Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 377 * 24. фебруар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

24.2.2019.

У овом броју: За пристојну и успешну Србију Будућност Србије породичне фабрике Одшкринут прозор у свет Нове цене грејања За лепши изглед града Седма година наде Под заставом демократије Више од две деценије у углу главног уредника

10 24 30 36 42 48 56 64

Фото: М. Радовановић

74 82 92 94 98 100 102 104 106

Фото: М. Радовановић

Операције 6. новембра 1915. Једини спас шеик или Ушће на води Цена минус за три плус Неопходна помоћ заједнице На репертоару Биоскопа „Кварт“ ЖКК Краљево - Спартак Напредак - Рибница Напредак - Слога Времеплов

МАГАЗИН 24.2.2019.

Кампања Будућност Србије настављена у Краљеву

МАГАЗИН

24.2.2019.

ЗА ПРИСТОЈНУ И УСПЕШНУ СРБИЈУ

- Нови вртићи, нове болнице, домови здравља, нови станови и установе културе, нови путеви у Србији, нове инвестиције и економски напредак, то је будућност за коју се бори председник Србије Александар Вучић. У кампањи Будућност Србије председник представља грађанима резултате који су постигнути у свим деловима наше земље у претходних седам година и планове за даљи развој. Много тога доброг је већ урађено и много тога још може да се уради. Зато председник Александар Вучић жели да чује и вас, грађане Рашког округа - само је део порука које су ових дана упућиване Краљевчанима уз позив на централни скуп у петак 22. фебруара. Они који су одлучили

да дођу морали су да чекају пуних четрдесет пет минута од заказаног термина пре него што се Вучић појавио на бини. Разлог кашњења је изузетно богат програм посете општинама Рашког округа на веома разуђеном простору а већ на половини пута, после разговора са представницима Срба са простора Косова и Метохије у Рашки, појавиле су се прве сумње да ће стићи у заказано време. Да су оправдане потврдило се непосредно пред потписивање уговора о одређивању Аеродрома Морава за цивилно војни саобраћај, коме нису присуствовали раније најављени председник Александар Вучић и председница Владе Србије Ана Брнабић. Поуздана потврда да председ-

ник неће доћи у Свечану салу Градске управе било је уклањање већ постављене сигурносне опреме за контролу свих који улазе у зграду. Време до појаве председника Србије у Хали спортова на краљевачком Кеју испуњено је понављањем рекламног спота и гласном музиком коју је повремене допуњавала група бубњара смештених у гледалишту на западној страни спортског објекта. Свечарску атмосферу допуниле су државне заставе, и бројне пароле постављене по зидовима хале, а одсуство партијских обележја требало је да демантује критике опозиције да је део предизборне кампање. Пажљивијим посматрачима кретања на политичкој сцени није могао

24.2.2019.

МАГАЗИН

да промакне податак да се председник, што и није баш уобичајено, на бини појавио сам и, након напорног дана, у полусатном обраћању присутнима, често прекидан бурним аплаузима и порукама одобравања, проговорио о обавезама у будућности. Нису изостале ни изјаве захвалности због подршке грађана Србије, међу њима и Рашког округа, без чије помоћи не би било могуће да се постигне све што је урађено у последњих неколико година. - Ако постоји град у Србији који је био разаран, уништаван лоповским приватизацијама, пљачкашким деловањем оних који су владали Србијом, онда је то Краљево. Само у Магнохрому је радило више од пет хиљада људи, Фабрика вагона 4.200, Аутотранспорт, Пољопромет, Стотекс, фабрика колико хоћете, и све су уништили, све што су стигли. Гледамо да помогнемо, да полако вратимо живот где год можемо. Зато радимо и са људима из Аутотранспорта, зато радимо и са многим другима колико можемо да помогнемо, да видимо како да радницима учинимо нешто без обзира што нисмо ни криви ни дужни за пропаст предузећа у којима су годинама радили. Хоћу да се захвалим тим људима што разумеју наше напоре, што знају да не можемо ништа преко ноћи да направимо, али виде како и колико се боримо. Хоћу да кажем да смо се борили у претходном периоду да доведемо фабрике у Краљево. Када смо погледали прве резултате у Краљеву, кажу четрнаест хиљада и пет стотина је било незапослених. По сваку цену морамо да доведемо инвеститоре у Краљево, Моли једне, моли друге, неће. Моли треће, не можемо тамо је био земљотрес. Моли четврте Немце, неће, тамо су биле и поплаве. Колико год да молимо неће у Краљево. Нема, кажу, ни

аутопут до Краљева. Онда смо кренули. Завршили смо Љиг Прељина, сада завршавамо Љиг Лајковац, поново Лајковац - Уб, Уб - Обреновац, ускоро ће бити у потпуности изграђен аутопут Београд - Чачак. Крећемо у аутопут Чачак - Пожега, али и Чачак - Краљево - Трстеник - Крушевац - Коридор 10. Тако полако, али сигурно, почињемо да стварамо другачију слику унутар наше земље, али и у свету, а да би то било потпуно морали смо да доведемо инвеститоре. Довели смо Леони који ће запослити више хиљада људи овде у Краљеву. Ја мислим да за месец или два долазим да отворим првих шест и по хиљада квадратних метара у којима ће радити прве стотине запослених. Довели смо Еуротај који ће такође запослити више хиљада људи. Данас сам био у једној дивној малој фабрици „Моја соба“ власника Бранка Петровића. Дивна породична компанија. Имамо више таквих фабрика намештаја у Краљеву и ја свим тим добрим људима честитам на добром успеху. Помоћи ћемо као држава да даље развијају посао и да запошљавају све више Краљевчана. Оно што као држава можемо још, за Видовдан 28. јуна ове године ми ћемо да отворимо Аеродром Лађевци. Ја, даме и господо, драги пријатељи, нисам знао да је за вас аеродром толико важан. Ми ћемо додатних 8,4 милиона евра да уложимо да продужимо писту да би могли и 737 да слећу и на лађевачки аеродром. Кад мислим на аеродром, мислим на свет. Ви знате о чему говорим. Када причамо о аутопуту, Моравском коридору, чини ми се од 45. 46. слушали сте о аутопуту кроз Западну Србију, Београд Чачак - Краљево, Београд - Чачак - Ужице, и никада нико ништа од тога није урадио. Полако, али сигурно, своје снове претварамо у стварност. То смо могли да уради-

мо, и хвала вам што желите то да чујете. То не пада с неба. То није ствар мојих и ваших жеља. То није ствар политичких договора, то није ствар онога што можемо да се договоримо са коалиционим партнерима. То је ствар здраве Србије, здраве економије, здравих финансија. Нисам се ја вама на почетку случајно захвалио. Нисам то учинио зато што молим за глас. То сам учинио зато што сте и у тешким тренуцима за Србију, када ме је већина грађана Србије псовала тамо 2014. године, ви били ти који сте веровали у исправност реформи, знали да једино тешким реформама можемо да дођемо до резултата и зато сам вам захвалан. Данас имамо сигурну касу. Са нашом касом нема проблема. Ви, грађани Краљева, Рашког округа, грађани Србије, нисте више презадужени како сте до скора били и бићете све мање задужени, јер хоћемо да нашој деци оставимо чисту и сигурну будућност. Неки кажу то није важно. А шта је људи важније од тога? Шта је важније него да нашој деци оставимо да могу од свог рада да живе нормално, да пензионерима пензије могу да буду исплаћиване, а не када смо дошли на власт и нисмо имали из чега да исплаћујемо пензионере. Пензионери дођу па кажу, Вучићу ми смо то зарадили. Ја кажем, јесте људи али нема тих пара, неко их је појео и покрао. Немамо тај новац. Џабе што ви мени кажете да сте зарадили то. Нема тога. Потрошене паре за њихов лоповлук. Потрошене паре ко зна на шта. Да само чујете један податак. Ми смо тада из доприноса за пензионо осигурање могли да исплатимо свега 41 посто пензија, 59 посто смо исплаћивали из буџета за који смо угалвном узимали новац преко издавања обвезница, односно задужења.

МАГАЗИН

24.2.2019.

Данас само тридесет и неколико процената исплаћујемо из буџета зато што имамо већи број запослених људи, зато што из доприноса и пореза исплаћујемо пензије. Здравији систем функционише. И посебно велико хвала хоћу да кажем нашим пензионерима који су веровали и јуначки издржали тешке мере, подржали државу и зато данас имају здравију државу, и зато ће из године у годину имати све веће пензије. Да дугови Србије не буду већи, да дугове смањујемо а да пензије буду веће, баш онако како сте их поштено зарадили тешким и мукотрпним радом у годинама које су претходиле. Наша земља је била у економском смислу као један тежак болесник који болује од рака. Морали смо најтежу терапију да примењујемо. И наравно да не волите ни оне који дођу па вам кажу, морате да идете на најтеже могуће терапије. Више бисте волели да вам неко каже, попиј сок - излечио си се.

Али, нема за тако тешке болести попи сок - излечио си се. И зато сам вам бескрајно захвалан што сте то разумели и то подржали. Наши људи више у Србији не гласају, баш овај лепо каже, хајде да опсујемо овога, гласај за мене и биће све у реду. Не, нема тога. Наш народ хоће да види марљивост, посвећеност, али и знање. Хоће да виде оне који ће да се боре за углед Србије. Хоћете ли давам кажем како, и колико, сам се спремао и колику сам трему имао за дуел са Тачијем пред Ишингером и Ханом. Колико сам се спремао да Србију не обрукам, да образ Србије не укаљам, да се борим за нашу земљу, а да опет са друге стране не напустим Србију у међународној заједници. Да никоме не оставим слободан простор да напада Србију у будућности и да нам нанесе било какву штету. Зато људи разумеју шта је одговорност, зато људи више него икада итекако добро разумеју шта је то што радимо, шта је то што чинимо.

Нас ће скоро милијарду, осамсто милиона евра да кошта Моравски коридор. Знате ли колико је то новца, а знате ли како то можемо данас. Па можемо зато што нам економија ради неупоредиво боље, зато што имамо више запослених. Ви ћете ускоро у Краљеву имати много више од ваших оригиналних прихода, па ће локална самоуправа моћи да финансира асфалтирање путева, па ће моћи боље да осветли град, па ће моћи боље да уреди улице, па ће моћи да реновира фасаде, па ће моћи заједно са нама све школе, вртиће, домове здравља и болнице у потпуности да опреми и реновира. Погедајте само Врњачку Бању, како је изгледала пре шест или седам година а како изгледа данас? Шта год ко говорио, и ма колико проблема било, Врњачка Бања данас изгледа као светска бања. Тешко је наћи лепшу бању. Хотела колико хоћете, нових који се изграђују а сви су били запуштени и бу-

квално руинирани. Да не причамо о променади, да не причамо о амфитеатру, да не причамо о водопадима, да не причам о свим атракцијама које смо тамо направили, од базена, хала до свега другог. Полако, али сигурно, све више новца улажемо у здравствене институције свуда по Србији. Хоћемо да наши стари, да наша деца имају чисте болнице, најбоље опремљене болнице, домове здравља, здравствене и клиничке центре. И то хоћемо не само у Београду. Хоћемо да буде свуда у Србији, у сваком делу Србије, јер није Србија само Београд. И данас то људи полако, али чини ми се сигурно, виде. Ја немам никакву врсту бојазни по питању наше економије. Једини страх који имам, и ја то не кријем од вас, то је шта ће се збивати на Косову и Метохији. А имате страх не зато што се плашите за себе, већ зато што не можете да разумете да неко може да се понаша ирационално и неодговорно као што се понашају ал-

бански лидери. Када имате посла са људима који се хвале својом непредвидивошћу, јер увек могу да вас изненаде и својим лудилом, и својом неозбиљношћу и својом неодговорношћу. И тада осећате страх јер знате колико сте уложили у стабилност, знате колико је тешко довести неку фабрику. Што се тиче албанских лидера они увек и када вам изгледа да немају подршку дела западног света на свој начин имају. Људи који имају децу знају како то изгледа. Те западне земље се према албанском делу Косова, и према албанском руководству на Косову, односе као према свом детету. И када им то дете није добро и даље им је дете и они о њему воде рачуна. Они неће да воде рачуна о нашим интересима и неће да воде рачуна о правди и о праву. И немојте то никада да изгубите из вида. И ма колико да смо ми у праву ма колико да је истина на нашој страни они ће на крају крајева увек бити уз њих. То вам је као са дететом. И ваше

дете направи глупост, уради било шта лоше, али ћете увек бити уз њега. Природно је то. Они су то противправно чедо почели да одгајају, почели да подижу. Данас им је то чедо по мало непослушно, али ће они о њему и даље да воде рачуна . То је наша мука и то је наш проблем. То људи у Србији морају да знају. Дакле, за нас нема лаке и лагодне ситуације. И кад ни за шта нисмо криви, а нисмо ми уводили таксе уводили су они. Они нису испунили ни једну обавезу из Бриселског споразума, а то је Заједница српских општина, а ми смо све обавезе испунили. Никада од њих нећете чути Београд је испунио све а Приштина није, или готово никада. И то вам говори о тежини нашег положаја, о нашој тешкој ситуацији. Али, без обзира на то, успели смо да највећи део нашег народа на Косову и Метохији сачувамо, да им помажемо из дана у дан, да 2019. година буде година наших највећих инвестиција на Ко-

24.2.2019.

МАГАЗИН

сову и Метохији у све кључне инфраструктурне пројекте, у запошљавање наших људи. Имам само једну поруку. Знате да нисам ни мало плашљив, а моја порука је онима који прете Србима сваки дан. И данас су показивали како су силни и како су јаки, како могу све па ће да уједине Митровицу што значи протераће Србе са севера, те ће да узму Газиводе, те ће да узму Трепчу, те ће да не знам шта све да ураде. Ја њима само кажем једну ствар. Ви сте много јаки. Страшно сте јаки, имате подршку многих западних сила. Сви сте страшно јаки. Мој одговор вама, ми ћемо да вас молимо да сачувамо мир, да сачувамо стабилност. Али, то што смо ми пристојни, и то што вас молимо, немојте да мислите да смо слаби и да смо вас се уплашили. Јер, будемо ли приморани чуваћемо свој народ и сачуваћемо своју државу. Даме и господо, драги пријатељи, управо због Косова и Метохије, и због тога што је Србија урадила што су биле њене обавезе, појачаваће се притисци на нашу земљу. Чули сте јуче Кадрија Весељија, незваничног команданта косовских Албанаца. Каже, не знам да ли је бољи Рамуш, Тачи, Иса Мустафа, али знам да је за нас најгори, и да нам је једини непријатељ, Александар Вучић. То каже Кадри Весељи, а ја морам да вам кажем, нисам због тога срећан. То су опасни људи. Разумео сам те поруке. Али, негде да будем искрен пред вама, по мало сам поносан јер знам да кога они толико мрзе, много чини Србији и своме народу. Данас Рамуш Харадинај каже нећемо никада, али никада, да укинемо таксе. Поштовани господине премијеру чега год хоћете, то само показује вашу бахатост и вашу неодговорност. А са друге стране, да вас подсетим, требало је да ме срушите са власти још пре 44 дана па ћемо изгледа још да чекамо да успете да ме срушите на београдским улицама како сте ми обећали. А можда и неуспете у свему томе. А и тим таксама можда наштетите више

свом народу, можда више себи наштетите. Не бих се кладио да ћете Србију тако лако да срушите као што сте планирали. Србија је мало тврђи орах од онога што сте мислили. Драги пријатељи, они који су опљачкали нашу земљу покушавају на различите начине да кажу како је у Србији лоше. Није добро, није сјајно. А кад је то било, у ком периоду наше историје? А кад смо ми то Срби били задовољни? А чиме смо то били задовољни у чије време? Скоро па никада кроз своју историју. Тога бисмо се са сетом сетили тек када прође двадесет или тридесет година од неког периода. У време када су се догађаји одигравали никада то нисмо умели да кажемо. Али, да нам то говоре они који су земљу опљачкали и разорили. Замислите да сам ја председник Србије, да имам четири фирме и да на те четири фирме, у пет година мог председничког мандата, легне пет стотина милиона евра. Толико је легло на рачун Драгана Ђиласа. А на рачун оног другог седам милиона евра, које никад није оправдао, од разних белосветских хохштаплера и лопова. Овај трећи нам жене назива фуксама и курвама. Наше жене нису ни фуксе ни курве, него вредне жене које чувају нашу отаџбину, које бране нашу земљу, које раде, које доносе живот у Србију. Али, свима њима који мисле да безобразлуком, безобзирношћу, увредама могу да ураде нешто у Србији, само једну ствар. Све можете да радите. Народ све види и чује. Само немојте да мислите да ћете насиљем нешто да постигнете. Насиље вам нико неће дозволити. И то што сте мањина, а ми имамо обавезу да поштујемо мањину, не значи да можете да уништавате право већине овога народа који је недвосмислено на страни пристојне Србије, модерне Србије и Србије будућности. Вама хвала и због тога, драги пријатељи, што умете да трпите, што иако знате у коликој смо већини, и у којој је већини пристојна и нормална

Србија, умете да трпите оне који су бахати, арогантни и осиони, који мисле да имају право на све само зато што, ето тако хоће, само зато што су имали бенефиције и привилегије у претходном периоду па би данас, када је неко поново оздравио српску касу и српске финансије, поново да пљачкају. Наш одговор је, нисмо фасцинирани ни мало ни вашим жељама, ни свим оним што сте радили. Напротив, нећемо дозволити да се то време лоповлука и пљачке врати, већ ћемо да радимо и себе да мењамо, себе да поправљамо да бисмо били још бољи и још успешнији, да би Србија била вреднија и да би Србија била успешнија. Има још једна ствар на коју сам веома поносан, драги пријатељи. То је чињеница да Србија данас не зависи од одлука било кога са стране. Нема тог амбасадора у Београду који сме, или може, да помисли да наређује некоме од нас какву ћемо политику да водимо. Србија води политику у интересу својих грађана. Знате ли како је то изгледало некада? Они нису ни држали седнице владе, него су то биле телефонске седнице на којима нису ни знали шта је на дневном реду. Али су зато у појединим западним амбасадама знали шта је на дневном реду, јер пре него што би и такву седницу владе одржали они су морали да имају дневни ред. Замислите то понижење за поносни српски народ, за све грађане Србије. И то је једна од важних ствари на коју сам веома поносан. Србијом ће управљати грађани Србије преко легално и легитимно изабраних представника, а не велике силе, и не стране земље, зато што они имају своје државе, они имају своје интересе а наш посао је да штитимо интересе нашег народа. И још нешто. Данас сам био у Тутину. Био сам више пута у Новом Пазару и хоћу да се захвалим људима који су ме тамо сачекали, и Бошњацима и Србима. Хоћу и вама овде у Краљеву да кажем. Ми имамо једну

МАГАЗИН 24.2.2019.

отаџбину. Резервну немамо и морамо да живимо заједно, да се слажемо, да заједно радимо и да заједничи градимо будућност без свађа и сукоба. И то можемо, и то хоћемо. Ја сам се данас радовао када сам видео да можемо да изградимо нови водовод, да можемо да изградимо 110 киловатну трафостаницу у Тутину, да можемо да направимо пут Пазар - Тутин, јер знам да тиме градимо нашу земљу, јер тиме градимо нашу Србију једнако као и када градимо аутопут Чачак Краљево - Трстеник - Крушевац, зато што сви грађани у нашој земљи хоће а осећају Србију као своју домовину, као своју земљу. И да вас подсетим, кад сам био са председником Ердоганом у Пазару њега су одушевљено људи поздравили. У почетку су се накако поделили. Срби су ми аплаудирали, Бошњаци су добрим делом звиждали. Мислили су да ћу да одустанем од говора. Ја сам рекао, еј људи, сачекајте да чујете. И рекао сам и тад једну реченицу. Предсеник Ердоган је и мој и ваш гост, али он може овде да буде једампут годишње, или једампут у две године. А све те путеве, све те домове здравља, болнице, све то може да изгради, и изградиће, Србија. Они су слушали и, како се приближавао крај говора, почели су да плаудирају. Више није било ни политичких звиждука, нити било чега. И ти људи хоће да живе као сав нормалан свет и да имају нашу подршку. Зато и

Пароле Унутар хале на зидовима залепљени су плакати на којима пише „Хвала за фабрике први пут после 1973. године“, „Добро дошао председниче“, „Будућност Србије = будућност Краљева, Леони = нови Магнохром“, „И Аеродром Морава на светској мапи“, „Моравским коридором ближе, брже и боље“. Нису изостали транспаренти са натписима „Млади у Краљеву остаће“, „Хвала за аеродром“, „Александар Вучић – Будућност Србије“, а само пажљивији су били у прилици да у маси примете присуство једног од представника хиљаду и четири стотине бивших радника Магнохрома са повеликим ковертом адресираним на председника Александра Вучића лично.

вас Краљевчане, и све друге, молим да помогнемо, да им покажемо да смо једно, да им покажемо да можемо да живимо заједно. Драги пријатељи, замислите Краљево када отворимо аеродром. Кажем вам да продужавамо писту, моћи ће и највећи авиони из целог света да слете на дванаест километар одавде. Дакле, када изградимо аутопут Чачак - Краљево - Бања - Трстеник - Крушевац - Ћићевац, када Леони и Еуротај запосле све људе у Краљеву, када доведемо још инвеститора, када још подстакнемо приватно предузетништво, када будемо још људи запослили, када будемо изградили још важних инфраструктурних објеката, а већ преко Канцеларије за јавна улагања улажемо у обнове и школа и домова здравља и вртића и свега другог. Замислите само како ће Краљево да изгледа и колико ће и лакше и лепше да буде. Да нам тада деца из Краљева више не иду у бели свет трбухом за крухом, већ да они који су морали да оду да их молимо да се врате у земљу коју воле највише, да се врате у своју Србију и да овде брину о својој будућности. На крају, драги пријатељи, ми имамо, и у томе се разликујемо од оних који не желе пристојну Србију, ми смо и вечерас говорили разговарали о нашим сновима које претварамо у реалност, о сновима који значе бољи живот, о путевима, аутопутевима, радним местима, о ономе шо је живот Краљева, о ономе што је живот Србије. Тако ћемо наставити да радимо. Ја вас молим да исту енергију коју сте улагали у претходним годинама уложите и у будућности, да се изборимо за такву Србију. Не мењају се ствари за годину или две. Потребно је време. Али, без вас ми ништа не можемо. Без ваше снаге, без ваше енергије, без ваше подршке, без ваше помоћи, без ваше жеље да мењамо Србију, не можемо ништа. И зато вам још једампут велико хвала, велико хвала на свему, велико хвала на огромној подршци. Ја не знам кад ће бити избори, али свакако ће бити брзо. И кад буду наша је обавеза да победи пристојна Србија. И не само да победи, него да победи убедљиво и да победи убедљивије него што је икада до сада победила, јер то је гаранција за будућност. Хвала вам браћо и сестре, хвала вам драги пријатељи. Хвала Краљево! Хвала на свему! Живело Краљево! Живела Србија! Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.2.2019.

24.2.2019.

Кампања Будућност Србије

МАГАЗИН

БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ ПОРОДИЧНЕ ФАБРИКЕ 24

- За само шест година број запослених у фабрици кревета и душека „Моја соба“ од четири нарастао на 119. - Из фабричких погона се месечно у земље региона и Европске уније, попут Немачке, Холандије, Белгије и других, извезе око две хиљаде кревета што чини 95 одсто производа. - Фабрика је прошле године забележила раст од 150 одсто, а добар је пример предузећа које је за само шест година остварило изузетан напредак. - Подршка државе српским привредницима може да достигне и педесет одсто инвестиције. - Породичне фирме основа на којој ће почивати будућност српске привреде

МАГАЗИН 24.2.2019.

д тренутка кад је најављен почетак кампање Будућност Србије у Краљеву се лицитирало са даном кад би председник Србије Александар Вучић могао да се појави на територији Рашког округа, пре свега у Краљеву. Многи су то везивали за завршетак бар неког од инфраструктурних пројеката, пре свега радова на Тргу српских ратника који се сматра најбољом локацијом за пријем председника и његових сарадника. У кулоарима се шушкало како би то могло да буде бара на завршеном делу трга а разлогом да се одустане оцењена је опасност да плоче још нису довољно чврсто повезане са подлогома па постоји опасност да под тежином великог броја присутних претрпе оштећења. Додатну невољу причинила је процена метеоролога који су за овај дан прогнозирали погоршање времена и могућност снежних падавина. Онда је за многе као гром из ведра неба одјекнула информација да ће се председник, на крају посете Рашком округу, грађанима Краљева обратити у старој Хали спортова. Иако је процурела у првим јутарњим часовима дан пре посете остављена је могућност да буде и промењена а тачка је стављена у тренутку кад је у четвртак, после много недоумица, у штампарију послат текст за наредни број регионалног листа. Посету Рашком округу председник је почео у Врњачкој Бањи обиласком реновираних просторија Дома здравља „Др Никола Џамић“ и штанда рукотворина удружења „Златне нити“ на променади у овом месту, а наставио у Краљеву где је прво дочекан у производном погону фабрике кревета и душека „Моја соба“, потом Етно селу „Богут“ у засеоку Корићанци у Богутовцу. Испред „Моје собе“ председника је дочекао директор фабрике Бранко Петровић са члановима породице и подсетио да је од четири запослена 2012. године достигла 119. Из фа-

бричких погона се, истакао је он, месечно у земље региона и Европске уније, попут Немачке, Холандије, Белгије и других, извезе око две хиљаде кревета што чини 95 одсто производа. Фабрика је прошле године забележила раст од 150 одсто, а добар је пример предузећа које је за само шест година остварило изузетан напредак. Посета овој фабрици повод је да председник Вучић потврди како држава може да помогне српским привредницима до половине вредности инвестиције, а повод је уверење очекивања да породичне фирме буду основа на којој ће почивати будућност српске привреде. - Данас наша подршка српским привредницима у одређеним усло-

Председник у Етно селу „Богут“ У богутовачком Етно селу „Богут“ Александра Вучића су дочекали министар пољопривреде Бранислав Недимовић, чланови породице Филиповић која је власник три брвнаре апартманског типа са старом кућом преуређеном за смештај гостију, салом за ручавање, мини-фармом, воћњаком и баштом, председник Месне заједнице Богутовац Милан Пантовић, мештани и власници других етно кућа из околине. Гости су дочекани уз традиционалну погачу и со након чега је у сали за ручавање етно села разговарао са мештанима о улагањима у ову врсту туризма. За Вучића је било припремљено послужење - специјалитети куће - гибаница, слане кифлице, домаће суво месо, сланина, проја, поховане палачинке...

вима може да иде и до педесет одсто инвестиције. Имамо новца и помоћи ћемо на све начине, јер је циљ да наше компаније напредују драматично, да могу да имају веће профите, троше више и да могу да запошљавају, истакао је Вучић и нагласио да ће држава помоћи свако проширење капацитета, јер јој се више исплати да улаже у то него у потрошњу, или било шта друго. Повод за оптимизам је податак да фабрика све што произведе може да прода у Немачкој, Белгији и другим земљама западне Европе, а услов је добар и квалитетан производ средње и више класе који ће овој фабрици омогућити да у будућности остварује још боље резултате. Преподневна посета Краљеву прилика је за подсећање да Краљевчани већ од краја марта и почетка априла могу да очекују нова запошљавања. - Срећан сам да осим страних компанија могу да видим српске породице које праве посао, које умеју да раде и где су сви људи насмејани. Боље да често долазим у овакве фабрике, јер се орасположим - нагласио је Вучић. Караван је наставио према Рашки где је председник Вучић, тачно у подне у касарни „Стефан Немања“, почео разговор са Србима са Косова и Метохије, да би пола сата касније присуствовао свечаном отварању фабрике Luss Protect d.o.o. Обилазак обновљене Техничке школе и Гимназије у Тутину и састанак са локалним привредницима и представницима локалне самоуправе претходили су повратку у Краљево где је председник Вучић присуствовао потписивању Уговора о одређивању аеродрома „Морава“ за цивилни и војни саобраћај, а посету завршио обраћањем Краљевчанима у старој Хали спортова Спортског центра „Ибар“ са председницом Владе Републике Србије Аном Брнабић. Т. Радовановић

У ишчекивању Видовдана

МАГАЗИН

24.2.2019.

ОДШКРИНУТ П

- У оквиру кампање Будућност Србије потписана два уговора о одређивању Аеродрома Морава за цивилно војни саобраћај, уговор о неновчаном улогу Републике Србије у привредно друштво Аеродроми Србије и уговор о коришћењу дела за цивилни ваздушни саобраћај. - Први цивилни летови пре краја јуна. - Отварање на Видовдан. - Аеродром у Лађевцима ће задржати војну функцију чувања мира и безбедности земље а Краљеву, и ширем региону, омогућити бржу и поузданију везу са светом од које би највеће користи требало да има економија. - Отварање Аеродрома Морава велики догађај за Краљево, читав Рашки, Моравички и Шумадијски округ

ПРОЗОР У СВЕТ

однама уназад јавности се шаљу различите поруке о почетку цивилног саобраћаја са аеродрома у Лађевцима. Оно што је почетком 2012. године било прилично извесно након промене власти је потиснуто у други план, а највиши представници ни у годинама након тога нису пропуштали прилику да потврде како се није одустало од те идеје. Иако је конверзију дела војног аеродрома у цивилни пре пуне четири године у Краљеву потврдила и потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић није се много одмакло од те идеје на шта су у различитим периодима утицали многобројни разлози. Све што се од тада дешавало у знатној мери је утицало на уверење да се и изјава председника Србије Александра Вучића, приликом посете погону компаније Еуротај на дан када је свечано обележена десета годишњице постојања Српске напредне странке, прими као још једно у низу неиспуњених обећања. Да није тако потврдио је централни скуп у оквиру кампање Будућност Србије на ко-

МАГАЗИН

24.2.2019.

јој је Вучић као дан за почетак рада најавио 28. јуни ове године. Да то није без основа само који сат раније је потврђено у Свечаној сали Градске управе на церемонији потписивања уговора о одређивању Аеродрома Морава за цивилно војни саобраћај, којој су присуствовали потпредседница Владе Србије проф. др Зорана Михајловић, министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал потпуковник Милан Мојсиловић. Одређивање Аеродрома Морава за цивилно војни саобраћај потврђено је уговором о неновчаном улогу Републике Србије у привредно друштво Аеродроми Србије и уговором о коришћењу једног дела за цивилни ваздушни саобраћај. Уговор о неновчаном улогу Републике Србије у привредно друштво Аеродроми Србије потписали су потпредседница Владе Републике Србије, и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић и директор при-

вредног друштва Аеродроми Србије Зоран Павловић, а уговор о коришћењу дела Аеродрома Морава за цивилни ваздушни саобраћај министар одбране у Влади Републике Србије Александар Вулин и директор привредног друтва Аеродроми Србије. Министар Вулин је, након потисивања уговора, потврдио да ће аеродром у Лађевцима задржати војну функцију чувања мира и безбедности земље а Краљеву, и ширем региону, омогућити бржу и поузданију везу са светом од које би највеће користи требало да има економија. - Ово је велики дан за Краљево које је коначно добило праву везу са светом. Дуго се маштало и сањало о томе да Краљево има аеродром. Ево добило је. Ово је велика прилика за развој града, прилика за развој туризма, као што је прилика за развој економије. Све функције одбране земље, сигурности и безбедности, ће бити сачуване а добијамо још могућност да помогнемо грађанима Краљева. Сада ћете моћи свету да пока-

жете сјајне манастире које имамо, сада ће моћи да се развија и верски туризам, а и економија ће сигурно имати велике користи од овога јер ћете моћи и да увозите и извозите на најбржи могући начин. Војска Србије ће наставити да користи аеродром, а ово показује да је свако улагање у Војску Србије улагање у квалитет живота сваког грађанина у овој земљи. Што је Војска Србије јача, што је опремљенија, што је задовољнија, то ће бити сви грађани и читава наша земља нагласио је Вулин. Градоначелник Краљева Предраг Терзић указује на чињеницу да је отварање Аеродрома Морава велики догађај не само за Краљево него и за читав Рашки, Моравички и Шумадијски округ јер ће омогућити туристима да обилазе овај део земље, а пољопривредницима да извозе своје производе у европске земље. - Млади људи из Краљева коначно ће моћи да путују из свог града. Ово је наш прозор у свет и мислим да је сан ко-

ји су сањале генерације Краљевчана коначно испуњен - изјавио је Терзић уз захвалност министарствима одбране, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и подсетио на обећање председника Вучића да до краја јуна на овај аеродром слети први цивилни авион.

Хеликоптер са домаћим наоружањем у Паризу Податак да се у Србији очекује лаки вишенаменски хеликоптер Х145М, један од најсавременијих у својој класи и веома распрострањен у свету, повод је за појачано интересовање представника медија и потврду министра Вулина да произвођач Ербас веома ретко допушта да се на њега уграђује наоружање других произвођача. - Ми ћемо на хеликоптере Х145, између осталих средстава, ставити и нашу гондолу за митраљез калибра 12,7 и то добро говори о нашој одбрамбеној индустрији која је у стању да произведе средство које може да се закачи на хе-

ликоптер и буде у складу са највишим светским стандардима. Ербас планира да летелицу са нашим наоружањем покаже на сајму ваздухопловства у Паризу, где ће га приказати као нешто што је значајно за тржиште. Хеликоптер Х145 добиће војска и Министарство унутрашњих послова. Они ће бити наоружани, али и опремљени за трагање и спасавање што је такође веома важно. Што се војске тиче до 2012. године, када је председник Вучић постао министар одбране, имали смо потпуно запуштено, скоро уништено ваздухопловство. Нисмо могли ни да маштамо да ћемо имати најсавременије хеликоптере, а сада ћемо добити најсавременије хеликоптере у својој класи који ће бити опремљени и наоружани. Буквално, нам враћају способност коју смо скоро изгубили. Уговори су потписани и очекујемо да ће до краја марта, најкасније почетка, априла стићи први Х145 - потврдио је Вулин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Осамдесета седница Градског већа

МАГАЗИН

24.2.2019.

НОВЕ ЦЕНЕ ГРЕЈАЊА

- Подржан неизмењен програм активности Туристичке организације Краљева у овој години. - Максимални износ накнаде трошкова за вантелесну оплодњу у току једне буџетске године, а на основу предрачуна здравствене установе, ограничен на триста хиљада динара. - За последњих шест година број незапослених смањен за четири хиљаде. - Последњег дана претходне године на евиденцији Национане службе за запошљавање било је мање од 10,5 хиљада особа које траже посао. - Губитак јавног енергетског предузећа „Топлана“ у претходној години, који премашује три и по милиона динара, директна је последица неадекватне цене грејања у односу на цене енергената. - Расписан јавни позив за суфинансирање пројеката инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграда

МАГАЗИН 24.2.2019.

а се рад Градског већа захуктава, и улази у уобичајени ритам, потврђује дневни ред осамдесете седнице на којој се нашло двадесет тема значајних за функционисање локалне самоуправе. На челу листе је разматрање решења о давању сагласности на План рада са Програмом активности и Финансијским делом за 2019. годину Јавне установе Туристичка организација Краљева. О овом документу чланови Градског већа се нису изјашњавали на претходној седници кад је без већих проблема потврђена сагласност на слична документа осталих установа чији је оснивач локална самоуправа. По речима градоначелника Краљева Предрага Терзића програм рада Туристичке организације усвојио је Управни одбор ове установе, али су чланови Градског већа на консултацијама сматрали да би било неопходно додати још једну програмску активност. Из тог разлога је предложено Управном одбору да још једном заседа како би на наредној седници био разматран и усвојен програм рада за ову годину. Пред члановима Градског већа се на последњој седници, окарактерисаној као ванредна, поново нашао документ неизмењеног садржаја са предлогом да се усвоји решење и потврди сагласност на документ који је Управни одбор ове установе усвојио 25. јануара. Решење потврђује да је планом за ову годину предвиђен наставак спровођења редовних активности и реализацију програма и пројеката, а саставни део документа су износи средстава за реализацију и финансирање редовних активности, као и текућег одржавања и капиталних улагања у циљу стварања што оптималнијих услова за рад. Одлуком о остваривању права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу одређују се ближи услови, критеријуми, начин и поступак за остваривање права на накнаду трошкова из градског буџета. Најновијом одлуком потврђује се да ово право могу да остваре пунолетна и пословно способна жена и мушкарац, који воде заједнички живот у складу са законом, и ванбрачни другови и после три неуспела покушаја на терет здравственог оси-

гурања, као и они који због старости женског партнера нису могли да буду кључени у програм. Потребна средства се, у складу са могућностима буџета, преносе по редоследу приспећа захтева а максимални износ у току једне буџетске године, на основу предрачуна здравствене установе, ограничен је на триста хиљада динара. У складу са Законом о локалној самоуправи и Статутом града Краљева неопходним се показало усклађивање Одлуке о Градској управи у делу који се односи на рад Одељења за привреду и финансије и Одељења за заједничке послове. Извештај о реализацији Локалног акционог плана за запошљавање за претходну годину потврђује да је овај документ представљао основни инструмент за спровођење активне политике запошљавања. Њиме су дефинисани циљеви и приоритети и утврђени програми и мере које ће се реализвати како би се допринело побољшању запошљавања, смањењу незапослености и остваривању циљева дефинисаних Националном стратегијом запошљавања за период од 2011. до 2020. године. Одлуком о буџету подстицају запошљавања намењено је дванаест милиона динара а град је за спровођење мера дефинисаних Акционим планом, кроз удруживање средстава са Националном службом за запошљавање, обезбедио додатна средства која за мало премашују половину ове суме. Значајним се оцењује податак да је Министарство омладине и спорта обезбедило безмало три и по милиона динара за реализацију пројекта „Обука незапослених младих лица за зпошљавање у складу са потребама дефицитарних занимања на подручју града Краљева“. Средства за реализацију осталих мера предвиђених Акционим планом обезбеђена су из буџета Републике Србије, за финансирање мера у оквиру Програма Националне службе за запошљавање више од 11, а преко програма Министарства привреде, уз суфинансирање града, око 94 милиона за инфраструктурно уређење инвестиционих локација. Значајним за запо-

шљавања оцењено је улагање средстава из градског буџета у реализацију других програма као што су подстицаји за развој сеоског туризма и пољопривреде. Акциони план запошљавања за ову годину доноси низ општих података о броју и структури запослених, на основу података из ранијег периода, и потврђује да је за последњих шест година број незапослених смањен за четири хиљаде, а да је последњег дана претходне на евиденцији Националне службе за запошљавање било мање од 10,5 хиљаде особа које траже посао. Уз подсећање на суфинансирање програма или мера активне политике запошљавања, и дефинисања приоритета за ову годину, нема конкретних података који би указивали на предвиђање о могућем броју нових радних места. Новом одлуком одређене су цене топлотне енергије за снабдевање купаца по групама, па варијабилни део цене за загревање стамбеног простора износи 5,36 динара по киловатчасу, а фиксни 42 динара по квадратном метру месечно. Цене за загревање пословног простора су нешто више, па варијабилни део износи 6,7 а фиксни 105 динара. Утврђене су и цене топлотне енергије за снабдевање крајњих купаца код којих се наплата врши према јединици грејне површине. Тако цена за грејање стамбеног простора износи 92 динара по квадратном метру током свих дванаест месеци у години, а пословног 230 током шест месеци. При изради плана за ову годину утврђен је губитак у претходној који премашује три и по милиона динара, а директна је последица неадекватне цене грејања. Разлог се огледа у чињеници да је у односу на 2017. годину дошло до знатног повећања цене енергената, гаса више од петнаест а мазута око тридесет процената, који у структури цена учествују са седамдесет одсто. Како цене услуга нису пратиле повећање цена енергената то се директно одразило на губитак. Чланови Градског већа нису имали примедби на Извештај Градског штаба за ванредне ситуације за претходну годину ни план рада у овој, а разматрали су и извештај о реализацији Програма

МАГАЗИН

24.2.2019.

подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у прошлој години. Програмом за претходну годину планирано је улагање од седамдесет милиона динара за регресирање репродуктивног материјала за вештачко осемењавање, суфинансирање камате за пољопривредне кредите, инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, управљање ризицима, подстицаје за спровођење одгајивачких циљева у сточарству и промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју. Од планираних средстава утрошено је нешто мање од 67 милиона динара или 95,7 одсто, за вештачко осемењавање девет милиона, камате за кредите два а физичку имовину пољопривредних газдинстава 33 милиона динара. Регресирање премије осигурања за усеве, плодове, вишегодишње засаде, расаднике и животиње коштало је 24, а спровођење одгајивачких програма циљева у сточарству и промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју по милион динара.

Извештај о контроли квалитета ваздуха у прошлој години сведочи да је успостављен план према коме су сумпордиоксид и индекс црног дима праћени на четири, азотдиоксид на једном, а таложне материје на осам мерних места. У таложним материјама су мерени електропроводљивост, пХ вредност, укупне растворљиве, нерастворљиве и сагориве таложне материје, количина пепела, калцијума, сулфата, хлорида, амонијака, нитрата и тешких метала олова, цинка и кадмијума, те суспендованих честива ПМ10 и ПМ2,5. Мерење концентрације суспендованих честица ПМ10, вршено на мерном месту Полицијска станица, показују да задовољава критеријум за званично оцењивање квалитета ваздуха, јер испуњава услов расположивости на годишњм нивоу већи од 90 процената. Измерене вредности су 105 дана прелазиле дозвољену дневну граничну и толерантну вредност што је, у односу на претходну годину, приближно исти период. Гранична толерантна вредност

за ове честице износи педесет микрограма по кубном метру, а максимално измерена у новембру достигла је 318,3. У исто време средња гранична вредност за календарску годину утврђена је на 49,44, што је изнад граничне и толерантне. Измерене концентрације олова, никла и кадмијума ни једног дана у години нису прекорачене што није случај кад је у питању арсен, чија је концентрација шеснаест дана била изнад граничне и толерантне, тринаест дана у априлу и три у октобру, а утврђено је да је максимално измерена концентрација више од два пута премашила дозвољене вредности. Подаци о количини суспендованих честица ПМ2,5 потврђују да је испуњен услов расположивости на годишњем нивоу већи од 90 процената. Просечни идикатор изложености овим честицама утврђен је као просек у последње три године, а иако је на мерном месту Полицијска управа дупло већи од дозвољеног повољном је оцењена околност да се средње вредности на овом мер-

ном месту из године у годину смањују. Укупне таложне материје праћене су на мерним местима Пљакин шанац, Скупштина града, Завод за јавно здравље, Женева, Пекарство, Рибница, Аутобуска станица и Сијаће поље, а извештај потврђује да су максимално дозвољене вредности у јуну прекорачене на два мерна места, Пекарство и Рибница. Најнижа средња месечна вредност измерена је испред Завода за јавно здравље у октобру, а највиша на мерном месту Пекарство у јуну. На пет места прекорачене су максималне дозвољене вредности таложних материја, најмање одступање је било на мерном месту Аутобуска станица а највеће у Сијаћем пољу. Извештај потврђује да на загађеност ваздуха најзначајније утичу честице, чађ, ПМ10 и ПМ2,5. У периоду грејне сезоне када индивидуална ложишта, врста и квалитет горива и системи за грејање имају утицај, параметри аерозагађења показују високе концентрације, а негативном утиску доприноси интензиван саобраћај, неповољни ме-

теоролошки услови без ветра и падавина, висок атмсферски притисак, температурне инверзије и магла. Руку према текућој буџетској резерви пружио је Културни центар „Рибница“, а више од 220 хиљада динара намењено је исплати отпремнине запосленом према правоснажном решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, којим је констатован губитак радне способности. С обзиром да је решење достављено 21. јануара средства нису могла бити унапред планирана, па су створени услови за ангажовање текуће буџетске резерве. Градско веће је расписало јавни позив за суфинансирање пројеката инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграда у висини највише до половине вредности изведених радова, за шта је безбеђено десет милиона динара. Овом одлуком предвиђено је суфинансирање инвестиционих пројеката за стамбене, стамбено - пословне и зграде које су проглашене за културно добро, или се налазе у заштићеним

културно - историјским целинама, и породичне куће лоциране уз најпрометније улице, тргове и друге јавне површине. Од укупно педесет шест милиона динара намењених спорту 49 је планирано за финансирање годишњих програма, а седам реализацији посебних програма спортских клубова, удружења и организација по јавном позиву. Министарство државне управе и локалне самоуправе доставило је низ примедби на текст највишег правног акта града Краљева због чега се Градско веће сагласило са повлачењем предлога од 11. фебруара и утврђивање новог за седницу Скупштине града. Разматрано је и неколико жалби грађана на решења Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљево, Одељења за урбанизам, грађевинарсво и стамбено комуналне делатности - Одсек за стамбено комуналне и послове саобраћаја, Инспекције за саобраћај и путеве и Комуналне инспекције Одељења за инспекцијске послове. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

24.2.2019.

МАГАЗИН

Расписан јавни позив за суфинансирање

ЗА ЛЕПШИ ИЗ - Буџетом за ову годину обезбеђено десет милиона динара за бесповратно суфинансирање пројеката инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграда, највише до половине вредности изведених радова. - Рок за подношење пријава истиче након истека двадесет једног дана од објављивања на званичној интернет презентацији града Краљева, почевши од 25. фебруара. - Објављивање ранг листе на званичној интернет презентацији града Краљева тридесет дана од дана истека рока за достављање пријава, а за подношење приговора пет дана од објављивања нацрта ранг листе

ГЛЕД ЗГРАДА ао што је најављено пред крај прошле године Градско веће је, на основу Закона о становању и одржавању стамбених зграда, Одлуке о обавезном инвестиционом одржавању зграда и суфинансирању инвестиционих пројеката на територији града и Статута града Краљева, расписало јавни позив за суфинансирање пројеката инвестиционог одржавања и унапређења својстава зградa. Суфинансирањем пројеката којима се спречава настанак штетних последица по живот и здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће

вредности, обухваћене су стамбене, стамбено-пословне и зграде које су проглашене за културно добро, или се налазе у заштићеним културно-историјским целинама, као и породичне куће лоциране уз најпрометније улице, тргове и друге јавне површине и које, услед неодржавања, представљају посебну опасност. У активности на одржавању и унапређењу својстава зградa уврштени су одржавање фасаде ради спречавања штетних последица по безбедност грађана, унапређење енергетских својстава ради смањења негативних утицаја

на животну средину, замена употребљених грађевинских материјала који су штетни по живот и здравље људи, санација кровова у циљу спречавања настанка штетних последица по живот, здравље и безбедност људи, односно зграда и друге активности којима се спречава настанак штетних последица. Локална самоуправа је буџетом за ову годину обезбедила десет милиона динара за бесповратно суфинансирање пројеката највише до половине вредности изведених радова. Право учешћа по јавном позиву имају власници стамбених и стамбено

МАГАЗИН

24.2.2019.

- пословних зграда, оних које су проглашене за културно добро или се налазе у заштићеним културно-исто ријским целинама, и породичне куће лоциране уз најпрометније улице, тргове и друге јавне површине које, услед неодржавања, представљају посебну опасност за настанак штетних последица. Јавним позивом је предвиђено да пријава мора бити попуњена читко, са унетим свим траженим подацима, а у форми обрасца који сачињава Градска управа. За физичка лица која су власници породичне куће пријава мора да садржи име, име оца и презиме, место пребивалишта, адресу на којој се налази објекат за који се учествује по јавном позиву, адресу коју подносилац пријаве одреди за достављање поште, контакт телефон и датум подношења, а све се потврђује своје-

ручним потписом подносиоца. Уколико постоји сувласништво на непокретности потписници пријаве су сви сувласници, или један кога су остали овластили пуномоћјем овереним код Јавног бележника. За породичне куће које су проглашене за културно добро, или се налазе у заштићеним културно – историјским целинама, потребно је приложити и број акта Завода за заштиту споменика културе којим се то потврђује. Пријава власника стамбене или стамбено-пословне зграде мора да садржи пословно име, број решење надлежног органа којим је стамбена заједница уписана у Регистар стамбених заједница, име и презиме управника стамбене заједнице, ако више њих чини стамбену зграду подаци за сваку стамбену заједницу посебно, број решења надлежног органа којим

је лице именовано за управника, адресу коју подносилац пријаве одреди за достављање поште, контакт телефон и адресу електронске поште, а за зграде које су проглашене за културно добро и зграде у заштићеним културно – историјским целинама још број акта о проглашењу таквог статуса од стране Завода за заштиту споменика културе, Физичка лица доказују власништво изводом из листа непокретности са копијом плана катастарске парцеле на којој је објекат изграђен, не старији од шест месеци, а стамбене и стамбенопословне зграде извод из листа непокретности са копијом плана катастарске парцеле на којој је изграђена. За учешће на јавном позиву неопходно је доставити доказ да је подносилац пријаве обезбедио средства потребна за реaлизацију пројекта што

се потврђује банкарским изводом са рачуна стамбене заједнице, не старији од дана објављивања Јавног позива, решење грађевинског инспектора којим је наложено извођење радова у циљу отклањања непосредне опасности по живот, здравље и безбедност људи, одлуку стамбене заједнице, или свих које чине саставни део стамбене зграде, о учешћу по овом јавном позиву и доказ да су програмом одржавања заједничких делова зграде за ову годину предвиђене активности на инвестиционом одржавању заједничких делова зграде за учешће у финансирању по јавном позиву. Од учесника се очекује доказ о раније изведеним радовима инвестиционог и текућег одржавања на згради, што се потврђује записником или другим актом надлежне инспекције, дозволом или одобрењем о извођењу радова на инвестиционом одржавању, уговором о извођењу радова, изјавом овлашћеног лица, односно управника стамбене заједнице о извођењу радова и слично. Одобрење надлежног органа за извођење радова инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграда треба да буде у складу са прописима који регулишу изградњу објеката, техничком документацијом инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграда сачињеном у складу са посебним прописима, а доказ да је зградa проглашенa за културно добро, или се налази у заштићеним културно

– историјским целинама, потврђује се бројем акта којим је сагласност за извођење радова дао Завод за заштиту споменика културе. Сви докази се могу доставити у оригиналу, овереној фотокопији и фотокопији. Уколико надлежна комисија оцени оправданим улагање у реализацију пројекта подносилац пријаве је у обавези да, непосредно пре закључења уговора о суфинансирању, све доказе о испуњености услова за учешће по јавном позиву достави у оригиналу или овереној фотокопији. Одлуком о обавезном инвестиционом одржавању зграда и суфинансирању инвестиционих пројеката на територији града Краљева утврђени су критеријуми за рангирање и избор пројеката суфинансирања у које су укључени процена хитности интервенције, степен унапређења енергетских својстава, намена, положај и раније интервенције на згради. Јавним позивом је дефинисано да, у случајевима кад су пројекти суфинансирања вредновани истим бројем бодова, предност у доделу средстава има онај који је добио више бодова по основу хитности. Уколико су изједначени и по овом критеријуму предност има пројекат за зграду која се налази у екстра зони, потом првој или другој, а у складу са Одлуком о обавезном инвестиционом одржавању зграда и суфинансирању инвестиционих пројеката. Уколико се зграде налазе у истој зони, предност има пројекат који

је добио више бодова по основу унапређења енергетских својстава. Рок за подношење пријава истиче након истека двадесет једног дана од објављивања на званичној интернет презентацији града Краљева, почевши од 25. фебруара. Пријаве са пратећом документацијом и доказима о испуњености услова подносе се у затвореној коверти, препорученом пошиљком путем поште или лично, преко пријемне канцеларије Градске управе града Краљева на адресу: Град Краљево, 36 000, Трг Јована Сарића 1 – Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе града Краљева. Ранг листа ће бити објављена на званичној интернет презентацији града Краљева тридесет дана од истека рока за достављање пријава, а за подношење приговора одређен је период од пет дана након објављивања нацрта ранг листе. Градско веће ће коначну одлуку о избору пројеката инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграда објавити петнаест дана након утврђивања коначне ранг листе, а средства којима се суфинансира изабрани пројекат биће уплаћена након завршених радова, десет дана од доставе окончане ситуације. Уколико вредност буде мања од уговорене, град Краљево задржава право да суфинансира мањи износ од уговореног. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.2.2019.

24.2.2019.

МАГАЗИН

Александра Јерков

Период позиционог искуства Демократске странке

СЕДМА ГОДИНА НАДЕ - Демократска странка је, за европске услове, током последњих седам година претрпела незапамћену хајку, прогоне чланова и свих који су је водили. - Скупштина је илустрација онога што се дешава у држави, а то су разорене, уништене и обесмишљене институције под апсолутном контролом једног човека. - Понашање какво карактерише рад српског парламента није присутно нигде у Европи. - Све већи број људи у Европској унији схвата шта се дешава, јер нико не може да остане нем на стотине хиљада оних који из викенда у викенд марширају у више од 57 општина широм земље Србије. - Европске интеграције не теку очекиваним темпом због декларативне потврде опредељења које не прате адекватни конкретни кораци. - Суштина грађанских протеста садржана је у једној реченици која је пробудила инат

арламентарни, покрајински и локални избори 2012. године изазвали су за многе неочекивану буру на српској политичкој сцени са које су нестали поједини некада значајни чиниоци, а други доживели низ трансформације до нивоа да и не представљају посебну снагу. Бољи познаваоци политичких прилика верују да је највећи губитник на ђурђевданским изборима те године била Демократска странка која скоро седам година настоји да се консолидује и поврати бар део поверења бирачког тела које јој је, из различитих разлога, окренуло леђа. Да се ни после толико времена није снашла у новој улози указује потпредседница Демократске странке Александра Јерков уз нагласак како је немогућност да схвати поруке бирача основни разлог својеврсног самосажаљења због неправде каквом је оцењен губитак водеће позиције у политичком животу земље. У таквим околностима преовладава уверење да у наредном периоду треба изабрати једну од две могућности које се налазе на столу. Једна је да се оправдање и даље тражи међу грађанима који нису били спремни да подрже демократе на изборима, али и другима који више од месец дана изражавају све веће незадовољство условима живота а у првим редовима борбе за промену не виде челнике ове странке. Посебно разочаравајуће делује чврсто уверење да су полуге власти у рукама оних који се сматрају много горим па нису дорасли изазовима пред којима се земља налази, поготово не онима који се очекују у блиској будућности. Извеснијом опцијом сматра се потреба исцрпне анализе свега што се догодило, и ослушкивање порука које свих ових година шаљу бирачи, како би се закључило да могу да понуде и више него у периоду док су били окосница власти на свим нивоима. Дуги низ година на власти, последњих неколико у опозицији, довољно је за закључак да разлика није само у томе која је политичка опција у неком периоду бил у једном од ова два положаја. Разлика, каже Јерков, мора бити суштинска како би се јасније чуло шта

МАГАЗИН

24.2.2019.

поручују грађани, а странка профилисала да буде оно што од ње очекују. Међу демократама још нема довољно сагласности око адекватног одговора да ли се у томе, и колико, успело али су јединствени у оцени да оправдање не треба тражити у уверењу да се нису „снашли“ у опозицији. - Странка је, за европске услове, претрпела незапамћену хајку, прогоне чланова и свих који су је водили. Са друге стране, имамо велики проблем са грешкама које је Демократска странка правила а које су, у појединим сегментима, биле заиста велике. Комбинација та два фактора је довела до катастрофалног резултата у Београду који је био опомена свима до момента кад смо рекли доста је, сада је време да видимо како можемо даље и шта треба да радимо, а чини ми се да смо кренули да радимо тако. Један од основих проблема је што смо се превише бавили собом. Грађане је баш брига ко је против кога у Демократској странци, и ко је на којој функцији, а ако тако будемо размишљали ускоро ћемо доћи до тога да се кандидујемо за функције које не постоје. Грађане не интересује зашто је и у каквој ситуацији странка. Њих интересује то што живе лоше, а Демократска странка не чини ништа да им помогне - каже Јерков. Местом које се сматра најбољим да се утиче на положај грађана сматра се Народна скупштина, а вишегодишње искуство посланика сведочи да је парламент најбоља потврда онога што се дешава у држави. Иако је, бар онима који имају довољно времена да прате телевизијске преносе, највидљивије оно што се дешава док су камере укључене из угла опозиционих посланика слика је знатно другачија. Скупштина је, сведочи Јерков, илустрација онога што се дешава у држави, а то су разорене, уништене и обесмишљене институције под апсолутном контролом једног човека који парламент „води преко телефона звонцем које, с времена на време, Маја Гојковић притиска“ што се, са становишта посланика опозиције, сматра најбољом потврдом односа према онима које

представљају у парламенту. Уверење да се о свему што је важно за грађане одлучује ван скупштине, у којој је онемогућен дијалог, једно је од повода за бојкот седница и јасну политичку поруку председнику Словеније Боруту Пахору у какав је парламент дошао. - Режим Александра Вучића је нашао начин да потпуно обесмисли рад Народне скупштине. Они су кроз злоупотребе пословника нашли начин да онемогуће све друге да говоре тако што посланици власти подносе хиљаде амандмана на првих неколико чланова закона и тиме потроше сво време предвиђено за амандмане. Није важно шта би ми говорили, већ да би се чуло шта у тим законима пише зато што ће сутра они да се односе на грађане а не на њих, пошто се на њих никакви закони не односе. То су закони у којима пише како ће вам се дете школовати, да ли ћете бити безбедни, да ли ће у вртићу бити места за ваше дете, да ли ће деца сутра морати да оду из зеље да би могли да живе и негде да раде, или ћете добити шансу да некад у животу видите своје унуке а да то не буде преко скајпа. То је у тим законима дефинисано, а то су закони о којима не сме да се говори, јер Српска напредна странка од грађана крије шта пише у тим законима. Широм света је опозиција та која покушава да опструише расправу у скупштини, а овде је то власт што је праћено невероватном репресијом јер, када почнете да говорите неко из Српске напредне странке, неки Мартиновић или Орлић, почну да говоре у исто време уз најгоре увреде, а ту је наша председница увек спремна да одузме реч и изрекне опомену, уз стална размишљања да кажњавање буде још драстичније - каже Јерков. Позиција председнице Комитета за људска права посланика у Интерпланетарној унији прилика је за контакте са посланицима из других земаља и потврду да понашање какво карактерише рад српског парламента није присутно нигде у Европи. То је још један од повода за уверење да се актуелни режим сврстао у ред афричких,

24.2.2019.

МАГАЗИН

азијских и латиноамеричких ауторитарних режима. Међународно искуство потврђује да све већи број људи у Европској унији схвата шта се у Србији дешава, јер нико не може да остане нем на стотине хиљада оних који из викенда у викенд марширају у више од 57 општина широм земље. То је повод да Freedom house, као најугледнија организација у оцени слободе, Србију прогласи делимично слободном земљом и сврста међу ретке са таквим статусом у Европи. Охрабрује податак да из Европске уније долазе критике које се односе на слободу медија, рад парламента и институција, али и различите врсте притисака на појединце. Најдрастичнијим се сматрају они егзистенцијалне природе везани за радно место, најчешће у време кад треба обезбедити довољан број сигурних гласова пред изборе. Да је ситуација све јаснија и онима који одлучују у Европској унији, а да ће тако бити и убудуће, најбоље потврђује податак да су током претходне годи-

не уместо очекиваних седам отворена само два поглавља у процесу преговора за приступање у пуноправно чланство. Због тога ни европске интеграције не теку очекиваним темпом, опозициони представници верују због декларативне потврде опредељења које не прате адекватни конкретни кораци. Да има помака потврђује појава све већег броја храбрих који нису спремни да ћуте па су се сврстали међу организаторе протеста у Београду. - Дивим се универзитетским професорима који су потписали подршку протестима, асистентима, сарадницима на факултету, које сутра без икаквог образложења могу да отпусте и замене неким другим, да их спрече да напредују у каријери, да никада не дођу до звања професора. Ипак су решили да се побуне, да не ћуте и да се боре, и због тога је на опозиционим странкама велика одговорност да те људе поштују, да те људе чују, послушају и да никада више не изиграју њихово поверење.

Свако од људи који шетају има свој разлог. Неко је тамо што му је дете отишло из земље, неко што не може да се запосли а комшија са купљеном дипломом нема никаквог проблема, неко што се осеће небезбедно или брине за дете да ли ће стићи до школе, неко што му је смањена пензија, неко што нема за лекове и тешко живи. Људи долазе из различитих разлога, а ствар која их све повезује је -сад је било доста, не дам да ме више понижавате, да ме лажете, пљачкате, правите будалу од мене и то је бес који је изузетно оправдан - каже Јерков. Податак да већина од њих не учествује у протестним шетњама да би подржала опозицију разлог је више да се добро ослушкују њихове порује, а демократе верују да су их коначно схватиле. Суштина протеста, верује Јерков, саржана је у само једној реченици председника Србије која је у људима пробудила инат, па су се додатно збили иза назива „#1од5милиона“. Начином да се амортизује незадовољство оцењно је емитовање два спота са по-

руком усмереном против протеста и бројни покушаји највиших представника владајуће странке да минимизирају број учесника. Из угла опозиције чини се да је притисак на владајућу већину све већи, а уверење да се дешава нешто што је пре само неколико месеци било незамисливо појачава утисак да актуелни режим није очекивао такву реакцију. Недовољно адекватним одговором на грађанске протесте сматра се кампања председника државе за коју међу припадницима опозиције преовладава уверење како, и поред снажне медијске подршке, може да произведе само негативне ефекте. - Нису људи толико блесави, и нису им вране толико мозак попиле, да не виде шта се дешава. Протести су показатељ да више неће да трпе и мислим да ова кампања неће дати резултате. Протести јесу грађански, опозиција их подржава али није та која их је организовала, нити треба. Организатори треба да буду они који су именом, ауторитетом, енергијом, професионалним и личним интегритетом успели да,

из суботе у суботу, у Београду буде неколико десетина хиљада људи и да се протести прошире на целу Србију. Код њих је постојала потреба да опозицији каже доста сте нас зезали, саберите се мало и понудите нешто, а то што ће опозиција да понуди биће нешто што ће одредити даљи ток протеста. Почетак је Споразум са народом који сам по себи не значи много, па треба да видимо како ће ствари даље да се одвијају. Ако се будемо оптерећивали тиме када ће ко од лидера да говори, кога дана и у колико градова, мислим да нигде нећемо стићи. Сматрам да је најмање битно ко ће на протестима говорити, а ако ми као политичари не можемо да превазиђемо личне сујете то је проблем - каже Јерков. Кратка посета Краљеву прилика је за потврду невеселе чињенице да је дошла у град коме се, због различитих потеза највиших представника локалне власти, смеје цела Србија. И баш то понижење, верује она, треба да буде додатни мотив за окупљање све већег броја људи на протестима.

И док се опозициони посланици позивају на поштовање устава и закона једнодушни су у оцени да је за представнике владајуће већине важна само тренутна одлука једног човека који се, и кад буде одлучивао о расписивању избора, неће водити општим интересима него искључиво личним мотивима и дневнополитичким потребама. То је додатни разлог за бојкот поготово након уверења да и то што се дешавало претходних седам година нису били избори већ извргавање руглу онога што би требало да буду. Иако још нема коначног става у опозиционим редовима је присутно уверење да ће се овога пута уздржати од учешћа уколико избори буду расписани под условима који су владали последњих седам година током којих, каже Јерков, суштински проблем нису била изборна правила већ изборни услови чија је промена могућа само под великим притиском изнутра. Опозиције је једнодушна у оцени да, док се то не деси, никаквих избора неће ни бити. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.2.2019.

МАГАЗИН

24.2.2019.

Протест против опасности од велеиздаје

ПОД ЗАСТАВОМ - Косово није брод који може да отплови од Србије. - Оно што се не види је истицање ове гласне и најопасније теме у овом тренутку, а то је предаја Косова и Метохије. - Допуна оним што организатори грађанских протеста нису препознали као главну тему. - Власт која предаје Косово и Метохију не може се сматрати демократском зато што тај поступак подразумева аутократску и диктаторску владавину рушењем свих законских оквира, институција, процедура и свега што пише у позитивним законима. - Најмање осамдесет посто грађана Србије противи се решењу косовског питања којим би се кршио уставно правни систем Републике Србије. - Косово и Метохија баласт на путу према Европској унији. - Оно што нас конституише нама је терет за учлањење у заједницу држава која се поприлично распада

ерију протеста који нешто више од месец дана привлаче пажњу грађана на широком простору земље почетком ове недеље је употпунио још један. Организатор окупљања у Београду, названог „Зауставимо велеиздају, Косово је Србија“, је Демократска странка Србије, а само неколико дана раније најавили су га председник Државотворног покрета Слободан Самарџић, члан Политичког савета Демократске странке Србије проф. др Часлав Копривица, председник Групе за просперитет Србије проф. др Јован Филиповић и проф. др Мило Ломпар који су недавно и у Краљеву промовисали ову идеју. Протестни скуп против сецесије Косова и Метохије подржали су Студентски проглас за

Косово и Метохију, Српска вертикала и Српски национални форум Грачаница Косовска Митровица. Стављајући акценат на први део назива Самарџић указује на опасност од велеиздаје каквом се сматра последњи чин признавања Косова као независне државе. У ситуацији кад много тога што се везује за преговоре Београда и Приштине о коначном статусу јужне српске покрајине није познато преовладава уверење како, у чудној политичкој атмосфери, власт жели да остави утисак како су преговори одлучујући фактор за будућност земље због чега их треба наставити што пре. У том циљу чине се значајни напори који потврђују решеност за наставак преговора, али само у случају да највиши

представници привремених институција на територији Косова и Метохије повуку одлуку о високим наметима на робу која долази из централних делова Србије. На тај начин, верује Самарџић, народ се припрема, па очекује да ће преговори бити настављени и за кратко време завршени са добрим крајњим резултатом за Србију. - Желимо да развејемо ту маглу која је бачена на простор читаве Србије. То што најављују као нешто што је добро и очекивано, да се преговори наставе и да се заврше потписивањем правно обавезујућег споразума, јесте катастрофални чин за Србију. Људима треба рећи, а многи знају али је слој сазнања спуштен на нижи ниво, да постоји велика опасност од предаје Косова.

Фото: Прес центар

М ДЕМОКРАТИЈЕ

24.2.2019.

МАГАЗИН

Наши ставови су познати. Окупили смо се да направимо организацију да се и на улице изађе са јасним ставом. Деловали смо преко саопштења, трибина и других облика, комуникацијом са највишом хијерархијом Српске православне цркве, али је дошло до момента да се мора изаћи на улице и рећи истина. Имамо месецима велике грађанске протесте у великом броју градова који су прилично масовни и показују избијање општег незадовољства народа овом влашћу и резултатима њеног рада. Тражимо да држава буде демократски уређена, да право влада, да медији буду слободни, изборни закони добри, да опозициони потенцијал у народу дође до политичког програма. Оно што се не види је истицање ове гласне и најопасније теме у овом тренутку, а то је предаја Косова и Метохије - каже Самарџић. Организатори окупљања то не сматрају конкуренцијом другим начинима изражавања незадовољства или критике онога што се дешава на улицама Србије. Пре би се рекло, сматра Самарџић, да је допуна оним што организатори грађанских протеста нису препознали као главну тему главну. Из угла Демократске странке Србије решавање косовског питања не везује се само за део територије. Пре би се рекло да је питање поретка у Србији због жеље да се покаже да се власт која предаје Косово и Метохију не може сматрати демократском зато што тај поступак подразумева аутократску и диктаторску владавину рушењем свих законских оквира, институција, процедура и свега што пише у позитивним законима. Управо због тога ово се питање чини посебно драматичним, па преовладава уверење да се, као болест, шири по целој територији земље. Организатори обећавају да ће наставити са активностима усмереним ка спречавању велеиздаје под којом се подразумева издаја основних интереса државе. Ако је тај термин одоговарајући, каже Самарџић, треба га представити јавности како би почела да размишља на начин да се организује и формира опозициону сцену која ће

питање Косова и Метохије подразумевати као главно. Активности организованог супростављања покушају да се историјска постојбина противуставно и противзаконито, противно образу и моралу, преда Великој Албанији отпочеле су првих дана ове године. Од тада је, кажу организатори, урађено доста а многе ствари су постале јасније. - Најмање осамдесет посто грађана Србије противи се решењу косовског питања којим би се кршио уставно правни систем Републике Србије, односно њен територијални интегритет. Друга константа је да председник иако зна да је овако и понавља да је већина народа, укључујући његове бираче, против тога, наставља са политиком која, под видом компромиса, хоће да преда Косово и Метохију, или њен највећи део, шиптарским побуњеницима, односно Великој Албанији. Да је тако нема никакве сумње зато што ни једнога тренутка за ових годину и по дана, а јула 2017. године је председник Србије покренуо иницијативу да се коначно реши то питање зато што нам је Косово и Метохија баласт на путу према Европској унији, није рекао да ће решење до којег ће доћи бити у складу са уставом и да ће сачувати територијалну целовитост. Оно што нас конституише нама је терет за учлањење у заједницу држава која се поприлично распада. Изнад свега резолуција 1244, као акт међународног права, јамчи да је Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије - каже др Копривица. Председнику се замера да приликом посете председника Руске Федерације Владимира Путина Србији није подржао његов став о стриктном поштовању резолуцује 1244 Савета безбедности Уједињених нација. У том светлу гледа се и на тврдњу како неће допустити да Србија буде понижена при чему је њему остављено да одлучује шта је понижење. Уверење да председник делује супротно уставу, највиталнијим интересима грађана Србије, традицији и памћењу, повод је за одлуку да народ, који се пасивно супротставља таквом разграничењу, ис-

пред Председништва Србије потврди став о неприхватљивости таквог деловања. Организатори протеста најављују прелазак из фазе пасивног супростављања, или неслагања са политиком председника државе, у фазу активног супростављања. Иако питање разграничења, које је све присутније у јавности, и даље није довољно јасно дефинисано Граница међу државама између Србије и Албаније је давно утврђена. - Он говори о новом повлачењу граница које би окупацију јужне српске покрајине учинило и de jure признатим тако да би Косово добило столицу у Уједињеним нацијама. Ниједног тренутка председник није рекао да је неповредивост територијалне целовитости Републике Србије и није искључио могућност да Косово добије столицу у Уједињеним нацијама, а може је добити само ако се Србија са тим сагласи, односно само ако председник самовласно и самовољно прекрши Устав Републике Србије и већинску вољу њених грађана. Ми смо ту да, као грађани ове државе који се противе издаји, подсетимо председника да то не сме да се деси. Ми смо у времену препуном превирања. Постоје разни изазови и проблеми. Налазимо се на вишеструком раскршћу, али је сигурно да нам нико неће опростити, ни преци ни потомци ни историја ни наша савест, ако будемо ћутке гледали да један од нас, који нас нажалост представља и годину и по дана крши

Проф. др Слободан Самарџић

24.2.2019.

МАГАЗИН

Проф. др Мило Ломпар

устав Републике Србије, одваја нашу државну територију и предаје је нашим непријатељима. Ако гледамо скрштених руку то нам нико и ништа неће опростити, не само због своје савести него због пасивног несаглашавања већине грађана са оним што ради председник - изричит је др Копривица. Колико је проблем српског становништва на територији Косова и Метохије комплексан најбоље потврђује податак да је у центру пажње јавности север покрајине, за који постоји интерес да се врати остатку Србије, а пренебрегава чињеница да већина преосталих Срба живи јужно од Ибра. Сем њих на овом простору су манастири и културно историјски споменици због чега се српско питање на територији Косова и Метохији не може решавати као мањинско. У том контексту и на Заједницу српских општина гледа се као на шарену лажу, јер подразумева директно признање уставно правног система лажне државе. Зато се много значајнијом помоћи од материјалних давања сматра одбијање да се под било којим условима, уценама, претњама и обећањима, не одустаје од било ког дела државне територије. У том контексту ни на такозвани замрзнути конфликт не гледа се као чекање да нешто падне са неба, него чекање повољног тренутка који ће, верује др Копривица, доћи само „ако будемо знали да чекамо и ако будемо чували зависну свест о томе да нас Косово конституише и да не можемо да се разграничимо од своје суштине“.

- Косово није брод који може да отплови од Србије, оно ће остати ту за вјеки вјеков. Косово и наше предање су везивно ткиво које нас држи да будемо оно што јесмо. Важни су привредни капацитети и природна добра, али желим да потцртам оне аспекте који на први поглед нису видљиви. Кад вам одсеку видљиви део тела онда сте осакаћени. Ја говорим о потпуној деструкцији нашег идентитета, јер Косово није део тела. Оно је оно што не можете да опишете речима, оно је душа једнога народа. Народи настају и нестају на предањима о којима сам слушао од малих ногу, и о којима треба да причамо деци јер је све више оних који та предања не слушају, али је и све више оних који постају део дијаспоре. Ускоро ће се десити да наш народ буде преполовљен, да ће нас више бити у свету него у Србији. Настали смо на Косову, можемо и да престанемо да будемо народ на Косову наглашава др Филиповић. Податак да се протести ове врсте различито тумаче повод је за тврдњу др Мила Ломпара да их карактерише демократски, државотворни и национални карактер. Демократски се огледа у настојању да се одупре притисцима под којима су у Македонији упркос вољи народа, јер је седамдесет одсто одбило да изађе на референдум, донешене одлуке које битно мењају државни и укупни лик државе. Слично се десило у Црној Гори кад се осамдесет посто становништва изја-

снило против признања Косова као независне државе, а влада при доношењу коначне одлуке није поштовала ову чињеницу па је посегла за решењем недемократског карактера. - Протестујући против таквих ствари ми се у ово време, када је велика сенка стављена на племенити садржај демократије, враћамо застави демократије. Протест је државотворни зато што доводи до очигледности свести да држава Србија представља нешто што ће бити у процесу деструкције уколико се на Косову и Метохији, њеном сагласношћу, успостави други државно политички поредак. Она тиме улази у процес даље ерозије свог државног облика, сама напада идеју сопственог суверенитета и објективно доводи у питање свој карактер, не само где они који воде политику мисле него и тамо где можда и не помишљају да тај карактер може бити доведен у питање. Протест има национални карактер због свега што смо чули о косовској традицији, културној, политичкој, симболичкој и правној историји српског народа, него и зато што косовско питање тестира вољу за постојањем једног народа у његовој унутрашњој сагласности са самим собом и у покушају да ситуира своје место у свету у коме живи. Косовско питање поставља питање укупне егзистенције српског народа на Балканском полуострву у врло неповољним контекстима других држава. Ако се овако накарадно решење појави у јавној сфери, а не смем ни да мислим ако оно постане део стварности, оно обеснажује настојања тамо где српски народ има извесне облике аутономије који представљају битну компоненту наше националне егзистенције - каже др Ломпар. Све то је повод за потребу да протести ове врсте буду увод у дубљи унутрашњи преокрет у јавној свести који би је оспособио да разуме нешто што је битно за историју српског народа, а то је државотворни и национални карактер оних људи и настојања који обележавају историју и садашњост српског народа. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.2.2019.

Краљевачка медијска сцена: Радиша Ж. Ковачевић (2)

МАГАЗИН

24.2.2019.

ВИШЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ У УГЛУ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА

Магазин 94 од 26. јануара 2014.

- Период новинарског рада резултирао је бројним признањима, дипломом која носи име Светозара Марковића и највишом наградом „Димитрије Давидовић“ за представљање геноцида над Србима и пробијање информативне блокаде у свету. - Ширећи истину о дешавањима на просторима бивше Југославије „Глас Србије“ је, као специфично гласило, доспео на веома значајно место у дијаспори. - Печат информисању у Краљеву током низа година давале су „Ибарске новости“, а Радиша Ж. Ковачевић дуго био члан издавачког савета истоименог листа и програмског савета Радио Краљева

Фото: М. Радовановић

Радиша Ж. Ковачевић

пстанак медија најчешће је зависио од средстава која су долазила из привреде, а њихов развој углавном био везан за способност привредних капацитета да део зараде улажу у информисање. У време када је у Краљеву свако иоле значајније предузеће имало информативно гласило међу најзначајније се сврставао лист „Јасен“ који се углавном бавио дешавањима у истоименом Шумско-индустријском комбинату. У време када је транзиција увелико куцала на врата готово свих предузећа у Србији и овај значајан систем је доживљавао трансформацију са циљем да заштити капитал који се састојао у великим површинама под шумом и путе-

МАГАЗИН

24.2.2019.

вима грађеним кроз њих. Да би заштитила интерес држава је из комбината издвојила Шумарство и прикључила га Јавном предузећу „Србијашуме“, а Индустрија намештаја „Јасен“ остала без репроматеријала на шта кроз новине указује главни и одговорни уредник Радиша Ж. Ковачевић ризикујући да се сукоби са неким структурама у држави и владајућој партији. Иако није могло да се утиче на промену стања јавно преношење ставова радника није превише одговарало интересима носилаца власти посебно након подсећања на „Медиапан“ као промашену инвестицију краљевачке привреде. - Долазим у ситуацију да се кроз но-

вине, које имају посебну мисију, сукобљавам са највишим врхом државе. Подршку ми даје председник општине Бранко Маричић, али не и директор „Јасена“ који је у предузеће дошао као партијски кадар и настојао да умањи овлашћења која сам до тада имао – каже Ковачевић који је у новонасталој ситуацији успео да обезбеди финансијску подршку локалне самоуправе толико потребну да лист излази и даље. Поред све мањег разумевања за оно што је учињено на плану информисања сукоби постају све озбиљнији, а након реизбора одређених руководилаца, и одласка из предузећа оних који су подржавали Ковачевићеву идеју о потреби баш таквог информисања, почетком деведесетих година прошлог века лист коначно престаје да излази. Оно што се дешавало у „Јасену“ дешавало се и у другим предузећима која су имала своје листове, па су новинари без посла настојали да као професионалци мисију информисања наставе на неком другом месту. „Јасен“ је, каже Ковачевић, био репер информисања у удруженом раду, а кад је заувек нестао са медијске сцене дугогодишњем уреднику није преостало ништа друго до да покрене нови лист. Тако је 1992. године настао часопис „Глас Србије“ у оквиру истоименог предузећа чија је основна делатност била издаваштво оријентисано ка националној литератури. У време када се у држави навелико пуца, а у рату који поприма све шире размере гине све више људи, почиње нова фаза истраживачког новинарства у специфичним условима који Ковачевића немирног духа воде на просторе Славоније и Западног Срема одакле извештава о геноциду над Србима у Вуковару, Боровом Селу и Мирковцима. Након што одласком у Кистање у Книнској крајини ради са главним уредником Дневника ТВ Београд Крстом Бјелићем, успоставља изванредну сарадњу са књижевницима који се баве националном литературом и крећу на ратишта да забележе све што се тамо дешава. Овај период новинарског рада резултираће бројним признањи-

МАГАЗИН 24.2.2019.

ма, дипломом која носи име Светозара Марковића и највишом наградом „Димитрије Давидовић“ за представљање геноцида над Србима и пробијање информативне блокаде у свету. Када се након увођења санкција нашао на црној листи која није пружала могућност одласка у земље Европске уније уз помоћ француског амбасадора Радиша Ж. Ковачевић се обрео у Паризу, а потом у бројним српским клубовима и представништвима ван земље. Ширећи истину о дешавањима на просторима већ бивше Југославије „Глас Србије“ је, као специфично гласило, доспео на веома значајно место у дијаспори. Иза промоције првог броја часописа који је представљао несрећу српског народа у Југословенском културном центру у Паризу стало је Удружење солунских ратника, а због својеврсног пробоја медијске блокаде покретач часописа добио велико признање, плакету и орден који носи име прослављеног команданта из Првог светског рата мајора Гавриловића. - Шиптари, усташе и муслимани су се удружили, улетели у просторије на Бобуру у Паризу, направили ломачу и запалили 1.700 примерака часописа, а жандарми који су били напољу нису хтели да интервенишу. Имао сам блиске односе са Жан Мари Лепеном који је на промоцију послао заменика са осам горила, а они су ми практично спасили главу – каже Ковачевић. И док су након првенца „Слушање тишине“ Ненада Бургића из штампе једна за другом излазиле књиге „Геноцид над Србима“, „Бивша браћа“, „Паклена долина“... ревија „Глас Србије“ је постала својеврсни бренд, а истоимена издавачка кућа све више уживала углед у дијаспори, од Јоханезбурга преко Аустралије до Исланда, била присутна у свим српским клубовима и црквама, али и бројним општинама широм Србије. Печат информисању у Краљеву

током низа година давале су „Ибарске новости“, а Радиша Ж. Ковачевић дуго био у органима управљања овог предузећа као члан издавачког савета истоименог листа и програмског савета Радио Краљева. Након свега што се током транзиције догађало у овом предузећу склон је тврдњи да је завереничка група политичара, која је хтела да се на одређен начин освети „Ибарским новостима“ за врло коректно и објективно информисање грађана, утицала да град остане без веома утицајне медијске куће. Као новинар који је по вокацији при-

падао миљеу социјалне правде и данас верује да би, у време када систем власти није био наклоњен реалном представљању истине, много тога могло да се искаже и на други начин. - Не мора да се забија шиљак у нос онима од којих се живи. И као одборник сам имао прилику да штитим „Ибарске новости“од намера да се у ово предузеће уведе принудна управа због става да се у тој кући нездраво одлучује и пише. Партије су све више почеле да утичу на уређивачку политику куће, а ми у издавачком савету били у ситу-

24.2.2019.

МАГАЗИН

ацији да оцењујемо оно што се пише. Нисам се слагао са свим што је написано, али сам подржавао став да постоје и друга мишљења – прича Ковачевић уверен да приватизација која је врло брзо наступила представља кључни моменат у гашењу овог предузећа у време кад није било разумевања руководства да се тај проблем реши на начин како је то учињено у другим градовима у којима и данас медијске куће послују као јавни сервиси. Нови власници из приватног миљеа ушли су у приватитацију легитимишући се као особе које ће у одређеном временском року да их унапреде али се, као у случају „Ибарских новости“, показало да то није био случај. Са друге стране, верује наш саговорник, постојала је група оних који су желели да узврате уздарац „Ибарским новостима“, и појединцима у њима, па су то и учинили. Поразно делује податак да су новинари који су писали хвалоспеве одређеним политичким групацијама, и тако

скупљали поене, доживели да их ови по доласку на власт врло брзо забораве. Сви властодршци, бивши и садашњи, у по неком од медија проналазе одређен интерес, па у складу са тим и усмеравају добар део новца из градског буџета баш према њима. Иако количином средстава које локална самоуправа по закону треба да улаже у информисање нико од субјеката краљевачке медијске сцене није задовољан, у ситуацији када од привреде више не може да се избуче скоро ништа, приморани су да прихвате и мрвице како би преживели. - Чуо сам непријатну оцену да град умире, а колективи не раде, јер практично ни једна приватизација није спроведена квалитетно и док сви причају о корупцији нико се није бавио анализом приватизације. Нема истраживачког новинарства а људи, иако су оспособљавани да се баве истраживањем, не смеју да улазе у то због страха да ће изгубити и оно мало хлеба који имају – каже Ковачевић.

У таквој ситуацији и „Глас Србије“ преживљава тешке тренутке, а за допринос информисању и издавачки рад више разумевања има ван Краљева у коме је Народна библиотека из целог издавачког опуса откупила само једну књигу. Сем чињенице да нико није истраживао како се и зашто доспело у овакав положај изостало је истраживање које би показало какво је информисање потребно граду. Резултати би били добра основа за расписивање конкурса на којима би медијски посленици у равноправном и фер надметању доказивали колико заслужују субвенције намењене информисању. И Радиша Ж. Ковачевић се придружује колегама који сматрају да садашњи начин финансирања медија није исправан. - Све паре иду на телевизије као да не живимо у свету савременог новинарства на друштвеним мрежама, па смо маргинализовали оне који су присутни на интернету, а то је озбиљна и већа популација од ових који гледају

телевизију. Власт то не занима, а у градским управама немамо људе способне да процењују вредности, јер нису схватили ни разумели значај интернета. Тешко се живи, све је приватизовано, а власници се према запосленима односе некоректно и нередовно исплаћују зараде. Вратили смо се у најархаичнији облик капитализма 20. века у коме је цветала прохибиција, било забрањено коришћење алкохола, па су се појавиле проституција и дрога. Мафијаши су у Америци стварали спрегу са сенаторима и конгресменима, а нешто слично имамо и у нашим парламентима на које утицај имају тајкуни. Дошли смо до стања да то никога не интересује иако је стање врло озбиљно, чак драматично – каже Ковачевић. Сазнање да су многи новинари угрожени и да тешко живе није ново. У ситуацији кад не могу да подмире ни најосновније животне потребе тешко је говорити о санирању последица које је некима од њих узроковао земљо-

трес почетком новембра 2010. године. „Глас Србије“ припада групацији од 206 фирми које су током њега претрпеле штету, а представници Инжењерске коморе проценили су је на више од 20 хиљада евра. Након што је помоћ у санирању последица изостало више од сто привредних субјеката је отишло у стечај, или затворено из других разлога. У срећнија времена они који су се определили за бављење новинарским позивом били су почаствовани могућношћу да се оним што раде представе јавности, па су неки ту шансу искористили, а неки нису. У данашње време млад човек, осим дипломе коју је добио након дуготрајног школовања, нема превише шансе да се појави и квалитетним текстовима изнесе истину о неком догађају јер ће га пре свих ограничавати власник медија, а потом они који финансирају гласило. Уз све то довољно убедљиво звучи сазнање да ће бити разочаран што је ушао у професију у којој нема шансе да се иска-

же. Отуда и савет свима да пронађу неки други позив, или да се баве књижевним и другим сличним радом у ишчекивању неког бољег времена. - Имаћете мање стреса и мање главобоље, па се трудите да живите одмеренијим животом. Немојте да пролазите кроз фазе кроз које смо ми прошли, јер ће оне бити још болније. Новинарство је област која ће увек бити подложна непријатној оцени, а власт ће покушавати да се заштити тако што каже да је руши тај и тај медиј, иако нисам сигуран да било који медиј има толику моћ. Данас не можете ни једну слободоумну националну идеју да зауставите другачије него декретом, а ако би она дошла до медија који би јој посветио простор био би забрањен тај медиј. Зато мислим да су медији у врло опасној фази која им отежава да преживе – сведочи о тренутном стању на медијској сцени дугогодишњи новинар Радиша Ж. Ковачевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.2.2019.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (51)

МАГАЗИН

24.2.2019.

ОПЕРАЦИЈЕ 6. Н

- Командант аустроугарске 3. армије сматрао је као најважније да се брзо заузме Краљево. - Противно заповести команде армијске групе Макензен није зауставио делове 19. корпуса, који су дејствовали на српски бок, као и 43. резервну дивизију у њеном даљем наступању ка граду. - Задатак 22. немачког резервног корпуса био је да заузме Краљево и јужну обалу Западне Мораве, да протера противника који буде још давао отпор и да га гони са обе стране друма Краљево – Рашка. - Поред 43. резервне дивизије у борби око Краљева дејствовала је артиљерија 9. брдске бригаде, као и далекометне батерије калибра 100 мм које је команда 8. корпуса 59. дивизији упутила као појачање. - Далекометне батерије поселе су ватрене положаје на западној падини Чукојевачког виса и одатле артиљеријском ватром дествовале по рејону села Ковача и Ратине

НОВЕМБРА 1915.

Операције непријатељске војске

МАГАЗИН

24.2.2019.

У немачкој Врховној фоманди у Плесу 6. новембра 1915. године постигнут је договор између начелника штаба аустроугарске Врховне команде генерала барона Конрада и начелника штаба немачке Врховне Команде генерала фон Фалкенхајна поводом даљег тока офанзиве на Балкану. Тада је закључено да при даљем наступању Групе армија под командом фелдмаршала фон Макензена, обзиром на ситуацију која је достигнута линијом од 5. новембра, постоји потреба да се један део снага повуче са тога фронта. Армије су до тада наступале концентрично, а круг на коме су биле распоређене већ је био толико смањен да у току даљег наступања није било могућности да се развију све снаге, у толико пре што је правац даљих операција водио преко непролазног планинског земљишта. Сем тога, због немогућности снабдевања тако јаких снага на простору где није било ника-

квих средстава за живот, било је потребно да се бар привремено заустави део снага, тим пре што у овом тренутку није било потребе за ангажовањем тако јаких. Генерал барон Конрад и генерал фон Фалкенхајн споразумно усмено су решили: „Да ће заједно са Бугарском отпочети офанзиву на Балкану и после слома Србије продужити против Антантиних трупа, које су се искрцале у Солуну“. За време састанка начелника генералштабова претпостављало се да ће снаге тројне коалиције у најкраћем времену успети да српску војску у потпуности ставе изван сваке озбиљније борбене акције и да се десант Антантиних снага у Солуну неће толико јако развити, да би касније могао имати карактер балканске акције већег обима. На основу ове две претпоставке решено је да се, према успешном току операција против Срба и у очекивању да ће српска војска ускоро бити уништена, немачке трупе, које више не буду потребне, повуку са тога фронта. Генерал Конрад је још у самом почетку

заступао гледиште, да се стање на Балкану мора темељно уредити: „Црну Гору и Албанију заузети, Антантине трупе из Солуна протерати, а сем тога пречистити и са држањем Румуна“. Генерал Фалкенхајн био је 6. новембра истог мишљења. По питању: „Какво би држање требало тражити од Грчке у случају да се Антантине трупе повуку на грчко земљиште“, које је генерл Конрад истакао још 4. новембра, дошло се до потпуног споразума два дана касније. Закључено је да са војничког гледишта од Грчке треба тражити да, према интернационалној обавези, Антантине трупе разоружа и интернира, како би се онемогућила њихова поновна употреба на Балкану или некоме другом војишту. Обзиром на тежак положај грчког краља, због Антантиних репресалија и Венизелосовог држања, постигнут је договор да тај захтев не буде поднесен у сувише строгој форми. За случај да се краљ, обзиром на расположење народа или из којих других политичких разлога, не би могао решити да прихвати овако

радикалну меру, требало би се потрудити да се постигне бар да Грчка оне Антантине трупе које би биле потиснуте на њену територију одмах укрца и удаљи из земље. Од Грчке је истовремено тражено да се обавеже, да више дозволити да се нове Антантине снаге искрцавају на њену територију. Српске трупе које би се повлачиле са Антантиним контигентом, ако се не би могле укрцати на бродове, имале би се разоружати и интернирати. У времену кад је ово закључено, претпостављало се да се у Српској Маћедонији, јужно од линије коју су држали Бугари, налази око 41 хиљада Француза са 96 топова, пет хиљада Енглеза и десет хиљада Срба, а на простору око Солуна још око ћетрнаест хиљада Француза са 180 топова и 17.700 Енглеза са 96 топова.

Операције 3. аустроугарске армије Командант 3. армије је после поноћи 5. новембра за издао наређење

следеће садржине: „22. немачки резервни корпус продужава напад у духу свога задатка, двадесета и 21. бригада потискују противника даље назад, како би 26. и 44. дивизији олакшале прелаз преко реке Западне Мораве. Одред генерала Дрофе треба до даљњег наређења зауставити у наступању. Бригаду Шварца, ако буде потребно, треба привући ближе, док одред Сорсића продужава даље наступање умереним темпом“. Командант 3. армије сматрао је као најважније да се брзо заузме Краљево. Због тога, и противно заповести команде армијске групе Макензен, није зауставио делове 19. корпуса, који су дејствовали на српски бок, као и 43. резервну дивизију у њеном даљем наступању ка граду. Команда армијске групе Макензен одобрила је ово прилагођавање стварном стању на терену па је у 11,30 часова команда 3. армије примила следећу заповест: „Мењајући заповест од 5. новембра, наређујем да 22. немачки резервни корпус првенствено заузме

Краљево и јужну обалу реке Западне Мораве, да протера противника који буде још давао отпор и да га гони са обе стране друма Краљево – Рашка. Осми корпус остаје при наступању ка Западноморавској долини. Својим десним крилом предузима гоњење преко Трстеника“. Према овој заповести отклоњено је укрштање 22. немачког резервног и 8. аустроугарског корпуса. Команда 3. армије известила је о овоме одмах команданте корпуса и још додала: „22. немачки резервни корпус наступа ка Краљеву, 8. корпус продужава наступање на простору који му је до сада био означен“.

Дејство 8. корпуса Командант 8. корпуса за 6. новембар наредио да се 59. дивизији да прикупи на простору село Чукојевац – село Стубал – село Лешево – млин кота 218, а 57. дивизији да се групише главнином на простору Самар – Смрдан – Папратна, са једним гонећим одредом да

МАГАЗИН

24.2.2019.

наступа до виса Криваја, а извиђачке делове да упути до реке Западне Мораве. Извиђачка одељења треба да јаве када 43. дивизија прими осигурање пред корпусом. У исто време саопштено је да ће 7. новембра дивизија са виса Самара вероватно бити упућена у југозападном правцу. На основу наређења комнданта корпуса, командант 57. дивизије је у подне наредио да његове бригаде наступају главнином до линије Планиница – Камиџор – Криваја – кота 412, а предње трупе да избију до Западне Мораве. Мост код Трстеника требало је заузети још у току 6. новембра, па је покрет трупа 57. дивизије отпочео у 13,00. За време марша трупе 6. брдске бригаде наишле су само на предње делове слабијег противника северно од Грабовца, а до 18,00 2. брдска бригада је, са једним слабим одредом, стигла у село Медвеђа, једним батаљоном је избила на коту 303, а са главнином бригаде на линију Криваја – кота 412.

Из састава 6. брдске бригаде на Камиџору су остављени само два батаљона, главнина бригаде, од три батаљона са једном брдском батеријом, наступала је даље од линије коју је командант дивизије већ био одредио, а притом се очекивало да ће доћи до јаче борбе у циљу заузимања Трстенчког моста. Међутим, Срби су у 17, 30, када се прва патрола приближила, дигли тај мост у ваздух па је главнина 6. брдске бригаде заноћила на линији јужна падина Грабовачког брда – Прњавор кота 450. Педесет девета дивизија прикупљала се на простору село Чукојевац – село Стубал – Лешево, а ујутру је послала један ескадрон и један батаљон пешадије ка мосту западно од Камиџоре како би, у духу заповести које су још биле на снази, могла да отпочне извиђање преко Краљева чим 26. пешадијска дивизија буде прешла преко Западне Мораве. У циљу потпомагања суседне дивизије, дивизијска артиљерија размештена је на простор око Ка-

миџоре одакле је ватром током целога дана потпомагала борбу 43. резервне дивизије. Осим ове артиљерије, учешће у борби око Краљева узела је артиљерија 9. брдске бригаде, као и далекометне батерије калибра 100 мм које је команда 8. корпуса као појачање у 9,00 упутила 59. дивизији. Ове далекометне батерије поселе су ватрене положаје на западној падини Чукојевачког виса и одатле артиљеријском ватром дествовале по рејону села Ковача и Ратине.

Дејство 22. немачког резервног корпуса Председник општине Краљево Јовица Стојковић је, у јутарњим сатима 6. новембра, изашао пред непријатељске трупе које су наступале ка граду затражио главног команданта да му преда град. Намера председника општине, као одговорног човека, била је да спречи страдање цивилног станов-

ништва и избеглица у граду, као и рушење и разарање приватних кућа и објеката градске инфраструктуре. Краљево је 1915. године имало око пет хиљада становника а током октобра и новембра месеца 1915. године, због непријатељске офанзиве, у град и ближу околину из Подриња, Мачве, Западне Србије, Посавине, Београда, Шумадије и од Ниша избегло је на десетине хиљада жена, деце и стараца. Претпоставља се да је тих дана у Краљеву и околини могло бити чак и до сто хиљада избеглица из свих крајева Краљевине Србије. Пошто је српска војска већ била одступила, и сам град оставила небрањен, председник општине је, приликом предаје града окупаторском команданту, изразио лојалнос грађана наредбама и прописима које буде издавао приликом успоставе окупационе власти и нове градске управе. Главнина 22. корпуса покушавала је да пређе преко Западне Мораве јужно

од Милочаја, али је српска артиљерија те покушаје успешно осујећивала све до поподне. После пријема нове заповести, која је опозивала укрштање 8. и 22. корпуса, главнина 43. дивизије која се налазила на простору село Чукојевац–село Стубал, и која је требало да служи као предходница при наступању низводно Западноморавском долином, упућена је ближе ка Краљеву. Мада су железнички мост источно од Краљева и друмски мост на јужној ивици вароши били порушени 85. бригади је пошло за руком да се 6. новембра по подне пребаци на десну обалу Ибра. Лево крило бригаде било је код Кованлука, а до ушћа Ибра у Западну Мораву била су постављена обезбеђујућа одељења. Делови 85. бригаде нападали су из Краљева у западном правцу на линију село Јарчујак – Ружићко брдо, а 26. пешадијска дивизија је доцкан после подне успела да заузме мост на Западној Морави јужно од села Милочаја и продужи наступа-

ње ка Ружићком брду, док је 44. резервна дивизија увече вршила прелаз преко Мораве код села Сирче. У току 6. новембра 85. бригада 43. дивизије заузела је Краљево и том приликом запленила 130 топова, велике количине муниције и много другог ратног материјала али у ратном плену није било српског модерног артиљеријског материјала. Међу 130 заплењених српских топова налазило се 69 топова аустроугарског порекла, заплењених у рату од аустроугарске војске током 1914. године (6 брдских топова, 15 брдских хаубица, 37 модерних пољских топова, 11 оруђа старог модела), 45 топова турског порекла, заплењених од турске војске у Првом балканском рату, и 16 старих топова израђених у немачким фабрикама, који су купљени осамдесетих година 19. века и налазили су се у употреби код војске Краљевине Србије више од 30 година. Р. Вуксављевић

МАГАЗИН 24.2.2019.

Писали смо пре пет годдина: У потрази за сламком спаса

ЈЕДИНИ СПАС ШЕИК

МАГАЗИН

24.2.2019.

МагазИН 99. од 23. фебруара 2014.

- Осамдесетих година прошлог века у Ушћу је било запослено 3.000 становника, данас тек неколико стотина. - Проблем Ушћа актуелизује се само пред неке изборе кад незадовољство мало попусти под налетом слаткоречивих обећања, да би се поново вратило на исти ниво, чак и повећало, кад после избора поново престане да буде објект интересовања. – Перспективни пројекти „Рудно на води“, „Голија на води“ и „Копаоник на води“

К И УШЋЕ НА ВОДИ

24.2.2019.

МАГАЗИН

На месту одакле реке Студеница и Ибар даље крећу заједно према Морави и Црном мору угнездило се рударско насеље које је осамдесетих година прошлог века доживљавало процват, а у њему било запослено чак 3.000 мештана. Транзициони потреси нису заобишли ни овај део подручја града Краљева који је, иако географски на истом месту, све даље од очију оних који су преузели одговорност за организацију живота у овом крају. О томе сведоче Ушћани Мирољуб Балтић, председник Градског одбора Социјалистичке партије Краљево и Драгош Бојанић одборник Либерално-демократске партије у Скупштини града. Место удаљено од Краљева тек 50 километара, од Копаоника 35, манастира Студенице 13 има исте оне природне потенцијале као и у време највећег просперитета, пре свега огромне речне капацитете који могу да се искористе за градњу мини хидроцентрала. До деведесетих година прошлог века у овом месту су успешно пословале четири задруге, Фабрика металне опреме „Економ“, Ибарски рудници, паркетара Шумско-индустријског комбината „Јасен“. У време снажног развоја у Ушћу није било незапослених, а бројна радна места попуњавали су радници који су у ово место долазили са простора целе Југославије. До 1967. године постојала је општина Ушће, а након што је трансформиса-

- Као гранична територија Ушће је брана свим превирањима која се дешавају на Косову, сутра можда и у Санџаку, а ако жели да се заштити Србија не треба да оставља слободан простор на у месну заједницу краљевачке општине почиње постепена стагнација, а почетком деведесетих година нагли суноврат који је проузроковао све дубље сиромаштво. Данас је готово све замрло, стотинак стругара са по пар радника прерађује обловину у сивој зони, а број запослених у Ушћу свео се тек на неколико стотина оних који се боре за голи живот. Ибарски рудници у реструктурирању запошљавају око 200 радника који стрепе за будућност након приватизације која се очекује, некадашњи погон „Јасена“ је приватизован и тавори, мало ради „Еко Студеница“, а „Екофарм“ је знатно редуковао број запослених. Трговина је сведена на најнижу могућу меру, а снабдевање служи само за одржавање живота тако да Ушће више не личи на некадашње. Некада је овде постојало одељење заједничких основа усмереног образовања средње школе, а Ушћани верују да би и данас било оних који би долазили са стране на школовање и у овом месту потрошили по који динар за смештај, исхрану и задовољење других по-

треба. Истурена одељења Основне школе „Милун Ивановић“ по околним местима се гасе, јер становништво трбухом за крухом одлази у градове и тражи спас. Пре скоро три године покренута је иницијатива за оснивање градске општине Ушће, што је превиђено и Статутом града, али се са реализацијом касни, а Ушћани верују да се ова идеја актуелизује само у време кад то одговара одређеним политичким гарнитурама. Упркос томе верују да је децентрализација, и поновно формирање општине, једини начин за равномернији развој локалне заједнице. Први човек краљевачких социјалиста верује да се формирање одлаже због страха градских челника да би могло да дође до одливања средстава из градског буџета и да би новој општини припало много више него што сада добија Ушће. - Тај процес траје превише јер некоме није у интересу да се брзо заврши. Ми хоћемо реформе, хоћемо напредак земље, али се негде тапка, прате нас старе навике и не знам кад ћемо то

зервирање, или да ову територију препустимо неком другом. Као гранична територија ми смо брана свим превирањима која се дешавају на Косову, сутра можда и у Санџаку, и ако хоћемо

да се заштитимо не треба да остављамо слободан простор – каже Балтић. Проблем Ушћа актуелизује се само пред неке изборе, локалне или парламентарне, кад незадовољство мало

- У ишчекивању да се формира градска општина живот замире упркос веровању да би независна јединица локалне управе решавањем приоритета зауставила негативан тренд

Фото: М. Радовановић

да променимо. Социјалистичка партија даје подршку овом пројекту и ми стојимо на становишту да Ушћу треба да се врати општина. У ишчекивању да се нешто деси живот замире упркос веровању да бисмо као независна јединица локалне управе решавањем неких приоритета зауставили негативан тренд. Ако бисмо створили услове да имамо администрацију, а људи да се врте око те општине, верујем да би се нешто покренуло. Не видим разлог да не покушамо, јер смо дошли у ситуацију да рачунамо на затварање и кон-

МАГАЗИН

24.2.2019.

попусти под налетом слаткоречивих обећања, да би се поново вратило на исти ниво, чак и повећало, кад после избора поново престане да буде објект интересовања. Безброј пута се показало кратко памћење становника овог краја, а Ушћани страхују да би то могло да се деси и након мартовских избора ове године. Градски одбор Социјалистиче партије Србије на чијем се челу налази Мирољуб Балтић није спреман да становништву овог краја продаје лажи. У тешкој ситуацији залаже се за промене онолико колико може, а колико ће у томе успети видеће се у времену које долази. До тада је домаћински народ овог краја, навикао да ствара и живи од свог рада, оријентисан на контејнере у ситуацији када нема ни назнаке могућности о одрживом животу. Тежак живот до те мере оптерећује оне оне чији су погледи упрти ка људима попут Балтића и Бојанића да по која оштрије изговорена реч најсликовитије дочарава степен горчине који је присутан код представника народа у органима власти. Сазнање да у свакој шали има и доста збиље речима Мирољуба

Балтића даје много већу тежину. - Свака политика говори како се залаже за децентрализацију, за руралне крајеве као што је наш, а ја бих рекао за заостала села. Међутим, то у пракси не може да се види, па ово питање постаје алармантно. Сви обећавају, залажу се за нас у републици и влади, а ја одговорно тврдим да нико никада није прстом мрднуо кад се тиче Ушћа и овог краја. Данас је важно постати посланик, да одеш горе и будеш виђен што многима даје шансу да постану државни секретари, или ко зна шта. Много се крећем и у контакту сам са многим људима, чак и са тим посланицима који се декларативно изражавају како се залажу, али се то залагање у пракси не види, па нисам видео вајду ни од једног посланика – каже Балтић. Однос посланика према народу није се много мењао о чему сведочи анегдота која се у овим крајевима препричава деценијама уназад. Још пре Другог светског рата, када је посланик из овог краја возом одлазио у Београд, све цедуљице мештана са захтевима везаним за решавање егзистенцијалних проблема заденуо би

за перо шајкаче коју је носио. Кад воз крене отпоздрављао би шајкачом онима који су дошли да га испрате, а цедуљице испадале једна за другом и падале на земљу поред пруге. Исто се, каже Балтић, догађа и данас, само што актуелни посланици то чине на мало модернији начин. Некада су плодне ливаде на осунчаним бреговима око Ушћа биле препуне стада оваца, а с првим данима пролећа и великим бројем младих јагањаца. У време кад почетком маја стигну за клање интензивирале би се посете краљевачких политичара који су увек хвалили јагњетину са Рудна, из Мланче и Ушћа. Јагњади је све мање, а и оно што је преостало поприлично је мршаво јер нема чиме да се храни, а нема ни оних који би о њима водили рачуна, па је све слабијег квалитета. Приметили су то и политичари, па су почели све ређе да долазе у овај крај. Свесни су Ушћани опасности које носи лагодни живот политичара и масна храна, па покушавају да их наговоре да промене начин исхране. На цени је све више здрава храна, а ушћански крај обилује површинама

Мирољуб Балтић

МАГАЗИН

24.2.2019.

под зељем и копривом. Некада је задруга у овом месту живела од сакупљања лековитог и шумског биља, а у понуди су и печурке. - Да бисмо их убедили да прихвате мораће да прође још пет, шест година исто толико колико траје прича о општини. Зато морамо бити истрајни да сачувамо макар коприву и зеље кад смо изгубили све ово друго што је задруга извозила у Европу, а за навикавање треба времена јер им можда желудац не вари такву храну. Овај народ је познат као дарежљив и гостопримљив, па сматрам да треба да им понудимо зеље и коприву као здраву храну – каже Балтић подсећајући да се Ушће простире са обе стране реке Студенице читавих пет километара узводно, а да краљевачки политичари верују да је то само оно око магистрале. Ма колико да су гостопримљиви онима који брину на досадашњи на-

чин не препоручују долазак у овај крај. Марљиви Ушћани нису увек вични тумачењу свега што преко медија долази из престонице, па не праве велику разлику између Београда на води и јајета на око. То их не спречава да размишљају о пројекту „Ушће на води“ као решењу свих проблема који их оптерећују. Артикулишући наде становника овог краја одборник Драгош Бојанић очекује много од канала Дунав-Морава-Егејско море, а има информацију о изградњи канала испод Копаоника којим би се Ибар, за који очекује да постане плован, повезао са овим великим хидро системом. Чули су Ушћани да на Копаоник долази некакав шеик који је спреман да инвестира у хотелски комплекс, али је сазнање да долази хеликоптером помутило наду да би могао да сврати у Ушће. Уверени у искреност његових

речи спремни су да жртвују и по које јагње, речну пастрмку и друге прерађевине од рибе. Уверени су да их бар из пристојности не би одбио у време кад искуство доказује да су се до сада политичари најчешће опредељивали за младу јагњетину, а пастрмку остављали домаћинима. - Никад се није десило да се поједе пастрмка, а да остане јагњетина, него обрнуто, па углавном за нас остане по неко парче рибе. Ми очекујемо шеика и верујемо да ће запазити Ушће. Ако будемо успели да дођемо до њега, и да му презентирамо шта све може да успева на овом подручју, предложили би му пројекат „Ушће на води“. Онда нам не би ни требала општина. Ако он не дође мораћемо опет да се залажемо за општину – каже Балтић. Драгош Бојанић је конкретнији и много захтевнији, а предлаже да неки од шеика мало крене у планине. У вре-

ме кад ништа није немогуће, барем у обећањима политичара, верује да није нереално размишљати о „Рудну на води“ или „Голији на води“. Како је све модернији излазак на водне токове можда би платформа неке од политичких партија у будућности могла да буде заснована на пројекту „Копаоник на води“. То, каже Бојанић, можда изгледа мало провокативно иако је у целом свету све присутнија идеја о силаску на воду што потврђује Дубаи, и многи други градови, а Ушћани верују да би један такав пројекат могао бити рализован за највише две године. Као председник Градског одбора краљевачких социјалиста, чланова коалиције окупљене око Српске напредне странке, Мирољуб Балтић је био гост код градоначелника Краљева у чијем кабинету истакнуто место заузима фотографија која приказује комплекс Краљевграда. Пун гнева који дели са

становницима средине у којој живи није се устручавао да упита кад је комплекс отворен, јер му као привреднику оптерећеном великим обавезама треба место на коме би могао да се одмори. - Политичари су нам у машти направили све, а заносимо се сулудим идејама Краљевграда, градова на води, канцеларијама за брзе одговоре. Пре неки дан сам тражио неки брз одговор, а нисам могао да нађем канцеларију. Зато би једну такву прихватили и у Ушћу макар брз одговор био и НЕ. Верујем да би најчешће и добијали такав одговор – каже Балтић. Ушћанима преостаје да у недељу 16. марта сами трасирају даљу судбину, а колико ће у томе успети показаће време. И док једни размишљају да поверење поклоне тренутно водећој странци има и оних који верују да би ускоро могло да дође до нових избо-

ра. Иако припадници различитих политичких опција и Балтић и Бојанић позивају мештане Ушћа да 16. марта сами одлуче како ће живети након избора, а да се после тога не жале на оно што добију. - Ово што су нас запоставили то је и наше дело, јер смо сами бирали и добили то што смо тражили. Ја сам као привредник који има страшних проблема тражио нешто друго, да држава поведе више рачуна о привреди и свему што чини живот у реалном сектору од кога није остало ништа. Најлакше је задужити се код Међународног монетарног фонда, а свака власт се задужује не размишљајући ко ће да враћа дугове. Можда ми као народ изумремо, па нам и отпишу дугове – каже Балтић у маниру какав је доминирао током читавог разговора о проблемима ушћанског краја. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.2.2019.

Почиње подела Поносних картица

МАГАЗИН

24.2.2019.

ЦЕНА МИНУС

- Породице са територије града Краљева које су, закључно са 14. фебруаром, поднеле захтев за издавање Поносне картице 2019 „Цена минус за 3+“ могу већ сутра да их преузму у просторијама Домa Војске Србије. - Остале, које су поднеле захтев након овог рока, картице ће моћи да преузму од 5. марта на шалтеру Одељења за друштвене делатности Градске управе на Тргу Јована Сарића. - Породице које још нису поднеле захтев за издавање картице, као и оне које у међувремену добију треће и свако наредно дете, то могу да учине до краја фебруара на шалтеру Канцеларије за брзе одговоре, а од 1. марта на шалтеру Одељења за друштвене делатности. астојање Покрета за децу „Три плус“ да мобилише све актере друштвеног и политичког живота, заједно са институцијама, како би постали свесни одговорности за демографску структуру земље у будућности огледа се у тежњи ка проналажењу адекватних решења за сигурно и трајно обезбеђивање финансијских средстава, како би се формирао одрживи демо-

графски фонд. Једна од активности је покретање акције назване „Цена минус за 3+“ са жељом да што више локалних самоуправа на територији Србије донесе одлуке о увођењу подстицајних мера којима би се олакшао положај породица са више деце и тако утицало на пораст наталитета. Акција Поносна картица 2019 „Цена

минус за 3+“ обезбеђује различите износе попуста у бројним правним субјектима, а приступањем акцији Краљево је показало изузетну одговорност која се огледа у великом броју привредних субјеката спремних да се, попустима за куповину различите робе и услуга, укључе у реализацију пројекта. Зато је почетком године упућен позив породицама са троје и више деце да поднесу

ЗА ТРИ ПЛУС захтев за издавање Поносне картице 2019 „Цена минус за 3+“ попуњавањем изјаве којом дају пристанак на обраду података о личности у сврху издавања. Право на картицу имају породице код којих су мајке са троје и више деце, од којих је најмање једно дете малолетно, родитељи старатељи или усвојиоци детета које је треће, или наредно, у породици, самохрани очеви који се старају о деци и очеви који су преузели бригу о деци. Услов је да имају заједничко пребивалиште, а расељена лица заједничко боравиште са малолетном децом, или малолетним дететом уколико су остала деца пунолетна. Потписивањем изјаве кориснику картице је пружена могућност давања сагласности за себе и малолетну децу, а пунолетној деци да дају пристанак на обраду података о личности у сврху издавања Поносне картице. Породицама које до 15. фебруара нису попуниле изјаву, као и онима које током године добију треће и свако наредно дете, пружена је прилика да то учине и након овог рока на шалтеру Канцеларије за

брзе одговоре. Из Покрета „Три плус“ стиже потврда о могућности да се, преко званичног веб сајта, искористе повољности размене гардеробе или поклоне оно што им није потребно, а посебну повољност пружају донатори који су изразили спремност да помогну мајкама. Све активности Покрета за децу „Три плус“ усмерене се ка унапређењу плодне наталитетне политике и подршке породицама са троје и више деце, основни циљ је да се породица стави на прво место, а онима са троје и више деце обезбеди бољи статус у друштву, са њим и одређене привилегије. Краљево је један у низу градова који су приступили у чланство Удружења Покрет за децу „Три плус“ из Чачка, у циљу обезбеђивања финансијских олакшица при куповини робе и пружању услуга породицама са троје и више деце. Поносна картица 2019 је персонализована картица са којом се остварује право на попуст, или ослобађање плаћања роба и услуга, у бројним правним субјектима на територији целе Србије,

који су потписали уговоре о пословнотехничкој сарадњи са Покретом за децу „Три плус“. Током минуле недеље породицама са територије града Краљева које су, закључно са 14. фебруаром, поднеле захтев за издавање Поносне картице 2019 „Цена минус за 3+“ упућен је позив да их у понедељак, 25. фебруара од 16 сати преузму у просторијама Дом Војске Србије. Приликом преузимања картице потребно је понети личну карту или други идентификациони документ. Породице које су поднеле захтев након овог рока, картице ће моћи да преузму од 5. марта, у времену од 7 до 15 сати, на шалтеру Одељења за друштвене делатности у згради Градске управе на Тргу Јована Сарића. Оне које још увек нису поднеле захтев за издавање картице, као и породице које у међувремену добију треће и свако наредно дете, то могу да учине до краја фебруара на шалтеру Канцеларије за брзе одговоре а од 1. марта на шалтеру Одељења за друштвене делатности. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.2.2019.

Међународни дан ретких болести

НЕОПХОДНА ПОМОЋ ЗАЈЕДНИЦЕ - Процењује се да у свету има од шест до осам хиљада различитих ретких болести, а у Европској унији шест до осам одсто популације има неку од њих. - У Србији око 450 хиљада особа живи са неком ретком болешћу. - Ретке болести су често животно угрожавајуће, хроничне, прогресивне и значајно нарушавају квалитет живота оболелих и њихових породица. - Тема овогодишњег Међународног дана ретких болести је превазилажење недостатака у координацији између система здравствене и социјалне заштите а иницијативу Европске асоцијације удружења оболелих од ретких болести дванаесту годину за редом, последњег дана фебруара, обележава се Међународни дан ретких болести. Ретке болести представљају хетерогену групу обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост а, према препорукама Европске комисије, дефинишу се као болести које се јављају код мање од пет особа на десет хиљада становника. Процењује се да у свету има шест до осам хиљада различитих ретких болести, а у Европској унији шест до осам одсто популације болује од неке. По тој процени, у Србији око 450 хиљада особа живи са неком ретком болешћу које су често животно угрожавајуће, хроничне, прогресивне и значајно нарушавају квалитет живота оболелих и њихових

породица. Циљ кампање која се спроводи сваке године је да се шира јавност упозна са проблемима са којима се срећу оболели од ретких болести и њихове породице због уверења да укључивање шире друштвене заједнице може помоћи да ова велика група пацијената изађе из изолације. Обележавање дана ретких болести део је глобалног позива доносиоцима одлука, здравственим радницима, фармацеутским компанијама, истраживачима да ефикасније координишу све аспекте бриге за особе које живе са ретком болешћу, а неопходном се сматра потреба да се оболели препознају као приоритет политике јавног здравља на националном и међународном нивоу. На тај начин могућ је већи број истраживања о ретким болестима и развој лекова сирочића.

Тема овогодишњег Међународног дана ретких болести је превазилажење недостатака у координацији између система здравствене и социјалне заштите ради достизања квалитетнијег мултидисциплинарног приступа како би се пацијенти и њихове породице лакше носили са изазовима које ове дијагнозе носе. Зато је потребно бригу о особама са ретким болестима превести из искључиво медицинског домена и обезбедити им подршку у систему социјалне заштите на локалном и националном нивоу. Податак да се оболели често срећу са стигматизацијом, изолацијом и дискриминацијом повод је за закључак да квалитет њиховог живота, и њихових породица, не зависи само од тежине болести и доступности лечења већ и од адекватне психосоцијалне и шире друштвене подршке. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.2.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Мала госпођица Дулитл

Светски позната дечја књига „Liliane Susewind“ књижевнице Тање Штевнер је напокон добила екранизацију у режији Јоакима Мазанека. Једанаестогодишња Лили може да прича са животињама, а нико осим родитеља не зна за овај несвакидашњи таленат који јој је стварао невоље у прошлости, па је њена породица приморана да се поново сели. Лили је обећала да ће у новом дому чувати тајну, а то ће јој полазити за руком све док не схвати да је зао лопов животиња из локалног золошког врта отео бебу слона Ронија. Заједно са новим пријатељем Џесом, Лили се спрема да спасе Ронија и друге животње. Породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, по сценарију Датиаса Динтера и Бете Фраухолц, Мазанек је спаковао у сто шест минута, а улоге тумаче Ирина Арсенијевић, Тамара Алексић, Стефан Бузуровић, Данијела Врањеш, Дубравко Јовановић, Дуња Јеличић, Томислав Миловановић и Миомир Драгичићевић. Филм се приказује до претпоследњег дана фебруара, а пројекције почињу у 17,45.

Ледена потера Лајам Нисон је главна звезда напетог фила базираном на мрачном скандинавском трилеру из 2014. године под називом „In Order of Disappearance“. Живот мирног породичног мушкарца из корена ће се променити након мистериозне смрти његовог сина, а потрага за правдом ће узорног грађанина претворити у хладног и убојитог осветника који креће у лов на вођу нарко мафије за ког верује да је повезан са смрћу његовог сина. Акциони драмски трилер, у трајању за минут краћем од два сата, настао је по сценарију Френка Болдвина и Ким Фупс Екесон и режији Ханса Петера Моланда, а пред Нисона водеће улоге тумаче Еми Росам и Лора Дерн. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње у 19,45.

довео алкохол. Зато се упуштају у малверзације како би материјалне тешкоће покушали да сакрију не само од пријатеља и пословних партнера, већ и од рођене ћерке. Филм чије трајање за седам минута премашује сат и по Фред Волф је режирао према сценарију који је написао са Питером Голкеом, а приказује се до 27. гебруара у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Срећан Дан смрти 2

Промил до краја „Промил до краја“ је урнебесна комедија са најбољим холивудским комичарима Алеком Болдвином, Селмом Хајек и Џоом Манђанијелом у главним улогама. Имућни брачни пар Франк и Ненси одводе кћерку на престижни колеџ, да би сутрадан сазнали да су банкротирали, а након пијане ноћи суочавају се са неколико лоших потеза до којих их је

Џесика Рут предводи екипу у наставку филма, пуног неочекиваних обрта и заплета, који је одушевио публику 2017. године, а овога пута схватиће да је умирање изнова и изнова много лакше од изазова који тек следе и опасности која их вреба. Продуцент и редитељ првог филма, Џејсон Блум и Кристофер Ландон, вратили су се да направе ново поглавље, Срећан Дан смрти 2. Хорор трилер у 2Д формату, коме недостаје десет минута да би трајао два сата, Лендон је режирао по сценарију који је написао са Лобделом, а у водећим улогама појављују се још Руби Модајн, Израел Брусард, Фил Ву и Рејчел Метјус. Филм је на репертоару биоскопа до среде у пројекцијама које почињу у 22 сата.

МАГАЗИН

24.2.2019.

ЖКК Краљево - Спартак 90:48

100

101

102

МАГАЗИН 24.2.2019.

Рибница - Лозница 3:0

103

104

МАГАЗИН 24.2.2019.

Напредак - Слога 78:68

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 24. ФЕБРУАРА И 2. МАРТА

МАГАЗИН

24.2.2019.

24. фебруар

106

303 — Диоклецијан је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства. 1389 — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили краља Алберта, после чега је Маргарета I постала владар Данске и Шведске. 1525 — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији. 1537 — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље. 1804 — Српски устаници под командом Карађорђа поразили су дахије у бици код Дрлупе. 1826 — Потписан је мир из Јандабоа, којим је окончан Први англо-бурмански рат. 1868 — Конгрес САД покренуо је поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона. 1917 — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама. 1938 — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона чекиње за четкицу за зубе. 1943 — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз, први већи окршај немачких и америчких трупа. 1945 — Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана. Америчке трупе, у Другом светском

рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом. 1946 — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе. 1966 — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума. 1974 — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу. 1989 — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. „божанског порекла“, а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата. 1991 — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту. 1996 — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи. 1998 — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба. 2000 — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго. 2001 — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора. 2002 — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише ме-

даља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља. 2003 — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа. Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993. 2006 — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

25. фебруар 139 — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником. 493 — Одоакар је предао Равену после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим. 1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви. 1784 — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“. 1797 — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије. 1815 — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. 1885 — Немачка је анектирала Тан-

гањику и Занзибар. 1921 — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР.. 1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. 1954 — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, 1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности. 1964 — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. 1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам. 1972 — Совјетски васионски брод „Луна 20“ вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла. 1974 — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије. 1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину. 1991 — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен. 1993 — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године. 1994 — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти. 2000 — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова неста-

лих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 199899. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца. 2000 — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодиорала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима.

26. фебруар 1233 — Монголи су након вишемесечне опсаде заузели Кајфенг, престоницу династије Ђин. 1531 — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и неколико других градова. 1815 — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској. Његова друга владавина, названа „Сто дана“, окончана у јуну после војног пораза код Ватерлоа. 1852 — Британски војни транспортни брод „Биркенхед“ потонуо у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи. 1885 — Представници 15 земаља на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке. 1901 — Вође Боксерског устанка у Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе. 1909 — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине. 1915 — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена. 1916 — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод „Прованса II„. Погинуло 930 људи. 1935 — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира. 1935 — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.

107

24.2.2019.

МАГАЗИН

108

1936 — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила“, „фолксваген“. 1952 — Премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији. 1960 — Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, члан свих словенских академија. Оснивач српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. 1972 — У бујици коју је изазвало пуцање бране у Западној Вирџинији погинуло је 125 особа. 1980 — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље. 1990 — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге. 1993 — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи. 1995 — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка „Беринг“, једна од најстаријих и најугледнијих британских банака. 2001 — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада. 2002 — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна. 2004 — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ. 2006 — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затворене 20. Зимске олимпијске игре.

2007 — Међународни суд правде донео ослобађајућу пресуду за СЦГ у случају „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе“.

27. фебруар 380 — Император Теодосије I, заједно са својим савладарима Грацијаном и Валентинијаном II, је објавио своју жељу да се сви римски грађани преобрате на хришћанство. 1560 — Енглеска и Лордови конгрегације су потписали споразум из Бервика, којим ће се Французи истерати из Шкотске. 1617 — У селу Столбово, склопљен мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата. 1801 — Вашингтон је потпао под надлежност америчког Конгреса по одредбама Органског закона. 1829 — Војска Велике Колумбије под командом Антонија Сукреа је поразила перуанску војску у бици код Таркија. 1844 — Доминиканска Република постала независна од Хаитија. 1876 — У Крагујевцу су избили радничке демонстрације Црвено барјаче након неуспеле смене радикалско-социјалистичке општинске управе. 1881 — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци. 1900 — Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга. 1900 — Основана британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром. 1905 — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији. 1933 — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента.

1939 — Уједињено Краљевство и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији. 1951 — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два. 1952 — Одржана прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку. 1963 — Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву. 1976 — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио је прогласио Сахарску Арапску Демократску Републику. 1989 — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967. 1993 — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника,

југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу. 1994 — У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени. 1996 — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994. 1999 — Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 % цивили, међу којима је највећи број деце. 2002 — Више од 60 људи погинуло је, када су муслимански екстремисти напали воз са хиндуским националистима у Индији. 2003 — Трибунал у Хагу изрекао је бившој председници РС Биљани Плавшић казну од 11 година затвора и она је упућена на издржавање казне у

шведски затвор Хинсеберј. Плавшићева је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ. 2006 — Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид. 2014 — Отворена је трећа продавница H&M у Србији, а прва у Новом Саду, у БИГ Шопинг центру.

28. фебруар 1525 — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока. 1825 — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде. 1832 — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић. 1844 — Током приказивања нове фрегате „Принстон“, које је на реци Потомак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе. 1845 — Конгрес САД је одобио анексију Тексаса. 1862 — У Србији донет први закон о адвокатури. 1916 — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме. 1921 — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика. 1922 — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким кана-

лом и пословима одбране земље. 1931 — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста. 1933 — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста. 1939 — Изашао први број часописа „Политикин забавник“. 1948 — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом. 1953 — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез. 1974 — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе. 1975 — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици „Мургејт“ у лондонском метроу. 1986 — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен. 1991 — Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990. Српско национално вијеће и Извршно вијеће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији. 1993 — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела „Операција падобран“ у ратом захва-

109

МАГАЗИН

24.2.2019.

ћеној Босни и Херцеговини. 1994 — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска „јастреба“. 1997 — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи. 1998 — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова. 2002 — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине. 2003 — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама. 2006 — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006. 2013 — Бенедикт XVI је постао први папа у последњих 600 година који се повукао са тог положаја.

110

1. март 86. п. н. е. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила. 293 — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара. 1498 — Васко да Гама, португалски морепловац, је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији. 1562 — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове. 1565 — Естасио де Са је основао

Рио де Жанеиро. 1633 — Самјуел де Шамплен је повратио свој положај заповедника Нове Француске у име кардинала Ришељеа. 1643 — После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред. 1803 — Охајо се, као 17. држава, прикључује САД. 1815 — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен. 1872 — Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету. 1896 — Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату. 1896 — Француски физичар Анри Бекерел је открио радиоактивност када је изложио фотографске плоче уранијуму. 1919 — У Београду се први пут састало Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1941 — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту. 1942 — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада. 1943 — Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке. 1946 — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционари се обештећују. 1950 — На суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн. 1954 — Хидрогенска бомба Кастл Браво је детонирана на пацифичком острву Бикини, што је изазвало један од најгорих случајева радиоактивног загађења изазваног тестирањем ну-

клеарног оружја. 1954 — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава. 1959 — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци. 1966 — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету. 1979 — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска. 1983 — У Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат. 1985 — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи. 1991 — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Алија изгубио у својој изборној јединици. 1992 — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за от-

цепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић. 1. март — У Црној Гори се на референдуму 63 % грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. 1993 — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“. 1994 — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ. 1996 — Нико од 123 путника и чланова посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу. 1997 — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

2. март 537 — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986 — Луј V је постао краљ Франака. 1458 — Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије. 1807 — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрани увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД. 1836 — Република Тексас је прогласила независност од Мексика. 1844 — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду. 1867 — Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији. 1901 — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника. 1917 — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова. 1921 — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике. 1941 — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту. 1943 — Аустралијско и америчко ваздухопловство су напали и уништили велики конвој Јапанске морнарице у Бизмарковом мору. 1949 — Америчка посада на челу са капетаном Џејмсом Галахером је слетела у базу Форт Ворт, окончавши први лет око Земље без спуштања авионом B-50. 1955 — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита. 1956 — Француска признала независност Марока. 1962 — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином.

1965 — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијетнама. 1969 — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури. 1969 — У Тулузу је извршен први пробни лет путничког надзвучног авиона Конкорд. 1970 — Родезија је формално прекинула везе са британском круном и прогласила се републиком. 1988 — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову. 1994 — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона. 1996 — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестогодишња владавина лабуриста у Аустралији. 1998 — Филм „Титаник“ постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара. 1999 — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени. 2000 — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову екстрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле. 2002 — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста. 2006 — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs