Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 379 * 10. март 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

10.3.2019.

У овом броју: Шанса за остварење снова Кључни партнер Програма ЕУ ПРО Ове године лакше до посла Од одушевљења до разочарања Излаз из зачараног круга бирократије Азбука око Милутина Једа од пет милиона Операције српске војске Слике које не бледе

10 14 20 28 34 38 46 54 62

70 74 78 86 90 94 96 98 102

Фото: М. Радовановић

Игра за енергију Забрањена посета болници Наличја српског лица „Авала експрес“ одувао Краљевчане Седам хлебова На репертоару Биоскопа „Кварт“ Знак пажње и поштовања Земун Фитофармација - Слога Времеплов

МАГАЗИН 10.3.2019.

МАГАЗИН

10.3.2019.

Финансијска подршка Европске уније

ШАНСА ЗА ОСТВ - Краљево домаћин церемоније уручивања сертификата о одобреним пројектима у оквиру јавног позива за набавку опреме за предузетнике, микро и мала предузећа. - Са више од два милиона евра подржана реализација 106 пројеката за које је процењено да ће допринети друштвено економском развоју деведесет девет локалних самоуправа међу којима је и Краљево. - Од 468 апликација, које су прошле административну проверу и техничку евалуацију, мање од половине позвано да достави апликационе формуларе. - Европска унија ће подржати сто шест предузећа из различитих грана индустрије. - Готово половина у власништву жена или младих, а више од трећине послује у руралној средини. - Током наредних годину дана очекује се отварање 255 нових радних места

вропска унија је у првом кварталу прошле године отпочела реализацију пројекта ЕУ ПРО за који је двадесет пет милиона евра обезбеђено из ИПА програма за 2016. Основним циљем означена је жеља да се допринесе уравнотеженом друштвено-економском развоју неразвијених делова Србије са фокусом на два региона, Западна Србија и Шумадија и Источна и Јужна Србија, са укупно деведесет девет градова и општина. У оквиру прве компоненте пројекта предвиђена је подршка унапређењу конкурентности новоформираних или постојећих предузећа и повећање њихове продуктивности кроз набавку опреме и пружање додатних услуга. Саставни део је и подршка организација-

ма које пружају помоћ привредницима да унапреде капацитете за подршку пословном сектору, а у фокусу друге компоненте је инфраструктурни развој локалних самоуправа кроз издвајање средстава намењених за припрему планске и пројектно-техничке документације, реконструкцију и изградњу пословних зона које треба да привуку инвеститоре. Трећа компонента је усмерена на развој социјалне инфраструктуре, реконструкцију и изградњу школа, вртића, домова здравља и друге, као и пројекте који доприносе унапређењу међуетничких односа на локалном нивоу. Пројекти су бирани на основу конкурса за достављање предлога а крајњи

корисници су мала и средња предузећа, локалне самоуправе, регионалне развојне агенције, организације цивилног друштва. Одговорност за реализацију пројекта преузела је Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге, изабрана за имплементационог партнера на конкурсу Делегације Европске уније у Србији, а Краљево изабрано за домаћина церемоније уручивања сертификата о одобреним пројектима у оквиру јавног позива за набавку опреме за предузетнике, микро и мала предузећа. У сарадњи са Министарством за европске интеграције, Развојном агенцијом Србије и регионалним развојним агенцијама Европска унија ће, средствима која премашују два милиона

Фото: М. Радовановић

ВАРЕЊЕ СНОВА

МАГАЗИН

10.3.2019.

евра, подржати реализацију укупно 106 пројеката за које је процењено да ће допринети друштвено економском развоју деведесет девет локалних самоуправа међу којима је и Краљево. Позив за учешће на конкурсу у мају прошле године био је увод у кратку медијску кампању на четрнаест локација на којима је организовано исто толико сесија како би се пружило што више информација и кандидатима олакшало учешће. Од 468 апликација, које су прошле административну проверу и техничку евалуацију, мање од половине је позвано да достави апликационе формуларе. Од 17. октобра прошле до средине јануара ове године током развоја бизнис планова апликанте су, кроз пет радионица, подржале регионалне развојне агенције. У истом периоду више од двадесет представника програма, и посматрача из националних институција, учествовало је у евалуацији пристиглих апликација а цео процес је пропраћен теренским посетама они-

ма који су учествовали на конкурсу. Да се до средстава, посебно бесповратних, не долази лако потврђује податак о великим обавезама апликаната од којих се очекивало да докажу како су њихови бизнис планови одрживи у еколошком и у смислу техничких капацитета за спровођење. Бизнис планови су морали да буду ефикасни и исплативи, а очекивани резултати и ефекти да имају позитиван утицај на ширу заједницу кроз допринос ланцу вредности и отварању нових радних места. Посебна пажња је посвећена друштевном утицају, мереном кроз запошљавање незапослених лица из теже запошљивих група, и конкретним активностима које потврђују друштвено одговорно пословање. Крајњи резултат огледа се у потврди да ће Европска унија подржати сто шест предузећа из различитих грана индустрије од којих је готово половина у власништву жена или младих, а више од трећине послује у руралној средини. Током наредних годину дана очекује се

отварање 255 нових радних места, пројектовано повећање годишњих прихода веће од осам милиона евра и увећање извоза за четвртину тог износа. Корисници средстава Европске уније дужни су да потврде друштвено одговорно пословање подршком институцијама које се баве децом и рањивим групама становништва, локалним удружењима грађана и спортским клубовима, али и улагањем у унапређење заштите животне средине, помоћ здравственим институцијама и подршком локалних манифестација. Предузетницима и представницима микро и малих предузећа, чији ће пројекти бити подржани у оквиру програма ЕУ ПРО, сертификате су уручили министарка за европске интеграције Владе Србије Јадранка Јоксимовић и генерални директор за суседске односе и преговоре о проширењу при Европској комисији Кристијан Данијелсон. Вредност средстава која ће бити уложена у 68 предузећа са простора Златиборског,

Колубарског, Мачванског, Моравичког, Подунавског, Поморавског, Расинског, Рашког, Топличког и Шумадијског округа приближава се износу од милион и четири стотине хиљада евра, а преосталих 38 уговора потписана су у Бујановцу 22. фебруара у присуству шефа Делегације Европске уније у Србији, амбасадора Сема Фабриција. Веома добра сарадња између Краљева и развојног програма добра је основа за очекивање да ће средства привредницима са ове територије бити искоришћена на најбољи могући начин. - Ми смо само током претходне године потписали уговор о финансирању три веома значајна пројекта. Обезбедили смо новац за план детаљне регулације другог градског прстена, који ће омогућити да тежак камионски саобраћај више не пролази кроз центар града, а кад изградимо ову саобраћајницу моћи ћемо да учинимо живот Краљевчана бољим и еколошки чистим. У Краљеву четрдесет пет година ни-

су отваране фабрике а сада се граде две, турске Тај групе која ће запослити две и по хиљаде радника и немачке Леони у коме ће посао наћи чак пет хиљада Краљевчана. Преко ЕУ програма добили смо новац за техничку документацију за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, а планирамо да ове године будемо домаћини Балканског шампионата у атлетици и, са сто хиљада евра, направимо платформу за особе са инвалидитетом како би могле да сиђу до стадиона и користе га као сви други - нагласио је градоначелник Краљева Предраг Терзић. Генерални директор за суседске односе и преговоре о проширењу при Европској комисији признаје да је импресиониран приказаном презентацијом која потврђује да ова врста програма, који се реализује у сарадњи са Владом Србије, дају конкретне резултате који се огледају у економском развоју и шанси за испуњење снова власника малих и средњих предузећа. Значајан фактор ка том циљу је подр-

шка Европске уније која на прави начин, бесповратним средствима помаже малим и средњим предузећима да набаве опрему која омогућава повећање продуктивности. Прилика да се представе на церемонији уручивања сертификата пружена је предузећу за производњу плетених одевних предмета „Ивко Книтс“ из Блаца које ће, бесповратним средствима Европске уније од педесет хиљада евра, набавити савремене машине за вез. Према речима директора Милоша Ивковића значајније од успеха предузећа је то што, као добар комшија, запошљава суграђане и помаже заједницу. Значај бесповратних средстава из фондова Европске уније потврђује и власница производно трговинске радње „А Ла Турка“ из Новог Пазара Елмедина Ћосовић, посебно ако су то млада предузећа која не могу лако да добију кредите. Потврђено је и да ће подршка Владе Србије и Европске уније овој предузетници помоћи да створи одржив посао за породицу. Т. Радовановић

Значајна улога Министарства за европске интеграције

МАГАЗИН

10.3.2019.

КЉУЧНИ ПАРТНЕР ПРОГРАМА ЕУ ПРО

- Краљево је један од најзначајнијих градова у Србији коме су, ради побољшања одрживог развоја, неопходне нове инвестиције. - Мала и средња предузећа кичма здраве српске економије. - Одрживи регионални развој је жила куцавица процеса европских интеграција. - Развојне регионалне агенције су важан фактор у мапирање потреба и могућности. - Заједнички интерес и заједничко обликовање политика доносе мир, просперитет, виши животни стандард и боље услове живота. - Неопходна координација и боља комуникација централног и локалног нивоа власти у чему значајну улогу треба да одиграју регионалне развојне агенције

еремонија уручивања сертификата о одобреним пројектима у оквиру јавног позива за набавку опреме за предузетнике, микро и мала предузећа прилика је да министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић подсети на податак да је Краљево један од најзначајнијих градова у Србији коме су, ради одрживог развоја, неопходне нове инвестиције. Једним од начина да се побољша оцењена је додела средстава по основу јавног позива током прошле године који представља наставак ранијих програма Европске уније а добрим делом је фокусиран на оно што треба да буде кичма здраве српске економије. Да то није фраза сведочи податак да су у развијеним земљама Европске уније управо таква предузећа основа одрживе привреде и економског развоја. Преговори о ступању у пуноправно чланство, који се одвијају кроз усаглашавање норми дефинисаних у тридесет пет поглавља, пружају шансу Србији да користи средства из фондова који су доступни земљи кандидату. Без обзира на политичке прилике, које у одређеним периодима отежавају или олакшавају приступни процес, видна је жеља ресорног министарства да пре окончања процеса, када ће бити доступна и средства из различитих програма Европске уније, искористи могућности за развој економије и на најбољи начин крене путем одрживог развоја, пре свега регионалног. - Иако некада звучи као рогобатна реч, одрживост је суштина успеха да ли је то што сте започели одрживо са становишта логистике, финансија и екологије. Одрживост значи да стварате паметан развој који ће значити да сутра бизнис, привреда и економија могу да, ако не боље, буду бар исти јер тежимо да створимо боље услове за оне који долазе. Није сваки развој одржив и није сваки развој паметан. Управо због тога кроз процес европских интеграција, примењујући најбоље праксе оних који су успели да постигну одрживи и развој, виши животни стандард, стопе назпослености и економију држава које су постале чланице Европске уније,

МАГАЗИН

10.3.2019.

настављамо да у овој фази искористимо све што нам је доступно. У том смислу одрживи регионални развој је жила куцавица процеса европских интеграција за нас у Влади и све грађане Србије који би на тај начин требало да посматрају процес европских интеграција. Ово је и развојни процес који треба да доведе да будемо део онога чему тежимо и припадамо као друштво - истакла је Јоксимовић. Због тога се и програм који је омогућио значајна бесповратна средства за куповину машина и опреме сматра изузетно значајним баш као и регионалне развојне агенције које су препознате као важан фактор у мапирање потреба и могућности. Потврда значаја очекује се и у будућности кроз додатну помоћ заинтересованим предузетницима, организацијама цивилног друштва и академској јавности. Из Министарства за европске интеграције стиже потврда спремности да свима пружи потребне информације о расположивим средствима из фондова Европске уније којима би, заједничким радом, могли да се реализују вредни и квалитетни пројекти. Додела сертификата о одобреним пројектима у оквиру јавног позива за набавку опреме за предузетнике, микро и мала предузећа прилика је за очекивање о отварању нових радних места, која се оцењују добрим индикатором одрживости, али и потврду друштвене одговорности која се сматра значајном за развој. - Инвестиције су важне за развој, али нису довољне јер је развој више од тога. У том смислу у годинама пред нама, до пуноправног чланства, по Србији ће бити организован низ обука, семинара и конференција где, уз помоћ неке од шеснаест регионалних развојних агенција, можете да прикупите довољно информација и обучите се за оно што ће бити важан извор финансирања у наредним годинама, а и касније кад ће Србији бити на располагању много већи фондови него што су данас. То је прича успешних држава. Не дешава се успех преко ноћи, али је важно препознати стратешки правац развоја и бити упоран. Европска унија

је клуб држава који је показао да су заједнички интерес и заједничко обликовање политика, које су важне за те државе и њихове грађане, донели мир, просперитет, виши животни стандард и боље услове живота - истакла је Јоксимовић. То је разлог више да и Србија користи могућности које су на располагању и, усвајањем нових навика, унапређује одрживи развој. Зато се од оних који су овом приликом добили средства за куповину машина и опреме очекује да, као добри примери, позитивно делују на друге у споственим срединама како би правовремено припремили добре пројекте на којима се заснива запошљавање нових радника. Неопходним на том путу сматра се координација и боља комуникација централног и локалног нивоа власти у чему значајну улогу треба да одиграју регионалне развојне агенције. Досадашње искуство указује на потребу да локалне самоуправе више јачају сопствене јединице за коришћење фондова како би биле информисане о доступним програмима и начинима апликације за средства. Сарадња Министарства за европске интеграције са локалним самоуправама и регионалним развојним агенцијама добра је основа за уверење да представља значајан подстрек одрживом и равномерном регионалном развоју Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Јадранка Јоксимовић

МАГАЗИН 10.3.2019.

Нови подстицаји за запошљавање

МАГАЗИН

10.3.2019.

ОВЕ ГОДИНЕ ЛАКШЕ ДО ПОСЛА

- Национална служба за запошљавање објавила је дванаест јавних позива који, сем за спровођење јавних радова и покретање сопственог бизниса, трају до краја новембра. - У току протекле године је у различите програме ангажовано више од 10,5 милиона динара којима је омогућено укључивање око седам стотина особа, ради запошљавања стицања додатних знања, вештина и искуства за рад у струци. - Уз редовне позиве Националне службе за запошљавање у краљевачкој филијали очекују и додатна средства из фондова Европске уније. - Ове године више од тринаест милиона динара за реализацију програма активне политике запошљавања. - До краја године очекује се да у погонима фабрике Еуротај буде хиљаду радника, а две и по хиљаде се очекују пре истека три године од почетка рада

МАГАЗИН 10.3.2019.

одатак да је запошљавање један од највећих проблема земље, али и локалне заједнице, повод је трагања за начинима да се бројним подстицајним мерама, најчешће финансијске природе, различите категорије послодаваца и оних који трагају за послом мотивишу на кораке који имају за циљ промену радно правног статуса. Уз подстицајне мере локалне самоуправе значајне су активности Националне службе за запошљавање која је током минуле недеље промовисала јавне позиве и конкурсе који ће бити реализовани до краја године. Жеља да се мотивишу послодавци из приватног сектора основни је мотив да се промоција организује у срадњи са Регионалном привредном комором уз консултације са локалном самоуправом о привредним активностима планираним за наредни период. Неколико дана пре краја фебруара Национална служба зазапошљавање објавила је дванаест јавних позивакоји, сем за спровођење јавних радова и покретање сопственог бизниса, трају до краја новембра. Финанисијским мерама и подстицајима у току протекле године је, путем јавних позива, у различите програме ангажовано више од 10,5 милиона динара којима је омогућено укључивање око седам стотина особа, ради запошљавања,стицања додатних знања, вештина и искуства за раду струци. Ове године се, први пут после низа година, програм за лица са средњим и високим степеном стручне спреме реализује искључиво у приватном сектору. Поред потенцијалних послодаваца, као циљне групе, на промоцију су позвани представници институција и удружења чији чланови икорисници представљају теже заошљиве категорије на регионалном или локалном тржишту рада, међу њима Центра за социјални рад,СОС Дечјег села, Центра локалних услуга, ромских и удружења особа са инвалидитетом. Овога пута позвани су и представници Канцеларије за младе, а повод је податак да промовише и информише младе до тридесет година старости о свим мерама које ће током године спроводити Национална служба за запошљавање. Уз редовне позиве Националне службе за запошљавање у краљевачкој филијали очекују и додатна средства из фондова Европске уније за које ће позиви бити накнадно објављени.

Буџетом града за претходну годину различитим мерама за реализацију програма активне политике запошљавања намењено је дванаест милиона динара, а ове је тај износ додатно повећан на нешто више од тринаест. У локалној самоуправи верују да ће суграђани добили прилику да, путем стручне праксе или јавних радова, дођу до посла, привредници увећају број запослених а они који желе да покрену сопствени бизнис поред себе запосле чланове породице, рођаке, комшије и пријатеље. Да подстицајне мере дају резултате потврђује податак да је 2012. на евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање било више од четрнаест хиљада незапослених, а да је тај број до краја претходне сведен тек на неколико стотина више од десет хиљада. Поред средстава удружених са Националном службом за запошљавање значајним се оцењује и обезбеђење услова за боље привредно окружење као основ новог запошљавања. Тако је током прошле године, средствима фирми које послују у индустријској зони Шеовац, придодато тридесет пет милиона динара за изградњу саобраћајнице, тротоара и јавне расвете од ових предузећа до Ибарске магистрале. Из локалне самоуправе стиже потврда да ће ове године бити уложена додатна средства којима ће се домаћим и страним инвеститорима обезбедити услови за нормално пословање. Добра потврда је Програм уређивања грађевинског земљишта у коме значајну ставку чине средства за изградњу две трафостанице укупне снаге шеснаест мегавата. Половина је намењена погону фабрике Еуротај, на локацији некадашњег „Аутотранспорта“,а остатак домаћим предузећима у индустријској зони. Промоција јавних позива и програма Националне службе за запошљавање само је једна од активности које локална самоуправа сваке године организује са циљем да повећа број запослених. Корак ка томе су сајмови привреде, запошљавања и образовања чији се ефекат огледа у запошљавању седамдесет три особе током протекле године у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Удруженим средствима створени су услови за запошљавање додатних шездесет једне особе, а Национална служба за запошљавање је обезбедила средства за запошља-

вање још 691. Слични ефекти очекују се и током ове године кад ће прилика за полагање државног и стручног испита, након спроведене стручне праксе, бити пружена најбољим ђацима и студентима са овог подручја. Погледи великог броја младих који траже посао, али и знатног броја оних који су без посла остали у периоду транзиције, упрти су према најављеном почетку рада две нове фабрике, Еуротај и Леони. Да очекивања нису без основа потврђује генерални директор фабрике Еуротај Мурат Чаглар уз подсећање да је већ запослено сто тридесет радника, а до јуна ће тај број бити удвостручен. До краја године очекује се да у погонима ове фабрике буде хиљаду радника што је корак даље према две и по хиљаде колико се очекују пре истека три године од почетка рада а све је, каже Чаглар, резултат добре сарадње са Националном службом за запошљавање

Јавни позиви Послодавац који запосли особу са инвалидитетом којој је потребна стручна подршка на радном месту, може остварити право на рефундацију трошкова зараде за лице које је ангажовано на тим задацима најдуже дванаест месеци. Послодавцу се рефундирају трошкови исплаћене зараде, без пореза и доприноса, сразмерно броју радних сати стручне подршке у односу на месечни фонд, у висини до педесет хиљада динара, као и трошкови припадајућих пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање. Онај који на неодређено време запосли особу са инвалидитетом без радног искуства, има право на субвенцију зараде у трајању од дванаест месеци. Субвенција се одобрава на основу поднетог захтева послодавца, у висини до 75% укупних трошкова зараде са припадајућим доприносима за обавезно социјално осигурање, али не више од износа минималне зараде, a остварује се према прописима о државној помоћи за запошљавање особа са инвалидитетом и другим прописима о државној помоћи. Упућен је и јавни позив за реализацију програма стицања практичних знања кроз обављање конкретних послова, заснивањем радног односа код послодавца који

МАГАЗИН 10.3.2019.

припада приватном сектору. У програм се могу укључити незапослена лица без завршене средње школе, односно без квалификација, укључујући и она која су завршила функционално основно образовање одраслих, као и лица из категорије вишкова запослених, налазе се на евиденцији незапослених дуже од осамнаест месеци са најмање средњим образовањем,без обзира на врсту и радно искуство, а немају адекватна и применљива знања, вештине и компетенције за обављањеспецифичних послова. Програм стицања практичних знања подразумева процес учења за рад на конкретним пословима у трајању од три месеца, у складу са достављеним програмом послодавца. Реализује се кроз заснивање радног односа на одређено време током кога послодавац остварује право на накнаду трошкова зараде у трајању од три месеца уз обавезу да након завршетка програма задржи лице у радном односу још толико. Програмом је предвиђено и заснивање радног односа на неодређено време, а послодавац остварује право на накнаду трошкова у трајању од три месеца и накнаду трошкова зараде за још толико уз обавезу да задржи лице у радном односу најмање шест месеци наконистека периода финансирања. Послодавцу који је засновао радни однос са незапосленим за време стицања знања и вештина за рад, Национална служба рефундира двадесет осам хиљада динара нето зараде месечно и припадајући порез и доприносе заобавезно социјално осигурање, у трајању од три или шест месеци. Програм јавних радова намењен је радном ангажовању теже запошљивих незапослених лица и незапослених у стању социјалне потребе, ради очувања и унапређења радних способности и остваривања одређеног друштвеног интереса. Јавни рад спроводи послодавац кога одреди Национална служба за запошљавање, а организује се на подручју јединица локалних самоуправа које према степену развијености припадају одређеној групи. Субвенција за самозапошљавање намењена је особама које се воде на евиденцији Националне службе за запошљавање, и имају завршену обуку за развој предузетништва, у једнократном износу од 200 хи-

љада динара, односно 220 у случају самозапошљавања вишкова запослених или 240 за незапослене особе са инвалидитетом. Средства су намењена оснивању радње, задруге или другог облика предузетништва, као и привредног друштва, уколико оснивач заснива у њему радни однос. Незапослени који оствари право на субвенцију у обавези је да обавља регистровану делатност и по том основу измирује доприносе за обавезно социјално осигурање најмање дванаест месеци. Ово право може се остварити и удруживањем више незапослених, оснивањем привредног друштва, а свако лице појединачно подноси захтев за самозапошљавање и остваривање права на субвенцију. Програм приправника подразумева стручно оспособљавање незапосленог за самосталан рад у занимању за које је стечено најмање високо четворогодишње образовање, ради обављања приправничког стажа, односно стицања услова за полагање стручног испита, када је то предвиђено као посебан услов за рад на одређеним пословима. Програм се реализује код послодавца који припада приватном сектору и траје у складу са законом на основу акта о организацији и систематизацији послова, а Национална служба учествује у финансирању програма најдуже до дванаест месеци. Послодавац има обавезу да задржи лице у радном односу најмање шест месеци након истека периода финансирања, а незапослени који је радио краће од времена утврђеног за приправнички стаж, у програм се може укључити за преостало време потребно за стицање услова за полагање испита. Током реализације програма послодавцу се рефундира нето зарада од тридесет хиљада динара, за пун фонд радних часова, и припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање, у трајању до дванаест месеци. Субвенција за запошљавање теже запошљивих на новоотвореним радним местима одобрава се послодавцима у приватном сектору, у једнократном износу, ради запошљавања незапослених који се воде на евиденцији Националне службе за запошљавање. У ову категорију спадају млади до 30 година старости, без или са ниским квалификацијама, млади у домском смештају, хранитељским и старатељским поро-

дицама, старији од 50 година који имају статус вишка запослених, Роми, особе са инвалидитетом, радно способни корисници новчане социјалне помоћи, дугорочно незапослени и жртве породичног насиља. Висина субвенције је одређена степеном развијености јединице локалне самоуправе и износи између 150 и 300 хиљада динара. Програм приправника за незапослене са средњом стручном спремом подразумева оспособљавање за самосталан рад у струци за коју је стечено одговарајуће образовање, ради обављања приправничког стажа, односно стицања услова за полагање стручног испита. Спроводи се код послодаваца који припадају приватном сектору, у трајању до шест месеци, а реализује кроз заснивање радног односа на одређено или неодређено време. Незапослени који је радио краће од времена утврђеног за приправнички стаж у струци која је услов за рад на тим пословима, у програм се може укључити за преостало време потребно за стицање услова за полагање приправничког или стручног испита. Послодавцу се на месечном нивоу рефундира нето зарада од 28 хиљада динара, за пун фонд радних часова, и припадајући порез и доприноси за обавезно социјално осигурање, у трајању до шест или дванаест месеци, у зависности од врсте радног односа. Национална служба за запошљавање учествује у финансирању обуке на захтев послодавца ради стицања знања и вештина потребних за обављање послова на конкретном радном месту, уколико на евиденцији незапослених нема лица са потребним знањима и вештинама. Програм подразумева реализацију обуке у трајању до 480 часова, у зависности од врсте, сложености послова и других елемената од значаја за трајање обуке, у складу са стандардима или посебним законом или правилником. У ову област укључена је и реализација обуке за особе са инвалидитетом у складу са програмом за који је издато одобрење за спровођење мера и активности професионалне рехабилитације министарства надлежног за послове запошљавања, а за све групе је предвиђено заснивање радног односа са лицима која су са успехом завршила обуку. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.3.2019.

МАГАЗИН

10.3.2019.

Додењена средства удружењима грађана и спортистима

ОД ОДУШЕВЉЕЊА - Планиран износ од дванаест милиона динара расподељен на четрдесет девет удружења грађана. - Комисија за оцену пројеката због непотпуне документације одбацила пријаве десет удружења, а неоснованим су оцењени пројекти осам других. - Кратких рукава остала и удружења у чијим је пројектима утврђен јавни интерес, али су исцрпљена планирана средства. - Право на финансирање оспорено удружењима која нису оправдала средства додељена на основу учешћа у раније расписаним јавним позивима за пројектно суфинансирање. - Спортистима четрдесет девет милиона динара, највише кошаркашима Слоге

А ДО РАЗОЧАРАЊА д почетка сваке календарске године према градском буџету је усмерена пажња бројних организација цивилног друштва која очекују средства за реализаију планираних пројеката. Објављивање резултата сваке од претходних година прилика је за потврду незадовољства готово свих учесника конкурса за доделу средстава. И док се незадовољство оних који су остали испод црте по који пут може сматрати оправданим није необично да су незадовољни и други, понајвише због уверења да заслужују више. Расподела средстава којима локална самоуправа субвенционише реализацију

пројеката удружења грађана претходне године је била повод појачаног незадовољства, а готово целе године била прилика за подсећање на поступак који су обележиле малверзације. Због тога се са посебним интересовањем очекивало објављивање резултата овогодишњег конкурса који су верификовани на осамдесет другој по реду седници Градског већа на чијем су се дневном реду нашле само две тачке. Прва је разматрање предлога одлуке о суфинансирању пројеката удружења по јавном позиву од 15. јануара и решења о одобрењу годишњих програма у области спорта и

утврђивању износа средстава за њихову релизацију у овој години. Комисија за оцену исправности поднете документације и квалитета предложених решења је као непотпуне одбацила пријаве десет удружења грађана, неоснованим су оцењени пројекти осам удружења док је јавни интерес утврђен код четрдесет девет преосталих којима су остварили право на део средстава од укупно опредељених дванаест милиона. Пажљивији поглед на листу одобрених за реализацију показује да из године у годину нема велике разлике у редоследу, бар оних који су оцењени

МАГАЗИН

10.3.2019.

најквалитетнијим. Тако су и ове године на врху листе, са највећим бројем бодова, Удружење ликовних и примењених уметника, Културно уметничко друштво „Краљевачка ризница“ и Фолклорни ансамбл „Карановац“. Најбоље оцењеном пројекту додељено је 89 бодова док је последњем са листе који се финансирају средствима градског буџета припало 41. Градско веће је утврдило да неки од пројеката нису поднети у складу са одлуком о суфинансирању програма рада удружења, а јавни интерес је утврђиван на основу њихове садржине. Посебно је узета у обзир чињеница да се поједине активности наведене у пројекту већ финансирају у складу са одређеним законским одредбама, као и да се ради о активностима које спадају у редовну делатност појединих установа чији је оснивач град Краљево. Право на финансирање оспорено је и удружењима која нису оправдала средства додељена на основу учешћа у раније расписаним јавним позивима

за пројектно суфинансирање. Интересантним се чини податак да је за одређен број пројеката утврђено постојање јавног интереса за суфинансирање, због чега се приступило бодовању и утврђивању трошква на основу чега је Градско веће утврдило учешће града у суфинансирању, али им средства ипак нису додељена јер су планирана за ову намену исцрпљена закључно са четрдесет девет пројеката. Комисија за избор годишњих и посебних програма у области спорта је, последњег дана фебруара, упутила предлог Градском већу да одобри расподелу средстава за реализацију годишњих програма спортских удружења, клубова и организација по јавном позиву у 2019. години којим је за ову сврху намењено четрдесет девет милиона динара. Процена да је кошаркашком спорту довољно безмало осамнаест милиона динара основа је за доделу чак једанаест друголигашу Слоги који после два-

десет два првенствена кола није успео да догура даље од петог места на табели. Чланови комисије сматрали су да је Женском кошаркашком клубу „Краљево“ који је, после неколико изузетно успешних сезона и пласмана међу четири најбоља тима са правом учешћа у међународним такмичењима, овогодишњу завршио на осмом месту довољна половина ове суме. Интересантним се чини податак да је, случајно или намерно, Слога сврстана међу прволигаше чиме је стекла право на већу количину пара. Остатак средстава намењених кошаркашком спорту намењен је члану Друге регионалне лиге ОКК „Слога Елит“ и КК „Плеј“ који се такмичи у Међурегионалној лиги. Од скоро седам и по милиона намењених фудбалском спорту половина је припала Фудбалском савезу Краљево. На истоветни износ од по седам стотина хиљада динара могу да рачунају Слога, Карађорђе из Рибнице и Полет из Ратине, а двеста Клуб малог фудбала Карановац, док је кратких ру-

кава остао Раднички из Ковача. Фудбалски клуб Кикер, сврстан међу кадете, у овој години може да рачуна на 440, а Женски фудбалски клуб „Слога 036“ 330 хиљада динара. Од 8,54 милиона намењеном одбојкашком спорту седам је припало Рибници која је, после једне сезоне, и пре краја првенствене трке, обезбедила повратак међу суперлигаше. Са десет пута мање средстава првенствену сезону мораће да прегура прволигаш Гимназијалац, а са 550 хиљада српсколигаш Техничар. Четири клуба који се такмиче у оквиру Српске лиге, 4. краљевачки батаљон, Рибница 2004, Ђура Јакшић из Ушћа и Ушће, могу да рачунају на по шездесет хиљада динара. Борилачким спортовима намењено је скоро 2,7 милиона од којих трећина боксерима Металца. Кик боксерим Краљева, каратистима Ипона из Врбе и краљевачке Слоге припало је по 350 хиљада динара, Џудо клуб Партизан је са 450 хиљада динара дупло богатији од Машинца, док Аикидо клуб Самбо

може да рачуна само на шездесет хиљада. Од два атлетска клуба, којима је намењено осам стотина хиљада, нешто боље је прошао Карановац маратон, уз процену да је АК Краљево за реализацију активности довољно 350 хиљада динара. Четири и по милиона припало је рукометашима, Женском рукометном клубу Металац половина те суме, рукометашима Слоге 1,2 а Металца милион динара. Бициклисти Металца били су боље среће него чланови Чикера о чему сведочи податак да је првима припало 930 хиљада динара а другима тек нешто више од петине те суме. Ватерполисти ове године нису имали конкуренцију, па је свих милион и шесто хиљада намењених овом спорту припало њима. Кајакаши нису били те среће, па је 900 хиљада подељено између два клуба с тим што је предност дата кајакашима Ибра док је Студеници припало 350 хиљада. Тенисерима Краљева припало је 250, стонотенисе-

рима Металца дупло мање, а шахистима Слоге 750 хиљада динара. У области срељаштва 190 хиљада је подељено на три клуба, стреличарима Центра и Краљева по осамдесет, а стрелцима Рибнице тридесет хиљада динара. У области куглашког спорта целокупан износ од 150 хиљада припао је куглашима Краљево, а 650 хиљада динара развоју спорта у школама. Од планинарских клубова срећне руке био је само Железничар коме је припало сто хиљада, Аероклубу Михајло Петровић педесет хиљада више, а Клубу америчког фудбала Краљевске круне 450 хиљада динара. До укупног износа намењеног спорту 650 хиљада су, у односу један према два, поделили Рејсинг тим и ГТЦ рејсинг КВ из Жиче, док је параглајдистима Еола припало двеста а Пикадо клубу Рокенрола четрдесет хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.3.2019.

Предност електронског пореског уверења

МАГАЗИН

10.3.2019.

ИЗЛАЗ ИЗ ЗАЧАРАНОГ

- Уштеда најмање два милиона евра годишње. - Добијање пореског уверења један од најучесталијих административних поступака. - Пореска управа са Агенцијом за привредне регистре лидер међу институцијама у развоју електронских сервиса. - У следећој фази развоја система обједињена документа две пореске администрације. - Апел за укидање пратећих такси. - Без обавезе доказивања о плаћеном порезу у поступцима пред државним органима? - Пореска управа годишње изда седам стотина педесет хиљада уверења Пореска управа је направила још један велики корак ка стварању бољег пословног амбијента и елиминисању сувишне бирократије кад је, првог дана марта, омогућила прибављање уверења о плаћеном порезу електронским путем. То ће, процењује Национална алијанса за локални еко-

номски развој, грађанима и привредницима уштедети најмање два милиона евра годишње. Успостављањем електронске услуге делимично је решена најдуговечнија препорука Сиве књиге која датира још из 2009. и један од приоритетних захтева чланова Националне алијансе

за локални економски развој. Ову процедуру грађани и привреда су изабрали као прву коју би требало дигитализовати, у оквиру кампање „Питајте када“, која је током прошле године реализована у циљу унапређења јавних услуга. Због учешће на тендерима, у по-

Г КРУГА БИРОКРАТИЈЕ словању са банкама, ради уписа или брисања из регистара и слично добијање пореског уверења се потврдило као један од најучесталијих административних поступака. Како је у тим пословима неопходно поднети потврде Пореске управе и локалне пореске администрације о престанку пореских обавеза, или њиховом редовном измиривању, често се дешавало да важење документа од пет дана истекне пре добијања другог. Потврда да је рок за издавање овог био петнаест дана један је од разлога што су привредници били у ситуацији да се нађу у зачараном кругу бирократије, што ће бити елиминисано увођењем нових процедура. Са позиције директорке тима за регулаторну реформу у Националној алијанси Јелена Бојић потврђује да је Пореска управа, заједно с Агенцијом за привредне регистре, лидер међу ин-

ституцијама у развоју електронских сервиса, а посебно значајном оцењује чињеницу да су те сервисе креирали самостално. У следећој фази развоја система очекује се да привреди електронски буде омогућено да прибавља и потврде локалних пореских администрација, односно да та два документа буду обједињена, као и да буду укинуте пратеће таксе. Проблематичном се оцењује наплата две таксе у укупном износу од 620 динара, за подношење захтева и добијање документа, као и у време када је процедура обављана на шалтеру. И поред процене да је то адекватна накнада за пружања услуге у Националној алијанси за локални економски развој верују да таксе за електронске услуге не би требало наплаћивати због тога што највећи део посла обавља софтвер, а не службеници, што је повод за апел Министарству финансија

да укине таксе за ову процедуру. Додатни предлог односи се на ослобађање грађана и привреду од обавезе да обезбеђују доказе о плаћеном порезу у поступцима пред државним органима, јер податке из ових докумената институције прибављају електронском комуникацијом с Пореском управом, на шта их обавезује закон. Оцењено је и да нови електронски сервис представља важан корак у реализацији програма трансформације Пореске управе. Како она годишње изда седам стотина педесет хиљада уверења на чијој је изради ангажован велики број запослених пружена је прилика да буду распоређени на друге послове што се сматра још једним кораком ка додатном унапређењу ефикасности пореске администрације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.3.2019.

Ротаријанци на Тргу српских ратника

МАГАЗИН

10.3.2019.

АЗБУКА ОКО О

- Ћирилица као национално писмо саставни део пројекта реконструкције Трга српских ратника. - Тридесет слова ћириличног писма дар Ротари клуба Краљево. - Првобитна идеја подразумевала слова од гранитних коцки којима је у великом делу поплочан централни градски трг. - Акцију помогли ротари клубови из више градова Србије. - Донаторима златне и сребрне повеље. - Донаторско вече 23. марта у Хотелу Турист у оквиру акције „Ниједна школа без рачунара“. - Краљево има ново трајно обележје које ће памтити генерације. – За време аустроугарске окупације у Првом светском рату ћирилица протерана са Трга српских ратника, из Краљева и Србије. - Ћирилица протерана из медија и јавног обраћања

Фото: М. Радовановић

О МИЛУТИНА

етаљна реконструкција Трга српских ратника је сваки пут до сада, а вршена је по многима прилично често, привлачи пажњу великог броја Краљевчана. То потврђује и последња која код једних појачава незадовољство због драстичног померања планираних рокова, уз страх да би то у знатној мери могло да повећа и трошкове, а код других појачава знатижељу везану за коначни изгледа какав ће бити видљив тек кад буде склоњена ограда која месецима уназад онемогућава пролаз овим делом града. Иако се најзаслужнијим за то сматра пројектант мање је познато да су на њега директни утицај имале и друге структуре,

МАГАЗИН

10.3.2019.

пре свих Ротари клуб Краљево. Ма колико да се допринос наслућивао на основу наговештаја о појединим деловима тек је пре неколико дана у потпуности скинут вео тајне и потврђено да је у тридесет шест поља, која се од центра радијално пружају према периферним деловима, уграђено тридесет слова азбуке исписане ћириличним писмом.

Председник Ротари клуба Краљево Радован Типсаревић подсећа да је идеја о заштити ћириличног писма годинама уназад присутна у јавности, а иако су обнародоване препоруке Владе Србије којима би то требало да се омогући нема назнака да се далеко одмакло у реализацији. Био је то довољан разлог да професор српског језика пође у потрагу за начином који би до-

принео новом изгледу надалеко препознатљивог централног градског трга. Завршетак рада на пројекту за реконструкцију Трга српских ратника поклопио се са избором Типсаревића за председника Ротари клуба, а како је образовање једна од централних тема у раду појачана је жеља да се остави трајни печат и укаже на значај очувања националног писма. - Сматрам да не постоји боље место у граду где би могла да се инсталира ћирилица осим око споменика српским јунацима на Тргу српских ратника, а ни боље време да се то уради него кад се читав трг реконструише. Појавили смо се са идејом да ћирили-

ца, као национално писмо, буде саставни део пројекта реконструкције трга и наишли на разумевање Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљево. Директор је прихватио идеју и ангажовао тим да допуни пројекат, а кад је био готов и ћирилца се нашла у њему - прича Типсаревић. Првобитна идеја је, каже, била знатно скромнија а подразумевала слова од гранитних коцки којима је у великом делу поплочан централни градски трг. Од почетка реконструкције потврдило се да нема мајстора довољно вичних ни да сложе гранитне коцке по пројекту, још мање да међу

њих у одређеном распореду поставе слова. Податак да је трг зракасто подељен на тридесет шест поља, која симболишу исто толико битака српске војске у ослободилачким ратовима, довољно је за идеју да се у тридесет поставе слова а шест са северне стране остави празно због чињенице да представљају прилаз за полагање венаца поводом обележавања значајних датума из историје земље и града. Разлог више је податак да се на тој страни налази сунчани сат, па би реализација идеје у знатној мери утицала на извођење пројекта. Да се дође до коначног решења камене интарзије одлучујуће је било ис-

МАГАЗИН 10.3.2019.

куство фирме Мермер гранит „Ромчевић“ која је изразила спремност да се прихвати захтевног задатка и са изузетном прецизношћу изреже слова. Колико је задатак био захтеван најбоље потврђује податак да у току једног дана није могло да се направи више од три слова за чију се величину, у односу на све друге елементе трга, потрудио пројектант. Жеља иницијатора идеје била је да се слова на најбољи начин уклопе у простор, да не буду превише нападна али довољно видљива и адекватно заштићена. Није непознато да све што је ново не наилази увек на стопостотно прихватање локалне средине што најбоље потврђује податак да су током разговора о реализацији пројекта били видљиви знаци отпора, по који пут и јавно изречени на званичним местима. Иако нису директно упућене на адресу Ротари клуба потврђивали су уверење да Краљеву нешто тако и није неопходно. Податак да су називи фирми у најстрожем центру града исписани латиничним писмом, а да ћирилица полако губи битку на овим просторима, само су један од разлога указивања на чињеницу о потреби равноправности којом се ни на који начин не оспорава право на различито мишљење, ни коришћење писма које се оцени најадекватнијим. Некон што су постављена прва слова било је видљиво расположење ротаријанаца подстакнуто уверењем да су испуњена сва очекивања а добра потврда су равне ивице ласерски исеченог сваког слова. Задовољство је појачано у тренутку постављања и последњег, а прилика за оцену суграђана биће пружена кад буду завршени и последњи детаљи, а Трг поново предат на коришћење. Реализација замашног пројекта подразумева и значајна материјална средства због чега су се краљевачки ротаријанци обратили за помоћ другим клубовима у Србији, а спремност да се укључе у акцију међу првима су потврдили чланови из Крушевца, Зајечара, Београда, Сремске Митровице... Свима који допринесу уградњи бар једног слова следи адекватно признање оличено у сребрној повељи, а онима чији допринос буде и већи пружена је могућност да буду власници слова што, као породична успомена и својеврсна реликвија, потврђује златна повеља. Право на слово М остварио је власник „Миража“ Ненад Илић, а иста могућност је пружена и свима који за то покажу интересовање. Због тога је на адресе великог броја појединаца и предузећа упућено на десетине писама, и обављен низ разговора, а крајњи ефекти се очекују у периоду који долази. Међу ротаријанцима нема дилеме око тога да

ће посао бити успешно реализован, а основа су најаве заинтересованости за укључење у финансирање. Нова прилика је донаторско вече 23. марта у Хотелу Турист организовано у оквиру акције „Ниједна школа без рачунара“. - Драго ми је да ће Краљево ући на светску мапу оваквим ликом и мислим да ниједна екскурзија неће проћи а да се не слика испред буквара на Тргу српских ратника. Иако сам стрепео од отежавања, и очекивао већи отпор у неким структурама, испуњени смо задовољством што Краљево има ново трајно обележје које ће памтити генерације. Управо са овог места је 1917. године протерана ћирилица, не само из Краљева него и из Србије, кад је овај простор назван Франц Јозеф плац. Од тог догађаја је прошло сто година, али симболике свакако има, а ово је прилика за подсећање да смо ћирилицу протерали из медија и јавног обраћања. Влада је најавила ослобађање од неких дажбина фирмама које пишу наслов ћирилицом, али нисам видео да је неко то прихватио каже Типсаревић. Посебна захвалност упућена је извођачу који је словима дао коначан изглед и дао им значајан ниво уметничке ведности, а радује и уверење да ће свако до слова у дугом периоду који следи бити место за које ће се везивати бројни припадници сваке од наредних генерација. Ротаријанци подсећају да је свака донација добродошла и да ће на адекватан начин бити искоришћена у некој од наредних акција. У овом тренутку је најактуелнија набавка рачунара за седам школа на територији града за које је потврђено да, у време кад се пропагира увођење електронских дневника и електронских учионица, немају ниједан. Оптимизам за значајан одазив донатора заснован је на уверењу о друштвеној одговорности, а мотив више за учешће требало би да буде богата лутрија на којој се онима са највише среће смеши телевизор, летовање у Грчкој и много тога другог. Жељу да се прикупи што више средстава додатно мотивише потврда да ће на сваки динар од дистрикта који обједињује ротати клубове добити још толико, а основа је меморандум под називом „За лепшу школу“ који су ротаријанци потписали са Министарством просвете, науке и технолошког развоја. Преведено на једноставнији језик то значи да ће школе уз сваки рачунар за који се прикупи довољно средстава добити још један, а прилика да се прикупи и више је аукција слика у оквиру донаторске вечери. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.3.2019.

10.3.2019.

МАГАЗИН

Никола Петровић

Проблеми младих у Краљеву: Никола Петровић (2)

ЈЕДАН ОД ПЕТ МИЛИОНА

- Протести незадовољних грађана настали ради одбране правног поретка у Србији. - Потребна суштинска демонтажа система који је успостављен на корупцији и криминалу. - Разарање привреде и приватизација највеће ране друштва. - Власт свакодневно провоцира народ и вређа интелигенцију. - Идиотски садржаји у риалити шоу програмима, таблоидима и дневним новинама у којима су одавно пређене све границе доброг укуса. - Власт свакодневно гуши и покушава да изазове сукоб између грађана и политичких организација које стоје иза протеста. - Лажни опозиционари, они који су најгласнији, прелазе границу здравог укуса

МАГАЗИН 10.3.2019.

ротест у Београду, назван „Стоп крвавим кошуљама“, већ у другој недељи је, испровоциран изјавом председника Србије, организован под називом „#1од пет милиона“. Показало се да је инат добар мотивациони фактор што је потврдио и број учесника који је превазишао очекивања и највећих оптимиста. Томе су у значајној мери допринела настојања највиших представника власти да се минимизира број учесника међу којима се нашао студент историје на Филозофском факултету Никола Петровић. Иако искуства досадашњих окупљања, и шетњи, грађана потврђују различите разлоге за излазак на улице приметно је да их уједињује уверење о нефункционисању правне државе, и понашању њених највиших представника, у коме је препозната трговина државним и националним интересима. Пред крај претходне године протестима су се прикључили и Краљевчани који још не могу да се похвале очекиваном масовношћу, без обзира што је у међувремену донекле измењена стратегија а организација препуштена одбору представника више различитих групација, политичких странака и организација цивилног друштва. Искуство из београдских протеста један је од повода да се Петровићу укаже поверење како би утицао на мотивацију суграђана, а обраћање на једном од скупова добра је прилика за потврду очекивања неопходног јединства и буђење по мало успаваног друштва. И док највиши представници власти настоје да минимализују ефекте протеста и у сваком траже мотив за напад на организаторе окупљања, суботом у Београду а другим данима у другим срединама, опоненти указују на опасност владавине која није заснована на конкретним резултатима. Зато се и кампања „Будућност Србије“ доживљава као директан одговор на протесте који се оцењују много озбиљнијим од свих претходних, иако власт настоји да их прикаже другачијим. Предношћу се сматра уверење да су се проширили на готово целу Србију, па готово да нема места где нису ор-

ганизовани. - Нико не тражи ништа ван онога што је прописано законом, иако за протесте кажу да су противдржавни и противуставни. Не, оно си сушта супротност јер су настали ради одбране правног поретка у Србији. Имамо председника који свакодневно крши своја овлашћења и излази из надлежности које су му дефинисане уставом, а нико ништа не предузима. Уставни суд се прогласи ненадлежним, институције не раде свој посао, а то провејава као главни мотив ових протеста. Ми не желимо промену једног човека другим, овде је потребна суштинска демонтажа система који је успостављен на корупцији и криминалу. Ми данас, као ни 2000. и 2012. године, немамо извршну, законодавну и судску власт као независне, а променом власти није дошло до суштинских промена, није реформисан систем а служба безбедности остала је готово нетакнута. Имали смо разарање привреде и приватизацију као највећу рану нашег друштва, а на све недаће додата је глобална трагедија, светска економска криза која је сломила снаге па је, без сумње у добре намере, реализација била никаква - каже Петровић. Уверење да су грешке правиле и претходне владајуће гарнитуре, и тако протраћиле шансу, води ка ставу да је потрошен кредит који дозвољава да се учи на њима. Бројне шансе пропустили су и они који су 2000. године учествовали у демократским променама а на све се, каже Петровић, надовезала трагедија чији се корени виде у тренутном саставу владајућих странака чији су редови у знатној мери попуњени онима који се сматрају главним виновницима тренутног стања у земљи. У локалним оквирима таквима се сматрају бивши чланови Г17 плус, а у којој мери су се инфилтрирали међу напредњаке најбоље сведочи податак да чине половину њихове одборничке групе у Скупштини града. Актуелној власти се замера што је у своје редове примила и бројне друге перјанице накадашњег режима, још више због бројних афера у које се убрајају сумњиви

докторати и дипломе стечене на приватним факултетима. Противнике режима посебно иритира податак да бројни од њих заузимају висока места у државној администрацији. Извесне наде полажу се у комисију која је добила задатак да провери све спорне докторате али, од формирања у октобру прошле године, још нема ни потврде ни негирања исправности. Све то утицало је на велики број младих људи да се укључе у протесте које су подржале и неке синдикалне организације, али и професори Универзитета у Београду. У време кад се број оних који сваке суботе полазе у шетњу београдским улицама усталио на завидном броју све је мање основа за очекивање да би у догледно време могао да се шири. - Масовност очекујем с пролећа, нарочито ако власт настави да ради ово што ради, да свакодневно провоцира народ и вређа интелигенцију. Нико не жели да му вређаш интелигенцију идиотским садржајима у риалити шоу програмима, таблоидима и дневним новинама у којима су одавно пређене све границе доброг укуса. Очекујем да се прича о протестима искристалише и да се појаве нови људи који нису укаљани, а иако могу бити чланови неких политичких организација услов је да нису укаљани претходним ангажовањем, нису никада били на функцији нити високо позициониране партијске личности. Верујем да ће до тога доћи ако се буде истрајало у протестима и да ће се створити нова понуда на политичком небу. Да ли ће грађански протести ићи самостално или са постојећим опозиционим партијама то је тешко предвидети, а зависи од низа фактора. Видимо да власт свакодневно гуши и покушава да изазове сукоб између грађана и политичких организација које стоје иза протеста. Видљиво је и да постоје лажни опозиционари, они који су најгласнији, прелазе границу здравог укуса и прелазе на лични критике. Ми нисмо овде да износимо личне карактеристике председника, премијерке или чланова владе. Мене не занимају

10.3.2019.

МАГАЗИН

њихове личности него њихова дела, односно недела - каже Петровић. Оптимизам у будућност протеста заснива се на уверењу да су највећа искушења већ прошла, а да би стабилизација временских прилика на измаку зиме у значајној мери учврстила овакве ставове. Краљево које је деведесетих година прошлог века било перјаница протеста током последњих неколико месеци није се прославило, бар што се масовности тиче. Разлог таквом стању види се у све израженијем исељавању из ове средине, али и даље присутном страху од могуће репресије, а свему треба додати губитак поверења у опозиционе лидере, посебно након свега шта им се током последње две деценије стављало на терет. - Највећа трагедија је да је после октобра 2000. године дозвољено огромно прелетање из ЈУЛ-а и СПС у Демократску странку и Демократску

странку Србије као највеће партије Демократске опозиције Србије. Зато бих поручио актуелним политичким партијама да најмање две године од доласка на власт ставе забрану учлањења, а то је једини начин да у својим редовима имају само проверене кадрове - каже Петровић. Значајнији бољитак није видљив ни након промене у организацији кад је на чело протеста, уместо Удружења староседелаца и околине, стао одбор састављен од представника више политичких странака и удружења. И док се протести у великом броју градова Србије везују за београдске краљевачки су задржали аутентичност и поред видљивог отпора једне опозиционе одборничке групације за чије се чланове сумња да имају чланске карте странака које су под налетом напредњака 2012. године напустиле политичку сцену. Незаобилазна тема међу учесници-

ма протеста су могући ванредни парламентарни избори. Ако их не буде, почетком пролећа наредне године треба очекивати редовне до којих опозиција, кроз теренски рад, треба да конкретизује деловање на локалу. Од претендената на значајнију улогу у локалном парламенту очекује се конкретан програм сажет у тек неколико теза чији се заметак види у тринаест тачака захтева истакнутих на протестима, али забрињава уверење о малом степену сагласности и о најзначајнијим егзистенцијалним проблемима. - Опозиција је слаба, а слаба власт то не уме да искористи. Уместо да раде са својим људима, и не беже од грађана, имамо опозиционе структуре које нападају чак и сопствене бираче. Пред наредне изборе на свим нивоима неопходан је јасан програм у што мање тачака, а резултат је дискутабилан због нејединства које је све уочљивије. Велико је питање да ли ће опозиција иза-

ћи на изборе, јер већ имамо најаву бојкота и за редовне парламентарне који би били најкасније у априлу идуће године. По мени, локалне изборе не би требало бојкотовати, чак и ако не дође до промене изборних услова, а за републичке, чак и редовне, ближи сам ставу да се бојкотују. Да су услови бајни ја се не бих бавио овим, већ професијом а то у овим условима није могуће. Ово није никакав хир, ово је дужност људи да се укључе, да их има што више у свим политичким организацијама, а и неке нове да се појаве. Зато ћу подржати сваку причу која има за циљ смену ове власти на миран и демократски начин, не револуцијом и дивљањем. Треба победити на изборима, јер се једино тако може имати легитимитет за будуће кораке у мандату од четири године - каже Петровић. Чврсто уверење да се на згаришту друштва изгорелог до темеља, након

што се очисти од отпада, могу поставити јаки темељи за ново један је од повода за покушај да додатно мотивише истомишљенике, и оне који се још двоуме, а прилика за то пружена му је на Сретење ове године кад се појавио пред окупљенима испред зграде Градске управе на Тргу Светог Саве. - Говорио сам из главе и нисам читао иако је тешко говорити на оваквом скупу. Лако је говорити на партијским скуповима где сви скоро идентично, или јако слично, гледамо на ствар. Овде је то тешко због хетерогености протеста. Мислим да нисам лоше одрадио ту улогу у покушају да помирим те снаге и усмерим их ка јединственом циљу. Нисам имао трему а иако је прва идеја била да прочитам написани говор одустао сам јер људи нису дошли да слушају неког ко чита са папира. Поставило би се питање да ли ми је неко написао говор, јер сам неспособан да то учиним сам, па сам говорио нешто кра-

ће и нисам покрио све теме о којима сам хтео да говорим, али се надам да ћу то урадити другом приликом - признаје Петровић свестан свих тешкоћа на путу до значајнијих промена у земљи. Уверење да је то и даље могуће један је од мотива да се бар покуша. За разлику од оних према којима је усмерена оштрица протеста борба за боље сутра не води се пред камерама. Никола дели мишљење великог броја незадовољних да ништа од очекиваног неће пасти са неба па се за то треба изборити, прво за по парче слободе и хлеба. Постоји и други пут, каже, отићи у иностранство и обезбедити егзистенцију а онда туговати за родним крајем и читавог живота проклињати себе. Због тога не попушта жеља да садашња и будуће младе генерације немају овакве дилеме. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.3.2019.

МАГАЗИН

10.3.2019.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (53)

ОПЕРАЦИЈЕ СР Операције 1. армије У јутро 6. новембра 1915. године дринска дивизија другог позива налазила се на десној обали Ибра на одсеку Батал ливаде – Ковачи, са резервом код Манастира Жиче. Четврти пешадијски пук другог позива са једном батеријом из ове дивизије, и једним делом армијског телеграфског одељења, упућен је преко Полумира и Ушћа на правац Студеница–Велике ливаде, а Дунавска дивизија другог позива била је на положајима на одсеку Луковац – Краљево, са резервом код села Беглука.Трупе Ужичког одреда су у току ноћи између 5. и 6. новембра предузеле покрет са линије Црна Стена – Наочари и, почев од 8,00 сати па током целога дана, вршиле прикупљање на линији Јастребар – Ранков гроб – Чукар. Шести пешадијски пук трећег позива из састава Соколске бригаде, који је био придат Ужичком одреду, посео је положаје на Ранковом

гробу. Због појаве неких непријатељских делова у долини реке Белице командант 1. армије је према Каони упутио два батаљона из 5. пешадијског пука трећег позива, а током дана углавном је вођена артиљеријска борба са једне и са друге стране. Пред фронтом Дунавске и Дринске дивизије друог позива непријатељ је ујутро продужио наступање ка Краљеву са око два пешадијска батаљона и задржао се на левој обали Ибра, а до вечери је прикупљено око пет пешадијских батаљона и два ескадрона коњице. Ситуација на фронту код Краљева постајала је све неповољнија за српске снаге, град је био препун избеглица, а српске трупе су без борбе напустиле град јер нису биле спремне да се упусте у уличне борбе да би се избегло страдање цивила и непотребно рушење објеката. На фронту око Краљева трупе Дринске и Дунавске дивизије другог позива остале су на дота-

дашњим положајима на линији Батал ливаде – Шумари – Ковачи – Дракчићи – засеок Лукавац. Четврти пешадијски пук другог позива са по једном батеријом и коњичким ескадроном стигао је у село Маглич, а коњички дивизион Дринске дивизије другог позива остао је у долини Западне Мораве, између Краљева и Трстеника. Трупе Ужичког одреда су наставиле организовано повлачење, да би на крају дана 4. пешадијски пук трећег позива, са два пољска и три брдска топа, био на положају Ранков гроб у вези десно са 7. пешадијским пуком првог позива, а 2. прекобројни пешадијски пук позива, са два батаљона, посео је коту 838 Јастребар и даље до Ранковог гроба. Доњовасојевићка бригада,појачана са једним батаљоном из 4. пешадијског пука трећег позива, посела је линију Јастребар кота 838 до Черта, општа резерва од три батаљона западно од Матовића, док коњички ескадрон на Чукару извиђа ка селима Качулице и Слатина.

РПСКЕ ВОЈСКЕ Кад су предњи непријатељски делови су сат иза поднева стигли пред Усарицу, 5. пешадијски пук трећег позива са једном батеријом Соколске бригаде заузео је положај код села Каоне и успоставио непосредну везу са Ужичким одредом. На правцу Ариље – Ивањица непријатељ је са једним батаљоном и артиљеријом нападао чету 1. батаљона 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива на положају код Градине због чега је морала да се повуче према Ивањици. По заузећу Градине, непријатељ је долином Моравице наставио наступање до села Прилике, одакле је упутио по једну колону у правцу села Катића–на Јавор и преко села Радојева ка Лиси. Чете на положају код Буковице и на Лиси, као и истакнути вод на путу Чачак– Ивањица, задржали су своје положаје. Сматрајући да неће моћи да се одржи командант батаљона се рапортом обратио коман-

данту Санџачке војске генералу Луки Гојинићу и затражио обавештење којим правцем да одступи, каа Јавору или Великој Ливади. Одговорено му је даоко 22,00 одступи ка Јавору где је упућено црногорско појачање. Осим тога потребно је да се тај правац заштити и упорно брани до доласка трупа Црногореске и санџчке војске на Јавор. У борбама око Ивањице 6. новембра 1915. године 1. батаљон 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива имао је 7 рањених војника.

Трупе Одбране Београда У току 6. новембра трупе су, повлачећи се испред непријатеља, поселе положаје на десној обали Западне Мораве. Истог дана увече непријатељ је, са положаја изнад села Шанца,са двадесет до тридесет артиљеријских метака гађао Крушевац. Командант трупа Нових области је добио је

извештај Врховне Команде којим му се на располагање сваљају четири батаљона обавезника стараца последње одбране Дунавске и два таква батаљона Шумадијске дивизијске области, који имају стићи у Приштину 7. и 8. новембра. Тетовски одред, који је упућен да поседне Буковачу, и да затвори правац Гостивар – Кичево, стигао је увече у Кичево да би следећег дана предузео марш ка Буковачи, а на правцу ка Прилепу непријатељ је само артиљеријском ватром дејствовао против српских положаја на Присату.

Извештаји достављени Врховној команди По указаној потреби, а под ОБр. 8993 од 5. овог месеца командант 1. армије је у14,00 наредио да Соколска бригада престане дејства, а да се два батаљона 5. пешадијског пука трећег позива из састава Соколске бригаде и два батаљона

из састава Дринске дивизије другог позива споје под командом садашњег команданта пука. Поново формираном 5. пешадијском пуку трећег позива наређено је да се, из састава Соколске бригаде, прида 2. пољска болница, из састава Моравске дивизије другог позива део телеграфског одељења Соколске бригаде, потребан број кола из дела интендантског воза и резервна муницијска колона, који су били код ове бригаде, као и једна од њених позиционих батерија. Тако формирани 5. пешадијски пук трећег позива и сви остали придодати му делови требало је одмах да крену за Студеницу. Са осталим деловима Соколске бригаде, да се поступи овако: Шести пешадијски пук трећег позива, из састава Соколске бригаде, придат је Ужичком одреду, ескадрон коњице трећег позива упућен је армијском штабу, а остатак кола интендантског воза и резервне муницијске колоне враћен натраг својим командама. Наређено је да 2. позицијска батерија остане у саставу Дунавске дивизије другог позива, командант Соколске бригаде пуковник Ђорђе Ђорђевић и потпуковник Ђорђе Манојловић да се врате у армијски штаб, а ађутант Соколске бригаде свом коњичком дивизиону Дунавске дивизије трећег позива.

ОБр. 8996 у 3,00

МАГАЗИН

10.3.2019.

„По наређењу ОБр. 23697 од 5. овог месеца за обезбеђење правца: Ивањица – Студеница

одредио сам 5. пук трећег позива са једном пољском дебанжовом батеријом. Пук се сад прикупља и чим буде прикупљен кренуће се одмах преко Ушћа– Студенице на положаје источно од села Мланче. Пук је организован за самостално дејство.“

ОБр. 9006 у 18,10 „На место 5. пука трећег позива, како је јављено у извештају ОБр. 8996 од данас, наредио сам команданту Дринске дивизије другогпозива, да за обезбеђење правца Ивањица– Студеница, према наређењу Врховне команде, упути један од својих пешадијских пукова са једном пољском батеријом. Пуку је придата једна пољска болница и један део армијског телеграфског одељења. Ова измена учињена је због данашњег ангажовања трупа Соколске бригаде у борби.“

ОБр. 9008 у 14,00 „Доњовасојевићка бригада у саставу је Ужичког одреда и сад се налази на левом крилу положаја северног улаза у Ибарску клисуру“.

ОБр. 9019 у 11,15 „Армијски штаб полази данас за Лопатницу (механа Богутовачка) на друму Краљево–Полумир.“

ОБр. 9028 у 17,00 „ ... Грађа однетог понтонског моста задржала се на ледолому Ибарског моста код Краљева, али није могла бити повучена назад, већ само извучена на обалу па тамо и остављена. Мост на Ибру код Краљева разрушен је. Нови понтонски мост код Прогорелице подигнут је“.

ОБр. 9029 у 21,10 „Батаљону, који се налази на правцу од Ариља преко Ивањице за Студеницу, наређено је да најупорније брани евентуално надирање непријатеља било преко Кушића ка Великој ливади, било преко села Будожеља и Великих Ливада ка манастиру Студеници. Овај је батаљон појачан са наоружаним обвезницима последње одбрране стараца. 4. пук другог позива са једном батеријом, који је одређен по наређењу Врховне Команде ОБр. 23697, имаће одмор у селу Магличу, а затим ће продужити кретање на правац Студеница – Ивањица. Овај одред појачан је са једним ескадроном коњице“.

ОБр. 9030 у 21,10 „У директиви Врховне команде ОБр. 23521 од 31. октобра стављено је да је командант Одбране Београда за обезбеђење правца Александровац – Јошаничка Бања одредио један пук,

коме се из 1. армије има да упути једна брдска батерија. Пук и батерија треба да су под мојом командом. Међутим ни до данас нисам добио никакав извештај, да ли је пук упућен тим правцем, нити знам да ли му је и какав задатак издат. Три брдска топа упутио сам још 3. овог месеца преко Краљева за Трстеник. Са командом Одбране Београда немам везе. Зато молим, да ми се одмах јави, који је пук одређен, где се сада пук налази и на који начин могу са њиме да општим“.

„Наредио сам, да једна чета обвезника из Сјенице затвори пут Ивањица – Јавор поседајући Биљевину (кота 1404) и Чемерницу (секција Ивањица). Упутио сам одељење коњаника последње одбране Дринске дивизије на Голију ради осматрања и јављања.“

Од команданта Ибарске дивизијске области

Од делегата пуковника Пешића са Цетиња

ОБр. 2526 „Командант црногорске Санџачке војске сердар Вукотић са ОБр. 8977 данас доставља извештај: Према добивеним извештајима непријатељски предњи делови појавили су се испред Ивањице. На основу наређења Врховне команде упућује се једна бригада са артиљеријом и митраљезима на Јавор, са задатком да заштити прелаз Иваљица– Јавор– Сјеница. Молим издајте упутства свима трупама код Зидине, да упорно бране правац Ивањица– Јавор– Сјеница, до доласка појачања, јер падом Јавора, угрожава се позадина 1. армије и целокупне српске војске. Упутства трупама код Ивањице послата су најхитније.“ Предње част ми је доставити са извештајем,

да ја немам никакве трупе за ову сврху, о чему је извештен и командант Санџачке војске.

ОБр. 2526

ОБр. 1717 у 10,40 „По добивеним извештајима комешају се Арнаути у Дебру и Љуми, о чему је извештен командант у Призрену.“

ОБр. 1723 у 10,00 „У току 5. новембра продужена је борба на Орахову. Непријатељ је надмоћнијом снагом нападао врло енергично и извршио три јуриша, али је био одбивен са великим губитцима. Заробљено је четири официра, педесет војника и заплењено четири брдска топа, четири митраљеза, шездесет коња и доста пушака и муниције. На свим фронтовима артиљеријска ватра без велике промене.“

ОБр. 1724 у 10,00 „Командант Санџачке војске држи три бригаде према Руду; са три бригаде држи фронт према Прибоју; једну бригаду има на Кокином броду, а једна бригада упућена је на Јавор, за заштиту првца ка Сјеници. Према наређењу ОБр. 23678 две бригаде су у општој резерви код Пљеваља. Артиљерија и митраљези су сразмерно подељени на целом фронту. Официрским патролама утврђено је, да је један батаљон 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива на положају Вукчовици и Лису. Код Ивањице је непријатељско слабо одељење посело положаје код Трешњевице. Овај батаљон има једно јаче одељење на Вучковици. Непријатељ није прелазио Царево брдо на правцу Ужице–Чајниче. Већ пет дана немам никакав извештај из Врховне команде о ситуацији наше војске, што морам знати као делегат и начелник штаба Врховне команде Црногорске војске, иначе немогуће ми је радити, у духу ситуације и добивених наређења. Молим да ми се сваког дана шаље тачан извештај.“

ОБр. 1729 „Командант 1. батаљона 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива нападнут је на положају Градина на правцу Ариље – Ивањица од непријатеља јачине једног пешадијског пука и четири брдске хаубице. Он је приморан на одсту-

пање и како нема везе са својим претпостављеним, то не зна шта да ради. Наредио сам му, да се повуче ка Јавору, где ће га прихватити црногорска бригада.“

Команданту 1. армије ОБр. 23747 у 14,05

МАГАЗИН

10.3.2019.

„Командант 1. батаљона 2. моравичког прекобројног пешадијског пука трећег позива депешом од 5. овог месеца јавља из Ивањице: У Ариље су били дошли 3. овог месеца у подне 25 непријатељских војника, па се по подне вратили натраг, а 4. овог месеца дошло је јаче непријатељско одељење, које је отпочело покрет ка Ивањици и дошло у додир са једном четом батаљона на Градини, где се и борба развила. Иза непријатељских пешадијских делова креће се и артиљерија. На правцу Ивањица– Чачак примећена је једна непријатељска слаба коњичка патрола. Од како је одвојен од пука, овај батаљон нема везе са нашом војском. Све извештаје слао је преко Сјенице. Достављајући предње молим за извештај, каква је заповест издата овом батаљону, где је упућен и с каквим задатком.“

Команданту Дринске дивизијске области – Нови Пазар ОБр. 23747 у 14,05 „Командант 1. батаљона 2. моравичког прекобројног пешадијског пука трећег позива јавља депешом из Ивањице, да му командант 4. пука окружне команде, који се до 4. овог месеца у 06,00 налазио у Ивањици, није хтео ставити на располагање обвезнике последње одбране стараца, ради појачања батаљона за задржавање непријатељских делова, који се појављују на правцу преко Ивањице, већ их је са собом повео у Сјеницу. Начелник штаба наређује, да се сви обвезници последње одбрне одмах врате у Ивањицу, и ставе на располагање овом батаљону. Молим за хитно наређење.“

Команданту Трупа Нових Области ОБр. 23769 у 10,50 „Молим известите што скорије о садашњем

саставу и распореду свих оперативних трупа под вашом командом.“

Делегату пуковнику Пешићу – Цетиње ОБр. 23785 у 16,20 „Молим доставите најхитније извештај о стању и употребљивости пута од Језера до Андријевице и од Андријевице до Пећи.“ Наредба Врховног Команданта Регента Александра I Карађорђевића од 6. новембра 1915. године, ОБр. 23775 „Јунаци, Ви сте се поновo показали достојни славе, коју сте стекли у толиким борбама за последње три године. Ево већ месец дана, како Ви са својим прсима храбро задржавате навалу здружених Немаца, Бугара и Аустријанца, бранећи стопу по стопу свето земљиште Отаџбине. Данас после месец дана, Ви стојите још увек уздигнуте главе и Вашем надприродном отпору и храбрости, и сам

се непријатељ диви. Ја сматрам за дужност, да Вам зато изразим моје дивљење и моју захвалност. Јунаци, Непријатељ данас држи велики део наше земље. Али знајте, да то неће бити за дуго. Ближи се дан када ће и насртљиви Немци, и издајници Словенства – Бугари горко зажалити, што су улазили у Србију. Наши моћни заштитници Руси, Французи и Енглези, шаљу нам огромну помоћ– читаве армије. Неколико дивизија њихових већ су на нашем земљишту и ушле су на југу у борбу са непријатељем. Сваког дана та је помоћ већа и ближа и већ је близу време, кад ће она бити толика, да ће се Бугарска наћи у положају, који је нама спремала. Она ће бити обухваћена између руских корпуса, који ће ући са севера и истока, и наших и француских и енглеских трупа са југа и запада. Јунаци, Да тај славни дан када ћемо непријатељима да задамо страшнији удар но онај што га лане задасмо Аустријанцима дочекамо, потребно је да Ви истрајете још неко кратко време у Вашем до-

садањем јуначком отпору. Знајте, војници да сте сваког тренутка ближе победи, која ће Ваше напоре и Ваша пожртвовања крунисати новом славом.“ Рашка, Врховни Командант, Александар с.р.

ОБр. 23796 у 19,50 Капетану Маринковићу за ђенерала Сараја–Солун „Под притиском знатно надмоћнијег непријатеља, Аустро– Немаца са севера и Бугара са истока и југоистока, наша је војска у постепеном повлачењу, дајући огорчене отпоре непријатељу већ пуних месец дана без смене и одмора. Сада смо у пребацивању на леву обалу Јужне и на десну обалу Западне Мораве. Са овим смо бачени на планинску област, без железница, без довољно и добрих путова и без везе са Солуном. Прилике за снабдевање војске храном, муницијом и осталим потребама постају све теже, и ако се у најскоријем времену не успостави веза са Солуном, наступиће врло тешка ситуација и бојати се, да због оскудице у исхрани, муницији и осталим

потребама, оперативна моћ наше војске не буде доведена у питање за даљу употребу. Да не би до овога дошло, држим да је безусловно потребно да се комбинованом акцијом, француских и наших трупа, отвори што пре веза са Солуном. У томе циљу мишљења сам, да би француска армија требала да отпочне одмах офанзиву у правцу Велеса и Скопља. А учиниће се са наше стране све што је могућно, да ова офанзива буде у што скоријем времену потпомогнута са две наше дивизије са Косова, од којих је већ Моравска дивизија првог позива тамо. Ова би француско – српска акција, мислим, била тако осетна за Бугаре, да би они били приморани, да убрзо напусте Качаник и Скопље. Успостављеном везом са Солуном, ми бисмо добили контакт са нашим савезницима и избегла би се криза у којој се наша војска сада налази. Благодарећи Вам на уложеним напорима, за припрему операција савезничких трупа, у циљу да нам помогнете, молим Вас, ако је икако могуће, да наредите потребне мере, за извршење горе поменуте операције.” Врховни Командант, Александар с.р. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 10.3.2019.

„Књига у Центру“: Горан Петровић

МАГАЗИН

10.3.2019.

СЛИКЕ KOJE

- Књиге Горана Петровића су највећи успех у иностранству достигле у земљама чији су га књижевни корпуси формирали као писца, као што су класична руска, француска класична и хиспаноамеричка књижевност. - То што неко објави књигу не значи да је писац. - Књижевност може да пружи прецизнију слику него историографија. - Писање није ни лак ни једноставан посао, по који пут је слично тешком физичком послу током кога се смењују фазе усхићења и разочарања. - У књигама Горана Петровића има расутих омажа неким писцима, Црњанском, Кишу, Пекићу као члановима велике петорке српске прозне књижевности. - Уметност се заснива на виђењу ствари, а читаоци су различити па свако додаје своје искуство. - Добар део онога што га чини писцем Горан Петровић је доживео у Краљеву. - Сваки писац себе зајми јунацима, били позитивни или негативни

Фото: М. Радовановић

E НЕ БЛЕДЕ

Горан Петровић

МАГАЗИН 10.3.2019.

њижевни серијал „Књига у Центру“ угостио је недавно романописца и прозаисту Горана Петровића, једног од најнаграђиванијих и најпревођенијих српских писаца у последње две деценије. О томе сведочи податак да су његова дела до сада објављена у 119 издања, на српском и језицима широм света, а након што је крајем минуле године постао редовни члан Српске академије наука и уметности, недавно му је у вишеградском Андрићграду за животно дело уручена награда која носи име нобеловца Иве Андрић. Поред ове Петровић је добитник и других значајних награда, „Вељкова голубица“ за свеукупно приповедачко дело од изузетне уметничке вредности на српском језику, „Књига године“ Одељења за информациону политику Тјуменске области и државног универзитета истоименог сибирског града за роман „Испод таванице која се љуспа“, награде које носе имена знаменитих писаца Лазе Костића, Светозара Ћоровића, Боре Станковића и Меше Селимовића којима се продужују НИН-ова и Виталова награда, „Златни сунцокрет“, „Рачанска повеља“ и друге. Кроз програм „Књига у Центру“ прошли су највиђенији писци, како локални тако и они који повремено навраћају у Краљево, а овогодишњи серијал отворио је писац који и после толико година одсуства сматра како није ни отишао из Краљева. Повратак у Краљево прилика је за потврду вишег смисла у многим стварима које се човеку дешавају и одустајање од до недавно чврстог уверења да у животу писца постоје три фазе. Најлепша почиње са првим текстовима које читају чланови његове породице и најближи пријатељи, а присан однос са аутором је добра потврда става како немају снаге да кажу да им се нешто не допада чак и кад постоји добра основа за то. Петровић другом, вишом степеницом, сматра фазу у којој написано читају и људи које не познаје, суграђани и читаоци из других средина као читалачка публика на сопственом језику, а трећом и најви-

шом кад дела почињу да се преводе. То су, по правилу, прво приче у неком часопису, потом књиге па поновљена издања, што потврђује очекивање већег броја читалаца него што је то издавач проценио. - Сматрао сам да је то највиша степеница и испит да ли та прича фунционише у земљи која је десет хиљада километара далеко, у рукама читаоца друге религије који има друго животно искуство, што је веома велики испит за писца. Испоставило се да постоји и четврта степеница, да се признање које се доживи врати и да вас признаје град, а својеврсно признање је када видим да сте дошли у оволиком броју - поновио је Петровић ставове изречене у изјави за јавни сервис Србије. Иако редовно чланство у Српској академији наука и уметности и велика награда Иво Андрић представљају својеврсна признања Петровић посебно наглашава истину које до недавно није био свестан. То је да су његове књиге највећи успех у иностранству достигле у земљама чији су га књижевни корпуси формирали као писца, као што су класична руска, француска класична и хиспаноамеричка књижевност. Неспоран је, признаје Петровић, Андрићев утицај и специфичан начин читања његових дела, по који пут прескакањем а други пут читањем само дијалога у покушају да одгонетне однос између ћутања, дијалога и приповедача, понајвише због уверења да аутор саопштава по нешто кроз сваки од ових видова. Петровић признаје да је, у трагању за одговором кад неко постаје писац, чекао до објављивања књиге „Опсада цркве Светог Спаса“. - То је кад сам себи признао да сам писац. Ја нисам рачунао да сам писац и да је то нешто више него што сам ја, јер то што неко објави књигу не значи да је писац. Ја сам писао када желим. И сада пишем када желим, а то се мало проредило јер немам концентарцију коју сам имао пре. Пишем када верујем у књижевност, а не верујем баш сваки дан. Трудим се да пишем када верујем, покушавам да мењам угао

приповедача и језик у односу на тему. Недавно је изашао избор прича, а поетика као да проистиче из те кратке књижице која је писана необавезно и лагано. То сам ја. Желео сам да та књига, која се дешава у предтурско доба, лексички буде посебна. Не могу да се нађу туђице, ни турцизми, а заобићи турцизме у нашем језику је тешко. Пошто не волим књиге које имају речнике ја сам покушавао да речи, које нисам ни знао док их нисам пронашао у речницима и другим њигама, ставим у такав контекст да савремени читалац може да растумачи шта та реч значи. То је неки пут посао аутомеханичарски, неки пут везиље или пекара, а све зависи шта се хоће од нечега - каже Петровић уз потврду да човека формира и оно што нема, или што је изгубио, њега у доброј мери и то што је антислухиста. Податак да се књижевници често баве историјом темељи се на ставу да је овај простор препун значајним догађајима који заслужују пажњу да буду тема неке од књига. Због уверења да су због обиља историјских догађаја текстови о њима све краћи све је извесније да би по нешто од посебног значаја, што је обележило значајан период живота одређене средине, могло бити сведено на фусноту, јер у основном тексту више нема места. Како под притиском нових историјских догађаја не може да забележи све, поготово не судбине малих људи и њихова осећања, то се препушта књижевности која, верује Петровић, може да пружи прецизнију слику него историографија. Истакнути прозни писац са међународним реномеом признаје да је написао и двадесетак песама од којих је прве, уз једну или две приче, објавио у краљевачком књижевном часопису „Октобар“. Да преостале поцепа најзаслужнијим се сматра уредништво крушевачке „Багдале“ која ни после два покушаја није сматрала да Петровићеве песме заслужују простор у овом часопису. Са дистанце од неколико деценије то се сматра позитивним, понајвише због уверења да би наставак

МАГАЗИН

10.3.2019.

од њега начинио средњег или лошег песника, а то песничко што се прелило у прозу, и дало јој нову боју и живост, најбоље се огледа у делима која су настала касније. - Мислим да сам постао писац зато што ничим другим нисам могао добро да се бавим у животу и то је заиста тако. Кад смо говорили како се пише врло често сам то упоређивао са градњом музичког инструмента. Идете у шуму и бирате дебло, а ако није труло разрезујете делове, уклапате, лакирате слојевима и у једном тренутку добијете инструмент. Тај инструмент је роман, или прича, која долази у руке непознатог човека који на том инструменту произведе музику. Неки пут је инструмент лош и не може да извуче оно што је најбоље, неки пут је бољи од оног ко свира. У суштини је то каже Петровић.

Да је и више од тога потврђују бројна друга искуства, чак и она из времена проведеног у пажљивом гледању црно белих филмова који на посебан начин потврђују сличност са стварањем књижевног дела. И као што је то случај на филму писац на посебан начин, поготово у делима већег обима, зумира, шири и сужава план у коме се посебно значајним оцењује звук. Ма колико присутни у Свечаној сали Градске управе били пажљиви у ослушкивању онога што очекују од академика неспорна је жеља да из његових уста чују бар део садржаја неког од његових дела, који пут и по нешто чега још нема у књигама. Најбољим начином да се одужи за указано поверење, и пажњу, Петровић је овом приликом оценио три кратке приче, „Број пријатеља“, „Колико песама стаје на лонг плеј плочу, а колико на трокрилни ор-

мар“ и „Пропусна моћ булевара“, нешто касније и „Прстохват“. Да писање није ни лак ни једноставан посао најбоље потврђује податак да је по који пут слично тешком физичком послу током кога се смењују фазе усхићења и разочарања. Због тога се за наше прилике неуобичајено добра посета сматра посебним видом одавања признања суграђанину чија су дела доживела толико издања, међу њима и на страним језицима. А она, иако са идентичним садржајем, по који пут носе различите називе. Тако је Ситничарница „Код срећне руке“ у Француској и Италији позната као „69 фиока“, зато што има исто толико поглавља, у Немачкој је „Вила на крају времена“ а у Русији „Књига са местом за састанке“. Крај по много чему посебне књижевне вечери посвећен је питањима посетилаца које је интересовало коли-

ки су утицај на стваралаштво Горана Петровића имала значајна имена домаће књижевности. - Не можете да прођете кроз кишу а да не покиснете, да вам буду суве ноге а да прегазите реку. Тако је и Павић на мене оставио велики утицај и он је видан у многим елементима што могу да рашчешљају они који се баве проучавањем књижевности. Схвативши да све што читам може оставити траг на ономе што тренутно пишем избегавам да читам белетристику док пишем јер, ако је то веома добро, може да остави нежељен утицај и углавном читам оно што је у функцији рукописа. Многи су оставили утисак на мене, неки пут веома видљив а неки пут скривен, па у књигама има расутих омажа неким писцима, Црњанском, Кишу, Пекићу као члановима велике петорке српске прозне књижевности,

а кроз најбоље Данојлићеве песме научио сам колико је важан звук, поезија на малом простору и великом простору. Када читаш треба да имаш утисак као да се налазиш на железничкој станици, да осетиш мирис шлипера, да видиш и да осетиш коломаз који се цурка, да видиш зидове који хоће да се руше зато што неко мокри поред зидова, да прораде те слике у теби. Уметност се заснива на виђењу ствари, а читаоци су различити па свако додаје своје искуство. Некоме се то не допада, некоме је предугачко, некоме се чини да има превише детаља. Ја имам право на своју поетику и немам намеру да је мењам зато што неко стално замера да има превише детаља. У нашим животима је све мање детаља, а ја не пишем о детаљима зато што скупљам педесет пет па иза-

берем четрдесет пет да ставим у књигу. То је подсећање да је све у животу важно, а ако прескачемо доћи ће дан када нам ништа неће бити важно - каже Петровић. Ма колико би то некоме звучало патетично подсећање да никада није отишао из Краљева, нити ће, заснива се на уверењу да је добар део онога што га чини писцем доживео баш у овој средини. Тако су на формирање књижевне личности утицали сусрети са различитим људима и слике које је на пут око света понео из ове средине, чак и неуспеси или подсмевање због констатације како не уме да игра фудбал. Све то који пут нађе место у ономе што пише, по који пут промењено или преименовано јер, каже Петровић, сваки писац себе зајми јунацима, били позитивни или негативни. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.3.2019.

10.3.2019.

МАГАЗИН

На Светски дан енергетске ефикасности

ИГРА ЗА ЕНЕРГИЈУ

Фото: М. Радовановић

- Србија троши двоструко више енергије од светског просека, а чак шест пута више од неких европских земаља. - Стамбени објекти су, у највећем броју случајева, лоше изоловани што је разлог да се кроз зидове, прозоре и врата изгуби и до четири петине енергије. - Уз подршку Министарства рударства и енергетике, кроз учешће у игри „Играј за енергију“ ученицима основних школа са подручја града Краљева указано на значај правилног односа према овом проблему. - Основцима је на популаран начин приближен проблем рационалног коришћења енергије, рециклаже секундарних сировина, заштите животне средине и климатских промена. - Школе су највећи потрошачи енергије чији се трошкови покривају из градског буџета

10.3.2019.

МАГАЗИН

ветски дан енергетске ефикасности обележава се 5. марта сваке године у част првог састанка светских експерата у овој области 1998. године у Аустрији, кад се разговарало о енергетској кризи и могућим решењима за њено превазилажење. Од тада је у свету све присутније подсећање на рационално трошење енергије у свим областима, од домаћинства до радног и сваког другог места, уз услов да се не нарушава квалитет живота. Према званичним подацима Србија троши двоструко више енергије од светског просека, а чак шест пута више од неких европских земаља. Стамбени објекти су, у највећем броју случајева, лоше изоловани што је разлог да се кроз зидове, прозоре и врата изгуби и до четири петине енергије. Полазећи од овога стручњаци су израчунали да би се само променом дебљине термичке изолације са три на 12 сантиметара уштедела скоро петина енергије. Преговори које Србија води на путу

приступања Европској унији, у којима се затварањем одређених поглавља утврђују рокови за испуњавање обавеза, подразумевају промену свести и у области коришћења енергије, а посебну обавезу након затварања свих тридесет пет, представља коришћење обновљивих извора енергије, воде, ветра и Сунца. У промовисању обновљивих извора енергије право Европске уније прописује производњу и побољшање енергетске ефикасности као области са којом ће се прожимати, а за коју се верује да ће обележити све енергетске политике. И поред потврде стручњака да је улагање у енергетску ефикасност скупо, познато је да се, кроз мање рачуне за струју и грејање, инвестиција брзо и исплати а посебан нагласак ставља се на неопходност штедње енергије. Да прве кораке треба направити у најранијем детињству на Светски дан енергетске ефикасности указује енергетски менаџер града Краљева Зорица Срете-

новић. То је и повод да се, уз подршку Министарства рударства и енергетике, кроз учешће у игри „Играј за енергију“ ученицима основних школа са подручја града Краљева укаже на значај правилног односа према овом проблему. Игра је настала уз финансијску помоћ Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, а основцима је на популаран начин приближен проблем рационалног коришћења енергије, рециклаже секундарних сировина, заштите животне средине и климатских промена. Позив за учешће упућен је свим основним школама са територије града, а велика површина и разуђеност терена један су од основних разлога за одсуство масовнијег одазива због чега се посебно значајним оцењује долазак ученика Основне школе „Стефан Немања“ из Студенице. У просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ играчке способности су, у два термина, опробали ученици шко-

ла „Јово Курсула“, „Браћа Вилотијевић, Ђура Јакшић „4. краљевачки батаљон“, „Чибуковачки партизани“, „Светозар Марковић“, „Јован Цвијић“ из Сирче, „Бранко Радичевић“ из Витковца, „Јован Дучић“ из Роћевића, „Доситеј Обрадовић“ из Врбе, „Стефан Немања“ из Студенице, „Вук Караџић“ из Рибнице и Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“. Акценат је стављен на шесточлане екипе ученика од шестог до осмог разреда којима је, уз причу о енергији, пружена могућност да у игри сличној „Монополу“ за сваки тачан одговор добију одређен износ валуте „ета“, утврђене на основу истоимене јединице за енергетску ефикасност. Оно што су показали довољно је за закључак да су се, без обзира на кратак рок, добро припремили за учешће, а енергетски менаџер значајнијим од тога сматра потребу да се покрене прича чији би резултат требало да буде промена свести о значају енергетске ефикасности и начинима како да се повећа.

Разлог да се у фокус приче о енергетској ефикасности ставе основци пронађен је у податку да су школе највећи потрошачи енергије чији се трошкови покривају из градског буџета, али и жеља да се уштедама створе услови за унапређење стања у другим областима. Разлог више је уверење о могућностима да се остваре значајне уштеде, како у потрошњи електричне енергије заменом постојећих сијалица штедљивијим тако на пумпама које служе за обезбеђивање довољног притиска воде. Игре сличне овој прилика су да ученици на довољно сликовит начин науче још по нешто о енергетској ефикасности и уштедама енергије, а да то примене и код својих кућа. Значајном се оцењује потреба подизања свести директора школа како би на време, и адекватно, планирали потребе пре него приступе прикупљању средстава. Чини се да се довољно значаја уштедама енергије није придавало ни у Градској управи због чега се и почетни

кораци, ма колико мали, сматрају значајним. О стању школа на територији града Краљева сведочи податак да има и оних где се још ложи у свакој учионици, а заштита животне средине једна је од основних разлога за настојање да се из грејања искључи употреба угља. Да енергетски менаџер не седи скрштених руку потврђује ангажовање на изради пројектне документације неопходне да се изврши енергетска санација зграде Основне школе „Светозар Марковић“. Ка том циљу води изолација свих зидова, и таванског дела, за шта је неопходно ангажовање стручњака различитих профила, архитеката, грађевинских и машинских инжењера. Са Министарством грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја потписан је уговор о учешћу у финансирању пројектне документације, а следећи корак је, каже Сретеновић, трагање за средствима неопходних за реализацију целог пројекта. Т. Радовановић

Упркос смањењу интензитета активности вируса грипа

ЗАБРАЊЕНА ПО - Грип представља значајан ризик због могућности компликовања основних болести и појаве тешких форми инфекција код хоспитализованих пацијената. - У циљу смањења ризика за особе на болничком лечењу донета је одлука о забрани посета свим одељењима Опште болнице „Студеница“. - Регистрован средњи интензитет активности вируса грипа и широка географска распрострањеност. - У већини округа забележен опадајући тренд нивоа клиничке активности обољења сличних грипу рема подацима популационог надзора, који на територији Републике Србије спроводе Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ и мреже института и завода за јавно здравље, закључно са осмом извештајном недељом до 24.

МАГАЗИН

10.3.2019.

фебруара је пријављено укупно 142.304 оболелих од обољења сличних грипу и 55 смртних исхода који се могу довести у везу са грипом код којих је лабораторијски потврђен овај вирус. Извештај здравствених органа потврђује да је пријављивање обоље-

ња сличних грипу у складу са кретањем обољења за овај период године. У току извештајне недеље у Србији се, према популационом надзору, бележи 8.276 случајева обољења сличних грипу са инциденцијом од 114,01 на сто хиљада становника. У свим уз-

ОСЕТА БОЛНИЦИ расним групама и даље се региструје смањење броја оболелих у односу на претходну недељу, а највећи број оболелих је код деце у узрасној групи до четири и од пет до дванаест године. У осмој извештајној недељи регистрован је средњи интензитет активности вируса грипа и широка географска распрострањеност, а у већини округа забележен је опадајући тренд нивоа клиничке активности обољења сличних грипу. Случајеви грипа потврђени су на територији Београда, Нишавског, Јужнобачког, Поморавског, Јабланичког, Колубарског, Расинског, Севернобачког, Севернобанатског, Западнобачког, Златиборског, Шумадијског, Моравичког, Рашког, Пиротског, Браничевског, Подунавског, Средњебанатског, Јужнобанатског, Мачванског, Борског, Срем-

ског, Топличког, Зајечарског и Пчињског округа, као и на територији надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица. Из Института за јавно здравље стиже потврда да су у Србији, региону и већини европских држава, у циркулацији вируси грипа типа А (Х1Н1) и А (Х3Н2) а да је, од почетка сезоне, епидемије пријављене на територији Пиротског, Златиборског, Моравичког округа и на територији Града Ниша. Здравствени радници подсећају на неопходност континуалне примене општих превентивних мера које подразумевају држање одстојања од најмање један метар од других особа, хигијену дисајних путева са покривањем носа и уста папирнатом марамицом приликом кашљања и кијања, коју одмах после употребе треба бацити, а руке

опрати текућом водом и сапуном, хигијену руку и проветравање просторија у којима се борави. Да и поред смањења интензитета није прошла опасност потврђено је у Општој болници „Студеница“ у којој је, на препоруку епидемиолога Завода за јавно здравље Краљево, Комисија за болничку инфекцију донела одлуку о потпуној забрани посете хоспитализованим болесницима. Разлоге је нађен у чињеници да грип представља значајан ризик због могућности компликовања основних болести и појаве тешких форми инфекција. Стога је, каже се у саопштењу достављеном медијима, у циљу смањења ризика за особе на болничком лечењу донета одлука о забрани посета свим одељењима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Ко пева зло не мисли, а ко мисли није му до певања

НАЛИЧЈА СРПСКО

МАГАЗИН

10.3.2019.

- Сатиру и хумор не могу да пишу партијски послушници, климоглавци, рукољуби, ногоклеци и зависници од мишљења вође који су дужни да слепо репродукују и спроводе његове ставове, често и мимо своје воље. - Оштрица сатиричара посебно је изражена у временима у којима су поремећене бројне вредности, грађанске, моралне и људске, изгубљен осећај да се разликује добро од зла, морално од неморалног, поштено од непоштеног, људско од нељудског. - Књига Добрице Чакановића искрена исповест о бројним догађајима који карактеришу свакодневни живот. - Написаном се смеју и они који би требало да се забрину. - Поруке за поуке из српске муке – бруке представљају реалније, право лице друштва

ОГ ЛИЦА

10.3.2019.

МАГАЗИН

езброј пута је потврђено да сатиричари представљају посебан слој људи код којих је унутрашњи порив главни разлог због кога појаве око себе посматрају из другог угла, па се и оцене о њима разликују од званичних. Због тога се сматрају слободним мислиоцима чија је пажња усмерена ка негативним појавама из средине у којој живе, а потреба да о њима проговоре није подстакнута мржњом. Тако би се најједноставније могли објаснити погледи Добрице Чакановића објављени у књизи „Наличја српског лица“ која је недавно представљена и краљевачкој јавности. Ма колико да би се ономе ко прочита нешто из ове књиге могло учинити како сатиричари личе на гунђала којима све смета пре би се могло за-

кључити да су образовањем, сазнањима и учењем стекли посебан дар. Да је тако најбоље потврђује податак да сатиру и хумор не могу да пишу партијски послушници, климоглавци, рукољуби, ногоклеци и зависници од мишљења вође који су дужни да слепо репродукују и спроводе његове ставове, често и мимо своје воље. Оштрица сатиричара посебно је изражена у временима у којима су поремећене бројне вредности, грађанске, моралне и људске, изгубљен осећај да се разликује добро од зла, морално од неморалног, поштено од непоштеног, људско од нељудског. И док у уређеним друштвима афоризам живи колико и вилин коњиц, у неуређеним живи колико и диносаурус. - Сатиричари ни своја казивања не

осећају пријатно. Она су и за њих више него неугодна. Осмех сатиричара, за написано, није здрав осмех. То је болна гримаса на лицу. Да би убедљиво и истинито писао о појавама око себе, сваки писац би морао лично доживети оно што пише. Како рече Вилхем Рабе: „Хумор је појас за спасавање у реци живота,,! Трагика једне епохе, била би нељудска и не би била сликовита, без хумора! Она представља обележје једног времена које желимо да што пре нестане, али да се не заборави и да се упоређује, са новим временима, која не морају да буду боља од прошлих. Сатиричаре, лично сврставам у неколико категорија твораца писане речи. Они спадају у ,,кловнове“ у литератури, јер озбиљне појаве у друштву приказују на смешан начин. Затим, они су ,,смећари,, који чисте

прљавштину духовне и моралне нечистоће у друштву у коме и сами живе. На другој страни, они „мали“ људи, (који подносе највећи терет негативних појава у сваком друштву), сатиричаре сматрају ,,траварима,“ који справљају ,,мелеме,“ које ти „мали“ људи превијају на болне ране, своје напаћене душе. Жеља сатиричара је, да буду нека врста ,,просветара“ , који на један популаран, прост „педагошки“ начин, пружају додатно образовање обесправљеној већинској нацији, да разликује реално од идеалног, правду од неправде, лаж од истине. Да покрену учене и паметне, да се ставе у службу нације. Да из ,,задњих редова“ и комфора (где им није место), пређу у прве редове и поведу нацију правим путем, да не дозволе, да хода странпутицом.

Сатиричари, се труде да буду правични. Они не штеде власт, али ни сународнике, који нису у свему у праву. Многи критикују сваку власт (која и јесте за критику), али не критикује сопствено понашање. Не питају себе, шта су они учинили корисно за себе и своју породицу. Да искористе своје знање и економске потенцијале за напредак и бољи живот себе и своје породице и потомака. Да вредно и напорно раде, да би боље живели. Да не наседају на лажљива обећања политичара, да ће власт решавати и оно што не може и сваком грађанину. Као да не знају ону народну пословицу. ,,Обећање, лудом радовање!“ Или „Туђа рука, свраб не чеше!“ - записао је аутор у предговору књиге чији назив произилази из става да свака медаља има две стране, лице и наличје.

Жеља да проговори о њима, можда и у име оних који слично мисле а немају храбрости да то јавно кажу, последица је уверења о неопходности да буде вентил сигурности у тренуцима кад запрети много већа несрећа. И ма колико написано, или изречено, изазова смех присутних, што је потврдио за сличне прилике велики број људи у дворани Пословног цента „Мелос“, пажљивијем посматрачу не може да промакне податак да се ипак ради о веома озбиљним стварима. А и то је, каже аутор, прилика за потврду да „ко пева зло не мисли, а ко мисли није му до песме“. Зато се и ова књига сматра искреном исповешћу о бројним догађајима који карактеришу свакодневни живот због чега не радује податак да се на написано смеју и они који би требало да се забрину.

10.3.2019.

МАГАЗИН

Добрица Чакановић

Кратке поруке у књизи Добрице Чакановића, због бритког пера познатијег као Кобрица, представљају и неку врсту пословице, а нису далеко ни од хаику поезије мада би неке од њих, ако би се дубље анализирале, могле да буду тезе за озбљнији коментар или студију. Аутор чији је живот отпочео у једном а настављен у другом веку признаје како није могао мирно да прихвати све што се дешавало протеклих деценија, а добрим начином да савлада унутрашњи порив показало се описивање на начин који се сматра јединственим. - Почело је кад су почела зла времена, кад нас прогласише за племена, а ми изабрасмо страшна лица свих шест југо поглавица. Кад је то почело, и кад смо прихватили да будемо племена, почели смо између себе да се убијамо. Никад ми није падало напамет да о томе размишљам, а моји пријатељи од знања и образовања направили су нову употребну вредност од овога што сам ја покушао да напишем. Моје опредељење је било да не пишем о добру јер га мало има. Зато невољно пишем о српским пропастима, а писаћу и даље. Унутрашњи порив је као вентил сигурности да човек не пукне много пута од свега што се нагомилава у обичном животу. Не могу да будем срећан међу несрећницима, а много их има међу нама. Ако то може да буде неки мелем на болесну рану ове сиротиње онда сам направио мелем који можда није много ни користан ако се много употребљава - поручио је аутор. Ако је смех лепо лице, онда је подсмех наличје тог лица, а једно без другог не могу. Иако су одувек постојали код сваке особе, и постојаће, мало ко је спреман да то призна и јавно каже. У осврту на књигу песник Милоје Радовић каже да о растојању између лица и наличја појединца, групе, друштва, чак целих епоха, речима могу казати само они који имају недремљиве очи. Они су често слабо видљиви, готово непримећени, иако су им очи непрекидно загледане у стварност. Примете се тек кад дотакну речима које су попут коприве, или трна, подједнако у

време кад се неко нада или не нада, а све се често дешава и против воље појединца кога пробуде из успаваности. - Добрица Чакановић је без сумње један од њих. То су људи који увек имају шта да кажу и видљиви су одакле год да се погледа. Они који их, упркос њиховој видљивости, не виде очигледно немају очи за себе. А ко нема очи за себе, нема их ни за друге. Туђе су очи наше најбоље и тачно огледало. Погледајмо се њима, јер нас наше старе варалице увек и свуда воде стрампутицом гледања која најчешће води личном и друштвеном посртању. Стижемо у временски закривљено огледало стварности и сопства које могу исправити и померити само појединци који има осећај за будне приче о нама, приче које нам не причају али нас отрежњују и лече од болести које у сваком случају има друго и најчешће лично име. Најпогоднији књижевни облик да се то саопшти је сатира. Ова књижевна форма и књижевни облик је увек била, и остала, уски колосек којим понекад, пре нормалног колосека живота, стижемо у жељену станицу која се у овом случају може назвати човековом, али и друштвеном, одувек различитом и недокучивом нутрином. И ко се у њој не угледа тога нема и никада га неће ни бити. А све се догађа у трептају који може да траје до коначности нашега вида. У овом случају трептај је растојање између реченог и урађеног, имеђу нас и нас, између себе и себе. И тако се дешава да мука очас постане брука, да поука прелети у поруку, да неучено надвлада учено, да неукус постане укус, да добро постаје добро само у служби личног, а зло и кад је лично успешно прераста у опште. То се дешава када се изгуби најстарије човеково, колико рајско толико и предовоземаљско, осећање а то је стид - каже Радовић. И баш због тога се главним јунацима књиге сматрају обестиђени о којима Кобрица проговара на себи својствен начин, у краткој форми по који пут претвореној у СМС поруке, сонгове, народне изреке или пословице. Уверење да је целог живота био са-

тиран, од периода кад је шегртовао или радио, био војник а касније руководилац у привреди, аутор ове књиге себе не сматра врсним сатиричарем. И поред тога мимо воље је, каже, натеран да са друге стране посматра појаве, кретања и скретања, а поглед са наличја је и повод да књига буде објављена под овим именом. Разлог више је уверење да поруке за поуке из српске муке – бруке представљају реалније, право лице друштва. - Од свих права, која су ми угрожена, или ускраћена, остало ми је право и слобода да „боцкам пером“, од кога ране тешко зарастају. Нису смртоносне, али „подмукло“ боле у здравом организму. Због тога сам и добио надимак „Кобрица“ од Добрица. Мала словна измена, али велика симболика у својој суштини. Не бавим се таутологијом, јер нисам политичар. Покушавам да будим нацију из анестезије, којом су је лукави политичари успавали. Желим да се из мојих порука, извуку поуке, да се чује и неко другачије виђење појава око нас, па макар биле непријатне, неприхватљиве и усамљене. На крају, мој унутрашњи порив за писање, свео се на једну, на жалост, сурову истину у земљи Србији, која гласи: „Не пишем о добром, јер га мало има, па невољно пишем о српским пропастима“! Пишем, како пишем, не стајте ми на вољу, јер желим Србију, од данашње - бољу! - каже Чакановић. Специфичност књиге огледа се у одсуству рецензента који даје оцену, најчешће са хвалоспевом о садржини и писцу. Чакановић је то овом приликом избегао због жеље да рецензенти буду читаоци од којих ће, каже, са задовољством прихватити све похвале и критике. „Налица српског лица“ потврђују став да су боцкасте речи лековите, чак и кад би неко помислио да наносе бол. Радовић каже да као такве проветравају отровима свакодневног говорења загушену унутрашњост којој недостаје освежење и насмејана промаја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.3.2019.

Несвакидашња представа у Краљевачком позоришту

МАГАЗИН

10.3.2019.

„АВАЛА ЕКСПРЕС“ ОДУВАО КРАЉЕВЧАНЕ

- Авала експрес је београдски воз који је 1990. био једина веза између ратом расцепљене Југославије и осталог дела света, а у време његовог доласка на станицу Келети перон је био препун људи, који су чекали рођаке, пријатеље, љубави. - У фокусу представе је љубавна прича Јозе који на станици чека Ану, а док шета пероном носи фотографије школских другова и другарица надајући се да ће препознати лице неког од њих. - Песме чувених мађарских уметника Томаша Чеха и Гезе Бермењија које сликовито дочаравају железничку станицу, мирис машинског уља, чекаоницу... - Бис у позоришту. - Онима који су дошли остаје да жале што представа није трајала дуже, онима који нису тешко је описати шта су пропустили

оред Београда, Ниша, Крагујевца и Лазаревца изузетна прилика да виде представу „Авала експрес“, у извођењу глумаца Српског позоришта из Мађарске, пружена је и љубитељима позоришне уметности у Краљеву. Представу изведену у оквиру Недеље мађарске културе на сцену је пре пуне две деценије поставио Петар Милошевић, а турнеју по Србији помогли су Уред премијера Мађарске, Министарство спољних послова и Министарство за људске ресурсе Мађарске. Уверење већине посетилаца који су се те вечери нашли у сали Краљевачког позоришта да ће присуствовати још једној од осредњих представа гостујућег позоришта распршена је са првим облацима локомотивског дима који су испунили ресторан железничке станице на сцени Краљевачког позоришта. Баш у том амбијенту срешће се неколицина оних који су почетком деведесетих година прошлог века пошли из земље оптерећене ратним сукобима

МАГАЗИН

10.3.2019.

како би потражили мир на неком од континената, по могућству што даље од Европе. У то време их је од Београда према Мађарској возио Авала експрес уз кога су, на станици Келети са друге стране границе, долазак рођака и пријатеља са нестрпљењем ишчекивали они који су из земље изашли раније. Авала експрес је београдски воз који је 1990. био једина веза између ратом расцепљене Југославије и осталог дела света, а у време његовог доласка на станицу Келети перон је био препун људи, који су чекали рођаке, пријатеље, љубави. Све што се дешавало било је повод да се неколико година касније роди наслов представе у коју је још само, неким редом, требало сложити песме чувених мађарских уметника Томаша Чеха и Гезе Бермењија које сликовито дочаравају железничку станицу, мирис машинског уља, чекаоницу и ко зна шта још. Тројицу оних који чекају воз према некој од удаљених дестинација повеза-

ће исте муке што је повод за повратак у прошлост и сећање на много срећнија времена. До песме „Метро“ главна тема је воз, потом замишљени састанак педесете генерације матураната из Српскохрватске гимназије на Тргу Ружа. На једном месту оглашава се и стара сентандрејска песма, на архаичном славеносербском језику којом се уоквирује цела прича. У фокусу представе је љубавна прича Јозе који на станици чека Ану, а док шета пероном носи фотографије школских другова и другарица надајући се да ће препознати лице неког од њих. И док се они који стижу питају где ће провести ноћ најбољим местом показује се дом Српске школе у коме би могли да се сећају свих који су нестали или остали, спремни да буду уништени. Први концерт на коме су се на српском језику певале песме Тамаша Чеха и Гезе Беремењија, које је Петар Милошевић превео и адаптирао у музичку причу, одржан је 1996. године, а обно-

вљен на двадесетогодишњицу 2016. Срж групе „Авала експрес“, формиране давне 1966. године, и данас чине Милан Рус који свира на гитари и Габор Ленђел на клавијатурама, Тибор Ембер је на бубњевима, а новију генерацију представљају клавијатуриста Мирко Милошевић и вокал Бранимир Ђорђев. Редитељ представе Петар Милошевић је песник, писац, историчар књижевности и професор на Славистичкој катедри будимпештанског Универзитета Лоранд Етвеш. Рођен је у Калазу, у српској породици, а поред седам белетристичких и десетак књижевно-теоријских дела, написао је четири сценска комада и велики број студија и критика. Милошевић деценијама даје значајан допринос часописној продукцији мађарских Срба, а најпопуларнија дела су му „Сторија српске књижевности“, „Лондон, Помаз“, „Ми же Сентандрејци“, „Битка за Сулејмановац“, „Тиња Калаз“. Сценска дела: „Авала

еxпресс“, „Чудо у Текелијануму“, „Вујичић блуес“ и „Едит Пјаф“. Један је од оснивача Задужбине Јакова Игњатовића, осам година је био уредник „Српских народних новина“. Српско позориште у Мађарској је двадесетогодишњицу постојања обележило 2013. године, два века од времена кад је у Будимпешти изведена прва позоришна представа на српском језику. Под руководством Милана Руса, Српско позориште у Мађарској изводи представе на српском али и мађарском језику. Представа у којој пажња публике није губила на интензитету од првог до последњег акорда у више наврата је прекидана аплаузима присутних који извођачима нису дозволили да оду са сцене док не понове бар једну нумеру. Заслуга за то припада свим извођачима, пре свега Милану Руси и Габору Ленђелу, али и осталима, Тибору Емберу, Мирку Милошевићу и Бранимиру Ђорђеву. Није на одмет поменути ни остале карактеристике ове јединствене

представе, до минимума сведено сценографско решење и ефекте којима је дочарана атмосфера железничке станице на почетку последње деценије двадесетог века. Ако се томе дода квалитетно озвучење, како извођача тако инструмената, онда је јасно зашто би мало ко могао да се пожали на укупни утисак. Он сведочи о уверењу да је мало ко од присутних очекивао да види оно што су пружили гости из Мађарске, а замерке би се могле упутити једино на адресу организатора, понајвише због тога што није успео да анимира довољан број посетилаца како би сала била попуњена до последњег места. Непобитна је чињеница да „Авала експрес“ заслужује много већу пажњу, чак и неколико хиљада посетилаца у некон другом амбијенту. Онима који су дошли остаје да жале што представа није трајала дуже, онима који нису тешко је описати шта су пропустили. Т. Радовановић

МАГАЗИН

10.3.2019.

Музичко поетско вече „Песма и песме“

СЕДАМ ХЛЕБОВА - Хуманитарни концерт за помоћ народним кухињама на територији Косова и Метохије. - Стихови и песме у интерпретацији проф. др Бошка Миловановића уз клавирску пратњу др Петра Јелића и гитаристе Небојше Кешеља. - Скромна средства намењена достојанственим и истрајним сународницима који живе у енклавама на подручју јужне српске покрајине. - Позив свима који су заинтересовани, а имају добру вољу и разумеју проблематику, да покажу солидарност и придруже се овој хуманитарној акцији арт се по традицији у локалној средини сматра месецом посвећеним женама што је повод за организацију различитих манифестација у чему значајну улогу

има Савет за родну равноравност града Краљева. Приближавање Међународног дана жена, као прилика за подсећање на време кад су се широм света бориле за остваривање права на

бољи живот, краће радно време, већа примања и друге повољности, повод је да Савет за родну равноправност суграђанкама посвети две интересантне вечери, једну у оквиру које су предста-

вљене успешне Краљевчанке и музичко поетско вече названо „Песма и песме“. Хуманитарни концерт у Свечаној сали Градске управе окупио је велики број љубитеља поезије жељних да чују како звучи из уста проф. др Бошка Миловановића, уз клавирску пратњу др Петра Јелића и гитаристе Небојше Кешеља. Бошко Миловановић је професор реторике, методике наставе и језика на Учитељском факултету из Призрена који је, после егзодуса из овог града, погодно место за наставак рада нашао у Лепосавићу. Мартовски концерт у Краљеву, после једног таквог током претходног месеца у просторијама Народног музеја, нова је прилика да, уз

подршку Канцеларије за Косово и Метохију и Савета за родну равноправност, пружи скроман допринос начину на који се размишља о онима који су остали у енклавама. Идеју су подржала двојица других учесника програма у који је укључена поезија настајала пре сто година. Уз симболичну цену улазнице од 350 динара прикупљена су скромна средства, ограничена бројем места у дворани, намењена храбрим, одважним, достојанственим и истрајним сународницима који живе у енклавама на подручју јужне српске покрајине. Из Канцеларија за Косово и Метохију стиже потврда да се, поред бриге о свим Србима на простору Косова и

Метохије, са великом пажњом прате сва збивања у овом делу земље како би се становништву посветила потребна пажња и обезбедила неопходна помоћ. Поред симболичних финансијских средстава концерт под називом „Седам хлебова“ шаље поруку Краљевчана онима који веома тешко живе у енклавама на територији Епархије рашко-призренске. Сем начина да им се упути помоћ уједно је и прилика за позив свима који су заинтересовани, а имају добру вољу и разумеју проблематику, да покажу солидарност и придруже се овој хуманитарној акцији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.3.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Како дресирати змаја

МАГАЗИН

10.3.2019.

Из студија DreamWorks AnimaXon стиже епска анимирана авантура о одрастању и проналажењу храбрости за суочавање са непознатим и о томе како не треба одустати. Оно што ће поче-

ти као неочекивано пријатељство, између младог Викинга и неустрашивог змаја, претвориће се у авантуру која превазилази и сам живот, а биоскопска публика имаће прилику да ужива у новом филму једне од најомиљенијих анимираних сага свих времена! Нови поглавица и владар Берка створио је величанствену и хаотичну утопију. Село у коме живе јунаци филма суочиће се са најмрачнијом претњом до сада, а они ће морати да га напусте и крену на путовање кроз скривени свет за који су мислили да постоји само у митовима. Породичну авантуру у 2Д и 3Д формату Дин ДеБлос је режирао према сценарију који не написао са Кресидома Кауел, а анимираним јунацима гласове су позајмили Милош Ђуричић, Драган Вујић, Милена Живановић, Александар Срећковић Кубура, Валентина Павличић, Предаг Дамњановић, Марко Марковић, Марија Микић, Жељко Максимовић. Филм се приказује до 20. марта, а пројекције почињу у 17,45.

Зелена књига

Заснован на истинитој причи, филм прати необразованог, али довитљивог, избацивача итало-америчког порекла који постаје возач афроамеричког класичног пијанисте на турнеји по кон-

цертним дворанама широм америчког Југа шездесетих година прошлог века. На том путу, двојица потпуно различитих људи суочавају се са неправедношћу америчког система и стичу поштовање према талентима оног другог, као и снагу да се заједно одупру невољама. Рађа се пријатељство и разумевање које ће променити њихове животе. Тони Лип, опаки избацивач из ноћног клуба у потрази је за новим послом, а понуда која највише обећава је место возача пијанисте Дона Ширлија на концертној турнеји кроз крајњи југ земље. Нимало одушевљен што ће радити за црнца, Тони прихвата посао и почиње пут наоружан Зеленом књигом, водичем за сигурно путовање кроз америчку расну сегрегацију. Снобовски учен пијаниста и груби избацивач једва да проналазе заједнички језик због супротстављених ставова према животу и идеалима. Међутим, док сведоче и трпе страшне неправде на путу, њих двојица проналазе ново поштовање према талентима и срцу оног другог. Међу њима се развијају

пријатељство и разумевање који ће им променити животе. Главне улоге тумаче Виго Мортенсен, Махершала Али и Линда Карделини, а режију потписује Питер Фарели инспирисан причом о истинском пријатељству које је надмашило расне, класне и друштвене тог периода у Америци. Филм се приказује до 13. марта у пројекцијама које почињу у 19,45.

машује два сата, по сопственом сценарију режирали су Ана Роден и Рајан Флек, а водеће улоге тумаче Бри Ларсон, Семјуел Л. Џексон, Бен Менделсон, Ђимон Хунсоу и Ли Пејс. Филм се приказује до среде 13. марта у пројекцијама које почињу у 22,00.

Капетан Марвел Смештен у деведесете године двадесетог века, Капетан Марвел из Марвеловог студија је потпуно нова авантура из до сада невиђеног периода у историји стрипског универзума, која прати Керол Денверс како постаје једна од најзначајнијих јунакиња у универзуму. Док галактички рат, који воде две ванземаљске расе, утиче и на Земљу Денверс ће се наћи, заједно са малом групом савезника у центру вртлога. Акциону авантуру у 2Д и 3Д формату, чије трајање за четири минута пре-

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

10.3.2019.

ЗНАК ПАЖЊЕ И ПОШТОВАЊА

Припадници Министарства унутрашњих послова су на Међународни дан жена, приликом редовне контроле саобраћаја, широм Србије честитали суграђанкама Осми март поклањајући им цвеће као мали знак пажње. Из Полицијске управе Краљево стиже порука да су службеници саобраћајне полиције симболичним поклонима желели да искажу искрено поштовање према припадницама лепшег пола, уз поруку да и даље буду савесне и одговорне учеснице у саобраћају. Потврђено је како су припадници Министарства унутрашњих послова још једном показали бригу, поштовање и посвећеност у развоју поверења и партнерских односа са грађанима, због чега се полиција оправдано профилише као јавна служба која одговорно води рачуна о њиховој безбедности. Т.Р.

МАГАЗИН 10.3.2019.

Земун Фитофармација - Слога 97:82

100

МАГАЗИН 10.3.2019.

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 10. ДО 16. МАРТА

МАГАЗИН

10.3.2019.

10. март

102

241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва. 1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста. 1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија). 1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст. 1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти. 1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив. 1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу. 1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну. 1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу. 1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт. 1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби

Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију. 1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи. 1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора. 1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана. 1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама. 1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000. 1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта. 1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“. 1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије. 1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено. 1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом. 2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти

поприма алармантне размере. 2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара. 2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази. 2006 — Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.

У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.

11. март 1851 — У Венецији је први пут је изведена Вердијева опера Риголето . 1913 — Велика Британија и Немачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна. 1917 — Британски војници под командом Стенлија Мода су заузели Багдад. 1920 — Емир Фејсал проглашен за краља независне Сирије. 1938 — Артур Зајс-Инкварт постао канцелар Аустрије уместо Курта фон Шушнига. Наредног дана Хитлерове трупе ушле у Аустрију. 1941 — Конгрес САД је изгласао Закон о зајму и најму, којим је Уједињено Краљевство добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату, седам милијарди долара. 1943 — У Македонији су бугарски фашисти ухапсили све Јевреје из Штипа, Битоља и Скопља и пребацили их у

сабирни логор у Скопљу. Одатле је 7215 лица, после неколико дана депотовано у логор уништења Треблинку. 1945 — Јапанци су успоставили марионетско Вијетнамско царство на челу са царем Бао Дајем. 1973 — Хектор Кампора победио на првим председничким изборима у Аргентини од 1965. 1975 — У Лисабону угушена побуна падобранских јединица против левичарске војне владе, а бивши председник, генерал Антонио Рибеиро де Спинола, с групом официра побегао у Шпанију. 1976 — Завршен Дофарски рат, најдуготрајнији војни сукоб на полуострву. 1981 — Под паролом „Косово република“ у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. 1985 — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка. Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће „Хародс“. 1990 — Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из Совјетског Савеза. Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама. 1991 — Југословенска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на прво место на WTA листи најбољих тенисерки света. 1998 — И поред снажних протеста студената, који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто почео свој седми мандат председника Индонезије. 1999 — Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа „Дневни телеграф“ на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права „Хјуман рајтс воч“ оценила да су напади југословенских вла-

сти на слободу медија попримили алармантне размере. 2000 — У експлозији метана у руднику угља „Баракови“ у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа. Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа, убијеног у државном удару 1973. 2002 — У нападу израелских тенкова на избеглички логор у Гази погинуло најмање 17 Палестинаца. 2003 — Канадски судија Филип Кирш изабран за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свету. Врховни суд Јапана одбио захтев 42 Кинеза за обештећење за време које су провели на присилном раду у Јапану, током Другог светског рата, уз образложење да је то било давно. 2004 — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. Трибунал у Хагу осудио босанског Србина Ранка Чешића на 18 година затвора због ратних злочина над муслиманским заробљеницима у граду Брчко, у пролеће 1992. 2006 — У Схевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши председник Југославије Слободан Милошевић. 2011 — Снажан земљотрес, јачине око 9 рихтера, је погодио север Јапана и изазвао цунами.

12. март 538 — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара. 641 — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином. 1507 — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Ма-

103

10.3.2019.

МАГАЗИН

104

кијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“. 1537 — Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне. 1622 — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита). 1848 — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III. 1848 — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма. 1854 — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату. 1868 — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти. 1907 — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи. 1918 — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда. 1928 — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи. 1938 — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху. 1940 — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију. 1943 — Током ноћи 12/13. март бу-

гарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их депортовали у логор смрти Треблинка, одакле се нико није вратио. 1947 — Председник САД Хари Труман у Конгресу обзнанио је Труманову доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској. 1966 — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе. 1971 — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије. 1978 — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора. 1984 — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара. 1993 — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено. 1999 — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО. 2001 — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре. У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година. 2002 — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела. 2003 — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“. 2011 — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши радиоактивност у

атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија.

13. март 624 — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру. 1325 — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико. 1567 — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста. 1781 — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран. 1809 — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV. 1848 — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав. 1865 — Током Америчког грађанског

рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији. 1881 — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“. 1913 — Канбера постала главни град Аустралије. 1920 — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике. 1946 — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића. 1972 — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану. 1990 — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије. 1992 — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи. 1996 — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наору-

жани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство. 1998 — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе. 1999 — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије. 2001 — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду. 2002 — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницимаприпадницима Националне уније за потпуну независност Анголе. 2006 — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.

14. март 624 — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру. 1325 — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико. 1567 — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста. 1781 — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран. 1809 — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски

краљ Густав IV. 1848 — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав. 1865 — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији. 1881 — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“. 1913 — Канбера постала главни град Аустралије. 1920 — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике. 1946 — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића. 1972 — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану. 1990 — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије. 1992 — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи. 1996 — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство. 1998 — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе. 1999 — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у

105

Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије. 2001 — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду. 2002 — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницимаприпадницима Националне уније за потпуну независност Анголе. 2006 — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.

МАГАЗИН

10.3.2019.

15. март

106

44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара. 351 — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства. 1311 —Одметнута Каталанска дружина је однела победу у бици код Халмироса над Валтером V од Бријена и преузела Атинско војводство. 1493 — Кристифор Колумбо довео седам Аруак Индијанаца са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент. 1536 — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахимпаше. 1603 — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде. 1848 — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.

1883 — Београд добио прву „телефонску станицу“, седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле. 1907 — У Финској жене први пут изабране у Парламент. 1917 — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов. 1922 — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I. 1927 — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај 1937 — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу. 1939 — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима. 1943 — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби. 1961 — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта. 1991 — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта. 2000 — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника. 2001 — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.

2003. - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније. - На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку. 2004 — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни. 2006 — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд. 2011 — Отпочео грађански рат у Сирији.

16. март 597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију. 1244 — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара. 1521 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у суко-

бу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља. 1792 — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“. 1827 — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom‘s Journal“. 1851 — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве. 1861 — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер. 1862 — Ђулијус Мајнл, компанија која се бави кафом још од 1862, решила је да обележи Светски дан поезије, 21. март, тако што ће у преко 1000 кафеа у

23 државе међу којима су Британија, САД и Аустралија, одржати необичну акцију. Кафу неће морати да плати ниједан гост који конобару понуди једну своју песму. 1926 — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде. 1934 — У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије. 1935 — Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем. 1953 — Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата. 1967 — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца. 1968 — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај. 1978 — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили. Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода „Амоко Кадиз“. 1985 — У Бејруту отет амерички но-

винар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва. 1988 — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака. 1991 — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији. 1993 — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи. 1998 — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII. 1999 — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су биле прве оставке од оснивања тог тела 1958. 2002 — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа. 2004 — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године. 2006 — Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе. Тадић и Станковић оспорили овај потез, Влада Србије затражила објашњење од Маровића. више информација... Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs