Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 381 * 24. март 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

24.3.2019.

У овом броју: Недеља сећања Више од речи Краљево на путевима историје Црна књига страдања И медији у реду за паре Град будућности Појео вук магарца Очи у очи са Милосрдним анђелом

10 12 18 24 32 38 44 50

60 66 72 78 82 84 99 100 102

Фото: М. Радовановић

Операције српске војске Време је Рак је излечив Са децом око света до Кипра Човек и мисли његовог духа Између зиме и пролећа На репертоару Биоскопа „Кварт“ Плана - Слога Времеплов

МАГАЗИН 24.3.2019.

МАГАЗИН

24.3.2019.

Дужна пошта браниоцима отаџбине

НЕДЕЉА - Минула недеља посвећена сећању на страдале у НАТО бомбардовању 1999. године. - Страдањима током агресије посвећена изложба фотографија и две књиге. - На Дан сећања помен страдалима испред споменика на Тргу Јована Сарића и пригодна академија под називом „Нисмо заборавили“. - Посебни програми у касарнама Рибница и Јарчујак и посете породицама палих бораца

недељи чији се крај поклапа са двадесетом годином од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију градски одбор за обележавање значајног догађаја приредио је више програма са циљем да се укаже на значај и страдања локалне заједнице у периоду од седамдесет осам дана великих изазова који су

оставили неизбрисив траг у животу многих појединаца, али и шире заједнице. Стицајем историјских околности Краљево је још једном у последњих сто година поднело велике жртве о чијим размерама најбоље сведочи податак о сто једанаест погинулих суграђана и бројних појединаца који су у времену које је претходило агресији

нашли уточиште у Краљеву. За разлику од свих претходних година кад је то чињено на Дан сећања, 24. марта, ове је организациони одбор припремио неколико различитих програма. Први у низу којима се обележава Дан сећања на браниоце отаџбине у понедељак је била изложба под називом „НАТО бомбардовање железнич-

СЕЋАЊА ких објеката и комуникација у краљеваком крају“, у Свечаној сали Градске управе, чији је аутор др Милан Матијевић. Један сат иза поднева следећег дана, у истом простору представљена је монографија „Краљево на путевима историје“, са поднасловом „Спомен књига погинулим у ратовима 19901999. године“, а о књизи насталој у сарадњи са Удружењем учесника рата 1991-1999. године, и помоћ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, говорио је аутор, генерал Милисав Секулић. Обележавање је настављено у четвртак у Галерији Народног музеја где је, сат иза поднева, представљена још једна књига која сведочи о догађајима од пре две деценије и људима чија се

имена не смеју заборавити. Реч је о „Споменици о погинулим у ратовима 1991-2000. година с подручја Краљева“ о којој су говорили приређивач др Милош Тимотијевић и уредница издања Мирјана Савић. Издавач значајне публикације је краљевачки Народни музеј, а књига је настала у сарадњи са Удружењем породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. града Краљева. По традицији која траје годинама уназад данас ће у Свечаној сали Градске управе бити одржана пригодна академија под називом „Нисмо заборавили“ посвећена сећању на дане страдања и јунаке који их нису преживели. У програму ће учествовати краљевачки глумци и ученици Музичке

школе „Стеван Мокрањац“, а поред градоначелника Краљева планирано је да се окупљенима обрати директни учесник и сведок догађаја на просторима Косова и Метохије, песник Милоје Радовић. Сат пре поднева испред споменика борцима страдалим у ратовима током последње деценије двадесетог века парастос ће служити свештеници Епархије жичке, а пригодни програми планирани су и у касарнама Јарчујак и Рибница. Три дана касније представници локалне самоуправе и борачких удружења отпочеће посете породицама погинулигх бораца, а сличне активности биће настављене и следећих дана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.3.2019.

Фотографије као сведочанство НАТО агресије

- Фотографије боље него било шта друго сведоче о једном од најтрагичних периода у новијој историји. - У НАТО бомбардовању 1999. године учествовало је 719 авиона који су извршили 2.300 борбених напада. - На различите циљеве широм Србије пало је око хиљаду навођених крстарећих ракета, а агресори су користили и међународним конвенцијама забрањено оружје као што су касетне бомбе и пројектили са осиромашеним уранијумом. - У оружаној агресији уништено је 119 а оштећено 907 објеката, од чега 128 привредних, 120 енергетских постројења, 374 објекта инфраструктуре, 48 здравствених и 101 образовне установе, 183 верских, културних и спортских објеката. - У бомбардовању Србије погинуло је 754 особа свих националности, од којих 454 цивила и 300 припаднка оружаних снага

Фото. М. Радовановић

ВИШЕ ОД РЕЧИ

МАГАЗИН 24.3.2019.

Фото. Г. Шљивић

24.3.2019.

МАГАЗИН

недељи која претходи двадесетогодишњици почетка НАТО агресије у Краљеву је органазован низ пригодних програма са циљем да се подсети на значај овог датума и страхоте којима је становништво било изложено током седамдесет осам дана бомбардовања, али и жртве страдале у ратовима вођеним на простору бивше Југославије у последњој деценији двадесетог века. Организациони одбор за обележевање значајног догађаја проценио је да фотографије боље него било шта друго сведоче о једном од најтрагичних периода у новијој историји због чега је прво место на листи пригодних програма припала изложби „НАТО бомбардовање железничких објеката и комуникација у краљеваком крају“, у Свечаној сали Градске управе, чији је аутор др Милан Матијевић. Иако се аутор бавио оштећењима на же-

лезничкој инфраструктури није пропустио прилику да подсети на догађаје који су претходили НАТО агресији на Савезну Републику Југославију. - Оружани напади терористичке и националистичке организације УЧК на подручју Аутономне покрајине Косова и Метохије на институције државног система, армију и грађане свих националних заједница, наметнули су потребу одбране државе Србије и њених интереса. Полиција и јединице Југословенске народне армије су одбрамбеним дејствима спречавале улазак у Србију терористичких снага са подручја Албаније. Због тога што терористи, уз помоћ НАТО оружаних снага, нису успели да уђу на територију Србије по наређењу генералног секретара НАТО пакта Хавијера Солане отпочело је бомбардовање, а све борбене снаге стављене су под команду америчког

генерала Веслија Кларка. Војне снаге НАТО пакта дале су себи за право да, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, 24. марта 1999. године изврше оружану агресију на нашу земљу, под изговором спречавања хуманитарне катастрофе на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија - подсетио је др Матијевић. Ескадриле борбених авиона северноатланске војне алијансе полетеле су из војних база Авиано и Амендола у Италији након што су владе околних земаља, Мађарске, Бугарске, Италије и Албаније, агресорској авијацији ставиле на располагање своје аеродроме. И поред велике несразмере војне моћи деветнаест највећих светских сила у нападу на малу земљу није елиминисана могућност о знатним оштећењима због чега су у нападу на Србију коришћене и крстареће ракете испаљиване са бро-

каже др Матијевић. На територији града Краљева, дуж пружних праваца који преко Рашке воде до Косовске Митровице, и према Крагујевцу у супротном смеру, током 230 авио налета НАТО авијације извршено је 184 напада на објекте железничке инфраструктуре, 94 током дана а 90 ноћних бомбардоавња. Прве бомбе на територију Краљева пале су 24. марта 1999. у 19,55 на простор аеродрома у Лађевцима, након чега су уследили свакодневни напади на ово подручје. Објекти железничке инфраструктуре окарактерисани су као легитимни војни циљеви и били мета напада свих седамдесет осам дана агресије која је окончана потписивањем Кумановског споразума. Током бомбардовања рушене су школе, породичне куће, оштећени мостови и путеви, од бомби бачених на

подручје железничког чвора погинула су три радника, а шеснаест лица која су претрпела тешка телесна оштећења стекла су статус цивилнх инвалида рата са признатим већим степеном инвалидности. Посебно забрињава податак, каже др Матијевић, да су цивилни инвалиди рата постала и малолетна лица. Као значајан субјекат привређивања краљевачки железнички чвор са великим бројем запослених претрпео је велика разарања и поднео значајне жртве. На пружним правцима од Крагујевца до Косовске Митровице срушено је десет железничких мостова и тунела, оштећено више деоница колосека и сигнални уређаји, порушена станична инфраструтура. Због свега тога је двадесета годишњица од почетка бомбардовања разлог више за подсећање на жртве и материјална разарања.

Т. Радовановић

дова стационираним у Јадранском мору. Према информацијама које поседује аутор изложбе у бомбардовању је учествовало 719 авиона који су извршили 2.300 борбених напада, на различите циљеве широм Србије пало је око хиљаду навођених крстарећих ракета а агресори су користили и међународним конвенцијама забрањено оружје као што су касетне бомбе и пројектили са осиромашеним уранијумом. - У оружаној агресији НАТО снага уништено је 119 а оштећено 907 објеката од чега 128 привредних, 120 енергетских постројења, 374 објекта инфраструктуре, 48 здравствених и 101 образовне установе, 183 верских, културних и спортских објеката. У бомбардовању Србије погинуло је 754 особа свих националности, од којих 454 цивила и 300 припадника оружаних снага -

Спомен књига погинулим у ратовима 1990-1999.

МАГАЗИН

24.3.2019.

КРАЉЕВО НА ПУТТЕ

ЕВИМА ИСТОРИЈЕ

- Међу 84 погинулих лица који су рођени у Краљеву, или у време погибије ту имали стално прбивалиште, налазе се војници на одслужењу војног рока, војни обвезници из редовног састава, добровољци, војна лица по уговору, један припадник Министарства унутрашњих послова и припадници старешинског састава. - Монографија потврђује да су међу погинулим старешинама из активног састава била четири потпуковника, један мајор, три капетана прве класе, један капетан, по два потпоручника и старија водника прве класе. - Међу страдалим ратницима су радници различитих занимања, занатлије, студенти, инжењери, професори, лекари и друго медицинско особље, резервна и активна војна лица. - Истина вреди ако живи међу људима

МАГАЗИН 24.3.2019.

раљевачко Удружење учесника ратова 1991-1999 је, поводом двадесетогодишњице од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, свима који су бранили земљу током последње деценије двадесетог века посветило монографију „Краљево на путевима историје“ као својеврсну споменицу погинулим у ратовима вођеним на овим просторима између 1990. и 1999. године. У жижи интересовања је Краљево које је и овом приликом платило високу цену животима својих грађана разврстаних у велики број јединица, баш као и у многим другим периодима историје кад је његово становништво било у првим редовима одбране земље. Монографију чине три јасно уочљива поглавља од којих су у првом представљени погинули војни обвезници рођени, или су имали стално пребивалиште, на простору краљевачке регије, а аутор генерал Милисав Секулић успео је да прикупи податке за осамдесет четири особе. У другом поглављу су подаци о војним лица погинулим у периоду имеђу 1991. и 1999. године чије су породице прогнане са територије на којој су живеле и настаниле се у Краљеву где су пријавили стално пребивалиште. Подаци за њих двадесет осам прикупљени су од њихових породица, прогнаних из Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније са Косова и Метохије и других места Србије. Треће поглавље посвећено је двадесет деветорици погинулих војних лица припадника краљевачких војних пошта и аеродрома Лађевци који нису рођени, нити су имали пребивалиште, у Краљеву. На почетку сваког поглавља дати су статистички подаци који олакшавају читаоцу да схвати суштину трагедије коју је доживео сваки од јунака ове јединствене публикације. Посебан део књиге представљају прилози докумената

која сведоче о размерама трагедије оружаних сукоба од 1991. до 1999. године, а односе се на Краљево, сарадњу са локалном заједницом и широки спектар активности удружења која чувају успомену на хероје из периода најновије историје. - Нека ова монографија буде још један прилог култури нашег сећања на све учеснике ратова 1991. до 1999. године и пример потомцима да је одбрана слободе Србије узвишени чин патриотизма. Краљево не сме да заборави све оне који су погинули а било им је родни град, или су одабрали да у њему стално живе. Краљево је прихватило на своју територију многе прогнане породице из Хрватске, Босне и Херцеговине, са Косова и Метохије, а са њима и њихов најтужнији терет, чување од заборава и сећање на погинуле. Са осталим институцијама у Краљеву и нашој земљи дајемо пун допринос неговању патриотизма и традиција наших ратних јединица, а ову нашу патриотску мисију стално ћемо преносити на млађа поколења - поручио је приликом представљања монографије председник Удружења учесника ратова 1991-1999. године Сретен Лазовић уз захавлност свима који су подржали идеју и помогли да буде објављена, посебно Сектору за пензијско и инвалидско осигурање и инвалидску заштиту Министарства за рад запошљавање борачка и социјална питања. Присуство родитеља, родбине, рођака, пријатеља и сабораца краљевачких ратника који су страдали у ратовима од 1990. до 1999. године, представника локалне самоуправе, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, борачких организација и инвалида ратова, Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, невладиног сектора и друштевних организација, прилика је за подсећање на

херојска дела ратника који су положили животе извршавајући задатке у одбрани српског народа. Она су била повод за вишегодишњи истраживачки рад генерала Секулића како би освелио судбине многих ратника са простора бивше Југославије, посебно краљевачког краја. Међу 84 погинулих који су рођени у Краљеву, или у време погибије ту имали стално прбивалиште, налазе се војници на одслужењу војног рока, војни обвезници из редовног састава, добровољци, војна лица по уговору, један припадник Министарства унутрашњих послова и припадници старешинског састава. На листи погинулих је двадесет четири војника на одслужењу војног рока, тридесет војних обвезника, седам добровољаца, пет војних лица по уговору и двадесет старешина од који петнаест из редовног и пет из резервног састава. Монографија потврђује да су међу погинулим старешинама из активног састава била четири потпуковника, један мајор, три капетана прве класе, један капетан, по два потпоручника старија водника прве класе, а међу старешинама из резервног састава један капетан прве класе, два потпоручника и по један водник прве класе и водник. Осврт на време страдања показује да је током 1990. године погинуо само један припадник оружаних снага са ових простора, 1991. двадесет војних лица, 1992. дванаест, 1993. шест, 1995. четири а 1999. четрдесет три што чини педесет одсто погинулих. Међу страдалим ратницима са подручја Краљева и околине су радници различитих занимања, занатлије, студенти, инжењери, професори, лекари и друго медицинско особље, резервна и активна војна лица, а сви они су нечији синови, браћа, родитељи малолетне деце, породични људи, комшије, колеге...

24.3.2019.

МАГАЗИН

Милисав Секулић

Приликом прикупљања података о страдалим ратницима у њиховим униформама, ранчевима и транспортним врећама пронађена су бројна писма које су добијали, али и она која за живота нису стигли да пошаљу члановима породица, рођацима и пријатељима. Многа од њих, чуло се на представљању књиге, наглашавају велику вољу за животом, слободом и одлучношћу да се помогне народу на који су се, зарад сопствених интереса, усмерили да је разоре разни центри моћи. О страдалима сведоче њихови родитељи, супруге и деца, што овој публикацији даје већи значај јер је у сваком казивању саткана болна истина, неизмерна туга и жал за губитком најдражих, уз неизбежно питање да ли је све то вредело. Аутор монографије подсећа да је од 1995. године, трагајући за подацима о погинулим борцима, обишао четири стотине осамдесет породица, међу њима и знатан број са територије Краљева и околине. - Многи нису знали да сам официр, а ја сам се стидео јер су их скоро сви заборавили. Колико родитеља не зна шта се све дешавало са њиховим чланом породице док га нису сахранили, како су се команде односиле према погинулим? Увек смо говорили да више нећемо ратовати, а ја сам убеђен да ћемо ратовати не зато што ја желим рат и што сматрам да је то неко решење. Србија никад није ратовала зато што је хтела, него што је морала и зато се морамо припремати. Ми смо имали 140 хиљада дезертера који су на разне начине избегли војску и живели у иностранству. О њима је Народна скуштина Србије расправљала шест пута и све им опростила, а ниједном није расправљала о погинулима, инвалидима и учесницима рата који су остали живи. Шта ћемо са онима који су погинули, а да нису били спремни за рат? Међу две хиљаде погинулих у оружаним снагама СФРЈ до 1. јуна 1992. године је пет стотина војника на одслужењу војног рока. Међу њима је 28 погинулих који нису напунили ни месец дана у

ЈНА. Зар то није злочин? Може се утврдити ко их је послао, да се то више никада не дешава - нагласио је Секулић чије је интересовање за тему ратова вођених деведесетих година прошлог века преточено у дванаест књига. Значајним за истраживања аутор оцењује доступност бројних докумената међународног трибунала у Хагу која су му била доступна током пет година колико је, као експерт, настојао да баци мало више светла на дешавања током последње деценије двадесетог века. - Због географске позиције и центра у коме је било седиште великог броја безбедносних структура Краљево је дало велики број бораца усвим ратовима од 1990 до 1999. године. Велики број бораца са територије Краљева рањен је током ратова у Босни и Херцеговини, Хрватској и на територији Косова и Метохије, а неки од њих се никада нису вратили у овај град. После сваког рата многи од војника се врате ранијим задацима, наставе да се баве свакодневним пословима и живе, јер то морају због својих породица. Други због рана које су задобили не могу да раде послове којима су се некад бавили а неки, иако физички нетакнути, носе са собом трауме. Најтеже је супругама и деци оних који се нису вратили. Ми смо као град покушали да смањимо тај бол кроз смањење цена комуналних услуга и друге врсте помоћи. То није довољно јер се не своди све на материјално, не-

го и на поштовање људи и сарадњу са њима. Имамо добру сарадњу са удружењима ратних војних инвалида и палих бораца. Желео бих да сарађујемо и даље развијајући град а не да се упознајемо кроз тужне приче о сваком погинулом борцу, или како је неко рањен. Верујем да Србија више неће улазити у ратове. Ако смо некада били нација у настајању, са великим бројем деце у свакој породици, ми то данас нисмо. Немамо, и не смемо да имамо, ниједног војника кога можемо да упутимо у рат него нове лекаре, инжењере, професоре, раднике који ће доприносити развоју земље и борити се за њу на други начин. Ми данас говоримо о узалудности рата и сећамо се ових прерано прекинутих живота. Надам се да се рат више никад неће догодити, а да ћемо победе низати на неким другим пољима, на првом месту економским - поручио је градоначелник Краљева Предраг Терзић. Аутор монографије посебно истиче податак да су први пут на промоцији књиге која се бави овом тематиком присуствовали представници државе и војске што је повод за потврду да истина вреди ако живи међу људима. Зато, каже он, може бити било каква, јер ако није међу људима као да је нема. То је још једна потврда обавезе да се наставе започете активности јер издавањем монографије „Краљево на путевима историје“ није завршено оно што би морало да се каже. Спомен књига погинулим у ратовима 1990-1999 аутора Милисава Секулића оцењена је својеврсним уџбеником сећања и хронологијом живота ближњих који су се историјском судбином народа последње деценије двадесетог века преселили на неко боље место. Утисак понет након двадесет година од почетка бомбардовања указује на обавезу трајног сећања на ове трагичне догађаје. Разлози томе су бројни, а један од њих уверење да сени погинулих неће опростити онима који их буду заборавили. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Споменица погинулих у ратовима 1999-2000.

МАГАЗИН

24.3.2019.

ЦРНА КЊИГА СТРАДАЊА

- Током непуних осамдесет седам година двадесетог века, од 1912. до 1999. године, Срби су ратовали шест пута, два пута губили а три пута стварали државу. - Српске жртве са више од половине учествују укупном броју страдалих током Другог светског рата свих народа који су ушли у новоконституисану државу. - У ратовима вођеним током двадесетог века милион и осамсто хиљада српских жртава. - Српске жртве у ратовима изазваним распадом Југославије још увек нису ни приближно утврђене.- Ни држава ни њене институције у дугом периоду нису превише водили рачуна о људима који су беспоговорно отишли да бране земљу и сачувају оно што је постојало

24.3.2019.

МАГАЗИН

уних десет година након завршетка агресије снага северноатланске алијансе на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године представници власти нису показали ни најмању жељу да се на било који начин укључе у обележавање значајних датума из овог периода, још мање сећања на жртве. Две деценије након трагичних догађаја Краљево се сврстава међу ретке градове у Србији у коме се организују различити програми са циљем да се подсети на те догађаје, пре свега трагично страдале у борбама за одбрану суверенитета и територијалног интегритета земље. Градски одбор за обележавање двадесете годишњице од почетка бомбардовања земље је током минуле недеље организовао неколико различитих програма. Један од њих је представљање „Споменице погинулих у ратовима 1991-2000 године са подручја Краље-

ва“ коју је приредио музејски саветник чачанског Народног музеја др Милош Тимотијевић. Издавач је Народни музеј Краљево, уредници издања Мирјана Савић и Дарко Гучанин, а рецензент и аутор предговора др Коста Николић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду. У сваком друштву, и политици, постоје догађаји којих се треба сећати и императиви шта се не сме заборавити, а историја српског народа потврђује постојање великог броја таквих који обликују националну свест и у значајној мери утичу на осећај припадности. Посебно значајним оцењује се податак да многа жаришта везана за ратове одређују национално сећање народа. Представљање „Споменице погинулих у ратовима 1991-2000 са подручја Краљева“ прилика је за подсећање да је српски народ, са сународницима изван граница Србије, у временском раз-

добљу од сто деведесет година након Првог српског устанка, из тринаест ратова изашао као победник. Током непуних осамдесет седам година двадесетог века, од 1912. до 1999. године, Срби су ратовали шест пута, два пута губили а три пута стварали државу. Крај Првог балканског рата није дочекало четрдесет три хиљаде особа, Другог хиљаду и по више, а демографске капацитете Србије додатно је пореметио, уредница издања Мирјана Савић каже катастрофално, сукоб са аустроугарском монархијом и њеним савезницима у Првом светском рату. О томе најбоље сведочи податак да су укупни војни губици српске војске на почетку рата, до доласка на Крф након повлачења преко Албаније, достигли 559.522 жртве од којих је двадесет хиљада страдало у злочинима бугарске војске у топличком крају. По окончану Првог светског рата дошло се до за-

кључка да је у периоду од половине 1914. до пред крај 1918. страдало милион људи од укупно 4,7 милиона становника колико је Србија имала уочи рата. Још поразније делује податак да је земља остала без двадесет осам одсто мушке популације у најплоднијем периоду живота. Страдања Срба настављена су и током Другог светског рата, понајвише у периоду од половине 1941. до краја 1943. године који карактерише одмазда према цивилном становништву. Суморна рачуница потврђује да српске жртве, рачунајући и оне на простору Независне Државе Хрватске, са више од половине учествују у укупном броју страдалих током Другог светског рата свих народа који су ушли у новоконституисану државу. Историчари подсећају да је у егзекуцијама од јесени 1944. године до пролећа 1945. страдало шездесет хиљада Срба, а око двеста

хиљада грађана некадашње Краљевине Југославије нашло се међу избеглицама и расељеним лицима широм послератне Европе. Иако због бројних ограничења и недовољно података за истраживање још нису прецизно пописане све српске жртве ратова вођених од 1991. до 1999. године. историчари верују да их у двадесетом веку није мање од милион и осамсто хиљада. - У том периоду није рађен адекватан попис жртава, а још мање анализирани разлози страдања које је у два светска рата имало елементе геноцида над српским народом. Зато сваки покушај да се открије идентитет српских жртава, да се осветле њихова имена и лица, да се њиховим потомцима понуди објашњење појединих догађаја, има немерљив значај. Српске жртве у ратовима изазваним распадом Југославије још увек ни-

су ни приближно утврђене, али је чињеница да је исход ратова за југословенско наслеђе од 1991. до 1999. године видљив у тренду смањивања некада најбројније етничке групе са овог простора, на рачун хрватског становништва у Хрватској, бошњачког у Босни Херцеговини као и у самој Србији, у Санџаку и на Косову и Метохији. Нема великих и малих народа, постоје само многобројни и малобројни. На 184 стране „Споменице погинулима у ратовима од 1991. до 1999. године са подручја Краљева“, након опомињућег увода рецензента, приређивач др Милош Тимотијевић зналачки је описао узроке и ток распада Југославије кроз следеће целине, „Култура сећања и жртава ратова од 1991. до 2000. године“, „Криза и распад Југославије“, „Рат у Словенији 1991. године“, „Рат у Хрватској 1991-1995.“, „Рат у Босни и Херцеговини 1992-1995.“, „Рат на Косову и

24.3.2019.

МАГАЗИН

Метохији 1998-1999.“ и „Рат на југу централне Србије 2000-2001.“ - подсетила је Савић на речи рецензента др Косте Николића. Биографије погинулих бораца објављене у Споменици подељене су у три целине. Прву чине „Биографије погинулих са подручја Краљева 1991-2000. године“, другу „Биографије погинулих чије су се породице доселиле у Краљево после ратова 1991-1999. године“ и трећу „Биографије погинулих припадника 252. оклопне бригаде који нису из Краљева у ратовима од 1991. до 1999. године“, а приређивач др Милош Тимотијевић је у поговору описао, и табеларно приказао, страдања војника и полицајаца у периоду од 1991. до 2000. године. По речима рецензента овако конципирана „Споменица погинулих у ратовима од 1990. до 2000. године са подручја Краљева“ представља нови допринос црној књизи страдања српског народа. То је повод за намеру да се отргну од заборава они који су у одбрани, и у име, отаџбине жртвовали највредније што су имали - своје животе. Циљ је био и да се прикаже део вишевековног крвавог мозаика страдања српског народа, мотивишу даља истраживања и подстакну нови напори како би се коначно комплетирао адекватан списак српских жртава у двадесетом веку. - Када је будућност једног народа са вишемиленијумском историјом потпуно неизвесна, када протекли ратови политичке и економске миграције, опадање животног стандарада са падом наталитета и бројни други разлози доводе у питање биолошку, и сваку другу, будућност српског народа, ваља приказати светле примере јунаштва, храбрости и части, дати подстрек и улити снагу како би се организовали, заштитили и одбранили свој национални идентитет и животни простор - подсетила је Савић. Приређивач књиге подсећа да предлог за учешће у овом значајном пројекту датира од пре скоро годину дана кад је велико поштовање према људима који су страдали у ратовима вођеним током последње деценије

двадесетог века било један од основних разлога да се прихвати одговорног задатка. Разлог више је податак да ни држава ни њене институције у дугом периоду нису превише водили рачуна о људима који су беспоговорно отишли да бране земљу и сачувају оно што је постојало. Сурова чињеница да је српски народ у двадесетом веку дао превише жртава посебно добија на значају ако се схвате размере заборава потхрањиваног различитим разлозима. Еплиог се огледа у чињеници да још нису пописане све жртве из ратова вођених током више од сто година, почев од балканских и Првог светског рата преко Другог светског рата до последњег на простору бивше Југославије у последњој деценији прошлог века. То је разлог више да се, док још постоје живи сродници, уз кратку биографију остави траг о сваком ко је изгубио живот бранећи земљу. - То није потребно породицама. Они добро знају ко су били њихови најмилији. То знамо чак и ми који припадамо генерацијама које су кренуле у рат 1991. године, а имали смо срећу да преживимо. Циљ ове публикације је да се остави заоставштина за будућност, за будуће генерације, да се никада не забораве ови људи и да се не памте само по њиховој смрти, не само по трачевима, него да се памте по њиховом животу. Свака од ових биографија садржи низ информација од тога где је рођен погинули, где је живео, завршио школу, где је био запослен, у којим је ратовима учествовао, када је мобилисан, у којој јединици је био, које је дужности имао, када је и на који начин погинуо, колико је година имао, да ли је био одликован, ожењен, имао децу, родитеље, браћу и сестре. На крају, ту је једна порука породица о својим најмилијима која говори како су их они запамтили и шта је било највредније у њиховом животу. Споменица није имала довољно простора да се саопште све информације које поседује Удружење породица палих бораца. Без тих докумената, и упитника који су попуњени и које је свака породица више пута прочитала и дала

своје сугестије, ми не би имали довољно материјала да се ова књига напише. Зато је она важна, јер садржи и емотивни моменат везан за сваку породицу, а бол људи који су изгубили своје најмилије не може се ни на који начин ублажити - каже др Тимотијевић. У крају у коме је развијена традиција подизања крајпуташа и надгробних споменика војницима из свих ратова, без обзира да ли су били победнички или губитнички, о погинулог војника се не сме огрешити, јер је дао оно што је најважније - свој живот. Због тога је сваки од страдалих у ратовима између 1991. и 2000. године у Споменици представљен фотографијом, и онолико података до који се могло доћи, а посебну целину представља кратак осврт на све ратове у том периоду, са датумима почетка и завршетка, оквирним бројем погинулих и њиховим крајњим резултатом. Значајним се оцењује напор Краљева, Народног музеја и Удружења породица бораца погинулих у овим ратовима, да сачува од заборава што је могуће више података о њима. Још једном је потврђено како је Краљево, стицајем историјских околности, имало злу судбину да из сваког од ратова у послењих сто година изађе са великим бројем погинулих, а страдања свих учесника ратних догађања разлог су више за моралну обавезу да не буду заборављени. То је и основни разлог формирања Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града Краљева чији председник Милисав Вујанац значајним оцењује иницијативу и напоре Народног музеја да се направи совојеврсна историјска читанка са којом ће млађе генерације стасавати уз довољни ниво свести о значају жртве коју су у последњој децени прошлог века поднели њихови суграђани. Народни музеј се сматра најадекватнијим местом за чување документације у обиму који је могао да буде остварен у много дужем периоду него што то може ово удружење чији је рад описан у посебном одељку „Споменице погинулих у ратовима 1991-2000. године са подручја Краљева“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Др Милош Тимотијевић

МАГАЗИН 24.3.2019.

Осамдесет трећа седница Градског већа

И МЕДИЈИ У Р

МАГАЗИН

24.3.2019.

- Градска управа испунила задатке за 2018. годину у складу са Законом о локалној самоуправи и другим позитивним прописима и извршила све поверене послове од стране Министарства државне управе и локалне самоуправе и других министарстава у оквиру својих надлежности. - Највећи проблем недостатак високообразовног кадра, јер пријем на стални рад у Градској управи није вршен од јануара 2015. године. - Градско веће усвојило решење о распоређивању средстава за суфинансирање проjеката чијом се реализацијом остварује јавни интерес у области јавног информисања током 2019. године. - Прерасподела средстава за реализацију програма спортских удружења, клубова и организација по јавном позиву у 2019. години. - Уместо Аполону и Полету паре Радничком и Ратини

РЕДУ ЗА ПАРЕ Д

вадесет дана између две последње седнице Градског већа довољно је за закључак да за дневни ред осамдесет треће од конституисања овог органа буде предложено чак двадесет шест које се у овом тренутку сматрају најзначајнијим за функционисање града. На првом месту је предлог о измени и допуни Одлуке о усклађивању Оснивачког акта „Градско стамбено“ Краљево који је половином прошлог месеца достављен Одељењу за послове града. Како је нацрт акта сачињен по налогу, а по убрзаној процедури, Одељење за послове града није било у прилици да размотри остале одредбе оснивачког акта осим оних које је било потребно ускладити са Законом о јавној својини. Сачињене су и

две варијанте нацрта одлуке по којима „Градско стамбено“ задржава статус јавног предузећа, или добија статус јавног предузећа, с обзиром да и једна и друга имају законски основ. Градском већу је достављен предлог Стратешког плана Комуналне полиције за четворогодишњи период до 2023. као основа за доношење годишњих планова рада у том периоду. Доношење Стратешког плана се образлаже потребом ефикаснијег и транспарентнијег рада у циљу повећања целокупног квалитета живота као и јачања поверења грађана у Комуналну полицију чији је задатак контрола примене закона и других прописа што се огледа кроз превентивно деловање на терену. Према стратешком документу

то се остварује присуством на местима одржавања комуналног реда, правовременим информисањем грађана, правних лица, предузетника, применом овлашћења, подношењем прекршајних пријава и налога, праћењем и анализом стања и предлагањем мера за унапређење стања на територији града. Одељење за послове цивилне заштите сачинило је предлог Закључка о доношењу процене угрожености од елементарних несрећа који је израдио петнаесточлани стручни тим, а потврда сагласности стигла је и од краљевачког Одељења за ванредне ситуације Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова. У образложењу решења којим се даје

МАГАЗИН

24.3.2019.

сагласност на овај документ Градско веће потврђује да је урађен у складу са Законом о ванредним ситуацијама, Уредбом о садржају и начину израде планова заштите и спасавања и Упутством о методологији за израду процене угрожености и планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Процена представља један од стратешких докумената чврсто ослоњен на Стратегију града Краљева, Локални програм заштите животне средине и Генерални урбанистички план а, у циљу свеобухватног приступа проблематици, посебна пажња је усмерена на климатске промене и њихов утицај на локалну средину. У односу на изворе података делови Процене су рађени у складу са искуствима ненаучних извора, а у наредном периоду акценат ће бити стављен на боље дефинисање фактора који утичу на величину и интезитет елементарних непогода и других несрећа. Због тога се потребним сматра периодично ажурирање документа, а на основу параметара које утичу на величину елементарних неопогода

и других несрећа, и нових сазнања о чињеницима битних за процену. У извештају о раду Градске управе за прошлу годину детаљно су описане надлежности одељење за послове органа, општу управу, друштвене делатности, привреду и финансије, управљање имовином, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, заједничке и инспекцијске послове, пореску администрацију, комуналне полиције, цивилне заштите, информационе технологије и Службе за управљање пројектима и локално-економски развој. У образложењу документа на више од деведесет страна констатује се да је Градска управа града Краљева испунила задатке за 2018. годину у складу са Законом о локалној самоуправи и другим позитивним прописима и извршила све поверене послове од стране Министарства државне управе и локалне самоуправе и других министарстава у оквиру својих надлежности. Највећим проблемом у раду оцењен је недостатак високообразовног кадра,

пре свега дипломираних правника, јер пријем на стални рад у Градској управи није вршен још од јануара 2015. године од када је престао радни однос за тридесет седам службеника. Тема разматрања Градског већа били су извештаји о раду Жалбене комисије и Јавног правобранилаштва, давање у закуп непокретности у власништву града, сагласност за установљење права службености пролаза ради изградње и постављања челичног цевовода и отуђења једне катастарске парцеле ради формирања грађевинске парцеле у поступку озакоњења објекта. Усвојена су решења о разрешењу и именовању председника Комисије за одређивање цене закупа и спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини и чланова Комисије за израду предлога програма заштите, уређења икоришћења пољопривредног земљишта у државниј својини. Градско веће је усвојило решење о

распоређивању средстава за суфинансирање проjеката чијом се реализацијом остварује јавни интерес у области јавног информисања током 2019. године. Одлуком о буџету града за ову годину суфинансирању информисања немењено је двадесет милиона динара од којих деветнаест за пројекте производње медијских садржаја, а један за појединачна давања. За расподелу средстава расписује се конкурс у форми јавног позива који ће бити објављен на званичној веб страници града и у једним недељним новинама које се дистрибуирају на територији Краљева. Јавни позив за учешће на конкурсу садржи јавни интерес који ће се пројектом суфинансирати, износ средстава која су опредељена за конкурс, најмањи и највећи износ средстава који се одобравају по пројекту, субјекте који имају право учешћа на конкурсу, критеријуме за оцену пројеката, рокове у којима се спроводи конкурс, информацију о документацији која се прилаже и позив новинарским и медијским удружењима и медијским

стручњацима заинтересованим за рад у комисији за реализацију конкурса да доставе предлог кандидата за чланове комисије. Поступак расписивања конкурса, лица која имају право учешћа на конкурсу, критеријуми за оцену пројекта, састав и рад конкурсне комисије, надлежност за доношење и поступак доношења одлуке о расподели средстава прописани су Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, а конкурсни поступак, прикупљање, проверу и припрему документације за потребе рада комисије обавиће Кабинет градоначелника. На основу Одлуке о обезбеђивању средстава за остваривање потреба и интереса у области спорта Комисија за избор годишњих и посебних програма у овој области предложила је Градском већу да одобри прерасподелу средстава за реализацију програма спортских удружења, клубова и организација по јавном позиву у 2019. години. Изменама је предвиђено да 48,3 милиона бу-

де намењено финансирању годишњих програма спортских клубова по јавном позиву, седам милиона за финансирање посебних програма спортских удружења, клубова и организација по јавном позиву и седамсто хиљада за финансирање посебних програма без јавног позива. У Одлуци о обезбеђивању средстава за остваривање потреба и интереса у области спорта поткрала се грешка због чега је било потребно да Градско веће донесе ново решење којим потврђује да право на по седамсто хиљада динара имају ФК Раднички из Ковача и ФК Ратина, а не ФК Аполон и ФК Полет. Градско веће се бавило и разматрањем жалби, приговора и молби више појединаца и привредних субјеката на решења Комуналне инспекције, Инспекције за саобраћај и путеве и Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.3.2019.

МАГАЗИН

24.3.2019.

Амбасадор Кипра у посети Краљеву

ГРАД БУДУЋНОСТИ - Кипар једна од само пет чланица Европске уније која признаје територијални интегритет на целом простору Србије, укључујући и територију Косова и Метохије. - После Београда стопа раста и напретка је највећа у Краљеву. - Не постоји ни један велики пројекат, а да се његов део не реализује у Краљеву. - По повећању броја туриста међу првима у Србији. - Град ће за десетак година имати потпуно другачију слику

24.3.2019.

МАГАЗИН

отреба успостављања партнерских и пријатељских односа са различитим регионима у свету недавно је добила званичну верификацију у Скуштини града кад је потврђено успостављање сарадње између Краљева и Јужног Јуклида из савезне америчке државе Охајо и Ђилина у истоименој кинеској провинцији. Да то није крај напора о успостављању приснијих односа са другима потврђује недавна посета амбасадора Републике Кипар Константиноса Елиадеса и разговори које је тим поводом водио са представницима локалне самоуправе, Туристичке организације Краљева и Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа. Успостављање добрих односа оцењено је значајним због потврде да је Кипар једна од само пет чланица

Европске уније која признаје територијални интегритет на целом простору Србије, укључујући и територију Косова и Метохије. Ништа мање значајни нису ни привредни потенцијали што је прилика за подсећање на прошлост Краљева које је од половине четврте деценије прошлог века почело да добија контуре индустријског града. Први кораци у том смеру учињени су постављањем основа за градњу фабрика вагона и авиона, а наставак по окончању Другог светског рата кад су, један за другим, ницали индустријски гиганти познати и далеко ван граница земље, последњих година добија нови замах. - Отпочели смо реиндустријализацију и враћање Краљева на стазе старе славе. У нашем граду је почела градња фабрике Леони, немачке компаније која проиозводи каблове за аутомобил-

ску индустрију, а запослиће чак пет хиљада Краљевчана. Турска Тај група је почела градњу фабрике која ће производити одећу од џинса и запослити две и по хиљаде људи и то су прве фабрике од 1973. године - нагласио је градоначелник Предраг Терзић уз подсећање на сличности две земље и народа посебно изражене током последња два века. Сарадња грчког и српског народа зачета у време Критског устанка настављена је током двадесетог века, током балканских и два светска рата, а чврстини везе у значајној мери доприноси припадност истој православној вери. Посета Краљеву прилика је за упознавање са туристичким потенцијалима и значајем ове средине за судбину средњовековне Србије о чему сведоче бројни историјски споменици као осно-

се побољшава, што је добра основа за оптимизам. - После Београда стопа раста и напретка је највећа у Краљеву. Не постоји ни један велики пројекат а да његов део не реализујемо у Краљеву, од изградње станова за снаге безбедности, до урбане регенерације Доситејеве улице и реконструкције станова у вредности од преко тринаест милиона евра. Аутопут од Прељине до Појата ће спојити Чачак и Краљево са кородорима десет и једнаест, вредност пројекта је око 800 милиона евра а почеће да се гради у другој половини ове или почетком наредне године. Велико је улагање у вртиће и школе, северну обилазницу, а градимо и атлетски стадион. Прошле године смо били домаћини Лиге нација у одбојци, у мушкој и женској конкуренцији, ове године Балканског

шампионата за јуниоре у атлетици а по повећању броја туриста смо у врху у Србији. Краљево је град будућности, град који ће се развијати у годинама које следе и вероватно један од градова који имају највећу стопу развоја у Србији. Управо због тога ће нам значити сарадња са Кипром, а ми смо отворени за сарадњу са свим људима добре воље поручио је Терзић. После више приватних, прва Елиадесова званична посета Краљеву је прилика за захвалност градоначелнику и његовим сарадницима и потврду задовољства због разговора током којих су му представљени туристички, економски и инвестициони потенцијали Краљева. Размена идеја, потврдио је Елиадес, основа је за побољшање тешње и успешније сарадње чији се обриси већ назиру. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ва на којој се заснива жеља за повећање броја туриста какви се очекују и из ове далеке медитеранске земље. Значајан подстицај развоју туризма, и доласку туриста из најудаљенијих делова света, очекује се од првих цивилних летова на Аеродрому „Морава“ чије је отварање најављено за 28. јун ове године. У локалној самоуправи верују како би то у значајној мери могло да подстакне и привредну сарадњу, посебно извозом пољопривредних производа овога краја. У ситуацији кад се значајним чини улагање у јефтине локалне компаније које имају добру перспективу посебном је оцењена потреба успостављања сарадње јер ће, каже градоначелник, овај град за десетак година имати потпуно другачију слику. Његова индустрија јача, а куповна моћ становника

МАГАЗИН 24.3.2019.

Десето протестно окупљање Краљевчана

МАГАЗИН

24.3.2019.

ПОЈЕО ВУК МАГАРЦА

- Окупљање незадовољних грађана обележено поруком из Београда да је „трон диктатора озбиљно уздрман“ након што је „самопроглашени цар свега у Србији“ пуштен низ воду, јер нема подршку ни истока ни запада. - Незадовољство малинара појачано је уверењем да се свака реч изговорена против власти подвргава руглу, а свако ко има снаге и смелости да јавно изнесе муку и проблеме проглашава плаћеником. - Малинари су из својих џепова платили све екскурзије и сендвиче којим се чашћавају поједини грађани на путовањима кроз Србију

МАГАЗИН

24.3.2019.

но што није могло осам протестних окупаљања Краљевчана који су незадовољство изражавали шетњама улицама града изазвало је девето по реду и перформанс кад је са неколико пластичних трака облепљен улазу зграду локалне телевизије. То је од стране запослених оцењено као озбиљан напад што је потврдило и саопштење упућено јавности, поступак су осудили градоначелник Краљева и медијска удружења, а на скупу одржаним тим поводом огласили су се и локални напредњаци. Све то и најава да ће се окупљенима наредне суботе обратити авдокат Владимир Гајић заинтригирало је јавност, а долазак госта из Београда изазвала бурне реакције на друштвеним мрежама које су наговестиле озбиљно размимоилажење које би могло да угрози даљу организацију протестних шетњи. Могућност да буде угрожено јединство утицало је да се

ускрати гостопримство најављеном госту, па је прилика да се изјада пружена представници малинара Слађани Станковић. Десето окупљање грађана обележено је поруком из Београда да је „трон диктатора озбиљно уздрман“ након што је „самопроглашени цар свега у Србији“ пуштен низ воду, јер нема подршку ни истока ни запада. - Почео је да се зноји, да муца и посеже за очајничким мерама. Кукавица је ухапсила најмлађе међу нама у намери да нас застраши. Е па неће проћи! Пробили смо страх! Идемо до победе! На нама је да будемо упорни, истрајни, мудри и да не дозволимо да подстицањем било које теме замаглимо суштину проблема због којег је наше друштво урушено до темеља, суштину због чега су на челу државе најгори међу нама, суштину која нас сврстава међу најгоре земље на свету порука је десетог окупљања на Тргу Јо-

вана Сарића. Незадовољство малинара појачано је уверењем да се свака реч изговорена против власти подвргава руглу, а свако ко има снаге и смелости да јавно изнесе муку и проблеме проглашава плаћеником. У таквој ситуацији се осећају повређеним лажима и оптужбама упућеним на њихову адресу, посебно дугогодишњим обећањима да ће ситуација у овој области пољопривредне производње бити боља. - Задње две године бијемо битку са Министарством пољопривреде за голи опстанак српског малинарства, а шта смо добили веома добро зна сваки малинар. Добили смо то да нам господин Недимовић каже да смо безобразни. Јесмо безобразни, и бићемо још безобразнији, јер смо у праву, јер се само боримо за оно што нам припада и што нам је немилосрдно узето. Писали смо милион дописа. Госпо-

дин Вучић је пре два месеца упутио допис где каже да није по уставу да решава судбину малинара. Он се меша у све у овој земљи, па мислим да може да се меша и у судбину 250 до 300 хиљада пољопривредних произвођача малинара, а да не причамо о свим другим који су у истој ситуацији. Господин Недимовић каже да су малинари добили све што им је обећано, а нису добили ништа. Само су из својих џепова платили све екскурзије и сендвиче којим се чашћавају поједини грађани на путовањима кроз Србију. У медијима се појавила информација да је произвођачка цена малине 139 динара, а они нама прошле године покупише шездесет динара по килограму. Све је то лепо на папиру. Док поједина удружења и продужене руке Министарства пољопривреде гледају како да нас уведу у нову сезону брања ма-

лина на крају ће бити, како наш народ каже, појео вук магарца. Зато вас молим да све што се сада појави узимамо са резервом - поручила је Станковић. Очекивања да ће са првим лепшим данима протести бити омасовљени нису се испунила, а организатори верују да је главни разлог и даље страх од одмазде власти према свима који страхују за посао, уписе на факултете и преживљавање у све тежим условима. Незадовољство малинара појачава потребу за попуштање страха и неопходност да се истраје у борби за стварање бољих услова у овој области пољопривредне производње. Уверење како је достојанство једино што је остало основ је жеље за уједињење свих пољопривредника, јер их везују исте муке. - Желим да дишемо као једно, не само малинари, и купинари и произвођачи јагода и зелене салате, белога лу-

ка. Желим да се боримо за опстанак нашег села. Оно што наша држава не схвата, и никада можда неће схватити, то је рад и мука српског сељака. Без јаке пољопривреде нема ни јаке државе али, ови за то немају слуха. На нама је да бијемо ове битке, да заједно сачувамо децу на својим огњиштима, да сутра имамо са ким да прошетамо кроз наше малињаке. Џаба нама и малињаци и све ливаде и ове шуме ако не буде наше деце у овим селима и у овој Србији - поручила је Станковић. Десета шетња је отпочела потврдом потребе о променама уз позив на одговорно понашање како евентуални ексцес не би био искоришћен да се оправдани захтеви потисну у други план. Следеће окупљање заказано је за петак 30. марта у исто време на истом месту. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

24.3.2019.

МАГАЗИН

Радоје Томашевић

Две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију

- Аеродром у Лађевцима је током НАТО агресије био мета напада тридесетак пута. - Објекти гађани крстарећим ракетама и бомбама са петсто до хиљаду килограма експлозива. - Ниједан авион није оштећен резултат јер су сви на време склоњени на сигурне локације док су, као мамци, постављене макете и стари авиони који су били ван употребе. - Током седамдесет осам дана без људских жртава. - У више наврата гађана је рулна стаза, писта, складиште горива, контролни торањ, објекти противоклопне хеликоптерске ексадриле и техничког батаљона са радионицама за поправку авиона. - Поштеђене касарне, кухињски део и просторије команде. - НАТО је имао погрешне информације о учинку авијације на основу погодака у лажне мете. - Бомбардовани старачки домови, школе, цркве, обданишта, путеви, мостови, телевизијске и радио станице

Фото: М. Радовановић

ОЧИ У ОЧИ СА МИЛОСРДНИМ АНЂЕЛОМ

МАГАЗИН

24.3.2019.

време кад је почетком 1995. године, после четрнаест година војне службе на аеродрому у Титограду и девет и по у Приштини, постављен за команданта асеродрома у Лађевцима пуковник Радоје Томашевић није претпостављао да ће бити сведок најстрашнијих догађаја у новијој историји овог краја. Већ следеће године процуреле су прве информације о намери креатора новог светског поретка о даљем распарчавању некада велике земље, и значајне војне силе по снази сврставане на четврто место у Европи, започетог почетком последње деценије двадесетог века. Оне су указивале на намеру да се, стварањем незадовољства на просторима Старе Рашке и Војводине, настави распарчавање земље због њеног утицаја на овим просторима, али и друштвеног уређења какво није одговарало новом светском поретку. Опрезност војног руководства и уверење да ће, ако дође до оружане агресије, на удару први бити аеродроми одлучујуће је утицала на потребу да се изврши размештање материјално техничких средстава на различите локације удаљене између педесет и сто двадесет

километара. Две деценије након тих догађаја није избледело сећање на период током кога је скоро три стотине камиона и дванаест виљушкара, током двадесет четири сата сваког дана, било ангажовано на транспорту свега што је могло да буде натоварено. Резултат се огледа у чињеници да је за деведесет дана евакуисано близу седам хиљада тона терета. Кратко време до тренутка кад су прве крстареће ракете пале на простор аеродрома био је основни разлог да се акценат стави на опрему и средства новије производње, а жртвује застарела техника и оно што је већ требало да се расходује и отпише. Пуковник Томашевић указује на атмосферу обележену максималним залагањем свих припадника јединица које су гравитирале аеродрому и жељу да се агресору пружи максимални могући отпор. Искуства бројних ратова основа су за очекивање напада на системе ваздушног осматрања и јављања, телевизијске и радио станице, поште, складишта горива, путну и железничку инфраструктуру, мостове, а приоритет су војни аеродроми. Дан пре него су прве крстареће ракете пале на аеродром у Лађевцима успе-

шно је завршена вежба на ратним положајима, а тачку на неизвесност у вечерњим часовима истог дана ставио је генерални секретар северноатланске алијансе Хавијер Солана потврдом одлуке о почетку ваздушне кампање под називом „Милосрдни анђео“. - Почетак бомбардовања је висио у ваздуху и сви смо чекали тренутак када ће да почне. Након обиласка јединица пред вече 24. марта кренуо сам са помоћником према командном месту путем из правца Бреснице према Трњачкој коси у Лађевцима, где је био размештен ракетни дивизион 450. ракетног пука. На око сто двадесет метара изнад наших глава приметио сам две крстареће ракете са огромним пламеном како се, уз јако шиштање, крећу у правцу Трњачке косе. Сумњао сам да ће погодити ракетни дивизион све док нису направиле нагли заокрет и око 20 сати погодиле, око километар удаљено од нас, погонско складиште на аеродрому. Пракса је била да након сваког бомбардовања прво пошаљемо екипу да провери да ли има радијације, а потом противпожарни вод да гаси пожар. Мерења која су вршена током свих 78 дана

но да се спречи уништење авиона. Најзначајнијим се сматра податак да ниједан припадник јединице није страдао током бомбардовања јер су сви евакуисани из касарне, а на простор аеродрома након напада упућиване само екипе за мерење радијације и гашење пожара. Да аеродром буде у приправности омогућавали су запослени у Војнограђевинској установи, Јавном комуналном предузећу „Путеви“ и Предузећу за путеве из Новог Пазара који су након сваког напада настојали да оспособе писту за полетање и слетање авиона. Дешавало се, каже пуковник Томашевић, да су радили свесни да их са велике висине посматрају припадници НАТО авијације. Није познато да ли су тада надлетали ову територију како би утврдили ефекте бомбардовања или трагали за новим циљевима, али су били добра опомена свима на аеродрому да се на време склоне на безбедно место. Током бомбардовања у више наврата су гађани рулна стаза, писта, складиште горива, контролни торањ, објекти противоклопне хеликоптерске ексадриле и техничког батаљона са радионицама за поправку авиона, а поштеђене су касар-

не, кухињски део и просторије команде. Прецизност у гађању резултат је доброг познавања распореда објеката у оквиру аеродромског комплекса и чињенице да је, само неколико месеци раније, на овом простору боравила међународна комисија за контролу наоружања. Из позиције одговорних за безбедност људи ово би се могло сматрати и срећном околношћу, јер током агресије на овој локацији није било људских жртава. Првих дана агресије са аеродрома у Лађевцима на извршење задатака кретали су авиони типа „орао“, а са једног таквог није се вратио потпуковник Живота Ђурић из 98. авијацијске бригаде који је страдао на простору Косова и Метохије. Аеродром у Лађевцима показао се спасоносним за авион типа МиГ29 који у ноћним условима није био у могућности да слети у Ниш. Како је аеродром у Лађевцима био једини који је у том тренутку испуњавао безбедносне услове за ноћно слетање накратко су укључена светла, након чега је авион смештен на сигурну локацију. Процењује се да је током тридесетак напада на аеродромски комплекс изручено више од 250 тона бомби, а на аеро-

Фото: Г. Шљивић

агресије потврђују да на овој локацији није било радијације и да нису коришћена убојна средства са осиромашеним уранијумом - сећа се Томашевић уз потврду да је аеродром у Лађевцима био на мети НАТО авијације тридесетак пута, а није било необично да буде погођен пројектилом са око тону експлозива. Ефекти бомбардовања огледају се у оштећењу рулне и полетно слетне стазе, а податак да ниједан авион није оштећен резултат је чињенице да су сви на време склоњени на сигурне локације док су, као мамци, постављене макете и стари авиони који су били ван употребе. Није без значаја ни податак да је пажња агресора одвлачена панорамским фарбањем и паљењем аутомобилских гума чија топлота привлачи крстареће ракете. У недостатку врхунске технике најбоља заштита је домишљатост, а уверење да агресор никада два пута узастопно са довољном прецизношћу не гађа исти циљ било је повод да на очишћену локацију буде смештен један од авиона. Кад се претпоставка показала погрешном оштећење је избегнуто само захваљујући недовољној прецизности, а неколико метара раздаљине од циља било је довољ-

МАГАЗИН 24.3.2019.

Фото: Г. Шљивић

МАГАЗИН

24.3.2019.

дром у Сјеници који је служио као тренажни полигон током двадесетак напада чак триста тона. Сведоци ових догађаја потврђују да јединство народа и војске није никад било тако као у време НАТО агресије 1999. године. - Многи злонамерни сматрају да је војска изгубила рат, а није. НАТО је имао толико погрешне информације о учинку авијације да је то катастрофа. У извештајима су тврдили да су уништили 181 тенк, 317 оклопних транспортера, 857 артиљеријских оруђа и 600 војних возила. Након детаљне анализе и истраге у септембру 1999. године кориговали су податке на 96 тенкова, што је дупло мање у односу на први извештај, а генерал Павковић је имао податке о шеснаест. Уместо 317 оклопних транспортера касније су известили о 150, а уништили су десет. Извештавали су да су уништили 857 артиљеријских оруђа, након инспекције смањили на 389, а наши војни извори су потврдили 127. Број моторних возила смањили су на 339, а стварно су уништи-

ли 175. И они су имали поприлично губитака. Према изворима пензионисаних официра руске обавештајне службе у 362 случаја претрпели су погађања или уништења, а погинуло је преко 400 њихових војника. Војска Југославије је званично објавила податак да је уништено 36 авиона, два хеликоптера, 47 беспилотних летелица и 45 крстарећих ракета. Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара по 999 објеката. Циљ је био да у три до седам дана разбију војску и приморају Савезну Републику Југославију на капитулацију, а за остварење су планирали да употребе 450 авиона и 450 крстарећих ракета. Како нису остварили циљ број се повећао да би, после потписивања Кумановског споразума, било потврђено да су употребили 1.200 авиона и 1.300 крстарећих ракета. На основу губитака једне и друге стране никако се не може говорити да је војска претрпела фијаско. Било је то силовање мале Србије од стране светских глобалиста јер је несхва-

тљиво да се, деветнаест најмоћнијих земаља света са 780 милиона становника и две трећине глобалне војне силе, употреби против земље са десет милиона становника. Силовање са тридесет пет хиљада бомби и ракета трајало је 78 дана и то је заиста непојмљиво - каже Томашевић уз потврду да је погрешна рачуница изведена на основу погодака у лажне мете. Да овакво понашање није наилазило на одобравање ни у другим крајевима света најбоље потврђују протести и потврда спремности бројних појединаца да се придруже српским снагама у одбрани земље. Након два и по месеца ишчекивања да се оконча агресија уследило је олакшање а први задатак припадника јединица на аеродрому у Лађевцима, након повратка у касарну, усмерен је на рашчишћавање терена и постепену поправку свега што је уништено. Допринос и подршка коју је све време агресије пружало локално становништво повод су за позив

штено и онеспособљено више авиона, међу њима и два који су се спремали да полете. Војни аналитичари слажу се са оценом да је, у условима и техником којом је располагала војска, учињено много, чак више него што би то било на неким другим просторима. Двадесет година касније задовољство некадашњег команданта појачано је убрзаним опремањем Војске Србије квалитетним борбеним средствима, авионима и ракетним системима. - Ми немамо намеру никога да нападамо, али нећемо да дозволимо да се неко над нама иживљава, а да не пружимо отпор, па је јачање војске усмерено у циљу одвраћања од агресије, а не да би некоме претили. Велика је грешка што је укинуто служење војног рока па треба да се уведе поново како би се људи обучавали да, ако буде потребно, употребе оружје. Моја је жеља усмерена ка томе да до рата никад не дође, а да будуће генерације живе, раде и стварају у миру каже Томашевић уз подсећање да је то-

ком 78 дана у пролеће 1999. године агресија више била усмерена према цивилима него војсци. Добра потврда су бројна документа која потврђују да су бомбардовани старачки домови, школе, цркве, обданишта, путеви, мостови, телевизијске и радио станице а преко две и по хиљаде цивилних жртава два пута је више од погинулих припадника војске. Рат против цивила настављен је и након окончања ваздушних удара о чему сведочи податак да је током наредних пет месеци убијено четири стотине а из домова предака протерано 180 хиљада цивила. Бољи познаваоци прилика спремни су да верују како прави мото глобалиста није светски мир кроз светску трговину, већ трајна трговина кроз трајни рат. Потврду таквог става налазе у одлуци министара одбране земаља које су учествовале у агресији о потреби да се савезници опреме са што више најсавременијих борбених средстава, како би се даље развијале њихова производња и потрошња. Т. Радовановић

Фото: Г. Шљивић

на дружење коме је, уз присуство представника власти и јавних предузећа, присуствовало више од 650 особа. Пре него што је 11. маја наредне године аеродром поново отворен било је неопходно вратити све што је расељено на различите локације. Пригодној свечаности присуствовало је више од четрдесет генерала, а част да означи стављање значајног објекта у функцију припала је команданту Ратног ваздухопловства генерал-пуковнику Спасоју Смиљанићу. Сведоци ових догађаја потврђују да је тога дана кроз аеродром прошло између две и три хиљаде особа које је највише привукао аеро митинг. Период агресије на земљу остаће упамћен по спремности припадника Ратног ваздухопловства за извршење сваког задатка како би, скромним средствима којима располажу, непријатељу нанели што веће губитке. Није тајна, каже Томашевић, да је група авиона са аеродрома Поникве нанела велике штете НАТО агресору на тузланском аеродрому где је уни-

МАГАЗИН 24.3.2019.

24.3.2019.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (55)

ОПЕРАЦИЈЕ СР Операције 1. армије Командант 1. армије Војске Краљевине Србије војвода Живојин Мишић 6. новембра у 22,00 часова издаје армијску заповест са којом, између осталог, врши децентрализацију командовања

тако што за команданта свих трупа које се налазе и дејствују на десној обали Ибра одређује ђенералштабног пуковника Крсту Смиљанића, а трупа које се налазе и дејствују на левој обали реке ђенералштабног пуковника Милоша Васића.

Организацијско формацијски састав 1. армије Према армијској заповести Дунавска дивизија другог позива, са Ужичким

РПСКЕ ВОЈСКЕ одредом и Соколском бригадом, добила је задатак да припреми за одбрану и да одсудно брани главне положаје на линији Лакат – кота 552 (северно од Богутовца) – кота 508 – Космајица (кота 555) – кота 496 – кота 447– Јајинац–Врановац – Каонски положаји. По овој за-

повести, предњи положаји на којима су се до тада налазиле трупе Дунавске дивизије II позива, Ужичког одреда и Соколске бригаде, на положају Ранков гроб – Сајковац – Врдила – Веригове баре – Јанок, морали су да се одрже што дуже све док се не организује одбрана

на главним положајима, а нарочито док се не изврши евакуација коморе и артиљерије кроз ибарски теснац и подигне понтонски мост преко Ибра код села Јанока како би се преко њега из Матаруга на леву обалу реке пребацио део трупа Дринске дивизије другог позива.

МАГАЗИН

24.3.2019.

До вечери и у току ноћи између 6. и 7. новембра трупе 1. армије заузеле су линију главних положаја на северном излазу из Ибарске клисуре. Дунавска дивизија другог позива, са придатим Ужичким одредом и Соколском бригадом, посела је линију Лакат – кота 552 северно од Богутовца – Космајица – кота 496 – кота 447 – Јајинац – Врановица – Каонски положаји са заштитним деловима на линији Конарево – Веригове Баре – Врдила. Дринска дивизија другог позива посела је линију која се од Лакта протеже даље на исток преко Оштре главице (кота 740) – Стрмца, са затварањем пролаза реком Рибницом. Коњички ескадрон, који је претходно био упућен ка Ивањици, стигао је 7. новембра у 15,00 до Мланче, а са извиђачким деловима избио до Великих Ливада, али током дана није наишао на непријатеља. Четврти пешадијски пук другог позива, који је раније био упућен ка Ивањици, заноћио је између 7. и 8. новембра код Ушћа са задатком да продужи покрет ка новим положајима код

Мланче и тамо сузбије непријатељске снаге, које би се од Ивањице појавиле на правцу ка Студеници и Ушћу. Четрнаести пешадијски пук другог позива, придат 1. армији из састава трупа Одбране Београда, са једном брдском батеријом 1. армије налазио се код Александровца са задатком најупорније одбране праваца, који преко Александровца и од Бруса воде ка Јошаничкој Бањи и даље ка Павлици и Рашки. Командант 1. армије додатно је наредио да сви делови доста растројеног 5. пука трећег позива из састава Соколске бригаде домаршују до Ушћа где ће добити наређење за даљи рад. Овај пук се у то време налазио се на положају код Каоне, па је командант Ужичког одреда добио задатак да га на тим положајима смени са делом других својих јединица. Током дана 7. новембра најжешће борбе вођене су на левом крилу 1. армије. Пре подне у 10,30 аустроугарске трупе отпочеле су напад са по једним батаљоном на Сајковац, Чукар и Чучањ, где су се налазили заштитнички делови

4. батаљона 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива, док је главнина овога батаљона била на Ранковом гробу. Око подне, аустроугарске трупе су предузеле напад на целом фронту испред Ужичког одреда потискујући прво његове предње делове на положајима испред Ранковог гроба. Српска артиљерија, од два брдска Дебанжова топа, дејствовала је на аустроугарску пешадију са ватрених положаја на Ранковом гробу. Међутим, потпомогнути знатно јачом артиљеријом, Аустроугари су енергично продужили напад подилазећи српским положајима на Чукару, Чучњу и Стрмовском брду. Истакнути делови Ужичког одреда неколико пута су сузбили непријатељске нападе блиском борбом, брзом пушчаном ватром и бомбама, али су ипак морали постепено и под борбом да се повуку са Чукара и Чучња на Ранков Гроб, као и са Стрмовског брда на безимену коту северно од засеока Матовића. Аустроугарске трупе су током целога дана и даље енергично нападале на положаје Ужичког одреда, дејствујући јаком артиљеријском и пешадијском

ватром. Око 18,00 са положаја на Ранковом гробу извршен је напад ручним бомбама на аустроугарске положаје, али је напад одбијен. Под зштитом мрака и заштитничких делова 4. батаљон повукао се на брдо Врановац, где је стигао око 23,00 и тамо ушао у састав 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива.

Организацијско формацијски састав Ужичког одреда Доњовасојевићка бригада задржала се кратко време на Јастребару, али су аустроугарске трупе успеле да дођу у непосредну близину њених положаја па је она, због повлачења осталих заштитничких делова, била доведена у критичну ситуацију. Током дана, у борбама са заштитничким деловима Ужичког одреда, Аустроугари су на правцу ка Сајковцу, Чукару, Чучњу, Стрмовском брду и Јастребару ангажовали снаге јачине око седам пешадијских батаљона које су, током напада са снажном арти-

љеријском ватром, потпомагале две батерије. Током целог дана аустроугарска артиљерија је надмоћно тукла положаје снага Ужичког одреда чија артиљерија није била у стању да одговори адекватно. После заузимања српских положаја на Сајковцу, Чукару, Чучњу и Стрмовском брду јаче колоне 19. аустроугарског корпуса наставиле су енергично дејство са правца који из долине реке Белице изводи ка Ивањици. Намера команданта овога корпуса била је да изврши дубок продор на правцу ка Ивањици, да ту пробије линију фронта 1. армије па их, са даљим енергичним наступањем, од снага Јаворског одреда црногорске Санџачке војске. Тако би 1. армија била набачена на тешко проходно планинско земљиште Столова, Троглава и Чемерна чиме би се створили услови за обухват њенога левог крила. Главни циљ команде 3. аустроугарске армије био је да у наредним дејствима, са правца Ивањица – Велике Ливаде – Студеница – Ушће, изврши потпуни обухват левога крила 1. армије,

пресече јој главну комуникацију Краљево – Рашка и у Ибарској клисури, на релативно малом простору од Богутовца до Ушћа, уништи главнину снага и онемогући даље организовано повлачење ка Косову и Метохији. Први батаљон 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива, који је претходних дана био на положајима код Ивањице, 7. новембра у 4,00 повукао се ка селу Кушићима, где је стигао око подне. Према извештају српских цивила избеглих из Ивањице сазнаје се да је око подне 7. новембра у ту варош ушло једно аустроугарско коњичко одељење, а штаб српске 1. армије је током дана дошао у Ушће. Делегат српске Врховне команде на Цетињу пуковник Пешић је 7. новембра известио Врховну команду да се на прилазима код Ивањице налази један аустроугарски пешадијски пук са четири брдске хаубице. У исто време, у Ужицу су констатована два аустроугарска пешадијска батаљона, једно митраљеско одељење и два топа. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 24.3.2019.

МАГАЗИН

24.3.2019.

Светски дан борбе против туберкулозе

ВРЕМЕ ЈЕ - Туберкулоза представља десети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од инфективног агенса. - У 2017. години од туберкулозе је оболело десет милиона особа међу којима је и око милион деце. - Сваког дана умирало је више од четири и по хиљаде особа, а од укупног броја оболелих регистровано је тек десетак процената више од половине. - Тек једна четвртина оболелих од резистентних облика туберкулозе има приступ лечењу. - Подаци из 2003. године сведоче о тридесет седам оболелих на сто хиљада становника а једанаест у 2017, или 743 оболеле особе, што Србију сврстава међу земље са ниским оптерећењем у региону Европе

ветски дан борбе против туберкулозе обележава се сваке године на данашњи дан са циљем да се подигне свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају ове болести и скрене пажње на усмеравање напора ка њеној елиминацији као јавноздравственог проблема. Ове године се обележава и 137. годишњица од објаве др Роберта Коха о открићу бацила туберкулозе као узрочника ове болести. Према подацима Светске здравствене организације из 2017. године, упркос значајном напретку оствареном у контроли болести у последњих неколико деценија, туберкулоза представља десети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од инфективног агенса. Потврда овог става налази се у процени да је у 2017. години од тубер-

кулозе оболело десет милиона особа међу којима је и око милион деце. Током исте године од ове болести је сваког дана умирало више од четири и по хиљаде особа, а поразно делује уверење да је, од укупног броја оболелих регистровано тек десетак процената више од половине. У 2017. години је, у већини земаља са високим приходима, било мање од десет нових случајева на сто хиљада становника док је више од 150 дијагностиковано у земљама са највећим оптерећењем туберкулозом као што су Индија, Кина, Филипини, Пакистан, Нигерија, Бангладеш и Јужна Африка. Велику претњу здрављу, која може угрозити дугогодишње напоре и остварене резултате у сузбијању ове болести, представља резистентна туберкулоза, а о опасности која прети најбоље сведо-

чи податак да је током 2017. године у свету забележено 558 хиљада нових случајева болести отпорне на рифампицин. Уз податак да је 457 хиљада имало мултирезистенту туберкулозу потврђено је да су у скоро половини случајева оболели становници Индије, Кине и Руске Федерације, али и да тек једна четвртина оболелих од резистентних облика туберкулозе има приступ лечењу. У Европској унији годишње се пријављује око шездесет хиљада случајева обољевања, а како се стопа смањује само за око пет процената годишње здравствени радници упозоравају на неопходност да то буде најмање десет процената како би се постигли циљеви одрживог развоја и глобалне стратегије за елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема.

24.3.2019.

МАГАЗИН

Као и свих претходних Србија се и ове године 24. марта 2019. придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе. Зато је, под слоганом „Време је“, упућен позив свим носиоцима програмских активности на одржавање континуитета у посвећености борби против туберкулозе, побољшање дијагностике и лечења, смањење стигме и дискриминације, као и повећана улагања у активности програма. Посебан акценат стављен је на скретање пажње на проблем резистентне туберкулозе који обухвата трећину свих потврђених резистенција на антимикробне агенсе, као и употребу дувана међу оболелима као растући проблем. Мрежа института и завода за јавно здравље ће током дана са здравственим установама и организацијама Црвеног крста Србије у градовима и општинама спровести бројне здравствено промотивне активности у циљу

подизања нивоа знања здравствених радника и популације о значају препознавања и раног откривања туберкулозе, правовременог започињања лечења и истрајности у придржавању терапијском режиму у циљу успешног завршетка лечења чиме се спречава даље ширење. Подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ потврђују да се у Србији бележи континуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе. Подаци из 2003. године сведоче о тридесет седам оболелих на сто хиљада становника а једанест у 2017. години, или 743 оболеле особе, што Србију сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у региону Европе. Национални програм контроле туберкулозе спроводи се у оквиру Програма здравствене заштите становништва од заразних болести, а носиоци програмских активности су

здравствене установе и други облици здравствене службе, државна управа и организације цивилног друштва. Савремена контрола туберкулозе и свеобухватан задатак елиминације болести као јавноздравственог проблема, у групи земаља са ниском стопом којој припада и Србија, подразумева даље ширење обима и домета дијагностичко терапијских интервенција за брзу дијагностику, потпун обухват тестирањем резистенције узрочника на лекове, доступност нових лекова за лечење резистентних облика болести, дијагностику латентне туберкулозне инфекције и превенцију активне туберкулозе као и контролу употребе психоактивних супстанци. На данашњи дан стиже подсећање да је време за савременији програм превенције и контроле, водиче за дијагностику и лечење свих облика болести, доступност нових лекова за резистентне облике, бржу дијагностику болести

и бољи обухват тестирањем резистенције узрочника на лекове. Неопходним се сматрају дијагностика латентне туберкулозне инфекције и превенција активне болести, контрола употребе дувана и помоћ у одвикавању оболелих као и мултидисциплинарна и мултисекторска сарадња на постизању бољих резултата лечења. У обележавање Светског дана борбе против туберкулозе Црвени крст Краљево се укључио у сарадњи са сарадницима из Завода за јавно здравље, Службом за плућне болести и туберкулозу Опште болнице „Студеница“ и Поливалентном патронажном службом Дома здравља чији су представници, у дворишту Друге месне заједнице Центар, вршили преветивне прегледе свих који су се одазвали на позив. Била је то још једна прилика да се укаже на потребу подизања свести јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе и скренула пажња

на усмеравање напора ка елиминацији ове болести као јавно-здравственог проблема. Поразно делује податак да, и поред тога што се води успешна борба и постоје ефикасни лекови против ове болести, у појединим деловима света она и даље односи велике жртве. Слика је у Србији знатно повољнија, на подручју Краљева још боља јер је број оболелих испод републичког просека. О томе најбоље сведочи податак да је током прошле године откривено тек осам случајева, што потврђује да је број оболелих на сто хиљада становника мањи од седам. Здравствени радници упозоравају на проблем антибактеријске резистенције узрочника болести на терапију и податак да су у последњих десет година у овој средини забележена само два таква случаја. Најзначајнијим за успешно излечење сматра се рано откривање болести, значајно и због чињенице да се контактом шири на друге особе, а по-

себна пажња поклања се пушењу као једном од узрочника поновног обољевања. Болест је по који пут тешко дијагностиковати због чињенице да инкубација траје неколико недеља, а тегобе које указују на појаву болести могу трајати и месецима. То су најчешће ноћно знојење и субфебрилна температура од 37 до 37,5 степени, кашаљ и губитак тежине, а најбоља потврда болести је радиографски преглед који показује промене у базалним деловима плућа. Оболела особа се хоспитализује и третира најмање два месеца, након чега следи још два пута толико времена редовне терапије. Краљевачка искуства потврђују појаву лакших облика ове болести, а најбољим начином да јој се на време супростави сматра се избегавање пушења, редовна исхрана и хигијенско дијететски начин живота. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.3.2019.

24.3.2019.

МАГАЗИН

Национални Дан борбе против рака дојке

РАК ЈЕ ИЗЛЕЧИВ

- Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. - У свету се сваке године региструје скоро милион и седам стотина хиљада оболелих жена, а умре преко пола милиона. - На сваких сто хиљада становника Србије шездесет пет жена оболи, а двадесет умре од ове болести. - Највиша стопа умирања у узрастним категоријама од шездесете до шездесет девете године. - Висока смртност је последица касног јављања лекару кад је малигна болест у узнапредовалом стадијуму са удаљеним метастазама на суседним органима

света. Према подацима Светске здравствене организације сваке године се региструје скоро милион и седам стотина хиљада оболелих жена, а умре преко пола милиона. Подаци Института потврђују да је и у Србији рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака Србија се, иако постоји нешто нижи ризик оболевања од осталих, са већином земаља Западног Балкана налази у средини лествице. И поред тога Међународна агенција за истражива-

ње рака је 2018. године у први план ставила податак да су жене у Србији, одмах после Црне Горе, у односу на друге у Европи изложене високом ризику умирања од рака дојке. Према последњим подацима Института за јавно здравље у Србији је регистровано 4.304 новооболелих и 1.693 умрлих што потврђује да на сваких сто хиљада жена шездесет пет оболи, а двадесет умре од ове болести. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке виша стопа од 86,5 на сто хиљада становника регистрована је у Војводи-

Фото: М. Радовановић

еђу значајним датумима Календара јавног здравља у марту је национални Дан борбе против рака дојке, чијим се обележавањем двадесетог дана у месецу подстиче већа пажња јавности на распострањеност ове малигне болести, значај унапређења информисаности жена о важности превентивних прегледа и раном откривању болести. У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ подсећају да рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм

24.3.2019.

МАГАЗИН

ни где стопа умирања премашује 21 одсто. Осврт на географску распрострањеност показује да су у осам округа регистроване више стопе од просечне, највише у Јужнобачком округу 23 и Београду 22 на сто хиљада становника. Подаци о смртности потврђују благи пораст код жена старих четрдесет пет година, иако је највиша стопа умирања и даље у узрастним категоријама од шездесете до шездесет девете године. Високу стопу оболевања у овом периоду прати и висока смртност, а здравствени радници потврђују да је последица касног јављања лекару кад је малигна болест у узнапредовалом стадијуму са удаљеним метастазама на суседним органима. Висока учесталост оболевања од рака дојке приписује се чињеници да још нису откривени, или до краја раз-

јашњени, сви узроци настанка због чега су и домети примарне превенције лимитирани. Та врста ограничења основ је за тврдњу да се као доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања намеће рано откривање, се-

кундарна превенција или скрининг рака дојке. Зато су препоруке Светске здравствене организације, и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у највећој мери утицале да у децембру 2012.

Превентивни прегледи у Самаилима Према календару Светске здравствене организације март је посвећен борби против карцинома свих врста, а податак да се у Србији годишње дијагностикује око тридесет шест хиљада нових случајева малигних болести, док од рака умре више од двадесет хиљада људи, повод је за бројне здравствене активности у циљу превенције малигнитета. У циљу раног откривања малигних болести Дом здравља Краљево је јуче, акцијом превентивних прегледа, обележио месец борбе против рака у просторијама амбуланте у Самаилама. Прилика да се подвргну превентивним прегледима на карцином дојке, дебелог црева и плућа, у периоду између 9 и 13 сати, пружена је мештанима овог и околних села.

године започне реализација програма организованог скрининга како би се, раним откривањем, смањила смртности и унапредио квалитет живота оболелих од ове болести. Према критеријумима Националног програма за рано откривање болести циљна популација је у 2018. години, у 35 општина у којима се спроводио организовани скрининг радом стационарних мамографа, износила 311.718 жена старих између педесет и шездесет девет година, а током две године око шесто тридесет хиљада. У оквиру организованог скрининга прошле године је обављено око 36.728 прегледа мамографијом, а подаци из ранијег периода потврђују да је у циклусу релизованом 2013. и 2014. у деветнаест општина, са два мобилна мамографа, прегледано 78.576 жена међу којима је

откривено 290 оболелих. Други циклус је спроведен током 2015. и 2016. кад је на територији тридесет пет локалних самоуправа прегледано безмало сто хиљада жена код којих је појава болести констатована у 287 случајева. Трећи циклус организованог скрининга спроведен је током 2017. и 2018. кад је прегледано 93.506 жена, а откривено 346 карцинома. Скрининг је спроведен на територији тридеесет пет општина, а у акцији коју су организовали Министарство здравља, Радио-телевизија Србије и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, под називом „Рак је излечив“, за прегледе су коришћени мобилни мамографи Клиничког центра Ниш и Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“. Од почетка организованог скрининга рака прегледом

потпуно здравих жена, које нису имале симптоме и знаке оболевања, откривен је и патохистолошки потврђен карцином дојке код 839 жена. У сарадњи са представницима домова здравља, али и локалних самоуправа, институти и заводи за јавно здравље широм земље организују промотивне активности како би утицали да што већи број жена, у циљу раног откривања болести, обави превентивни преглед јер се једино тако, откривањем у раној фази, ствара могућност за ефикасно лечење. Здравстени радници поручују да се, правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, може очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.3.2019.

Популарни програм Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“

МАГАЗИН

24.3.2019.

СА ДЕЦОМ ОКО СВЕТА ДО КИПРА

- У оквиру интерактивне радионице „Са децом око света“ – Република Кипар, у којој су учествовали запослени у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, ученици краљевачких основних школа и гости, гост амбасадор ове медитеранске земље Константинос Елиадес. - Током девет хиљада година кипарске историје стратешки положај острва био је узрок бројних напада оних који су желели да га контролишу. - Острвом су прошли Феничани, Грци, Египћани, Персијанци, Македонци и Александар Велики, Римљани, Византинци, Арапи, Британци, Французи, Млеци, Османлије, Британија

24.3.2019.

МАГАЗИН

низу активности које последњих десет година организује Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ посебно место заузима програм „Са децом око света“ намењен најмлађим Краљевчанима са жељом да им се приближе мање познате дестинације. До недавног сусрета са високим представником Кипра, амбасадором ове медитеранске земље у Србији Константиносом Елиадесом, више хиљада малишана ученика краљевачких основних школа било је у прилици да се упозна са животом становника Бугарске, Шведске, Аустрије, Јапана и Канаде, али и да буде у друштву дипломата Сједињених Америчких Држава, Француске, Италије, Немачке и Пољске. У оквиру интерактивне радионице „Са децом око света“ – Република Кипар, у којој су учествовали запослени у Библиотеци, ученици краљевачких

основних школа и гости, амбасадор Елиадес је подсетио на податак да је Кипар острвска држава у Средоземљу, удаљена 113 километара од Турске и око 120 од сиријске обале. Треће је по величини острво у Средоземном мору и једна од најпопуларнијих туристичких дестинација на Медитерану о чему сведочи податак да острво годишње посети велики број туриста, прошле године чак четири милиона. Кипар геополитички припада Југозападној Азији, независност од Уједињеног Краљевства стекао је 1960. године, а од 1. маја 2004. је члан Европске уније. Од када је Турска 1974. извршила инвазију и окупирала значајне делове, а хиљаде кипарских Грка и Турака постале избеглице, дошло је до успостављања делимично аутономног режима у окупираним деловима на северу острва које је подељено на Репу-

блику Кипар на југу и Северни Кипар који признаје само Турска. Зелену линију између две сукобљене стране, која дели острво на два дела, контролишу припадници Уједињених нација а на острву су и две суверене базе над којима је, након проглашења независности, контролу задржало Уједињено Краљевство. Кратка и садржајна посета прилика је за подсећање на кипарску историју стару девет хиљада година током којих је стратешки положај острва био узрок бројних напада оних који су желели да га контролишу. Овим острвом су прошли Феничани, Грци, Египћани, Персијанци, Македонци и Александар Велики, Римљани, Византинци, Арапи, Британци, Французи, Млеци, Османлије, Британија. Иако је стекао независност Кипар и данас више зависи од великих сила и суседа, пре свега Грчке, Турске, Велике

Британије, Сједињених Америчких Држава и Европске уније, јер се све важније политичке одлуке доносе прво на релацији Атина-Анкара, а кипарски званичници их углавном само потврде. Податак да су се Турци на острву задржали три стотине године, а да је добар део од око пет стотина цркава и манастира на окупираној територији уништен, добра је прилика за потврду сличности са Србијом која се, током петовековне окупације, сусретала са сличним недаћама. Почетком педесетих година прошлог века на чело ослободилачког антиколонијалног покрета Кипра дошао је поглавар кипарске православне цркве архиепскоп Макариос, уједно духовни вођа покрета кога је Велика Британија протерала из земље, па је неколико година провео у егзилу на Сејшелима. Покрет „Еносис“ је у међувремену растао и бивао све јачи, па је

Велика Британија морала да попусти, а Макариос се након повратка 1960. године изборио за независност. Исте године Кипар је постао члан Уједињених нација, убрзо и Комонвелта и Покрета несврстаних. Макариос је, као председник, водио несврстану политику и присуствовао првом Самиту несврстаних у Београду 1961. године. Због млаког односа према Западу, и залагања за несврстаност, изазвао је подозрење Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства, која је имала војне базе на Кипру, што је ослабило позиције НАТО алијансе у Грчкој. На челу Турака је био др Мустафа Кучук који је као потпредседник државе, по некима охрабрен бившом колонијалном силом, блокирао све Макариосове одлуке. Од тренутка кад је председник 1963. предложио тринаест уставних амандмана, са циљем да омогући нор-

мално функционисање државе, почеле су невоље и први сукоби Грка и Турака. Епилог првог од 21. децембра 1963. је страдање два Турчина и једног грчког полицајца, а током 1964. још 191 припадника турског народа и 133 кипарска Грка. Пошто је полиција била блокирана, а Кипар није имао војску, у сукоб се умешала ЕОКА и постигла надмоћ над Турцима, па се поново појављује Уједињено Краљевство да заустави њихов потпуни пораз. Рат је заустављен захваљујући страном притиску, али и председнику Макариосу, а на Кипар су упућене снаге Уједињених нација за раздвајање зараћених села и заселака. Иако је Макариос суспендовао ЕОКА, и показао знак помирљивости, добар део кипарских Грка је сматрао да спас од невоља може бити само уједињење са Грчком. Т. Радовановић Фото<: М. Радовановић

МАГАЗИН

24.3.2019.

Изазов за ученике седмих и осмих разреда

ЧОВЕК И МИСЛИ И Ауторима победничких фотографија вредне и пригодне награде. - Критеријум за излагање и награде услов да фотографија представља психофизичку карактеризацију и емоционалну реалност портретисаног, занимљив и несвакидашњи приступ теми, вишеслојно размишљање, добро визуелно изражавање са адекватно примењеном естетиком и техником и висок до задовољавајући ниво техничке реализације

апори краљевачког Народног музеја да обогати лепезу активности огледају се у настојањима да организује различите програме међу којима посебно место имају они намењени најмађима. Један од таквих је наградни фото конкурс за ученике сед-

мих и осмих разреда основних школа под тематским насловом „Портрет човек и мисли његовог духа“. Из претпоставке да, као и сликар портрета, фотограф има за циљ да у једној статичној слици, комбиновањем разних аспеката личности модела, по-

стигне најкарактеристичнији израз произилази уверење да је портрет пре свега људски документ који, да би постало уметничко дело, мора тежити да постане дефинитивна слика неке личности. Због тога се фотографијом мора представити идентитет, карактер или

емоционално стање портретисаног, које се очитава у његовој појавности или физичком изгледу. Правилима конкурса свим заинтересованим креативним младим људима пружа се прилика да се до 15. априла пријаве за наградни фото конкурс. Сваки учесник на меил foto.konkurs@nmkv.rs. може послати највише две фотографије у дигиталној форми, снимљене било којим техничким уређајем, величине од две хиљаде пиксела по дужој страници, у ЈPG формату. Уз сваки рад непходно је доставити назив, име и презиме, датум и годину рођења и контакт телефон. Услов за учешће је да сваки учесник буде аутор достављених фотогафија при чему фото монтаже неће бити узете у разма-

трање, а организатор преузима обавезу да фотографије одабране за излагање изради о свом трошку. Након закључења конкурса стручни жири ће за награде одабрати три фотографије које треба да задовоље одређене критеријуме, фотографију као психофизичку карактеризацију и емоционалну реалност портретисаног, занимљив и несвакидашњи приступ теми, вишеслојно размишљање, добро визуелно изражавање са адекватно примењеном естетиком и техником и висок до задовољавајући ниво техничке реализације. Организатор поручује да ће селекцију радова за излагање, и избор најуспешнијих, извршити стручни жири састављен од еминентних уметника фотографије, а

од четрдесет изабраних за излагање и две фотографије награђене у категорији првог и другог места. Најуспешнији фотографски радови биће представљени на изложби чије је отварање планирано током маја ове године у оквиру манифестације „Музеји за 10“. Током трајања изложбе посетиоци ће бити у прилици да, тајним гласањем, одаберу најбољу фотографију и доделе јој трећу награду. Проглашење победника и додела награде аутору фотографије одабране гласовима посетилаца, биће организовано у оквиру манифестације Европска ноћ музеја 18. маја. Ауторима победничких фотографија биће додељене вредне и пригодне награде. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

И ЊЕГОВОГ ДУХА

МАГАЗИН

ИЗМЕЂУ ЗИМЕ...

24.3.2019.

МАГАЗИН 24.3.2019.

... И ПРОЛЕЋА

МАГАЗИН 24.3.2019.

МАГАЗИН

24.3.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Балканска међа Непосредно после ратног пламена у Босни, на Балкану расте ново жариште. Док сукоби Срба и Албанаца на Косову неконтролисано добијају на интензитету, српске снаге покушавају да потисну „Ослободилачку војску Косова“. Међународна заједница оптужује Владу у Београду за прекомерну употребу силе и без сагласности Савета безбедности Уједињених нација НАТО почиње бомбардовање Србије. Инспирисан истинитим догађајем, филм „Балканска међа“ приказује тајну операцију групе руских специјалаца која из Москве добија

наређење да пре НАТО трупа заузме аеродром „Слатина“ у Приштини и задржи га док не стигне појачање. Док се чека појачање руског батаљона стационираног у Босни, специјални тим предвођен Андрејем Шаталовим и Беком Етхоевим, којима се придружују припадници МУПа, Вук и Фадиљ, воде немилосрдни рат против команданта албанске групе – Смука. Двадесетчетворочасовна акција од велике геополитичке важности, мотивисала је руске сценаристе да, кроз сплет личних драма главних јунака, пренесу причу о историјској прекретници коју је међународна јавност оценила као могући почетак но-

вог великог рата. Иако је у основи наслоњен на болну ратну тематику филмски спектакл шаље снажну мирољубиву поруку и поуку о пријатељству два народа. Деведесетоминутна акциона драма у 2Д формату, у режији Андреја Волгина, настала је према сценарију Андреја Анајкина и Ивана Наумова, а у водећим улогама наступају Антон Пампушни, Милена Радуловић, Милош Биковић, Александар Радоичић, Емир Кустурица... Филм се приказује од 21. марта у пројекцијама које почињу у 17,30, 20 и 22,30.

МАГАЗИН

24.3.2019.

Плана - Слога 67:71

100

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 24. ДО 30. МАРТА

МАГАЗИН

24.3.2019.

24. март

102

1401 — У походу кроз Азију и Средоземље татарски војсковођа Тамерлан освојио Дамаск. 1603 — Краљ Џејмс VI од Шкотске је наследио престоле Енглеске и Ирске, постао Џејмс I од Енглеске и по први пут ујединио круне краљевстава. 1603 — Токугава Ијејасу је добио титулу шогуна од цара Го Јозеја, чиме је успостављен шогунат Токугава. 1707 — Потписани су Закони о унији из 1707. којим су краљевства Енглеска и Шкотска уједињени у Велику Британију. 1869 — Војске последњег маорског вође Титоковаруа су се предале влади Новог Зеланда, чиме је окончан његов устанак. 1882 — Немачки бактериолог Роберт Кох објавио да је изоловао бактерију која изазива туберкулозу. 1891 — Велика Британија и Италија постигле споразум о границама колонија у подручју Црвеног мора. 1934 — Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД. 1944 — Немачка окупациона војска је убила 335 особа у Риму као одмазда за партизански напад на СС полицијски пук претходног дана. 1945 — Америчке и британске трупе у Другом светском рату прешле реку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Немачке. 1945 — У Београду потписан споразум Владе Демократске Федеративне Југославије и Управе Уједињених нација за помоћ и обнову. Споразумом предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде,

индустрије и саобраћаја. 1972 — Уједињено Краљевство је успоставило директну контролу у Северној Ирској да би спречила сукобе паравојних група римокатолика и протестаната. 1976 — У Аргентини власт преузела војна хунта генерала Хорхеа Виделе, а председница Изабела Перон ухапшена. 1989 — У водама Аљаске, танкер Ексон Валдез се насукао и наредних дана испустио је више од четири милиона тона нафте. 1990 — Шри Ланку напустило 2.000 индијских војника, последњих из контингента од 50.000, који су две и по године безуспешно покушавали да савладају оружану побуну тамилских герилаца против централних власти у Коломбу. 1993 — Езер Вајцман изабран за седмог председника Израела. 1999 — У пожару који је захватио око 30 возила у тунелу испод Монблан погинуло 39 људи. 1999 — НАТО је отпочео нападе на СРЈ без дозволе Савета безбедности, што је било прво војно ангажовање савеза у његовој историји. 2000 — Лидери Европске уније на састанку у Лисабону усагласли нову стратегију на Балкану, односно јачање веза са опозицијом и грађанским друштвом у Србији у циљу постизања демократског преображаја у Југославији. 2002 — Први пут у седамдесетечетворогодишњој историји „Оскара“, двоје црнаца добило награду за најбољу мушку и женску улогу. Дензел Вошингтон награђен за улогу у филму „Дан обуке“, а Хале Бери за филм „Бал монструма“. 2003 — Жупанијски суд у Ријеци осудио хрватског генерала Мирка Нор-

ца на 12 година затвора за злочине над Србима у Госпићу 1991. „Клонејд“, компанија која тврди да је успела да направи пет клонираних људских бића, први пут објавила фотографију бебе за коју се тврди да је клонирана. 2008 — Партија мира и напретка Џигмеа Тинлија је освојила 45 од 47 места у Народних скупштини Бутана на првим икада општим изборима у држави. 2015 — Копилот авиона Ербас А320 немачке компаније Џерманвингс са 144 путника и 6 чланова посаде је намерно срушио авион у француским Алпима.

25. март 1196 — Велики жупан Рашке Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, којем је дао Рашку на управу. 1199 — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце је смртно рањен приликом опсаде замка Шализ у Француској. 1306 — Роберт Брус је постао краљ Шкотске. 1584 — Сер Волтер Рајли је добио патент да колонизује Вирџинију. 1655 — Кристијан Хајгенс је открио Титан, највећи сателит Сатурна. 1802 — Потписан је Амијенски мир између Француске и Уједињеног Краљевства. 1807 — У Уједињеном Краљевству је забрањена трговина робљем. 1821 — Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признавањем независности Грчке. 1844 — Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну

улогу у правном и друштвеном животу Србије. 1923 — Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем. 1924 — У Грчкој са престола збачен краљ Ђорђе II Грчки, а Грчка је проглашена републиком. 1937 — Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусобној мирољубивој политици, „Ускршњи пакт“. 1941 — Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић. 1957 — Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале Римски уговор по којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска унија. 1975 — У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз. 1991 — Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с предсдником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе. 1993 — Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предло-

жене мапе неприхватљивим за Србе. 1994 — Неонацисти бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој. 1999 — Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије. 2002 — У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Пакистану живот изгубило око 1.800 људи, преко 2.000 повређено. 2003 — Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

26. март 1199 — Саладин је крунисан за емира Египта. 1351 — По тридесет витезова из Француске и Енглеске су се током Рата за бретонско наслеђе борили да се одлучи ко ће владати Војводством Бретања. 1830 — Први пут је штампана Књига Мормона, свети текст покрета Светаца последњих дана. 1881 — Румунија постала краљевина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља. 1913 — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене. 1917 — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за Газу. 1939 — Националистичке снаге су започеле своју последњу офанзиву у Шпанском грађанском рату, на чијем крају су контролисали скоро целу Шшанију. 1945 — После тешких борби, аме-

103

24.3.2019.

МАГАЗИН

104

ричке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима. 1953 — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе. 1971 — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш. 1979 — Анвар ел Садат и Менахем Бегин су потписали мировни уговор, чиме је Египат постао прва арапска земља која је признала Израел. 1984 — Југословенски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца у периоду после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду. 1992 — Бивши боксерски шампион у тешкој категорији Мајк Тајсон осуђен на шест година затвора због силовања. 1993 — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање 30.000 мировних трупа у Сомалију, у дотад највећој и најскупљој мировној операцији УН. 1995 — Ступио је на снагу Шенгенски споразум. 1997 — У Калифорнији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство. 2001 — У пожару у спаваоници једне школе у Кенији живот изгубило 58 ученика, а тридесетак задобило лакше и теже опекотине. Савет безбедности УН усвојио резолуцију о слању међународних посматрача ради заштите цивила на подручју Западне Обале и Газе. 2002 — У серији земљотреса у провинцији Баглан у Авганистану погинуло око 1.000 људи. Трибунал у Хагу подигао оптужницу против бившег начелника безбедности у Главном штабу Војске Републике Српске Љубише Беаре, за геноцид и друге злочине у Сребреници, у јулу 1995. Беара се предао српским властима 9. октобра 2004. и потом изручен том суду. 2003 — Светска трговинска организација саопстила да су америчке челичане повећањем цена производа кршиле правила те организације. По-

већање цена америчка тешка индустрија правдала заштитом од стране конкуренције.

27. март 1713 — По завршетку рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку. 1802 — Потписан је Амијенски мир којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске републике. Британија је задржала Тринидад, преузет од Шпаније, и Цејлон, који је преузела од Холандије. 1847 — Америчке трупе у Америчко-мексичком рату, почеле опсаду утврђења Вера Круз, у којем је било 5.000 Мексиканаца. Утврђење је пало након шестодневних борби. 1860 — М. Л. Бајрн из Њујорка патентирао спирални вадичеп. 1933 — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије. 1941 — После приступања Југославије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу. 1945 — Немци, у Другом светском рату, лансирали последњу ракету „V-2“ на Велику Британију. Пројектил испаљен из холандског града Хаг пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. У експлозијама тих ракета током рата погинуло је 8.958 Британаца. 1958 — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина. 1968 — У авионској несрећи, у тренажном лету у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Гагарин, први човек који је у априлу 1961. васионским бродом „Восток“ облетео Земљу. 1970 — У земљотресу у западној Турској, погинуло је више од 1.000 људи, а 90.000 је остало без домова. 1972 — Споразумом у Адис Абеби окончан је Први судански грађански

рат. 1977 — У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два „боинга 747“, холандске компаније КЛМ и америчке „Пан-Ам“, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима. 1980 — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи. 1983 — У Југославији почело да се примењује летње рачунање времена. 1992 — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републи-

ку Македонију. 1996 — Израелски суд осудио је Јигала Амира на доживотни затвор због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995. 1997 — У Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомесечне антивладине побуне. 1999 — Југословенска противваздушна одбрана оборила је, током напада НАТО-а на Југославију, амерички бомбардер „Ф-117 Ноћни соко“. Авион „ноћни јастреб“ је пао у атар села Буђановци у Србији. 2000 — Владимир Путин је победио на председничким изборима у Русији са више од 52 процента гласова

бирача. 2002 — Тужилаштво у Сплиту подигло оптужницу против осморице бивших војних полицајаца за ратне злочине против цивилног становиништва у сплитској луци Лора 1992. године. 2003 — У покушају хапшења у близини Београда убијене вође „Земунског клана“ Душан Спасојевић и Миле Луковић, осумњичени за учешће у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића. Стручњаци из Хонгконга су изјавили да су идентификовали вирус који је проузроковао мистериозну упалу плућа, као нову врсту из породице корона вируса, који су други по узроковању прехлада код људи (САРС).

28. март 193 — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану. 364 — Римски цар Валентинијан I је именовао свог брата Валенса за свог источног савладара. 1776 — У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе. 1800 — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом. 1802 — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид. 1814 — Британска краљевска морнарица је поразила Америчку морнарицу у бици код Валпараиса. 1881 — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Б е о г р а д - Н и ш . Пруга дуга 243,5 km изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе. 1923 — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе: Истанбул и Анкара. 1939 — Републиканска војска је у

Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка. 1941 — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан. 1942 — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови. 1945 — Адолф Хитлер сменио Хајнца Гудеријана са положаја начелника Врховне команде копнене војске. 1945 — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије. 1970 — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи. 1973 — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими „Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца. 1979 — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног криптона. 1979 — Британски премијер Џејмс Калахан је изгубио на гласању у Дому комуна о поверењу његовој влади за један глас након што је његова влада није успела да се избори са раширеним штрајковима у зими незадовољства. 1989 — У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције. 1992 — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана. 2001 — У Демократску Републику Конго стигао први контингент „плавих шлемова“ са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског

105

рата. 2003 — На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство. Са острва Танегашима Јапан лансирао своје прве шпијунске сателите у свемир, који ће тој земљи омогућити независност у прикупљању података, укључујући кретање севернокорејске војске. Јапан се раније ослањао на обавештајну службу САД.

МАГАЗИН

24.3.2019.

29. март

106

1461 — Османско царство је заузело Солун од Византинаца. 1461 — У најкрвавијој бици Рата две руже војска династије Јорк је поразила војску династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV. 1638 — Шведски насељеници основали су близу залива Делавер прву шведску колонију у Северној Америци, коју су назвали Нова Шведска. 1809 — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском. 1831 — Почео је Велики босански устанак Хусеина Градашчевића. 1848 — Америчка војска под заповедништвом генерала Винфилда Скота је у Америчко-мексичком рату заузела Веракруз. 1848 — Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јиланд. 1849 — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији. 1864 — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије. 1867 — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британ-

ске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда. 1901 — У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија. 1945 — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Уједињено Краљевство и САД. 1946 — Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година. 1947 — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару. 1956 — У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре, „Стеријино позорје“, поводом 150 година од рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Поповића Стерије. 1967 — Поринута прва француска нуклеарна подморница. 1972 — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике. 1973 — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам. 1974 — Амерички вештачки сателит Маринер 10 је снимио прве фотографије Меркура. 1974 — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга. 1990 — Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе. 1994 — Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграничењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 km дугом фронту. 1997 — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих не-

мира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале. 1999 — Бомбардована зграда МУПа у Приштини. 2002 — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата. 2003 — Светска здравствена организација саопштила да је Карло Урбани, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром, САРС, умро од те болести. 2004 — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта. 2006 — Десило се делимично помрачење Сунца у Србији. У деловима Азије и Африке - потпуно. 2010 — Најмање 37 људи је погинуло, а 62 повређено у Москви у две одвојене експлозије у подземној железници.

30. март 1282 — Сицилијанци су почели да се буне против владавине краља Карла I Анжујског и тиме почели Рат Сицилијанске вечерње. 1814 — Британци и њихови савезници у рату против Наполеона Бонапарте тријумфално ушли у Париз. 1842 — Амерички лекар Крафорд Лонг први пут употребио етар као анестетик приликом хируршке интервенције у болници у Џеферсону у Вирџинији. 1856 — У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат, вођен од 1853. између Русије и Османског царства. 1863 — Принц Вилијам, млађи син данског краља Кристијана IX, постао краљ Грчке као Ђорђе I. 1867 — Државни секретар САД Вилијам Сјуард је уговорио куповину Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара, односно 4,19 долара по квадратном километру.

1912 — Султан Абделхафид потписао је са Француском споразум из Феза, чиме је Мароко као протекторат прикључен француским колонијалним поседима. 1941 — Адолф Хитлер у Берлину одржао Генералску конференцију ~ „Генерал-Ферзамлунг” (нем. GeneralVersammlung) о нападу на СССР. 1945 — Јапан је поставио Ванга Ђингвеја за председника марионетске владе у Кини. 1945 — Совјетска армија у Другом светском рату заузела пољску балтичку луку Данциг, данас Гдањск. 1967 — НАТО је затворио војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог савеза. 1972 — Велика Британија је ставила Северну Ирску под директну британску управу. Суспендован северноирски парламент и влада Унионистичке странке Брајана Фокнера. 1973 — Повлачењем последњих америчких трупа и ослобађањем заробљеника формално завршено војно ангажовање САД у Вијетнамском рату. 1979 — Иранци на референдуму убедљивом већином изгласали успостављање Исламске републике. 1981 — Џон Хинкл млађи је покушао да убије председника САД Роналда Регана, који је прошао са лакшим повредама. 1987 — Слика Ван Гога „Сунцокрети“ продата на аукцији у Лондону за 39,7 милиона долара. 1997 — У бомбашком нападу током политичког скупа у главном граду Камбоџе Пном Пену убијено 10 и повређено више од 100 људи, међу њима и водећи камбоџански опозициони политичари. 2003 — У америчкој држави Њујорк забрањено пушење у ресторанима и баровима. 2005 — У егзилу у Јужној Африци умро Милтон Оботе, први лидер Уганде након стицања независности. 2008 — Бивши председник и дугогодишњи мировни посредник Марти Ахтисари добио Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник UN-a у преговорима о статусу Косова.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs