Issuu

МАГАЗИН Година VII * Број 374 * 3. фебруар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

3.2.2019.

У овом броју: Окрњена буџетска резерва Најдужи месец у години За мање бирократије Са осмехом и пиштаљкама Отклоњене све дилеме Цена минус за три плус Урађено доста, могло је и више Операције 5. новембра 1915.

10 16 24 28 36 44 50 54

60 70 78 84 95 100 102 104 106

Фото: М. Радовановић

Збирка необичних прича Под истим условима за све Заштитимо се од дувана Хлеб наш насушни Новинарство није занимање, новинарство је... На репертоару Биоскопа „Кварт“ Врбас Медела - ЖКК Краљево Колубара ЛА 2003 - Слога Времеплов

МАГАЗИН 3.2.2019.

Седамдесет осма седница Градског већа

МАГАЗИН

3.2.2019.

ОКРЊЕНА БУЏЕ

ЕТСКА РЕЗЕРВА

Фото: М. Радовановић

- Завод за јавно здравље потврдио да је вода за пиће из мреже градског водовода у току децембра била хигијенски исправна. - Вредности индекса црног дима на мерним местима Завод за јавно здравље три дана изнад максимално дозвољених, Пљакин шанац шест, Скупштина града осам и Рибница пет дана. - Покренут поступак за избор директора Јавног предузећа „Градско стамбено“ и јавних комуналних предузећа „Пијаца“ и „Водовод“. - Утврђен распоред коришћења трансферних средстава намењених здравственој и социјалној заштити. - Из текуће буџетске резерве 2,8 милиона динара за финансирање програмских активности Народног музеја у овој години. - Заводу за јавно здравље компјутерска опрема и намештај, Електро-саобраћајној школи „Никола Тесла“ аутоматска рампа

ије тајна да почетак сваке године карактерише блага пасивност служби локалне самоуправе међу њима и Градског већа коме би, да није било проглашења ванредне ситуације у првој половини јануара, последњи дан у месецу био прилика да започне са радом. Добра потврда је дневни ред седадесет осме седнице на коме се нашло рекордних четрдесет четири тачке за исто толико тема о којима се тражи изјашњење највишег извршног органа локалне самоуправе. Дневни ред би можда био и краћи да су дванаест жалби грађана, као што је то био случај раније, сврстане у једну тачку. Стандардна процедура на свакој наредној подразумева усвајање извода из записника са претходне седнице, овога пута седамдесет седме по реду на којој је донето решење о коришћењу средстава сталне буџетске резерве у износу од милион динара за потребе стварања услова за уклањање снежних наноса и успостављање путне комуни-

МАГАЗИН

3.2.2019.

кације. Као што је обичај једном у месецу приоритет је и овога пута дат разматрању извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата за децембар прошле године. Из Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље стиже потврда да је у току децембра провера ван квалитет 143 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 16 са црпних станица. Сви они су три пута недељно анализирани на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед током којих је утврђено да су били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар уз потврду да је, пет пута поновљена анализа пет спектро-фотометријском методом, показала да њихова количина није прелазила максимално дозвољене

вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Тако је, на основу извршених анализа и стручног разматрања, још једном изведен закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току децембра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиокси да, индекса црног дима, азотових оксида и суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Последњи извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворо часовне вредности сумпордиоксида у ваздуху током децембра биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Вредности азотдиоксида су биле испод толерантних, а изнад граничних један дан на мерном месту

Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су изнад максимално дозвољених на мерном месту Завод за јавно здравље три дана, Пљакин шанац шест, Скупштина града осам и Рибница пет дана. Извештај за децембар прошле године потврђује да ни средње двадесетчетворо часовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, у току месеца нису прелазиле граничне вредности. Тема разматрања на последњој седници Градског већа био је нацрт одлуке о доношењу Плана генералне регулације „Берановац-Кованлук“ о коме би требало да се изјасне и одборници на првој следећој седници Скупштине града. Законом о јавним предузећима предвиђено је да се поступак за именовање директора покреће шест месеци пре истека рока на који су именовани, што је повод за доношење одлуке о спровођењу конкурса за из-

бор директора Јавног предузећа „Градско стамбено“ и јавних комуналних предузећа „Пијаца“ и „Водовод“, а рок за подношење пријава истиче тридесетог дана након објављивања у Службеном гласнику. Цена објављивања три огласа на једној страни дневног листа Политика кошта безмало 189 хиљада динара, у Вечерњим новостима би сва три, уз попуст од двадесет одсто, изнела 283 хиљаде а у Блицу 278 хиљада динара. Одлуком о скидању усева са пољоприврдног земљишта у државној својини на територији Краљева уређује се поступак скидања усева којим располаже и управља Република Србија преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде услед коришћења истог без правног основа. Одлука се примењује и за скидање усева са грађевинског земљишта у јавној својини града Краљева које се до привођења намени користи за пољопривредну производњу без правног основа.

Пред члановима Градског већа нашло се и пет одлука о давању на коришћење непокретности Дечјем одмаралишту „Гоч“, Дому културе „Студеница“ из Ушћа, установи „Апотека Краљево“, Основној школи „Браћа Вилотијевић“ и Спортском центру „Ибар“, а потврђена је и одлука Јавног енергетског предузећа „Топлана“ којом се доноси измена и допуна Програма пословања са Финансијским планом за ову годину. Почетак године је прилика да се посебна пажња посвети извештајима о раду Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима и реализацији Програм коришћења Буџетског фонда за заштиту животне средине у прошлој и програмима коришћења средстава у овој години. Градско веће је подржало предлог закључка о давању сагласности на годишњи план одржавања пијаца у овој години донет одлуком Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ и предлог програма рада Слу-

МАГАЗИН

3.2.2019.

жбе за буџетску инспекцију којим се уређују послови инспекцијске контроле који ће се обављати током године. Послови инспекцијске контроле подразумевају контролу примене закона у области материјално финансијског пословања, наменског и законитог коришћења од стране корисника јавних средстава. Програмом је предвиђено да се контрола врши на пословним књигама, евиденцијама, извештајима о реализацији финансијских планова, програма, капиталних улагања, привремених и коначних обрачуна изградње објеката и друге документације код корисника јавних средстава. Предвиђено је и да се, по захтеву градоначелника, врши ванредна инспекцијска контрола кад се процени да је потребно спречити и отклонити штетне последице по законом и другим прописом заштићена добра, права и интересе. Градско веће је утврдило распоред коришћења средстава намењених здравственој заштити за текући тран-

сфер на нивоу Републике од 17,78 милиона динара и капитални трансфер од три милиона планираних буџетом за ову годину. Од средстава текућег трансфера платама запослених намењено је 8,2, расходима за коришћење роба и услуга 5,83 а осталим расходима 3,75 милиона динара, док је укупан износ капиталног трансфера од три милиона намењен издацима за нефинансијску имовину. Износ буџетских средстава социјалне заштите за текући трансфер нивоу Републике утврђен је на 23,235 милиона, а капитални трансфер на 472 хиљаде динара. Расходи за запослене приближавају се износу од петнаест милиона, за коришћење роба и услуга за мало премашују седам, док је осталим дотацијама и трансферима намењено милион и двеста хиљада а осталим раходима осамдесет две хиљаде динара. Цео износ капиталног трансфера од 472 хиљаде динара намењен је издацима за нефинансијску имовину.

Одлуком о буџету прописано је да се средства текуће буџетске резерве користе за непланиране сврхе, или оне за које се покаже да апропријације нису биле довољне. На истеку првог месеца у години у Народном музеју су се сетили да им недостаје 2,8 милиона динара за финансирање програмских активности по програму рада за ову годину. Ако се зна да је то скоро десет одсто укупно планираних средстава за ову годину, а да до краја очекују бројни изазови, тешко је предвидети да ли ће, уз овакав тренд, бити довољно пара да се задовоље све потребе. Градско веће се сагласило са два захтева грађана и донело решења о отуђењу катастарских парцела ради формирања грађевинске парцеле и једно о препарцелацији, а све за потребе озакоњења објеката. Посебним решењем са града су на Републику Србију, а за корисника Завод за јавно здравље, пренета два лаптоп рачунара са оперативним системима,

звучницима, торбама, мишевима и подлогама, мултифункционални ласерски штампач, са скенером и факсом, екран за презентације, пројектор, платно, елетрично зидно платно са даљинским, један презентер, двадест конференцијских тапацираних столица, један чивилук и табуре. Рачунарска опрема и намештај постали су јавна својина града на основу спроведеног поступка јавне набавке мале вредности, а за опремање Завода за јавно здравље и реализацију пројекта спровођења популационе политике јединица локалне сампоуправе у претходној години на основу опредељених средстава за ову намену од Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику. На основу спроведеног поступка јавне набавке мале вредности својина града је постала и аутоматска рампа која је пренета у власништво Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“ ради опремања полигона за обуку ученика

саобраћајног смера. Градско веће се сагласило са предлозима правилника о условима за обезбеђивање и пружање помоћи услуге лични пратилац детета и мерилима и критеријумима за утврђивање учешћа корисника у цени услуге личног пратиоца детета. Корисници чији су месечни приходи по члану домаћинства нижи од двоструког важећег номиналног износа социјалне помоћи за појединца користиће ову услугу бесплатно, док корисници туђе неге и помоћи и увећаног додатка на туђу негу и помоћ учествују са петином тог додатка. Корисници чији месечни приход по члану домаћинства износи између двоструког и троструког нивоа социјалне помоћи плаћаће пет одсто укупне вредности услуге, између троструког и четвороструког нивоа десет, а преко тога петнаест одсто. Надзорни одбор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, почетком друге половине

јануара усвојио је одлуке о доношењу програма одржавања улица, јавних површина, градских и некатегорисаних путева на територији града, чишћења и прања јавних површина, одржавања и чишћења зелених површина, зимског одржавања јавних површина, обнављања и формирања нових јавних зелених површина и дрвореда, декорисања и уређивања града у овој години и поднело их на усвајање Градском већу. Свака од њих била је тема посебне тачке дневног реда седамдесет осме седнице, а чланови Градског већа ни овом приликом нису имали посебних замерки. Жалбе грађана изјављене су на решења Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, Одељења за друштвене делатности, Комуналне полиције, Комуналне инспекције, Инспекције за саобраћај и путеве, а разматрана су и два захтева за умањење закупнине за пословни простор у својини града. Т. Радовановић

Где смо били, шта смо радили у јануару?

МАГАЗИН

3.2.2019.

НАЈДУЖИ МЕС

- Поклони прворођеним бебама у новој години, и дане божићних празника. - Уз вечерњу службу и паљење бадњака Краљевчани дочекали Божић. - Обилне снежне падавине довеле до прекида путне комуникације и нарушавања других основних животних услова због чега је проглашена ванредна ситуација на целој територији града. - Трећу годину заредом без Богојаљењског пливања у Краљеву, други пут одржана Недеља Светог Саве. - Највећи број од двадесет два програма реализовали запослени у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. - Град Краљево приступио у чланство Удружења Покрет за децу „Три плус“. - „Поносна картица 2019“ - „Цена минус за три плус“ породицама са троје и више деце обезбеђује финансијске олакшице при куповини робе и пружању услуга

Фото: М. Радовановић

СЕЦ У ГОДИНИ

3.2.2019.

МАГАЗИН

одинама уназад прва активност високих представника локалне самоуправе у јануару је посета породилишту Опште болнице „Студеница“ како би уручили пригодне поклоне прворођеним бебама. Тако је било и другог дана јануара кад је овај задатак поверен градоначелнику Краљева Предрагу Терзићу и члану Градског већа Ивану Бунарџићу. Поклон се састоји

у ваучерима за куповину опреме у Јавној установи „Апотека Краљево“, букети цвећа намењени су мајкама троје прворођених малишана са територије града Краљева, а дарове су припремили и представници Црвеног крста. Директно из породилишта пут је градске челнике одвео до Мрсаћа где је сат пре поднева почела четрдесет девета по реду „Новогодишња атлет-

ска трке Мрсаћ 2019“ која се организује од 1971. године на иницијативу прослављеног маратонца из овог места Косте Коларевића. И ове године је потврђено да се атлетске трке у Мрсаћу успешно организују уз свесрдну помоћ удружења, спонзора и града Краљева, који је препознао значај манифестације са дугом и богатом традицијом од готово пола века. О значају и угледу

манифестације најбоље сведочи и податак да су међу пријављеним екипама атлетичари Црвене звезде, Партизана, АК Нови Пазар, АК Младост Ужице, Морава Ћуприја, а најављено је и учешће атлетичара из Кеније. У предвечерје божићних празника градоначелник је упутио традиционалну честитку суграђанима православне вероисповести. - Вама који рођење Господа Исуса Христа прослављате по Јулијанском календару, у своје и у име својих сарадника, упућујем најсрдачније честитке поводом празника рођења Господа Исуса Христа. Желим Вам да Бадњи дан и Божић дочекате у духовном благостању, у миру са собом и својим ближњима, са срцима испуњеним љубављу за пријатеље и молитвама за своје непријатеље. Да нам Бог подари мудрост, бистрине и чистоте ума да у свакој ситуацији препознамо прави пут који нас води ка спасењу. Да све животне недаће и препреке трпељиво и уз Божју помоћ и благодат оставимо за собом, богатији за нова знања и искуства. Да

нам Бог подари радост заједничког живљења у међусобном разумевању, поштовању, уважавању и љубави, да се мир Божји усели у све нас и да се научимо правом, Христовом путу. Са искреним жељама и молитвама Христу Богомладенцу за здравље и свако истинско добро, Мир Божји Христос се роди! - поручио је градоначелник. На Бадњи дан, у недељу, 6. јануара, у краљевачким храмовима Српске православне цркве после вечерње службе обављено је традиционално паљење бадњака. Вечерње богослужење је служио епископ жички Јустин са свештенством и монаштвом Епархије жичке, а присуствовао му је градоначелник Краљева са сарадницима. Најрадоснији хришћански празник Божић нова је прилика за посету породилишту и даривање три бебе рођене на овај дан. Посета је заказана за 8. јануар, а податак да је на дан рођења Богомладенца Христа рођена само једна беба повод за одлагање док на свет не буду дошле још две којима су намењени поклони. Прилика за то пружена

је дан касније кад је породилиште посетио председник Скупштине града Краљева Ненад Марковић и уручио поклоне бебама и њиховим мајкама. Приближавање Богојављења прилика је да Црквена општина Чукојевац – Витановац, уз подршку града Краљева, организује Богојављенско пливање за Часни крст, које нема такмичарски карактер. Манифестација је организована након потврде да у Краљеву већ трећу годину траје неспоразум, и међусобно оптуживање за неиспуњење договора, између представника локалне самоуправе и Црквене општине. Изненадне обилне снежне падавине на почетку друге недеље у години повод су за седницу Градског штаба за ванредне ситуације на територији града Краљева, на којој је 11. јануара разматрана актуелна ситуација изазвана великом количином снежних падавина. Исцрпна анализа ситуације на терену била је довољна да градоначелник, у складу са препоруком Градског штаба за ванредне ситуације, донесе Одлуку о проглашењу ванредне ситуације на целој територији града Краљева по-

3.2.2019.

МАГАЗИН

чев од једанаест сати истог дана. Повод је сазнање да су снежне падавине довеле до прекида путне комуникације, као и нарушавања других основних животних услова. Како је процењено да не постоји могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину, а у складу са Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, проглашење ванредне ситуације је оцењено као најбољи начин да се обезбеде услови за нормално одвијање саобраћаја и до најудаљенијих делова подручја по површини највеће локалне самоуправе у земљи. Одлука обавезује сва оспособљена правна лица и правне субјекте да се одазову на позив како би се очистили путни правци а за следећи дан заказана је ванредна седница Градског већа како би се обезбедила додатна средства за отклањање последица елементарне непогоде. Градоначелник је са сарадницима у суботу 12. јануара примио представнике Удружења ратних војних инвалида

града Краљева и Удружења параплегичара Рашког округа, а састанку је присуствовао и државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Светозар Алексов. Ово је и прилика да се деци чланова удружења уруче пригодни новогодишњи поклони. Последњег дана прве половине јануара упућен је јавни позив за суфинансирање пројекта удружења грађана од јавног интереса за град у овој години. Дванаест милиона динара намењено је задовољењу јавног интереса у области борачко-инвалидске заштите, хуманитарних програма, потреба младих, културе, заштите људских права, цркве, научно истраживачког развоја и социјалне заштите. Право учешћа по јавном позиву имају удружења која су регистрована у складу са Законом о удружењима, чија су седишта на територији града Краљева и чији буџети за реализацију пројеката износе најмање педесет хиљада, а највише два милиона динара. Само седам дана од проглашења

уследила је нова препорука Градског штаба за ванредне ситуације као основа на којој је градоначелник, а у складу са законом, донео одлуку о укидању ванредне ситуације на целој територији града. У понедељак 21. јануара најављен је почетак прошле године успостављене манифестације „Дани Светог Саве у Краљеву“ поводом школске славе. Дани Светог Саве замишљени су као истинска манифестација културе и просвете која показује колико су јавне установе, у сарадњи са основним и средњим школама, спремне и кадре да на прави начин одговоре изазовима ове врсте. Установе културе припремиле су двадесет два програма од којих је више од половине организовала Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. Домаћини свечане вечере за просветне раднике у Ресторану „Сунце“, замену за некадашњи Светосавски бал, ове године су били Гимназија и основне школе „Свети Сава“ и „Чибуковачки партизани“ чији су представници у раним јутарњим часовима присуствовали сечењу славског колача

у Храму Светог Саве. Последњег дана манифестације у Свечаној сали Градске управе приређена је свечаност коју, традиционално, поводом школске славе Светог Саве, организује град Краљево. Том приликом најбољим ученицима основних и средњих школа градоначелник је уручио књиге, а у уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Приближавање крају месеца повод је да Oдељења за пореску администрацију Градске управе позове пореске обвезнике власнике неизграђеног грађевинског земљишта, које се користи искључиво за гајење биљака, садног материјала и шума, да најкасније до 1. марта, за сврху утврђивања основнице пореза на имовину, поднесу измењену пореску пријаву како би се то земљиште разврстало у пољопривредно или шумско. Пријаве се подносе у канцеларијама 10 и 11 у згради Градске управе уз доказ о коришћењу земљишта, регистрацију пољопривредног газдинства или изјаву два сведока.

Град Краљево је једна у низу локалних самоуправа које су приступиле у чланство Удружења Покрет за децу „Три плус“ из Чачка, у циљу обезбеђивања финансијских олакшица при куповини робе и пружању услуга породицама са троје и више деце, како би се побољшао материјални положај наведених породица, доделом „Поносне картице 2019“ - „Цена минус за три плус“. „Поносна картица 2019“ је персонализована картица са којом ове породице могу остварити попусте, или бити ослобођене плаћања роба и услуга, у бројним правним субјектима на територији града Краљева и других са простора Србије који су потписали уговоре о пословно-техничкој сарадњи са Покретом за децу „Три плус“. Тим поводом, у уторак, 29. јануара градоначелник Краљева и потпредседница Удружења Далиборка Несторовић најавили су почетак реализације пројекта у Краљеву и потписали Уговор на основу кога ће бити реализована будућа сарадња. Право на картицу имају породице

код којих су мајке са троје и више деце, од којих је најмање једно дете малолетно, родитељи старатељи или усвојиоци детета које је у породици треће или наредно, самохрани очеви који се старају о деци и очеви који су преузели бригу о деци. Услов је да имају заједничко пребивалиште, а расељена лица боравиште, са малолетном децом, или малолетним дететом уколико су остала деца пунолетна. Потврђено је и да породице које до 15. фебруара нису попуниле изјаву о пристуапњу пројекту, као и оне које током године добију треће и свако наредно дете, то могу да учине и након овог рока на шалтеру Канцеларије за брзе одговоре у Градској управи града Краљева. Последња значајнија активност, ако се изузме седамдесет осма седница Градског већа, био је састанак Одбора за обележавање сто година од завршетка Првог светског рата и изградњу војничке спомен-капеле на планини Чемерно на коме је анализиран досадашњи рад и усвојен план активности за ову годину. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.2.2019.

Значајни ефекти реформи државне управе

МАГАЗИН

3.2.2019.

ЗА МАЊЕ БИ

- Признање Реформатор године директору Републичког геодетског завода Борку Драшковићу за успешно спроведену реформу уписа права у катастар непокретности и успостављање електронске једношалтерске процедуре - еШалтер. - ЕШалтер, који су развили Министарство грађевинарства и Републички геодетски завода, омогућава лакши, ефикаснији и сигурнији поступак уписа и успостављање тачне и потпуне евиденције о непокретностима у Србији. - Представљена публикација са сто препорука за унапређење административних процедура и услова за пословање. - Важним за помак у смањењу бирократије оцењено је укидање обавезне употребе печата за привреду. - Предстоји рад на повезивању регистра непокретности са базама других институција и даљем поједностављењу процедуре

Фото; НАЛЕД

ИРОКРАТИЈЕ

д средине прошле године, кад је грађанима и привреди омогућено да документацију за упис и пореске пријаве могу да доставе катастру и пореским органима преко јавних бележника, шест одлазака на шалтере замењено је једном посетом нотару. Резултат се огледа у потврди да је за првих шест месеци електронски поднето више од сто тридесет хиљада захтева за упис што је 40%, свих поступака пред катастром, док је време решавања са двадесет пет скраћено на пет дана. Зато је Управни одбор Националне алијансе за локални економски развој директору Републичког геодетског завода Борку Драшковићу доделио признање Реформатор године за успешно спроведену реформу уписа права у катастар непокретности и успостављање електронске једношалтерске процедуре - еШалтер. Потпредседница Управног одбора Националне алијансе Драгана Чукић је на XI годишњој конференцији о економским реформама, уз присустово министара Зоране Михајловић, Бранислава Недимовића и Бранка Ружића, шефова

МАГАЗИН

3.2.2019.

делегације ЕУ Сема Фабриција и Мисије Међународног монетарног фонда Џејмса Руфа, потврдила да систем еШалтер, који су развили Министарство грађевинарства и Републички геодетски завода, омогућава лакши, ефикаснији и сигурнији поступак уписа и успостављање тачне и потпуне евиденције о непокретностима у Србији. Иако је јавна управа често изложена критици, наградом Реформатор потврђена је жеља да се истакну успешне реформе и људе који су их предводили, као модел који би требало да следе и други представници државне и локалне администрације. Директор катастра оцењује да је ово тек почетак реформе, а да тек предстоји рад на повезивању регистра непокретности са базама других институција и даљем поједностављењу процедуре. Очекује се и да, уз подршку Националне алијансе за локални економски развој и британске владе, буде успостављена јединствена веб страница за грађане, привреду и надлежне органе на којој ће на једноставан начин моћи да се информишу о свим аспектима уписа кроз видео

упутства и водич, као и рад контакт центра. На скупу је представљена Сива књига 11, публикација са сто препорука за унапређење административних процедура и услова за пословање. Председница Владе Ана Брнабић, која је 2008. учествовала у стварању Сиве књиге, истакла је да ова публикација не указује само на проблеме већ нуди и конкретна решења заснована на практичним искуствима привреде у сусрету са бирократијом. Због тога јој је, потврдила је Брнабић, место на столу сваког министра у Влади Србије је не постоји влада која може сама да спроведе све промене. Циљ Владе Србије је да се што више појединаца и организација укључи у формулисање и реализацију реформи, а три примера реформи у прошлој години су увођење система за пријаву сезонских радника, развој еШалтера и примена мере пореских подстицаја за почетнике у пословању. Иако је Влада у протеклој деценији спровела сто једну препоруку из Сиве књиге издавач верује да би годишњи

просек решавања проблема привреде могао да буде значајно бољи. Током прошле године институције су потпуно, или делимично, решиле дванаест од сто препорука Сиве књиге, међу којима су најзначајније увођење еШалтера за непокретности и реформа система ангажовања сезонских радника у пољопривреди. Важним за помак у смањењу бирократије оцењено је укидање обавезне употребе печата за привреду, за шта је било потребно ставити ван снаге одредбе 117 закона и подзаконских аката, што је остварено сарадњом кабинета председнице Владе, ресорних министарстава и Националне алијансе за локални економски развој.

Признања државним службеницима На XI годишњој конференцији додељена су специјална признања појединцима у јавној управи који су значајно допринели реализацији реформи и унапређењу услова за пословање, а за јача-

ње ефикасности инспекцијског надзора, признање је припало државном секретару Министарства државне управе и локалне самоуправе Зорану Касаловићу. Подршка реформи процедуре уписа у катастар повод је да признање буде одато помоћнику директора Републичког секретаријата за законодавство Драгиши Милићу док је за рад на низу реформи, од увођења електронске пријаве сезонских радника, електронског система за плаћање пореза на имовину, до реформе катастра припало начелнику Сектора за контролу Пореске управе Драгану Агатуновићу. Награде за квалитетно извештавање о економским реформама у 2018. години припале су уреднику у агенцији Танјуг Драгану Крснику, новинарки Политике Марији Бракочевић и уреднику портала Плус онлајн из Пирота Ненаду Пауновићу.

Приоритети Сиве књиге 11 Једанаесто издање Сиве књиге доноси 31 нову препоруку а, поред предлога

привреде, значајно место добиле су иницијативе прикупљене од грађана кроз кампању „Питајте када“ која је спроведена током претходне године. Потврђено је да и грађани и привреда у фокус стављају најучесталије и најзахтевније поступке, од промене пребивалишта и података у документима и регистрације возила до добијања пореских уверења и решења. Међу десет приоритетних мера издвојени су захтеви за даље смањење пореза и доприноса на зараде, успостављање електронског система јавних набавки, јавног регистра такси и накнада, чување пословне документације у електронском облику, као и електронске процедуре регистрације пољопривредних газдинстава и доделе подстицаја. Искуство примене нових процедура потврђује да је веома заинтересована за унапређење поступака Пореске управе – електронско издавање пореских уверења и дигитализацију доношења пореских решења за предузетнике паушалце. Т. Радовановић

Треће протестно окупљање незадовољних Краљевчана

МАГАЗИН

3.2.2019.

СА ОСМЕХОМ И

- Решење је да град воде они који воле свој град, да државу воде они који воле свој народ. - Они који не воле свој град не могу да воде град, они који не воле српски народ не могу да воле ову државу зато што интернационалисти служе само страној банкарској инетрнационали, а криминалци не знају за закон. - Ампутација дела територије може само да одложи смрт, а не може да сачува живот једном националном организму

ПИШТАЉКАМА

ребало је да прође две недеље па да организатори окупљања незадовољних Краљевчана, и протестних шетњи улицама града, координирају активности са истомишљеницима у другим градовима. Сем што је термин за окупљање са суботе померен на петак први пут је потврђено да се скуп организује под називом „#1 од пет милиона“. Због радова не реконструкцији Трга српских ратника ме-

сто окупљања је и овога пута био плато испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића, а ни знатно повољнији метеоролошки услови нису битније утицали на повећање броја присутних. Онима који пажљивије прате протесте иза којих су стали одборници Удружења староседелаца и околине није могао да промакне значајнији број транспарената са различитим порукама, али и млађих учесника који су на-

шли место у првим редовима. Иако је окупљање заказано за 18 сати и овога пута је требало да прође двадесетак минута пре него се присутнима обратио одборник Покрета Двери у Скупштини града професор Правног факултета др Зоран Чворовић иза кога, по сопственом признању, стоји богато искуство учешћа у сличним манифестацијама. Стицано је на грађанским протестима деведесетих година прошлог

МАГАЗИН 3.2.2019.

МАГАЗИН

3.2.2019.

века, деветомартовским демонстрацијама у Београду, потом 1996. и 1997. у Краљеву и коначно петооктобарским 2000. године. Уверење да се у том периоду у земљи није ништа значајније променило, а могућност да сличним изразима незадовољства буде обележен период и следећих десет година, добра је основа за питање ко је, и у чему, грешио. - Грешили смо у једној ствари. Мислили смо да промена људи, промена режима, решава све. Не решава ништа. Нама треба промена модела. Ми од 1990. године, од разбијања Југославије, живимо у колонијалном моделу а наши властодршци, од Слободана Милошевића преко Зорана Ђинђића до Александра Вучића, само су испуњавали захтеве страних газда. Слободан Милошевић је издао Републику Српску Крајину и дао двадесет пет посто територије Републике Српске, мислећи да ће сачувати власт. И ми смо тада већ видели оно што је у медицини јасно, да ампутација дела територије може само да одложи смрт а не може да сачува живот једном националном организму. Срушен је Слободан Мило-

шевић не би ли ови који су дошли после 5. октобра довршили посао предаје дела државне територије Косова и Метохије НАТО пакту и злочиначкој такозваној Републици Косово. И нису завршили посао. А онда је, како пишу медији, у кабинету Микија Ракића и у америчкој амбасади формирана Српска напредна странка и Александар Вучић. И данас његову душу држе они који су га на власт довели. И да ли они виде неправду која се шири Србијом, да ли виде корумпиране судове, корумпирано здравство, корумпирано образовање, да ли виде безакоње судских извршитеља, да ли виде беду и незапосленост? Не виде. Њима је битно да њихов штићеник заврши посао државне издаје и они ће га штитити. И тако, браћо и сестре, ако верујемо да ће нас било ко из света заштитити грдно се варамо. Заштитиће само оне који им значе. Александар Вучић је под притиском тог истог запада, због једног новинара, морао да стрпа и свог човека у затвор. А да ли тај запад брине што у Краљеву влада потпуни медијски мрак? Не! Њима је то небитно. Овде може све да стане, да стану медији и да стану и фабрике. То њих не

интересује. Њих интересује само оно што се одиграва у Београду и да само њихов штићеник заврши посао. И шта је решење? Решење је да град воде они који воле свој град, да државу воде они који воле свој народ. Доста нам је интернационалиста. Они који не воле свој град не могу да воде град, они који не воле српски народ не могу да воле ову државу зато што интернационалисти служе само страној банкарској инетрнационали, а криминалци не знају за закон. Они знају за интересе криминалног братства, овде и оног на страни. Да ли ће запад реаговати због дивље градње на Копаонику? Неће, али се Алекасндар Вучић обавезао у Давосу да никада више уз телевизију Н1 неће додати префикс да је америчка. То интересује запад, али дивља градња, пљачка, то их не интересује. Зато, браћо и сестре, онако како је говорио свети владика Николај охридски и жички, морамо да бирамо људе који знају за хијерархију светосавских вредности. Прво оне који брину о себи и својој души, па онда брину о својој породоци. Они који су кадри да живе поштено од

свога рада, који нису постали паразити од тренутка када су се испилили, како су се окачили на државна јасла. А потом да бирамо оне који су спремни да брину о свом народу па тек на крају, каже владика Николај, оне који брину светске бриге. Код нас је наопако. Имамо лажне патриоте од чије запуштене деце је, како каже владика Николај, српски народ највише претрпео, јер нису водили рачуна о својој деци и својој души. Имамо интернационалисте лажних фела који се и данас нажалост окупљају на протестима у Београду, који желе само пуку промену власти, да они дођу уместо Александра Вучића и да за то положе заклетву оданости Бриселу и Вашингтону, да ће бити лојалнији од Александра Вучића. Нама то не треба. Нама требају они који су одани својој родној груди, своме граду, својој отаџбини и целокупном српству. Не требају нам они којима су Албанке сестре, не требају нам они којима је интерес Брисела пречи него интерес овога града, свакога града у Србији и широм нашег свеколиког српства. У то име добро размислите једнога дана кад будете заокруживали бирачке спискове. Да ли ћете

Др Зоран Чворовић

поверење дати паразитима, или људима који су кадри да живе од свог рада, који су нешто у животу урадили и који су, пре свега, одани своме граду и својој држави - упитао је др Чворовић. Колона незадовољних упутила се улицама Октобарских жртва, Хероја Маричића, Хајдук Вељковом и 4. краљевачки батаљон до Градске терасе да би се, Улицом Милана Топлице преко Трга српских ратника, вратили на почетну позицију, а кратко задржавање испред просторија Српске напредне странке било је прилика да се повећаном буком, и увредљивим порукама њеном председнику, нагласи незадовољство стањем у земљи. Ново окупљање у исто време и на истом месту заказано је за следећи петак уз препоруку да се незадовољство још једном изрази са осмехом и пиштаљкама и довољно гласно да привуче пажња што већег броја суграђана. Ако је судити по реакцијама оних који су се затекли на улицама првог петка у фебруару то им је успело. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Писали смо пре пет година: МагазИН 95 од 2. фебруара 2014.

3.2.2019.

Краљевачки напредњаци пред мартовске изборе

МАГАЗИН

ОТКЛОЊЕНЕ СВЕ ДИЛЕМЕ 36

Фото: М. Радовановић

- Александар Вучић главни адут напредњака на мартовским изборима. – Краљевачки напредњаци председника странке сматрају најбољим избором за будућег премијера који једини Србију може снажније да повуче напред. – Медији трапаво пренели информацију о смени градоначелника Краљева. – Драган Јовановић остаје на челу града, и за то има подршку централе странке. - Драган Јовановић је градоначелник Краљева и ту функцију обавља док супштинска већина не поднесе захтев о његовом разрешењу, или ако из одређених разлога сам не поднесе оставку

МАГАЗИН 3.2.2019.

отписвањем два указа, једног о распуштању Народне скупштине а другог о расписивању парламентарних избора, председник Србије Томислав Николић је отклонио све дилеме које месецима уназад владају међу онима који прате збивања на политичкој сцени. Према речима председника актуелна Влада је желела да провери легитимитет после свега што се дешавало током годину и по дана од конституисања, а опозиција добила прилику да на фер, демократским и слободним изборима покуша да убеди гласаче у исправност својих ставова. После потписивања указа о распуштању Скупштине Србије и расписивања избора председник Николић је подсетио да је Србија почетком преговора о чланству у Европској унији остварила за многе незамислив циљ, успоставила дијалог са Привременим институцијама у Приштини и отворила врата европских интеграција. Након обновљених и нових пријатељстава у свим деловима света земљу очекује још много посла и болне реформе које ће унапредити живот грађана. Државу дочекују нови изазови у бољој атмосфери у којој многи размишљају слично о задацима који су пред њом. У таквој ситуацији међу краљевачким напредњацима нема дилеме да ће на следећим изборима највећи адут Српске напредне странке бити Александар Вучић, а да такво расположење постоји и код највећег броја грађана Србије. То је и повод за веровање да ће оно бити преточено у убедљиву победу на изборима 16. марта. Поред предлога да се провери воља грађана Александар Вучић је инсистирао на провери свог легитимитета у странци, а свих 3.804 делегата Изборне скупштине Српске напредне странке дало му је безрезервну подршку након што су то учинили градски и општински одбори. - Тиме је на најбољи могући начин потврђена принципијелност, доследност и одговорност политике коју заступа и афирмише и свега што чине он и странка у погледу заустављања двадесетогодишњег економског нацио-

налног и културног пропадања земље и њеног постепеног, али сигурног, увођења у породицу модерних уређених европских држава – истиче портпарол краљевачких напредњака Маја Даниловић уз нагласак да је на трећој по реду Изборној скупштини Српска напредна странка показала снагу, јединство и одговорност спремношћу да се провери народна воља. У веома кратком периоду од оснивања Александар Вучић је, уз помоћ Томислава Николића, Српску напредну странку учинио најмоћнијом, , најорганизованијом и најбројнијом политичком организацијом у Србији која је преузела одговорност за судбину земље и народа, а онда се упустио у обрачун са корупцијом и криминалом као највећим друштвеним злом које деценијама разара темеље државе. Краљевачки напредњаци истичу да је активност челника странке усмерена и на решавање проблема незапослености, дефетизма у свим областима, одсуства перспективе за бројне категорије грађана, посебно младих. Александар Вучић је најзаслужнији што је почело да се решава тешко наслеђе огромних проблема са Косовом и Метохијом, дубоки јаз са Европском унијом, а ојачају економски односи са најмоћнијим земљама у свету, Америком, Русијом, Кином, Уједињеним Арапским Емиратима и другим. Због свега тога је у редовима кра-

љевачких напредњака преовладало уверење да је Вучић најбољи избор за председника странке, али и будућег премијера који једини Србију може снажније да повуче напред. И председник градског одбора напредњака, и народни посланик, Зоран Бојанић потврђује да је Влада Србије у последњих годину и по дана постигла изванредне резултате у које се убрајају борба против корупције и криминала и приближавање Европској унији. - У Српској наредној странци смо дошли до закључка да то није све и да је само почетак, да је кључ и решење свих проблема у Србији, оно што мучи 75 одсто наших суграђана, запошљавање посебно младих који су у суровим транзиционим временима изгубили посао и могућност да породици обезбеде нормалан живот. Влада је достигла врхунац и даље се овако није могло. Постојали су разноразни утицаји тајкуна на рад владе, а Српска напредна странка сматра да има обавезу да преузме пуну одговорност и води будућу владу са циљем да побољша економију и привреду, да до краја ове године омогући велики број нових радних места и стабилан живот – каже Бојанић. На почетку нове декаде која се поклапа са преговорима о приступању Европској унији циљ Србије је да омогући бољи живот грађана што је једини и искључиви мотив парламентарних

3.2.2019.

МАГАЗИН

избора. У тренутку кад се Србија налази у ситуацији да одлучује о кретању напред или стагнацији напредњаци верују да једино прва опција може да обезбеди бољи живот суграђана. Од 18. децембра када је, након седнице председништва Српске напредне странке, објављена препорука краљевачком Градском одбору да покрене поступак смене градоначелника у граду влада специфична атмосфера у којој се, у недостатку званичних информација, пласирају различите приче о томе да ли се на челу града и даље налази Драган Јовановић или не. Све дилеме разрешава Зоран Бојанић потврдом да Драган Јовановић није смењен, нити је предложен за смену. - Водила се дискусија на председништву, донети су одређени закључци, а на нама је било да радимо и ми смо радили. Господин Драган Јовановић обавља своју функцију на коју га је изабрала Скупштина града Краљева, а ја се надам да ће је обављати још дуго и квалитетније него до сада. У Српској напредној странци се ништа није променило, а то сам рекао и пре два месеца кад је покренуто то питање. Господин Драган Јовановић је градоначелник Краљева и ту функцију обавља до оног тренутка док супштинска већина, ако некад буде размишљала о томе, не поднесе захтев о његовом разрешењу, или ако човек из одређених разлога сам не поднесе оставку – каже Бојанић.

После више од месец дана коначно се огласио и градоначелник Краљева потврдом да има подршку Градског одбора, али и централе напредњака. - Имам подршку и врха странке, а процењен сам као добар војник који се бори за интересе града Краљева, наравно и за оно што спроводи Српска напредна странка. Не видим да могу било шта специјално да побољшам, јер сам и до сада давао максимум, иако увек може боље. Доста тога је урађено одлично, нешто је урађено добро, нешто је могло боље, или много боље. Ја сам тога свестан без обзира на причу о мојој смени, а да и није била покренута иницијатива ја бих оно што није добро мењао – каже Јовановић уверен да ће на мартовским изборима позиција Српске напредне странке бити много јача, а да ће се то одразити и на локалну средину што ће њему као градоначелнику помоћи да много лакше и

Трапави медији - Странка поставља, странка именује, странка тражи да се разреши. Српска напредна странка то није тражила. Закључак је закључак, а ја сам оно вече рекао да никад није донета таква одлука, а да су медији то мало трапаво пренели – каже Бојанић.

једноставније уради све што је замислио. И ма колико да су образложења двојице уважених чланова Српске напредне странке убедљива остаје отворено питање шта ће на то рећи Председништво. Чињеницу да се од препоруке о покретању поступка за смену ништа није променило злобници коментаришу као слабост највишег органа странке који није у ситуацији да контролише један градски одбор. Други верују да сукоб две струје међу напредњацима улази у нову фазу у којој је она која подржава Краљевчане у благој предности што може негативно да се одрази на подршку граду у наредном периоду. Податак да најављене смене нису покренуте ни у другим градовима о којима је било речи 18. децембра наговештава могућност да још ништа није коначно решено. Уколико све остане само на речима поставља се оправдано питање колико се уопште може веровати и осталим тврдњама које долазе из редова странке која има одлучујућу улогу у животу грађана Србије. Није познато да ли ће најновије тврдње краљевачких напредњака потврдити и председништво странке. Пажљивији посматрачи дешавања на политичкој сцени у изјави председника краљевачких напредњака виде могућност да градоначелник ипак поднесе оставку. T. Радовановић

ПРЕДСЕДНИШТВО СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ О КАДРОВСКИМ ПРОМЕНАМА

Ми смо вечерас на седници Председништва разговарали о ономе што смо најављивали готово три месеца уназад. Урадили смо озбиљну анализу свега онога што се дешавало у Србији у последња три месеца, а за шта су одговорни људи које је делегирала Српска напредна странка. Донели смо одређене закључке и морам да кажем ове закључке које смо вечерас донели на томе нећемо стати већ ћемо наставити даље са анализом и убудуће ћемо радити анализу свега онога што наши људи у извршној власти раде. Ми смо вечерас донели одлуку да предложимо локалним одборима смену два градоначелника, да предложимо излазак из власти у десет општина, и такође даћемо предлоге за смену неколико директора јавних предузећа на републичком нивоу.

Ради се о градоначелницима Ужица и Краљева Саши Милошевићу и Драгану Јовановићу. Десет општина из којих ће Српска напредна странка изаћи из власти су Жабари, Жагубица, Бољевац, Љиг, Кнић, Рача, Ивањица, Врање, Бела Црква, Житиште и Ваљево. Ради се о великим градовима и малим општинама у којима Српска напредна странка има учешће у власти, али нисмо кључни фактор, а свесни смо тога да не ради добро у градовима и општинама и свесни смо тога да се све оно што је лоше везује за Српску напредну странку. Ако већ не можемо озбиљно да утичемо на то не желимо да сносимо одговорност за оно што је лоше и дешава се у тим општинама. Поред овога предложена је и смена стотинак функционера носилаца јавних предузећа, носилаца функција у

локалним срединама али о њима нећемо, пошто је технички то неизводљиво да радимо, говорити јавно на конференцијама за штампу, али свакако ћете у наредним данима видети у свим локалним срединама да ће доћи до промена тако да вечерас нећемо именовати никога од тих људи. Што се тиче јавних предузећа ви сте доста и сами кроз своје медије говорили о томе иако ми из странке нисмо давали назнаке о томе ко би могао да буде смењен. Нека предузећа су заиста и помињана, али вечерас их нећемо коментарисати с обзиром да странка даје предлог влади за смену тих људи тако даће на седници владе бити више речи – рекао је после седнице председништва странке председник Извршног одбора Радомир Николић.

МАГАЗИН 3.2.2019.

Повољности за породице са троје и више деце

ЦЕНА МИНУС ЗА ТРИ ПЛУС

МАГАЗИН

3.2.2019.

- Од укупно 169 општина и градова стопа природног прираштаја је у 2015. години била позитивна само у седам. - Поносна картица 2019 „Цена минус за 3+“ намењена породицама са троје и више деце обезбеђује различите износе попуста у бројним правним субјектима. - Сто двадесет привредних субјеката у Краљеву исказало спремност да пружи знатне олакшице породицама са троје и више деце. - Поносне картице од почетка фебруара

окрет за децу Три плус основан је пре скоро две године са циљем да Србију остави потомцима онакву каква је наслеђена од предака. а повод су поражавајући статистички подаци који указују да ће народ нестати уколико се настави негативан тренд прираштаја у земљи која сваке године изгуби по једну општину величине Неготина. У периоду између 2005. и 2015. године број становника је, само на основу природног прираштаја, смањен за око 383 хиљаде, а од укупно 169 општина и градова стопа природног прираштаја је у 2015. години била позитивна само у седам локалних самоуправа, Сурчину, Петроварадину, Новом Саду, Сјеници, Прешеву, Новом Пазару и Тутину.

Оснивачи покрета за децу Три плус дошли су до закључка да је разлог позитивног природног прираштаја у Новом Саду и Петроварадину то што, поред родитељског додатка у складу са Законом на нивоу Републике, постоји и новчана помоћ за рађање трећег детета у складу са Одлуком Аутономне покрајине Војводине. Покрет за децу Три плус жели да мобилише све актере друштвеног и политичког живота, заједно са институцијама, како би постали свесни одговорности за демографску структуру земље у будућности. У том циљу тежи се проналажењу адекватних решења за сигурно и трајно обезбеђивање финансијских средстава, како би се формирао одрживи демографски фонд.

Једна од активности је обилазак свих локалних самоуправа са циљем покретања иницијатива за доношење одлука које би биле у функцији подстицајних мера за пораст наталитета и олакшица за породице са више деце. Истраживања показују да се одлуке о једнократној помоћи за новорођену децу разликују од једне до друге локалне самоуправе, али да код појединих новчана помоћ и не постоји. То је један од повода да Покрет за децу Три плус подноси иницијативе скупштинама локалних самоуправа за доношење одлука о олакшицама и привилегованим статусима за породице са више деце које не би у великој мери нарушиле стабилност њихових буџета.

3.2.2019.

МАГАЗИН

Једна од акција названа Поносна картица 2019 „Цена минус за 3+“ намењена је породицама са троје и више деце, именована је на мајку и обезбеђује различите износе попуста у бројним правним субјектима. Потпредседница Удружења Покрет за децу „Три плус“ Далиборка Несторовић и градоначелник Краљева Предраг Терзић потписали су уговор о реализацији заједничког пројекта названог „Цене минус за три плус“ којим су интегрисана три основна сегмента друштва. На првом месту то је локална самоуправа, потом породице са троје и више деце и привредни субјекти који се сматрају најзаслужнијим за успешну реализацију. Потписивање уговора прилика је за потврду да је Краљево показало изузетну срчаност која се огледа у пристанку сто двадесет привредних субјеката да учествују у реализацији пројекта. Иако је персонализована на име мајке Поно-

сна картица Три плус намењена је целој породици. - Називамо је поносном јер су те мајке сигурно поносне жене, град је поносан на своје суграђанке, а Покрет за децу Три плус је изузетно поносан на свој пројекат који је успео да пронађе место у друштвено одговорним локалним самоуправама каква је Краљево. Желимо да позовемо све привредне субјекте који се до сада нису придружили да приступе акцији, да позовемо све мајке да дођу и дају изјаву о сагласности за обраду података и да, почетком фебруара, кренемо у поделу картица за све мајке троје и више деце у Краљеву - поручила је Несторовић. Краљево се придружило локалним самоуправама међу којима су Чачак, Лучани, Гуча, Ужице, Чајетина, Шабац, Прибој, Ариље, Крагујевац, Пожега, Врњачка Бања и Горњи Милановац са уверењем да ће списак спремних да подрже реализацију пројекта у наред-

ним месецима бити знатно дужи. Из Кабинета градоначелника стиже потврда да се цео концепт заснива на сарадњи Удружења Три пус, локалних самоуправа које обезбеђују новац за чланство и привредних субјеката који, као друштевно одговорни, желе да помогну родитељима троје и више деце. Уз попусте за куповину различите робе свих привредних субјеката који су приступили реализацији пројекта породицама са троје и више деце омогућена је посета позоришним представама, бесплатно чланство у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, приступ утакмицама у објектима Спортског центра „Ибар“ по повлашћеним ценама... Градоначелник подсећа да бесплатно тренирање омогућују Одбојкашки клуб Техничар, Женски рукометни клуб Металац и Кошаркашки клуб Плеј, а посебне повољности пружају играонице које су одлучиле да помогну мајке са троје и више деце.

Породицама са троје и више деце са територије Краљева упућен је позив да поднесу захтев за издавање Поносне картице 2019 „Цена минус за 3+“ попуњавањем изјаве којом дају пристанак на обраду података о личности у сврху издавања. Право на картицу имају породице код којих су мајке са троје и више деце, од којих је најмање једно дете малолетно, родитељи старатељи или усвојиоци детета које је треће, или наредно, у породици, самохрани очеви који се старају о деци и очеви који су преузели бригу о деци. Услов је да имају заједничко пребивалиште а расељена лица боравиште са малолетном децом, или малолетним дететом уколико су остала деца пунолетна. Образац изјаве се преузима и предаје на шалтеру Канцеларије за брзе одговоре у Градској управи до 15. фебруара, радним данима од осам до четрнаест сати, а може се наћи и на званичном сајту града www.kraljevo.rs,

у делу Огласна табла. Потписивањем изјаве корисник картице може дати сагласност за себе и малолетну децу, а пунолетна деца потписују посебну изјаву којом дају пристанак на обраду података о личности у сврху издавања Поносне картице 2019 „Цена минус за 3+“. Приликом потписивања изјаве потребно је показати на увид важећу личну карту, или боравишну дозволу, а о датуму поделе картице будући корисници ће благовремено бити обавештени преко средстава јавног информисања и на званичном сајту града. Породице које до 15. фебруара не попуне изјаву, као и оне које током године добију треће и свако наредно дете, то могу да учине и након овог рока на шалтеру Канцеларије за брзе одговоре радним данима од десет до тринаест сати. Све потребне информације могу се добити у Канцеларији за брзе одговоре на телефон број 306-220 и у

Одељењу за друштвене делатности на телефон број 312-471. Свака мајка добија картицу на име и флајер са приврдним субјектима који су зели учешће а сви остали на сајту. Из Покрета Три плус стиже потврда о могућности да се преко званичног веб сајта искористе повољности Три плус размене која им омогућава да размењују гардеробу или поклоне оно што им није потребно, а посебну повољност пружају донатори који су изразили спремност да помогну мајкама. Све активности Покрета за децу Три плус усмерене су ка унапређењу плодне наталитетне политике и подршке породицама са троје и више деце. Основни циљ је, каже Несторовић, да се породица стави на прво место, онима са троје и више деце обезбеди бољи статус у друштву, са тим и одређене привилегије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.2.2019.

МАГАЗИН

3.2.2019.

Седница одбора за обележавање значајног јубилеја

УРАЂЕНО ДОСТА, - Градски одбор за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата и изградњу војничке спомен капеле на планини Чемерно оправдао поверење оснивача и грађана. - Осврт на дешавања током претходне године довољан за позитивну оцену реализованих активности без обзира на чињеницу да неке веома значајне нису реализоване. - Изостала планирана посета Спомен соби Команде Копнене војске, добротворни концерт, добротворна вечера и уређење пута у мери која би задовољила потребе за нормалан приступ одобреној локацији за изградњу капеле. - Амбициозан план активности у овој години. - До краја године престанак рада одбора

ако је од дана кад је обележена стота годишњица од завршетка првог светског рата прошло више од два месеца градски одбор за обележавање овог јубилеја и даље је активан, а последња седница пред крај јануара прилика је за осврт на оно што је урађено у претходној и усвајање плана активности у овој години. И поред чињенице да је реализован значајан број различитих активности неспорно је да има и оних које нису, пре свега изградња војничке спомен капеле на планини Чемерно. Председник одбора Радоје Томашевић подсећа да је Влада Републике Србије у другој половини минуле године прене-

ла у власништво Града Краљева парцелу од четири хектара, тридесет ари и 23 квадратна метра на планини Чемерно која је, на основу посебног решења локалне самоуправе, као таква уведена у земљишне књиге. Да радови на изградњи не буду започети најодговорнијим се сматра Јавно предузеће „Србијашуме“, које је до одлуке Владе било корисник ове парцеле што је било повод да оспори пренос земљишта. Томашевић потврђује да је локална самоуправа предузела одговарајуће кораке како би доношењем коначне одлуке била стављена тачка на административну процедуру и почела градња војничке спомен капеле. Осврт на

дешавања током претходне године довољан је за позитивну оцену реализованих активности без обзира на чињеницу да неке веома значајне нису реализоване. Извештај о раду за претходну годину потврђује да су обављена обимна архивска истраживања документације домаћих и Државног архива у Бечу, чији се резултат мери мноштвом до сада непознатих података који су нашли место у књигама, пре свега четворотомној едицији „Краљево у Великом рату“ Рада Вукосављевића, „Краљевачки споменици солунцима у славу“ др Милана Матијевића и „Краљево у окупираној Србији 1915-1918“ др Драгољуба

Фото: М. Радовановић

МОГЛО ЈЕ И ВИШЕ

МАГАЗИН

3.2.2019.

Даниловића и Марије Карапанџић. Обиље архивске грађе која се односи на живот у Краљеву током Великог рата довољно је за уверење да би до краја ове године могла да буде саставни део нових књига. На неколико знаменитих места одржани су помени погинулим војницима, подофицирима и официрима у ослободилачким ратовима вођеним између 1912. и 1999. године, у Роћевићима, Богутовцу, на Врановцу и у Матаругама, а приликом комеморативних скупова на неколико места одржана су предавања о значају борби вођених у околини Краљева у јесен 1915. године. Предавачи су били артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић и председник Друштва историчара Рашког округа др Драгољуб Даниловић који су, са наставницима историје, одржали и низ предавања ученицима основних и средњих шко-

ла. Значајном активношћу сматра се евидентирање свих споменика и спомен обележја на територији Краљева и договор са представницима месних заједница о њиховом одржавању. Иако се код изградње војничке спомен капеле није одмакло даље од израде главног пројекта значајним се сматра податак да је за то из градске касе издвојено два милиона динара. Уз милион и по који се очекују од града Чачка и општина Горњи Милановац, Врњачка Бања и Бајина Башта, нешто мање појединачних прилога грађана и 92 хиљаде динара од донаторске позоришне представе, укупна сума на коју се у овом тренутку рачуна приближава се износу од скоро четири милиона. Почетку радова на изградњи војничке спомен капеле претходило је уређење путних праваца који воде ка Врановцу и Чемерну уз подсећање да су се ме-

штани студеничког краја самоорганизовали и, уз помоћ Јавног предузећа „Путеви“, значајно допринели да се лакше стигне до места историјски значајних догађаја. Извештај о раду потврђује да је током претходне године одржано неколико конференција за штампу чији се ефекти огледају у текстовима у разним писаним и електронским гласилима. И поред тога што је посебну прилику да се представе све активности одбора током године пружио веб сајт, који је редовно ажуриран, преовладава уверење да је на плану информисања могло да се уради знатно више што се сматра једном од значајних активности у периоду који предстоји. Према расположивим информацијама жалбу Јавног предузећа „Србијашуме“ треба да разматра другостепени орган Републичког геодетског завода, а у Одбору за обележа-

вање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата и изградњу војничке спомен капеле подсећају да је изостала планирана посета Спомен соби Команде Копнене војске, добротворни концерт, добротворна вечера и уређење пута у мери која би задовољила потребе за нормалан приступ одобреној локацији за изградњу капеле. И поред потврде да је током прошле године могло да се уради и више међу члановима одбора преовладава уверење да је оправдано поверење оснивача и грађана. Планом рада за ову годину предвиђене су бројне нове активности од којих се на првом месту налази откуп и пренос у својину града једне катастарске парцеле на Врановцу што је требало учинити до краја јануара, као и упутити допис Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да отварање војничке спомен

капеле буде манифестација од републичког значаја. Најкасније до краја фебруара очекује се обилазак околних општина и лобирање за прикупљање средстава неопходних за градњу, а до почетка марта публиковање резултата истраживања др Драгољуба Даниловића. Планирано је да до краја маја буде одржан донаторски концерт за прикупљање средстава неопходних за градњу војничке капеле, а до истека прве половине године постављање нових спомен плоча. У првој недељи јула биће организован комеморативни скуп и парастос на Равном гају, а до краја месеца и изградња војничке капеле на планини Чемерно. За прву недељу августа планиран је комеморативни скуп са парастосом на Чемерну, до краја месеца објављивање трећег издања монографије „Краљевачки споменици солунцима у славу“, а почетком новембра комемо-

ративни скуп и парастос на Врановцу. До краја године очекује се посета Спомен соби Копнене војске у Нишу, истраживање евидентираних локација масовних гробница и појединачних гробних места страдалих војника и евидентирање њихових локација, анализа рада и престанак рада Градског одбора, а током целе године промовисање идејне замисли и иницијативе за формирање Меморијалног парка на Чемерну. Обиман посао до краја ове године треба да реализују радне групе за изградњу капеле на планини Чемерно, уређење путева до места изградње, истраживачку делатност, промовисање и штампање књига, организацију и спровођење донаторског концерта и донаторске вечери и пренос парцеле на Врановцу у власништво града Краљева. Т. Радовановић

3.2.2019.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (48)

ОПЕРАЦИЈЕ 5. Н очетком новембра месеца 1915. године уследио је још један покушај фелдмаршала Макензена да опколи Војску Краљевине Србије на простору Крагујевац – Краљево – Крушевац. По Макензеновом плану аустроугарска 3. армија требала је да одбаци српску војску од Краљева и потисне је долином Западне Мораве ка Крушевцу према коме су са севера наступале немачке а са истока бугарске снаге. Овај покушај успешно је осујетила српска 1. армија која је испред Краљева задржала напредовање

Аустроугара све до 4. новембра, када је пребацила све своје трупе на десну обалу Западне Мораве и посела положаје на улазу у Ибарску клисуру. У исто време 2. армија је успела да одступи од Ниша и пређе на леву обалу Јужне Мораве. Тако су се почетком новембра српске снаге повукле на оба крила, што је условило неизоставну потребу да се остале трупе са центра борбеног распореда, Одбрана Београда и 3. армија, убрзано повлаче правцем Крушевац – Јанкова клисура – Блаце.

Дејство 8. корпуса Диспозицијом команданта 8. корпуса за 5. новембар 57. дивизија имала је задатак да предњим деловима избије до линије Аџовац – Рајинац – Запис, бригада Хауштајна са тешком артиљеријом да маршује на простор Маснопоље – Дубљаци, а бригада Мразека на простор Љубић – Вучковица. Због тешког земљишта и расквашених путева, без обзира на то што у непосредном борбеном додиру није било српских снага, наступање ових бригада је било

НОВЕМБРА 1915. успорено, а тек на висовима код Рајинца трупе 57. дивизије наишле су на један српски стрељачки строј, који је артиљеријом био убрзо протеран. Око 16,30 дивизија је избила на линију Лободер – Аџовац – кота 630 – Језеро кота 456 и ту истурила један одред испред фронта, а пола сата касније једна брдска батерија дејствовала је са Записа у источном правцу на јаке српске колоне које су, друмом преко Црквишта, одступале у правцу ка југу. Током целе ноћи тај друм је тучен јаком артиљеријском ватром, а с обзиром на рђаве комуникације на правцу наступања

артиљерија 57. дивизије упућена је ка 59. дивизији и после подне стигла северно од села Чукојевца. Педесет девета дивизија имала је задатак да наступа до линије село Чукојевац – село Стубал – село Лучица, а један одред те дивизије упућен је на вис Јасење. Ова дивизија у току 5. новембра није наишла на српске снаге, чак и са одредом који је журно наступао испред осталих трупа и стигао на коту 324 код села Чукојевца око 7,45. Главнина дивизије је поподне пристигла на простор село Лучица – кота 426 – кота 335, а у Стубал и Чукојевац већ су

пристигле немачке трупе, као претходница 43. резервне дивизије одређене да дејствује низводно Западноморавском долином. Командант 43. резервне дивизије из састава немачког 22. резервног корпуса је још око 7,00 сати долином реке Груже и са простора Равни Гај – Клупа, упутио снаге јачине једне бригаде са артиљеријом, тако да је на релативно уском простору дошло до укрштања праваца дејства и мешања јединица. Око 11,30 достигнута је Моравска долина јужно од Камиџоре, да би сат касније аустроугарске тешке хаубичке

МАГАЗИН

3.2.2019.

батерије отвориле ватру на железничку станицу у Краљеву, на којој је са околних висова био осмотрен живахан саобраћај. У току 5. новембра српске снаге су код Милочаја упорно, и са успехом, спречавале пребацивање трупа 26. и 44. дивизије на десну обалу Западне Мораве. Према фронту тих дивизија, које су већ избиле до реке, српске трупе су држале насип на јужној обали на одсеку између села Обрве и Поповића. По исказима заробљеника, јачина Срба на простору од Адрана до Краљева цењена је на три пешадијска пука, а успех Срба у спречавању преласка преко Западне Мораве може се приписати једино прецизном дејству српске артиљерије. Место прелаза код Милочаја тучено је концентрисаном ватром са око дванаест српских артиљеријских батерија, које су пласиране на простору између Мрсаћа и Ружићког брда. Командант 3. аустроугарске армије

је на командном месту у Аранђеловцу у подне добио заповест команде армијске групе Макензен, којом је било регулисано даље дејство 8. и 22. корпуса. „Чим 59. пешадијска дивизија достигне линију село Чукојевац – Самар (кота 959), 8. корпус има ту дивизију да прикупи ка Краљеву позади 43. дивизије у циљу покрета ка Краљеву. Педесет седма дивизија има што је могуће пре да следује овом покрету. Намера је, да се 8. корпус употреби преко Краљева ка југу. За исти циљ треба бригаду Мразека привући ка 8. корпусу у Краљево. Извршење и ток напредовања овог покрета повремено јављати. Двадесет други резервни корпус продужује гоњење низводно Западном Моравском долином, а правцем друмова који воде од Краљева ка југозападу и југу у планинско земљиште, упућује само коњицу и мање здружене одреде.“

Команда армијске групе Макензен са овом заповешћу прави кардиналну грешку, јер је из заповести произилазило укрштање два корпуса под најтежим околностима. Поред већ присутних теренских и комуникацијских потешкоћа уследила је још већа, ниједан од два моста на Западној Морави преко којих је требало пребацити корпус, или део његове артиљерије и коморе, није био у поседу трупа 3. армије. У случају да Срби код Краљева дигну у ваздух мостове преко Ибра, биле су у изгледу још веће тешкоће. Пошто су мостовни тренови и поред највећег напрезања коњске снаге били још далеко заостали, команда 3. армије морала је тежити да мост код Краљева, западно од Камиџоре, по могућству буде заузет непорушен, а заповест за овакво поступање издата је у 13,30. Поред тога, команданти јединица су оријентисани за дејства по новој директиви команданта армијске групе, па су у томе

смислу била издата припремна наређења за регулисање марша на ужем простору око Краљева и на одсеку од села Витановац до села Чукојевац. Осмом корпусу је наређено да што је могуће пре истури извиђачка одељења ка југозападу и југу, а командант 8. корпуса имао је обавезу да сам уочи тренутак када је 57. дивизију требало извући са простора на коме је до тада дејствовала.

Дејство 22. немачког резервног корпуса Према наређењу команданта 3. армије, овај корпус је имао задатак да креће 26. пешадијску и 44. резервну дивизију преко Краљева, а 43. резервну дивизију северно од Западне Мораве. За извршење наређења да се мост западно од Камиџоре заузме непорушен, било је потребно упутити јаке

делове 43. резервне дивизије ка западу. Овај мост, иако делимично разрушен, био је увече заузет јуришем и брзо оспособљен за пребацивање трупа на десну обалу реке, али да би се посед обезбедио, предузето је даље наступање ка Краљеву. Међутим три српска батаљона, који су се развили за одбрану дуж железничке пруге, зауставили су то наступање. Употреба главнине 43. резервне дивизије ка западу, била је додуше противречна директиви команданта армијске групе, али је била целисходна пошто је одговарала стању на фронту око Краљева. Пре заузећа саме вароши са трупама 26. и 44. резервне дивизије, није се могло рачунати на покрет 43. дивизије ка истоку. Њен природни задатак био је да, појачањем притиска ка Краљеву, помогне главнину 22. резервног корпуса како би се могла пребацити на десну обалу реке.

Према томе, директиву команде армијске групе још није било могуће извршити.

Дејство 19. корпуса После подне је осмотрена једна српска колона дужине око седам километара на маршу од Краљева ка селу Мрсаћу. Извештај о овоме, као и други у вези са догађајима у току дана, морао је код команде 19. корпуса произвести утисак да српске снаге пропребацују појачања ка фронту корпуса. Пошто је командант корпуса генерал Тролман обавештен да генерал Сорсић са својим одредом намерава наступање до линије Небеска кота 999 – Караула кота 786, као и да ће упутити једно одељење на Крст кота 721, трупама 19. корпуса наређује да одред генерала Дрофе, 10. и 17. брдска бригада, у 5,00 сати 5. новембра избије на про-

МАГАЗИН 3.2.2019.

стор око села Живице, те да са предњим трупама заузме линију Црква – Бели камен – Љута крушка – Глоговачки врх кота 820. Педесет трећа пешадијска дивизија, 20. и 21. брдска бригада са три тешке батерије, добила је задатак да наступа главнином на простор око села Мршинци, а један одред упути преко села Бањице ка Глоговачком врху кота 820. Предњи делови ове дивизије имају да обезбеде линију од Глоговачког врха преко села Качулица до Самаилске реке, а дотадашња корпусна резерва, од 2 батаљона из 17. брдске бригаде, упућена је из Чачка на Јелицу кота 775. Наступајући правцем ка Ивањици генерал Дрофа је до 15,00 са главнином стигао до Бјелице, и избио са трупама на висове Риђаја – Виноградине и Велики брег, а једним батаљоном на Љуту крушку. Трупе овога одреда су до Бјелице наилазиле само на слабије српске патроле, а једно слабо српско одељење јачине једне чете осмотрено је тек на коти 763 источно од Белог камена. Одред који је наступао дуж планине Јелице, наишао је на Калуђерској клади на добро утврђени положај српских снага. Уследио је напад на српске положаје при чему су предњи делови одреда успели подићи српском положају на око сто корака. Срби су се тако упорно бранили пушчаном ватром и ручним бомбама да их са ових положаја није било могуће потиснутини у току ноћи између 5. и 6. новембра. Командант 53. дивизије упутио је северно од планине Јелице пуковника Фишера са два батаљона и две брдске батерије из 21. бригаде, преко села Бањице ка Глоговачком врху. Двадесету брдску бригаду упутио је дуж друма ка селу Слатини, а дивизијску резерву од остатка 21. брдске бригаде и тешку артиљерију, до села Заблаћа. Главнина 20. брдске бригаде је између 12,00 и 15,00 успела да потисне српске снаге са положаја западно од Липничке реке, и да их пребаци преко те реке, али су Срби пред вече из Слатине добили појачања која су продужила фронт ка Западној Морави, па је у борбу уведен један батаљон резерве

53. дивизије. Батаљон који је на десном крилу преко коте 390 наступао ка коти 384, после тешке борбе потиснуо је српске снаге. После напорног марша пуковник Фишер је око 15,00 избио на простор село Бањица – Бјелани, а пред њим су се протезали добро утврђени српски положаји на линији Биљег кота 558 – Долови кота 451 – Рајац – кота 791 – Вис кота 836. Одред пуковника Фишера је до сумрака подишао тим положајима до на пола пута Бјелани – Долови, али премореност његових трупа није дозвољавала да се напад на њих продужи 5. новембра. Команда 19. корпуса, која је у 10,45 стигла у Чачак, није имала никаквих извештаја од потчињених јединица за период од 9,00 до 22,00 што је команданта довело у бригу, тим више што је 26. пешадијска дивизија претходно јавила да је једна српска колона, дужине више километара, осмотрена на маршу од Краљева ка северозападу и да су се, падом мрака, њене бивачнке ватре појавиле на простору између Мрсаћа и Горичана. Мада је у извештају наведено да се није могло распознати да ли се у тој колони налазе српске трупе или избеглице, команда 19. корпуса је нагињала мишљењу „да противник намерава извршити напад на одред генерала Понграца.“ Због тога је командант 19. корпуса молио команданта 26. пешадијске дивизије да простор око Слатине са северне обале стави под артиљеријску ватру што није извршено јер, због мочварног земљишта, ноћу није било могуће довести артиљерију на положаје око Гушевца. Начелник штаба 19. корпуса је у 20,30 часова молио да се бригада Шварца опет стави на располагање корпусу. Команда 3. армије је у 20,00 наредила да „За бригаду Шварца, 20. и 21. бригаду следују нова наређења. Док та наређења не стигну бригаде не продужују наступање у досадашњем правцу.“ Начелник штаба 19. корпуса, мислио је да покрене питање повратка бригаде Шварца која је у току 5. новембра тек мало померена ка западу до села Паковраће. То што није враћена јасно је показивао очекивање српског контранапада на 53. дивизију, која је у

ово време располагала само са резервом од једног батаљона. Највеће бриге команданту корпуса задавало је тешко материјлно стање потчињених му јединица, јер је максимална моћ дотурања средстава, при непрекидној вожњи од по 20 километара дневно без одмора, износила 90 километара. Међутим, одстојање од главног магацина, који се налазио у селу Словцу код Ваљева, до његових трупа прелазило је преко сто километара. Због непрестаног форсирања марша све коморе су имале велике губитке коња и кола, а један од укупно девет етапних коморских водова већ је био потпуно неспособан за даља дејства. Градња пољске железнице, која је 4. новембра требало да стигне до Љига, до села Моравци стигла је дан касније, а последњих дана трупе су се храниле средствима реквирисаним у Чачку. Попуна делом потрошених резерних оброка хране, код војника су била два уместо три резервна, није се могла извршити иако је била неизоставно потребна још пре уласка у планински предео, без значајнијих средстава за исхрану и живот трупа. Због последњих интензивних борби један део возова морао је да се употреби за дотурање веће количине муниције, па је допремање зимског одела, због зиме и суровости планинског земљишта, представљало веома важно питање које се више није могло одлагати. И док је било неизоставно потребно да се замени већи део обуће и обнови ков код коња једино је дотурање муниције било задовољавајуће. Обзиром на изложене околности, које су у великој мери већ смањиле снагу трупа и комора, командант 19. корпуса генерал Тролман сматрао је за дужност да учини хитну представку и издејствује обуставу операција, бар дотле док се не уклоне недостаци у опреми трупа и дотурању средстава, како при озбиљном сукобу са српским снагама слабо опремљене и рђаво храњене трупе не би биле изложене изненађењима која би могла повући најтеже последице за сву војску. Р. Вукосављевић

Краљево у окупираној Србији 1915-1918

МАГАЗИН

3.2.2019.

ЗБИРКА НЕОБИЧНИХ ПРИЧА

- Плод једногодишњег истраживања др Драгољуба Даниловића и Марије Карапанџић књига „Краљево у окупираној Србији 1915-1918“ која је представљена јавности средином Савине недеље. - Краљево је било центар збивања током тројне инвазије на Србију у јесен 1915. а, после Београда и Шапца, претрпело је највећа разарања током Великог рата. - Током аустроугарске окупације јасно се издвајају три независне целине, повлачење војске преко Албаније, живот оних који су остали у земљи и око две стотине хиљада интернираних у логоре широм Аустроугарске. - У Краљеву је током окупације забележен највећи степен смртности у односу на друге делове чачанског округа, што је понајвише последица тешких болести. - Допуњено издање као уџбеник за проучавање историје Великог рата у окупираним градовима

Фото: М. Радовановић

Др Драгољуб Даниловић

руга по реду Недеља Светог Саве прилика је да локалне установе културе реализују двадесет два програма међу којима значајно место заузима подсећање на период од пре сто година када је Краљево знатно теже него друге средине подносило последице аустроугарске окупације. Ма колико да се о стварном стању наслућивало широј јавности до скора нису били доступни егзактни докази за којима је, у склопу пројекта „Аустроугарска окупација Краљева 1915. до1918. године“ који је суфинансирало Министарство културе и информисања, трагао председник Друштва историчара Рашког округа др Драгољуб Даниловић. И док је др Даниловић копао по документацији бројних архива у земљи задатак да их потражи у Државном бечком архиву прихватила је студент политичких наука у главном граду Аустрије Марија Карапанџић. Основни задатак био је да пронађе, селектује и преведе са немачког језика што више докумената који се односе на Краљево, а количина до сада пронађених појачава уверење да је истраживање на почетку и да су по-

МАГАЗИН

3.2.2019.

требне године да би се комплетирала слика о свим догађајима из овог периода српске историје. Плод једногодишњег истраживања је књига „Краљево у окупираној Србији 1915-1918“ која је представљена јавности средином Савине недеље, а учесници пројекта очекују значајнију подршку ресорног министарства како би у истраживање било укључено више особа, све са циљем да посао

буде што пре окончан. О значају истраживања потврђује податак да је до сада из архива у иностранству могла да се добије тек по која фотографија из овог периода, а овом приликом први пут и операцијски дневници који сведоче о кретању аустроугарске и немачке војске под командом фелдмаршала аугуста фон Макензена. Архивска документа сведоче да је Краљево било центар збивања током тројне инвазије на Србију у јесен 1915. а да је, после Београда и Шапца, претрпело највећа разарања у земљи током Великог рата. И док богатство докумената пред истраживаче ставља захтеван задатак да издвоје она која на најбољи начин осликавају ситуацију посебно импресивним показале су се до сада непознате фотографије које сведоче о животу града током трогодишње окупације. Међу њима су и оне које сведоче о присуству америчке мисије која је помагала локалном становништву у време кризе, санитетском материјалу који је на ово подручје стизао из Јапана, понајвише о аустроу-

гарским војницима на градским улицама. Друго велико богатство је, каже др Даниловић, архив Жичке епархије са много докумената из периода Великог рата која су објављена у књизи. Из њих може јасно да се види какав је био однос окупационе власти према Србији, посебно православном свештенству. О томе најбоље сведочи податак да је од двадесет свештеника у Краљеву чак четрнаест интернирано у концентрациони логор Нежидер близу Беча. Жеља аутора била је да се покаже како се у животу Србије током аустроугарске окупације јасно издвајају три независне целине. Једна укључује најбоље познат војни аспект који сведочи о повлачењу 450 хиљада особа преко Албаније до острва спаса у Грчкој. Има довољно података и о томе да је знатан број од њих наставио према Бизерти у Тунису, или Француској, а понајмање о највећем броју становника који је остао у Србији и на најтежи начин преживљавао ратне године. Трећа целина сведочи о страдањима у концентрационим логори-

ма смештеним на простору аустроугарске монархије, на територији Босне и Херцеговине, Мађарске, Чехословачке, Немачке, Румуније и Бугарске где је интернирано између сто педесет и двеста хиљада оних од којих је, због уверења да у окупираној земљи могу да носе оружје, претила највећа опасност за окупатора. Биле су то мушке особе између седамнаест и седамдесет година међу којима велики број интелектуалаца, свештеника и оних који су на било који начин учествовали у одбрани земље. Документа потврђују да је у Нежидеру било дванаест хиљада људи од којих се након рата само трећина вратила у земљу. - Трећи део се односи на највећи број становника који су остали овде. Србија је уочи рата имала 4,4 милиона становника од којих је 450 хиљада напустило земљу, а 200 хиљада завршило у логорима. О највећем делу становништва најмање знамо зато што су документа о њима у иностранству, а код нас није имао ко да их води. Законом је била забрањена ћирилица, као званични је уведен хрватско српски језик, школа у Краљеву је почела

да ради а сведочанства која су дељена деци у 1917. потврђују као да живите у неком хрватском граду. Циљ нових окупатора био је да потпуно промени идентитет становништву, а да оно више нема везе са историјом и традицијом. Промењени су називи улица у граду које се називају Вилхелм штрасе, Берлинер штрасе и друге на немачком језику. Латиница је била званично писмо, а нисте смели да штампате нити читате књиге на ћирилици. Окупација има за циљ не да покаже лојалност становништва, већ да се потпуно промени идентитет и оно схвати да спада у аустријску колонију којој је центар Беч. Истиче се само утицај Аустрије на српску историју, а Вук Караџић и Доситеј Обрадовић су издигнути на највиши ниво као прави мисионари који су међу Србима радили да постану део аустроугарског амбијента. Србија не постоји као земља и то се види у многим документима. Она треба да нестане, да не постоји, биће избрисана са карте, како код Бугара тако и код Аустријанаца, јер треба да се казни за све што је чинила од

МАГАЗИН 3.2.2019.

МАГАЗИН

3.2.2019.

1878. године, можда и почетка деветнаестог века па надаље - каже др Даниловић. За период окупације Краљева карактеристична је експлоатација шума због чега је већ током 1917. године отпочела градња пруге узаног колосека према Гочу, а до скора непознате фотографије из тог периода сведоче о присуству аустријских официра и железничара који учествују у овом послу. Архив Епархије жичке сведочи о искуствима свештеника Милана Станића чији је живот у време окупације обележен шиканирањем, одузимањем хране из куће и Ордена Светог Саве, што руши слику о Аустријанцима као поштеном и културном народу. Мало је познато да су Аутријанци у Краљеву током окупације формирали добровољачку јединицу са припадницима обележеним црвено белим тракама и задатком да брине о одржавању реда у граду тако што ће водити рачуна да људи случајно негде не тума-

рају, не пљачкају и не лутају непотребно. Уместо Јовице Стојковића, који је био на челу града до доласка Немаца, за управника у периоду окупације именован је др Ђорђе Радић. Документи из тог периода сведоче да се од локалног становништва, као искупљење за смрт једног немачког војника на прилазима граду, требало сакупити пола милиона динара. Списак приложника сведочи да је прикупљен тек десети део ове суме, али и да је након одласка Немаца новац требало поделити најсиромашнијим становницима. Ђорђе Радић се сматра заслужним што је након рата, у складу са списком, новац уредно враћен свима који су га дали, а документ се сматра значајним због потврде да је и у време окупације власт поступала озбиљно и у интересу становништва. Крај рата означио је укидање поверења др Ђорђу Радићу, а на челу града поново се нашао некадашњи председник Јовица Стојковић.

Књига „Краљево у окупираној Србији 1915-1918“ сматра се збирком необичних прича међу којима је и једна о енглеском официру који је са српским војницима ушао у град 1918. и ту остао до маја наредне године. Писмо захвалности Јовици Стојковићу на лошем српском језику сведочи о гостопримству на које је наишао, али и односу између два народа који је био на много вишем нивоу него данас. У Краљеву је током окупације забележен највећи степен смртности у односу на друге делове чачанског округа, што је понајвише последица тешких болести. - Иако је епидемија пегавог тифуса заустављена 1915. и даље је било туберкулозе, тифуса, колере и других од којих је умрло много људи, а умирало се и од глади. То највише погађа 1916. кад први пут имамо негативан однос између броја рођених и умрлих. Наталитет је све до 1915. био позитиван а више од пет стотина умрлих и само око две стотине рође-

них најбоље показује како је био тежак живот и како су се људи сналазили да преживе. Једна од најтежих година у Великом рату је 1915. кад почиње суочавање Србије са нападом три велике војне силе. У Краљеву је била болница у којој је много људи умрло од тифуса, а у црквеном архиву нашли смо картоне аустроугарских војника који су сахрањени на гробљу у Грдици. Краљево је од јануара до маја 1915. место масовног страдања, а податак да је међу умрлим аустроугарским војницима највише из чешке сматра се значајним и за истраживања у овој земљи о судбини предака - објашњава др Даниловић. Иако је међу аустроугарским војницима било највише Чеха није био занемарљив број Мађара, а међу припадницима окупационих снага било је и Срба из бококоторског залива који су мобилисани у војску. Књига др Драгољуба Даниловића и Марије Карапанџић открива велики

број непознатих детаља из живота у Краљеву током окупације, а подсећа и на податак да се у граду од само нешто више од четири хиљаде становника у једном тренутку нашло чак сто хиљада оних који су се у страху од аустроугарске одмазде за поразе годину дана раније повлачили према југу. Значајним се оцењује прилика да се први пут упореде документа иностраних и домаћих архива и тако створи исправнија слика о дешавањима у граду током периода окупације. Документа потврђују да су у јесен 1915. године вођене жестоке борбе у околини Краљева, на Троглаву, Чемерну, Јајинцу, Врановцу, у врема кад је требало обезбедити безбедан пролаз кроз Ибарску клисуру свима који су сигурност тражили у јужним деловима земље. Књига сведочи о одсудним биткама за безбедност свих који су спас тражили у Ибарској клисури, и даље према југу земље, посебно команданту Ужичког одреда Ивану Павловићу и осталима који су повлачењем

према улазу у клисуру избегли борбе у самом граду како би се спречило страдање цивилног становништва. - Књигу завршавамо са уласком српске војске у град 1918. а немаравамо да новим документима допунимо наредно издање, јер постоји још неистражених поља која треба додати како би ово могао да буде и уџбеник за проучавање историје Великог рата у окупираним градовима - каже др Даниловић. Ахивска грађа, документа, фотографије, дневници, војне карте и други писани материјал довољно сликовито показују сву тежину и патњу у свакодневном животу Краљевчана у време окупације од 1915. до 1918. године. Посебну вредност представља сажетак на немачком језику, на две и по стране, и резиме на четири друга, српском, енглеском, француском и руском, као добра прилика да се ова тематика на адекватан начин приближи што већем броју читалаца. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.2.2019.

Дом здравља стуб примарне здравствене заштите

МАГАЗИН

3.2.2019.

ПОД ИСТИМ УСЛОВИМА ЗА СВЕ

- Са пет стотина запослених Дом здравља Краљево најбројнији локални колектив. - У двадесет седам амбуланти квалитетна примарна здравствена заштита за 127 хиљада становника. - Све амбуланте опремљене у складу са стандардима, недостају лекари. - Запошљавање ограничено кадровским плановима Министарства здравља. - Значајна средства уложена у реконструкцију објеката. - После Жиче знатно повољнији услови за пријем пацијената у Врби и Рибници. - Од ове године брже до дијализе. - Највећи проблем разуђено подручје и скроман возни парк

Мсц. др Мирјана Крчевинац

МАГАЗИН 3.2.2019.

д издвајања из састава Здравственог центра „Студеница“ Дом здравља Краљево је још једна у низу јавних установа поверених на старање локалној самоуправи. Колико је значајна најбоље потврђује податак да са пет стотина запослених представља колектив са највећим бројем радника различитог профила у локалној заједници. Ако се томе дода податак да покрива територију чија површина премашује хиљаду и пет стотина квадратних километара, а да је растојање између две најудаљеније тачке чак сто педесет километара, постаје јасније колико је значајно са двадесет седам амбуланти на адекватан начин организовати правовремену и континуалну примарну здравствену заштиту за 127 хиљада становника. Последња у низу је, током прошле године отворена, Амбуланта Берановац према којој су, поред истоименог насеља, оријентисани мештани Каменице, Мељанице, Кованлука, Јовца... Квалитет више је, каже директорка Дома здравља мсц. др Мирјана Крчевинац, да у склопу објекта функционише и апотека што мештанима овог краја у значајној мери олакшава примену адекватне терапије. Значајним се чини податак да су све амбуланте добро опремљене према прописима који дефинишу стање у овој области, и да се опрема редовно одржава, а да велики проблем представља адекватан број здравствених радника. Највеће ограничење представља кадровски план Министарства здравља према коме број запослених зависи од броја становника на некој територији. Да се у одређеним деловима подручја града број становника све више смањује видљиво је и у годишњим кадровским плановима, а жеља да се и са мање здравствених радника на изузетно разуђеном подручју пружи адекватна, и правовремена, здравствена заштита повод је трагања за начинима како да се то учини на најбољи начин. Ако се зна да у појединим деловима територије града нема довољно становника који по кадровском плану захтевају присуство и једног лекара, а да се најчешће ради о мешта-

нима старијег животног доба који, као и сви други, заслужују подједнако квалитетну и континуирану здравствену заштиту онда је јасно да у свих двадесет седам амбуланти није могуће сваког дана организовати целодневно присуство лекара. - Зато смо одлучили да у амбулантама према којима је оријентисан мали број пацијената, као што су Гокчаница са око 200 картона, Мланча 250, Милочај, Богутовац и друге са врло мало, чак и Роћевићи са 800. уведемо посебан режим рада. Мештани Богутовца годинама нису имали лекара више од два пута седмично, а крајње нерационалним се учинило да за број дневних посета, и укупан број пацијената који гравитирају амбуланти,

раде свакодневно са пуним фондом радних сати лекара. Да сваки становник има подједнаку здравствену услугу, и нико не буде дискриминисан, одлучили смо да местима са мање од хиљаду картона свакога дана пружимо здравствену заштиту, али са пола радног времена. Тако смо за подручје Богутовца и Роћевића фиксирали један тим, па лекар и медицинска сестра свакога дана по пола радног времена буду у једном од ових места - каже др Крчевинац. Искуство из претходног периода потврђује да, ма колико била присутна жеља да се свима пружи здравствена заштита под подједнаким условима, увек има незадовољних који очекују да им приступ лекару буде обезбеђен

3.2.2019.

МАГАЗИН

у сваком тренутку. И поред тога примењено решење сматра се најадекватнијим у складу са кадровским планом према коме један лекар са пуним радним временом током целе недеље долази на хиљаду и шест стотина картона у амбуланти. Специфичним се оцењује ушћанско подручје у коме и поред видљивог смањења броја становника сваке године, о чему сведочи податак да је од 2003. године број од десет хиљада здравствених картона пао на четири хиљаде, ради пет тимова лекара са медицинским сестрама. Основни разлог је чињеница да амбуланти у Ушћу гравитирају пацијенти из веома удаљених заселака због чега је сваког дана организовано двадесетчетворочасовно дежурство. У то су много пута могли да се увере становници овог подручја у ситуацијама кад је приправни лекар на телефонски позив дошао у амбуланту, или до куће пацијента ако процени да је то неопходно. Бројни су примери који потврђују оспосбљеност лекара да пруже све врсте здравствених услуга а искуство потврђује да им у овим крајевима нису страни ни порођаји. Податак да успешно и на време решавају веома компликоване задатке, често и тешке повреде, кућне посете и све што је потребно, довољно је за уверење да врло способан стручни кадар на најбољи начин потврђује ваљаност примењеног модела. По утврђеном распореду лекари ушћанске амбуланте пружају здравствену заштиту мештанима Мланче, Рудна, Студенице и Гокчанице а удаљеност овог подручја од Краљева један је од разлога што у сваком од ових места два пута месечно ординирају тимови гинеколога и педијатара. Клима у брдско планинском подручју по који пут може да буде веома сурова, а ћуди природе велика препрека да екипе здравствених радника, чак и кад је то неопходно, стигну до сваког пацијента. Потврдило се то и ове године кад је у два наврата затражена помоћ Градског штаба за ванредне ситуације како би се обезбедио транспорт екипа до удаљених пацијената којима је била потребна помоћ

лекара. Здравствена заштита, ма колико квалитетна, не даје пун ефекат без потребних лекова што је један од разлога да, у сарадњи са „Апотеком Краљево“, у најудаљенија села одлазе и фармацеутски техничари. Неповољном се оцењује тенденција да, због потребе да у сукобу са нелојалном конкуренцијом послују тржишно, апотекари излазе из амбуланти Дома здравља. Проблематичним се оцењује и све мањи број стоматолога због чега је овај вид здравствене заштите ограничен на децу, труднице, старије од шездесет пет година и социјално угрожено становништво. И док је у срећније време у свакој од амбуланти Дома здравља радио и

стоматолог данас су присутни само у онима којим гравитира већи број становника, Врби, Рибници, Матарушкој Бањи и Ушћу. Ни покушај да се простори које су некада користили, уз симболичне закупнине због интереса локалног становништва, уступе приватним стоматолозима није увек давао очекиване резултате, поготово у удаљенијим местима где мали број пацијената није могао да оправда економску исплативост. - Амбуланта Лађевци ради сваког радног дана пре и поподне, суботом и недељом још два сата због превијања и инјекција. Иако амбуланта у Милочају ради само три дана у недељи мештани су разумели да на тај број становника не могу да добију лекара

3.2.2019.

МАГАЗИН

сваки дан пуно радно време. То им није сметало да прошле године помогну па су амбуланти донирали врло значајну опрему, један ЕКГ, инхалатор и пулсни оксиметар, окречили просторије и средили кров што је сјајан пример разумевања за проблеме здравства и сарадње са мештанима - каже др Крчевинац. Између четири и пет хиљада пацијената који су потребе за здравственом заштитом задовољавали у амбуланти на Хигијенском заводу девету годину заредом то није у ситуацији да чини на овом месту јер је земљотрес, који је првих дана новембра 2010. године погодио Краљево, до те мере оштетио објекат који је морао да буде срушен. Од тада су принуђени да помоћ лекара траже у изнајмљеном простору али, без обзира на измењене услове, квалитет рада лекара није утицао на смањење броја пацијената. Проблеми везани за завршетак радова на новој згради Завода за јавно здравље, у оквиру које је планиран и простор за

амбуланту, одлучујуће утичу на став да се са сигурношћу не може тврдити датум повратка на некадашњу локацију, што не умањује оптимизам запослених у Дому здравља да би то могло да се догоди у скорије време. И поред нешто мањег броја становника него у ранијем периоду амбуалнте у Витковцу, Витановцу, Стублу и Годачици раде у пуном капацитету, па није било поремећаја континуитета у раду који се током читаве недеље одвија у првој смени. Слична је ситуација и са амбулантом у Врби коју ове године очекује значајно побољшавање услова за рад и пријем пацијената, што треба да омогући замена олука, сређивање фасаде и унутрашње уређење просторија. За радове је планирано улагање значајних финансијских средстава, све са циљем да се задовољавајућем броју пацијената са овог простора обезбеди квалитетна здравствена заштита. - Крајем прошле године санирали смо Амбуланту Жича, а инвестиција је

била већа с обзиром да смо уредили прилаз и прилагодили га особама са инвалидитетом. Променили смо дотрајалу столарију и направили битне преграде за рад, а имамо обећање месне заједнице да ће током ове године санирати кров и извршити кречење унутрашњег простора. Ту долази доста пацијената па имамо један тим који читаве недеље ради пре подне, а два дана и поподне - каже др Крчевинац уз потврду да здравствене услуге подједнако користе становници села и ужег градског језгра, нешто више они у поодмаклим годинама. Иако се Дом здравља највећим делом финансира средствима Републичког фонда здравственог осигурања од тренутка када послује као самостална установа средства за инвестиционо одржавање обезбеђује локална самоуправа. Без обзира што се двадесетак милиона динара годишње не сматра посебно значајном сумом средства су допринела набавци опреме коју не финансирају Републички фонд здравстве-

ног осигурања и Министарство здравља. Део средстава обезбеђује се учешћем на конкурсима Министарства здравља, а значајним се оцењују донације које су омогућиле да Дом здравља буде опремљен ултразвучним апаратом, колпоскопом и дигиталним рендген апаратом, што је само део опреме са дугачког списка у последњих неколико година. Да се тежи сталном побољшању услова за рад сведочи план за ову годину којим је, средствима локалне самоуправе, планирана куповина возила за превоз пацијената на дијализу и неколико стерилизатора за стоматолошку службу. - Наша рак рана је возни парк, јер имамо службе које непрекидно базирају рад на точковима. То је Хитна служба, Служба санитетског транспорта, која читаве године врши превоз пацијената, Кућно лечење чији се рад базира на посетама пацијената и Поливалентна патронажна служба. Возни парк нам је скроман, а чести сер-

виси и поправке последица су енормне километраже коју пређу возила тако да стално имамо потребу за новим аутомобилима. Средства су нам ограничена, а аутомобили прескупи, па не можемо да набавимо добро опремљен санитет јер вредност опремљеног реанимобила износи око тридесет хиљада евра, а то су средства која ни Министарство здравља ни буџет града не могу да поднесу. Министарство нам повремено да један аутомобил, 2014. то је урадио и град, а да имамо два реанимобила и три путничка возила можда би били у неком оптимуму за рад. Потребе су велике, покушавали смо да добијемо средства из донација али нисмо наишли на разумевање тако да смо, у договору са градоначелником, одлучили да из буџета купимо једно возило за пацијенте дијализе - каже др Крчевинац. Планом за ову годину предвиђени су обимни радови на реновирању просторија Амбуланте Рибница, а процена стручњака да добри темељи и носећи

зидови то омогућавају повод је да се постојећи простор прошири за модерну предијатријску амбуланту. Основа за то је уверење да на овом простору раде три основне школе са великим бројем ученика, а ако се покаже потребним биће ангажован и педијатар за рад са децом млађом од седам година. Док трају радови, а очекује се да буду завршени пре истека године, амбуланта је пресељена у зграду Медицине рада тако да пацијенти ни у једном тренутку неће осетити застој у раду. У Дому здравља позивају на разумевање и стрпљење и подсећају да ће до повратка у реновиран модеран објекат сви лекари радити у обичајеном режиму. Вредност радова је процењена на око четрдесет милиона динара, а у Дому здравља верују да ће, кад буду окончани, свих девет хиљада грађана који гравитирају овој амбуланти бити задовољни. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

3.2.2019.

На Национални дан без дувана

ЗАШТИТИМО СЕ ОД ДУВАНА

- Најчешће малигно обољење, од којег у свету сваке године оболи 1,8 милиона а умре 1,6 милиона особа, је рак плућа који у Србији сваке године однесе пет хиљада живота. - Дуван је други водећи фактор оболевања од кардио-васкуларних болести. - Дувански дим садржи преко седам хиљада различитих хемијских једињења међу којима је преко двеста педесет опасних по здравље. - У Србији тренутно пуши око два и по милиона одраслих становника. - Процењује се да ће преко осам стотина хиљада пушача превремено умрети уколико се не примене снажније мере контроле дувана. - Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине. - никада није касно за престанак пушења, јер је почетак опоравка организма у првим сатима од последње цигарете

уже од двадесет година у Србији се сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана са циљем да се јавност упозори на штетне ефекте употребе дувана и излагања дуванском диму. Ове године се обележава под слоганом „Заштитимо се од дувана“ уз посебан нагласак на вишеструке последице по здравље људи и околине и неопходност јачања мултисекторске сарадње на овом пољу. Подаци истраживања потврђују да у свету има више од једне милијарде пушача, од којих скоро четири петине живи у земљама са ниским и средњим приходима, али и да дуван сваког дана усмрти преко деветнаест хиљада људи. Из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ стиже потврда да у Србији тренутно пуши око два и по милиона одраслих становника, а Светска здравствена организација процењује да ће преко осам стотина хиљада садашњих пушача превремено умрети уколико се не примене снажније мере контроле дувана. Резултати Глобалног истраживања употребе дувана код младих, које је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ 2017. године спровео уз подршку Министарства здравља, Министарства просвете науке и технолошког развоја и Светске здравствене организације, међу ученицима старости од тринаест до петнаест година на репрезентативном узорку свих школа у Србији, указују на потребу јачања мултисекторске сарадње у циљу заштите здравља младих. Резултати овог истраживања показују да 11% ученика пуши цигарете, подједнако девојчице и дечаци, 37% ученика је бар једном пробало цигарете, а 43% неки дувански производ. Од укупног броја испитаних 9% пуши наргиле, 6% електронску цигарету, а шест до десет пушача покушало је да престане са пушењем у претходних дванаест месеци. Више од седамдесет одсто ученика који пуше долази до цигарета тако што их купује у продавницама, самопослугама или на киосцима, а 82,6% њих није било спречено да их купи због својих година. Истраживање потврђује да је

МАГАЗИН

3.2.2019.

61% младих изложено дуванском диму на затвореним јавним местима, а 82,2% ученика подржава забрану пушења на таквим местима. Здравствени радници упозоравају да дувански дим угрожава новорођенчад и пре и после рођења, а пушење у трудноћи повећава ризик за компликације у трудноћи јер угљенмоноксид присутан у дуванском диму онемогућава фетусу да у развоју добије довољно кисеоника. Дуван је други водећи фактор оболевања од кардио-васкуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а 17% смртних случајева изазваних болестима срца и крвних судова настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму. Пушење повећава ризик оболевања од рака плућа и других малигних болести као што су рак усне и усне шупљине, ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија. Познато је да удисање дуванског дима из околине значајно ремети нормално функционисање срца и крвних судова, а и кратка изложеност може да оштети зидове крвних судова. Резултати бројних истраживања доказују да не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине, јер он узрокује бројне здравствене проблеме код одојчади и деце, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције, инфекције уха, и друге болести. Код одраслих узрокује и коронарну болест срца, мождани удар и рак плућа и бројне друге здравствене проблеме. И непушачи који су изложени дуванском диму код куће, или на послу, имају за 25 до 30% већи ризик да развију коронарну болест срца, а он се повећава са сваком попушеном цигаретом. На основу свега може се закључити да дуван не представља опасност по здравље само оних који га користе, и оних који су изложени дуванском диму, већ се његови утицаји одражавају и на животну средину. Континуирано оштећење животне средине присутно је током свих фаза животног циклуса

дувана, од припреме терена за гајење, преко гајења, прераде, производње дуванских производа и дистрибуције, до ефеката потрошње и отпада након употребе дуванских производа. Дувански дим садржи преко седам хиљада различитих хемијских једињења међу којима је преко двеста педесет опасних по здравље, као што су цијановодоник, угљенмоноксид или амонијак. Трећина ових једињења је пореклом из биљке дувана, док су остала продукти сагоревања и адитиви. Са сваким удахом дуванског дима сви они, кроз дисајне путеве, доспевају у плућа, из плућа прелазе у крвоток и разносе се до свих делова тела. Међу опасним једињењима је и око седамдесет канцерогена као што су ароматични амини, бензен, кадмијум, формалдехид, полонијум, полициклични угљоводоници, винил хлорид и многи други. Ови састојци су опасни не само за пушаче, већ и за њихову околину због чега се сматра да доња граница штетног излагања дувану и дуванском диму не постоји, а да и најмања количина дуванског дима може довести до оштећења здравља. Никотин је само један од изазивача снажне зависности која је препозната и у Међународној класификацији болести у оквиру групе душевних поремећаја и поремећаја понашања, заједно са зависношћу од других псисхоактивних супстанци. Никотин непосредно утиче на рад срца, крвних судова и других органа, а временом повећава ризик оболевања од појединих врста рака, док код трудница повећава ризик превременог порођаја и мртворођености.

Пушење и малигне болести Национални дан без дуванског дима је прилика за подсећање да са сваким удахом дуванског дима хиљаде хемијских једињења, укључујући и токсичне и канцерогене састојке, доспевају у плућа, из плућа прелазе у крвоток и након тога до свих делова тела. Да постоји највећи ризик за оболевања од рака плућа најбоље потврђује податак да сваки седми пушач оболи од ове

Фото: М. Радовановић

болести. Пушење повећава ризик оболевања и од других малигних болести као што су рак усне и усне шупљине, ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија, а ризик оболевања расте са дужином пушачког стажа и бројем попушених цигарета. Најчешће малигно обољење, од којег у свету сваке године оболи 1,8 милиона а умре 1,6 милиона особа, је рак плућа од кога у Србији сваке године умре пет хиљада становника. Да нема пушења, рак плућа чији је главни узрочник пушење би био значајно ређи, а пушачи данас имају већи ризик оболевања него пре педесет година објашњава се променама у дизајну и саставу цигарета.

Дуван је смртоносан у сваком облику

МАГАЗИН

3.2.2019.

Поред пушења цигарета, рак изазивају и пушење цигара, лула или наргила, као и изложеност њиховом диму.

Дуван се користи и на друге начине, за жвакање или снус, кесице дуванског праха које се постављају испод горње усне, а оваква употреба доводи до рака усне шупљине, ждрела, једњака и гуштераче. Здравствени радници упозоравају да је дуванска индустрија недавно избацила на тржиште нови производ назван „загревани несагоревајући дувански производ“ за који тврди да је много мање штетан по здравље од класичних цигарета због чега је прихватљивији за пушаче и околину. Иако се у овом апарату дуван загрева уз помоћ батерије, и ствара аеросол који се удише, без обзира што нема сагоревања дувана, ослобађју се бројни штетни састојци, канцерогени и токсичне материје.

Пасивно пушење Изложеност дуванском диму, позната као пасивно пушење, одговорно је за четвртину случајева рака плућа код непушача код којих за 20 до 30% повећава ризик за рак плућа, мождани удар и коронарну болест срца. Код

деце повећава учесталост инфекција дисајних путева и напада астме, а доводи се у везу и са ризиком за туморе мозга, лимфоме, леукемије и друге малигне болести у одраслом добу.

Престанак пушења Стручњаци истичу да никада није касно за престанак пушења, јер је почетак опоравка организма у првим сатима од последње цигарете. Познато је да се након дванаест сати ниво угљенмоноксида у крви враћа на нормалу, а после неколико недеља поправља се циркулација, смањује кашаљ и побољшава функција плућа. Иако се постепено смањује и ризик од појаве малигне болести, за значајно смањење потребно је неколико година. Ризик за рак усне шупљине, грла, једњака и мокраћне бешике се смањује на половину након пет година, а за рак плућа након десет година. Код особа оболелих од рака, уколико су пушачи, престанак пушења ће допринети успешнијем лечењу и бржем опоравку, док пушење током онколо-

шког лечења умањује делотворност неких видова лечења и повећава нежељене ефекте. Код пушача је повећан ризик за компликације током и након хируршке интервенције, а зарастање рана и опоравак су спорији. Код тумора главе и врата, пушење може да умањи одговор на зрачну терапију и повећа њене нежељене ефекте, а по завршетку лечења пушачи имају већи ризик за поновну појаву болести, нову малигну или другу хроничну болест као и већу смртност.

Дувански дим Дувански дим из околине представља комбинацију дима из запаљене цигарете и дима који издахну пушачи а узрокује бројне здравствене проблеме код одојчади и деце, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције, инфекције уха, као и синдром изненадне смрти одојчади. Удисање овог дима значајно ремети нормално функционисање срца, крви и читавог васкуларног система, а чак и кратка изложеност може да оштети зи-

дове крвних судова и подстакне слепљивање крвних ћелија. Изложеност дуванском диму из околине има тренутне негативне ефекте на кардиоваскуларни систем и може да узрокује коронарну срчану болест и мождани удар. Особе које већ имају обољење срца, имају посебно велики ризик да осете тренутне негативне ефекте од удисања дуванског дима из околине и треба да предузму све мере да избегну сваку, па и најкраћу, изложеност. Дувански дим из околине повећава ризик оболевања од рака плућа и код одраслих особа које никада нису пушиле, јер удишу исте канцерогене материје као и пушачи, па чак и кратка изложеност може да оштети ћелије на начин да активира процес развоја карцинома. Као и код активног пушења, што је дуже трајање и већи ниво изложености дуванском диму у околини, већи је ризик од развоја рака плућа. Дувански дим изазива озбиљне здравствене проблеме код деце, синдром изненадне смрти је водећи узрок смрти и код здравих беба, а пушење за време трудноће, и изложеност дуван-

ском диму, повећавају ризик за појаву синдрома. Истраживања показују да се деца пушача чешће разболевају, њихова плућа се развијају спорије него плућа деце која нису изложена дуванском диму и чешће оболевају од бронхитиса и пнеумоније. Свирање у грудима и кашаљ су много чешћи код деце која удишу дим из околине који може да покрене астматични напад, а деца која већ болују од астме а изложена су дуванском диму, имају чешће и теже акутне нападе болести који могу да угрозе живот. Родитељи могу да заштите децу од дуванског дима уколико не дозволе пушење унутар или у близини куће, у ауту чак ни када је отворен прозор, ако се залажу да вртићи, школе и друга места на којима деца проводе време буду без дуванског дима, у свакој прилици за боравак породице бирају објекте, јавне површине, просторије и ресторане у којима пушење није дозвољено, јер делимична забрана пушења не пружа заштиту од изложености дуванском диму. Т. Радовановић

Хлеб на средњовековним фрескама

МАГАЗИН

3.2.2019.

ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ

- Хлеб представља суштину живота свих људи и основну храну подједнако важну и сиромасима и богатима због чега се у термину насушни огледа потврда да је оно без чега се не може. - Поред материјалног и животно битног, подједнако је важна духовна димензија и вера која на земаљском путу води кроз добро и зло, учи људе да се не горде и показује прави пут ка царству небеском. - Најстарији хеб на свету, стар четири хиљаде година, чува се у Британском музеју у Лондону а пронађен је у Египту поред мумије, уз остале потрепштине за загробни живот. - У поставци музеја у Новом Пазару изложен је комад средњовековне угљенисане погаче као археолошки налаз из куће која је изгорела

арадња два музеја није неуобичајена у реализацији значајних пројеката, а резултат оне коју су успоставили краљевачки Народни музеј и Музеј слатког било је предавање историчара уметности Марине Лукић Цветић под називом „Хлеб наш насушни на српским средњовековним фрескама“. Излагање је делимично било представљено на фестивалу Дунав фест у Улму на коме је погача ауторке сврстана међу двадесет пет најбољих са симболиком Дунава. Предавање се наслања на претходно у Скопљу које сведочи о историјату и представама вина на фрескама а тема на почетку божићњег поста, кад црква позива да се молитвом и уздржаношћу првенствено у храни нађе смисао свог посто-

МАГАЗИН

3.2.2019.

јања, није изабрана случајно. Подсећању на народну изреку да се не прича док се једе свештеник Радован Парезановић додаје податак да је у библијској приповеци о постанку света човек представљен као гладно биће, а цео свет као његова храна. Иако мора да једе да би живео није и једино гладно биће, јер све што постоји живи од јела. Отуда потврда да хлеб представља суштину живота свих људи и основну храну подједнако важну и сиромасима и богатима због чега се у термину насушни огледа потврда да је оно без чега се не може а да је, поред материјалног и животно битног, подједнако важна духовна димензија и вера која на земаљском путу води кроз добро и зло, учи људе да се не

горде и показује прави пут ка царству небеском. Марина Лукић Цветић подсећа да је хлеб као основна храна многих народа настао у праисторији када су људи почели да се баве земљорадњом и гајењем житарица. Оне су у почетку конзумиране квашене, куване, туцане или млевене све док од брашна није умешено тесто које се сушило на сунцу, а касније пекло на огњишту или пећи. Праисторијски налази на подручју Србије везани за ову тематику потврђују постојање пећи за печење хлеба које припадају винчанској култури. И стари Египћани су имали пекаре, а квалитетне хлебове правили захваљујући плодној долини Нила која је омогућавала и две жетве годишње. Открили су

и квасац о чијем настанку постоје различите легенде, између осталих и она по којој је тесто прокисло након што су родитељи дечака спашеног од дављења у Нилу закаснили да испеку хлеб, јер су били на молитви. Из Египта потиче и најстарији хеб на свету, стар четири хиљаде година, који се чува у Британском музеју у Лондону а пронађен је поред мумије уз остале потрепштине за загробни живот. - Стари Грци су правили хлебове са квасцем од брашна замешеног широм, или вином, са додатком меда ради брже ферментације. Град Рим је имао двеста пекара, а римски цареви су познати по изреци хлеба, игара и рата. Хлеб је у аренама бесплатно дељен публици, а на представи из тог периода

сачуване су сцене пекара са округлим хлебовима. Како је забележио Мауриције основна храна старих Словена по доласку на Балкан био је хлеб, и то бесплатни, печен у пепелу или на камену, а како је у Србији изгледао хлеб у Средњем веку знамо на основу представа на композицијама средњовековног живописа. Врло су драгоцена истраживања историчара средњовековне земљорадње где се говори о врстама жита које је тада гајено, о начинима млевења, о манастирским и владарским законским уредбама, трговини житом, брашном, првим пекарама, квалитету хлеба. Изложба Тамаре Огњевић под назвом „Гозба“ у Српској академији нау-

ка и уметности, која је потом представљена и у Паризу, резултат је истраживања спрпске средњовековне трпезе настављеног ангажовањем Марине Лукић Цветић. Ма колико било познато да су на посебно добром гласу, као најбољи на свету, хлебови из Париза, Харкова и других места не треба заобићи ни оне које веома вешто, са пуно љубави и симболике, месе жене у Србији. Славски колачи и други обредни хлебове били су посебна тема којом се у краљевачком Народном музеју пре пуне четири године бавила Виолета Цветаноска, а резултате истраживања искористила за изложбу Прича о хлебу која је, поред матичне установе, Београђанима представљена у Заводу за проу-

МАГАЗИН 3.2.2019.

3.2.2019.

МАГАЗИН

чавање културног развитка. - Територија средњовековне Рашке била је на планинском терену, осим жупског дела у подножју Копаоника, долине Јастрепца, долина река и висоравни које су имале суровију климу. Када се кренуло са освајањима ка југу Метохија постаје наша главна житница, а пшеница је била најцењенија житарица. Као врста најосетљивија на голомразицу често мешала са јечмом, па је добијана сумешица, или са ражи што се називало суражица. У случају хладнијег лета земљоделству је остала бар половина летине. Раж је могла да се убуђа а гљивица ражана главица изазивала је смртоносну болест, врсту грознице са високом температуром и крастама по кожи. У Средњем веку најбољим хлебом сматран је пшенични, јер тесто од њега лепо кисне и нараста, фино се обликује а по квалитету следи хлеб од сумешице. Овас је био храна за коње, али се у случају глади користио и он, а хлеб од сир-

ка је био лош и гњецав. Храна је у то време била скупа, па се знало који сталеж шта једе, а сигурно је да је по питању хлеба постојала хијерархија као што је било у Византији где бели хлеб једу владар и властела - објашњава Лукић Цветић. Пажљивији осврт на тај период сведочи да је од белог пшеничног брашна прављен хлеб за освећење, али и онај којим су се хранили болесници. Сиротиња је у исто време јела хлеб од јечма и мекиња у сразмери пола пола, а мешен је и два пута печен хлеб који није могао да се убуђа, па је коришћен за исхрану војника, путника и монаха. У кухињи на овим просторима као квасац је коришћен комадић укислог теста, до следећег мешења сачуван у брашну, и шира као у античким временима, а познато је да се у мрсне дане хлеб могао замесити сурутком. Од давнина је познато да се у Војводини у време поста, а и у новије време, хлеб замесивао ферментисаном водом ко-

јом су биле наливене мекиње. Кисели хлеб помиње се у Повељи цара Душана, датој манастиру Свети Арханђели код Призрена, а и раније у повељи краља Милутина Манастиру Бањској. Истраживање потврђује да су у манастирима постојали хлебни и вински оброк, јер је сматрано да вино штити од тифуса. На дан манастирске славе, значајнијих верских празника или помена ктитора, сиротињи су на црквеним вратима дељена следовања хлеба и вина, јер су милосрђе и помагање гладнима у Средњем веку сматрани високо моралним чином. Оваква пракса била је присутна у манастирима Ватопеду и Студеници, а и Црква Богородице Љевишке у Призрену позната је по давању на вратима. Стара документа сведоче о обавези краља Милутина да месечно даје сиротињи четири кабла брашна, два пшеничног и два обичног, један чабар вина и кабао соли на два месеца, као што је давао протомајсторима који су радили на

цркви. На српском двору установљено је занимање велики хлебар за особу која се бринула о складиштењу жита, о брашну и хлебу, да га има довољно и да се користи рационално, а познато је да се и Лазар Хребељановић бавио храном на двору цара Душана, јер је за такве послове бирана особа од посебног поверења. - Средњовековни закон прописује да хлеб мора да буде чист, без пиљевине песка и камења, а у супротном пекар ће да се казни. Деспот Стефан Лазаревић 1412. године у Закону о рудницима каже да рудар има право да не плати хлеб ако није добар, а на Новом брду је постојала пекара у којој је, осим хлеба, прављена пита са сиром и двопек за путнике. У поставци музеја у Новом Пазару изложен је комад средњовековне угљенисане погаче као археолошки налаз из куће која је изгорела, а хемијске анализе упућују да је направљен од брашна од целог зрна пшенице.

Обичан народ пекао је хлеб на огњишту у црепуљи са вршником, или је тесто прекривено лишћем и затрпано пепелом, а постојале су и посебно зидане хлебне пећи. На истом огњишту се кувало и пекло, а около се седело и грејало, изнад њега је сушен веш и покисла одећа, а на тавану је димљено месо. Вероватно се обедовало на ниском округлом сточићу кога данас знамо као синија, што се у нашим планинским крајевима задржало чак до средине двадесетог века. Кухиња владара била је удаљена од трпезарије због опасности од пожара и мириса који су се из ње ширили. Владарска трпеза била је са меремерним или дрвеним столом, застрта столњаком са свећњацима, прибором за јело лепим керамичким и стакленим посуђем са чинијама, путирима, чашама, убрусима, салветама, чак и чачкалицама - каже Марина Лукић Цветић. Како су изгледали трпеза и хлеб у средњовеновној Србији видљиво је на

фрескама из тог периода које су осликали живописци тог доба. Са развојем цивилизација и хлеб је добијао место у њој због чега се прича о њему сматра причом о човеку која упознаје са симболичним, антрополошким, културолошким и гастрономским аспектима његовог живота. У краљевачком крају се некада, али и данас, за свечаности, празнике и обреде током године припремало више врста обредних хлебова који су имали значајну улогу у животу појединца и домаћинства, јер су сматрани најпозитивнијим обредним елементима који обезбеђују здравље, срећу и благостање. Ауторка је у сарадњи са пекаром „Стари Балкан“ породице Цветаноски, у жељи да реконструише многе врсте, приредила малу изложбу хлебова и погача које је успела да идентификује на фрескама, а након предавања публика је имала прилике да их проба. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.2.2019.

Србо Трифуновић 1967 - 2019

3.2.2019.

МАГАЗИН

МагазИН 46 од 26. маја 2013.

Људи из медија: Србо Трифуновић (1)

НОВИНАРСТВО НИЈЕ ЗАНИМАЊЕ, НОВИНАРСТВО ЈЕ НАЧИН ЖИВОТА - За дописника из провинције била је увреда кад му у помоћ пошаљу новинара који је наводно бољи од њега. - Данас уместо једног имамо девет централних комитета па новинари, који покушавају да преживе, не могу да постигну да полижу толико руку или пољубе толико... - Комплетна новинарска екипа Радио Политике доживела је неславну судбину најмасовнијег отпуштања у историји српског новинарства због преноса дешавања везаних за деветомартовске догађаје који су окарактерисани као покушај демократске револуције

МАГАЗИН 3.2.2019.

ни срце хоће да искочи из груди, само што се нисам онесвестио. Некако изгурам најаву, изађем из студија и питам се да ли је неко уопште чуо – сећа се почетака новинарског рада Трифуновић. Толико жељене студије новинарства на Факултету политичких наука прекинула је наизглед банална ствар, гамад у студентској соби. Бубашвабе у соби број 22 првог блока Студентског града нису могле да опстану због друге гамади која се врло успешно размножавала. Информација да је добио најгору собу у најгорем блоку најгорег студентског дома у Београду натерала је мамину мазу, а Србо признаје да је то био, да се врати у Краљево. Тек следеће године покушаће поново да стекне диплому академског грађанина, овога пута на Филозофском факултету. Први кораци у озбиљном новинарству направљени су у „Политици Експрес“, а чињеница да је дошао на препоруку рођака само је отежавала рад читаве три године. Са поприличне временске дистанце склон је веровању да би онима који нису задовољавали високе критеријуме мало помогло и да им је Бог ујак. Обавеза сваког новинара, понајвише новајлије, била је да се доказује сталним радом у настојању да бар једном у три дана „ископа“ тему која носи неку од страница у то време једног од најтиражнијих дневних листова у земљи. Дописници београдских дневних листова уживали су знатно већи углед него данас када се њихови потписи на страницама листова појављу само у случају хапшења, већих заплена дроге или убистава. Чак и тада се, каже Трифуновић, шаљу екипе из Београда. - Ми смо слали екипу из Београда да помогне дописнику само када он почиње због неког догађаја, несреће или трагедије, да пада на нос. За дописника из провинције била је увреда кад му у помоћ пошаљу новинара који је наводно бољи од њега. Поштовали су се тих осамдесетих година прошлог века новинари све док „Експрес“, почетком ратних збивања на територији бивше Југославије, није постао једна од главних хушкашких новина. Истори-

ја ће показати да то и није било ништа лоше са аспекта народа, мада је „Ескпрес“ мало претерао – каже Трифуновић. Редакција београдске рубрике са нешто више од двадесет новинара, у којој је добио прво задужење, хранила је целу новину. Била је то машина за прављење добрих новина, а већина новинара и уредника данас водећих листова прошла је баш кроз ову, или сличну, редакцију. Много година касније српско новинарство се претворило у колумнизам, а и данас тоне у том блату. У популарном „Експресу“ посебне екипе новинара пратиле су снабдевање, саобраћај, образовање, рад градске скупштине. Сектор саобраћаја био је златни рудник за младог новинара, пун дешавања и интересантних тема куд год да се окрене. Зато је, ваљда, сваког месеца и имао између 90 и 150 објављених текстова. Чињеница да су бар трећину представљале вести и кратки извештају упућује на закључак да су остали били озбиљни аналитички текстови са доста саговорника. Својеврсни новинарски пул чиниле су колеге из других редакција са којима су се размењивале информације што у време које се оцењује као срећно никоме није сметало. Једноумље каквим је окарактерисано време пре 2000. године у неким аспектима, верује Трифуновић, карактерише и данашњу медијску сцену Србије. Новинарство је, каже, ослобођено само пара, па они који се њиме баве једва преживљавају. - У оно време могао си да дираш и газиш све, само не Централни комитет партије на власти. Сећам се да су само једном интервенисали због објављеног текста, па сам морао да идем у Скупштину града. На основу скупштинског материјала објавим да је поскупљење градског превоза од 33,3 посто нови намет на џепове осиромашених грађана, па су милиони принуђени да се шверцују. Наведем пример Енглеске која из државне касе дотира превоз, а од мене траже да откријем извор информација. Данас уместо једног имамо девет

Фото: М. Радовановић

дувек се у дому Радмиле Трифуновић неговала књига. Иако потиче из сељачке породице жена чију је младост обележио рат умела је да, док преко дана оре, на плугу држи књигу. Увече је додатна знања стицала у вечерњој школи, а жељу за њима касније преносила на синове Срба и Спасоја. Њена кућа увек је била пуна књига чији се фонд повећавао сваки пут кад се вратила из куповине. Незамисливо је, прича данас Србо Трифуновић, отићи у тек отворену робну кућу, а не купити ни једну књигу. Имала је Радмила обичај да се шали и тврди да ће дете по занимању бити оно што мајка сања ноћ пре порођаја. Запослена у правној служби „Крушика“ пре него је у краљевачком породилишту родила првог сина целу ноћ је сањала да тражи неки правни акт. Логичан закључак био је да од сина не може очекивати ништа сем да буде нека мастиљара. Жеља да Србо Трифуновић постане техничар није се реализовала, јер се уписао у гимназију са намером да постане новинар. Било је то некако у време толико критикованог усмереног образовања које је Краљеву подарило врсне новинаре, Радмилу Весковић, Драгана Хамовића, Драгана Павловића... Најзаслужнија за то била је професор српскохрватског језика Ружица Лазаревић постављајући током гимназијског школовања чврсте темеље које је требало надограђивати током даљег школовања на факултету. - Током школовања нисмо излазили из Радио Краљева. Пре подне дођеш да омиришеш редакцију, или да свратиш до „Ибарских новости“ само да се поздравиш, јавиш да си ту, да те виде, питаш да ли треба шта да се пропрати. Слали су нас на споредне задатке као што је пријем младих у Савез социјалистичке омладине. Сећам се да сам једном приликом био у Спомен парку и из радија понео Ухер. Прошетао сам га неколико пута кроз град да ме виде да сам новинар. Од нас се тражила врхунска одговорност, па сам по петнаест пута проверавао оно што је снимљено. Сећам се и прве најаве програма који је почињао у подне. Ме-

3.2.2019.

МАГАЗИН

централних комитета па новинари, који покушавају да преживе, не могу да постигну да полижу толико руку или пољубе толико ... Ко је хтео да љуби руку он је и онда љубио руку. Ко је хтео да се бави новинарством, а да то не ради, могао је да пише и да га нико не дира. Био сам један од таквих скоро 12 година, од 1989. до после рата – каже Трифуновић који је у међувремену постао уредник градске рубрике. Све се у то време могло, ако се хтело и увек је спретан уредник могао да пласира толико различитих информација, чак и оних о раду опозиције у повоју, које нису сметале никоме. Градски одбор Демократске стране вршио је тих година анализу заступљености у медијима и дошао до интересантног закључка да је током три узастопна месеца, иако опозициона,

странка била најзаступљенија баш на градским странама „Политике Експрес“. Био је то добар повод да председник одбора Срђа Поповић затражи објашњење како је то могуће. -Дошле су те губаве и тужне године санкција које су, као и сада, убиле новину која, док сви грцају, треба да живи од тиража и рекламе. У инфлаторно време нисмо примали плату, па сам био принуђен да шверцујем робу из Бугарске. Иако целе недеље нисам имао слободан дан одем у петак вече, накупујем кошуља, јакни, гаћа, па онда то продајем пре подне на Булевару. Касније трчим са оном торбом да радим, а пред вече се враћам на Булевар. Прве паре смо добили од неке пекаре тек кад је уведен нови динар. Добили смо сви по пет динара, а пре тога је било време кад нисам знао шта ћу са пара-

ма. „Експрес“ је у једном тренутку продао 300 хиљада примерака, а тиражнији у Југославији био је само загребачки „Вечерњи лист“ – каже Трифуновић. Некако у то време почела је са радом Радио Политика, а Србо Трифуновић је оно мало радијског искуства понесеног из Краљева настојао да валоризује у великом граду. Нешто више од годину и по дана радио је паралелно у два медија, радију и новинама. Трајало је то све до обележавања прве годишњице познатих деветомартовских демонстрација у Београду, после чега је комплетна новинарска екипа Радио Политике доживела неславну судбину најмасовнијег отпуштања у историји српског новинарства. Повод за то био је пренос свих дешавања везаним за деветомартовске догађаје који су окарактерисани као покушај

некакве демократске револуције у згради „Политике“. После бомбардовања 1999. године криза се продубила и достигла најнижи могући ниво. - Промена власти довела је до затварања фондова. И тиражни „Блиц“ се финансијски суновратио, а да иза њега није стајала страна компанија угасио би се после избора. Два месеца сам зајмио паре да платим кирију, па сам био принуђен да се вратим у Краљево. Имао сам срећу да сам познавао доста људи из „Франкфуртских вести“, па одем тамо. Био сам ослобођен онога што је била највећа мука новинара у тадашње време, а то је политика која њих није занимала. Срећа је била и да, на препоруку Борка Гвозденовића, почнем да радим на краљевачкој ТВ „Десетка“, за коју до тада нисам знао ни да

постоји. Телевизија „Десетка“ није била само редакција већ породица у којој смо сви живели као један и није могло да деси да било ко слави било шта а да не будемо сви заједно, тако да смо живели као једно биће – прича Трифуновић. Био је у то време Србо Трифуновић аутор чак пет различитих телевизијских емисија. Поред свакодневног ангажовања у информативном програму и „Ретровизору“ водио је „Бизнис клуб“ и „Тип топ“, али и прискакао у помоћ осталим колегама кад год је то било потребно. Тако су се понашали и остали који су радили у складном и веома добро организованом колективу. Плате су биле солидне а по њима је, каже Трифуновић, мога да се навија сат. Исплаћиване су на време, никад са закашњењем.

Али, ништа добро не може да траје вечито што су сви запослени врло брзо осетили на својој кожи у тренутку кад је популарна „Десетка“ променила власника. - Кад је Раденковић преузео телевизију дошао је мали Перица у виду рођаке која је умислила како треба да се ради телевизија. Убили су телевизију, а ми смо се посвађали и разишли на врло ружан начин. Још ружнија била је, уз претње, наплата заосталих дуговања – каже Трифуновић. Све до тада постојала је новинарска слобода и пролаз код свих коминтената. Сваки саговорник је максимално уважаван, а они који су то заслуживали били критиковани. Ни у једном тренутку, каже још, није било политикантства, вређања или омаловажавања. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

3.2.2019.

Повратак Мери Попинс У депресивној ери Лондона сада одраслеЏејниМајклБенкс, заједносатројеМајклове деце, посетиће загонетна Мери Попинскојупратиодређениличнигубитак. Захваљујући јединственим магичним вештинама, и уз помоћ пријатеља Џека, Мери ће помоћи члановима ове породице да поново открију радост која се изгубила у њиховим животима. Породичну авантуру са елементима фантазије, у трјању које за десет минута премашује два сата, по сценарију Дејвида Мегија режирао је Роб Маршал, а у главним улогама наступају Емили Блант, Лив Мануел Миранда, Мерил Стрип и Бен Вишоу. Филм се приказује до 6. фебруара, а пројекције почињу у 16 сати.

МАГАЗИН

Аладин и летећи ћилим

100

Аладин живи са мајком, оцем и козом Рајком у Пјорту, малом пустом селу у Булгиславу. Пјорт је лепо и занимљиво место, али врло мало, па Аладин сања о пустоловинама у великом свету који се налази иза планина на хоризонту. Аладинов отац не подржава сина, па инсистира да се смири јер верује да свет нису пустоловине, него опасности. Због уверења да људи из малог места не треба да се мешају са онима из спољашњег света од дечака очекује да пође стопама оца и постане кројач. Кад Ала-

незбринутудецу. Вожњањихдвојицеутаксијутокомноћи изнедрићегомилусулудих ситуација које ће се смењивати заједно са мноштвом ликова који ће, као муштерије, продефиловати кроз такси. Деведесетпетоминутну романсирану комедију у 2Д формату Мирослав Стаматов је режирао према сценарију који су написали Марко Бацковић и Татјана Илић, а у водећим улогама наступају Андрија Милошевић, Милена Предић, Тодор Јовановић, Александра Томић, Никола Ђуричко, СергејТрифуновић, БорисМиливојевић, Борис Комненић и Никола Пејаковић. Филм се приказује до 6. фебруара у пројекцијама које почињу у 20 сати.

дин добије неочекивану шансу зграби је оберучке и на фантастичном летећем ћилиму, кога је добио од Ел Фазе, са верном пријатељицом козом Рајком, лети према сунцу са задатком да Ел Фази врати изгубљеноунуче. Огроман и хаотичан султанов град Пето је нешто посебно, иза сваког ћошка вребају пробисвети, али то не спречава наивног Аладина да настави пут на чаробном ћилиму. Анимирану породичну авантуру којој недостаје девет минута да би трајала сат и по Карстен Килерих је режирала према сценарију који је написала са Вики Берлин. Анимираним јунацима гласове су позајмили Пеђа Дамњановић, Миомира Драгићевић, Марко Долаш, Алек Родић, Ана Мировић, Огњен Дрењанин, Јована Цавнић, Ђорђе Симић, Милан Зоричић, Симона Ћировић, Иван Иванов, Зоран Стојић. Филм се приказује до 6. фебруара,а пројекције почињу у 18,30.

Лептир Филм је римејк базиран на класику Анрија Шаријеа, познатог као Лептир, који је лажно оптужен за убиство и осуђен на доживотни затвор. Ситни криминалац је погрешноухапшен, иоптужензаубиствокоје није починио, те осуђен на доживотну казну у злогласној затворској колонији на Ђавољем острву у Француској Гвајани. Одлучандапобегнеиззатвора, удружујесе саексцентричнимкриминалцемЛујемДегом који, у замену за заштиту, пристаје да финансира бег. Филм чија дужина за шеснаест минута премашује два сата настао је по сценарију Арона Гузировског и Анри Шаријеа, и режији Мајкла Ноара, а водеће улоге тумаче Чар-

ли Јанам, Рами Малек, Јорик Ван Вегенинген, Роланд Молер, Томи Фланеген и Ив Хесо. Последња пројекција је вечерас, а почиње у 22 сата.

Марија Стјуарт краљица Шкотске Након што је са шеснаест година постала краљица Француске, а са 18 удовица, Марија одбија притисак да се поново уда, па се враћа у родну Шкотску да поврати трон који јој припада. Шкотском и Енглеском влада неодољива Елизабета I, а обе младе краљице гледају једна на другу са страхом. Ривалке у моћи и љубави, женски регентиусветуукомедоминирајумушкарци, њих две ће морати да одлуче како да играју игре око брака и независности. Одлучна да буде владар, а не само фигура, Маријасепозиванаправода, претећиЕлизабетином суверенитету, заузме енглески трон. Издаја, побуна и завера угрожавају оба престола и мењају ток историје. Филм чије трајање за пет минута премашује два сата настао је по сценарију Бо Вилимона и Џона Гаја у Режији Џоси Рурк, а главне улоге тумаче Соарис Ронан, Марго Роби, Џек Лоуден, Мариа-Викториа Драгус и Дејвид Тенант. Филм се приказује од сутра до среде, а пројекције почињу у 22 сата.

Такси блуз „Такси блуз“ је романтична комедија, истовремено шармантни и узбудљиви „road movie“. Главни јунак приче је четрдесетдвогодишњи Марко, симпатични пропали драматург који годинама ради као таксиста и чије авантуре филм прати током једне урнебесне ноћи. Наизглед нормалан дан на послу претвориће се у хаос кад се у његова кола ушуња дечак Дамир који је, у потразу за својим оцем,побегаоиздомаза

101

МАГАЗИН

3.2.2019.

Врбас Медела - ЖКК Краљево 77:74

102

103

МАГАЗИН

3.2.2019.

Слога - Пролетер Нафтагас 79:71 Колубара ЛА 2013 - Слога 73:65

104

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 3. И 10. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

3.2.2019.

3. фебруар

106

1377 — Папски кондотјери су убили више од 2000 становника Чезене у Чезенском крвопролићу. 1509 — Португалска морнарица је поразила удружену флоту Османског царства, Млетачке републике, султана Гуџарата, мамелучког Египта, Заморина од Калкуте и Дубровачке републике у бици код Дија. 1591 — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига. 1781 — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након само два пуцња из топа. 1787 — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс. 1807 — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис. 1813 — Побуњеничка војска под командом Хосеа де Сан Мартина је победила шпанску војску у бици код Сан Лоренца. 1830 — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453. 1867 — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи. 1870 — Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу. 1881 — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији. 1913 — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход. 1917 — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће по-

чети неограничен подморнички рат. 1919 — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације. 1941 — Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској. 1943 — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург. 1945 — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца. 1958 — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга. 1959 — Амерички музичари Бади Холи, Ричи Валенс и Џ. П. Ричардсон су погинули у паду авиона код Клир Лејка, Ајова. 1969 — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације. 1973 — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре. 1977 — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике. 1981 — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке. 1989 — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез. 1994 — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975. 1995 — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке.

1996 — У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи. На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба. 1998 — Амерички војни авион „ЕА6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 m погинуло свих 20 људи. 2000 — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет

особа, захватио северни део Косова. 2002 — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено. 2003 — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства. 2006 — На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама. Египатски путнички брод „Ал Салам 98“ је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено. 2008 — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке. 2015 — У Међународном суду правде у Хагу одбачене тужба Хрватске против Србије, као и противтужба Србије за геноцид.

4. фебруар

960 — Цар Таизу је започео своју владавину у Кини, чиме је почела владавина династије Сунг. 1194 — Немачки краљ Хајнрих VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд V. 1536 — Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабзбурговцима. 1783 — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи Амерички рат за независност. 1789 — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста. 1804 — Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка. 1846 — Први мормонски пионири су започели свој егзодуз из Новуа у Илиноису на запад према долини Солт Лејк. 1861 — Делегати шест одметнутих америчких држава су се у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе. 1899 — Почео је Филипинско-амерички рат када је амерички војник, који је имао наређење да држи побуњенике подаље од логора своје јединице, пуцао на филипонског војника у Манили. 1904 — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур. 1938 — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа. 1945 — Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду. 1961 — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974, а у октобру 1975. Ангола је стекла незави-

сност. 1966 — Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде. 1972 — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш. 1974 — Гренада је стекла независност у оквиру Британског комонвелта. 1976 — У Гватемали је у земљотресу погинуло 23.000 људи, а милион и по је остало без домова. Главни град Мозамбика Лоренсо Маркеш је преименован у Мапуто. 1990 — У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристима у Египту погинуло је девет туриста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено. 1992 — Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза. 1994 — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце. 1997 — У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа „CX-53 Сикорски“ који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника. 1998 — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи. 2000 — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска унија је увела политичке санкције Аустрији. 2003 — Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора. 2004 — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому. 2006 — Неколико хиљада људи, огор-

107

чени због објављивања карикатура Мухамеда у данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску у Сирији. Дански премијер Андерс Фог Расмусен обратио се путем арапске телевизијске станице Ал-Арабија становницима исламских земаља поводом спорних карикатура посланика Мухамеда које су објављене у једним данским новинама. Међународна атомска организација (ИАА) одлучила да пријави Иран Већу сигурности због наводне намере производње нуклеарног оружја. Отворене 20. Зимске олимпијске игре у италијанском граду Торину. Трајале су до 26. фебруара, а такмичило се око две и по хиљаде спортиста из 80 земаља.

МАГАЗИН

3.2.2019.

5. фебруар

108

1573 — Битка код Кршког (1573) 1576 — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католицизам како би као Анри IV преузео престо Француске. 1596 — Јапански шогун Тојотоми Хидејоши је наредио да се погуби 26 католичких мисионара и преобраћеника. 1792 — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба. 1814 — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом. 1818 — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас. 1859 — У граду Фокшани, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. 1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом „Слободна Држава Конго“. 1887 — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера Отело. 1917 — Усвајањем новог устава, Мек-

сико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе. 1958 — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе. 1971 — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969. 1983 — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе. 1983 — У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године. 1988 — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових „чистки“, осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани. 1994 — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 km од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага. 1996 — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе. 1997 — Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од

заточених и убијених Јевреја. У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене. 2001 — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе. 2002 — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи. 2003 — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензи-

ји. 2004 — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа. 2006 — Иран одлучио да забрани приступ својим нуклеарним постројењима тимовима ИАА. Репрезентација Француске је нови европски првак у рукомету.

6. фебруар 1701 — Почео рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Низоземској, Миланско војводство, Напуљско краљевство и Сардинију. Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715. 1819 — Британски службеник Томас Стамфорд Рефлс је потписао споразум са султаном Хусеином Шахом од Џохора, чиме је основан Сингапур као трговачка станица Источноиндијске компаније. 1830 — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства.[тражи се извор] 1876 — У Србији основано Друштво

Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило. 1922 — Уједињено Краљевство, Француска, Јапан, Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању. 1958 — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“. 1993 — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку, мировни план копредседника Конференције о СФРЈ. Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе. 1994 — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен. 1999 — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи. 2000 — Финска добила прву женупредседника државе Тарју Халонен, дотадашњег министра иностраних послова. Руска војска је заузела Грозни, натеравши владу сепаратистичке Чеченске Републике Ичкерије у игзнанство. 2001 — На изборима у Израелу победила десничарска партија Ликуд, а њен лидер Аријел Шарон изабран за премијера, уместо Ехуда Барака, чија је Лабуристичка партија претрпела пораз. После 50 година, кинески брод први пут легално упловио и укотвио се на острву Чуемој, које се налазило под тајванском влашћу. 2002 — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руан-

ди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима. 2004 — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени. 2006 — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005. године, обратила се јавности по први пут од операције.

7. фебруар 457 — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо. 1783 — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара. 1792 — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље. 1863 — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије. 1863 — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи. 1913 — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци у априлу присилили Есад-пашу да преда град, али се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији. 1942 — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности. 1947 — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи. 1962 — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара. 1964 — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД. 1968 — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у це-

109

3.2.2019.

МАГАЗИН

110

лој Канади изједначен с енглеским. 1969 — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи. 1971 — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа. 1974 — Гренада је стекла независност од Уједињеног Краљевства. 1984 — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута. 1986 — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи. 1990 — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем. 1991 — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе. 1992 — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније. 1995 — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста. 1996 — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи. 2000 — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић. 2001 — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију. 2003 — У експлозији аутомобила-

бомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије. 2006 — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова.

8. фебруар 421 — Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија. 1347 — Окончан је грађански рат у Византији договором о подели власти између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина. 1560 — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније. 1587 — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I. 1849 — Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком. 1861 — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедеративне Америчке Државе с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата. 1863 — Пруска и Русија склопиле савез да би угушуле револуцију у Пољској. 1904 — Изненадним нападима торпедима на руске бродове у Порт Артуру које су извршили Јапанци почео је Руско-јапански рат. 1924 — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне. 1937 — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника. 1940 — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника

из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника. 1942 — Јапан је у Другом светском рату напао Сингапур. 1942 — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату. 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941.. 1963 — У Ираку извршен државни удар, у ком је збачен и стрељан председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф. 1975 — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“. 1984 — На стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су Зимске олимпијске игре 1984. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ. 1989 — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима. Погинуло свих

144 путника и чланова посаде. 1993 — У несрећи изазваној сударом војног авиона „Сухој“ и путничког „Тупољев“ близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона. 1994 — Две групе илегалних имиграната, „људи из чамаца“, стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате. 2002 — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре. 2003 — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру. 2006 — Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је „Национал“ објавио карикатуре посланика Мухамеда. У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима. Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гробнице у

Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године. 2010 — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.

9. фебруар 474 — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II. 1540 — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња. 1667 — Склапањем Андрусовског примирја завршен је тринаестогодишњи рат Русије и Пољско-литванске заједнице. 1788 — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића. 1801 — Потписан је Линевилски мир између Француске и Светог римског царства, чиме је Аустрија иступила из Друге коалиције. 1825 — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД. 1861 — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију. 1895 — Вилијам Морган је креирао и осмислио спорт Одбојку у месту Холјок у Масачусетсу. 1900 — Основан је Дејвис куп, најпознатије екипно такмичење мушких тениских репрезентација. 1909 — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије. 1934 — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација. 1942 — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најеле-

гантнијем на свету, после чега је брод потонуо. 1943 — Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом. Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве. 1950 — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам. 1951 — Корејски рат: Гјеонсанг масакр. 1962 — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта. 1964 — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца. 1965 — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам. 1968 — Холандска принцеза Беатрикс отворила подземну жељезницу у Ротердаму. 1971 — Аполо програм: Аполо 14 се враћа на Земљу након трећег спуштање људи на Месец. 1975 — Сојуз 17 совјетски свемирски брод се враћа на Земљу. 1981 — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске. 1986 — Халејева комета се појавила у унутрашњости Сунчевог система. 1991 — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 % бирача гласало за отцепљење од СССР. 1996 — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје. 1999 — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном. 2009 — Далај Лама одлуком градског већа постао почасни грађанин Рима.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs