Skip to main content

Kraljevski MagazIN

Page 1

МАГАЗИН Година VII * Број 375 * 10. фебруар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


МАГАЗИН

10.2.2019.

У овом броју: Ближи грађанима Норвешка поуздан партнер Вођени гласом народа Споразум са народом Основне контуре листе захтева Половични резултати Рукотворинама до посла Операције 5. новембра Новинарство вије занимање, новинарство је...

2

10 16 22 26 30 34 38 42 46


56 60 68 76 80 86 98 100 102 104 Фото: М. Радовановић

Блокада градских раскрсница Изостало разумеавње надлежних Успешан спој теорије и праксе На репертоару Биоскопа „Кварт“ Живот у померању граница Пролеће у фебруару Рибница - ВГСК ЖКК Краљево - Лозница Слога - Ртањ Времеплов

3


4

МАГАЗИН 10.2.2019.


5


6

МАГАЗИН 10.2.2019.


7


8

МАГАЗИН 10.2.2019.


9


Транспарентнији рад локалног парламента

МАГАЗИН

10.2.2019.

БЛИЖИ ГРАЂАНИМА

10


Фото: М. Радовановић

- Друга фаза пројекта „Јачање надзорне улоге јавности у раду Народне скупштине“ наставак је настојања да се подржи јачање надзорне улоге локалних скупштина и стварање ефикаснијих и одговорнијих локалних парламената. - Потреба да се уради нови сајт града произилази из чињенице да је постојећи био спор, вести застареле, а није постојала ни могућност да се редовно ажурирају. - Идеја о већој транспарентности рада локалне самоуправе, посебно Скупштине, већој укључености грађана у рад и могућност да нормалним и пристојним питањима промене нешто у свом граду

11


МАГАЗИН

10.2.2019.

- Када одете на интернет, на сајт града Краљева који је наш прозор у свет, огледало где нас људи виде, видећете да је сајт направљен у верзији само на српском језику. Сви они људи, сви они туристи који хоће да дођу у Краљево, сви потенцијални инвеститори не могу да нађу информације о граду Краљеву на званичном сајту града на неком од страних језика. То ћемо морати да мењамо. Мислим да се не ради о нечему што је тешко урадити, али се ради о великом проблему за функционисање читавог града - изговорио је градоначелник Краљева Предраг Терзић у првом обраћању одборницима Скупштине града након избора на ову значајну функцију пре нешто мање од три године.

12

Ненад Марковић


Управо толико прошло је до времена кад је из локалне самоуправе стигла потврда да ће у четвртак, 7. фебруара бити представљена нова интернет презентација Скупштине града, са посебном страницом „Питајте одборника“, намењена унапређењу двосмерне комуникације са грађанима. Кратак поглед на званични сајт града Краљева, настао као резултат пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине“, који финансира Влада Швајцарске а спроводи Програм Уједињених нација за развој, не пружа довољно података о томе да су уважене тадашње замерке градоначелника, а да ли ће се то и догодити остаје да потврди време. Било како било, друга фаза пројекта „Јачање надзорне улоге јавности у раду Народне скупштине“ наставак је настојања да се подржи јачање надзорне улоге локалних скуштина и стварање ефикаснијих и одговорнијих локалних парламената. Представљање нове интернет презентације града прилика је за потврду да је, у циљу уштеде и економичности, развијен посебан софтвер за електронски парламент а аутори обећавају да ће бити бесплатно прилагођаван заинтересованим локалним скуштинама. У оквиру посебне компоненте пројекта, која је посвећена локалним скупштинама, већ је организован низ семинара за народне посланике и одборнике са циљем да се пракса Народне скупштине приближи скупштинама општина и градова, пре свега кроз јавно слушање седнице ван седишта, али и редизајн званичних интерних презентација. Израдом сајтова скупштина Краљева, Зрењанина и Бечеја уведени су нови елементи значајни за грађане којима је пружена могућност да постављају питања одборницима, упознају се са циљевима одрживог развоја и приступе отвореним подацима у машински читљивом формату. Представник Програма за развој Уједињених нација Ненад Гршић потврђује да ће страница „Питајте одборника“ у наредном периоду бити предмет анализе и надоградње, а све нове верзије биће доступне и краљевачкој скуштини од које се, као и представника цивилног друштва или појединаца, очекује да искористи по-

нуђене алате како би грађани што више били укључени у рад локалног парламента. Начином да се додатно унапреди рад локалног парламента, и крунише досадашња сарадња, оцењени су интерактивна табла и пројектор са пратећом опремом које је Програм за развој Уједињених нација предао Скупштини града. Напоре Скупштине града да, на иницијативу организација цивилног друштва, седницу Комисије за месне заједнице, пољопривреду и развој села, одржи у Ушћу подржава пројект Програма за развој који је омогућио представницима привредне коморе, цивилног друштва и грађана да претресу питања везана за сточарство и акутни проблем миграција становништва из сеоске у градске средине. Програм за развој Уједињених нација је у претходном периоду подржао седнице ван седишта одбора Народне скупштине, највише Одбора за пољопривреду, а досадашња искуства добра су основа за став да ће овај до сад успешан механизам бити од користи у локалним скупштинама и грађанима месних заједница. Председник Скупштине града Ненад Марковић подсећа да је од првог дана рада актуелног сазива локалног парламента успостављен добар контакт са Програмом за развој Уједињених нација. Сарадња је настављена на скуповима организованим за одборнике свих странака којима је пружена прилика да учествују на панел дискусијама посвећеним раду локалне скупштине. На два скупа у Новом Саду посвећена представницима скупштине, на којима је једна од тема била „Епарламент“, представници Краљева заинтересовали су се за ту област и склопили договор о прикључењу пројекту који је ових дана приведен крају. - Сајт града је био преко потребан да се уради. Кочио је, вести су биле застареле, а није постојала ни могућност да се редовно ажурирају. Сада је то на много вишем нивоу. Када отворите сајт, имате могућност да уђете у извршну власт – део везан за градоначелника, Градско веће и Градску управу, а са друге стране имате посебно Скупштину града, где су активности Скупштине и ово што је свима интересантно - посебна опција „Питајте одборника“, што омогућава већем броју

грађана да учествују у раду локалне самоуправе. Идеја јесте већа транспарентност рада локалне самоуправе, посебно Скупштине, већа укљученост грађана у рад и могућност да нормалним и пристојним питањима промене нешто у свом граду каже Марковић. Апликација служи за постављање питања из домена рада одборника скупштине, на питања која нису примерена неће бити одговорено, а Скупштина се обавезује на поштовање приватности корисника и посетиоца портала. Корисницима апликације строго је забрањено слање и размена садржаја који крше постојеће српске или међународне законе, који је увредљив, вулгаран, претећи, расистички или шовинистички, као и садржаја који је штетан на било који други начин. Није дозвољено ни слање информација за које посетилац зна, или претпоставља, да су лажне а чије би коришћење могло да нанесе штету другим корисницима, потом лажно представљање, представљање у име другог правног или физичког лица као ни слање и размена садржаја који су заштићени ауторским правом, нежељених садржаја корисницима без њиховог пристанка. Од корисника апликације очекује се да одустану од обмане свесног објављивања, слања и размене садржаја који садрже вирусе или сличне програме направљене у сврху уништавања, или ограничавања, рада било којег компјутерског софтвера или хардвера и телекомуникационе опреме, прикупљање, чување и објављивање личних података других посетилаца портала и корисника. Нема сумње да нови дизајн званичне презентације града пружа бројне повољности, а колико ће оне допринети да се оствари циљ због кога су уведене остаје тек да се види. Сумње у то подгревају сличне најаве из претходног периода, пре свих помпезно најављена акција „Краљево те зове“ усмерена ка стварању базе оних који су спремни да од локалне самоуправе добијају информације од значаја за инвестирање у ову средину. И баш као што се неочекивано појавила тако је заборављено на ту могућност а представници локалне самоуправе никад се нису потрудили да бар потврде какви су ефекти. Т. Радовановић

13


14

МАГАЗИН 10.2.2019.


15


Позитивни резултати сарадње две земље

МАГАЗИН

10.2.2019.

НОРВЕШКА ПОУ У

16

- Током више од две деценије Норвешка у Србији финансирала бројне пројекте са више од 250 милиона евра. - Тренутно финансира пројекат „Норвешка за вас“, вредан 4,27 милиона евра, који пружа прилику за помоћ деведесет једној локалној самоуправи из треће и четврте групе развијености. - Пројекта усмерен ка повећању могућности запошљавања рањивих група, унапређењу социјалне кохезије, инклузије и инфраструктуре, - Уз подршку Норвешке остварени одлични резултати у борби против сиве економије кроз пројекат „Реци НЕ раду на црно“


Фото: УНОПС

УЗДАН ПАРТНЕР

17


10.2.2019.

бележавања дугорочне сарадње Краљевине Норвешке и Републике Србије у алексиначком Центру за културу и уметност, у оквиру

О

пројекта „Норвешка за вас“, повод је да председник Србије Александар Вучић и амбасадор Норвешке Арне Санес Бјорнстад потврде значај пријатељства

МАГАЗИН

Локалне самоуправе обухваћене пројектом

18

Алексинац, Алибунар, Бабушница, Бач, Бајина Башта, Баточина, Бела Црква, Бела Паланка, Блаце, Богатић, Бојник, Бољевац, Босилеград, Брус, Бујановац, Црна Трава, Чока, Ћићевац, Ћуприја, Деспотовац, Димитровград, Дољевац, Гаџин Хан, Голубац, Ириг, Ивањица, Кладово, Кнић, Књажевац, Коцељева, Ковачица, Ковин, Краљево, Крупањ, Кучево, Куршумлија, Лебане, Лесковац, Лозница, Лучани, Љиг, Љубовија, Мали Иђош, Мали Зворник, Мало Црниће, Медвеђа, Мерошина, Мионица, Неготин, Нова Црња, Нова Варош, Нови Бечеј, Нови Пазар, Оџаци, Опово, Осечина, Параћин, Петровац на Млави, Пландиште, Прешево, Прибој, Пријепоље, Прокупље, Рашка, Ражањ, Рековац, Сечањ, Сјеница, Смедеревска Паланка, Сокобања, Србобран, Сурдулица, Свилајнац, Сврљиг, Шид, Тител, Трговиште, Трстеник, Тутин, Уб, Варварин, Велика Плана, Велико Градиште, Владичин Хан, Владимирци, Власотинце, Жабаљ, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа.

две земаљеи изразе уверење да ће њихова сарадња у будућности донети многоструке користи грађанима Србије. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, бројни градоначелници и председници општина обухваћених пројектом разменили су идеје о областима помоћи и сарадње и подсетили се на релевантне пројекте које је, током више од две деценије, Норвешка у Србији финансирала са више од 250 милиона евра. Уз подсећања на подршку Норвешке у најтежим тренуцима, као након поплава које су задесиле Србију у мају 2014. године, председник Вучић је посебно нагласио вишеструку корист од помоћи коју пружа ова скандинавска земља. Важност те подршке, нагласио је Вучић, није само у новцу, колико год


увери у позитивне промене у Србији, видљиво је да и даље постоје делови земље који заостају за развијенијим градовима и општинама. Због тога је циљ пројекта „Норвешка за вас“ да подржи мале и мање развијене заједнице како би унапредиле квалитет живота у складу са потребама и оснажи такве заједнице да саме себи помогну, а земља достигне равномерни развој. Представљања примера добрих пракси увод је у серију разговора о могућим видовима подршке, као и потенцијалима за сарадњу у којој су, осим председника, амбасадора и челника локалних самоуправа, учествовали министри Ружић и Ђорђевић који потврђује да је ресор којим руководи током прошле године, уз подршку Норвешке, кроз пројекат „Реци НЕ раду на црно“ остварио одличне резултате у борби

против сиве економије. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставиће да ради на побољшању положаја и права радника, и стварању повољније климе за долазак нових инвеститора, а на Норвешку се рачуна као на поузданог партнера и пријатеља земље који у томе може да помогне. Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић истиче да је пројекат „Норвешка за вас“ усмерен ка потребама на локалу, и позвао локалне самоуправе да искористе сваку врсту помоћи која им се пружа јер ће то допринети бољем животу грађана. Иако је Норвешка један од донатора на различитим пројектима, овај је окренут потребама као што су повећање запошљавање, социјална кохезија и већа безбедност електронске управе. Т. Радовановић

Фото: УНОПС

он био значајан, већ и у уверењу да Норвешка учи како да се боље располаже средствима, како да се транспарентно троше и поштујеу процедуре, а новац користи паметно. Међу пројектима које Норвешка тренутно финансира у Србији је и „Норвешка за вас“, вредан 4,27 милиона евра, који пружа прилику за помоћ деведесет једној локалној самоуправи из треће и четврте групе развијености. У складу са усмереношћу пројекта ка повећању могућности запошљавања рањивих група, унапређењу социјалне кохезије и инклузије, као и унапређењу инфраструктуре, амбасадор Бјорнстад је истакао значај идеја које долазе од представника општина и градова, како би Норвешка помогла у њиховој реализацији. И поред потврде да је током последње деценије, или две, могао да се

19


20

МАГАЗИН 10.2.2019.


21


МАГАЗИН

10.2.2019.

Потпредседнице Демократске странке у посети краљевачком одбору

22

ВОЂЕНИ ГЛАС - Прошло је три године од како је Европски суд за људска права у Стразбуру дао рок Србији да законом реши проблем несталих беба. - Више од четири године Александра Јерков на почетку сваке седнице Народне супштине подсећа на неопходност измене само једног члана Кривичног законика, да се у кривична дела која не застаревају укључи и кривично дело крађе беба. - Десет хиљада евра у замену за истину и одговор на питање где је нестало дете. - У Србији једино фабрике лажи, фабрике неистине, фабрике које производе скандале раде у три смене. - Споразум са народом је одговор на оно што је изречено на протесту пре месец дана. - Јасне поруке стотина хиљада грађана који се у више од 57 општина и градова сваког викенда окупљају и изражавају незадовољство


СОМ НАРОДА рви дани кампање „Будућност Србије“, током које председник Александар Вучић планира да посети све округе у земљи, поклопили су се доласком у Краљево две потпредседнице Демократске странке, Александре Јерков и Драгане Ракић. Повод је уверење да се Краљево претходних недеља још једном нашло на црној листи градова у којима се дешавају ствари какве су у нормалном свету незамисливе, а везују се за проналазак тринаест мртворођених беба у једном од замрзивача Опште болнице „Студеница“ у коме се чувају пуне три године. Више од тога демократе иритира пребацивање одговорности са болнице на локалну

П

самоуправу, и обрнуто, како би се оправдао изостанак усаглашавања градске одлуке са законом донетим пре три године. Опозиција верује да је то резултат неспособности представника локалних власти којим се баца ново светло на проблем несталих беба и у дужем периоду изазива повећано незадовољство како родитеља тако и шире јавности. Александра Јерков подсећа да је прошло готово пет година од тренутка када је Зорица Јовановић из Баточине пред Европским судом за људска права у Стразбуру доказала да јој је дете украдено, а да су лекари слагали рекавши да је умрло. Прошло је и три године од како је истекао рок који је исти

суд дао Србији да законом реши проблем несталих беба, и у том периоду десетинама пута опомињао на ту обавезу. Демократе верују да је много јачи аргумент то што родитељи, којима се десило најгоре што некоме може да се деси, заслужују макар мрву правде. Више од четири године Александра Јерков, у име Демократске странке, на почетку сваке седнице Народне супштине подсећа на неопходност измене само једног члана Кривичног законика, да се у кривична дела која не застаревају укључи и кривично дело крађе беба. - Више од четири стотине пута сам молила колеге из Скупштине Србије да усвојимо ту једну измену Кривичног

23


10.2.2019.

МАГАЗИН

24

законика и више од четири стотине пута нисам добила подршку посланика из владајуће коалиције из једног јединог разлога, а то је зато што Маја Гојковић није притиснула звонце које обично притиска када посланици треба да подрже неки предлог. Предлагала сам да се одрекнем власништва над законом, јер то није мој закон већ нешто што сам радила са удружењима родитеља. Предлагала сам да неко од посланика власти буде предлагач тог закона, да не би случајно родитељи трпели и још више били изложени неправди него што јесу само због тога што неко из опозиције предлаже тај закон. Ништа није вредело. Они без икаквог успеха настављају да пишу свим народним посланицима, свим посланичким групама, а владајућа коалиција и даље нема разумевања за њих. Тим људима је свеједно ко је из које странке, које власт а ко опозиција. Њима је једино важно да сазнају шта се десило са њиховом децом.

Уместо одговора, уместо истине, уместо правде они добијају десет хиљада евра у замену за истину и одговор на питање где је нестало њихово дете. Питање које сам у њихово име поставила колегама опет је остало без одговора, а било је „Да ли би сте се ви одрекли свога детета за десет хиљада евра?“ - каже Јерков уз обећање да ће у Скупштини Србије наставити борбу за усвајање овог закона, не због тога што је то обавеза него што је разлог због кога се кандидовала за народну посланицу и због кога се бави политиком. Овакав однос представника законодавне власти упућује на став да је такво понашње могуће само у земљи у којој не функционишу институције система. И док се свако нестало дете званично проглашава мртвим поразно делује уверење да родитељи чак и не знају која права имају и које процедуре воде ка утврђивању истине. Све то је разлог појачаног неповерења тим

пре што нема заштите за оне који се буне због неправде која им је причињена, па се осећају додатно понижени иако им се догодило најстрашније што било коме може да се догоди. Много респекта за представнике власти нема ни Драгана Ракић док подсећа да није само краљевачка власт неспособна, а да ситуација није ништа боља ни у другим градовима и општинама. - Због њихове неспособности, незнања или одсуства жеље да се градовима управља на ваљан и поштен начин, данас имамо ситуацију у Србији да једино фабрике лажи, фабрике неистине, фабрике које производе скандале раде у три смене. Данас немате скандале само у здравству, имате их свуда. Општу болницу у Вршцу потреса скандал, а то је да је једна лекарка две године на одељењу педијатрије лечила нашу децу без дипломе. Она је фалсификовала диплому, радила две


године, и тек након тога је утврђен велики пропуст администрације. Вероватно се и у краљевачкој болници ради о пропусту администрације, а надам се да ће ова афера имати епилог. Због тога што је народ жељан истине и правде та жеља је натерала велики број грађана на улице и тргове - нагласила је Ракић уз позив Краљевчанима да на протестним окупљањима петком потврде жељу за променом система и режима који седам година упропаштава земљу. Утисак о растућем незадовољству народа повод је за конкретне кораке опозиције преточене у усаглашен текст Споразума са народом подстакнут сазнањем да су схваћене поруке грађанских протеста. Документ потписан средином недеље повод је за одлучност да се храбрије и снажније супростави власти која се оцењује погубном, суштински мења систем и преузме одговорност за водећу позицију на путу земље ка уређеном друштву. Отуда и

жеља да се расветли и афера у Краљеву, починиоци буду адекватно кажњени а грађанима који су упретходном периоду претрпели било какав облик насиља, или им укинута грађанска прва, буде доступно задовољење са почетком рада институција. - Споразум са народом је одговор на оно што је изречено на протесту пре месец дана. Поруке које су са тог протеста послате, а то су поруке које су долазиле од сада већ стотина хиљада грађана који се у више од 57 општина и градова сваког викенда окупљају и изражавају незадовољство, биле су врло јасне. Те поруке потврђују да желе власт која неће да влада, него политичаре који ће да служе народу, желе смењиву власт, механизам за смену власти, за контролу власти, не само промену људи који ће водити ову земљу него промену система и начина на који ова земља функционише. Споразум је одговор на те захтеве који су дошли са протеста.

Опозицију чине идеолошки веома разнородне странке које имају различита решења за проблеме са којима се грађани суочавају, а оно што су људи на протестима од нас тражили јесте „дајте нам шансу да бирамо“. Зато говоримо о ороченој влади на годину дана, зато се говори о стварању услова за фер и поштене изборе. Кад заиста буду фер и пошетни, и грађани буду имали између чега да бирају, нека се опредељују - каже Јерков уз потврду да протесте организују људи који су се интегритетом, именима, ауторитетом и енергијом коју су уложили итекако квалификовали да их организују. Да опозиционе странке нису те које одлучују, нити диктирају поруке, потврђује и податак да су по који пут веома оштре и неповољне по њих. Демократе верују да ће споразум бити усаглашен са организаторима протеста и да ће добити политичку конотацију. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25


Одговор опозиције на позив организатора протеста

МАГАЗИН

10.2.2019.

СПОРАЗУМ С

26

дговарајући на позив организатора протеста „1 од 5 милиона“ представници опозиције су усвојили текст Споразума са народом од седам тачака, као предлог скупа мера за обезбеђивање поштених избора и враћање демократских начела и владавине права након победе над актуелним режимом. Потпис на овај документ ставили су оснивачи Савеза за Србију, Драган Ђилас, Бошко Обрадовић – Двери, Зоран Лутовац – Демократска странка, Небојша Зеленовић – Заједно за Србију, Милан Стаматовић – Здрава Србија, Борко Стефановић – Левица Србије, Вук Јеремић – Народна странка, Славиша Ристић – Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, Јанко Веселиновић – Покрет за преокрет, Жељко Веселиновић – УСС Слога), Јован Јо-

O

вановић – Грађанска платформа, Зоран Живковић – Нова странка, Сергеј Трифуновић – Покрет слободних грађана, Борис Тадић – Социјалдемократска странка, Татјана Мацура – Странка модерне Србије, самосталне посланице Ана Стевановић и Мариника Тепић, a предлог Споразума са народом подржали су и професор Чедомир Чупић и бивши судија Врховног суда Зоран Ивошевић. Опозиција се обавезује да ће се заједнички борити за слободне медије и поштене изборе и да, уколико се не испуне услови за фер изборни процес, на изборима неће учествовати. Такође се обавезује и да ће се „супротстављати насиљу“ и заштитити све угрожене грађане „који се нађу на удару песнице власти због другачијег мишљења“. Т.Р.


Фото: М. Радовановић

СА НАРОДОМ

27


МАГАЗИН

10.2.2019.

Одговарајући на захтев народа, полазећи од стања у друштву које је дубоко подељено и узурпирано у сваком свом сегменту од стране режима, потпуно разумевајући став да се на лажне изборе не излази и да се више никада не понови да се држава прилагођава политичарима, а не политичари систему, предлажемо следећи:

28

СПОРАЗУМ СА НАРОДОМ Потписници документа су свесни да је политички и јавни живот у земљи потпуно уништен. Један човек је суспендовао право и правду и одлучио да сам буде и право и правда. Један човек је узурпирао све друштвене и природне националне ресурсе. Један човек, супротно Уставу, угрожава територијални суверенитет државе. Један човек држи уцењеним и пониженим читав народ. Његово име је Александар Вучић. У Србији није успостављен државни систем који ће бити брана тиранији. Сведоци смо обесмишљавања избора, и они не смеју бити једини начин контроле грађана над системом. Одбијамо аргумент одвајања политике од народа. Политика није ствар само политичких странака, она мора произилазити из слободно изражене

воље грађана и бити контролисана од стране грађана кроз независне институције. Циљ споразума народа и политичара је да наша земља коначно постане држава одговорности, држава права и правде, држава слободе у којој се не газе већ поштују европске вредности. Спремни смо да будемо службеници народа, а не његова власт. Спремни смо да служимо систему, а не он нама. Спремни смо да предложимо нове и поштујемо успостављене механизме контроле и смењивости сваке будуће државне управе. Спремни смо на транспарентност и отвореност за грађане у свим својим активностима, уз уважавање свих различитости. Предлажемо скуп мера које ће обезбедити расподелу друштвене моћи која неће бити ни у једном човеку, ни у скупштинској већини, нити у било којој странци. Ми, доле потписани представници опозиционих политичких странака, покрета и савеза на позив представника грађанског протеста „Један од пет милиона се обавезујемо да ће политичке промене у Србији за које се боримо заједно са вама, са циљем да сменимо лични режим Александра Вучића и успоставимо систем у коме будућа дикта-

тура неће бити могућа, протестујући у Београду и другим градовима Србије, почивати на следећим основама: 1. Обавезујемо се на заједничку борбу за слободне медије и слободне и поштене изборе на начин који смо дефинисали у Заједничким условима опозиције за спровођење слободних и поштених избора1 који су саставни део овог Споразума. 2. Обавезујемо се да, све док се не испуне тражени услови да изборни процес буде слободан и поштен, на евентуалним изборима нећемо учествовати. Покушај формирања власти на основу резултата таквих „избора“ сматраћемо актом рушења уставног поретка; такву власт сматраћемо нелегитимном и против ње се борити свим врстама отпора и грађанске непослушности. 3. Обавезујемо се да ћемо наставити борбу свим расположивим легалним средствима за демократизацију Републике Србије. Обавезујемо се да ћемо се супротставити насиљу, посебно сваком екстремизму повезаним са режимом. Обавезујемо се на солидарност у заштити свих угрожених грађана који се нађу на удару песнице власти због другачијег мишљења или критичког деловања и да ћемо пружити помоћ и


заштиту угроженим људима и групама. 4. Обавезујемо се да ћемо обелоданити и преиспитати све акте који су до сада усвојени и које би садашњи недемократски режим усвојио, а који угрожавају државне, националне и економске нтересе. 5. Обавезујемо се да ћемо као опозиција напустити рад скупштина у којима је режим укинуо демократска начела и темеље парламентаризма: Народне скупштине Републике Србије, Скупштине Aутономне покрајине Војводине, Скупштине града Београда и других локалних самоуправа и градских општина и тиме одузети било какав легитимитет режиму. Изабрани посланици и одборници ће на други начин штитити интересе грађана Србије на свим нивоима. 6. Када се изборимо за слободне и поштене изборе заједно ћемо радити на формирању заједничке изборне листе на којој би поред страначких кандидата за народне посланике узели учешће и представници синдиката, струковних и грађанских удружења, студената, професора, академика и јавних личности. Обавезујемо се да нико од потписника неће формирати парламентарну већину на националном, покрајинском и локалном нивоу са странкама

постојећег режима. 7. Након спроведених слободних и поштених избора обавезујемо се на формирање Владе стручњака састављену од одговорних и стручних људи на челу са нестраначким премијером. У тој Влади неће бити нико од актуелних лидера опозиције, а биће орочена на годину дана. Влада стручњака са новоизабраном Народном скупштином Републике Србије испуниће следеће предуслове за враћање демократских начела и владавине права у Србију: 7.1. Обезбедити враћање демократских начела и владавину права у Србији и поштовања уставних начела о подели власти на законодавну, извршну и судску и слободне и фер изборе. 7.2. Успостављање независног судства и самосталног тужилаштва 7.3. Успостављање независности Уставног суда Србије 7.4. Увођење специјалног тужиоца за корупцију, организовани криминал и трговину утицајем 7.5. Оснаживање улоге Државне ревизорске институције у контроли трошења буџетских средстава 7.6. Утврђивање критеријума за избор јавних функционера 7.7. Заштита независних и регула-

торних тела и институција од страначког утицаја 7.8. Лустрација 7.9. Успостављање социјалног дијалога и обештећење државним мерама оштећених грађана 7.10. Испитивање порекла имовине 7.11. Измена изборног законодавства 7.12. Поштовање права на локалну самоуправу У циљу реализације Споразума потписници су сагласни да успоставе координацију ради заједничког деловања и реализације циљева. Потписници Споразума гарантују испуњење овог документа и спремни су да прихвате сваку оцену јавности и суд грађана: како политички, тако и морални. Овај споразум, са нашим обавезама, нудимо представницима протеста „1 од 5 милиона“, свим истински опозиционим политичким организацијама, синдикатима, удружењима, најширој јавности и грађанима Србије. Настављамо заједничке протесте у Београду и широм Србије до испуњења захтева који чине споразум са народом и које ћемо заједнички представити грађанима Србије. У Београду, 6. фебруар 2019.

29


Пред последње окупљање незадовосних грађана

ОСНОВНЕ КОНТУР ек после трећег окупљања незадовољних грађана који су се придружили протестима на простору већег дела земље под називом „#1 од пет милиона“ организатори су на друштвеним мрежама објавили листу од тринаест захтева за преиспитивање понашања представника актуелне власти. У Удружењу староседелаца Краљева и околине, које се изјаснило као организатор протеста, наглашавају да листа није коначна и представља нацрт који би требало да буде допуњен предлозима Краљевчана. Уз подсећање да протест није политички обојен, и да су на њему добродошли сви који се не слажу са политиком актуелане власти, од грађана се очекује да укажу на проблеме који их муче како би били уграђени у коначну верзију захтева. 1. Потпуна слобода и деполитизација медија, враћање медија њиховој основној намени, а то је што објективније информисање грађана, уз могућност да се преко њих огласе и сви они релевантни политички актери који нису део владајуће коалиције. Та-

МАГАЗИН

10.2.2019.

Т

30

кође и све друге заинтересоване групе и грађани морају имати потпуно слободан приступ медијима који треба да раде у циљу објективног информисања, а не стварања лажне слике која одговара владајућој гарнитури. 2. Чишћење бирачког списка од мртвих душа, ради спречавања било какве манипулације од стране власти приликом избора. Да на изборима народна воља буде приказана онаквом каква и јесте, а не да се гласови намичу на нечасне начине. 3. Заустављање страначког запошљавања погубног по интересе Краљева. Преиспитати одлуке о свим запослењима у јавним установама у последњих неколико деценија, нарочито у последњих седам година. Утврдити ко сноси одговорност за погрешну кадровску селекцију на радна места од јавног значаја и одговорна лица санкционисати, у складу са важећим законским прописима. Такође преиспитати дипломе свих јавних функционера, утврдити када и како су до њих дошли и проверити њихову

правну исправност. 4. Преиспитати све појединости везане за функционисање јавног превоза у граду Краљеву, које је у потпуности препуштено фирми „Вуловић транспорт“ из Крагујевца, уз консултовање извештаја државног ревизора из 2016. године, у ком се наводе бројне неправилности и кршења важећих законских прописа приликом доделе овог јавног добра крагујевачкој фирми „Вуловић транспорт“. Такође утврдити и појединачну одговорност у овом случају и кривце санкционисати, у складу са важећим законским прописима. 5. Утврдити појединачну одговорност за ненаменско трошење буџетских средстава свих грађана приликом новогодишњег концерта „Пилота“, за дочек 2017. године. Одговорна лица санкционисати, у складу са важећим законским прописима. 6. Утврдити појединачну одговорност у афери „Пелет“, која се везује за Геронтолошки центар Матарушка Бања, о чему је писала и престоничка штампа. Да се установи


РЕ ЛИСТЕ ЗАХТЕВА 9. Преиспитати све појединости око реконструкције степеништа које води ка атлетском стадиону из 2017. године, затим око реконструкције Трга српских ратника и радова на надвожњаку у улици Јована Дерока, који су се из непознатих разлога одужили и пренели из 2018. у 2019. годину. Установити да ли је било неправилности и кршења законских прописа у вези са овим грађевинским радовима. Одговорна лица санкционисати, у складу са важећим законским прописима. 10. Преиспитати исправност одлуке Градског већа Краљева о градњи малих хидроелектрана на Лопатници и Граичкој реци, и установити сву штетност једне такве одлуке по животну средину нашег краја. Одговорна лица санкционисати, у складу са важећим законским прописима. 11. Преиспитати све појединости око сумњиве набавке ЛЕД расвете, утврдити појединачну одговорност око ненаменског трошења буџетских средстава тим поводом, и одговорна лица санкционисати, у

складу са важећим законским прописима. 12. Бившим радницима некада успешних краљевачких гиганата, као што су „Магнохром“, „Аутотранспорт“, „Фабрика вагона“ и остали, исплатити све неисплаћене зараде и повезати им радни стаж. Такође установити појединачну одговорност за пропаст некадашњих краљевачких гиганата и одговорна лица санкционисати, у складу са важећим законским прописима. 13. Посебно преиспитати улогу Небојше Симовића, начелника Рашког управног округа и председника Градског одбора Српске напредне странке, и др Предрага Терзића, градоначелника Краљева, у свим наведеним аферама, као и у низу других афера које су се наталожиле за све ове године њихове власти. Такође расветлити и улогу организованих криминалних група са севера наше јужне покрајине - Косова и Метохије - у свему наведеном. У случају налажења њихове појединачне кривичне одговорности санкционисати их, у складу са важећим законским прописима.

Фото: М. Радованович

где је нестало 90 тона пелета и одговорна лица санкционисати, у складу са важећим законским прописима. Такође преиспитати и све појединости око доделе послова поправке терасе на објекту Геронтолошког центра фирми која се бави штампарском делатношћу. 7. Преиспитати одлуку и утврдити појединачну одговорност око ненаменске доделе средстава из буџета Града Краљева удружењима грађана и спортским клубовима која је вршена по разним породичним и пријатељским линијама, а не у складу са законским прописима и процедурама. Одговорна лица санкционисати, у складу са важећим законским прописима. 8. Преиспитати и установити појединачну одговорност људи из Полицијске управе и Јавног тужилаштва у Краљеву поводом заташкавања бројних афера везаних за људе који чине или су блиски локалној власти. Установити зашто се поступци не покрећу, упркос јасним доказима који им стоје на располагању.

31


32

МАГАЗИН 10.2.2019.


33


Рад Савета за саобраћај у претходној години

МАГАЗИН

10.2.2019.

ПОЛОВИЧНИ

34


- У пет области рада Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима планирано деветнаест активности а реализовано девет, или мање од половине. - У потпуности реализоване само активности у области рада Савета за безбедност саобраћаја и опремање органа задужених за безбедност саобраћаја специфичном техничком опремом. - Једном од најзначајнијих активности оцењено закључивање уговора за коришћење програмског пакета за одржавање базе података о обележјима безбедности саобраћаја на територији града

Фото: М. Радовановић

И РЕЗУЛТАТИ

35


10.2.2019.

МАГАЗИН

36

рај календарске године прилика је за анализу рада различитих органа и тела локалне самоуправе, између осталих и Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима који најзначајнијом активношћу у претходној години оцењује закључивање уговора за коришћење програмског пакета за одржавање базе података о обележјима безбедности саобраћаја на територији града. Извештај о активностима током претходне године сведочи да је, у оквиру реализације кампање из области безбедности саобраћаја „10 км више много година живота мање“, предвиђене планом за 2018. годину, организован превоз младих кандидата за возаче од Краљева до Београда и Пећинаца. Спроведене су кампања за ђаке прваке под називом „Безбедан пут до школе“ и бициклисте названа Подршка „Чикер МТБ маратону 2018“, а значајном активношћу оцењена је

К

подршка организацији Мото скупа Мото клуба „Кингс“. Током године извршена је набавка рекламног материјала за потребе Савета, измирене обавезе за Главни пројекат саобраћајне сигнализације на државним путевима првог и другог реда кроз насеља, и Техничка документација за изградњу тротоара у Немањиној улици дужине двеста двадесет метара. За потребе Полицијске управе Краљево купљено је тринаест пнеуматика, један дигитални апарат за сферну фотографију са пратећом рачунарском опремом и пет дигиталних фотоапарата. За потребе Градске управе набављене су навигација и камера за возило, а спроведена је и набавка аутоматске рампе за потребе Електросаобраћајне техничке школе „Никола Тесла“. Чланови Савета су присуствовали семинару 13. Међународна конференција БСЛЗ на Копаонику и семинаруу Врњачкој Бањи.

Унаређењу саобраћајне инфраструктуре на територији града намењено је осамдесет пет хиљада више од десет милиона динара, као учешће града у пројекту „Видео надзор“, 185 хиљада за набавку и уградњу заштитних ограда и рампи а 3,9 милиона за изградњу тротоара и пешачких стаза на уличној мрежи града. Извештај потврђује да је од планиране три реализована само једна активност, набавка и уградња аутоматске рампе за потребе Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“, која је коштала нешто мање од планираних средстава. Унапређењу саобраћајног образовања и васпитања намењено је двеста педесет хиљада динара, сто хиљада за суфинансирање такмичења „Шта знаш о саобраћају“ а остатак за набавку специјализоване опреме за потребе саобраћајног образовања и васпитања у оквиру реализације пројекта „Вршњачка едукација“. Извештај о раду


Савета у прошлој години потврђује да ове активности нису реализоване. Од милион и шест стотина хиљада динара намењених превентивно промотивним активностима из области безбедности саобраћаја двеста педесет хиљада је потрошено за закуп билборда Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ ради промоције кампање из области безбедности саобраћаја, за реализацију више других кампања из ове области безмало седам стотина хиљада од планираних милион и двеста педесет хиљада, а изостало је улагање сто хиљада динара у медијско праћење рада Савета. Научно-истраживачком раду у области безбедности саобраћаја намењено је 5,58 милиона динара од којих два милиона изради пројекта „Управљање брзинама на путној мрежи на територији града Краљева“, а шест стотина хиљада за коришћење и одржавање програмског пакета за

одржавање базе података о обележјима безбедности саобраћаја. Од планираних 1,685 милиона преузетих обавеза из претходних година потрошено је нешто мање од 650 хиљада за израду Главног пројекта саобраћајне сигнализације на државним путевима првог и другог реда и Техничке документације за изградњу 220 метара тротоара у Немањиној улици. Изради пројектно-техничке документације за унапређење безбедности саобраћаја у Жичкој улици и Улици Јована Бојића, у зони раскрснице са Улицом Драгослава Миљковића, намењено је по 175 хиљада, али пројекти нису реализовани као ни израда пројеката „Управљање брзинама на путној мрежи“, акта о процени ризика у обезбеђењу лица, имовине и пословања и изради Плана система техничке заштите вредних по пола милиона. Од два милиона и 655 хиљада намењених раду Савета за безбедност

саобраћаја и опремање органа задужених за безбедност саобраћаја специфичном техничком опремом члановима је за долазак и рад на пет седница намењено 975 хиљада, а потрошено безмало 599. Иако је за опремање органа задужених за безбедност саобраћаја специфичном техничком опремом планирано милион и 280 хиљада потрошено је мање од 868 хиљада, а педесетак хиљада уштеђено је на трошковима стручног усавршавања и унапређивања знања из области безбедности саобраћаја, али су планирани трошкови припреме материјала за седнице, репрезентацију и друге скоро удвостручени. Пажљивији увид на активности у претходној години потврђује да је у пет области рада Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима планирано деветнаест активности а реализаовано девет, или мање од половине. Т. Радовановић

37


МАГАЗИН

10.2.2019.

Више од сто незапослених спремно за излазак на тржиште

38

РУКОТВОРИНА - Више од сто незапослених лица са евиденције Националне службе за запошљавање успешно је завршило обуке за овладавање техникама израде традиционалних рукотворина. - Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања ће, у сарадњи са Националном службом за запошљавање, пружати континуирану подршку за произвођаче рукотворина. - На потезу локалне самоуправе, јер представљају прве адресе за помоћ занатским удружењима које могу да им обезбеде простор за рад. - Рукотворине за репрезентацију локалних самоуправа ише од сто незапослених лица са евиденције Националне службе за запошљавање успешно је завршило обуке за овладавање техникама израде традиционалних рукотворина и добило шансу да, као

В

самостални произвођачи, континуирано остварују приходе кроз отварање занатске радње или ангажовање у занатским удружењима на локалу. Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања је, у са-

радњи са Националном службом за запошљавање, Етно мрежом и Националном алијансом за локални економски развој, у свечаном холу Палате Србија уручило сертификате за сто шест полазника из девет градова и


АМА ДО ПОСЛА општина Србије, Београда, Краљева, Бора, Новог Пазара, Крагујевца, Прокупља, Ниша, Суботице и Лесковца, у оквиру програма „Рукотворинама до посла“. Међу полазницима је било највише жена од којих је половина старија од педесет година, или потиче из рањивих и тешко запошљивих група. Четрдесет троје полазника припада старосном добу између 30 и 50 година, док је десеторо млађих од тридесет. Податак да је чак 84 њих завршило обуку са високим оценама појачава уверење да ће им нова знања обезбедити успешан пласман на растуће тржиште протоколарних и пословних поклона. Свечаности уручивања сертификата присуствовали су министар за рад, запошљавање, социјална и борачка

питања Зоран Ђорђевић, директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић, а председник општине Прокупље Александар Симоновић и председница Етно мреже Виолета Јовановић испред институција и организација које су реализовале програм. Министар Ђорђевић је најавио да ће Министарство за рад, у сарадњи са Националном службом за запошљавање, пружати континуирану подршку за произвођаче рукотворина кроз обуке за тржиште рада и професионално оспособљавања у јавним радовима, Уједно је потврдио да обуке имају за циљ подизање способности и упошљивости трајно незапослених, претежно жена и младих из руралних подручја. Поред прилике да самостално зарађују сви који су прошли обуке за овлада-

вање техникама израде традиционалних рукотворина квалификују се за друге развојне програме у сарадњи с Етно мрежом и Националном алијансом. Министар очекује да их подрже и локалне самоуправе у срединама из којих долазе, јер представљају прве адресе за помоћ занатским удружењима које могу да им обезбеде простор за рад и да, као привреда и држава, користе рукотворине за своју репрезентацију. Уз менторе са Факултета примењених уметности и шеснаест врсних едукатора из свих крајева Србије, полазници су током двомесечне обуке и праксе савладали технике ручног ткања клечаном техником, веза и златовеза и израде нецане чипке. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

39


40

МАГАЗИН 10.2.2019.


41


Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (49)

МАГАЗИН

10.2.2019.

ОПЕРАЦИЈЕ 5

42


5. НОВЕМБРА

43


МАГАЗИН

10.2.2019.

Дејство одреда генерала Сорсића

44

Генерал Сорсић је још 4. новембра увече наредио генерал мајору Штрајту да за четом коју је упутио у циљу заузимања Овчарско – кабларске клисуре, пошаље још једну. Иако су обе стигле су до Крста кота 801, Градина кота 657 је остала у српским рукама. Генерал Штрајт 5. новембра стиже на простор око Медљена кота 507, западно од друма, бригада Шиса, која је упућена у прву линију, стигла је источно од бригаде Штрајта на Дурмитор, а пуковник Франц је остао на простору где је, дан пре, стигао са задатком да штити леви бок и извиђа простор између реке Моравице и Котрашке реке. Пуковник Хаузер је имао задатак да, у циљу затварања друма између Ужица и главне групе одреда, са једном четом поседне висове Кућиште кота 949 и Видића брдо кота 837 са обе стране реке Рзава и смени одељење на Јосовом брду, које је било постављено за везу. На овом простору српске снаге се нису појављивале, даље према западу извиђачке патроле наишле су на једну српску чету на вису Пећина кота 842 а позади ње, према исказима мештана, наслућивана су још нека одељења. Извиђачке патроле, које су наступале друмом ка Чајетини, борбом код села Мачката констатовале су да су висови са обе стране друма од Церова кота 930 до Чаве кота 752 поседнути, а у извештајима се бележи да је локално становништво било јако непријатељски расположено. Преко Шаргана је успостављена друмска веза ка 62. дивизији, а за даље дејство одреда у току 6. новембра генерал Сорсић је наредио да бригада Штрајта, обезбеђујући десни бок и везу ка Кућишту западно од Клисуре, наступа на висове Пушине кота 905, Анатему кота 800 и Облу главу кота 808. Једну чету има да истури на Теклино брдо, а извиђачке патроле до линије механа Терзићи – Беленса – Биљег кота 1091 – Записник. Обе напред истурене чете са двадесет коњаника имале су задатак да стигну до Ивањице. Задатак генерала Шиса био је да заузме јужно подножје брда Градине – Рт кота 670 – Остреш и да, у циљу везе ка 19. кор-

пусу, упути једно одељење на Крст, а са главнином дође на Дивљаку и Трешњевицу. Пуковник Франц је требало да наступа ка Ариљу, где ће се налазити штаб генерала Сорсића и магацин хране за све потчињене јединице. Због порушених мостова, и поплаве код Пожеге, није било могуће да се магацин хране истури даље напред што је, и поред живе жеље да се Србима пресече одступница, добар разлог за споро наступање одреда генерала Сорсића.

Дејство 62. дивизије Трупе ове дивизије вршиле су припрему за напад, делови бригаде пуковника Зубера су у току 5. новембра стигли на леву обалу Дрине код Вишеграда, а недостајала је артиљерија и комора за брдску формацију. Један батаљон бригаде био је на десној обали Дрине, у Вишеград је стигла брдска батерија, коју је команда 3. армије упутила 31. октобра у састав 62. дивизије, а иако је било слабо ово појачање је жељно очекивано. Због дуге употребе брдских топова артиљерија само један ове дивизије је био у исправном стању, а како је било нужно извршити оправке обе брдске батерије тврђавске бригаде повучене су са положаја. Већи део дивизијске артиљерије, десантни топови, брдске хаубице, пољски топови, не би могао довољно брзо да прати пешадију на планинском земљишту јужно од линије Вишеград – село Добрун, те би у току наступања ка југу српске снаге могле задобити артиљеријску надмоћ, имајући у виду да су на том одсеку фронта располагале са три модерне брдске батерије. Због оваквог размишљања командант 62. дивизије је одустао од раније намере за офанзиву, која је требало да отпочне 7. новембра. Излажући стање артиљерије, командант 62. дивизије молио је армијску команду да упути „бар једну модерну брдску батерију“, јер му без довољно јаке артиљеријске подршке са ландштурмом не би било могуће да пређе у офанзиву. Овоме треба додати и околност да су транспортна средства за дотурање потреба, због доласка бригаде пуковника Зубера, постала недовољна а удаљеност од последње железничке станице Месићи, и

велики успон друма, смањили су капацитет довоза. У даљем току добијен је један нови етапни коморски вод, али се прилике у овом погледу нису знатно поправиле.

Стање армије 5. новембра увече Пред главном снагом 3. армије, 8. и 22. корпусом, српске снаге су се повукле преко Западне Мораве. Осми корпус је имао задатак да се помери ка Краљеву иза 22. резервног корпуса, а овај да продужи гоњење низводно долином Мораве. Укрштање корпуса у овом часу није било могуће извршити. Задатак 43. дивизије, која је делом прешла на десну обалу Западне Мораве, био је да потпомогне пребацивање главнине 22. резервног корпуса преко реке ка Краљеву. Због удаљености магацина, снабдевање оба корпуса било је отежано до крајности па је, на представку команданта 3. армије команда армијске групе Макензен дозволила да се, почевши од 7. новембра, у Крагујевац упути неколико железничких возова са муницијом и храном. Померањем последње железничке станице напред изгледало је да ће се материјална ситуација поправити, тим пре што су мостовни тренови били још далеко заостали па се могло рачунати да ће на Морави настати застој у операцијама. На одсеку на коме је било могуће постављање понтона Морава је била широка само 150 метара, али дубока, а земљиште на обалама је отежавало приступ реци. Много теже стање било је код 19. корпуса, који се налазио у борби на фронту јужно од Мораве. Пољска железница у то време достиже тек до села Моравци код Љига, а магацин хране корпуса још се налазио северно од вододелнице између река Колубаре и Западне Мораве. Продужење градње пољске железнице ка Горњем Милановцу је, због стања и успона друмова, наилазило на највеће тешкоће. Како је граница до које је корпус могао оперативно да делује већ била прекорачена, командант је учинио хитну представку да се операције зауставе.


45


46

МАГАЗИН 10.2.2019.


Што је одред генерала Сорсића био у могућности да својим транспортним срдствима врши дотурање хране од Ваљева, као последње железничке станице, може се захвалити само томе што није било озбиљнијих борби, па ни потребе да попуњава утрошак муниције. Веза са 62. дивизијом је код Вишеграда слободна, али су операције у правцу ка Ужицу много задоцниле. Командант 62. дивизије решио је да потисне Црногорце са простора око Вишеграда до реке Лима па је, из бригаде пуковника Зубера која је ушла у њен састав, преко Дрине био пребачен тек један батаљон. Због надошле воде Дрине подизање понтонског моста код Вишеграда, није било могуће, а и материјално стање дивизије оцењено је као рђаво. Увече 5. новембра слично је било и код 3. армије, па је из команде армијске групе Макензен из Смедерева стигла нова директива за продужење операције: „62. пешадијска дивизија са две бригаде 19. корпуса предузима заштиту десног бока армије на линији Вишеград – Ужице – Пожега, а у даљем току има задатак да српске и црногорске снаге, које се појаве пред њом, потисне ка Новој Вароши. Наступање 20. и 21. бригаде Моравском долином ка истоку има да се обустави. Остале четири бригаде 19. корпуса, и одред Сорсића, треба ујединити у правцу ка Ивањици и у даљем току упутити ка Сјеници. Осми корпус треба упутити преко Краљева ка Новом Пазару. Двадесет други немачки резрвни корпус продужава своје наступање Западноморавском долином ка Крушевцу, тежећи да по могућству одсече српске снаге, које се налазе још северно од реке и да добије наслон на 3. немачки корпус. Поред тога 3. армија има свом снагом да убрза радове на оправци железничког моста код Београда и да јави кад се нада да ће тај мост бити готов.“ Операцијски правци 62. пешадијске дивизије ка Новој Вароши, и 19. корпуса ка Сјеници, одговарали су у потпуности жељи аустроугарске Врховне команде, али заповест којом се врши укрштање 8. аустријског и 22. резервног немачког корпуса произвела је у Тешену, где је било седиште команде, озбиљно размимоилажење. Зато је аустријска Врховна

команда, команди 3. армије поставила питања: „Да ли команда 3. армије мисли да је померање 8. корпуса иза 22. немачког резервног корпуса ка Краљеву, дакле укрштање оба корпуса, лако и целисходно? Шта је познато о циљу овога укрштања?“ Команда 3. армије известила је да би укрштање корпуса било доиста велика компликација, јер је ово од стране команданта армијске групе наређено без икакве размене мишљења са командантом 3. армије. Разлог, који је официр за везу из команде у Смедереву доставио, да је укрштање наређено због боље опреме 8. корпуса за планинску војну не може се примити већ се пре може претпоставити да су по среди и други узроци, можда жеља да се 22. резервни немачки привуче ближе 11. немачкој армији. Команда армијске групе је ипак 6. октобра ујутро опозвала раније наређење, које је изискивало укрштање 8. и 22. немачког резервног корпуса. Градња железничког моста код Београда, за коју је била задужена 3. армија, ишла је споро због тешкоћа при одстрањивању великог броја подводних мина које су се налазиле на том простору. Очекивало се да ће мост у потпуности бити изграђен почетком децембра, а пошто је било потребно да се поправе и порушени вијадукти јужно и северно од Раље, градња се одужила до краја месеца када су први возови могли да успоставе нормалан саобрађај преко Саве код Београда.

Операције 11. немачке армије На фронту западно од Велике Мораве главнина 3. армијског корпуса стигла је до одсека Жупановачке реке, 105. дивизија је препадом заузела Варварин, 11. баварска дивизија налазила се у другој линији код Јагодине, а Алпски корпус стигао је код Крагујевца. На фронту источно од Велике Мораве 10. резерни корпус је избио до линије Дреновац – Степањско брдо – Клачевац, северно од Јовановачке реке, а код Кривог вира успостављена је веза између немачких и бугарских снага.

Операције 1. бугарске армије Шеста дивизија је заузела Криви вир, у првцу Ћуприје је успостављена веза са 101. немачком дивизијом, а једна бригада је била у покрету од Бољевца ка Соко Бањи. Придата немачка дивизија фон Белова стигла је са претходницом до села Злота, главнином код Брестовца, Слатине и Рготине, 8. дивизија је заузела Соко Бању, а 9. дивизија је, са две бригаде, око 15,00 без борбе стигла у Ниш. Прва дивизија је са једном бригадом водила борбу против утврђеног положаја Плоча, а са другим јединицама избила на линију Вис - Висока чука (кота 804) – Честобарје (кота 687), док је 3. дивизија избила до линије вис Јеринић – Предејане и дошла у везу са 1. дивизијом на Добром пољу и Добропољској чуки.

Операције 2. бугарске армије Бугарска Врховна команда донела је одлуку да се 2. армија на јужном фронту држи одбране, а на северном дејствује офанзивно у правцу Приштине и Лесковца. На северном фронту 1. бригада 3. дивизије налазила се у Качаничком теснацу на правцу према Урошевцу и водила борбу на линији Слатина – Врбан, 2. бригада 5. дивизије налазила се у Кончуљском теснацу оријентисана према Гњилану, и стигла до Биначке Мораве, а коњичка дивизија налазила се код Бујановца. Генерал Рибаков је са две бригаде, долином Јужне Мораве и Ветернице, наступао ка Лесковцу, а један одред 11. дивизије у току дана је заузео Тетово. На јужном фронту су трупе у одбрани распоређене на линији Свињичка глава – Градско и на линији Градско – Серта планина, а 11. дивизија са бригадом пуковника Бурмова, по трећи пут је без успеха нападала на противничке положаје код Криволака. У исто време 5. дивизија се сређивала у рејону Клисели – Штип, 7. дивизија се утврђивала према Свињичкој глави, а Коњичка дивизија се налазила северно од овог места. Р. Вукосављевић

47


Краљевачка медијска сцена

МАГАЗИН

10.2.2019.

НОВИНАРСТВО НИЈЕ ЗАНИМАЊЕ, НОВИНАРСТВО ЈЕ НАЧИН ЖИВОТА

48

- Ситуација у медијима никад није била гора, никад није било тако мало слободе зато што новинари, а и остали запослени у медијима, зависе од онога што ће испасти кроз прсте властима. - Власници медија очекују да они, пре свега, користе њему и његовим пословним партнерима. - Убијено новинарство и информисање главни су разлог што смо ту где смо и што немамо представу колико ћемо тек дубоко да пропаднемо. - Никоме не треба утицајна новина која може да доведе до превремених избора. - Како која власт иде она за собом вуче и своје новинаре, па је основна рак рана српског новинарства то што зависи од власти последњих десетак година као власници медија у Краљеву појављивали су се људи који до тада нису имали никакве везе са овом облашћу. Било је ту, поред два грађевинара, и оних за које се никада није могло са сигурношћу тврдити чиме се баве. То и чињеница да су желели да у новим фирмама заведу ред по само њима знаним аршинима довело је медијску

У

сцену на најнижи ниво од њеног настанка. Признају то и садашњи власници који су, током истраживање о стању у локалним медијима, говорили за Краљевачки МагазИН. Основни проблем власника је, верује Србо Трифуновић, што неће да слушају чак ни оне који би на својим плећима требало да изнесу сву тежину рада. Друга ствар је мешање у послове

које не разумеју. То и мешање политичара у рад медија представљају, по многима, рак рану српског новинарства. Зато су једна за другом са краљевачке медијске сцене нестале телевизије „Десетка“ и „Бисер“, а „Ибарске новости“ до стечаја довео Остоја Тегелтија. У то време је Србо Трифуновић већ био у „Блицу“ за који каже да предста-


Србо Трифуновић

49


10.2.2019.

МАГАЗИН

50

вља новину нове врсте, а новинарство нове врсте у Србији једе своју децу, пре свих оне који праве новине. - Престао сам у једном тренутку да радим и остао без посла. Кад молиш једну велику компанију да узме на кредит компјутер, па да ти одбија од плате, а они то не ураде, онда о каквој држави говоримо. То раде јер им држава дозвољава, зато што је систем тако направљен. Новинарство је увек било, биће и јесте једна од области у којима се прво виде и криза и бољитак. Ако ова држава крене прво ће се видети на новинарима. Зараде су биле пристојне док они који су отишли нису изгубили изборе. Док се из Дулићевих фондова добијало за „Очистимо Србију“ било је стравично много пара. Прича се да је

директорка имала плату око милион динара, а јаки новинари и по две хиљаде евра. Како која власт иде она за собом вуче и своје новинаре. Тако је основна рак рана српског новинарства то што зависи од власти. Тренутно покушавам да нађем некога и радим за неког џабе. Ишао сам у једну локалну телевизију и понудио да радим џабе, само да пишем, али ми нису одговорили – јада се Трифуновић. Дугогодишње познавање прилика у медијима даје добар основ за тврдњу да никада у овој области није било горе, никад није било тако мало слободе зато што новинари, а и остали запослени у медијима, зависе од онога што ће испасти кроз прсте властима. Такво стање утиче и на концепцију, пре свега ло-

калних новина, која као да и не постоји. Локална новина би, каже, морала да има додатак од пет шест страна о деци, јер су то регрути за будуће читаоце. Онај који буде помињан на свој начин ће се везати за новину и куповати је кад буде студент или запослен. Локалне новине, показало се много пута, читалац не купује зато што је чуо да у њима постоји текст о ухапшеном дилеру дроге већ зато што се куповина подразумева уз млеко, јогурт и хлеб. - Ја сам апсолутно за то да постоји медиј који ће бити под контролом једног мериторног градског тела као што је управни одбор. Шта би фалило управном одбору у коме ће седети представници свих партија на власти и ванпарламентарних странака. Не од-


бор који ће бити плаћен, већ управљачко тело које ће именовати главног и одговорног уредника на основу програма достављеног на конкурс. У локалној средини мора да постоји писани и електронски медиј као спас за српско новинарство, али у оквиру јавног предузеће за информисање. Српско новинарство је доживело сумрак у тренутку кад је препуштено неком преваранту кога ћемо сутра да ухапсимо – сматра Трифуновић. У прилог оваквом веровању иде тренутна ситуација у локалним медијима чији власници очекују да ови, пре свих, треба да користе њему и његовим пословним партнерима. У таквој ситуацији мало интереса показују за извештавање о неком талентованом детету,

социјалним проблемима, празним фабричким халама и другим информацијама од интереса за грађане. Новог власника интересује да на првим странама новина буду он и његов другар и да његове прљаве послове, ако их има, нико не дира. То што радници, чак и у њиховим медијима, не примају плате то треба да буде проблем државе. У тренутку када су новинари осиромашени и у потпуности ослобођени пара, ослобођени су и нечега што се некада звало слободна воља појединца, човека који размишља. Данас се људи плаше да ће их, и кад гласају, неко видети и пријавити газди да су гласали за другу партију. Све то доводи до размишљања да постајемо параноична нација.

- Скоро сам на интернету у оквиру једног форума водио жешћу расправу на тому слободног новинарства. Ко у овој држави поседује све секунде када су рекламе у питању? Шапер и Ђилас. Они владају медијима у држави. Они владају и у медије пусте кога хоће. Они ће да пусте да преживи онај кога они хоће – тврди Трифуновић. Иако у Краљеву никада није било толико телевизијских и радио станица тешко да се може говорити и о једној озбиљној емисији, а није редак случај да се о значајним догађајима из локалане средине пре сазна из програма јавног сервиса, са интернета или београдских издања. Информативне емисије на четири краљевачке телевизије личе као јајету, емитују се готово иден-

51


10.2.2019.

МАГАЗИН

52

тичне информације и понављају више пута у току дана. Последња телевизија која је у сваку следећу информативну емисију уносила нове информације била је, сведочи Трифуновић, „Десетка“. Искуство показује да чак и ако се после 15 сати, када је већ снимљена информативна емисија која ће бити поновљена бар два пута, догоди тешка саобраћајна несрећа то неће моћи да се види током дана. – Ни у новинама нема текстова који су новински. Само се трпа да се зачепи рупа. За кога је то идеално место, за мешетаре и политичаре. Нама је град дебилизован као што нам је дебилизована држава, а убијено новинарство и

информисање главни су разлог што смо ту где смо и што немамо представу колико ћемо тек дубоко да пропаднемо. Шта ће нам пренос скупштине на телевизији и одакле идеја да неко жели да седи у кући и да гледа њих три дана? Да ли они схватају да нико не жели да то гледа и то на три телевизије? Слушаш разна препуцавања и не можеш да живиш од људи који схватају да им је то феноменални начин за промоцију. Онда имаш ове фине који се смешкају и неће да се упецају на црвића који им је неко забацио, па долазимо до врло битне ствари привида новинарства и привида информисања. Гледамо на скупштини 70 људи од којих

поједини не да не би смели да уђу у скупштинску салу као одборници, него не би смели ни да прођу поред општине – каже Трифуновић. Они који су стицајем околности ступили у политички живот креирају јавно мњење у граду, свађају народ понашањем за скупштинском говорницом и на телевизијама, уверени да се у све разумеју. У таквој ситуацији нема новинарства, али се ствара обавеза да се то слуша и гледа, јер друго не постоји. Феномен посебне врсте представља чињеница да новинарством почиње да се бави свако ко помисли да и то може да ради, а свако ко је дошао и до најпростијег фотоапарата ауторитатив-


но мисли да може да буде фоторепортер. Зато је у новинама све чешће фотографија само начин да се закрпи рупа и надомести помањкање текста. Све то, верује Трифуновић, води потпуној дебилизацији нације. - Када си на било ком од локалних медија видео причу о неком интересантном човеку или догађају. Ја сам трагао за тим људима, завлачио се свуда јер ме је то интересовало. Ми смо из медија прогнали обичне људе, иако смо окружени врло интересантним људима. Сада ако немаш градоначелника на насловној страни као да немаш новине, али немамо његов став о томе колико је од првог пројекта до сада

повећана цена хале спортова и зашто се оволико пробијају рокови, нити који је то извођач испоставио највише нових рачуна . Онлајн новинарство ствара потпуни хаос, слуђивање народа и обесмишљавање професије. Служи да се брзо дође до информација, а добро је само за трку на сто метара, иако људи неће никада имати навику да читају велике чланке на компјутеру – каже Трифуновић дубоко уверен да култура ревије и недељника није умрла, треба је само вратити као и аналитику и истраживачко новинарство, посебно када су у питању штампани медији. И ма колико се сви, првенствено

они који су преузели одговорност за организацију живота у граду, клели у потребу за квалитетним медијима у делу стручне јавности преовладава мишљење да утицајна новина која може да доведе до превремених избора не треба никоме. Овакав став заснива се на чињеници да се нико не интересује како је и зашто изгорела документација у згради Градске управе, зашто се пробијају рокови и вишеструко повећава почетна вредност капиталних објеката, зашто зврје празне напуштене хале Старог Јасена, али и много тога другог. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53


54


55


Писали смо пре пет година: МагазИН 96 од 9. фебруара 2014. Појачава се притисак радника „Фабрике вагона“

МАГАЗИН

10.2.2019.

БЛОКАДА ГРАДСКИХ РАСКРСНИЦА

56

- Након окупљања у згради Скуштине града првог дана на пола сата блокиран мост на Ибру. - Штрајкачима „Фабрике вагона“ придружили се бивши радници „Магнохрома“ који траже исплату заосталог дела зарада према правоснажним судским пресудама. - У мањим групама штрајкачи блокирали више важних раскрсница у граду. - Један радник лакше повређен кад је возач аутомобила покушао да пробије блокаду. - У уторак састанак у Министарству привреде


57

Фото: М. Радовановић


10.2.2019.

МАГАЗИН

58

оком неколико последњих месеци радници „Фабрике вагона“, који штрајкују од половине поретходне године, покушавали су да повременим протестним шетњама укажу на тежину проблема који их оптерећује и подстакну надлежне да покрену питање исплате бар две минималне од шеснаест заосталих зарада, оверу здравствених књижица и повезивање радног стажа. Вишемесечни протести нису дали резултате, а притисци којима су радници у другим градовима успели да издејствују исплату по које минималне зараде подстакли су их да од почетка минуле недеље радикализују протесте блокадом саобраћајница у граду. У понедељак су им се придружили и бивши радници „Магнохрома“ који траже 20 одсто зарада колико је преостало након договора прошле године и исплате већег дела потраживања.

Т

Основ за потраживање су правоснажне судске пресуде према којима имају право и на камату. Неколико дана окупљања у згради Градске управе, и последњи пред канцеларијом градоначелника, нису дали резултате па су радници на пола сата блокирали мост на Ибру и тако најавили радикализацију протеста који је почео окупљањем бивших радника „Магнохрома“ испред зграде Основног суда. Председник Штрајкачког одбора Ненад Терзић потврђује да је су се на овај корак одлучили како би остварили своја права, а свакодневно се после кратког окупљања у згради Градске управе упућују према некој од значајнијих градских раскрсница и блокирају саобраћај у одређеном периоду. Током вишемесечног штрајка из Министсрства привреде није било назнака о могућности било каквог договора са штрајкачима, а разлог за то је

податак да менаџмент „Фабрике вагона“ није ништа учинио на изради личне карте предузећа коме, уколико до краја јуна не пронађе стратешког партнера, или не буде приватизовано, предстоји стечај. Председник штрајкачког одбора је потврдио да би у уторак могло да дође до састанка у Министарству привреде, али да званичан позив тек очекује. Радници „Фабрике вагона“ би у овом тренутку били задовољни и са две минималне зараде како би преживели, иако одбијају да то буде услов за повратак на посао, јер се захтеви истакнути на почетку штрајка нису променили. - Ми имамо наше захтеве, исплата заосталих зарада, овера здравствених књижица и повезивање стажа који није повезан од 2011. године. Свима нама је на обрачунима скунуто 6 до 8 хиљада дианра за то, али нам књижи-


ФАБРИКА ВАГОНА БЕЗ МЕНАЏМЕНТА Колико је тренутно стање у „Фабрици вагона“ повод за сукоб различитих интереса потврђују догађаји од петка и суботе када је на седници Надзорног одбора оставку на место генералног директора поднео Зоран Богдановић који је ову функцију вршио од половине децембра прошле године. Оставку су поднели и његови помоћници, а сви ће до избора новог руководства обављати само техничке послове. Након што је у петак у 18,10 председник Штрајкачког одбора у групи на Фејсбуку објавио да има сазнања како ће генерални директор на седници Надзорног одбора предложити покретање стечајног поступка у овом колективу уследио је позив свима да у суботу рано крену у одбрану предузећа које им дугује велики број неисплаћених зарада. И док радници оставку директора славе као победу Зоран Богдановић тврди да су изманипулисани од стране заштитнице капитала која пласира нетачне изјаве о стечају да би сачувала положај у „Фабрици вагона“. Повод це нису оверене а стаж није повезан – каже Терзић. Расположење међу штрајкачима је подељено и док један део подржава одлазак на преговре у ресорном министарству други се залаже за још већи притисак. Сви се слажу у оцени да протести немају политички карактер нити било какву повезаност са парламентарним изборима заказаним за 16. март. Након што првог дана протеста није било очекиваних ефеката у следећим су подељени у мање групе блокирали више саобраћајница, а уз извињење грађанима штрајкачи истичу добру сарадњу са припадницима Полицијске управе Краљево у одржавању реда током протеста. На списку штрајкача налази се 230 радника што је мање од трећине запослених. Још пре смене генералног директора „Фабрике вагона“ половином децембра прошле године потписан је

споразум да штрајкачи не долазе у просторије фабрике како би смањили трошкове превоза већине који живе на сеоском подручју. Иако у време штрајка послодавац није у обавези да исплаћује зараду морао би радницима да надокнади трошкове превоза до радног места. Председник Шрајкачког одбора је у сталној комуникацији са свим радницима који су у штрајку, а позвао их је да у понедељак између 6 и 6,30 дођу у „Фабрику вагона“. Они који се не буду одазвали, а изостанак не буду оправдали довољно уверљивим разлозима, убудуће неће имати заштиту Штрајкачког одбора. Терзић очекује помоћ локалне суправе у обезбеђењу једног до два аутобуса који би на састанак у Београд одвезао све који желе да путују. Новца за превоз немају ни представници радника који очекују да буду позвани, али верују да ће до уторка успети да обез-

за овакав став је сазнање да је у петак око 17,00 председнику Штрајкачког одбора проследила информацију о стечају, коју оцењује жестоком манипулацијом, у покушају да сачува своју столицу. Богдановић потврђује да је у оваквим условима смену тражио и Штрајкачки одбор који је раније усвојио његов програм за опоравак колектива, а очекује да ускоро буде смењен и са места директора „Ливнице“. Један од разлога за евентуалну смену и са места генералног директора види у наводном фаворизовању „Ливнице“ која представља само меатафору и покушај да покаже како само радом на такав начин радници могу да очекују зараде. И док одлазак на разговоре у Београд Богдановић види само као замајавање радника за штрајкаче је то сламка спаса. Заступница капитала већ у понедељак одлази у Београд, а штрајкачи траже да до избора новог менаџмента она преузме руковођење „Фабриком вагона“. Т.Р. беде бар за аутобуске карте. Приликом блокаде раскрснице код Аутоцентра „Дунав“ један од радника „Фабрике вагона“ је повређен кад је на њега налетео аутомобил који је покушао да пробије блокаду. Повређеном је помоћ указала екипа Здравственог центра „Студеница“, а Ненад Терзић подсећа да то у оваквим ситуацијама отежава чињеница да радници немају оверене здравствене књижице. Информација да би на седници Управног одбора „Фабрике вагона“ у суботу могло да буде предложено покретње стечаја у овом колективу утицала је на раднике да се већ у 9,00 окупе испред улаза у фабрику. На окупљање су позвани само они који живе у граду и ближој околини како би се избегли велики трошкови превоза првенствено оних који треба да пропутују и до 20 километара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59


Акција постављања кућица за псе

МАГАЗИН

10.2.2019.

ИЗОСТАЛО РАЗУМЕЕВ

60


ВАЊЕ НАДЛЕЖНИХ

- Све више паса без власника на краљевачким улицама. - Сваког викенда нови чопори. - Главним кривцем за то оцењује се Авенија МБ из Новог села која се бави збрињавањем напуштених паса простора шездесет општина у Србији. - Апел за чиповање паса како би били познати подаци о власницима. - Злостављање паса није ретка појава, понајвише због тога што казне за починиоце нису адекватне тежини дела. - Резултат злостављања пси са исеченим ногама и ушима, чак извађеним очима. - Јавно предузеће за управљање грађевинским земљиштем против постављања привремених кућица за псе без власника

61


апуштени пси без власника који лутају по урбаним или руралним подручјима обично живе у чопорима, а највећим делом потичу из групације некадашњих кућних љубимаца које су бивши власници, из различитих разлога, напустили и оставили на улици. Иако не постоји прецизна евиденција о њиховом броју сматра се да их је на територији Србије десетине хиљада а није реткост да се, у мањим или већим групама, сретну и на краљевачким улицама. Неки од њих ограничили су кретање на узак простор у околини одређених објеката, а најбољи пример је Мала која у непосредној близини зграде Полицијске управе живи пуних једанаест година. Бригу о њој годинама уназад воде припадници Министарства унутрашњих послова, а шансу да настави успешан живот после тешке болести од пре неколико година пружили су јој волонтери Друштва за заштиту животиња „Спаске“. Тумор на стомаку је отклоњен хируршким путем,

МАГАЗИН

10.2.2019.

Н

62

а након стерилизације Мала се вратила на место где је провела толико година. Све до пред крај прошле године спавала је испод степеништа зграде Полицијске управе, или поред стражарске кућице са друге стране Улице цара Лазара, а кад је на територији целе земље покренута акција за постављање кућица немењених псима без власника, коју је у Краљеву прихватило Друштво за заштиту животиња „Спаске“, добила је удобан смештај. У жељи да се испоштује законска процедура председница Друштва Данијела Јовић се обратила Градском већу и градоначелнику Краљева са захтевом да се одобре локације за постављање сличних кућица намењених псима без власника, а добрим начином да се обезбеде средства још једном су се показале друштвене мреже. Једна фотографија и кратак текст били су довољни да се јави донаторка из Немачке спремна и поднесе трошкове градње кућице која је само седам дана

касније стигла из Крагујевца. Како је за постављање на жељеној локацији била потребна сагласност Полицијске управе захтев да се одреди послат је на адресу начелника, а резултат се огледа у договору да кућица буде постављена са друге стране улице на коме Мала иначе проводи највише времена. Страх да би кућица могла да постане плен неког од неодговорних суграђана један је од основних разлога за жељу да буде постављена на простору који покривају камере Полицијске управе. Волонтери су добро знали да се на усељење не иде празних руку па су купили ћебе, чинију за храну и нешто грицкалица уверени да ће баш то утицати на промену навика нове власнице. Да се навике не мењају ни брзо ни лако потврдило се и овога пута, јер је требало да прође неколико дана до потврде да се Мала уселила у нови дом што су посведочиле и бројне фотографије послате на адресу Друштва. Колико је цела акција била оправдана


најбоље потврђује изузетно неповољна метеоролошке ситуација половином јануара у којој је Мала после толико година могла мирно да проводи ноћи током којих се темпертура спустила испод двоцифреног износа од нуле Целзијусове скале. Иницијатива за постављање кућица за псе покренута је у Зајечару, део средстава за ову намену обезбеђен у буџету локалне самоуправе, а у акцију су се први укључили волонтери који су правили привремене кућице од стиропора и картона које не би сметале пролазницима, а псима омогућиле да безбедније преброде зимски период. - Ја сам упутила захтев градоначелнику и он је усмено одобрио, али је требало донети одговарајућу одлуку која ће то подржати како не би имали проблема ни ми ни други људи. Остало је да се реши проблем и одреде локације где ће преко зиме моћи да се поставе кућице, а касније склоне док се у наредним годинама не дође до трај-

ног решења. Волонтери су направили петнаестак кућица на местима где хране псе, уз писмену потврду да је свака постављена привремено. У акцију се укључило и Кинолошко друштво „Краљево“ па се надамо да нас, иако још не постоји одлука Градског већа, нико неће дирати а ми ћемо настојати да се то реши на дуже стазе како више не би имали проблема - каже Јовић. Бољи познаваоци прилика у овој области тврде како би проблем паса луталица у граду био решен да нема константног прилива нових паса из других подручја. Главним кривцем за то оцењује се Авенија МБ из Новог села која се бави збрињавањем напуштених паса са доброг дела Србије тако што их премешта у друге средине. Једна од најближих је Краљево па није необично да се и у најужем центру града током викенда појаве нови чопори паса. И прихватилиште за псе Зоо хигијене Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ је попуњено, па не може да прихва-

ти тако велики број паса који се све чешће појављују и у околним насељима. Да проблем није нов потврђују у Друштву за заштиту животиња „Спаске“ које свих шест огдина од оснивања настоји да укаже на опасност која прети из Новог села. Добра потврда су бројни докази и пријаве надлежним службама на понашање власника Авеније МБ, али ни једна није допринела да се у решавању проблема крене са мртве тачке. И неупућенима је видљиво да оваквих паса има више у зимском периоду, а посебан проблем представља све израженија појава неухрањених и болесних. - Пре неколико дана сам пронашла женку посавца тешку дванаест кила, живи костур који се преко ноћи појавио у Насељу Моше Пијаде. Пас нема чип, потпуно је уплашен, дезоријентисан и дехидриран са видљивим отиском ланца око врата, па смо га преузели на лечење. Дешавало се и ранијих година да људи са села избаце по неког пса, али

63


МАГАЗИН

10.2.2019.

ни тамо нема толико људи колико се нових паса појави преко ноћи. Главни проблем је Авенија МБ која ради на територји шездесет општина, па није реткост да псе истовари у близини моста на Камиџори, Витановцу или Витковцу - каже Јовић. Међу оваквим псима готово да и нема чипованих, па ни података о власнику како би били обавештени да су изгубљени пси пронађени. У ретким случајевима кад се наиђе на такве процедура подрзумева обавештавање уз препоруку да поведу више рачуна о кућним љубимцима како се поново не би нашли на улици. У таквим околностима значајним се чини апел за доношење одлуке о обавезном чиповању свих паса, као што је то случај у другим земљама. Чиповање је повезано са вакцинацијом против беснила и стерилизацијом од чега су ослобођене регистроване само одгајивачнице, па обавеза прелази на новог власника. И поред законске обавезе о вакцинисању против беснила приметно је неадекватно понашање ветеринара ко-

64

ји на то не упозоравају власнике паса. Ни злостављање није тако ретка појава, понајвише због тога што казне за починиоце нису адекватне тежини дела, а у Друштву подсећају на велики број паса код којих се резултат злостављања огледа у исеченим ногама и ушима, чак извађеним очима. - Прошлог лета сам нашла штене од непуна два месеца које је неко шутнуо у главу и сломио му вилицу. Ко зна колико је била таква на улици кад ни ветеринару није јасно како је преживела кад су јој и уста била пуна црва. Имала је сломљену вилицу, одваљен горњи део, шугу и пад имунитета, а после две операције провела је четири месеца у стационару. Лавовски се борила али још не може да дише јер јој је нос био сломљен, а код нас је немогуће урадити операцију да се канали у носу прошире. Опоравила се и треба да лети за Флориду, јер се јавила Американка да помогне у лечењу и да је удоми. Покушавамо да нађемо неког ко лети за Америку, јер због проблема не сме да путује у пртљажнику - каже Јо-

вић указујући на бројне друге проблеме злостављања животиња. Међу њима има оних са сломљеним ногама, али и кичмом, а податак да је у Сијаћем пољу хицем у главу убијен власнички пас повод је за пријаву полицији. Ма колико да полиција излази у сусрет Удружењу, и реагује на сваку пријаву, чини се да, и кад се прикупе сви докази, затаји тужилаштво. Добра потврда су дешавања из априла прошле године након пријаве да је пас обешен о дрво. Ни писана изјава сведока, фотографије, имена и презимена жене и два мушкарца и регистарска ознака аутомобила нису били довољни за покретање поступка, а у Удружењу нема података ни да су саслушани. Мала корист је то што су припадници полиције реаговали и дошли на место злочина десетак минута након пријаве, али нису затекли леш који је у међувремену склоњен. Нема много користи ни од апела грађанима, а посебно опасним оцењују се претње упућене онима који у граду хране животиње.


- У градској одлуци о начину и држању паса није забрањено хранити их гранулама, паштетама, виршлама, а забрањено је хранити кланичним отпадом. Ту наилазимо на велики проблем јер Закон о добробити, који је изнад ове одлуке, каже да се треба бринути о животињама. Апелујем на грађане, посебно сада преко зиме док не прођу мразеви, да ко год може направи картонску кутију па са мало стиропора, лепљиве траке и фолије направи привремену кућицу, јер ни ми ни прихаватилиште не можемо све да склонимо. Све је више људи који се укључују у акцију што потврђују фотографијама. У продавницу Ваикики у Рибници пустили су пса који целу зиму спава унутра на фотељи. Ко год оде тамо одушевљава се, па се сликају са њим и шаљу нам фотографије, а има и других локала у граду који су отворили врата за псе током овогодишњих мразева. Што више апелујемо грађани се више одазивају па их пуштају у улазе зграда, дају храну и воду - каже Јовић.

О односу према псима најбоље сведоче пример Моне која се најчешће среће у близини Дома друштвених организација и увек иде за децом, као и Бранкица која је пуних дванаест година присутна у објекту Ц2 Насеља Моше Пијаде. Толико се зближила са станарима да стрпљиво чека испред лифта док јој неко не отвори врата како би се спустила до приземља, или вратила на други спрат. Станари ове зграде већ су навикли да годинама спава у ходнику испред врата, по који пут и у стану, а сви добро знају за њену навику да сваког дана редовно обиђе цело насеље. Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности је поводом захтева Друштва за заштиту животиња „Спаске“ затражило мишљење Јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем „Краљево“ о постављању привремених кућица за псе на неколико локација у граду. Ових дана је стигао одговор с позивом на одлуку о држању паса и мачака на територији града Краљева, усвојеној

на седници Скуштине града 2. новембра 2015. године,и одговарајуће чланове о мерама забране које се односе на држање паса и мачака без надзора власника или држаоца, као и пуштање паса са поводца у парковима и на другим јавним површинама које нису одређене за ту намеру. - На свим зеленим површинама које су захтевом наведене, како на територији парка иза Дома друштвених, парк Пљакин шанац, око Дома културе, код Пијаце, по мишљењу Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ није адекватна за такав вид активности имајући у виду близину вртића, школе, стамбених објеката, општу намену парка, естетски аспект, нарушавање јавног реда и мира услед евентуалног лавежа и ризичног понашања паса у тако неограђеном простору. Сходно томе, нисмо сагласни са одређивањем ових локација - стоји у одговору који је потписао директор Александар Несторовић. Т. Радованови Фото: М. Радовановићћ

65


66

МАГАЗИН 10.2.2019.


Др. Зоран Петровић 1950 - 2019

67


10.2.2019.

МАГАЗИН

68

Др Зоран Петровић


Знаменити Краљевчани: Др Зоран Петровић (1)

УСПЕШАН СПОЈ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ

- Иако је Зоран Петровић све време школовања био најбољи ђак у одељењу није могао, као бројне касније генерације, да се хвали одличним успехом јер таквих, због строгих критеријума, није било у целој школи. – Од првог дана у краљевачком „Металу“ радно ангажовањеје трајало између осам и десет сати. – Напоран рад и спорт нису ишли заједно, а празнина након напуштања кошарке попуњена студирањем на Вишој техничкој школи. - Машински факултет у Краљеву је отворен због потреба „Фабрике вагона“ и трстеничке „Прве петолетке“ за високо образованим кадром, а обе фабрике пружале добре могућности за студије свима који су се налазили у радном односу

Фото: М. Радовановић

МагазИН 146 од 16. новембра 2014.

69


туро образложење одлуке Скупштине граде Краљева о додели Дипломе заслужног грађанина за 2014. годину доктору Зорану Петровићу, професору на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву, сведочи да су повод за признање врхунска научно-истраживачка достигнућа у области машинства. На свечаности поводом доделе октобарских признања чуло се и да је Зоран Петровић доктор техничких наука кога подједнако цене студенти и колеге са краљевачког, као и факултета у земљи и иностранству, исказујући му изузетно поштовање и поверење, из чега је проистекло много успешних идеја и вредних заједничких резултата. Др Петровић је оснивач Кошаркашког клуба и Спортског друштва „Машинац“ и члан удружења МЕНСА. Резултате научно-истраживачког рада афирмисао је објављивањем радова на домаћим и међународним научним скуповима и у часописима националног и међународног значаја, а аутор је и коаутор два универзитетска уџбеника. Др Зоран Пе-

МАГАЗИН

10.2.2019.

Ш

70


тровић је учествовао, или руководио, бројним истраживачким и научним пројектима које су подржали регионалне и републичка заједница науке, Министарство науке, фондови и привреда. Све то добар је повод да га Краљевски МагазИН сврста у ред знаменитих Краљевчана, а много тога што је водило ка значајном признању осветли и са друге стране. Већ на први поглед др Петровић открива једног од ретких људи који је до највишег академског звања стигао школујући се кроз рад и теоретска знања све време обогаћујући практичним. А пут до врха кренуо је из просечне радничке породице Славке и Радисава Петровића, радника Фабрике вагона који је пре Другог светског рата изучио и пекарски и касапски занат што га је по оснивању одвело у краљевачко „Пекарство“. У Рајићевој, данас Улици октобарских жртава, првенац у породици Петровића постао је власник неколико златника и сребрњака који су били добра основа за куповину плаца поред пруге Краљево-Скопље подно Пољоривредне школе на коме је убрзо изграђена скромна породична кућа. Првих година друге половине двадесетог века то је била далека периферија и место на коме се налазила велика табла са назнаком да се улази у град. Са растом града који је доживљавао до тада невиђену експанзију стасавао је и будући доктор наука уз вршњаке са простора од Ратарског имања до Женеве. Играо се фудбал на пољанама и у овом крају, али и у малом парку на коме је касније грађен Ресторан Женева због чега су се сви дечаци овог краја преселили у оближњу Поцерску улицу. Доминантан у сећању из тог периода је колективни дух и живот у коме су вршњаци на равне делове делили свако парче хлеба премазано чистом свињском машћу. Ма колико да је одрастање обележило сиромаштво, тек толико да су радничке породице могле да га поднесу, ни у једном тренутку живот није био угрожен. Није било лускуза, стално се радило и доприносило бољем животу, а чи-

тав период одрастања обележило је дружење какво већ одавно не постоји. А већ први дани школовања указују на неправду због сазнања је учитељица врло брзо показала да је далеко наклоњенија деци имућнијих родитеља него оној из радничких породица. На школу која се налазила на простору данашње зграде Градске управе подсећа велико двориште и подрум у које су просветари затварали несташније дечаке не би ли утицали на њих да се промене. Краљево је тих година било препознавано по калдрмисаним улицама, дрвеним и тек по којој бетонској бандери, али и почетку градње Хотела „Турист“ и нове зграде општине са друге стране Улице цара Лазара. Зграде су облагане квадратним керамичким плочицма странице два сантиметра и биле добро средство за игру линџе онима који нису били у ситуацији да на линију нацртану на земљи бацају месингане или алумнијумске кованице. - Био сам у другом разреду кад је почела да се гради зграда општине, па су почели да нас сељакају од школе до школе, прво у зграду у којој је данас Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, затим школу „Димитрије Туцовић“, па у Рибницу, а тек у четвртом разреду смо се свечано уселили у нову зграду школе „Светозар Марковић“. Од петог разреда се у овој школи учио енглески, руски и француски језик, а ми се договоримо да идемо на француски као најмање популаран како би остали заједно до краја школовања. На моју несрећу почетком петог разреда отвори се километар и по удаљена школа „Чибуковачки партизани“, а опшптина донесе одлуку да сва деца која станују између Карађорђеве и Ратарског имања морају да иду у њу. Тако после само месец дана од почетка школске године напустим старо друштво у школи „Светозар Марковић“ – сећа се др Петровић. Са обе стране улице до школе налазиле су се њиве и воћњаци, а већ од фабрике намештаја Стари Јасен куће биле све ређе. Прави доживљај за већину несташних вршњака било је бра-

ње воће на путу до школе, по некад и по који камен упућен према лименим певчевима на врху димњака. На овај период подсећају и шамари које је немилице делио директор школе све док не признају ко је каменом поломио прозор на некој од околних кућа. Искуства овог периода живота битно су утицала на однос према студентима током рада на факултету и стално настојање да се добро измери свака изговорена реч, поготово на првим годинама студија, како би и нови академски грађани прихватили нов начин понашања. Као једном од најбољих ђака посебно добро је „ишла“ математика због чега су се пред упис у средњу школу већ назирала нека нова интересовања, а одлични ђаци су, посебно Зоран Петровић као победник на бројним такмичењима, по правилу тежили гимназији као елитној школи. Родитељи нису били сигурни да могу да финансирају студије ван Краљева, па је избор пао на другу по рејтингу, Техничку школу која је омогућавала прво запослење већ после четири године. - Док сам још био у „Светозару Марковићу“ почео сам да тренирам кошарку у Слоги, а као млађи пионири са пенала нисмо могли до коша да добацимо тешке кожне лопте, које су личиле на фудбалске, поготово кад се поквасе и постану тешке као камени, па могу да разбију нос. Активно сам се бавио спортом све док нисам прешао у другу школу кад сам, због сат времена потребних за одлазак на тренинг, полако запуштао и на крају потпуно престао да тренирам. Средња школа је била интересантна, а наставници захтевали од нас да много радимо, па мислим да смо тада радили више него данас студенти на факулету. У школи смо учили из универзитетских уџбеника, од нас се тражило много рада, а теоретска знања смо допуњавали у фабрикама где смо учили занат и радили на машинама. У току средње школе сам се поново активирао у спорту посебно после неког такмичења школа, а припадао сам првој генерацији која је победила до тада у кошарци неприкосновену гимназију.

71


72

МАГАЗИН 10.2.2019.


Мој допринос победи је био значајан, јер противници нису очекивали да ћу баш ја да им помрсим конце, а убрзо је уследио и позив из Слоге да почнем да тренирам тако да сам већ по завршетку школе постао првотимац локалног лигаша – каже др Петровић Носиоци Слогине игре били су Митар Беатовић, Лазар Панић, Јован Дучић, сви са Ратарског имања, и од најранијег детињства били узор многоборојним дечацима овог краја. Уз припаднике млађе гарде, Петровића, Анђелковића, Лозанића, Ђоковића кратко време је играо и већ легендарни Љубодраг Симоновић Дуци, играч посебног кова који се по много чему разликовао од осталих. И док су Слогини првотимци на путовањима слободно време користили за разоноду он је читао књиге, имао организован режим живота и тражио од других да га следе. Др Петровић признаје да је било тешко пратити јединог од првотимаца који је и у дворишту породичне кућа имао кош и стално вежбао. Вежбали су и остали, само на заједничким тренинзима, а са посебним жаром кад су први пут добили мекане италијанске патике које су по ко зна колико пута крпљене све док се нису потпуно распале. Непосредно након матуре случајни поглед на огласну таблу испред Завода за запошљавање зауставио се на конкурсу за пријем машинских техничара у „Аутотранспорт“ и „Метал“. Одлука да се конкурише у овом другом изазвана је сазнањем да знатно краће траје приправничи стаж. Осим успеха у школи бодове је носило и социјално порекло, а Петровићу одговарало и једно и друго. Иако је све време школовања био најбољи ђак у одељењу није могао, као бројне касније генерације, да се хвали одличним успехом јер таквих, због строгих критеријума, није било у целој школи. Много година касније готово сви из његове генерације доказали су се као врло успешни

пословни људи који су градили каријеру у земљи све док је домаћа привреда колико толико радила. Од првог дана у „Металу“ у погону који је упошљавао браваре, машинбраваре, алатничаре, глодаче, стругаре, електричаре, водоинсталатере, коваче, моделаре, столаре, завариваче и друге занатлије стварали су се услови за производњу од одржавања и израде алата до израде модела за ливницу. - Морао сам да дођем у шест ујутру да сваком раднику напишем шта ће да ради, колико то вреди, да погледам шта су дежурни радили у току друге и треће смене. Имао сам око 80 радника и захтеван посао на коме сам проводио девет до десет сати дневно. Радио сам и за време празника и са свим људима био у дивним односима без иједног озбиљнијег конфликта. Много сам научио јер је требало савладати све занате, а упознао сам много ситних али веома значајних ствари из области заваривања и обраде метала. Радило се и суботом кад се путовало на утакмице, па је дошло до несугласица поготово кад је тренер Мишовић захтевао да тренирамо два пута дневно. Нисам то могао физички да издржим па сам одлучио да напустим кошарку – прича др Петровић. Навикнут на целодневну активност нашао се у веома незавидној ситуацији са на први поглед превише слободног времена које је требало испунити на неки начин. У ситуацији када би сваки млад човек бар покушао да га утроши на одмор и разоноду Зоран Петровић је одлучио да упише Вишу техничку школу у Чачаку. Иако стално запослен у „Металу“ одлучио се на редовно студирање како би избегао плаћање школарине у данашње време познатије као самофинансирање. Тек неколицина колега из Краљева било је довољно да на предавањима и вежбањима покрију повремено одсуство са наставе. Некако у то време „Метал“ је

постао саставни део „Фабрике вагона“, а сада већ инжењер Зоран Петровић одлучио да одслужи војни рок како би по повратку могао озбиљније да се посвети даљем образовању. У Краљеву је већ отворено одељење Машинског факултета, а са одличним успехом завршена Виша техничка школа добар повод да се уз неколико допунских испита упише на трећу годину студија. - Положим четири допунска испита, а добијем потврду да ће ми бити признато шест испита из Чачка тако да сам имао више положених него друге колеге које су студирале ванредно. У тренутку кад ми је због неспоразума са професором онемогућено да положим један испит одлучим да одем у војску. Јединица високог стандарда окупљала је велики број високо образованих људи који су пратили стање над Београдом и чували престоницу од евентуалног агресора. Из војске сам положио недостајући испит и следеће године уписао редовно трећу годину Машинског факултета – прича др Петровић. Машински факултет у Краљеву је отворен због потреба „Фабрике вагона“ и трстеничке „Прве петолетке“ за високо образованим кадром, а обе фабрике пружале добре могућности за студије свима који су се налазили у радном односу. Уз пуну плату свакоме је омогућено да прати редовну наставу и има додатних пет дана одмора за полагање сваког испита. Изванредни услови за школовање чине да др Петровић овај период сматра најлепшим у животу поготово што је теоретски знања са факултета свакодневно проверавао у пракси. Факултет је завршио као први на смеру за производно привредно машинство који је типичну производњу допуњавао елементима менаџмента. Само пар месеци касније место конструктора заменио је другим као водећи пројектант. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73


74

МАГАЗИН 10.2.2019.


75


МАГАЗИН

10.2.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

76

Фантастично путовање у ОЗ

„Фантастично путовање у ОЗ“ прати девојчицу Дороти, унуку надалеко познате Дороти, која одлази у чаробну земљу помоћу бакиних магичних ципелица и стиже у прави час да спасе Смарагдни град од лукавог Урфина Џуса и његових дрвених војника. Стари другари Лимени, Страшило и Лав уз помоћ Дороти покушаће да поразе Урфинову војску и открију разлог његове мрзовоље. Деведесетједноминутна анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, настала је по сценарију Александра Бојарског и Џефрија Хилтона у режији Фјодора Димитрева и Дарине Шмит, а гласове анимираним јунацима позајмили су Невена Ђоковић, Милан Антонић, Никола Шурбановић, Душко Радовић, Јован Јелисавчић. Филм се приказује до 13. фебруара, а пројекције почињу у 16,30.

Ко се боји вука још У градићу у коме овце и вукови живе у миру, појављују се два госта, поларна лисица и мала овца. Нико не очекује у какав проблем ће их они довести, а мораће да се удруже да би пребродили опасност. Само тимски рад може да реши проблеме и помогне им да се суоче


са изазовима, јер су заједно јачи. Анимирану породични авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, у осамдесет минута је спаковао Владимир Николаев по сценерију који је написао са Робертом Ленсом. Филм је на репертоару биоскопа до среде 13. фебруара, а последња пројекција почиње у 18,30.

Такси блуз „Такси блуз“ је романтична комедија, истовремено шармантни и узбудљиви „road movie“. Главни јунак приче је четрдесетдвогодишњи Марко, симпатични пропали драматург ко-

ји годинама ради као таксиста и чије авантуре филм прати током једне урнебесне ноћи. Наизглед нормалан дан на послу претвориће се у хаос кад се у његова кола ушуња дечак Дамир који је, у потразу за својим оцем, побегао из дома за незбринуту децу. Вожња њих двојице у таксију током ноћи изнедриће гомилу сулудих ситуација које ће се смењивати заједно са мноштвом ликова који ће, као муштерије, продефиловати кроз такси. Деведесетпетоминутну романсирану комедију у 2Д формату Мирослав Стаматов је режирао према сценарију који су написали Марко Бацковић и Татјана Илић, а у водећим улогама наступају Андрија Милошевић, Милена Предић, Тодор Јовановић, Александра Томић, Никола Ђуричко, Сергеј Трифуновић, Борис Миливојевић, Борис Комненић и Никола Пејаковић. Филм се приказује до 13. фебруара у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Соба за бекство Шест странаца наћи ће се у околностима које су ван њихове контроле, а да би преживели мораће да искористе сво знање које имају. Стидљива ученица физике Зоја, бунтовник Бен, млади трговац Џејсон, ратна ветеранка Аманда, бивши рудар Мајк и заљубљеник у концепт „Escape Room“ Дени истовре-

мено добију на поклон специјалну кутију-слагалицу. Пошто су успели да је сложе, отвара им се траг који их води у „Escape Room“ и отвара прилику да, уколико успешно реше све загонетке, освоје десет хиљада долара. Али, када Бен покуша да изађе из собе на паузу, да кратко запали цигарету, схвати да су врата закључана и да је игра већ почела. Деведесетдеветоминутни научнофантастични трилер Мајкл Ноер је режирао према сценарију Браги Ф. Шат и Марие Мелник, а водеће улоге тумаче Дебора Ен Вол, Тајлер Лејбин и Тејлор Расел. Филм се приказује још данас, а последња пројекција почиње у 22 сата.

Мула Оскаровац Клинт Иствуд се први пут након 2009. године, и филма „Гран Торино“, појављује у двострукој улози, редитеља и протагонисте у остварењу насталом према сценарију Ника Шенка инспирисаног чланком у Њујорк Тајмсу. Иствуд је у улози Ерла Стоуна, човека у осамдесетим који је банкротирао, сам је и чека хипотеку над послом, када му понуде посао у којем само мора да вози. Иако се чини прилично лако Ерл постаје мула мексичког картела. Посао му добро иде, чак толико добро да му повећају „терет“, а њега прогласе главним руководиоцем, али се врло брзо нађе у центру интересовања полиције и агента за борбу против наркотика Колина Бејтса. Иако су његови проблеми са новцем ствар прошлости, из ње почињу да израњају и Ерлове грешке, а питање је хоће ли имати довољно времена да их све исправи пре него га сустигну рука правде, или картел за који ради. Криминалистичка драма у 2Д формату настала је по сценарију Сема Долника и Ника Шенка, а поред Иствуда у водећим улогама појављују се Бредли Купер и Таиса Фармига. Филм се приказује од сутра до среде у пројекцијама које почињу у 22 сата.

77


78

МАГАЗИН 10.2.2019.


79


Краљевчанин који не зна за поразе: Александар Ђуровић (1)

МАГАЗИН

10.2.2019.

ЖИВОТ У ПОМЕРАЊУ ГРАНИЦА

80

- Најтежа бициклистичка трка на свету вози се са западне на источну обалу Сједињених Америчких Држава. - За дванаест дана 4.800 километара. - Александар Ђуровић актуелни државни првак у ултрамаратону. - На етапи дугој 533 километра само пет минута са обе ноге на земљи. - Два пута победник маратона на Старој планини. - Ако се најефикаснијем превозном средству дода љубав према природи, и чињеница да не зависи ни од кога, онда је јасно зашто Ђуровићу и лети и зими дан ми почиње и завршава се вожњом која појачава зависност од бициклизма.


Александар Ђуровић

81


еценијама уназад Краљево је у свету бициклизма познато као место из кога долазе такмичари који се са најзначајнијих такмичења у земљи и ван ње враћају са значајним трофејима. Припадници средње генерације опробали су се и на Олимпијским играма, а норму за учешће на наредним испунили су и најмлађи. И док је пажња највећег броја љубитеља бициклистичког спорта везана за друмске трке релативно мало је оних који знају да постоје и други видови надметања двоточкаша. Једно такво наговештава могућност да овај крај заузме значајно место у ултрабициклизму, а шанса за то пружа се Александру Ђуровићу који се ужурбано припрема за учешће у једном од најзначајнијих светских надметања у овом спорту. Годинама пре тога страст према бициклизму задовољавао је учешћем на маунтин бајк надметањима чија је дужина, и у маратону као најтежој дисциплини, ограничена на само неколико сати. Ултрабициклизам је, објашњава Ђуровић, трка која непрекидно траје двадесет четири сата, некад и много више. Судбина оних који живе на граници

МАГАЗИН

10.2.2019.

Д

82

две области, поготово ако је подједанко удаљен од центара једне и друге, у значајној мери појачава дилему којој више припадају. У таквом положају нашао се и Александар Ђуровић из Отрока, на територији општине Врњачка Бања, рођен у Краљеву где је одрастао, проводио младост, направио прве кораке у бициклизму, почео да ради... Време кад најмлађи праве прве кораке у спорту у случају Слободана Ђуровића није наговештавало да ће се бавити било којим, понајмање ултрабициклизмом који се, с правом, сврстава у категорију најтежих. Разлог лежи у чињеници да је рођен са раком јетре, а први пут оперисан кад је имао само два и по месеца. О тешком периоду сведоче само сећања родитеља којима је мало наде у преживљавање пружао податак да је преостало тек десетак одсто органа значајног за обнављање крви. Иако се најтежим сматрају први месеци живота, проведени у Институту за мајку и дете, свест о тежини болести постала је јасније изражена у периоду кад због бола није био у ситуацији да се поигра са вршњацима. - Сећам се свих школских крос такмичења кад крене група, а ја после сто

метара не могу даље. Школа у Грачацу је позната по одбојци која је више била заступљена на часовима фискултуре, а кад смо и играли фудбал једино сам могао да браним. У међувремену сам почео да возим пони бицикл, спустим се низ брдо, али је увек проблем да се вратим. У таквим тренуцима у човеку проради инат, па кад могу други зашто не бих и ја. Тако сам сваки следећи пут померао неку границу, а бициклизам и


јесте спорт у коме нон стоп помераш границе. И кад у класичном бициклизму пробаш све остаје ултрабициклизам као начин за померање свих могућих граница - каже Ђуровић. Отац Милош је по много чему одскакао од сеоске средине, чак и по врсти музике коју је волео што је у многоме утицало на Александрову жељу да свира гитару. Да је добије потрудио се стриц, а да научи помогла упорност уз по коју књигу и посебна пажња усмерена ка ономе што је могло да се чује посредством радио таласа. Половину деведесетих година прошлог века обележило је тешко време које се поклопило са последњим годинама основношколског образовања. Још на почетку тинејџерског доба задојен музиком Александар ће са првим годинама Електротехничке школе у Краљеву открити да је метал рок нешто што га привлачи више од других жанрова. Довољно вежбања појачавало је уверење о спремности да се појави на музичкој сцени, а неколико свирки са бендом прилика за поређење са другима на фестивалима у околним градовима. Ма колико био тежак овај период живота сматра се посебно занимљи-

вим, можда и због бунтовности којом су млади настојали да амортизују његове негативне ефекте. Баш то је било повод да Александар пре завршетка напусти школу и потражи запослење као прилику да, колико је то могуће, допринесе стабилизацији пољуљаног стандарда породичног домаћинства. Интересовање за електронику из периода основне школе, и знање стечено након тога, било је довољно за шансу коју је пружао сервис „Јутон“ у Карађорђевој улици. У време кад је аутобуска карта до Краљева била прескупа, а цене услуга такве да су се Краљевчани све ређе одлучивали да поправљају покварене телевизоре, једино решење је привремено дистанцирање од посла уз који је завршио и школу. Трајало је то до пролећа 1999. године и могућности да настави рад у истуреном одељењу сервиса у Врњачкој Бањи у коме је провео прву ноћ НАТО бомбардовања, између 24. и 25. марта, јер није било аутобуса за повратак кући. У време кад је мало коме падало на памет да мисли о поквареним телевизорима прилику за било какву зараду пружао је дисконт пића у Вранешима, а најједноставнијим начином за одлазак на посао

показао се бицикл. Пони из периода детињства већ је био у фази распада, а мало уштеђевине довољно за други бицикл који је пружао довољно сигурности да стигне до града на пробу бенда. - Рекреативно сам се бавио планинарењем у Планинарско смучарском друштву „Гвоздац“ и, као дете са села које воли природу, одлазио на Гоч и Столове. У то време сам избегавао бављење спортом, а то што сам морао да путујем до Краљева било је колико могу да издржим. Организам је временом мало ојачао па смо другар и ја одлучили да пробамо одлазак бициклом у природу, до Столова, Гоча, Каменице, Гледићких планина. Тако ме је заинтересовао бициклизам, јер пружа слободу да завршим у месту у коме никад нисам био. Кад год имам слободан дан одем на планине до места где ми раније никад није пало на памет да одем, а ако сам прешао педесет километара следећи пут сам настојао да прођем бар шездесет. После бомбардовања сам се вратио у сервис у Подунавцима и тад је кренуо период у коме се лепо зарађивало, па сам купио први озбиљан бицикл - сећа се Ђуровић.

83


84

МАГАЗИН 10.2.2019.


Нови маунтин бајк са брзинама био је прилика за ново искуство, дружење са заљубљеницима у планински бициклизам окупљеним у МТБ „Чикер“ и прва такмичења на крос кантри тркама. Иако је прву возио само три круга, на стази од неколико километара, био је то велики изазов због настојања да се растојање савлада у што краћем времену. И поред бола у јетри, која није могла да пречисти довољно крви колико је потребно за напор ове врсте, и свих других тешкоћа није било помисли о одустајању. Планински бициклизам се потврдио као суров спорт чија се драж огледа у чињеници да успех, за разлику од колективних, не зависи од неког другог. Један од основних услова за бављење је довољан ниво физичке спремности, у случају Александра Ђуровића редовне контроле и поштовање савета лекара, посебно кад је у питању исхрана, како не би дошао у ситуацију да постане зависник од лекова. - После прве трке направио сам или животну грешку, или преокрет у животу. Тад ми се то толико свидело, толико је прорадио адреналин и осећај после трке, да сам једва чекао следећу. Ако се најефикаснијем превозном средству дода љубав према природи, и чињеница да не зависиш ни од кога, онда је јасно зашто ми и лети и зими дан ми почиње и завршава се вожњом која појачава зависност од бициклизма. И Бициклистички савез се мало уозбиљио, па смо почели да добијамо лиценце, требало је да прође пар година да уђем у најјачу категорију, а тек тада почиње озбиљно тренирање и тешке трке. Наше планине су прелепе, а ја сам као члан Чикера возио маратоне на Јастрепцу, Копаонику, Фрушкој Гори, Златибору, Ловћену, после у Грчкој, Хрватској, Мађарској... где смо освајали и светске бодове. На првој трци у Поречу било је првих десет са светске ранг листе који су ми, као и такмичари из других земаља, изгледали као да су дошли из друге димензије. Цео живот сам радио да бих се бавио бициклизмом, а и ауто сам купио да бих могао да идем на трке. Направили смо носаче за бицикле, јер фабричке нисмо могли да купимо,

накачимо и правац планина. Сами смо финансирали одласке на такмичења, и куповину опреме, јер је било тешко наћи спонзора па су нам помагали углавном пријатељи који су имали некакву радњу или продавницу - сећа се Александар. Оснивање клуба екстремних спортова Маунтин повод је за прелазак у нову средину која се није показала довољно атрактивном за спонзоре, а кратко време у краљевачком Металцу било је прилика за покушај да се интензивира планински бициклизам. И док је друмски био више прилика за тренинг планински је пружао изазове којима се није могло одолети а, признаје Александар, боље се сналазио на планини него у друмским такмичењима. Покушај да по одласку из Металца пронађе довољно атрактиван начин да се бави бициклизмом и у периоду кад то временски услови не дозвољавају резултирао је оријентацији ка спинингу, релативно новој дисциплина која представља симулацију вожње друмског бицикла у затвореном простору. Осам година искуства у овој области прилика је за потврду да је све ситуације из реалног простора могуће пренети на специјално за ову сврху дизајниране бицикле прилагођене различитим категоријама корисника, у зависности од њихове физичке спремности. Бициклистички клуб Спринт се потврдио као добра прилика за спој лепог и корисног, а Ђуровић у њему сваког дана руководи тренинзима, како рекреативаца тако и професионалних спортиста. Колико је овај начин тренинга делотворан у одржавању кондиције потврђују искуства најбољих светских спортиста, међу њима и Новака Ђоковића. До потврде оспособљености за бављење тренерским послом непопходно је прибавити одговарајућу лиценцу, а контакт са заступницима за Балкан за ову врсту тренирања био је прилика за прве информације о трци кроз Америку. - То је најтежа бициклистичка трка на свету, вози се са западне на источну обалу, а 4.800 километара треба да се пређе за дванаест дана. Веома је тешко да се заврши, још теже победи, јер се

вози на класичном друмском тркачком бициклу, а немате тим па морате све време, од старта до циља, да возите сами. За трку сам чуо пре седам осам година, док сам се још увек бавио маунтин бајком и први пут учествовао на двадесетчетворочасовној трци на Старој планини на којој се, у екстремним условима и великој надморској висини, вози на кружној стази дугој тридесет километара са неколико контролних тачака. Кад сам добио позив за ову трку веровао сам у победу, а то сам и успео између само неколико такмичара јер је мало других било спремно и да стартује. И раније сам пробао да возим оволико, али само као спин, што се показало као још једна прилика за померање граница. За 24 сата вожње, без спавања, потрошио сам петнаест хиљада калорија што је десет пута више него при обављању било каквог уобичајеног посла. Друге године сам бранио титулу и водио до пред крај кад сам пао и тако повређен ипак успео да стигнем до циља. Треће године сам опет победио - каже Александар уз потврду да је уверење како нема премца повод да потражи нове начине за доказивање. Кад је 2017. организовано прво званично првенство државе у ултрамаратону Александар је потврдио надмоћ над осталим учесницима и поставио рекорд који још није оборен. У веома тешким условима, са великом висинском разликом, успео је да пређе 533 километра а током трке једва пет минута са обе ноге био на земљи. Године бављења бициклизмом прилика су за потврду о комплексности спорта због чега је, поред доброг познавања начина на који функционише тело, неопходно подједнако добро познавати биологију, хемију, нутриционизам, јер се само тако долази до врхунских резултата. Значајан фактор у том процесу је исхрана и унос у организам свега што му је потребно, а да ништа не буде вишак у чему помажу бројни суплементи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

85


86

МАГАЗИН 10.2.2019.


ПРОЛЕЋЕ У ФЕБРУАРУ

87


88

МАГАЗИН 10.2.2019.


89


90

МАГАЗИН 10.2.2019.


91


92

МАГАЗИН 10.2.2019.


93


94

МАГАЗИН 10.2.2019.


95


96

МАГАЗИН 10.2.2019.


97


МАГАЗИН

10.2.2019.

Рибница - ВГСК 3:1

98


99


МАГАЗИН

10.2.2019.

ЖКК Краљево - Лозница 74:52

100


101


МАГАЗИН

10.2.2019.

Слога - Ртањ 75:69

102


103


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 10. И 16. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

10.2.2019.

10. фебруар

104

1258 — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат. 1763 — Француска, Шпанија и Велика Британија су потписале Париски мир којим је завршен Седмогодишњи рат и Француска остала без колонија у Северној Америци. 1841 — Британски парламент је усвојио Акт о унији којим је укинуо скупштине Доње Канаде и Горње Канаде и образовао Провинцију Канада уместо њих. 1846 — Војска Британске источноиндијске компаније је поразила војску краљевства Сика у бици код Собраона, пресудној бици Првог англо-сикског рата. 1878 — Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти. 1879 — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака. 1891 — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији. 1906 — Поринут је бројни брод ХМС Дреднот, по ком је име добила цела генерација бродова и који је покренуо трку у наоружању између Велике Британије и Немачке. 1923 — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку. 1940 — Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ. 1942 — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милиони-

тог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“. 1947 — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке. 1962 — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс је у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела. 1964 — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара. 1989 — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке партије. 1996 — Рачунар IBM-а назван „Дубоко плаво“ је победио светског првака у шаху Гарија Каспарова. 1997 — Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део. 2000 — Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији. 2001 — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено. 2006 — Фатмир Сејдију изабран је за новог председника Косова. Свечаном церемонијом у Торину су отпочеле 20. Зимске олимпијске игре.

2009 — Први случајни судар при хипербрзини између два цела сателита у ниској Земљиној орбити се догодио када су се сателити Иридијум-33 и Космос2251 сударили и уништили један другог.

11. фебруар 660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан. 1531 — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве. 1752 — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву бол-


ницу у Сједињеним Америчким Државама. 1790 — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства. 1858 — Током рата за реформу (1856—1861) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика. 1873 — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република. 1889 — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт. 1919 — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република. 1929 — Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме

је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после прикључења Италији папске државе и града Рима. 1942 — Отпочела немачка Операција Керберус, велики поморски окршај који се одиграо током Другог светског рата у којем је немачка поморска ескадра сачињена од бојних крсташа Шархнорст и Гнајзенау, тешке крстарице Принц Еуген и већег броја разарача, испловила из луке Брест, пробила британску блокаду у каналу Ламанш и упловила у своју матичну луку у Немачкој. 1945 — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација. 1953 — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг. 1958 — Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта. 1959 — Проглашена Федерација Арапских Емирата Југа. 1970 — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит. 1971 — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана. 1973 — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата. 1975 — Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије. 1990 — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима. 1994 — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу „Дискавери“ на Земљу, окон-

чавши прву америчко-руску спејс шатл мисију. 1996 — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90. 1997 — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл. 1997 — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом (lex specialis) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“. 2001 — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица. 2002 — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази. 2011 — Под притиском протестаната председник Египта Хосни Мубарак је поднео оставку после више од 29 година на власти.

12. фебруар 1502 — Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство. 1733 — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану. 1812 — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увејо тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг 1818 — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука. 1825 — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад. 1832 — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору. 1851 — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.

105


10.2.2019.

МАГАЗИН

106

1855 — Основан је Државни универзитет Мичигена. 1899 — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику. 1912 — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен. 1942 — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи. 1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву. 1961 — Саопштено да су припадници сепаратитичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени. 1973 — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника. 1974 — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију. 1979 — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону „Ер Родезија“, који су оборили герилци. 1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја. 1993 — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991. 1997 — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји. 1999 —

Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент. 2000 — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у. 2002 — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001. 2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено. 2006 — У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5. Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци. Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада. Британски таблоид „News of the World“ објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.

13. фебруар 1358 — Потписан је Задарски мир којим је угарски краљ Лудвиг Анжујски поразио Млетачку републику и вратио Задар под своје окриље. 1542 — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе. 1633 — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични

систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757.. 1668 — Пописивањем Лисабонског споразума између Афонса VI и Карлоса II, Шпанија признала независност Португалије. 1689 — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском. 1793 — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске. 1861 — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије. 1935 — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга. 1945 — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је


погинуло 50.000 немачких војника. 1945 — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи. 1960 — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје. 1961 — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи. 1971 — Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку. 1975 — Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ. 1984 — Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистич-

ке партије Совјетског Савеза. 1990 — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке. 1991 — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила. 2000 — Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима. 2001 — Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 km трајало је 90 дана. 2002 — Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001. 2003 — Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.

14. фебруар 1663 — Канада постала француска краљевска провинција. 1797 — Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду у бици код рта Свети Винсент, на крајњем југу Португалије. 1804 — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија. За вођу изабран Карађорђе Петровић. 1835 — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав. На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу основано

прво позориште у Србији. Књажевскосербски театар једном седмично и празничним данима приређивао представе за кнеза и његове чиновнике и госте, а на репертоару били Вујићеви комади или његови преводи страних дела. 1859 — Орегон је постао 33. савезна држава САД. 1879 — Чилеанска војска је окупирала боливијску луку Антофагасту, што је био повод за Пацифички рат. 1912 — Аризона је постала 48. савезна држава САД. 1922 — Италијански инжењер Гуљелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске. 1929 — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“. 1943 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца. 1946 — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене. 1956 — У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза. 1958 — Ирачки краљ Фејсал II и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала. 1972 — Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла. 1989 — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне. 1997 — Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни надзор до марта 1998.

107


10.2.2019.

МАГАЗИН

108

1998 — Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду. 2000 — У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ. 2001 — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад. 2002 — Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке. У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта. 2003 — Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године. После шест година живота, првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана смртоносна инјекција због симптома прогресивне болести плућа. 2005 — Бивши либански премијер Рафик Харири је убијен када је детониран експлозив поред којег је прошао његов аутомобил, што је покренуло Кедарски револуцију. 2006 — Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој. 2007 — На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије. 2018 — У средњој школи „Стоунмен Даглас“ у Паркланду на Флориди долази до школске пуцњаве. 17 људи је погинуло док је повређено између 14 и 20.

15. фебруар 399. п. н. е. - Атински филозоф Сократ осуђен на смрт. 590 — Хозроје II Парвез крунисан за краља Сасанидске Персије. 1115 — Папа Паскал II признао ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, где су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније добили задатак да бране Свету земљу. 1637 — Фердинанд III постао цар Светог Римског царства. 1763 — Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска задржала Шлезију коју је преузела од Аустрије и постала једна од водећих европских војних сила. 1764 — Основан је град Сент Луис. 1804 — У Орашцу Карађорђе је подигао Први српски устанак. 1835 — У Крагујевцу усвојен Сретењски устав и тиме је донета независност Књажевине Србије. 1879 — Амерички председник Радерфорд Б. Хејз је потписао закон који омогућава женама адвокатима да заступају случајеве пред Врховним судом Сједињених Америчких Држава. 1889 — Бојни брод УСС Мејн је експлодирао и потонуо у Хавани усмртивши 274 особе. Овај догађај је дао повод САД да објаве рат Шпанији. 1922 — У Хагу одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан при Уједињеним нацијама после Другог светског рата, по укидању Лиге народа. 1928 — Из Београда према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније Аеропут. Први путници били директор авио-компаније и пет новинара. 1942 — Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим војним поразом Уједињеног Краљевства у његовој војној историји.

1944 — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле Соломонска острва у Пацифику. 1944 — Британски авиони избацили око 1.000 бомби на Берлин. 1971 — Велика Британија прешла на децимални новчани систем, уместо дотадашњих фунти, шилинга и пенија. 1988 — Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС-јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине у Босни и Грчкој, одбио да поднесе оставку. 1989 — Десет година пошто је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили Авганистан. У десетогодишњем необјављеном рату погинуло 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца. 1990 — Велика Британија и Аргентина обновиле дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фолкландска Острва. 1993 — Парламент Словачке изабрао економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе Словачке, после распада Чехословачке. 1996 — Влада Босне и Херцеговине


саопштила да је у рату, од 1992. до 1995 — нестало око 30.000 људи, од којих преко 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага. 1997 — Опозициона коалиција „Заједно“ одржала последњи, 88. дан протеста, пошто је 11. фебруара испуњен њен основни захтев, признање резултата локалних избора у Србији из новембра 1996.. 1999 — У Кенији ухапшен лидер курдских побуњеника Абдулах Оџалан и изручен Турској, где је осуђен на смрт због издаје и пребачен у острвски затвор Имрали. 2002 — Председник САД Џорџ Буш објавио да његова земља има алтернативан план за смањење емисије гасова, које је регулисано Протоколом о глобалном загревању у Кјотоу 1997. Иако емитују четвртину количине гасова који ствараја ефекат „стаклене баште“, САД одбациле Протокол из Кјота због штете по националну индустрију. 2003 — У таласу демонстрација, највећим од Вијетнамског рата, више од шест милиона људи у више од 600 градова у свету протестовало против напада на Ирак.

Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе с Немачком од 1922. до 1939., када је Еуђенио Пачели, касније Папа Пије XII, био државни секретар Ватикана. Отварање архива одговор критичарима Папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја коју је нацистичка Немачке спровела током холокауста. 2008 — Борис Тадић положио заклетву и по други пут ступио на дужност председника Републике Србије. 2013 — Метеор је експлодирао над Русијом, повредивши 1.500 људи како је ударни талас одувао прозора и стена зграде. Ово се десило неочекивано само неколико сати пре очекиваног најближе икада пролаза већег и неповезаног астероида 2012 DA14.

16. фебруар 1270 — Велико војводство Литванија је однела пресудну победу над Ливонијским редом у бици код Карусеа вођеној на залеђеној површини Балтичког мора. 1804 — У Сибници је вођена прва борба Карађорђа са устаницима против дахија. 1808 — Наполеон је почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа. 1862 — Основано је прво соколско друштво. 1871 — Француска потписала капитулацију и акт о помирењу с Пруском после изгубљеног рата.[тражи се извор] Мировни уговор, којим је Француска уступила Пруској Алзас и велики део Лорене, уз ратну штету од пет милијарди златних франака, потписан у мају. 1932 — На општим изборима у Ирској победила партија Фијана фејл, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске. 1933 — У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој Антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске. Антанта

престала да постоји после немачке окупације Чехословачке, у марту 1939. 1934 — Окончан је Аустријски грађански рат поразом социјалдемократа и републиканског Шуцбунда. 1936 — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија. Владу формирао Мануел Асања, враћен демократски устав из 1931.. Покушај војске, у јулу, да обори републиканску владу прерастао у грађански рат завршен 1939. успостављањем диктатуре генерала Франциска Франка. 1940 — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника. 1943 — Војници Црвене армије су поново ушли у Харков. 1945 — Амерички авиони у Другом светском рату почели бомбардовање Токија. 1959 — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулгенсија Батисту. 1978 — Кина и Јапан у Пекингу потписали трговински уговор вредан 20 милијарди долара, што је био почетак економског отварања Кине према свету. — Први јавни ББС 1992 — Заирске снаге безбедности убиле 32 особе када су отвориле ватру на хиљаде демонстраната који су почели мирне уличне протесте против режима председника Мобутуа Сесе Секоа. 1994 — У планинском подручју индонежанског острва Суматра у земљотресу погинуло најмање 200 људи. 1998 — Приликом пада „ербаса А300“ тајванске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ близу аеродрома у Тајпеху погинуле 203 особе, односно сви путници и чланови посаде, међу њима и гувернер централне банке Тајвана, и седам људи на тлу. 2000 — Русија обновила односе с НАТО-ом, прекинуте због напада те војне алијансе на Југославију у марту 1999.. 2001 — У нападу наоружаних Албанаца на аутобус у близини Подујева на Косову погинуло 10 Срба, а 43 особе повређене

109


110

МАГАЗИН 10.2.2019.


111


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook