Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 376 * 17. фебруар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 17.2.2019.

10 16 22 28 32 38 44 52 54 60 64 72 80 84 90 96 98 106

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Темељ модерне државе на Балкану Туризам на поправном На Палмином путу Протести уз химну Уз уштеде и лепши изглед Операције српске војске 5. новембра 1915. Научник из досаде Стипендије најбољима И ја се борим Грип продужио распуст Најдуговечнија панк рок четворка Препознавање На репертоару Биоскопа „Кварт“ Више од две деценије у углу главног уредника Пред трку кроз Америку Пирпт - Слога Стерењскатрка Времеплов

3

4

МАГАЗИН 17.2.2019.

5

6

МАГАЗИН 17.2.2019.

7

8

МАГАЗИН 17.2.2019.

9

Обележен Дан државности Републике Србије

ТЕМЕЉ МОДЕРНЕ ДРР

МАГАЗИН

17.2.2019.

- На дан када је 15. фебруара 1804. године почео Први српски устанак 1835. је донет први Устав Кнежевине Србије. - Србија слави Дан државности на велики верски празник Сретење, када је почео устанак за коначно ослобођење од турског ропства. – Највиши представници града, Војске Србије, Полиције и организација цивилног друштва положили су венце и цвеће на споменик карановачком војводи Антонију Ристићу Пљакићу. - Сретењски устав је веома значајан са становишта идеја које су тадашње српске државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији. – На проглашењу Сретењског устава и делегација Краљева коме је након изласка из Пожешке нахије, и формирања Карановачког среза, отпочело формирање административног центра

10

Фото: М. Радовановић

РЖАВЕ НА БАЛКАНУ

11

17.2.2019.

МАГАЗИН

12

раљево на Сретење сваке године, полагањем венаца на неко од значајних спомен обележја у граду, обележава Дан државности Републике Србије. Све до ове године то је био споменик српским војницима страдалим у ослободилачким ратовима вођеним између 1912. и 1918. године, а податак да још нису завршени радови на реконструкцији Трга српских ратника основни је разлог што су венци и цвеће, поводом обележавања значајног датума за српску историју, овом приликом положени на споменик карановачком војводи Антонију Ристићу Пљакићу. Након интонирања државне химне „Боже правде“, коју су извели чланови Оркестра „27. септембар“, венце су, као и свих ранијих година, положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ као и оних која окупљају учеснике ратова из последње деценије прошлог века, делегација удружења

К

ратних војних инвалида, цивилних жртава рата, резервних војних старешина, породица погинулих у ратовима и других организација. На значај дана када је 1804. године Карађорђе Петровић у Марићевића јарузи у Орашцу подигао Први српски устанак а 1835. донет први српски устав у модерној историји Србије, као најлибералнији и најдемократскији на Балкану тога доба којим су ударени темељи савремене државе, након полагања венаца подсетио је др Милан Матијевић. - Краљево је обележило велики празник полагањем цвећа на спомен бисте наших предака који су учествовали у стварању националне државе, у стварање модерне Србије. Карановачки војвода Антоније Пљакић је био један од првих који су учествовали у конституисању националне власти у Србији. Овде смо и поред споменика Јове Курсуле чије су се чете пре почетка Првог српског устанка сукобљавале са отоманским освајачима у Каранов-

цу и на целој дужини пута према Чачку. Јово Курсула је имао чете са којима је разорио војне ханове у Милочају и Карановцу и један је од људи који су стварали предуслове да Карађорђе касније подигне Први српски устанак. На данашљи дан је донет и Сретењски устав којим је Србија означила излазак из доба феудализма у доба новог друштвеног поретка који ће земљи омогућити даљи напредак и развој. Устав је био најмодернији у то доба, али је брзо суспендован након што су се томе супроставиле Француска и Русија, јер нису дозвољавали да феудални систем престане да постоји на Балкану који је био веома значајна стратегијска тачка. Овај датум за нас представља велики национални празник, и путоказ којим правцем треба да идемо, а наши преци из овог краја су знали за шта се боре - истакао је др Матијевић. Иако је угушен после само девет година Први српски устанак је поставио чврсту основу за Други српски устанак

и успостављање државности Србије. Други значајан догађај због кога се обележава 15. фебруар је доношења Сретењског устава који важи за један од најлибералнијих у деветнаестом веку на простору Европе. Њиме су дефинисане значајне слободе и грађанска права и у потпуности укинути феудални односи што је било напредно, не само за Балканско полуострво тог доба, већ и за целу Европу. Иако историчари неретко истичу да Сретењски устав није практично ни ступио на снагу он је веома значајан са становишта идеја које су тадашње српске државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији. Као нови искорак у цивилизацију Сретењски устав је сабрао све победе Првог и Другог српског устанка и ударио темеље модерној српској држави на Балкану. Значајан је и за Краљево које је изашло из Пожешке нахије и добило срез у коме је почео да се формира административни центар. Проглашењу Сретењског устава прису-

ствовало је више од две хиљаде људи међу којима су, на великој скупштини у Крагујевцу били и представници Карановца. Непосредан повод за подизање Првог српског устанка 15. фебруара 1804. године било је убиство четворице српских првака у јануару, познато као сеча кнезова, што је изазвала велико огорчење у народу. Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић, међу Турцима познат као Карађорђе. Иако је устанак у почетку имао карактер борбе против јаничарских силеџија, раја није хтела да положи оружје без гаранције једне стране силе ни након што је Портин изасланик из Босне Бећир-паша, у настојању да смири буну, у августу наредио убиство четворице главних дахија. Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у борбу против три и по века турске ти-

раније и власти. У наредних неколико година устаничка војска под вођством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука.

Србија на ветрометини светских сила Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други, а Србија је имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је, на основу султановог хатишерифа, постала вазална држава. Успеси постигнути између 1815. и 1833. године имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа. Због тога што се у Првом српском устанку јављају први

13

17.2.2019.

МАГАЗИН

14

организовани облици оружане силе будуће српске државе, Сретење се слави и као дан Војске Србије, а тиме се показује континуитет војног организовања и повезаност српске државе и војске. Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као „српска револуција“, омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени темељи модерне српске нације и државе. Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на велики хришћански празник Сретење 1835. на заседању Народне скуштине одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине. Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних представника и око десет хиљада знатижељника из вароши и околине, а у

част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.

Устав Србије опозван јер је превише либералан Сретењски устав је имао 142 члана и Србију дефинисао као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине, а успостављено је пет министарстава, правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела. Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље било је посвећено грађанским правима. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним, па је у деценијама које су уследиле „Стара Србија“ стално била подручје појачаног терора и различитих настојања тада-

шњих империја да спрече обнављање српске државе на Балкану. Зато је међународно призната тек на Берлинском конгресу 1878. године, после победе у руско-турском рату, али се сматра да је с Првим српским устанком почела духовна и државна обнова српског народа.

Садржај Устава У члану 1 проглашено је да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара, а у члану 5 начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску, што никада није доследно спроведено. Централни органи власти били су кнез, Државни совјет и Народна скупштина, док „власти српске“ чине само савет и кнез који је неприкосновена личност и шеф државе са овлашћењем да, послушавши Државни совјет, даје законе и уредбе. Његово достојанство је наследно, a наслеђују га мушки потомци. Aко

их нема наслеђују га мушки потомци кнежевог брата, а ако нема ни њих мушки потомци кнежевих кћерки. Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали да ограниче кнежеву власт, а чланови својеврсног олигархијског органа су били председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи, односно министри. Према уставу право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет, а законодавни органи су кнез и Совјет чије чланове именује кнез који има право да два пута одбије законски предлог, а трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу“ народа, устава или државе. Извршну власт деле кнез и Државни совјет који у саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. За свој рад одговорни су кнезу који их може сменити, али и даље остају у Совјету као саветници одговорни за оно што чине и не чине. Нису политички одговорни,

али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.

Дан државности на Гуглу

Државност Србије у Краљевини СХС, Краљевини Југославије и СФРЈ

Дан државности Србије истицањем државне заставе честитао је на својој страни глобални интернет претраживач Google који на сличан начин означава све важне датуме и годишњице широм света.

Тешко стечену државност у вековним бунама и ратовима Србија је после Првог светског рата уградила у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СФРЈ. Због противљења њеном насилном разбијању деведесетих година прошлог века, Србија је последња од шест бивших република поново стекла независност, али и због тога што су се власти у Београду пуне три године трудиле да очувају заједничку државу са Црном Гором.

Национални празник Србија слави на Сретење од 2002. године, али тек након пуних 89 година, после одвајања Црне Горе 2006. године први пут као самостална држава. Т. Радовановић

15

Седамдесет девета седница Градског већа

МАГАЗИН

17.2.2019.

ТУРИЗАМ НА ПОПРАВНОМ

16

- Прихваћени програми рада са финансијским плановима четрнаест од петнаест јавних установа чији је оснивач град. - Потврђене одлуке о успостављању сарадње између Краљева и градова Јужни Јуклид у Охају и Ђилин у истоименој кинеској провинцији. - За целодневни облик рада од једанаест сати у објектима Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ 4.950 динара, а за исто толико програма припреме за школу 4.179 по детету. - Градско веће донело решење о коришћењу буџетских средстава основног и средњег образовања и васпитања за текуће и капиталне трансфере нивоу Републике за ову годину. - Мобилни тим за социјалну инклузију Рома проширен за три члана. - Средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката сразмерно броју освојених гласова на изборима одржаним 24. и 30. априла 2016.

17

17.2.2019.

МАГАЗИН

18

ини се да је требало више од месец дана да се Градско веће пробуду из зимског сна и почне да ради на начин који је уобичајен а огледа се у богатом дневном реду на коме се, пред седамдесет девету седницу, нашло двадесет пет тема којима је, пре изјашњавања одборника на првој наредној седници Скупштине града, потребна и сагласност највишег државног органа. На првом месту се нашао предлог да се изврши усаглашавање највишег правног акта града са Законом о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи,и другим прописимакоји регулишу питања од значаја а ступили су на снагу након доношења Статута града Краљева. У конкретном случају, предложеном Градском већу, то је повод за промену више од трећине чланова Статута града Краљева уз брисање појединих и додавање нових. На ред је дошло и разматрање решења о давању сагласности на програме рада са

Ч

финанијским плановима петнаест јавних установа чији је оснивач град, Народног музеја, Историјског архива, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Културног центра „Рибница“ Дома културе „Студеница“ у Ушћу, Завода за заштиту споменика културе, Спортског центра „Ибар“, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Дечјег одмаралишта „Гоч“, Центра за социјални рад, Центра локалних услуга, Туристичке организације Краљева, „Апотеке Краљево“ и Дома здравља „Краљево“. Пажљивији осврт на планове сведочи да се, ако је судити по обиму докумената, највећи број њих и није претерано трудио да детаљније образложи трошење пара из заједничке касе. Од укупно 429 страница на којима су образложени планови установа за ову годину више од трећине отпада на активности Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Дома здравља „Краљево“ и Дечјег одмаралишта „Гоч“. Нешто скромнији у опису активности

били су у Центру локалних услуга и Туристичкој организацији Краљева, чији је програм враћен на дораду, док су најскромнији у опису били у Дому културе „Студеница“ и Спортском центру „Ибар“. Градоначелник је упутио Градскомвећу нацртОдлуке о успостављању сарадње између града Краљева и Јужног Јуклида у Охају, у складу са Законом о локалној самоуправи и Статутом града. Овом одлуком успоставља се сарадња два града у области привреде, културе, образовања, економије,стручне размене и другим областима а Споразумом о сарадњи биће ближе дефинисани облици и начини сарадње. Доношењем ове одлуке, која ступа на снагу осмог дана по објављивању у Службеном листу града Краљева,престаје да важи Одлука о потврђивању Споразума о братимљењу Јужног Јуклида у Охају, Сједињене Америчке Државе и Краљева од 24. септембра прошле године. Правни основ за доношење Одлуке о

успостављању сарадње између два града садржан је у одредбама Закона о локалној самоуправи и Статуту града Краљева којима је прописано да јединицелокалне самоуправе могу остваривати сарадњу у областима од заједничког интереса са јединицама локалне самоуправе у другим државама, а одлуку о томе, односно закључењу споразума, доноси скупштина уз сагласност Владе Републике Србије. Разлог за доношење ове одлуке садржан је у потерби да се реализује воља два града за успостављање сарадње у области привредних и друштвених односа, културе, образовања, економије и стручне размене, као и развијање братских односа, подстицање мира кроз међусобно поштоавње, разумевање и сарадњу, што је потврђено приликом посете делегације Јужног Јуклида и потписивања Споразума о братимљењу 7. септембра прошле године. На основу споразума Скупштина града је донела одлуку о потврђивању споразума

која је достављена на сагласност Влади Србије, а према упутству Министарства државне управе и локалне самоуправе од 17. јануара ове године потребно је да се, ради добијања сагаласности, достави одлуку о успостављању сарадње. Након доношења решења Владе о давању сагласности на одлуку о успостављању сарадње тек треба да уследи споразум о сарадњи са јединицом локалне саамоуправе друге државе. Да то учини овлашћен је градоначекник Краљева, а средства за реализацију одлуке обезбедиће се у буџету града за одређену буџетску годину. Слична одлука односи се на сарадњу између Краљева и кинеског града Ђилина у области економије, науке, технологије, пољопривреде, културе, образовања, спорта, туризма и другим областима,чији ће облици и начини бити дефинисани у посебном споразуму који ће потписати градоначелник. Ђилин је град у истоименој провинцији на североистоку Кине и један од важних

индустријских градова у том делу земље. Током посете делегације овог града Краљеву изражене су намера и сагласност за развијањем узајамних веза, значајније сарадње органа локалне самоуправе, предузећа и организација, нарочито у обласи економије, али и другим областима од заједничког интереса. Одлуком о економској цени боравка деце у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ утврђена је економска цена боравка за ову годину у износу од скоро двадесет пет хиљада динара месечно по детету. Учешће корисника у месечној економској цени износи петину процењене сума, па за целодневне облике рада од једанаест сати достиже 4.950 динара, а за исто толико програма припреме за школу 4.179 по детету. Цена за боравак детета у мешовитој васпитној групи предшколске установе,у трајању од шест сати специјализованих програма, износи 2.700 динара месечно. За дане оправданог одсуства

19

20

МАГАЗИН 17.2.2019.

корисници су о обавези да плаћају половину утврђене,цене чиме сепокривјау режијски трошкови, а оправданим одсуством сматра се изостанак детета због коришћења годишњег одмора родитеља или старатеља, али не дуже од тридесет радних дана у току школске годие за оба родитеља заједно, што се оправдава потврдом послодавца, а болест деце одговарајућом потврдом лекара. Од плаћања услуге изузимају се деца ометена у развоју, деца ратних војних инвалида у оружаним акцијама после 17. августа 1990. године, треће и свако наредно дете у породици, деца без родитељског старања која су смештене у старатељским и хранитељским породицама, уколико оставрују право на дечји додатак, и корисници социјалне помоћи у смислу прописа о социјалној заштити. Цена уписнине износи пет стотина динара и обнавља се за сваку школску годину, а не плаћају је корисници који су ослобођени плаћања смештаја деце у установу. Одлука о цени боравка деце заснована је на одредбама Закона о основама система обраозавња и васпитања којим се утврђује обавеза јединица локалне самоуправе да обезбеди средства за финанисрање делатности ових установа, као и Закона о предшколском васпитању и образовању који рописује обавезу родитеља, односно законског заступника детета, да учествује у обезбеђењивању средстава за остваривање делатности предшколске установе, при чему о висини економске цене и износа са којим учествује о обезбеђивању средстава одлучује оснивач. Параметри неопходни за утврђивање економске цене боравка деце дати су у Финансијској анализи стручне службе, а на основу годишњег плана рада за ову годину, плана трошкова који улазе у економску цену, броја уписане деце, просечне долазности деце, као и просечног броја долазеће деце. Процењено је да ће се укупни трошкови установе током године приближити износу од триста милиона динара, или безмало двадесет пет милиона месечно што подељено са 1.004 деце износи безмало двадесет пет хиљада динара. Планира се да услуге целодневног боравка користи 1.677 деце, а на сонову података о

просечној долазноси нешто мањој од шездесет одсто очекује се просечна долазност 1.004. Целодневни боравак се реализује у трајању од једнаест, а мешовите васпитне групе реализују програм од шест сати за шта плаћају 2.700 динара. Донета је одлука о престанку важења Одлуке о накнади за заштиту и унапређење животне средине на територији града Краљева која, сходно одредбама Закона о накнадама за коришћење јавних добара, престаје да важи 1. марта ове године. Правни основ за то нађен је у одредбама Закона којим се уређује петнаест накнада за коришћење јавних добара уз децидну одредбу да „накнаде за коришћење јавног добра могу се уводити само овим законом“. Прелазним и завршним одредбама закона утврђено је да даном почетка примене престају да важе поједине одредбе законских и подзаконских прописа којим је утврђена накнада за заштиту и унапређивање животне средине. Скупштина града је на седници од 27. децембра прошле године донела одлуку о накнади за заштиту и унапређење животне средине, а на основу Закона о заштити животне средине и Уредбе о критеријумима за утврђивање накнаде и највишег износа накнаде који су престали да важе са почетком примене наведеног закона,па су се стекли услови за доношење предложеног акта. Одредбама Закона о накнадама за коришћење јавних добара утврђена је накнада за заштиту и унапређење животне средине тако што приходи од накнаде припадају буџету јединице локалне самоуправе на основоу износа и критеријума прописаних подзаконским актом који доноси Влада. То је основ за закључак да се још нису стекли услови за примену Предлога одлуке о накнади за заштиту и унапређење животне средине на територији града Краљева. Градско веће је донело и решење о коришћењу буџетских средстава основног и средњег образовања и васпитања за текуће и капиталне трансфере нивоу Републике за ову годину. Њиме је на двадесет три основне школе распоређено нешто преко 262 милиона динара од који скоро 241 отпада на текући,а остатак на капитални трансфер. У расподели је најбоље прошла

Основна школа „Вук Караџић“ из Рибнице, са одељењима на Берановцу, у Каменици и Змајевцу, којој је припало 22, 5 милиона а најмање Основној шкколи „Иво Лола Рибар“ 4,64 милиона динара. Средњем образовању је намењено 108 милиона динара текућег трансфера нивоу републике и 9,54 капиталних, планираних одлукомо буџету града за ову годину. Средства су подељена на десет средњих школа одкојих највише, или вишеод петнаестмилиона, „Пољоприврдно хемијској школи „Др Ђорђе Радић“. Најкраћих рукава иовога пута је била школа „Иво Лола Рибар“ која ће морати да се задовољи са мање од два милиона динара. Решењем о расподели средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката 2,684 милиона распоређено је сразмерно броју освојених гласова на изборима одржаним 24. и 30. априла 2016. године у месечним износима за период од 1. јануара до 31. децембра. По том решењу напредњацима месечно припада више од 93 хиљаде динара, а социјалистима мало више од трећине те суме. Коалицији странака окупљених око демократа припада мање од осамнаест хиљада, Локалном фронту безмало двадесет,а Староседеоцима Краљева и околине 18,5. Посебним решењем са три члана је допуњено формирање Мобилног тима за социјалну инклузију Рома, јер је утврђено да је за то настала потреба. Јединица за управљање пројектом урбане регенерације стамбениог насељ у Доситејевој улици доставила је предлог за доношење решења којим би била дата сагласност Градског већа на понуду за извођење радова у оквиру „Пројекта стамбене обнове после земљотреса у Краљеву“ а на основу понуда Јавног комуналног предузећа „Водовод“ коју је потврдило Јавнопредузеће за уређивање грађевинског земљишта. У јединичне цене за извођење радова на доградњи и реконструкцији уличне водоводне мреже и атмосферске канализације и набавку, постављање и уклањање привремене саобраћајне сигнализације и опреме,која премашује два милиона и 665 хиљада динара није урачунат порез на додату вредност. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

17.2.2019.

МАГАЗИН

22

Сретење Господње страначка слава Јединствене Србије

НА ПАЛМИ - Успех Јединствене Србије заснован на поверењу грађана и раду који доприноси задовољењу њихових интереса. - Основу програма чине социјална правда и помоћ онима који немају услова да живе од свог рада. – Сечење славског колача у кругу најужег руководства, свечарска атмосфера са гостима из политичког живота и коалиционим партнерима. - Јединствена Србија је формирана пре пуних петнаест година и једина је политичка партија у Србији која нема седиште у Београду

НОМ ПУТУ единствена Србије резањем славског колача традиционално отпочиње обележавање страначке славе коме су, поред председника странке и Скупштине Јагодине Драгана Марковића Палме, присуствовали чланови најужег руководства, свештеници Саборне цркве из овог града и званице из политичког и јавног живота. Пригодна свечаност прилика је за подсећање да је Јединствена Србија формирана пре пуних петнаест година

Ј

и да је једина политичка партија у Србији која нема седиште у Београду. Сечење славског колача прилика је да Драган Марковић Палма потврди став о једнодушној подршци државној политици председника Србије Александра Вучића, и министра спољних послова Ивице Дачића. Уједно је најавио одлазак 850 студената, привредника, просветних радника, запослених у вртићима и јавним предузећима у Беч где ће са градоначелником ау-

стријске престонице Михаелом Лудвигом, и председником Слободарске партије Аустрије Ханц Кристијан Штрахеом, разговарати о европском путу Србије и непоштовању бриселског споразума од стране косовских Албанаца. Као у свим страначким одборима у земљи свечано је било и у просторијама Градског одбора Јединствене Србије у Краљеву где је од раних преподневних часова госте дочекивао председник Извршног одбора Миљан

23

17.2.2019.

МАГАЗИН

24

Васиљевић. Сечењу славског колача присуствовали су само чланови најужег руководства странке а свечарска атмосфера којој су допринели бројни гости из политичког живота, коалициони партнери Јединствене Србије, симпатизери и други, владала је дуго након официјелног дела. Слава се у Краљеву, у најужем кругу чланова и симпатизера, на пригодан начин обележава од оснивања Градског одбора а овогодишња је, након сечења славског колача, још једном била прилика да се упуте честитке свима који славе, као и онима који одлазе на славу. Потврђено је и уверење да ће досадашњи успеси бити надмашени, а основа за оптимизам је квалитетан рад чланова Јединствене Србије у Скупштини града, Градском већу и другим органинма локалне самоуправе, али и Народној скупштини.

- Народ препознаје то што Драган Марковић Палма ради у Јагодини, а што ми покушавамо да реализујемо у Краљеву. Зато нам је потребна подршка бирача који препознају наш рад током свих ових година колико постоји Градски одбор. Посебно нам је драго да се слава поклапа са Даном државности што је разлог више да у наредном периоду радимо и више и боље за добробит грађана Краљева – потврдио је Васиљевић. Сретење Господње је прилика за подсећање на догађај из Христовог живота кад је у Јерусалимском храму Старац Симеон примио у наручје богомладенца и показао да људска мудрост увек добије испуњење у Богу што је повод за уверење да се, с вером у Бога, свака ствар може остварити у корист појединца и државе. Основу програма Јединствене Ср-

бије чине социјална правда и помоћ онима који немају услова да живе од свог рада, а оптимистичко уверење да ће у коалицији са провереним партнерима бити и реализован заснива се на резултатима досадашњег деловања. Страначка слава је повод за подсећање како је јединство странака које чине владајућу коалицију створило политичку стабилност као услов за довођење инвеститора, а добра основа је политичко јединство засновано на убедљивој већини у локалном парламенту.

Сретење Господње Српска православна црква слави Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица новорођеног Христа први пут увела у храм како би

га посветила Богу. Увек се слави четрдесетог дана после Божића, као дан првог сусрета Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац. Сретење Господње је празник од суштинске важности за хришћанство, а његово значење указује на први сусрет Исуса Христа са људима. Сврстава се и у ред Господњих али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, отац Јована Крститеља првосвештеник Захарија, показујући њену девичанску чистоту, увео у јерусалимски храм и поставио Дјеву Марију на место одређено за девојке а не за жене. То је уједно и један од најсвечанијих догађаја и на литургији, једној од најлепших православ-

них молитви у којој се изговарају речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју. Овај догађај из живота цркве описан је у Новом Завету и четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње Фануилова кћи Ана, која је живела у храму, постила и молила, присуствовала Сретењу Господњем и духовним очима видела долазак Спаситеља. Предање каже да су фарисеји, који су били у храму, видели и чули шта се десило па обавестили цара Ирода о том догађају. Уверен да је то нови јудејски цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију малог Исуса али је, према упозорењу и упутству Анђела Божјег који им се јавио, божанска породица са Богородицом и малим Исусом већ била на путу за Мисир.

Сретење Господње се званично и континуирано слави од 554. године у време цара Јустинијана кад је епидемија куге односила и до пет хиљада живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош, па је празник уприличен као молитва и молба да несреће престану. Слава Сретења Господњег веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје, а тај дан 1804. године сматра се пресудним за историју, јер је баш тада Карађорђе Петровић, на збору српских кнезова и првака у Орашцу, подигао Први српски устанак. Истог дана, на Сретење Господње године 1835. у Крагујевцу је проглашен и први Устав Кнежевине Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 17.2.2019.

27

У петој недељи изражавања незадовољства

МАГАЗИН

17.2.2019.

ПРОТЕСТИ УЗ ХИМНУ

28

- Уместо Удружења староседелаца Краљева и околине на челу протестних окупљања петком организациони одбор више чинилаца, међу њима и политичких. - Протест отпочео интонирањем химне „Боже правде“. - Упућен позив на јединство и истрајност. - Повећано интересовање медија

29

30

МАГАЗИН 17.2.2019.

а дан који се сматра најбитнијим у политичком, културном и историјском календару Србије, када се подсећа на подизања Првог српског устанка 1804. године и заклињање над првим модерним и демократским уставом у Европи 1835. у Краљеву су настављени протести незадовољних грађана. Пето окупљање Краљевчана испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића отпочело је интонирањем химне „Боже правде“ и настављено шетњом градским улицама након кратког обраћања студента историје Николе Петровића. Уверење да првих неколико окупљања нису дали очекиване резултате повод је за промену приступа у изражавању незадовољства и организацији протеста чији се први ефекти очекују тек следеће недеље кад ће, уместо Удружења сатроседелаца Краљева и околине, диригентску палицу преузети организациони одбор састављен од представника више чинилаца, међу њима и политичких. Оно што је наговештавано током недеље било је видљиво и пре окупљања у петак, а пажљивијем посматрачу није могла да промакне чињеница о појави нових лица, како у техничком тако и организационом делу и појачаном присуству представника медија. Порука упућена Краљевчанима током недеље указује на појаву културног геноцида и тровања најмлађих риалити програмима који користе националне ресурсе и фреквенције што води ка ставу да „Србија пострадава горе него под петовековним турским ропством у вилајету тридесетогодишњег посртања пред политичком бандом која је отела институције система“. Организатори протеста верују да Србија има снагу да подигне глас за

Н

спас биолошког опстанка народа а Спона, као стожер, да окупи све здраве националне снаге које су „последњих тридесет година биле жртва устројеног антинародног политичког система“. Уз подсећање да су неколико стотина Краљевчана још једном окупили неправда, безакоње, криминал, корупција и издаја, баш као и далеке претке пре више од два века, Петровић је подсетио на дан кад је у Орашцу подигнут Први српски устанак. - Данас се сећамо на тај догађај, на крагујевачку скупштину 1835. године када је Србија добила први устав. Међутим, данас имамо најбољег студента у историји Правног факултета, како сам себе назива. Ја се с правом питам, ако он као најбољи студент тог факултета сваког дана толико крши устав и закон какви су тек они који нису били тако добри. Најбољи међу нама, како каже најбољи студент Правног факултета, нас који се овде скупљамо назива Сорошевим плаћеницима, издајницима и тако даље, али не састајемо се ми са Сорошевим сином, нису нама пријатељи Бил Клинтон, Герхард Шредер и Тони Блер. Поред таквих пријатеља непријатељи нам нису ни потребни. Шта ради најбољи међу нама? Државу је отуђио, закон згазио, устав погазио, државу отео. Пред законом сви треба да буду једнаки, и председник државе и онај несрећни суграђанин који је у овој кризи приморан да чепрка по контејнеру а не само одабрани, они са фалсификованим дипломама, са плагиранм радовима, који чине камарилу око њега. Верујем да је овде међу нама много радника бивших краљевачких гиганата Магнохрома, Фабрике вагона, Аутотранспорта... Тим људима и даље није повезан радни стаж, и да-

ље им нису исплаћене плате које су поштено зарадили, иако је дато такво обећање. То је оно његово чувено за годину, две, највише три. Не може Србија више да чека ту годину, две, највише три - каже Николић уз подсећање да сваке године шездесет хиљада младих оде из земље. Поражавајућом се оцењује негативна стопа природног прираштаја о чему сведочи податак да се у земљи роди четрдесет хиљада особа мање него што умре. Податак да се број становника сваке године смањује за око сто хиљада, што је приближно броју становника Краљева, основ је залагања за борбу којом би се обезбедило поштовање закона и највишег правног акта земље. - Ако остане овако овде више нема живота. Ово више није питање политичке и идеолошке борбе. Ово је питање за живот Србије. Не смемо дозволити да се ова трагедија настави даље. Али, не смемо насести ни на разне провокације које ће они спремати. Морамо истрајати у борби, морамо победити. А након тога, не смемо радити као што раде они. Не смемо окупити најгоре, оне са фалсификованим дипломама и плагираним радовима. Морамо међу нама овде, и у сваком другом месту у Србији, одабрати најбоље. Нама су потребни нови људи. Међу вама свакако има бољих, паметнијих и способнијих од мене. Не смемо дозволити да нас деле, морамо бити јединствени, јер нам је потребна нова снага како би спасили државу коју су нам отели - поручио је Петровић пре него је окупљенима упућен позив да крену у још једну шетњу улицама града и следеће недеље се поново окупе на Тргу Јована Сарића у знатно већем броју. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Енергетска ефикасност у школама и вртићима

УЗ УШТЕДЕ И Л

МАГАЗИН

17.2.2019.

- Краљево се сврстава међу прве локалне самоуправе у Србији које ће креирати приоритетне листе школских објеката за енергетску санацију. - Потврђена чврста опредељеност за унапређење енергетске ефикасности у сектору јавних зграда. - У Србији има око шест и по хиљада школа и вртића, а највећи број објеката грађен је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. - Зграде немају одговарајућу топлотну изолацију, системи грејања и хлађења су застарели, а значајна структурна оштећења проузрокована су неадекватним одржавањем. - Инвестиције у мере енрегетске ефикасности у школама имају велики потенцијал за уштеду енергије и смањење емисије угљендиоксида

32

Фото: М. Радовановић

ЛЕПШИ ИЗГЛЕД

33

17.2.2019.

МАГАЗИН

34

отписивањем Меморандума о разумевању са немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ, у вези са ДКТИ Пројектом српско-немачке сарадње „Енергетска ефикасност у јавним зградама“ са посебним акцентом на школе, Краљево се сврстава међу прве локалне самоуправе у Србији које ће применом „Калкулатора за анализу потенцијала примене ЕЕ мера на школске објекте“, који у основи има cost-benefit приступ, креирати приоритетне листе школских објеката за енергетску санацију. Потпис на значајан документ ставили су градоначелник Краљева Предраг Терзић и вођа Сектора за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије ГИЗ-а Штефан Хајек, чиме је потврђена чврста опредељеност за унапређење енергетске ефиканости у сектору јавних зграда. Први корак ка том циљу представља преглед и анализа тренутног стања школских објеката, након чега треба да уследе процена потенцијалних уштеда енергије, са предлогом

П

адекватних мера за њихову енергетску санацију, и на крају дефинисање наредних корака и носилаца активности. Процењује се да у Србији има око шест и по хиљада школа и вртића, а како је највећи број грађен седамдесетих и осамдесетих година прошлог века зграде немају одговарајућу топлотну изолацију, системи грејања и хлађења су застарели, а значајна структурна оштећења проузрокована су неадекватним одржавањем. Студије рађене у оквиру Пројекта српско-немачке развојне сарадње, попут Националне типологије школа и вртића, указују да инвестиције у мере енрегетске ефикасности у школама имају велики потенцијал за уштеду енергије и смањење емисије угљендиоксида. Потписивањем Меморандума о сарадњи и званично је обележен почетак сарадње на пољу енергетске ефикасности у јавним зградама, са посебним акцентом на школе. На овај начин Краљево ће, уз Ниш, Панчево, Прибој, Бајину Башту, Ужице и друге, бити међу

првим локалним самоуправама у Србији који ће, применом Калкулатора за анализу потенцијала примене ЕЕ мера на школске објекте, креирати приоритетне листе школских објеката за енергетску санацију. Овако креиране листе сматрају се добрим и чврстим ослонцем за планирање различитих програма санације, али и аплицирање у доступним донаторским и националним фондовима за унапређење енергетске ефикасности. Меморандум предвиђа блиску сарадњу ГИЗ-а и енергетског менаџера, при чему је планирано да активности обухваћене Меморандумом буду спроведене до краја 2019. године. У оквиру српско – немачке развојне сарадње „Енергетска ефикасност у јавним зградама“, који спроводи немачка организација за међународну сарадњу, осим подршке у креирању листе приоритетних објеката школа за санацију пројекат пружа стручну и техничку подршку одређеном броју локалних самоуправа у области обуке домара

школа и вртића. У току је и припрема кампање за подизање свести о значају теме енергетске ефикасности међу децом школског узраста, као и осталим запосленим у школи, што представља свеобухватан приступ примени принципа ЕЕ који подразумева домаћинско управљање расположивим капацитетима и корекцију у понашању корисника. Потписивање меморандума прилика је за подсећање да је немачка организација за међународну сарадњу присутна у Србији од 2000. године, а први заједнички пројекти у Краљеву везују се за сарадњу у припреми техничке документације за индустријску зону поред Магнохрома. Податак да је ГИЗ у значајној мери помогао реализацију даје довољно оптимизма за уверење да би сарадња на још вишем нивоу могла бити настављена и у периоду који долази. Градоначелник Краљева посебно значајном оцењује сарадњу са немачким инвеститорима која се огледа у

градњи погона фабрике Леони, површине четрдесет пет хиљада квадратних метара. Инвестиција је вредна шездесет милиона евра, а фабрика ће производити каблове за возила марке мерцедес. Током ове и наредних година очекују се значајна улагања у област енергетске ефикасности, објеката јавне намене, здравства и образовања али и енергетску ефикасност приватних стамбених и објеката за колективно становање. Буџетом града за ову годину за ово је обезбеђено десет милиона динара, што је само половина средстава намењених поправљању стања стамбеног фонда. То је половина средстава која, са бар још толико из фондова стамбених заједница, уз енергетску ефикасност треба да допринесу и бољем изгледу зграда у најужем градском језгру. Из Јавног предузећа Градско стамбено Краљево стиже потврда да је ово само један у низу пројеката који су реализовани у претходном периоду. На

територији града има шездесет пет објеката школских установа, а како је подручје на коме су лоцирани веома разуђено свака помоћ при улагању у повећање енергетске ефикасности сматра се значајном. Исти значај придаје се и конкурсу чије се расписивање очекује током наредне недеље са циљем повећања енергетске ефикасности стамбених зграда. Након што Градско веће донесе одлуку о расписивању конкурса до истека рока од двадесет једног дана све потребне информације биће доступне путем медија и званичне интернет презентације града. Из Градског стамбеног стиже потвдра о великом интересовању за учешће на конкурсу, а првих пет наговештава приоритетно улагање у санацију фасада, косих и равних кровова зграда. Све указује да ће планирана средства бити утрошена на прави начин што је добра основа за најаву да у наредним годинама износ улагања из градског буџета буде повећан. Т. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 17.2.2019.

37

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (50)

МАГАЗИН

17.2.2019.

ОПЕРАЦИЈЕ СРПСКЕ ВОЈ

38

СКЕ 5. НОВЕМБРА 1915.

- Ужички одред је у борби током дана утрошио 164 гранате и шрапнела за брдски Дебанжов топ, око 123 хиљаде пушчаних метака за турску брзометну пушку, 10.150 за руску брзометну пушку, три хиљаде митраљеских метака и 125 ручних бомби. - Из 4. пешадијског пука трећег позива погинуо је командир вода, а рањени командири чета. - Погинуло је седамнаест, рањено 65 и нестало 32 војника, док је из 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива погинуло два, рањено седам а нестало 22 војника. - На десном армијском крилу непријатељ је у раним јутарњим часовима снажном ватром отпочео да обасипа српске положаје на десној обали Западне Мораве и да артиљеријом туче железничку станицу Краљево.

39

Операције 1. армије

МАГАЗИН

17.2.2019.

Непријатељ је према левом крилу 1. армије на правцу са планине Јелице и од Чачка покренуо јаче снаге са циљем ометања одбране српских снага на северном излазу из Ибарске клисуре, како би олакшао довођење главних нападних колона са Котленика и из долине реке Груже, ради наставка операција ка југу. Сходно томе, намера команданта 1. армије била је да спречи брзи продор непријатеља, не дозвољавајући му да неометано пређе на десну обалу Западне Мораве и да се неочекивано са јачим снагама појави пред целим фронтом армије. Зато је наредио да командант Дунавске дивизије другог позива, под чију се команду ставља, поред 7. пешадијског пука првог пози-

40

ва и 8. пешадијског пука другог позива и цео Ужички одред, са придатим му 6. пешадијским пуком другог позива, 5. новембра треба да предузме напад на непријатеља у правцу планине Јелице и Чачка, тежећи да јачим потиском левог крила сјури непријатеља ка Западној Морави и да га потуче. Командант Ужичког одреда да обрати нарочиту пажњу на стално мотрење могућих покрета непријатељских снага са западне стране за све време извођења ове операције, а командант Дринске дивизије другог позива, под чију се команду привремено ставља 9. пешадијски пук другог позива, да обезбеђује и упорно брани одсек Рибница – Врдилска река, гарантујући заштиту десног бока Дунавске дивизије другог позива за време њене операције, спречавајући непријатељу, по

сваку цену, покушај прелаза на десну обалу Мораве и даље продирање ка северном улазу у Ибарску клисуру. Ситуација се од раног јутра 5. новембра, на целом фронту 1. армије, одвијала неповољно по српске трупе. На левом армијском крилу код Ужичког одреда борба је на фронту 4. пешадијског пука трећег позива испред Црне Стене отпочела у 6 сати и 40 минута пре подне а завршила се око 23,00 али је, и после овога времена, током целе ноћи настављено је пушкарање. Положаји српских снага на Црној стени били су добро утврђени, што је знатно допринело да се ту одрже током целога дана, па су сви покушаји аустроугарских трупа били осујећени. Током борби Ужички одред је претрпео значајне губитке. Из 4. пешадијског пука трећег позива погинуо је командир вода, ре-

зервни потпоручник Лазар Ж. Николић а рањени командири чета, активни пешадијски капетан прве класе Петар Костић и резервни пешадијски капетан прве класе Јован Караичић. Погинуло је седамнаест, рањено 65 и нестало 32 војника, док је из 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива погинуло два, рањено седам а нестало 22 војника. Како се наводи у извештајима у овој борби су и губици на непријатељској страни били веома знатни, о чему сведочи податак да је налажено по десет до дванаест лешева непријатељских војника на простору од пет квадратних метара, а заробљена су четири непријатељска војника. Како указују борбени ивештаји, Ужички одред је само у овој борби утрошио 164 гранате и шрапнела за

брдски Дебанжов топ, око 123 хиљаде пушчаних метака за турску брзометну пушку, 10.150 за руску брзометну пушку, три хиљаде митраљеских метака и 125 ручних бомби. На десном армијском крилу непријатељ је већ у раним јутарњим часовима снажном ватром отпочео да обасипа српске положаје на десној обали Западне Мораве и да артиљеријом туче железничку станицу Краљево. Поред тога, енергично је нападао српске заштитничке положаје који су се још налазили на левој обали, али су због силине непријатељског напада пре подне морали да буду сасвим напуштени. Мост на Западној Морави код Камиџоре није био потпуно разрушен, што је ишло на руку непријатељу и дозволило му да већ поподне пребаци слабије делове на десну обалу реке. То-

ком дана непријатељски јачи делови вршили су груписање на линији село Стубал – Старо Село – Чукојевац – Витановац – Камиџора – Сирча – Милочај. Због појаве непријатељских снага на десној обали реке Мораве доведен је у питање наређени напад Дунавске дивизије другог позива у правцу Чачка и планине Јелице, па је командант 1. армије обуставио извршење. Зато је наредио да команду над свима српским трупама са леве обале Ибра прими командант Дунавске дивизије другог позива са задатком организовања одбране положаја на левој обали реке. Сходно наређењу од 3. новембра требало је наслонити се на главну одбрамбену линију која од брда Јастребара иде преко Ранковог гроба и даље вододелницом између Врдилске реке, Лопатнице, Космајице и Богутовца на

41

МАГАЗИН

17.2.2019.

Лакат ркивину. Команду над трупама са десне обале Ибра требало је да прими командант Дринске дивизије другог позива са задатком да организује одбрану предњих положаја, наслоном на главну одбрамбену линију која почиње од десне обале Ибра код Лакта и протеже се на исток преко Оштре главице, са затварањем пролаза долином реке Рибнице. Врховна Команда је, са ОБр. 23697 од 5. новембра, наредила командату 1. армије да са једним пуком пешадије и једном батеријом обезбеди правац од Ивањице преко Велике ливаде за Манастир Студеницу и Ушће. На основу директиве Врховне команде, командант 1. армије наредио је команданту Дринске дивизије другог позива да за извршење овог задатка нареди једном свом пуку са једном батеријом и одмах крене друмом уз клисуру преко Полумира, Ушћа и Манастира Студеница, како би што скорије изашао на положаје који затварају правац који из Ивањи-

42

це, преко Великих ливада, долином реке Студенице изводи у Ушће и Ибарску клисуру. Трупе Дунавске дивизије другог позива, у духу наређења команданта 1. армије, током ноћи између 5. и 6. новембра, вршиле су покрет са правца планине Јелице и Чачка ка предњим положајима на левој обали Ибра. На основу директиве Врховне команде ОБр. 23521 од 31. октобра, а за заштиту бока 1. армије на правцу Јошаничка Бања – Рашка, одређен је 14. пешадијски пук другог позива из Тимочке дивизије другог позива и упућен на положај Плешко брдо – Козник са задатком да се, у даљем повлачењу, креће правцем преко Јошаничке Бање ка Рашки. Извештај команданта 1. батаљона 2. моравичког прекобројног пешадијског пука III позива Од 2. овог месеца у 21,00 час налазим се са 1. батаљоном 2. моравичког прекобројног пешадијског пука трећег позива у Ивањици. Упућен сам био са

задатком да упорно браним Ивањицу и штитим правце Ивањица – Јавор и Ивањица – Велике ливаде – Студеница. Распоред батаљона је овај: једна чета посела је и брани Градину на правцу од Ариља, једна чета посела је Буковицу на левој обали реке Моравице, једна чета 1 чета посела је за одбрану Лису на десној обали реке Моравице, једна чета као батаљонска резерва налази се у Ивањици. У задатку ми је стајало да се, чим стигнем у Ивањицу, одмах да обратим код полицијке или војне власти и узмем све обавезнике последње одбране стараца и њима појачам батаљон. Командант 4. пуковске окружне команде, који се до 4. овог месеца до 06,00 часова налазио овде није ми дао те обавезнике, већ их је повео са собом у Сјеницу. Трећег овог месеца дошло је у Ариље у подне 25 непријатељских војника и око 15,00 часова вратили су се натраг у Пожегу. Четвртог овог месеца опет су дошли у Ариље само са јачим одељењима и одмах отпочели

кретања ка Ивањици, где су око 16,00 часова дошли у додир са четом на Градини и са малим прекидима борба још траје. Сад је примећено да се иза пешачких делова код Ариља крећу по изгледу и неки артиљеријски делови. Јачина је непријатеља до сада на томе правцу оцењена до једног батаљона. На правцу Ивањица – Чачак примећена је једна непријатељска слаба коњичка патрола. На Вучковици има један пешадијски вод за одбрану тога правца. Од кад сам се одвојио од пука немам везе ни са једним делом наше војске, све извештаје слао сам преко Сјенице. Данас сам нашао телефонску везу са ђенералом Гојинићем у Прибоју, који ми је обећао појачати ме на случај јачег непријатељског надирања, који би ме принудио на повлачење. Молим за наређење којим правцем да се повлачим и тиме обезбедим. Трупе Одбране Београда у току 5. новембра повукле су се на десну обалу Западне Мораве на линију село Ловци – Црни врх – Жабарска коса –

Нерезиње – Парлог – Лупоглава – Главица – Ђала – Метаљица – Поглед. Командант трупа Одбране Београда својим наређењем скреће пажњу потчињеним јединицама да не бомбардују Крушевац, нити да дају прилике непријатељу да га он бомбардује, јер сада у поменутој вароши са избеглицама има око шездесет хиљада цивилног становништва.

Наређења Врховне команде Команданту 1. 2. и 3. армије, Одбране Београда и Трупа Нове области ОБр. 23746 у 10,15 часова: „Доставља се извештај председника министарског савета Бр. 250 и наређујем да се сви команданти упознају и колико је потребно да и трупе о овоме обавесте. Поред овога команданти ће настојати да се официри, подофицири, каплари и редови позову на стрпљење само још за кратко време, и на истрајност у давању отпора, јер по свима из-

вештајима наших војних изасланика и наших савезника у најскоријем времену стиже нам озбиљна помоћ, која ће неминовно произвести обрт у досадашњој тешкој ситуацији у нашу корист. Сад је главно добити у времену и сачувати дух и моћ војске“. Команданту 1. армије: ОБр. 23695 у 10,20 часова: „Начелник штаба Врховне команде наредио је, да се коњицом Дринске дивизије другог позива одмах успостави релејна веза на путу Рашка – Ушће – Манастир Студеница – Ивањица и Рашка – Јошаничка Бања – Брус. О резултату молим да се извести Врховна команда.“ ОБр. 23697 у 11,15 часова: „Са једним пуком пешадије и једном батеријом обезбедите одмах правац од Ивањице преко Великих Ливада за манастир Студеницу и Ушће. О извршењу известити.“ Р. Вукосављевић

43

Знаменити Краљевчани: Др Зоран Петровић

МАГАЗИН

17.2.2019.

НАУЧНИК ИЗ ДОСАДЕ

44

- У време кад је „Фабрика вагона“ била на врхунцу, и запошљавала 4.800 радника директор ни једну важнију одлуку није могао да донесе без сагласности радничког савета. - „Фабрика вагона“ је производила по 1.000 вагона годишње за Совјетски Савез, Бразил, Бурму и многе европске земље, а у фабричким халама сваког дана врвело као у кошници. - За „Фабрику вагона“ везују различите успомене, веома позитивне радне и оне друге за људе који су инжењерске послове покушавали да врате на занатски ниво. - Паралелно са радом на Машинском факултету у Београду и његовим одељењима у Ужицу и Ваљеву Зоран Петровић обавља и задатке делегата Већа удруженог рада локалног парламента, члана Савета факултета и Универзитета у Београду, Дома ученика средњих школа, Самоуправној интересној заједници образовања и науке Србије...

Др Зоран Петровић

45

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

17.2.2019.

Након што је краљевачки „Метал“ ушао у састав „Фабрике вагона“, а Зоран Петровић постао члан конструкторског тима гиганта металске индустрије, следи прво разочарање садржано у савету колега да не претерује са радом. Повод за то је сазнање да се, из његовог угла, у новој средини радило знатно мање него што је навикао. Предан однос према раду врло брзо ће га довести до статуса водећег инжењера коме се поверавају посебни задаци. У време интензивног развоја „Фабрике вагона“ амбиције руководства су расле, а једна била везана за производњу тешких камиона „дампера“. Њој је требало да претходи озбиљан бизнис план, у оквиру њега енергетски део као обавеза Зорана Петровића коме је пружена шанса да пројектује тех-

46

нолошке процесе и потребу за машинама у новом погону за одржавање. Неколико година касније испоставиће се да је то највећи камен спотицања због кога је одлучио да напусти „Фабрику вагона“. Колико је „Фабрика вагона“ била велики колектив, који је стално набављао нове машине и осавремењивао производњу, говори податак да су поједини делови тежили и до осамдесет тона, а монтирани на производну линију пре него је завршавана зграда. Три године су у кругу фабрике лежале две машине плаћене 300 хиљада марака за чију је монтажу и пуштање у рад произвођач тражио додатних 400 до 500 хиљада. Одговорног задатка да их стави у функцију прихватио се млади инжењер под условом да сам изабере екипу са којом ће да ради. Повод

за овакав став је опасност да би у тиму могло бити и оних који нису спремни да прихвате озбиљан рад, а да комплетна одговорност падне на њега. Додатни услов био је да се комплетан посао осигура код надлежног осигуравајућег друштва и тако предупреде ризици који би могли да се јаве у поступку монтаже. Колико је био у праву кад се залагао за ослањање на сопствене капацитете показало се врло брзо, јер је укупан износ трошкова монтаже био чак пет пута мањи од оног који је тражио произвођач. Пре него се упустио у реализацију одоговорног задатка добро је проучио начин рада сличне машине у Марибору и неколико цртежа са стандардима добијених уз машине. Уз помоћ дизалице носивости 110 тона из Термоелектране Никола Тесла, чији сат рада кошта

2.000 марака, посао је обављен за само један уместо планирана два радна дана. Био је то резултат рада изузетно организоване екипе какву до тада нису срели ну руковаоци дизалице. - Радио сам реконструкцију машине за гумирање платна за војску, испитивање рафинерије гаса и нафте у Елемиру код Зрењанина, све су то били сецифични задаци које други инжењери нису хтели, или нису смели, да прихвате. За десет година колико сам био у „Фабрици вагона“ урадио сам пет, шест великих и озбиљних послова, а поред тога разне реконструкције дугоходних рендисаљки, брусилица и других – каже др Петровић. У „Фабрици вагона“, која је у то време била на врхунцу, радило је 4.800 радника, а директор ни једну важнију одлуку није могао да донесе без сагла-

сности радничког савета. Сваки погон је делегирао по једног или два члана, а међу њих дванаест, без представника синдиката, на основу поверења великог броја радника нашао се и млади инжењер Зоран Петровић. „Фабрика вагона“ је произодила по 1.000 вагона годишње, а кад није било довољно радника за браварске послове нуђено је и онима из припреме да се укључе у процес производње и све уредно исплаћивано преко редовне зараде. Ни дипломираном инжењеру није сметало да обавља различите браварске и друге мајсторске послове. Вагони су се извозили у Совјетски Савез, Бразил, Бурму и многе европске земље, а у фабричким халама врвело као у кошници. Студије уз рад окупирале су амбициозног стручњака који је на најбољи

могући начин организовао време. Након дипломирања одједном се појавио вишак слободног времена што је било добар повод да при синдикату иницира формирање кошаркашке екипе, али и да упише постдипломске студије машинства у Београду. Предавања су организована у дане викенда, петком суботом и недељом, а до факултета наизменично сваке друге одлазили Петровић и млађи колега Миомир Вукићевић у то време запослен у трстеничкој „Првој петолетци“. Велики број Краљевчана је сваког радног дана са железничке станице путовао према трстеничком гиганту који је пружао добре услове за рад, али и зараду. Више од свега после извесног броја година засметало би устајање у 4 сата ујутру да би се на време стигло на посао. Зато су многи од њих, међу

47

17.2.2019.

МАГАЗИН

48

њима и Вукићевић, с времена на време помишљали да би и мање плаћени посао у Краљеву могао да буде добро решење. Још у време с почетка студија негде у свести Зорана Петровића је тињала информација о уговору којим се „Фабрика вагона“ обавезује да у радни однос прими све инжењере који заврше факултет у Краљеву. Био је то добар повод да, без обавезе о расписивању конкурса, једно од неколико слободних радних места попуни Вукићевић. У „Фабрици вагона“ је почела да се осећа осека у време кад је на место директора дошао човек који није на прави начин разумео рад у овом колективу. - „Фабрика вагона“ је радила вагоне који имају толеранцију од једног цола, а уводи се технологија где се ради о деловима микрона. Ми немамо ни инжењере, ни техничаре, ни мајсторе, ни било какве друге предуслове. Наши стручњаци оду на сајам виде нешто и почињу причу да и ми то треба да правимо. Ја сам у погону одржавања уместо припреме у којој је радило нас 15 направио мале канцеларије са по два човека и наишао на отпор оних који су

навикли да ујутру заједнички испијају кафу. Ремонт машина се радио у Брегани и Ади, а ми припремали да преузмемо овај део Србије, па сам због тога наручио глодалицу за глодање зупчаника. Кад сам од финансијског директора сазнао да су на сајму у Москви купили другу која је дупло јефтинија, али има исто толико пута слабије карактеристике, настаје први конфликт и неспоразум који подгрева нервозу јер технолошки процес линеативне производње који сам пројектовао, а Јапанци га уводе тек последњих година, подразумева другачији поступак. Сваки радник има своја колица и алате, не губи време да узме код другог шрафцигер или кључ, машине су сложене, нема гомиле алата и гвожђа око ње, а слободни простори су максимално искоришћени. Видим да се не поставља према документацији коју сам дао, а и машина не одговара, па инсистирам да се врати. Долази и трећа машина за коју констатујем да је половна, а купљена за нереално висок износ што је асоцирало на злоупотребу на шта су указивале и неке друге индиције. У време кад сам намеравао да покренем

поступак дођем до закључка да су у те радње укључени шефови, људи од угледа који ту дуго раде, па изгубим елан, али сазнам за конкурс којим се траже инжењери са просеком већим од осам за рад на факултету – прича др Петровић који је примљен у тренутку кад је одељењу Машинског факултета претило затварање због недовољног броја стално запосленог наставног особља. Повод за прелазак је и чињеница да се на факултету врло брзо долази до стана о коме је у „Фабрици вагона“ било илузорно и размишљати. Иако је плата нешто мања има довољно времена за друге активности, чак и одлазак у фабрику да помогне колегама који нису могли да се уклопе у посао. За „Фабрику вагона“ везују различите успомене, веома позитивне радне и оне друге везане за људе који су инжењерске послове покушавали да врате на занатски ниво. Мали број дипломираних инжењера допуњаван је онима који су завршавали Вишу школу за организацију рада, али нису на најбољи начин разумели начин функционисања великог колектива упркос томе што је

и међу њима било људи са врхунским знањем. Ма колико да је на новом послу лакше у односу на раније радно ангажовање постаје мало досадно, а прилика да испуни дан пружа се у паралелном раду на Машинском факултету у Београду и његовим одељењима у Ужицу и Ваљеву. Зоран Петровић стиже да обавља и друге послове као делегат Већа удруженог рада локалног парламента, члан савета факултета и Универзитета у Београду, Дома ученика средњих школа, Самоуправној интересној заједници образовања и науке Србије у статусу какав данас имају посланици Народне скупштине. Поред Машинског у Краљеву су, као и у многим другим градовима, постојала одељења Економског и Правног факултета из Крагујевца, у околним градовима и бројна друга. Највећи број њих осим административног нису имала ни једног запосленог радника, па је на нивоу републике донета одлука о затварању свих који не испуњавају минимум услова какве је имао једино Машински факултет. Задатак да постојање

факултета брани пред делегатима СИЗа добио је Зоран Петровић - Имао сам одређене познанике као члан Комисије за финансије која је одређивала средства за развој, реновирање и друга улагања ствари у школству. Иако једини имамо потребне услове за опстанак видим да се губи игра, јер је већ донета одлука да се гасе сва одељења а настава одржава само на матичним факултетима. Расправа по свим тачкама дневног реда вођена је у преподневном делу седнице који се завршава око један поподне пре паузе за ручак. У то време су се исплаћивале дневнице делагатима од којих највећи број није ни присуствоао поподневном заседању, а само код доношења важних одлука и у том делу је био обавезан кворум. Зато се договорим са председавајућим да питање нашег факултета стави на крај листе, јер можемо да прођемо само ако нема кворума. Почиње расправа и након изјашњавања укида се једно по једно одељење, а око подне долази на ред Машински факулет из Краљева. Причам колико има студената, из којих градова долазе, износим бројеве и графиконе, при-

чам о индустрији региона од Ужица где је већ угашен одељење, о потребама за стручним кадром, положају јединог града који нема факулет и тако све до паузе упркос негодовању присутних делегата. После паузе број присутних се преполови, а председавајући констатује да нема кворума за одлучивање. Ту се прича везана за судбину факултета заврши и то питање више никад није стављано на дневни ред. У договору са Машинским факултетом у Београду донесемо одлуку да не будемо одељење него њихов ООУР све док нас због територијалне повезаности не пребаце на крагујевачки универзитет са Машинским факултетом коме постајемо конкуренција и трн у оку. У оквиру једног универзитета не могу да постоје два иста факултета, па опет предстоји борба у настојању да се пронађе адекватан начин за очување аутономије. У Чачку је већ угашено одељење Машинског факултета, а краљевачки остао у саставу Универзитета у Крагујевцу након што је факултет из овог града променио име у Факултет ижењерских наука. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 17.2.2019.

51

Расписан конкурс за стипендирање студената

МАГАЗИН

17.2.2019.

СТИПЕНДИЈЕ

52

- Педесет најбољих студената са режима студија на буџету државе стиче право на по десет хиљада динара месечно током текуће школске године. – Рок за подношење пријава 28. фебруар. - У складу са Законом о ученичком и студентском стандарду право на студентску стипендију код надлежног министарства нема студент који је то право остварио у складу са одлуком органа јединице локалне самоуправе. - Образац пријаве за конкурс преузима се у Одељењу за друштвене делатности, у канцеларији 309, или на званичном сајту града. - Уверења о пребивалишту и држављанству по захтеву студента, у складу са Законом о општем управном поступку, прибављају по службеној дужности длука о стипендирању студената, Одлука градоначелника и његово решење о образовању Комисије за доделу стипендија студентима града Краљева за школску 2018/19. године основа су да и ове године буде расписан конкурс након ко-

О

јег ће педесет најбољих академских грађана стећи право на по десет хиљада динара месечно током трајања ове школске године. Као и ранијих година право учешћа на конкурсу имају студенти на режиму финансирања из буџета под условом да су држављани

Републике Србије, да имају пријављено пребивалиште на територији града Краљева најмање три године пре расписивања конкурса, да су студенти првог или другог степена почев од друге године основних студија, да из претходних година студија имају просечну

оцену преко 8,50 и да ниједну годину нису обновили. Уз пријаву на конкурс потребно је приложити уверење факултета о редовном студирању на режиму финансирања из буџета, уписаној текућој и просечној оцени из претходних година студија, уз доказ да ниједна није обновљена, фотокопију или очитану личну карту и уверење о пребивалишту издато од стране Полицијске управе Краљево, као доказ да кандидат има пријављено пребивалиште најмање три године пре расписивања конкурса, и оригинал или оверену копију уверења о држављанству, не старије од шест месеци. Повољност се и ове године огледа у потврди да ће уверења о пребивалишту и држављанству по захтеву студента, у складу са Законом о општем управном поступку, бити прибављена по службеној дужности. Пријаву на конкурс, са потребном

документацијом, потребно је доставити преко писарнице на шалтеру број 1, у приземљу зграде Градске управе, или на адресу Градска управа града Краљева, Одељење за друштвене делатности, Комисији за доделу стипендија, Трг Јована Сарића бр. 1. Последњи дан за пријаву је 28. фебруар, а комплетан текст конкурса објављен је на огласној табли Градске управе и званичном сајту града www.kraljevo.org , а као сервисна информација емитује се на локалним телевизијским станицама. Образац пријаве за конкурс преузима се у Одељењу за друштвене делатности, у канцеларији 309, или на званичном сајту града. Списак студената који остваре право на стипендију града Краљева биће достављен Министарству просвете, науке и технолошког развоја сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду којим је прописано да је корисник студентског кредита дужан да

једнократно врати цео износ исплаћеног кредита ако истовремено користи кредит, или стипендију другог даваоца. Законом је прописано да право на студентску стипендију нема студент који је то право остварио у складу са одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе, а да ће студент за кога се утврди да је злоупотребом остварио право на студентску стипендију трајно изгубити право на њу. Прописано је и да право на стипендију за изузетно надарене студенте нема студент који је право на студентску стипендију, или кредит, остварио у складу са одлуком надлежног органа из буџета јединице локалне самоуправе, односно из буџета Републике Србије. За допунска објашњења учесници конкурса се могу обратити Одељењу за друштвене делатности Градске управе града Краљева, канцеларија 309 - III спрат, или на телефон 306-013. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

НАЈБОЉИМА

53

17.2.2019.

МАГАЗИН

Подршка најмлађима оболелим од рака

И Ј А С Е Б О Р И М 54

- Са Трга Светог Саве свим малишанима који се лече од рака, и онима који нису успели да се изборе са опаком болешћу, симболично је послато срце подршке. - Национално удружење родитеља деце оболеле од рака пуних петнаест година се бори за већу видљивост питања малигних обољења код деце и проблема са којима се сусрећу њихове породице. - Све активости током ове године усмерене на прикупљање средстава за градњу нове Родитељске куће у Београду. - Изграђено је пет родитељских кућа и потпуно нова болница

55

вет сваког 15. фебруара обележава Дан деце оболеле од рака, а Национално удружење родитеља деце оболеле од рака то традиционално чини организовањем хуманитарнх скупова на трговима, главним улицама и шеталиштима више од тридесет градова широм Србије. Централна манифестација у Краљеву, са музичким програмом, организована је на Тргу Светог Саве у периоду између 12 до 14 сати а тачно у 13, под слоганом „И ја се борим“, свим малишанима који се лече од рака, и онима који нису успели да се изборе са опаком болешћу, симболично је послато срце подршке. Национално удружење родитеља деце оболеле од рака се, заједно са свим пријатељима, родитељима, волонтерима и јавним личностима, пуних петнаест година бори за већу видљивост питања малигних обољења

МАГАЗИН

17.2.2019.

С

56

код деце и проблема са којима се сусрећу њихове породице, као и постизање већег сензибилитета друштвене заједнице. Кроз кампању се подстичу појединци и компаније на активно узимање учешћа у пројектима којима се храбрим малишанима и њиховим родитељима заједнички олакшава процес лечења. Кампања спроведена прошле године резултирала је отварањем новог крила Клинике за дечје интерне болести у Нишу, хемато-онколошког одељења у које су грађани Србије, кроз донације, уложили више од сто милиона динара. Из Националног удружења родитеља деце оболеле од рака стиже потврда да ће све активости током ове године бити усмерене на прикупљање средстава за градњу нове Родитељске куће у Београду, као највећем дијагностичком и терапијском центру педија-

тријске онкологије у Србији са највећим бројем деце која долазе на лечење. Повод за акцију је податак да на лечење често долазе породице из мањих средина, које нису у могућности да у Београду обезбеде смештај, па је неопходно обезбедити им простор у коме могу да бораве за време лечења. Посебно поражавајуће делује податак да је све више деце којима је потребна подршка ове врсте, а тренутни капацитети ни приближно нису довољни. Обележавање Дана деце оболеле од рака је повод за позив Краљевчанима да се, присуством манифестацији на Тргу Светог Саве, придруже заједничкој борби за оне којима је подршка неопходна, а онима који су у могућности да се прикључе кампањи „И ја се борим“ и путем слања СМС поруке на број 1150 донирају сто динара, колико износи цена поруке.

Национално удружење родитеља деце оболеле од рака ове године обележава петнаест година постојања током којих је кроз њега прошло више од хиљаду и по породица којима је пру-

жена подршка у лечењу и након тога. За децу која су победила болест оганизовано је више од хиљаду потпуно бесплатних рехабилитација, изграђено је пет родитељских кућа и једна потпуно

НУРДОР Национално удружење родитеља деце оболеле од рака је непрофитна, нестраначка, невладина организација чији су оснивачи родитељи излечене и преминуле деце, медицинско особље са Хемато-онколошких одељења и волонтери који су препознали потребу за системском и ефикасном подршком родитељима деце оболеле од рака. Удружење је основано 2003. године и окупља родитеље и пријатеље деце из целе Србије, а основни циљ је подршка породицама оболелих како би био обезбеђен висок квалитет лечења, рехабилитације и социјализације оболеле и излечене деце. НУРДОР је члан Интернационалне конфедерације удружења родитеља деце оболеле од рака која блиско сарађује са Светским друштвом педијатријске онкологије.

нова болница, а преко хиљаду посебно едукованих волонтера поклонило је више од сто хиљада сати волонтерског рада у пружању подршке кроз разне активности за унапређење услова лечења и бриге о деци оболелој од малигних болести. Осим у Београду хуманитарне акције подршке Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака организоване су у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Чачку, Ужицу, Суботици, Краљеву, Смедереву, Зрењанину, Шапцу, Смедеревској Паланци, Аранђеловцу, Ивањици, Ваљеву, Пријепољу, Трстенику, Сомбору,Сремској Митровици, Лесковцу, Вршцу, Пироту, Врању, Лебану, Лазаревцу, Крушевцу, Прокупљу, Новом Пазару, Сурдулици, Бору, Горњем Милановцу и Врњачкој Бањи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 17.2.2019.

59

МАГАЗИН

17.2.2019.

Повећан ризик изложености ђака вирусу грипа

60

ГРИП ПРОДУЖ - Од почетка сезоне 2018/2019. у Србији пријављено 104.687 оболелих од обољења сличних грипу и 29 смртних исхода који се могу довести у везу са грипом. - Према популационом надзору у току шесте извештајне недеље забележено 19.718 случаја обољења сличних грипу. - Инциденција од 271,64 на сто хиљада становника. - Највећи број оболелих код деце у узрасној групи до четири године. - На територији града Краљева продужен распуст за ученике основних и средњих школа. - Први радни дан 25. фебруара нститут за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ потврђује да је епидемиолошка ситуација у вези са оболевањем од грипа у складу са кретањем обољења за овај период године. Према подацима попу-

И

лационог надзора који се спроводи на територији Србије од стране Института и мреже института и завода за јавно здравље, од почетка сезоне 2018/2019. пријављено је укупно 104.687 оболелих од обољења слич-

них грипу и 29 смртних исхода који се могу довести у везу са грипом код којих је лабораторијски потврђен овај вирус. У току шесте извештајне недеље у Србији се, према популационом над-

зору, бележи 19.718 случаја обољења сличних грипу са инциденцијом од 271,64 на сто хиљада становника, а највећи број оболелих бележи се код деце у узрасној групи до четири године. У шестој извештајној недељи региструје се висок интензитет активности вируса грипа и широка географска распрострањеност о чему сведочи податак да су потврђени случајеви грипа код становника са територије Београда, Нишавског, Јужнобачког, Поморавског, Јабланичког, Колубарског, Расинског, Севернобачког, Севернобанатског, Западнобачког, Златиборског, Шумадијског, Моравичког, Рашког, Пиротског, Браничевског, Подунавског, Средњебанатског, Јужнобанатског, Мачванског, Борског, Сремског, Топличког, Зајечарског и Пчињског округа и са те-

риторије надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица. Од почетка сезоне епидемије грипа су пријављене на територији Пиротског, Златиборског, Моравичког округа и на територији Града Ниша где је утврђено присуство вирусима грипа типа А (Х1Н1) и А (Х3Н2) који су присутни у региону и већини земаља Европе. Здравствени радници подсећају да је неопходно у континуитету примењивати опште превентивне мере, држање одстојања од најмање један метар од других особа, хигијена дисајних путева што подразумева покривање папирнатом марамицом носа и уста приликом кашљања и кијања, коју одмах после употребе треба бацити, а руке опрати текућом водом и сапуном, хигијена руку и проветравање просто-

рија у којима се борави. Све теже последице појаве грипа повод су да Влада Србије 14. фебруара упути препоруку свим јединицама локалне самоуправе да се распуст у основним и средњим школама продужи на период од 18. до 24. фебруара, како би се смањио ризик изложености ђака вирусу грипа, а да први радни дан за ученике основних и средњих школа, наставно особље и све запослене у образовно - васпитног процесу буде 25. фебруар. У складу са овом препоруком градоначелник Краљева је дан касније донео одлуку о прекиду образовно васпитног рада на територији Краљева у овом периоду и о томе обавестио Министарство просвете и технолошког развоја. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЖИО РАСПУСТ

61

62

МАГАЗИН 17.2.2019.

63

17.2.2019.

МАГАЗИН

64

Горан Станисављевић

Више од две и по деценије панк рок бенда „Прогрес“

- Од четрнаест снимљених на првом албуму једанаест песама насталих по текстовима са темама из живота, аутобиографске, социјалне и политичке природе. - Гостовање у емисији о рокенролу „Грување“ на РТС у време наступа на фестивалу „Провинција напада“ и у београдском Дому омладине. - Ућешће на Бунт рок фестивалу, пласман у четвртфинале у Нишу, интервју на РТС и више наступа у програму Радио Београда 202. - Први албум „Подигни глас“ био је повод за наступе у клубовима и на фестивалима широм Србије. - Други албум „Стварност“ доноси једанаест нових песама насталих током претходне четири године. - Петогодишњи уговор са издавачком кућом „Take it, or live it“, наговештава почетак нове епохе у раду

Фото: М. Радовановић

НАЈДУГОВЕЧНИЈА ПАНК РОК ЧЕТВОРКА

65

скуства локалне музичке сцене потврђују како није уобичајено да један рок бенд, поготово ако нагиње панку, у овој средини живи предуго. Да има изузетака потврђује краљевачки „Прогрес“ који новим албумом најављује успешан наставак треће деценије настојања да се одржи у све тежим условима. Фронтмен групе Горан Станисављевић подсећа на период дужи од четврт века током кога је „Прогрес“ доживљавао бројне трансформације, успоне и падове, а захваљујући ентузијазму успео да одоли свим искушењима и одржи се на локалној музичкој сцени, и шире. Краљево је у музичким круговима познато као место у коме је панк рок наишао на плодно тле, а најбоља потврда је податак да је деведесетих година прошлог века у једном тренутку више од десет бендова настојало да потврди приврженост музици која је,

МАГАЗИН

17.2.2019.

И

66

више него остали жанрови, пружала могућност за изражавање посебне врсте бунта изазваног различитим друштвеним збивањима. И после толико година није избледело сећање на бендове „Хоћу - нећу“, „Тотални промашај“ и друге који су одлучујуће утицали на генерације млађих да крену истим стопама. Слична размишљања делила је група младих из Доситејеве улице све до тренутка кад је 1993. године сазрела идеја о првим корацима на музичкој сцени. И као што то обично бива најважнијим се сматрало довољно препознатљиво име које би подједнако добро звучало на више језика, па је изабран назив „Прогрес“. Током више од четврт века „Прогрес“ је мењао састав, а из прве поставе у бенду је остао само Станисављевић који подсећа на почетке кад, осим велике жеље да се бави овом врстом музике, и није био

превише могућности за излазак пред публику. На овај период подсећају позајмљени инструменти и жеља да се изгради музички укус на темељима онога што су у светским оквирима стварали Ramons, Sex pistols, Bad religion и други, посебно КУД Идијоти из Пуле. - Тај стил нам се свидео, јер су били један од најпопуларнијих панк бендова са простора Југославије па смо прво почели да свирамо њихове ствари, а онда дошли на идеју да правимо своје. Вежбали смо код бубњара Владимира Петровића у Сијаћем пољу, јер је имао одвојен простор од куће у коме никоме нисмо сметали. То што смо свирали личило је на нешто, мада је скромном опремом коју смо имали било доста тешко па смо тежили да будемо све бољи - прича Станисављевић уз подсећање на први наступ у препуном клубу „Барон“ где су се скупљали углавном

млади. Сваки нови наступ у препуној просторији подгревао је уверење да то што изводе тројица новопечених панкера вреди, што је мотив више за жељу да се стално подиже квалитет извођења, али и ауторски набој. Колико је „Прогрес“ био успешан најбоље потврђује податак да је у музичком часопису „Ју рок“, као млада снага која тек треба да потврди квалитет, проглашен за сигурног наследника већ афирмисаних бендова у овој области. Најбољи начин за потврду успеха био је покушај за поређење са неким од локалних бендова па је податак да је „Тотални промашај“ свирао у Солуну као предгрупа познатом енглеском бенду „Oi polloi“, а „Хоћу - нећу!“ са успехом натупао на концертима у Хрватској и Словенији, код чланова „Прогреса“ све више појачавао жељу за излазак из локалне средине.

Као ученици трећег степена машинске струке чланови бенда нису могли да се похвале високим нивоом образовања које би гарантовало могућност зараде бар за инструменте и улагање у инфраструктуру која би обезбеђивала приближне услове за поређење са другим у најближем окружењу. Прилику да се заради пружала је омладинска задруга, а рад на паркингу довољан тек да подмири трошкове куповине нових жица за гитару. За нешто више, бар половне инструменте, требало је озбиљно заврнути рукаве а прилика су били наступи по краљевачким клубовима. У почетку је то био „Сунце“, а потом и „Шишмиш“ који је више од четири године важио за једно од најзначајнијих места за дружење уз добру музику коју су доносили познатији београдски бендови. Прилику да се представе другој врсти публике 1996. је пружио „Дан иза-

зова“ када су, на препуном Тргу српских ратника, бас гитариста Бојан Базић, бубњар Владимир Петровић и фронтмен Горан Станисављевић извели прве три ауторске композиције које су отвориле врата Радио Глобуса и култне Радио Врњачке Бање чији су предајници омогућавали да се чује на широком простору земље. Први демо снимци емитовани на радију настали су у скромном крагујевачком студију „Чешњак“ - Није то био неки квалитет звука, али је могло да прође чак и при гостовањима на радио станицама. Кад смо добили позив да свирамо у дискотеци „Маска“ код летње позорнице у Врњачкој Бањи срце нам је било на месту, а прва свирка са озбиљним хонораром била је повод да радимо и више и озбиљније и припремамо први албум. Текстове са темама из живота, аутобиографске, социјалне и политич-

67

МАГАЗИН

17.2.2019.

ке, усмерене против тадашње власти због тешког живота омладине у време Слободана Милошевића, углавном сам писао ја док смо музику правили заједнички. Снимили смо четрнаест песама од којих је једанаест нашло место на албуму у издању независна кућа „Ексер“ из Крушевца, а од три стотине дискова један део је дистрибуиран у иностранству. Идавачка кућа није дуго опстала, а како није било значајније медијске подршке нисмо могли да дођемо до изражаја и доживимо неки успех, јер нико није имао слуха за омладину, поготово не из Краљева прича Станисављевић. Политичка дешавања током деведесетих година прошлог века, и стални ратови који су се на просторима бивше Југославије одвијали јачим или слабијим интензитетом, оставили су трага и на „Прогрес“, поготово у време кад је фронтмен упућен на сужење редовног војног рока. То и одлазак басисте у Сједињене Америчке Државе означило је крај рада, бар на неко време, а стабилизација стања у земљи и повратак из војске прилика за размишљање о новом саставу. Све што је „Прогрес“ постигао до тада било је довољно да се

68

Станисављевићу придруже бубњар Бранко Бјелица, који ће каријеру касније наставити у београдским „Вампирима“, и гитариста Александар Путник са искуством наступа у више краљевачких бендова. Нови чланови доносе нови звук коме доприносе елементи реге и ска музике па бенд, по уверењу познавалаца ове врсте музике, звучи много озбиљније него пре. Добра потврда су знатно мелодичније песме и озбиљнији текстови као основа за извесно одступање од класичног панк рока. Податак да нико од бендова који су деведесетих година краљевачку музичку сцену чинили специфичнијом, и богатијом, од оних у околним градовима није успео да се одупре бројним изазовима па су, из различитих разлога, један по један полако нестајали. То је отварало простор за најупорније на ширем простору и прилику да Прогрес, као једна од озбиљнијих група у граду, наступа широм Србије на клупским свиркама у Крушевцу, Београду, Новом Саду, Нишу, Лесковцу, Чачку... Након што је Бјелица обезбедио бољи ангажман у Београду, а Путник отишао у Немачку, састав су допунили некада-

шњи бубњар „Крсташа“ Бојан Перовић и басиста Богдан Живаљевић, а четворку која наступа и данас допунио је Милан Поповић, гитариста познатог бенда из деведесетих година „No choise“. Деценијама уназад Краљево се безброј пута потврдило као средина из које млади одлазе, што није могло а да се не одрази и на музичку сцену. Таква судбина није могла да заобиђе ни „Прогрес“ као, уз „Дечју радост“ који припада другом музичком правцу, најпостојанији бенд у локалној средини. Сви остали, каже Станисављевић, егзистирали су у кратком периоду, највише годину или две али без већег успеха на музичкој сцени. „Крсташи „ су настали после двехиљадите и успели да издају један албум за „Метрополис“, а учешће на зајечарској Гитаријади није донело значајнији успех. Њихов музички опус допуњава у новије време издат нови сингл и тек по који наступ. - Два пута смо гостовали у емисији о рокенролу „Грување“ на РТС у време наступа на фестивалу „Провинција напада“ и у београдском Дому омладине где је бендовима из провинције пружена прилика да покажу шта знају.

Свирали смо и на Бунт рок фестивалу, били у четвртфиналу у Нишу, имали интервју на РТС и више пута наступали у програму Радио Београда 202 као гости Владе Јанковића Џета. Сада чекамо позив за Бунт, гостовање на телевизији и промоцију новог албума. Први албум „Подигни глас“ био је повод за наступе у клубовима и на фестивалима широм Србије, за које се у слободном времену једном недељно припремамо у изнајмљеном простору у Карађорђевој улици - каже Станисављевић. Други албум „Стварност“ доноси једанаест нових песама насталих у крагујевачком студију током претходне четири године, а петогодишњи уговор са издавачком кућом „Take it, or live it“, најстаријом у Београду иза које стоји велики број значајних издања, наговештава почетак нове епохе у раду. Колико ће бити успешна зависи од пријема код публике, а прилика да се представи Краљевчанима пружа се у петак 22. фебруара кад „Прогрес“ наступа у новоотвореном клубу „Рок ординација“ у Тржном cентру Леснина. Почетак је заказан за 22 сата, а уз добар провод посетиоцима се пружа прилика да купе компакт диск или неки од сувенира ко-

ји ће их подсећати на овај догађај. Форму која се оцењује одличном „Прогрес“ потврђује скоро сваког викенда у неком другом месту. Последњем наступу у Старој Пазови претходила су гостовања у Новом Саду и Пожеги, а док се очекује позив из Београда већ је договорен одлазак у Шабац. Иако се у неколико краљевачких клубова свира рок музика на репертоару преовладавају обраде туђих песама. Искуство из не тако кратког периода рада потврђује да посетиоце више интересују познатије композиције, што ускраћује прилику да се промовишу ауторска остварења локалних бендова. Податак да ни после толико година „Прогрес“ није успео да достигне жељену популарност један је од основних разлога да, поред сопствених, на репертоару има и композиције других аутора. Прилика за потврду да музика са којом су пре нешто више од две и по деценије кренули и даље није заборављена у овој средини било је недавно организовано обележавање тридесетогодишњице хардкора и панка уз наступе бендова познатих у послењој

деценији двадесетог века. Неколико стотина присутних било је у прилици да се подсети на период кад је Краљево било центар дешавања у овој области на широком простору у земљи и потврду да у провинцији није лако правити значајније музичке кораке. Иако и даље има озбиљних бендова који настоје да оставе дубљи траг у овој области недовољна медијска подршка сматра се једним од значајних разлога што се њихов глас не чује довољно далеко. У таквој ситуацији успевају само најупорнији, а у „Прогресу“ верују да би агресивнија медијска кампања допринела да понове неки од успеха из прошлости. Прилика за то био је прошлогодишњи наступ у предвечерје „Веселог спуста“, као подсећање на период с почетка каријере кад је „Прогрес“ на краљевачком концерту био предгрупа далеко познатијим „Гоблинима“. Искуство из досадашњег рада потврђује више пута поновљену чињеницу да, уз неспорни таленат, до успеха води само упорност, а оно што после толико времена настоји да покаже „Прогрес“ на најбољи начин потврђује ову тезу. Т. Радовановић

69

70

71

Деценија и по регионалног уметничког пројекта

МАГАЗИН

17.2.2019.

ПРЕПОЗНАВАЊЕ

72

- Четврти по реду циклус „Препознавање“ наставак дугорочног регионалног уметничког пројекта. - Циклус започет резиденцијалним програмом у Рибарској Бањи и Крушевцу 2017. године, као део истраживања кустоса и уметника у контекстима који су препознати као заједничке теме и специфичне уметничке праксе. - Пројекат посвећен успостављању и промовисању партнерске сарадње галерија, музеја, кустоса и уметника у заједничком деловању на препознавању локалних уметничких сцена и видљивости савремене уметничке праксе у региону

73

74

МАГАЗИН 17.2.2019.

75

зложба „Препознавање 4“ је наставак дугорочног регионалног уметничког пројекта, који је у четвртом циклусу започет резиденцијалним програмом у Рибарској Бањи и Крушевцу 2017. године, као део истраживања кустоса и уметника у контекстима који су препознати као заједничке теме и специфичне уметничке праксе. На изложби је заступљено шест уметника из исто толико градова, Јелена Рубил из Крушевца, Нина Галић из Краљева, Весна Илић Даријевић из Чачка, Ивана Станковић из Ниша, Јована Вујановић из Подгорица и Богдан Александров из бугарског града Видина. Сви они у радовима мапирају питања савремених процеса у контексту промишљања места уметника и уметничких дела, пре свега места појединца у савременом свету, односа ка природи, технологији, дигиталној култури и баве се питањима која произилазе, или су у вези, са природним законитостима и феноменима укупне друштвене стварности. Сарадници на „Препознавању 4“ су Уметничка галерија Народног музеја из Крушевца, као носилац пројекта, Галерија савремене ликовне уметности Ниш, Уметничка галерија „Надежда Петровић“ из Чачка, краљевачки Народни музеј, Народни музеј Црне Горе на Цетињу и Уметничка галерија „Никола Петров“ из Видина. Пројекат је посвећен успостављању и промовисању партнерске сарадње галерија, музеја, кустоса и уметника у заједничком деловању на препознавању локалних уметничких сцена и видљивости савремене уметничке праксе у региону. Како се остварује кроз вишеслојне сарадничке мреже препознат је као истински допринос децентрализацији у култури и подржан од стране Министарства културе и информисања. Реализација пројекта отпочела је крајем 2004. прелиминарним договорима и изложбама које су следеће године организоване у сарадњи Уметничке галерије „Надежда Петровић“, Галерије савремене ликовне уметности, Уметничке галерије На-

МАГАЗИН

17.2.2019.

И

76

родног музеја из Крушевца и краљевачког Народног музеја. Четири установе представљају чврсту основу уметничког пројекта, а четврто издање за петнаест година резултат је рада мреже кустоса, уметника и установа које омогућава допуњавање у сарадничком али и разним тематским облицима. Координатор и иницијатор уметничког пројекта „Препознавање“, историчар уметности и музејски саветник, Биљана Грковић подсећа да су прва два циклуса укључивала ауторске изложбе кустоса у оквиру заједничке поставке и сучељавања кроз ауторске изложбе локалне уметничке сцене. Свака од установа представљала је уметнике локалног подручја у оквиру ауторског кустоског приступа заједничкој изложби која је, током две године, гостовала у четири града након чега се пројекту придружила Подгорица где је завршен први циклус. - Други смо почели у Подгорици новим ауторским изложбама у оквиру пројекта где су кустоси имали задатке да изврше избор уметника не само у својим срединама, него да у другом упознају локалне уметничке сцене и направе селекцију уметнике из другог града у складу са заједничким договором и распоредом. Циклус изложби је почео 2009. и представљен у ова четири града у Србији, 2011. се прикључила селекција македонских уметника у Куманову, а завршен 2012. у Софији где се прикључила селекција бугарских уметника - објашњава Грковић уз нагласак да пројекат опстаје захваљујући великом ентузијазму учесника и сарадника уз подршку директора установа укључених у реализацију. Подршка и велики ентузијазам, уз проширивање сарадничке мреже, сматра се основним условом за дуготрајност пројекта што је потврдила и конференција под називом „Препознавање“ на крају другог циклуса која је у Крушевцу, осим дотадашњих учесника, окупила бројне сараднике и друге стручњаке из области музеологије и савремене уметности који су се бавили сличним пројектима. На искуствима прва два циклуса

трећи је отпочео резиденцијалним програмом у Сићеву и Нишу, а повод је стогодишњица оснивања Ликовне колоније Сићево, која је повезивала Ниш и Чачак, због чега је читав пројекат добио нову димензију. Резиденцијални програм је током 2015. године, у оквиру изложби у четири града, одржан и у Никшићу и Пловдиву. - Четврти циклус изложби, који је у току, започео је резиденцијалним програмом у Рибарској Бањи и Крушевцу и наметнуо теме које су се тицале односа човека и природе, човека и технологије, а из тог троугла су настали радови који су основа програма. Крајем прошле године изложба је отворена у Крушевцу, током јануара је била у Чачку, сада је у Краљеву а у марту ће бити у Нишу. Пројекти вишеслојним нивоима повезују установе, уметнике и кустосе, подстичу их да продубљују сарадњу и повезују се, па тако настају нове сарадничке мреже што и јесте препознавање. Кад смо почели било је потребно да се на локалу зна шта ко ради, а и то је био допринос децентрализацији - каже Грковић уз подсећање да је, иако се током година мењало, „Препознавање“ као сараднички пројекат важније него пре деценију и по. Иако је садржај сваке изложбе у оквиру једног циклуса исти у новој средини добија другачији облик и мења се прилагођавајући се простору. И поред тога што задржава ауторски приступ кустоса простор у коме је постављена изложба сваки пут значајно утиче на став о другачијем изгледу. Стручни тим пројекта „Препознавање“ чине координатор Биљана Грковић и историчари уметности Милица Тодоровић, Јулка Маринковић, Љубиша Симовић, Љиљана Караџић и Свилен Стефанов. На средини четвртог циклуса није познато каква ће бити даља судбина пројеката, а након последње изложбе у Србији следе нове у Црној Гори и Бугарској и жеља да, укључивањем млађих кустоса и других сарадника, настави да живи. Т. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 17.2.2019.

79

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Фантастично путовање у ОЗ „Фантастично путовање у ОЗ“ прати девојчицу Дороти, унуку надалеко познате Дороти, која одлази у чаробну земљу помоћу бакиних магичних ципелица и стиже у прави час да спасе Смарагдни град од лукавог Урфина Џуса и његових дрвених војника. Стари другари Лимени, Страшило и Лав уз помоћ Дороти покушаће да поразе Урфинову војску и открију разлог његове мрзовоље. Деведесетједноминутна анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, настала је по сценарију Александра Бојарског и Џефрија Хилтона у режији Фјодора Димитрева и Дарине Шмит, а гласове анимираним јунацима позајмили су Невена Ђоковић, Милан Антонић, Никола Шурбановић, Душко Радовић, Јован Јелисавчић. Филм се приказује до 20. фебруара, а пројекције почињу у 16,00.

2014. учинио „Лего филм“. „Лего 2“ наставља радњу на месту где се завршио први део, а Бриксбург је сада застрашујућа апокалиптична пустош у стилу побеснелог Макса. Стошестоминутну анимирану породичну авантуру у 2Д формату Мајк Мичел је режирао према сценарију који су написали Фил Лорд и Кроистофер Милер. Филм је на репертоару до 20. фебруара у пројекцијама које почињу у 17,45.

Родригез, а главне улоге тумаче Роза Салазар, Кристоф Волц, Џенифер Конели и Махершала Али. Приказује се до среде 20. фебруара, а пројекције почињу у 19,45.

Берлин, волим те

Алита, борбени анђео

МАГАЗИН

17.2.2019.

Лего филм 2

80

Мало који филм је подједнако одушевио публику и критику као што је то

Више од петнаест година Џејмс Камерон је припремао адаптацију манга стрипа „Алита: Борбени анђео“, који је пре три деценије осмислио и нацртао јапански уметник Јукита Кишира. Прича је смештена у далеку мрачну будућност, у двадесет и шести век, и прати киборг девојку по имену Алиту од тренутка кад се пробуди у свету који не препознаје, без било каквих сећања на прошли живот. Доктор Ајдо покушава да је заштити од мистериозне прошлости, док њен друг Хуго жели да јој помогне да врати успомене. Филм чије трајање за два минута премашује два сата режирао је Роберт

„Берлин, волим те“ је најновији филм из антологијске серије „Градови љубави“ коју је 2006. године лансирао Емануел Бенбихи. У претходним наставцима обрађене су романтичне приче у Паризу, Њујорку и Рио де Жанеиру, а сваки се састоји од највише десет епизода које илуструју универзалност љубави у великим градовима широм света. Берлинска прича се састоји од девет епизода, а могла би се назвати и „Берлин који волим“, јер се спајају различити мушкарци и жене који причају своје љубавне приче док емоције извиру из познатих места у граду, али и из скривених ћошкова у којима цветају старе и нове љубави. Главна идеја серијала је да се добије импресија града као живог организма који дише и воли, а кроз мултикултуралну идентификацију чини да људи деле међу собом емоције универзалне љубави.

Према сценарију који су написали Фернандо Ајмбке и Џастун Френклин филм су режирали Диана Агрон и Питер Челсом, а главне улоге тумаче Кира Најтли, Хелен Мирен и Лук Вилсон. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње у 22,00.

Кнедлица Вилоудин Диксон је пунија тинејџерка и кћерка бивше мис, а надимак „Кнедлица“ дала јој је мајка, која је једина тако и зове. Одувек је више волела да остане код куће и дружи се са најбољом другарицом Елен, која је типична лепа Американка, а све је било како треба док није прихватила посао у локалном ресторану брзе хране Харпију, где упознаје прелепог и згодног спортисту Боа. Вил није изненађена

што јој се Бо свидео, али је шокирана када схвати да се и она њему допада.

Уместо да научи да прихвати себе такву каква је, кроз везу са Боом, Вил почиње да сумња у себе. Да би повратила самопоуздање упушта се у најстрашнију ствар коју је могла да замисли, пријављује се на избор за мис Кловера у којем живи, и заједно са још неколико „не баш одговарајућих“ кандидата настоји да покаже како заслужује да буде ту исто колико и било која друга мршава девојка. Током авантуре Вилоудин ће шокирати цео Кловер, највише од свега саму себе. Филм је настао према сценарију Кристин Хан и Џули Марфи, у режији Ен Флечер, а у водећим улогама наступају Дениел Мекдоналд, Џенифер Енистон и Одеја Раш. Филм се приказује од сутра до среде, а пројекције почињу у 22,00.

81

82

МАГАЗИН 17.2.2019.

Радиша Ж. Ковачевић 1942 - 2019

83

Краљевачка медијска сцена: Радиша Ж. Ковачевић (1)

МАГАЗИН

17.2.2019.

ВИШЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ У УГЛУ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА

84

МагазИН 93 од 19. јануара 2014.

- Док се у оквиру партијске организације бавио идеолошким питањима Радиша Ж. Ковачевић је као новинар покушавао да прикаже реалност средине у којој живи без намере да се као навијач сврстава на било коју страну и заступа нечије интересе. - Прво правило у новинарству везано је за способност новинара да научи добро да ослушкује шта се дешава у средини из које извештава. – Новине у краљевачким предузећима настајале су из потребе да се у време све стабилнијег самоуправљања радницима приближи процес остваривања права

Фото: М. Радовановић

Радиша Ж. Ковачевић

85

86

МАГАЗИН 17.2.2019.

ако припада најстаријој генерацији краљевачких новинара Радижа Ж. Ковачевић је, док његове колеге проводе мирне пензионерске дане, и даље веома активан као главни и одговорни уредник часописа „Глас Србије“ чији је издавач истоимено издавачко предузеће. До места првог човека угледног часописа који се дистрибуира свуда где постоји српска дијаспора пут је водио преко мање или више значајних листова и новинских агенција. Први сусрет са занимањем које ће постати животно опредељење догодио се пре више од пола века, а започео сарадњом у јединој државној новинској агенцији „Танјуг“ и листовима „Потрошачки информатор“ и „Месна заједница“. Чињеница да је, иако по рођењу Ваљевац, извештавао и из Краљева утицала је на коначну одлуку да се пресели у средину из које потиче његова супруга. Пред крај шездесетих година прошлог века Краљево је било град пун живота и добрих људи, изузетно стабилна средина у коју је приспео из аутохтоне, чисте и мирне ваљевске средине без било каквих турбуленција. Иако је дошао у сасвим другачију мешовиту средину, која се ширила захваљујући придошлицама из свих крајева бивше Југославије који су доносили и део културе са тих поднебља, није било никаквих проблема јер је свако од новопридошлих утицао на унапређивање међусобних односа. Једна за другом ницале су у Рибници куће досељеника, углавном са простора Косова и Метохије, па је и улица у којој су Ковачевићи почели да праве породичну кућу понела назив Косовска. Доласку у Краљево претходиле су две године рада у Завидовићима, у Босни, где је Радиша предавао српски језик и књижевност. Недовољан број часова на кратко време га је одвео у Годачицу у којој је, након што се уселио у преуређену кућу месног свештеника, са супругом и кћерком провео најлепше године живота. Краљевачка општина је у то време,

И

почетком седамдесетих година, била прилично атрактивна за новине као што су „Потрошачки информатор“ и „Месна заједница“, а објављени тесктови често били везани за подручја која су сматрана горштачким. Главни јунаци прича које су одлазиле из Краљева били су рудари, шумски и металски радници посебно у краљевачкој „Фабрици вагона“ и „Јасену“ из кога су пут европских земаља, а и даље, путовали различити рустични производи. И док су из „Јасена“ одлазили пуни фургони у то време најсавременијег намештаја из круга „Фабрике вагона“ у непосредној близини пут Африке и земаља Магреба кретале су композиције вагон цистерни за превоз различитих терета. Просперитет је доживљавало и информисање, а свака од београдских редакција у Краљеву имала веома квалитетне дописнике које је предводио доајен краљевачког новинарства и дописник „Политике“ Воја Благојевић са више од 400 текстова објављених за 365 дана у години. Међу угледним и признатим новинарима тога доба били су дописник Радио Београда Марко Марковић, „Привредног прегледа“ Чеда Митровић, али и локалних „Ибарских новости“ Мија Сарић, Драган Илић Нишки, Драгољуб Обрадовић Кондис и други. - Пошто сам добијао награде имао сам проходност према другим листовима и почео да сарађујем са београдском ревијама „Маркетинг“, а након тога „Пласман и тржиште“ и „Пословна политика“ из које сам практично врбован у Шумско индустријски комбинат „Јасен“ где сам уређивао истоимени лист. Имао сам срећу да упознам многе добре људе из пробране дружине, а са некима сам се политички супростављао у неком квазидемократском централизму који је захтевао да се строго поштују правила која је прописивао Општински комитет партије на власти. У време када то није било ни мало безазлено, иако председник Идеолошке комисије партијске организације у Рибници, стао сам у одбрану Миодрага Јанића кога су етикетирали као припадника четнич-

ког покрета још из гимназијских дана, мада је он то оспоравао. Било је покушаја да му пришију распусни живот у краљевачким кафанама, банчење уз певачицу која пева на столу и слично, а ми смо се као партијски другови солидарисали и стали у одбрану озбиљног човека и интелектуалца који је врло брзо прешао у Министарство правде и након што је докторирао право постао министар – објашњава Коавчевић. И док се у оквиру партијске организације бавио идеолошким питањима као новинар је покушавао да прикаже реалност средине у којој живи без намере да се као навијач сврстава на било коју страну и заступа нечије интересе. Такав став заснован је на знањима стеченим у Југословенском институту за новинарство која су се односила на рационалност и прагматичност у извештавању. Прво правило у новинарству на које је указивао професор журналистике везивано је за способност новинара да научи добро да ослушкује шта се дешава у средини из које извештава. И друго правило је било истоветно и указивало на илузорност коментарисања било чега ако се није добро саслушало шта се дешава. Бројни текстови са темом из краљевачких радних организација били су повод за позив из „Јасена“ који се сврставао у ред највећих краљевачких колектива, а имао потребу да развија службу информисања и маркетинга. Доносиоцима одлука учинило се да би Радиша Ковачевић могао да буде најпогоднија личност за место главног и одговорног уредника листа „Јасен“, али и човек који би се у овом предузећу бавио маркетингом и пропагандом. - Долази Мића Пешић и инсистира да будем један од људи у рангу помоћника директора који поред места главног уредника листа води информиса ње, пропаганду, маркетинг и део општих послова. Један од „Јасенових“ директора је већ са двојицом новинара „Иабрских новости“ покренуо фабрички лист, али се већ у првом броју приликом припреме за штампу на оловном слогу поткрала техничка грешка која је била повод за реаговање истражних органа – прича Ковачевић.

87

88

МАГАЗИН 17.2.2019.

Да би се избегла опасност од понављања грешке донета је одлука да се ангажује професионалац, па се Ковачевић коначно преселио у просторије великог комбината у коме ће остати све док транзиција није почела добро да дрма краљевачку привреду. „Јасен“ је тих година био један од најзначајнијих произвођача намештаја у земљи, а након што се дрвна индустрија удружила са шумарством требало је направити посебну концепцију информисања како би са свим организационим јединицама великог система чинила хомогену целину. Ковачевић не пропушта прилику да подсети како је осмислио посебан пројекат, по коме би новинар представљао живот радних људи и грађана, са циљем да га пласира кроз секцијске активности Удружења новинара Србије на целој територији републике. Самоуправљање је попримило озбиљне размере и дошло до фазе када је радник имао све већу улогу у одлучивању, а новина му омогућавала да изнесе своје ставове, укаже на пропусте и активности које се данас карактеришу као корупција, а у то време односиле на неоправдано трошење и одлив друштвених средстава са посебним акцентом на искључење могућности за њихово присвајање. Неке од могућих злоупотреба манифестовале су се и у „Јасену“ приликом куповине машина за које су трошене велике паре, а којима је увек недостајао по неки битан део да би профункционисале. Пола милиона долара стечених тешким радом издвојили су радници овог колектива да би купили машину за штампање фурнира а она, иако уграђена у производну линију, никад није прорадила. Истражујући токове новца дошло се до сазнања да је под сумњивим околностима набављена већ коришћена машина, а рубрика у новинама названа

„Мртви капитали“. Истраживању у новинарству супростављали су се бројни фактори, између осталих и комисија при Општинском комитету партије састављена од новинара који су оцењивали колико се рад осталих колега поклапа са интересима партије. - Процењивали су да је моје писање превише слободно и да се може сматрати као прогон људи који су набављали такве ствари, а ја сам само желео да се тај део опреме стави у функцију. Сем што се нису слагали са писањем о негативном појавама замерали су ми за приватизацију рубрике коју сам назвао „Угао главног уредника“ која је 21 годину одражавала лични став према неким стварима, а и данас постоји у „Гласу Србије“ – каже Ковачевић који је исто толико година провео у „Јасену“. Лист „Јасен“ је штампан у краљевачком „Слову“, излазио једном месечно, а добијали су га сви радници великог комбината, али и делегати у Скупштини општине, Комитет партије, ССРН и друге друштвене организације. Сличне новине имале су и друге велике краљевачке радне организације, „Фабрика вагона“, „Магнохром“, „Каблар“, а настајали су из потребе да се у време све стабилнијег самоуправљања радницима приближи процес остваривања права како би ефикасније управљали својим радом и уживали плодове тог рада. У оквиру комбината „Југодрво“ који је олупљао произвођаче намештаја из целе Југославије „Јасен“ је као највећи представљао централну организацију за којом су ишли врањски „Симпо“, зрењанински „Жарко Зрењанин“, новосадска „Нина“ и други. И на нивоу комбината постојало је заједничко гласило, а Радиша Ковачевић био један од уредника. Када је пред последњу деценију прошлог века плурализам у политичком животу почео да добија на

замаху указала се потреба да шансу у одлучивању добије и део становништва које није укључено у Савез комуниста, па није у позицији да управља друштвеном својином. - Да би се разобличиле одређене привилегије, а свету показало колико смо либерални, долазимо у фазу да решавамо један дубљи процес у друштву, либерализам се појављује у контрапродуктивној форми, а ССРН и СК размишљају да омогуће другој страни да се представи. Размишља се како да се диригивано управљање, које је ишло преко представника радничке класе, спусти на други ниво док скупштина инсистира на приватизацији – покушава Ковачевић да објасни сложене процесе у друштву пред велике друштвене промене који ће се на најгори могући начин одразити и на краљевачку привреду. У припремама за приватизацију у којој сви запослени у друштвеном сектору виде само лепе ствари дешавају се и знатне промене у организацији великог комбината какав је био „Јасен“. Припремајући се за ново време, интензивнију производњу и већи извоз „Јасен“ је за 12 милијарди динара откупо магацине Трговинског предузећа „Гвожђар“ који су се налазили у кругу Фабрике намештаја. - Радило се о великом капиталу, а неке снаге су већ имале идеју о управљању, па долази до сукоба око приступања приватизацији. Да би заштитила своје интересе, и препуштање шума новом власнику, држава их издваја из „Јасена“ и прикључује Јавном предузећу „Србијашуме“. „Јасен“ остаје без репроматеријала и почињу муке, а ја указујем на то кроз новине и сукобљавам се са неким структурама у држави и комитету партије зато што преносим захтеве радника – каже Ковачевић. Т. Радовановић Фото: м. Радовановић

89

Краљевчанин који не зна за поразе: Александар Ђуровић (2)

МАГАЗИН

17.2.2019.

ПРЕД ТРКУ КРОЗ АМЕРИКУ

90

- На траси између Илока и Молуната Александар Ђуровић, у другом покушају, обезбедио учешће на трци „Race Across America“. - За мање од осамдесет сати прешао хиљаду и четири стотине километара. - Седамдесет седам сати без спавања. - Током хиљаду сто сати тренинга за годину дана прешао око двадесет седам хиљада километара. - Да би се испунила квалификациона норма нема времена за одмор. - Квалификација за учешће у најтежој трци на свету је остварење сна које изазива јаке емоције. - Траса трке кроз Америку дуга 4.800 километара. - Временски лимит од дванаест дана услов да се сваког дана пређе најмање четири стотине километара

развоју ултрабициклизма сведочи податак о формирању посебне федерације и све већм броју трка које се организју у различитим деловима света. Такмичења те врсте све су чешћа и у Србији где се на кружној стази вози пуна двадесет четири сата, а победник је такмичар који за то време превезе највише километара. Након победе у овој трци 2017. године јачала је жеља Александра Ђуровића да се опроба у директном сусрету са ултрамаратонцима из најразличитијих делова света. Најпознатија и најтежа трка те врсте са западне на источну обалу Сједињених Америчких Држава, у дужи-

О

ни од 4.800 километара, је „Race Across America“ за коју је неопходно обезбедити пласман на неком од квалификационих провера спремности такмичара. Једно такво одржано је прошле године у Хрватској, а Ђуровић је успео да се пласира међу малобројне којима се пружа прилика да током дванаест дана, почев од 11. јуна, покушају да остваре оно што се обичном човеку чини немогућим. Квалификациона трка „Hardcro“ спада у ред оних на којима су такмичари препуштени сами себи јер, сем у случајевима да је угрожен живот, није дозвољено пружање било какве подр-

шке са стране. Вози се између места Молунат, у близини границе Хрватске и Црне Горе, до Илока а такмичарима препушта да сами одаберу пут којим ће доћи до циља, уз обавезу да се пријаве на две контролне тачке. Најкраће растојање између старта и циљ је хиљаду и четири стотине километара а Ђуровић је са успехом успео да га савлада прошле године, тек у другом прокушају. Претходне је до прве контролне тачке у Савудрији, на око седам стотина километара од старта, стигао са јаким боловима који нису престајали ни након следећих три стотине километара, због чега је био приморан

Александар Ђуровић

91

17.2.2019.

МАГАЗИН

92

да одустане. Разлог је напрснуће тетиве након нешто мање од пет стотина колометара вожње првог дана, а да се санира отекла нога нису помогли ни спрејеви куповани у апотекама дуж трасе. Процена да је, у тренуцима кад због болова није могао ни педале да окреће, одустајање најбоље решење мотивисана је жељом да се, и поред знатне количине разочарања, боље припреми за наредну годину. До тада је требало санирати повреду и постепено интензивирати ниво тренинга како би се врхунска форма достигла непосредно пред старт трке. Ђуровић подсећа да је током хиљаду сто сати тренинга, што на стазама различите дужине што у затвореном простору, за годину дана прешао око двадесет седам хиљада километара, а одлазак до јадранске обале бициклом, у једном даху и без предаха, сматра се уобичајенм начином за стицање форме. Специфичност „Hardcro“ трке огледа се у томе што се сваке године мења смер па је 2018. старт био у Илоку, а прва контролна тачка у Светом Мартину на Мури. Они који су били у ситуацији да бар два пута узастопно учествују на овој трци могли су да се увере у чињеницу да је прошле године било теже стићи до циља понајвише због чињенице да завршница води кроз брдовите пределе Хрватске. Посебне проблеме праве јаки ветрови коју дувају са копна према мору, па успоравају вожњу и прете да угрозе временски лимит од сто десет сати за завршетак трке. Критеријум за учешће на трци „Race Across America“ је још строжи, па право на то стичу само најспремнији који ову стазу пређу за мање од осамдесет сати. Спремнијем него претходне године, са бољим бициклом и више искуства, Ђуровићу је то успело после седамдесет седам сати вожње без спавања на траси где су равноправни учесници у саобраћају различита возила. Од четрдесет такмичара на старту тек нешто више од половине успело је да дође до циља у оквиру времена предвиђеног да се заврши трка. И поред добре припремљености на различите изазове сваки пут се, каже

Ђуровић, догоди и по нешто што се није могло предвидети. Последице су знатно неповољније ако се то догоди на почетку, а криза због стомачних проблема на првих тридесетак километара између Илока и Вуковара, због кише и ко зна чега још, озбиљно је запретила да угрози даље учешће у овом такмичењу. Сазнање да се током вожње не може рачунати на било чију помоћ добра је основа за добру припрему пре старта, поред физичке и ону која подразмева опремљеност медикаментима за ситуације сличне овој. Потреба да бицикл буде што лакши како не би битније утицао на брзину кретања један је од разлога што, сем гуме, не треба рачунати на много резервних делова без обзира на услов да се на помоћ за отклањање кварова може рачунати само у овлашћеним сервисима. И то је један фактор због кога, каже Ђуровић, оваква трка представља посебну авантуру. - Пред крај трке сам имао хипотермију, јер у току ноћи знатно падне температура а на мени је све мокро па се смрзавам. Није било кише али је хладно због велике надморске висине, а трећу ноћ сам возио исцрпљен због неспавања јер сам за седамдесет седам сати имао само кратке дремке. Кад ме ухвати криза навијем сат на петнаест минута, легнем на клупу или траву, али не утонем у сан. Сви носимо ГПС уређаје, преко којих нас организатор прати а преко интернета, ако постоји веза, свако може да види где се ко налази. Кад сам друге ноћи кренуо из Ријеке био сам други у пласману, иза Британца који је возио тридесет километара испред мене. Са десне стране магистралног пута је литица и море, а са друге планина са које дува толико снажан ветар да вас носи, па сам први пут осетио страх за живот. У таквим ситуацијама не може да се стоји него легнем на асфалт да буде што мањи отпор како ме ветар не би бацио у море. У једном тренутку сам видео да бура дува много јако три минута па ослаби, па у следећих два до три кренем само неколико стотина метара - објашњава Ђуровић.

Најбољим решењем у оваквим ситуацијама сматра се промена руте, а неповољним околност да до најближег скретања према копну, и каквој таквој заветрини, има скоро двадесет километара. Онемогућено кретање по јаком ветру повод је за осврт на мапу и тражење алтернативног пута, а исцрпљеност у борби са стихијом потврдила се као основни разлог померања за једно место ниже у укупном пласману. Ђуровић се сећа да је први пут после четрдесет осам сати непрекидне вожње био принуђен на одмор, бар на десетак минута да у неком маркету купи флашу воде и нешто за јело. Мање од пола сата одмора у Оточцу у раним јутарњим часовима увод је у нову агонију, ране на телу проузроковане дуготрајним седењем. - Константно осећам болове, а после другог дана вожње зглобови и мишићи руку утрну али превазиђем све и наставим да возим. Да би се испунила квалификациона норма нема времена за одмор и све време морате да будете у покрету, чак и док једете. Најбитније је да се праве што мање паузе и да се стално буде у покрету, а кад је гужва у маркету и опасност да изгубим и десетак минута времена продужим даље, понајвише што неколико пута по толико знатно утиче на коначни пласман - каже Ђуровић. Прилика да се затражи било каква врста помоћи, вода или храна, пружа се само на две контролне тачке удаљене једна од друге седам стотина километара. Организатор је на тим местима обезбедио и простор за одмор, а они који јуре највиши пласман добро знају да је то још једна замка у коју могу да упадну. Свима је јасно да до завршетка трке нема спавања, а петанестак минута чекања на једном контролном пункту и десетак на другом довољно је тек да се предахне и испуне формалности везане за такмичење. Двогодишње искуство сведочи о бројним догодовштинама и сусретима са случајним пролазницима, или онима који преко интернета прате кретање сваког учесника трке. Није редак случај да им исказују поштовање за уложени труд, по који пут понуде да их

93

94

МАГАЗИН 17.2.2019.

почасте, јер овакви догађаји ни на овом простору нису превише честа појава. Колико се значајним сматра добро познавање сваке деонице пута најбоље сведочи искуство Александра Ђуровића кад је, изморен дугом вожњом и боловима од рана, пропустио да после Неума купи довољно хране како би се снабдео до краја етапе. Процена да је пред циљем а да би и мала количина представљала оптерећење показало се погрешним, јер до Дубровника није било продавнице ни бензинске пумпе где би могао да купи било шта. - Кад останете без хране пређете на режим вожње на маст, крећете се али је пулс доста нижи. Трећег дана вожње криза је све већа па сам једва дошао до Дубровника, а кад сам купио храну као да сам прогледао препорођен јер је до циља остало још три сата вожње. Завршио сам трку као пети, али нисам јурио пласман него само квалификацију. Настојао сам да уђем у лимит до осамдесет сати, а кад сам видео да сигурно долазим доста сам успорио како не бих трошио снагу. Пред последње брдо боле зглобови, па не можете истом јачином да стискате педале, тако да сам задњих петнаестак километара возио лагано и стигао на циљ после 77 сати и 25 минута. Током трке свашта пролази кроз главу јер јурим ка остварењу циља, а квалификација за учешће у најтежој трци је остварење сна које изазива јаке емоције - каже Ђуровић. Припреме за најтежу трку, чији је старт заказан за 11. јун, усмерене су ка остварењу високог нивоа физичке спремности и менталне стабилности како би тело било спремно за до сада највеће напоре. Полази се из места Оушнсајд северно од Сан Дијега у Калифорнији, а крајња дестинација је Анаполис у близини Вашингтона. За разлику од квалификационе трка се разликује и по томе што је неопходно обезбедити тим за подршку који се, смештен у два аутомобила, креће испред и иза такмичара. У њему су лекар, физиотерапеут, механичар, техничари навигације и електронике, неко ко добро познаје психологију личности, нутрициониста са задатком да свакодневно прилагођава режим исхране, а сви треба да допринесу да се пређе најмање четири стотине километара дневно како би се за дванаест дана успешно завшио задатак. Колико су услови за то сведени на најмању меру најбоље сведочи податак да од тридесетак оних који стартују до циља стигне тек нешто више од половине. Све је скопчано са великим трошковима, а податак да сама пријава за учешће на трци кошта четири хиљаде долара води ка ставу да је за одлазак неопходно обезбедити бар тридесет пет хиљада зелених новчаница. Забрињава чињеница да нико из Србије није био члан оваквог тима, па нема ни искуство у непрекидном праћењу такмичара током дванаест дана. Све би, каже Ђуровић, било једноставније да друштво функционише бар приближно на начин као у Европи и остатку света где се уместо помоћи тражи сарадња озбиљних компанија које имају интерес да узму учешћа у овако значајном такмичењу. - Идеја је да поведем сниматеља и фотографа и напра-

вимо причу, а спонзорима уступим део ауторских права за рекламирање производа. Волео бих да то буду компаније из Србије којима можда и није интерес америчко тржиште, али јесте да буду део оваквог тима. У контакту сам са Министарством омладине и спорта, које је изразило спремност да помогне, а сваког дана пошаљем десет до петнаест меилова на које неки одговоре а неки не. Уз све то тренирам као да ћу триста посто да одем, а немам шта да чекам јер морам да темпирам форму на одређени датум - каже Ђуровић. И док вредну награду на престижном такмичењу може да очекује само најбољи Ђуровић би се задовољио да успешно заврши трку. Да је могуће, по који пут и више од тога, сведочи искуство такмичара из Аустрије који је пет пута узастопно успео да победи, а ове године брани титулу и очекује још један тријумф. Податак да сем њега нико из Србије није успео да се квалификује за трку појачава уверење да је и до сада постигнут значајан успех. То је повод за очекивање да би и локална самоуправа могла да прискочи у помоћ што повећава оптимизам да ће се 11. јуна појавити на старту трке. Радује податак да квалификација важи две године што повећава оптимизам да би резултат, за чије је остварење потребан цео живот, ипак могао бити достигнут. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

95

96

МАГАЗИН 17.2.2019.

Пирот - Слога 83:72

97

17.2.2019.

МАГАЗИН

98

С Р ЕТ Е Њ С К А Т Р К А Ушће, 15.2.2019.

99

Фото: Г. Шљивић

100

МАГАЗИН 17.2.2019.

101

102

МАГАЗИН 17.2.2019.

103

104

МАГАЗИН 17.2.2019.

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 17. И 23. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

17.2.2019.

17. фебруар

106

1600 — Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције. 1800 — Представнички дом САД је изабран Томаса Џеферсона за председника и Арона Бера за потпредседника САД, чиме је решен нерешен број гласова на изборима 1800. 1854 — Уједињно Краљевство је признало независност Слободне Државе Орање. 1836 — Указом кнеза Милош Обреновића у Букурешту је основано прво српско дипломатско-конзуларно представништво под називом Српска агенција. Шеф агенције био је Михајило Герман, а секретар Јован Гавриловић. 1863 — Група грађана Женеве је основала Међународни комитет за помоћ рањенима, што ће касније постати познато као Међународних комитет црвеног крста. 1864 — Јужњачка подморница „Ханли“ је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила северњачки брод „Хустаник“, што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања. 1916 — Британске и француске трупе заузеле су у Првом светском рату Камерун, немачку колонију у Африци. 1942 — На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије. 1959 — САД су лансирале Вангард 2, први метеоролошки сателит, са циљем да мери облачност. 1966 — Француска је лансирала

свој први сателит с полигона у Сахари. 1972 — Доњи дом британског парламента усвојио је закон о приступању Уједињено Краљевства Европској заједници (касније Европска унија). 1979 — Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам. 1982 — Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе оптужио је некадашњег саборца Џошуу Нкома, за учешће у завери и искључио га из владе. Мугабе и Нкомо водили су седамдесетих година заједничку борбу против расистичке владавине белаца у Јужној Африци. 1990 — Комунистичка партија Чехословачке искључила је из чланства бившег председника државе Густава Хусака, бившег премијера Љубомира Штроугала и још 20 високих функционера који су дошли на власт након совјетске интервенције у Чехословачкој 1968. 1992 — Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали препоручио је размештање 13.000 припадника мировних снага светске организације на територији бивше Југославије. 1995 — Албанци у Тетову у Македонији почели су масовне демонстрације због одбијања власти да призна „албански универзитет“ у том граду. У сукобима с полицијом погинуо је један демонстрант, а већи број је повређен. 1997 — Председник Пакистана Фарук Легхари, који је у новембру 1996. распустио владу Беназир Буто, именовао је Наваза Шарифа за новог премијера. 1999 — Током албанско-српских преговора у Рамбујеу код Париза, НАТО је усвојио оперативни план за упућивање војних снага на Косово под називом „Заједнички чувар“; начелник

Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Драгољуб Ојданић наредио је јачање борбене готовости јединица ВЈ и предузимање мера за заштиту државне границе и одбране интегритета земље. 2002 — Побуњеници у северозападном Непалу напали су владине снаге и том приликом је убијено око 130 полицајаца, војника и цивила. Преласком на евро, Француска се опростила од франка који је 641 годину био национална валута. 2003 — По налогу хашког Трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране Ослободилачке војске Косова (ОВК) и изручени том суду: Харадин Баља, Исак Муслиу и Агим Мур-

тези. То је прво хапшење особа по налогу тог суда које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замене идентитета. У паничном изласку из једног ноћног клуба у Чикагу, 21 особа је погинула, а око 50 је повређено. 2008 — Скупштина Косова и Метохије је усвојила декларацију о независности и тиме једнострано прогласила отцепљење од Србије.

18. фебруар 1229 — Фридрих II је у Шестом крсташком рату склопио десетогодишње примирје са ел Камилом, којим је повратио Јерусалим, Назарет и Витлејем без борбе и папине подршке. 1478 — Брат енглеског краља Едварда IV, Џорџ, војвода од Кларенса, осуђен због издаје, убијен је у Тауеру у Лондону тако што је удављен у бурету вина. 1861 — Први парламент уједињене Италије прогласио је сардинског краља Виторија Емануела II за краља Италије.

1865 — Флота Уније, у Америчком грађанском рату, заузела град Чарлстон у Јужној Каролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага. 1900 — Почела битка код Пардеберга, у којој су Бури претрпели први велики пораз у рату с Британцима. Крајем фебруара 4000 бурских војника предало се британским трупама које су крајем маја ушли у Јоханезбург, а у јуну у Преторију. 1913 — Петар I Карађорђевић обнародовао државну Уредбу о саобраћајним справама, које се крећу по ваздуху. Краљевина Србија је била међу првим европском државама која је поставила правни оквир за област цивилног ваздухопловства, неколико месеци пре доношења сличног прописа у САД. 1930 — Клајд Томбо открио Плутон док је проучао фотографије снимљене у јануару. 1952 — Грчка и Турска су постале чланице НАТО. 1960 — Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле постигли договор о оснивању Латиноамеричког удружења за интеграцију. 1965 — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта. 1979 — Први пут је забележено да је пао снег у Сахари. То се догодило на југу Алжира. Олуја је трајала пола сата и снег се врло брзо отопио. 1991 — У терористичком нападу Ирске републиканске армије на железничкој станици Викторија у Лондону, у експлозији подметнуте бомбе погинула је једна, а рањено најмање 40 особа. 1996 — У експлозији два аутомобила-бомбе близу главног града Алжира, које су подметнули исламски терористи, погинуло је 12 и рањено 35 људи. 1997 — Центар за мине УН објавио је да се на територији Босне и Херцеговине налази око милион нагазних мина, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста од мина је у периоду 1992-97. страдало око 3200 особа, од којих 686 деце. 2000 — На паралментарним избо-

рима у Ирану убедљиво су победили реформисти, блиски председнику Мохамеду Катамију. 2001 — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе. 2002 — Европска унија одобрила упућивање полицијских снага земаља чланица Уније у Босну и Херцеговину. Те снаге ће наредне године заменити међународну полицију Уједињених нација која је деловала у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995. Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, почео је доказни поступак против Слободана Милошевића по оптужници за злочине почињене на Косову. Током овог поступка, који је завршен 13. септембра, тужилаштво је извело 145 сведока. 2003 — У Словенији ухапшен функционер Демократске партије Косова Фатмир Љимај, бивши официр Ослободилачке војске Косова. Лимај је 4. марта изручен Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине против човечности над Албанцима и Србима у логору Лапушник на Косову у лето 1998. У подметнутом пожару у подземној железници у јужнокорејском граду Тагеу, погинуло је најмање 133 особе, а више од 150 је повређено. 2006 — Министарство унутрашњих послова Републике Србије поднело је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића. Званични Беч је негирао тврдње Карле дел Понте о одбијању сарадње са Међународним судом у Хагу. Скупштина ДС-а изабрала је за председника партије дотадашњег лидера странке и председника Србије Бориса Тадића. 1.800 људи је погинуло након што се, због водених бујица, одронио део планине на југу Филипина. Босански филм Грбавица добио главну награду Златни медвјед на Берлинском филмском фестивалу. 2008 — Сазвана седница Народне скупштине због проглашења независности ткз.Републике Косово.

107

МАГАЗИН

17.2.2019.

19. фебруар

108

197 — Император Септимије Север је поразио узурпатора Клодија Албина у бици код Лунгдунума. 356 — Император Констанције II је издао декрет којим су затворени сви пагански храмови у Римском царству. 1674 — Потписан Вестминстерски мир којим је окончан Англо-холандски рат, а Нова Холандија, подручје данашњег Њујорка, припала Енглеској. 1797 — Папа Пије VI потписао Толентински уговор с Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња, Ромања и Ферара припале Француској. 1807 — Британска флота прошла кроз Дарданеле да би се потом придружила руским снагама у рату против Турске. 1912 — Почео шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. 1918 — Совјетски Централни извршни комитет издао декрет о забрани приватног власништва над земљом, водама и природним ресурсима. 1922 — У Загребу изашао први број листа „Борба“, иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије. Лист забрањен 13. јанаура 1929. Поново излазио у Другом светском рату у Ужицу крајм 1941. и у Босанској крајини од октобра 1942. до фебруара 1943. После рата наставио је да излази у Београду као дневни лист. 1942 — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. У нападу погинула 243 Аустралијанца, потопљено осам бродова и уништена 23 авиона. 1943 — Силе Осовине напале су савезничке снаге у Тунису код Касеринског пролаза. 1945 — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима. У борбама које су трајале до 26. марта, када су се Јапанаци предали, погинуло више од 6.800 Американаца. 1959 — Велика Британија, Грчка и Турска потписале у Лондону споразум о независности Кипра, на којем је годинама трајао устанак против британске колонијалне власти.

1976 — Исланд прекинуо дипломатске односе с Великом Британијом после неуспешних преговора две земље о праву на рибарење у спорним водама и тиме отпочео тзв. „бакаларски рат“. 1977 — У Букурешту потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроелектране Ђердап II. 1978 — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици. 1991 — Борис Јељцин затражио оставку председника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт. 1992 — У Јужној и Северној Кореји ступили су на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву. 1993 — Од 1.500 путника и чланова посаде ферибота који је потопљен у олуји поред обала Хаитија спасено 285. 1999 — Убијен верски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, с два сина. 2002 — После убиства шест израелских војника, израелске снаге напале седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази и том приликом погинуло 15 Палестинаца. 2003 — Међународни кривични суд за Руанду осудио адвентистичког свештеника Елизафана Нтакирутинама на 10, а његовог сина доктора Жирарда на 25 година затвора за геноцид и злочине против човечности у тој земљи. То је прва пресуда Трибунала једном свештеном лицу. У Немачкојна 15 година затвора осуђен Мунир Ел Мотасадеку, саучесник у терористичким нападима у Њујорку 11. септембра 2001.

20. фебруар 1631 — Немачки протестантски кнезови склопили су савез са шведским краљем Густавом II, чиме је и Шведска ушла у Тридесетогодишњи рат (1618—1648). 1798 — Француски маршал Луј

Александр Бертје је збацио са трона папу Пија VI. 1809 — Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за краља Шпаније. 1813 — Мануел Белграно је поразио ројалистичку војску Пија де Тристана током битке код Салте. 1835 — Чилеански град Консепсион је уништен у земљотресу. 1846 — Пољски устаници су подигли устанак у Слободном граду Кракову који је Аустријско царство угушило девет дана касније. 1860 — У Новом Саду је изашао први број „Данице“, најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао Ђорђе Поповић. 1938 — Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднео је оставку у знак протеста због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према немачком диктатору Адолфу Хитлеру. 1942 — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији. 1943 — Отворила се пукотина у кукурузном пољу у мексичкој држави

Мичоакан из које је деветогодишњом ерупцијом настао вулкан Парикутин. 1962 — После успешних подорбиталних летова с људском посадом, САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод „Меркјури-Атлас 6“, којим је први амерички астронаут Џон Глен три пута облетео око земље. Лет је трајао четири сата, 55 минута и 23 секунде. 1967 — Председник Индонезије Ахмет Сукарно предао је сву извршну власт генералу Сухарту, задржавши само „титулу“ председника. 1979 — У ерупцији индонежанског вулкана Синира живот је изгубило 175 људи. 1985 — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава. 1986 — СССР је ласнирао први део своје свемирске станице Мир. 1986 — Верски сукоби између Хиндуса, муслимана и Сика захватили су Индију, а у три индијске државе заведен је полицијски час. 1988 — Аутономна област НагорноКарабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.

1989 — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена. 1991 — Усвајањем амандмана 99. на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије; влада Хрватске поднела је Сабору допуну Устава по коме у Хрватској важе само закони те републике, чиме је суспендован Устав тадашње СФРЈ. 1996 — Зетови ирачког председника Садама Хусеина, генерал Хусеин Камел Хасан и његов брат Садам Камел, вратили су се с породицама у Ирак из шестомесечног избеглиштва у Јордану. Ирачки председник их је помиловао, али су три дана касније обојица убијени. 1999 — На Косову, на подручјима Подујева, Ораховца и Суве Реке, појачани су оружани сукоби између српских снага безбедности и припадника организације косовских Албанаца Ослободилачке војске Косова (ОВК). 2002 — У највећој железничкој несрећи у Египту погинуло је 373 путника, а 66 је повређено, када је избио пожар у возу на линији Каиро-Луксор. 2003 — У пожару који је избио на рок концерту групе Грејт Вајт (Great White) у једном ноћном клубу у Вест Ворику, на острву Роуд (САД), погинуло је 100, а повређено око 200 особа. 2006 — У Бечу почели преговори српских и косовских власти о будућем статусу Косова. БиХ добија Председништво које чине председник и два потпредседника, с ротацијом на челу ове институције сваких 8 месеци.

21. фебруар 1613 — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов. 1848 — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.

1911 — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД. 1916 — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника. 1917 — Избио је Топлички устанак због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији у Првом светском рату. 1921 — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара. 1941 — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом. 1943 — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање „Мач части“ за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату. 1947 — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву „инстант-камеру“, полароид. 1958 — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије. 1972 — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчкокинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности. 1973 — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа. 1974 — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с

109

17.2.2019.

МАГАЗИН

110

Републиком Србијом сведена на минимум. 1983 — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи. 1992 — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци. 1997 — Присталице и симпатизери српске коалиције „Заједно“, који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звездапетокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић. 2001 — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију. 2002 — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година. 2003 — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.

22. фебруар 1784 — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, „Кинеска царица“. У Кину стигао 28. августа. 1819 — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис. 1828 — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван. 1848 — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до

децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III. 1862 — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке. 1882 — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством. 1913 — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадеро и потпредседник Пино Суарес. 1966 — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и наредио хапшење пет министара. 1967 — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату. 1979 — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта. 1980 — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту. 1993 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ. 1997 — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана. 1997 — У свом билтену „Члирими“, једна од оружаних групација косовских Албанаца „Национални покрет за ослобођење Косова“ позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором. 2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од

јуна 1992. до фебруара 1993. 2002 — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи. 2004 — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула. 2006 — Јапанска свемирска агенција лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама. У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти. Џамија Ал Аскари у ирачком граду Самари делимично оштећена у експлозији подметнуте бомбе. 2014 — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регу-

ларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај Врховна рада Украјине је једногласно сменила председника Виктора Јануковича, испунивши један од главних захтева Евромајдан протеста.

23. фебруар 1574 — У Француској избио пети верски рат католика и протестаната. 1821 — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао рат за незавиност Грчке од Османског царства. 1836 — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане почело опсаду тврђаве „Аламо“ у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци погинули. 1847 — Америчка војска под командом Закарија Тејлора је у бици код Ангостуре поразила мексичку војску под командом Антонија Лопеза де Санта Ане.

1866 — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза, приморан да абдицира и напусти земљу. 1898 — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске, под насловом „Оптужујем“, у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса. 1903 — Финализован је Кубанскоамерички уговор, којима је САД дозвољено да од Кубе изнајме залив Гвантанамо. 1905 — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб „Ротари“. 1919 — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку „Борбени одреди“. 1927 — Немачки теоријски физичар Вернер Хајзенберг је написао писмо колеги Волфгангу Паулију у коме је први пут описао свој принцип неодређености. 1938 — У Кувајту откривено прво налазиште нафте. 1942 — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији. 1944 — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату. 1945 — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе. 1945 — Удружене филипинске и америчке снаге су ослободиле Манилу. 1958 — Кубански устаници су киднаповали петоструког првака Формуле 1 Хуана Мануела Фанхиа. 1959 — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру. 1970 — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта. 1981 — У покушају државног удара

и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније. 1991 — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта. 1994 — Бошњаци и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине. 1999 — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова. 1999 — Лавина је уништила аустријско село Галтур, усмртивши 31 особу. 2001 — У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића. Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље. 2003 — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле. 2006 — Преко 100 особа погинуло у Ираку у насиљу које је услидило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари. Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров тржнице. Зграду тржнице пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. када је погинуло 28 особа. 2008 — Бомбардер B-2 Спирит Америчког ваздухопловства се срушио на Гваму, што представља први оперативни губитак овог авиона. 2017 — Завршена Битка за Ал Баб након 104 дана борби.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs