била ангажована на више праваца. Једна пољска батерија и половина брдске батерије налазиле су се на положају код Вијенца и коте 896, једна пољска батерија била је на Дукањском брду и коти 870, а половина брдске батерије налазила се на Чукару и коти 856. Према томе, птвенстбено је било преко потребно прикупити бригаду прикупити због чега је од стране команде корпуса наређено да се следећег дана прикупи код Ивањице. Међутим, командант корпуса при пријему заповести, а на основу дотадашњег ратног искуства на српском фронту, није полагао велику наду у то да 10. брдска бригада током наредних дејстава може одсећи српске снаге на правцу ка Ушћу. Зашто команда корпуса није предложила команди 3. армије да се, уместо 10. брдске бригад,е упути 17. брдска бригада која је била подеснија за поменути циљ и током дејстава предходних дана била мање заморена, могло би се објаснити тиме што је 10. брдска бригада имала млађе људство и у дотадашњим операцијама против српских снага имала много више успеха. Командант 19. корпуса наредио да две пољске батерије 10. брдске бригаде остану код 17. брдске бригаде, а да на

место њих 53. дивизија из одреда мајора Хабахера прида 10. брдској бригади једну брдску батерију. Бригади генерала Шварца наређено је да маршује Котрашком долином до моста и коте 500, како би после одласка 10. брдске бригаде могла бити ближе и при руци команди корпуса. Да би се обезнедио комуникацијски правац долином реке Моравице ка западу, команда корпуса је тражила од команданта 62. дивизије генерал мајора Рајнела да, у циљу везе са одредом генерала Сорсића, упути делове својих трупа до линије Кућиште (кота 949) – Орница (кота 889).

преко Јужне Мораве. Трупе 1. дивизије стигле су увече на простор западно од Лесковца и избиле на пут према Власотинцу. Командант дивизије упутио је један пешадијски пук са дивизијском артиљеријом правцем Горње Степање – Милановац – Орашје – Међа – Прокупље са задатком да заузме Прокупље и пресече пут одступања српске војске која се налази фронтом према 8. и 9. дивизији 1. бугарске армије.

Операције 11. немачке армије

Врховна команда је наредила да делови одреда Рибарова, који су код Лесковца, најкраћим путем крену ка Бујановцу и упуте се ка Гњилану, а бригада која последња стигне да остане у резерви. Прва коњичка бригада је допрла до села Туђинци, где је добила наређење да се креће ка Сливову и дејствује у позадини српских трупа код Гњилана. Прва бригада 3. дивизије и 2. бригада 5. дивизије на својим правцима ка Гњилану, односно Урошенцу, воде борбу без резултата а 32. пешадијски пук из одреда генерала Рибарова упућен је од Лесковца ка Лебану, а 29. пешадијски пук ка Врању. На јужном фронту командант 2. армије је наредио да се против српских трупа, које држе Свињичку главу, упуте обилазне колоне, једна преко села Макрени и Габровника ка Дреновцима, а друга преко села Слоге и Папратишта ка селу Гостиражу. Задатак прве колоне био је да се упути у позадину Свињичке главе, а друга служи као наслон Коњичкој дивизији. Командант 2. бригаде 11. дивизије требало је да упути 3. пешадијски пук ка Дворишту и на планину Клепу, а да са 53. пешадијским пуком из одреда Писимова одбаци Французе иза Црне реке и утврди се на источним падинама планине Клепе. У току дана Французи су нападали 2. бригаду 7. дивизије и успели да заузму село Сирково и село Доње Чичево, а 1. бригада 5. дивизије стигла је у Штип. Р. Вукосављевић

Трећи армијски корпус, 6. и 25. дивизија, повучен је са фронта, а 105. дивизију 4. резервног корпуса сменио је 10. резервни корпус, који је успоставио везу са 8. аустроугарским корпусом 3. армије. У току 8. новембра, 103. и 107. дивизија заузеле су српске заштитничке положаје јужно од Крушевца и продужиле гоњење долином реке Расине. Одред 101. дивизије, један пук са нешто артиљерије, заузео је висове код села Ђуниса на левој обали реке Јужне Мораве, а дивизија Белова стигла је у Параћин. Ратни плен код Крушевца повећао се на педесет топова, међу њима и десет тешких, а број српских заробљеника порастао је на седам хиљада војника.

Операције 1. бугарске армије: Петнаести пешадијски пук шесте дивизије стигао је до села Рушевци. 3. пешадијски пук је око подне био код села Мрзенице, а увече ушао у Крушевац. Немачка дивизија фон Белова упућена је у Параћин у састав 11. немачке армије, 8. дивизија је заузела линију Рушевце – Алексинац и спремала мостове за прелаз преко Јужне Мораве. Девета дивизија је у току дана остала у истом распореду и спремала мостове за прелаз

Операције 2. бугарске армије

77

78

МАГАЗИН 31.3.2019.

79

Гости из Требиња пети пут у Краљеву

КУЛТУРА БЕ - У Краљеву пети пут чланови Ансамбла националних игара „Јован Дучић“ из Требиња, који годинама уназад са великим успехом чувају српску традицију на подручју Херцеговине. - Сарадња са Требињем добра основа за успостављање сличних са другим срединама у Републици Српској. - У Ушћу сусрети ветерана фолклорних ансамбала. - Изостало учешће у акцији добровољног давања крви една унизу традиционалних активности Дома културе „Студеница“ и истоименог културно-уметничког друштва из Ушћа су сусрети ветерана фолклорних ансамбала који су, под називом „Ушће 2019“, јуче одржани пети пут. Заједнички концерт у Великој сали

МАГАЗИН

31.3.2019.

Ј

80

Дома у овом месту почео је у 18 сати, а поред домаћина наступили су Ансамбл националних игара „Јован Дучић“ из Требиња, културно-уметничка друштва „Миломир Главчић“ из Јошаничке Бање, „Јелек“ из Подунаваца, „Жича“ из Жиче, „Жупа“ из Алексан-

дровца, „Стамбол“ из Новог Пазара, „Рудар“ из Баљевца, краљевачки „Абрашевић“ и „Ризница“, као и фолклорни ансамбли „Свети Никола“ из Трстеника и „Карановац“ из Краљева. Дан пре концерта у Ушћу гости Краљева били су чланови Ансамбла наци-

ЕЗ ГРАНИЦА оналних игара „Јован Дучић“ који годинама уназад са великим успехом чувају српску традицију на подручју Херцеговине. Да су Требињци чести гости Краљева потврђује друга посета у само неколико месеци иницирана жељом за упостављањем што чвршћих односа са сличним друштвима из овог краја, али и са другим у Србији. Сваки долазак, али и узвратне посете Требињу, прилика су за подизање сарадње на виши ниво што је добра прилика за очекивање да ће у временима која тек долазе резултирати бројним наступима фолклорних ансамбала два града. Представници локалне самоуправе верују да ће позитивна искуства сарадње са Требињем бити добра основа за ус-

постављање сличних са другим срединама у Републици Српској. Задовољство што у кратком размаку поново долазе у Краљево нису крили ни представници требињског Ансамбла националних игара, а кратки предах на путу према Ушћу прилика је за подсећање да су чланови културно-уметничког друштва из овог места сваки пут радо виђени гости у Требињу. Значајним за то сматра се унапређење у размени различитих садржаја који карактеришу традицију једног народа. Да култура не познаје границе најбоље потврђује пета посета гостију из Требиња чији је репертоар, каже помоћник градоначелника Краљева Сретен Јовановић, далеко чистији кад је

реч о етносу и изворном стваралаштву. - Зато наша рука према њима увек мора да буде испружена. Постоје многа друга друштва која се боре да сачувамо традицију и знамо ко су нам били преци и шта нам је задатак. Зато ћемо увек наћи начина да дочекамо драге пријатеље, јер ово није случајност - каже он уз подсећање на жељу петнаестак гостију да се придруже акцији добровољног давања крви. То им овом приликом није омогућено, јер важећи прописи не дозвољавају страним држављанима да учествују у оваквим акцијама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 31.3.2019.

83

Диплома Московске патријаршије

МАГАЗИН

31.3.2019.

ПРИЗНАЊЕ КРАЉЕВАЧКОМ УМЕТНИКУ

84

- У духу старе традиције призренских мајстора Краљевчанин Горан Ристовић израђује уметничке предмете од најфинијег сребра. - Прах из гроба Светог Саве у владичанском двору у Краљеву. - У сарадњи са Етнографским музејом следеће недеље у Манаковој кући у Београду изложба филигранских радова, претежно престоних крстова са простора Косова и Метохије. - Филигран је међу седамдесет два елемента уврштен на седмо место листе нематеријалне културне баштине Србије. - Низ радионица у циљу одржавања континуитета и едукације младих генерација. - Уз помоћ града једна у Краљеву

85

а предлог Експертске комисије за црквену уметност, архитектуру и рестаурацију Московске патријаршије дипломе за значајна остварења у области православне црквене уметности добило је двадесет уметника, међу којима је и Краљевчанин Горан Ристовић. Као власник филигранско-кујунџијске радионице за израду уметничких дела од племенитих метала „Филигран Покимица“ Ристовић, у духу старе традиције призренских мајстора, израђује уметничке предмете од најфинијег сребра. Уручење награда у Москви прилика је за потврду да су међу добитницима углавном еминентни уметници руске православне црквене уметности који се баве израдом мозаика, икона, фресака и другим видовима црквеног градитељства. Током осамнаест година, од када датира први сусрет са овим видом стваралаштва започет истраживањем и едукацијом, и последњих десет колико постоји филигранско-кујунџијска радионица као регистровани уметнички атеље, Ристовић се издвојио различитим радовима који су нашли место у различитим деловима света. Прилика да виде само део стваралачког опуса Краљевчанима је пружена 2015. године кад је, уз подршку локалне самоуправе, у Народном музеју приређена изложба након чега је гостовала у Регионалном историјском музеју у Великом Трнову. Боравак у овом бугарском граду прилика је за подсећање да се баш ту, па повратку из Свете земље, упокојио Свети Сава и сахрањен пре него су његове мошти пренете у Манастир Милешева. У склопу цркве Четрдесет мученика и данас се одржава гробно место српског просветитеља и државника, а рестаурација објекта 2003. године била је повод за жељу да се постави камено постоље и изложи икона Светог Саве зарад лакшег приступа посетилаца. - Слика је настала у Жичи, а окована филигранским оковом, и то је био наш дар музеју. Дошли смо на идеју да дарујемо и постоље, повели акцију, прикупили средства и организовали да буде постављено. Поводом одласка добили смо реликвију од великог значаја, прах из гроба Светог Саве након ископавања које су археолози обавили 2003. године, а то је нешто најближе што је верифико-

МАГАЗИН

31.3.2019.

Н

86

вано а имамо у овом тренутку. Прах је положен у одговарајући кивот и налази се у владичанском двору у Краљеву - каже Ристовић уз најаву изложбе филигранских крстова која ће наредне недеље, у сарадњи са Етнографским музејом, бити отворена у Манаковој кући у Београду. У интимној атмосфери овог здања биће изложено само петнаест експоната, од којих два врхунски израђена јеванђеља, са простора Косова и Метохије. Ово се, каже Ристовић, сматра посебно значајним у време кад се обнавља културна баштина на простору јужне српске покрајине као прилика да се покаже континуитет трајања и постојања на том простору. Посетиоцима се пружа посебна прилика да, међу експонатима, виде велики престони крст из Манастира Бањска и доста других занимљивих експоната који потврђују неограничене могућности технике филиграна. - Да бисмо употпунили представу да покажемо шта је још могуће направити позвао сам две младе уметнице које се баве филиграном. Марија Милошевски из Скопља се бави концептуалним приступом филиграну и друга је Ивана Наумовски из Лесковца која ради у техници филиграна, а поставка је интересантна јер показује шта може да се уради у широком распону од уметничког до употребног предмета. У Центру за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју, уз подршку Министарства културе, филигран је међу седамдесет два елемента уврштен на седмо место листе нематеријалне културне баштине Србије. У циљу одржавања континуитета и приказа, а ради наставка едукације младих генерација, биће организовано пар радионица у Манаковој кући и радиће се на томе да једна буде на територији Краљева. За то је неопходна помоћ града у смештајним капацитетима како би омогућили младим људима да присуствују не би ли се знање и вештина пренеле на следеће генерације - објаснио је Ристовић који је досадашњим радом успео да на најбољи могући начин промовише Краљево у земљи и свету. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

88

МАГАЗИН 31.3.2019.

89

90

МАГАЗИН 31.3.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Корги: Краљевски пас великог срца

редитељи Бен Стејсен и Винсент Кестлут. Да буде разумљивији најмлађим посетиоцима потрудили су се Боки Миливојевић, Стеван Пјале, Јелена Ракочевић, Душица Новаковић, Владислава Ђорђевић, Тамара Драгичевић, Марко Гверо, Ивана Поповић и Томаш Сарић који су позајмили гласове анимираним јунацима ове необичне и занимљиве приче. Филм је на репертоару до 3. априла, а пројекције почињу у 17,45.

Балканска међа

„Корги: Краљевски пас великог срца“ је анимирани филм о омиљеној врсти паса британске краљице Елизабете, велшким коргијима, од којих се не одваја још од детињства. Рекс је мали неваљалац, али ипак најомиљенији пас британске краљице, који се једног дана изгуби у Лондону и нађе у друштву различитих врста паса који се међусобно свађају и сукобљавају. Током епског путовања у којем тражи пут за повратак вољеној власници, Рекс успева да се заљуби и открије прави идентитет. Породична авантура у 2Д и 3Д формату, чије трајање за два минута премашује сат и по, настала је по сценарију Роба Спарклинга и Џонија Смита коме су коначни облик дали

Непосредно после ратног пламена у Босни, на Балкану расте ново жариште. Док сукоби Срба и Албанаца на Косову неконтролисано добијају на интензитету, српске снаге покушавају да потисну „Ослободилачку војску Косова“. Међународна заједница оптужује Владу у Београду за прекомерну употребу силе и без сагласно-

сти Савета безбедности Уједињених нација НАТО почиње бомбардовање Србије. Инспирисан истинитим догађајем, филм „Балканска међа“ приказује тајну операцију групе руских специјалаца која из Москве добија наређење да пре НАТО трупа заузме аеродром „Слатина“ у Приштини и задржи га док не стигне појачање. Док се чека појачање руског батаљона стационираног у Босни, специјални тим предвођен Андрејем Шаталовим и Беком Етхоевим, којима се придружују припадници МУПа, Вук и Фадиљ, воде немилосрдни рат против команданта албанске групе – Смука. Двадесетчетворочасовна акција од велике геополитичке важности, мотивисала је руске сценаристе да, кроз сплет личних драма главних јунака, пренесу причу о историјској прекретници коју је међународна јавност оценила као могући почетак новог великог рата. Иако је у основи наслоњен на болну ратну тематику филмски спектакл шаље снажну мирољубиву поруку и поуку о пријатељству два народа. Деведесетоминутна акциона драма у 2Д формату, у режији Андреја Волгина, настала је према сценарију Андреја Анајкина и Ивана Наумова, а у водећим улогама наступају Антон Пампушни, Милена Радуловић, Милош Биковић, Александар Радоичић, Емир Кустурица... Филм се приказује од 28. марта у пројекцијама које почињу у 19,30 и 22.

91

92

МАГАЗИН 31.3.2019.

Слога - Врбас 87:64

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 31. МАРТА И 6. АПРИЛА

МАГАЗИН

31.3.2019.

31. март

94

1146 — Француски опат Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је пристуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом. 1282 — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву. 1492 — Фернандо V и Изабела I су објавили декрет из Алхамбре наложивши муслиманима и Јеврејима да пређу у католицизам или напусте Шпанију. 1496 — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака. 1854 — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију. 1889 — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина на свету, у оквиру Светске изложбе. 1892 — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883. 1917 — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916. 1942 — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора. 1948 — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе.

1959 — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил. 1964 — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину. 1971 — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора. 1979 — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте. 1983 — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 остало без домова. 1986 — Мексички авион „Боинг 727“, на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика, при чему је погинуло свих 166 путника и чланова посаде. 1991 — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара. Прве вишепартијске изборе у Албанији добили комунисти, опозиција победила у Тирани и осталим већим градовима. 1992 — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније. 1993 — Савет безбедности Уједи-

њених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967. 2001 — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада. 2002 — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбашсамоубица усмртио више од 15 особа, а 44 ранио.

2003 — Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993. Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана. 2004 — Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992. САД одлучиле да „замрзну“ финансијску помоћ Србији због недовољне сарадње Београда са Хашким трибуналом.

1. април 286 — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства. 457 — Римска војска је изабрала Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара.

527 — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника. 1572 — Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату. 1605 — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI. 1625 — Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату. 1814 — У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења. 1826 — Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем. 1873 — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада. 1918 — У Уједњином Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе. 1924 — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча. 1933 — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја. 1937 — Аден је постао британска крунска колонија. 1939 — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага. 1945 — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника. 1946 — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге

Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије. 1947 — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке. 1948 — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина. 1970 — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“. 1975 — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен. 1976 — Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл. 1979 — Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави. 1983 — У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено. 1996 — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка. 1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду. 2001 — У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. После извињења Владе САД Кинези 13. априла ослободили 24 члана посаде. 2002 — У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Сребреници 1995.

95

Израелски тенкови и булдожери упали у више палестинских градова на подручју Западне обале. 2003 — Британски суд осудио два Алжирца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом. 2016 — Нападом Азербејџана почели оружани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016).

МАГАЗИН

31.3.2019.

2. април

96

1453 — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја. 1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду. 1792 — Према Закону о ковању, основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД. 1801 — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена. 1860 — У Торину се састао први италијански парламент. 1861 — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. 1865 — Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну. 1900 — Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу. 1905 — Отворен је железнички тунел испод Алпа „Симплон“ којим је Швајцарска повезана са Италијом. 1917 — Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој. Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра.

1930 — Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту. 1944 — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију. 1958 — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија. 1960 — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине. 1974 — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе. 1979 — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву. 1979 — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непозnат број стоке. 1981 — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом „Косово-република“. 1982 — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца. 1992 — Српске паравојне јединице су убиле 42 особе у Бијељини. 1999 — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92. 2003 — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода „Орао“ из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и „шпијунске афере у Републици Српској“. 2004 — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Сто-

јић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

3. април 1043 — Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс. 1512 — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I. 1559 — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови. 1807 — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан. 1865 — Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава. 1922 — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика). 1930 — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).

1936 — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна. 1941 — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948 — Премијером драме Ивана Цанкара „Краљ Бетајнове“ у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица. 1948 — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.

1975 — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу. 1976 — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године. 1979 — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године. 1991 — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1992 — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине. 1995 — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија. 1996 — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест). 1999 — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву. 2000 — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2003 — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације. Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку.

2007 — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.

4. април 1581 — Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет. 1660 — Чарлс II Стјуарт је објавио декларацију из Бреде, своје услове за обнову монархије у Енглеској. 1721 — Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I. 1812 — Амерички председник Џејмс Медисон је увео деведесетодневни ембарго на трговину са Уједињеним Краљевством. 1841 — Вилијам Хенри Харисон је умро од упале плућа и тако постао први председник САД који је преминуо током мандата и председник са најкраћим мандатом. 1905 — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи. 1912 — У Тибету проглашена Кинеска република. 1932 — K. K. Кинг изоловао је витамин Ц на универзитету у Питсбургу. 1936 — Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарко Мариновић (1911—1936). У знак сећања на тај догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског универзитета. 1939 — На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I. 1945 — Америчка 3. армија је заузела немачки град Касел после тродневних борби. 1945 — Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској слави као Дан ослобођења. 1949 — Министри спољних посло-

97

31.3.2019.

МАГАЗИН

98

ва САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски споразум о формирању НАТО пакта. 1960 — Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност. 1962 — Основана Федерација Јужне Арабије. 1968 — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису. 1969 — У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана. 1975 — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади. 1976 — Нородом Сиханук је абдицирао са места вође Камбоџе и ухапшен је од стране Црвених Кмера. 1984 — Амерички председник, Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја 1992 — Основана је Полиција Републике Српске. 1998 — У експлозији метана у украјинском руднику угља „Скачинско“, у Доњецкој области, погинула 63 рудара. 1999 — У ваздушним ударима НАТО на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Београду погинуо чувар топлане. 2001 — Министар одбране Судана и 14 војних функционера погинуло у авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи. 2002 — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португалије. 2003 — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад интернешенел“.

5. април 1242 — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије. 1566 — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722 — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818 — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа. 1841 — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као „Милојева и Срндакова буна“, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили. 1881 — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал. 1887 — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1879 — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат. 1902 — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске. 1944 — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш.[1] 1945 — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној

сарадњи Совјетског Савеза и Југославије. 1951 — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954 — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That‘s All Right 1955 — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка 20. века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн. 1971 — Прорадио вулкан Етна у Италији 1974 — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989 — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. 1992 — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе,

опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила. Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992. 2002 — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку. 2016 — Окончани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016), уз посредство руског председника Владимира Путина и без значајнијих последица.

6. април 1652 — Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих

досељеника у Јужној Африци, које је постало данашњи Кејптаун. 1667 — Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година. 1690 — Аустријски цар Леополд I Хабзбуршки балканским хришћанима упутио проглас у којем их је позвао да и даље помажу његову војску у борбама против Турака, обећавајући им разне повластице. 1782 — Рама I је наследио тајландског краља Таксина, започевши Чакри династију. 1830 — Џозеф Смит је службено основао Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. 1867 — Кнез Михаило Обреновић преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1895 — Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због „дела велике покварености“. 1886 — Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града. 1896 — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био је Француз Пјер де Кубертен. 1909 — Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km. 1917 — Објавом рата Немачкој, САД ушле у Први светски рат. 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи. 1941 — Етиопске и британске трупе ослободиле Адис Абебу, коју су у рату са Етиопијом почетком 1935. окупирале италијанске снаге. 1945 — Јединице Југословенске ар-

мије су ослободиле Сарајево. 1973 — У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела у пожару 6. априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд. 1985 — Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб. 1992 — Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ. 1994 — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира. У масакрима који су уследили екстремни Хути побили око 800.000 мањинских Тутсија, углавном цивила. 1995 — У Кигалију је основан први суд за суђење оптуженима за геноцид. 2001 — Представници Хашког трибунала предали савезном министру правде Момчилу Грубачу оптужницу за ратне злочине и налог за хапшење Слободана Милошевића. 2003 — Полиција Хрватске ухапсила хашког оптуженика Ивицу Рајића, због ратних злочина у Ступном Долу, у БиХ, у октобру 1993. Два месеца касније Рајић изручен Хашком трибуналу. Министарство правде САД саопштило да се број затвореника у затворима у 2002. повећао, да је први пут прешао цифру од два милиона и да је у јуну те године у затворима регистровано 2.019.234 људи. 2006 — На италијанским парламентарним изборима странке умерене левице Романа Продија победила коалицију под вођством премијера Берлусконија. Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године, на граничном прелазу Холмец према Аустрији, иако је објављен снимак у којем словеначки војници убијају војнике ЈНА који су се предали. даље...

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs