Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 373 * 27. јануар 2019. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

27.1.2019.

У овом броју: Дани Светог Саве Свети Сава и почетак наших сећања Просветитељ, духовник, државник и учитељ Град без перспективе Период безвлашћа Шетња за част и достојанство Предности електронског система Операције српске војске

10 20 30 32 36 42 48 52

Фото: Г. Шљивић

56 64 70 74 80 86 102 104 106

Фото: М. Радовановић

Пред значајни јубилеј Превентивни прегледи спашавају живот Заокрет у односу према самима себи Краљево у окупираној Србији Значајне активности у Савиној недељи Зима не посустаје На репертоару Биоскопа „Кварт“ Младеновац - Рибница Времеплов

МАГАЗИН 27.1.2019.

27.1.2019.

МАГАЗИН

Успомена на првог српског просветитеља

ДАНИ СВЕ - Школска слава се на примерен начин обележава и у краљевачким школама, а свечарска атмосфера се ове године, други пут заредом, продужава на целу недељу током које ће бити реализоване бројне активности у које су укључене и све јавне установе културе. - Дани Светог Саве представљају истинску манифестацију културе и просвете која показује колико су јавне установе, у сарадњи са основним и средњим школама, спремне и кадре да на прави начин одговоре изазовима ове врсте. - Скоро половину од укупно двадесет два програма припремили су запослени у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“

авиндан је празник којим Српска православна црква 27. јануара обележава успомену на светог Саву, принца династије Немањића, првог српског просветитеља и архиепоскопа. Овај датум је у црквеном календару уписан црвеним словима, један је од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије, а проглашен је и за школску славу. Савиндан је одлуком Совјета Књажества Србског, а на предлог ректора крагујевачког Лицеја Атанасија Николића, 2. јануара

1840. године установљен за школску славу. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих српских школа и да се од тада има у свим школама најсвечаније прослављати. Као школска слава овај дан се прослављао све до 1945. године, када је укинут одлуком власти, а после полувековне забране у комунистичком режиму поново се наставило са прослављањем Светог Саве као школског патрона.

Савиндан је најважнији празник у Срба посвећен човеку који је направио такво дело да се српски народ данас огледа у својој правди, језику, законима и држави. Да није било њега то би било много теже, а најзаслужнији је његов велики просветитељски, црквени и дипломатски напор у то доба. Школска слава се на примерен начин обележава и у краљевачким школама, а свечарска атмосфера се ове године, други пут заредом, продужава на целу недељу током које ће бити реализоване бројне активности у које су

Фото: М. Радовановић

ЕТОГ САВЕ 11

МАГАЗИН 27.1.2019.

27.1.2019.

МАГАЗИН

укључене и све јавне установе културе. Дани Светог Саве представљају истинску манифестацију културе и просвете која показује колико су јавне установе, у сарадњи са основним и средњим школама, спремне и кадре да на прави начин одговоре изазовима ове врсте. Иако у програмима учествују Народни музеј, Историјски архив и Културни центар „Рибница“ скоро половину од укупно двадесет два програма припремили су запослени у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. На иницијативу основних школа из Сирче и Адрана у обележавање значајног датума прошле године се први пут укључила локална самоуправа уз велику помоћ цркве и институција у култури, а свеобухватни програм је, за разлику од претходних, кад је био сведен на Светосавску академију и доделу књига најбољим ученицима основних и средњих школа, распоређен на недељу дана. Дане Светог Саве у Краљеву по традицији отварају најмлађи а овога пута су то, првог дана у недељи на Дечјем одељењу Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, у програму названом „Лутке које причају“, учинили полазници Луткарске радионице и учитељица Љуба Радета. Два сата пре званичног отварања манифестације у холу Основне школе „Свети Сава“ отворена је изложба ликовних радова ученика ове школе. Као и много пута кад су у питању значајне манифестације најприкладнијим местом за свечано отварање и овога пута се показала Свечана сала Градске управе у чијем је холу отворена изложба радова деце из Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Прилика да манифестацију прогласи отвореном припала је градоначелнику Краљева, а у уметничком делу програма учествовао је Хор Свети архиђакон Стефан. У исто време у Основној школи „Милунка Савић“ у Стублу у програму „Светосавска даровница краљевачке библиотеке“ учествовали су писци за децу Гордана Тимотијевић, Милош Милишић и Милоје Радовић и пригодним поклоном у књигама означили по-

четак рада огранка библиотеке. Трећи дан манифестације отпочео је у школи „Свети Сава“ заједничком приредбом хуманитарног карактера „Софији на дар“, уз учешће ученика и предшколаца вртића „Бамби“, а укупан приход намењен је лечењу оболеле ученице Софије Тасев. Тачно у подне ученици Основне школе „Чибуковачки партизани“ посетили су Дечје одељење Опште болнице „Студеница“ и уручили пригодне поклоне најмлађим суграђанима који се лече у овој установи. Библиотека је овог дана била домаћин два значајна програма, у раним поподневним часовима на Дечјем одељењу је, у оквиру серијала „Кроз историјске изворе“, за ученике основних и средњих школа организован квиз на тему „Крај великог рата“, а у раним вечерњим сатима на истом месту Књижевна радионица краљевачке библиотеке уз учешће полазника радионице и списатељице Гордане Тимотијевић. Први дан друге половине недеље обележило је чак шест интересантних програма од којих два у Студеници. За ученике Основне школе „Стефан Немања“ у овом месту приређена је Светосавска радионица цртања, бојења и сликања на стаклу под вођством Оливере Марјановић, а тачно у подне у Огранку ушћанске библиотеке у Студеници програм „Светосавске приче“ уз учешће братства манастира Студенице. У исто време на Дечјем одељењу краљевачке библиотеке почео је програм „Путовања Светог Саве“ у коме су учествовали археолог Биљана Даниловић и ученици краљевачких основних школа, а само сат касније у Свечанаој сали Градске управе Града Краљева представљена књига „Краљево у окупираној Србији 1915 – 1918“ др Драгољуба Даниловића и Марије Карапанџић. Четврти дан манифестације Дани Светог Саве затворен је програмом „Српски језик и дигитално доба“, уз учешће др Милорада Симића, у Народној библиотеци која је организатор и два интересантна програма следећег дана. У оквиру Светосавске недеље на

Дечјем одељењу библиотеке вероучитељ др Ивица Живковић је ученицима Основне школе „Свети Сава“ говорио на тему „Светосавље – чему нас учи Свети Сава“, а у вечерњим сатима Светосавску беседу, у програму који је обогатило учешће Градског хора „Црвчанин“, изговорио др Драган Хамовић. Сат иза поднева у сали Краљевачког позоришта одржана је Школска светосавска академија уз учешће др Ивице Живковића, ученика Гимназије и основних школа „Свети Сава“ и „Чибуковачки партизани“. Први дан викенда резервисан је за представљање студије „Књига о Вуку“ проф. др Бошка Сувајџића и изложби на Дечјем одељењу краљевачке библиотеке „Светосавско звонце“ и „Свети Сава у књижевности“ ауторке Марије Симовић. Месна заједница Драгосињци годинама уназад организује народни скуп на Савиним водама, правој клисури у вишим деловима села, што је повод да га градски одбор за обележавање манифестације од ове узме у своје окриље. „Савиним стазама“ је посвећен молебан Светом Сави и кратак програм под називом „Ускликнимо с љубављу“. Приредба поводом Савиндана одржава се и у Дому културе „Студеница“ у Ушћу, а домаћини свечане вечере за просветне раднике у Ресторану „Сунце“, замену за некадашњи Светосавски бал, ове године су Гимназија и основне школе „Свети Сава“ и „Чибуковачки партизани“ чији су представници у раним јутарњим часовима присуствовали сечењу славског колача у Храму Светог Саве. Овогодишњи Дани Светог Саве завршавају се сутра доделом Светосавских награда најбољим ученицима основних и средњих школа у програму у коме учествују ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Обележавању Савиндана прикључио се и Народни музеј у коме су у току изложбе „Рашка од праисторије до касног средњег века“, реализована у сарадњи са Центром за културу „Градац“ из Рашке, и „Испричаћу ти причу“ Археолошког музеја из Задра. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.1.2019.

27.1.2019.

МАГАЗИН

Беседа уочи Савиндана 2019: Драган Хамовић

СВЕТИ САВА И ПОЧЕТАК НАШИХ СЕЋАЊА

еч прошлост припада реду неомиљених речи у владајућем речнику наше глобалне савремености. Колико пута смо чули, протеклих деценија, у јавном простору папагајски понављану реченицу: „Оставимо се прошлости, окренимо се будућности!“ У ономе што гласноговорници Моћи изрекну – било да је моћ политичка, економска, интелектуална, било да су међусобно сплетене – не мора имати ни смисла, нити моралног оправдања, нити упоришта у чињеницама – довољно је да иза речи стоји интерес Моћи. Тврда и робусна, или мека а лепљива, Моћ која хоће да подвласти не само људско деловање него и људску мисао, не само садашњост и

долазеће време, него и прошлост. Искушано предање из прошлости тако проглашавају за непоуздано и неважеће, за рачун плитких бајки о будућности, које делују још баналније када се суочимо с лицем света који, из године у годину, из дана у дан, све више делује као изгледна антиутопија. Да ли сте приметили, и около нас и свугде, настојања да се у прошлости брутално интервенише, да се пребришу догађаји и појаве из историје и духовне предаје, или пак изобличе и прилагоде актуелним потребама, по цену потпуног испражњења од првобитног садржаја, као и смисла овереног у дугом трајању културе? У јеку раздобља стратешки пројектованог са-

мозаборава, реч памћење добија на значају и постаје синоним за човечност. А прошлост никако није прошла, она се само повукла, у нас саме, те одатле делује. По речима чувеног мислиоца животног елана, трајање је један непрекидан процес прошлости, „она нас прати у сваком тренутку: све што смо осећали, мислили, хтели од нашег најранијег детињства је ту, нагнуто над садашњост.“ Што важи за личну, важи и за народну, колективну егзистенцију, а народ је заједница сећања и вредносних тежњи. Сећање нас повезује, на чудан и моћан начин, како у породичном тако у најширем кругу нашег датог или изабраног припадања. У доба загледа-

27.1.2019.

МАГАЗИН

ности у тренутак у који живимо и у незасити потрошачки дизниленд што се одасвуд нуди, развила се, поред осталих новотворина, корисна теоријска област звана „култура памћења“. Прошлост настаје из нашег односа према њој, каже се у тој теорији, а њен заступник бележи и следећи увид: „Памћење живи и одржава се кроз комуникацију; уколико се она прекине, тј. нестане или ако се промени оквир односа у комуникационој стварности, последица је заборав.“ У насиљем и обманама промењеном оквиру односа, у раном раздобљу обликовања свести генерације којој припадам, седамдесетих и осамдесетих година, лик Светог Саве – који нас вечерас окупља у сусрет његовог празника – био је истиснут из друштвеног видокруга, ражалован као светитељ и просветитељ,

опрезно и сведено представљан као историјска фигура у низу других, тако далеких средњовековних фигура. Тек сам на студијама, на прагу деведесетих, успео дознати да је Сава зачетник замашне средњовековне и српске књижевности уопште. Житијски текстови које сам тада откривао били су прва делотворна подука из хришћанског предања, за које нас је закинула многоцењена Титова Југославија, држава што је Светосавску цркву држала под посебном стегом и присмотром. Разбокорене реченице старих писаца, али и зачудни српскословенски одломци њихових оригинала, побуђивали су ме као нешто однекуд познато а потиснуто, заборављено. Пола века, Србији су допуштали да памти једино слободарски и фолклорни део њеног дугог и разуђеног насле-

ђа. Хајдучко-устанички дух, у своје време, природно је задобио марксистичко-лењинистички израз класне борбе за друштво једнаких. Позната и вољена песма „Србија“ Оскара Давича, на пример, у опису садржава само пределе и бунтовне сељаке устанике, а у другим својим текстовима песник прави неумерене каламбуре на помен црквене старине и предвуковског језика, креира успутне ликове попут „Први Немања Немироточиви“ и „Несвети Светић Сава Врачарац“. Исти песник, војујући атеист, демонстративно тражи да буде изузет из Антологије српског песништва Миодрага Павловића, што је, субверзивно, почињала поетским одломцима Саве Немањића. Давичо, такође, здушно поздравља и појаву мутног идеолошког памфлета под називом Философија паланке, који до да-

нас тзв. Другосрбијанци – тај сој политички изузетан, неприкосновен и непогрешан – упорно и без одвише успеха настоји да наметне за врхунско дело философске мисли, само зато што Србију онамо, идеолошки крајње редуковано, представља као мрачну, загрижену и умно заклопљену паланку. Штићеном компартијском мислиоцу Давичо даје за право у ставу да је „истинска српска културна традиција она сељачка, која није била ни религиозна, ни монархистичка, ни романтичка , ни лазаревско-косовски опредељена“. А таква се памет и даље продаје као висока, храбра и напредна. Али, ипак је све било залуд: други модерниста и левичар међу песницима већ је опевао српску Усправну земљу и вратио се Савином извору и Косовом пољу, поентама које ће пам-

тити поколења, кристалним лирским загонеткама чије су одгонетке: Свети Сава („Путује без пута / И пут се за њим рађа), односно: Косово поље („Поље као ниједно / Над њим небо / Под њим небо“). Знаци и ликови из дубоког памћења проговорили су провејаним гласом најбољих модерних песника, висока култура и знамења немањићког доба кроз њих проговарају као језик који ипак разумемо, као сећање помало мутно али неугасло. Не почиње Светим Савом, нити његовим оцем моћним владаром, наше историјско трајање, али почиње организовано колективно памћење. Јер прошлост је провалија у којој толики нестају без трага, нарочито ако су без ослонца у себи и својој претходници, односно без приче о себи, стално одржаване, попут ватре у огњишту. Нису

Немања и његови синови узидани само у темеље наших првих тврдих, видљивих грађевина. Студеница је, по речима с почетка Студеничког типика, саздана на пустом ловишту зверова, а Хиландар, како стоји у оснивачкој повељи, подигнут на месту „где не беше камен остао на камену, но сасвим разваљен“. Здања су, уосталом, изнова рушена и преподизана. Свети Сава и његови најближи леже у основи наше најкрхкије и најпостојаније установе, повезујућег културног памћења, које садржи и засебан усмени рукавац. И пре Немање српски владари ратују и граде, „од Дунава до мора сињега“, али од епохе првих Немањића, Срби изражавају потребу да се обједине и буду своји и од те потребе, по цену премногих жртава и предугог трпљења, нису одустали. Још увек нису. Ти-

МАГАЗИН 27.1.2019.

тле на фрескама отад више нису на грчком него на српском, оснивач светородне лозе постаје стожерни светитељ српског рода, јавља се први српски архипастир српског стада, најстарије српске рукописне књиге и повеље, типици и Законоправило. Све су то тежишта у памћењу наше скоро миленијумске духовне заједнице. А то је само оно што је преостало, што се успело сачувати, често у чудесним, необјашњивим околностима. Наши писани споменици, махом у доцнијим преписима, прођоше не мање бурну историју од свог расејаваног народа. Колико их је само писано и преписано да би, након огњева и мачева, од Кумана до нациста, остао тек понеки, као бесцено упориште нашег културног памћења. Шта је остало од Савиних списа, након више од осамсто година, и где су расејани? Поменута оснивачка повеља Хиландара чувана је до бежаније 1915. године, када је нетрагом нестала. Хиландарски типик је сачуван у раном препису у самом манастиру, као и оригинални свитак Карејског типика. Студенички типик знамо само по доцнијем препису, доспелом чак у Праг, а текст Службе Светог Симеона је остао у празничном Минеју из средине XIII века, сада у Архиву САНУ, где се такође чува позни препис Упутства за држање псалтира. Савино Писмо Спиридону, из свете земље, било је познато по препису из Отачника датованог у XV век те боравило на Фрушкој гори, али се изгубило, док се најстарији препис Законоправила, писан у приморју у другој половини XIII века, до данас обрео у Загребу. Шта је све развејано од Савиних и других српских списа, као прах са врачарске ломаче, не можемо ни замислити, али су и ови дочувани остаци светлеће меморијске тачке. Чему уопште сећање, чему тај терет нашим набубрелим главама и душама, можемо се упитати, отежали од сећања и менталних намета постинформатичког друштва? Памћење, пишу упућени, ствара заједницу. Памћење у чијем је прочељу Свети Сава, није само створило заједницу, прадавно, него је и заједницу очувало, растакану под страшним ударима геополитичких олуја, на међама сударених светова. Савина заветна породица је опстала, поред свих скретања и клонућа, меандрирања и довијања. Јер је у њеној основи темељна прича коју је посведочио Сава, „добар, кротак, свима љубазан, ништељубив као мало ко други“ (ово су речи Теодосија), стварајући том причом и самог себе.

Опште место постмодерне мисли чини тзв. неповерење у велике приче, у мислене системе, традиције и институције, у историју, у све што чини стабилне и опште представе о човеку и његовом трајању. Као што смо некада настојали да систематски осмислимо ход људске заједнице у историји и прозремо у смисао тог хода, сада смисао свеобухватно разарају регулатори глобалне Моћи. На удару су тога налета и народи, као носиоци заједничких искустава и успомена, као слободне заједнице, што и сами осећамо на голој кожи. Најзаједничкија наша успомена, наше жељено оличење јесте Савин лик, оцртан кроз базичну причу српског књижевног и укупног искуства. Пишући кратко житије свог оца Сава уједно оличава и сам себе: и посредно, у описаном лику оца и монашког сабрата, и непосредно, у скрушеном првом лицу једнине. Јер, као што је познато, окосница Житија Светог Симеона Немање чини сам крај дугог и трепетног живота насловног јунака. Савин јунак није Немања него Симеон, не страшни владар него благи отац. Ако његов брат владар и писац – као што се добро зна – главнину свога доцнијег житија Симеона Немање посвећује очевим државничким и ратним предузећима, Савин приповедни фокус је сведенији. Ако Првовенчани има на уму подлагање државне идеологије узоритим ликом оца родоначелника, Сава, који саучествује и заправо предњачи у заснивању тога култа, прича своју личну причу, која најпре има везе са свима нама. Износи причу о оцу и сину и међусобној љубави. Заклањајући свој младалачки аскетски подвиг, повест о Симеону почиње у часу кад владар одлучује да постане монах, спремајући се за починак у Господу, описом сабора у Расу. Приповедач, син што је исти такав подвиг учинио на самом почетку зрелог живота, себи намењује недостојну улогу из параболе о блудном сину који оставља свога доброг оца, а отац пак полази у сусрет сину, као добри пастир заблуделом јагњету. А син је заблудео нигде другде него у Свету Гору, у ангелски образ, и пада пред оца покајан уочи коначног растанка, узимајући у уста речи Јефрема Сирина. Оне исте речи које мудри антологичар поставља на почетак свеукупног српског песништва: „И пре смрти бивам мртав, / и пре Суда сам се осуђујем, / пре бескрајње муке / собом сам мучен од очајања.“ Монах Сава пада пред грешног остарелог оца, као пред икону.

МАГАЗИН 27.1.2019.

Присетимо се, баш овде, приче из романа Идиот, Фјодора Михајловича Достојевског, духовног учитеља и мучитеља, коју главни јунак, Мишкин, износи као лични доживљај: „Враћајући се у хотел наишао сам на жену са одојчетом. Жена још млада, а дете од којих шест недеља. Како је опазила, дете јој се први пут од рођења осмехнуло. Гледам, она се тако наједном побожно-побожно прекрстила. Шта ти то, снашо? (Тада сам се о свему распитивао.) Па ето, вели, баш онако као што је мајци радост кад примети први осмех свог детета, исто таква је радост Богу сваки пут кад опази с неба да му се грешник почиње да моли од свег срца. То ми је проста жена, скоро истим тим речима, тако дубоку, тако истанчану и истински религиозну мисао, казала, у којој је сва суштина хришћанства одједанпут изражена, то јест сав појам о Богу као о нашем рођеном оцу и како се Бог радује за човека, као што се отац радује за своје рођено дете – а то је главна мисао Христова!“ Да ли сте уочили дозивање између два удаљена књижевна дела словенских и православних аутора? Сава нам је своју веру, дечачки кротко и просто, оличио у причи о вољеном оцу – о вољеном оцу што безмерно воли своју децу – и који је за сина жива икона Господња, пред којом грешан пада на колена. Зато Савина прича о његовом и нашем општем родитељу, јесте прича коју можемо дубински разумети и у њено окриље се пренети, нарочито када доспемо до часа останка без родитеља, који од тога растанка, нашом љубављу, постаје посвећен и обоголичен, у нама самима. Утолико је Савина кратка житијска приповетка – велика прича, у којој се можемо сви препознати, и треба бити велики нарогушени циник па је оспорити у њеном чистом и меком човечном језгру. Таква прича и такав песник присности стоји на почетку српске културе сећања, прича позната и неизбежна. Савину причу прихватих за своју, пошто сам једног снежног Савиндана у земљу спустио свога оца, у себи сам утешно преплео и свој мали живот и тугу с великом сценом с почетка наше књижевне меморије. У сонету „Сава“ препричао сам покајну деоницу Симеоновог сина, као да је реч о властитом исказу. Јер сви ми некога цитирамо, као што је и Сава Сирина, само је потврда срца доказ да нам те речи припадају. Хтео бих да ту песму поделим с вама, као сажетак онога о чему овде шире образлажем:

САВА И отидох в страну тужду далече Отидох туђим странама, далеко У нематерње, брујне перивоје, Са којих боље прозире се преко Кад замреш, срчан, за себе и своје. Одбегав ближе оцу свих отаца Пред легионом што режи, у стопу, Син сам и нисам. У себе се бацам, У јаук, шкрипу. А сунчан у склопу. Прах сам те плачем, куљам сав од кала, Отуд ме рука брижног старца склања. Мом слабом оцу, некад силном, хвала: Јер дотура ми свежње поуздања, С друге већ стране, где он је обала И задужбина већа од свих здања. Ко је коме овде задужбина: отац сину или син оцу, остаје двојно и нерешено, као непозната у једначини, као једини могућан, надрационални исход. И да коначно завршим, да се баш не умноже речи. „Синови, не заборављајте мојих закона, а срце ваше нека чува речи моје“, проговара Сава благим гласом свога благог оца, речима насупрот забораву. А битне речи најверније чува наше срце, не слушајући наше велеумне разлоге. Срдачне и срчане речи обилато налазимо код првог српског писца којег памтимо, Саве Немањића, који је обављао и друге, важне јавне дужности на спас отачаства у своме подвижничком животу, а чији се учинци протежу до данас и помажу да се оријентишемо, испитамо и разаберемо. Најсржније Савине тековине на корист нашег сећања и самоодржања спомињемо се управо ове године, након осам векова од заснивања самосталне српске цркве која непрекинуто негује у себи успомене хришћанске и српске васељене. Јер литургија је споменовање на прошле и подсећање на будућност, којој се надамо, чак и када у нехату и немару трошимо дане и године нашег живота, мимо Савине недосежне мере, којој ваља тежити уколико хоћемо да остваримо оно што смо кадри да достигнемо. Драган Хамовић

МАГАЗИН 27.1.2019.

Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски

prosvetiteq, duhovnik, dr`avnik i u~iteq рпска павославна црква 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, слави првог архиепископа и просветитеља српског Светог Саву. Најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане Растко Немањић рођен је око 1174. године, а заједно са старијом браћом Стефаном и Вуканом је, на двору у Расу, добио изванредно образовање. Од ране младости је показивао љубав према књизи, а на његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору. Већ у петнаестој години отац му је на управљање дао Хумску област између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима, а као ретко ко други помагао је сиротињи и посебно поштовао монахе. Тежећи савршенијем животу Растко је као млад напустио родитељски дом, отишао у Свету Гору, а у осамнаестој години живота примио монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се пошто је предао престо сину Стефану, а као монах Симеон придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду. Врло брзо су Симеон и Сава обновили напуштен и опустошен манастир

МАГАЗИН

27.1.2019.

Хиландар који је Србима у власништво предао византијски цар Алексије Ш. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник духовности, просвете и културе. Четрнаест година касније Сава се 1207. у чину архимандрита са моштима Светог Симеона Мироточивог враћа у Србију и у очевој задужбији манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Након помирења ради на црквеном и културном просвећивању српског народа, говори о хришћанском моралу, љубави и милосрђу и оснивајући епархије ради на организацији Српске православне цркве. Тако је Свети Сава у својој личности објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји је патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонисао Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква аутокефална са благословом да њени архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и разаслао их у епархије широм земље. У исто време по Србији је градио многе цркве, манастире и школе. Свети Сава је 1234. године кренуо на друго путовање у Свету земљу, а пре поласка на престо Српске Архиепископије поставио оданог ученика Арсенија

Сремца, човека духовног и христоликог живота. Процењује се да је то био мудар и промишљен потез, јер је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе. Приликом повратка са поклоничког путовања Свети Сава се упокојио у Бугарској, у месту Трнову на Богојављење 14. јануара 1235. године, а краљ Владислав је две године касније уз највише црквено-државне почасти пренео његове мошти у манастир Милешеву. Присуство светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, нарочито у време турског ропства, јер ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором, а на устаничком барјаку била је извезена икона Светог Саве. Убрзо је, након што су Срби устали против тираније турских власти, уследила одмазда, а 1594. године је на Врачару у Београду Синан паша на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље и у све српске душе и због тога су Срби, не само у српским земљама него и широм света, подигли многе свете храмове. На месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана изградили су највећи, величанствени Спомен-храм Светог Саве. Т. Радовановић

СВЕТИОНИК СЛОВЕНСКОГ ЈУГА Свети Сава није само најзначајнија личност у српском народу 12. и 13. века. Он је светионик Словенског југа у тој преломној историјској епоси и један од најзначајнијих личности тадашње хришћанске Европе. Својим просветитељским делом и путовањима спајао је Европу и Азију, обједињавао и надахњивао балканске хришћанске земље, источне и западне, али и успостављао изузетно значајне контакте, пророчког значаја, са исламским светом Истока. Зато, кад би наши Муслимани из Старе Рашке, данас званог Санџака, знали да је

Багдадски калифа његовог времена поштовао Светог Саву као човјека Божјег, фасциниран његовом светитељском личношћу, не би се тако олако одрицали њега и његовог празника (као што неки међу њима, ако је вјеровати новинама, чине ових дана). Но, није тема овог кратког записа тај свечовјечански значај Светог Саве. Овдје ће бити само укратко ријеч о његовој утканости у духовни, културни и народни живот древне Зете, односно Црне Горе, из ње и на њој

израсле и створене. Прво што је у том погледу значајно јесте чињеница да је он један од најсветијих и најсвјетлијих изданака земље Зете, односно Црне Горе. Рођен је у Рибници, ту је данас престоница Црне Горе, а са њим и цијела светородна лоза Немањића. Зато никакво чудо што је он толико био везан за свој родни крај, у ужем и ширем значењу, вјековима надахњивао његовом личношћу и његовим дјелом. Митрополит Амфилохије Радовић

Упозорење Градског одбора Демократске странке

МАГАЗИН

27.1.2019.

ГРАД БЕЗ ПЕ

- До пре неколико година износ средстава у буџету Краљева био знатно већи у поређењу са градовима сличне величине. - За седам година седам пута се увећао број социјалних случајева у Краљеву, па је крајем 2018. године било преко петнаест хиљада грађана који су тражили социјалну помоћ. - У Градској управи, јавним предузећима и установама културе годинама уназад није запослен нико ко није члан Српске напредне странке и њених коалиционих партнера, а посебно поразно делује уверење да показују лоше радне резултате. - Од сто оних који дипломирају на неком од државних факултета само један се враћа у Краљево. - Ни за најбоље дипломце нема перспективе уколико нису чланови неке од странака коалиције која има већину у органима законодавне и извршне власти. - Сто дана прошле године Краљевчани удисали ваздух у коме је концентрација штетних материја за половину била већа од максимално дозвољене

а вест која је током протекле недеље још једном ставила Краљево на прво место црне хронике у Србији прве су реаговале локалне демократе указивањем на покушај градских челника, и представника Опште болнице „Студеница“, да одбаце одговорност за проналазак тела тринаест беба у замрзивачу ове здравствене установе. Председница Форума жена Градског одбора Демократске странке Зорица Стаменковић подсећа на обавезу Градске управе да одлуку којом се регулише сахрањивање мртворођених беба донесе непосредно након ступања на снагу одговарајућег закона пре више од три године. Податак да то није урађено све до пред крај претходне године сматра се основним разлогом проблема због кога је Краљево још једном у медијима широм земље постало тема дана, поново негативном контексту. И док у краљевачкој болни-

ци кривицу пребацују на комисију Министарства здравља која је, на дојаву инсајдера из редова ове здрасвствене установе, трагајући за несталим бебама открила несахрањена тела трианест беба демократе подсећају на кривичну одговорност оних који су учествовали у крађи беба „о чему постоје докази и предмети код јавног тужиоца који још увек нису покренути“. Демократе подсећају на одлуку Савета Европе из 2013. године која обавезује Србију, да на путу ка Европској унији, донесе одговарајући закон и разреши дилему која је у земљи присутна деценијама, али и актуелне власти која исто толико то пролонгира. - Закон је у скупштинској процедури, али се о њему не расправља што значи да у Србији не постоји политичка воља за решавање тог проблема. Ово што се десило само показује неспособност и нестручност градских

власти која три године није имала правни тим који би применио закон, донео одлуку и склопио уговор са „Чистоћом“ да изврши сахрањиање тих беба. Директор је рекао да је, уз помоћ Министарства здравља, болница набавила спалионицу која није пуштена у рад јер нема одобрење од Министарства за заштиту животне средине. Кључно питање је зашто нема одобрење, да ли су то филтери, а ако јесу колико коштају и зашто град није обезбедио средства за то кад „Вуловићу“ годинама дајемо милионе, а не можемо да оспособимо спалионицу да се тај медицински отпад разграђује на начин прописан законом. Нечињењем и неодговорношћу су људе који сумњају да су им бебе украдене поново довели у ситуацију да пролазе кроз пакао и патњу, па сад треба доказати чему су служиле те бебе. Ова власт је показала да за шест го-

Фото: М. Радовановић

ЕРСПЕКТИВЕ

27.1.2019.

МАГАЗИН

дина ни једно обећање није испунила и да је апсолутно неспособна да на локалу примени закон који је донесен у скупштини - каже Стаменковић. Да у локалној средини има још значајних тема потврђује председник Градског одбора Вукомир Митровић коме на почетку године смета скупштинска одлука о буџету града за ову годину усвојена последњих дана претходне. Да она на најбољи начин потврђује колико Краљево заостаје за другим градовима сличне величине најбоље се види по њиховим буџетима који, као знатно богатији, наговештавају бројне повољности у овој години. Демократе подсећају да је до пре неколико година износ средстава у буџету Краљева био знатно већи у поређењу са градовима сличне величине. Да више није тако потврђује случај Зрењанина у коме се, иако има две хиљаде становника мање, очекује прилив за милијарду и шездесет осам милиона динара више него у Краљеву. Са тринаест хиљада становника мање Чачак је годинама по износу средстава у буџету каскао за Краљевом а ове године предњачи за чак 742 милиона више што, по демократама, најбоље потврђује у каквом се стању налази краљевачка привреда. И док је скоро триста милиона динара богатији буџет Шапца најдрастичнијим се сматра пример Јагодине са само седамдесет једном хиљадом становника који ће буџет попунити са скоро двеста милиона динара више него Краљево. - Тако изгледа Краљево после седам година владавине Српске напредне странке, а како се то директно одражава на статус грађана најбоље потврђује податак да је 2012. године имало две хиљаде становника који су као социјални случајеви стајали испред врата Центра за социјални рад и тражили социјалну помоћ. За ових седам година седам пута се увећао број социјалних случајева у Краљеву, па је крајем 2018. године било преко петнаест хиљада грађана који су тражили социјалну помоћ. То је поражавајући податак, а број из дана у дан расте и мислим да ће 2019. бити рекордна го-

дина - упозорава Митровић. Није тајна да Краљево у дужем периоду слови као град из кога се исељава велики број младих, у последње време и припадника средње генерације. Основним разлогом сматра се бесперспективност, пре свега у могућности запошљавања, а демократе узрок виде у уверењу да је и оно мало слободних радних места резервисано за чланове Српске напредне странке и њених коалициоих партнера, а тренд је посебно интензивиран између 2012. и 2014. године. Потврду оваквом ставу виде у списковима запослених у Градској управи, јавним предузећима и установама културе у којима годинама уназад није запослен нико ко није из ових структура, а посебно поразно делује уверење да показују лоше радне резултате. Забрињавајуће делује податак да се од сто оних који дипломирају на неком од државних факултета само један враћа у Краљево, јер ни за најбоље на овим високошколским установама нема перспективе уколико нису чланови неке од странака коалиције која има већину у органима законодавне и извршне власти. Осталима, каже Митровић, остаје да прилику за запослење потраже у некој другој средини. За већину Краљевчана много опаснијим сматра се податак да су током прошле године, као никад до сада, читавих сто дана удисали ваздух у коме је концентрација штетних материја за половину била већа од максимално дозвољене. Податак је потврдила Агенција за заштиту животне средине, а посебно забрињава податак да Краљево никада до 2018. године није сврставано у категорију оваквих градова. Узрок овој појави демократе виде у све интензивнијем саобраћају кроз уже градско језгро што је последица кашњења радова на реконструкцији надвожњака преко пруге Краљево Рашка. Да представници локалне власти ни овоме не придају посебан значај на најбољи начин потврђује податак да није ни покушано усмеравање саобраћаја на алтерантивне пут-

не правце. Најбоља потврда да ово није крај списка активности локалне власти на које демократе имају примедбе сведочи подсећање на спорост у привођењу крају радова на градњи зграде Завода за јавно здравље, а док запослени раде у неадекватним условима пропада и део објекта изграђен пре смене власти 2012. године. Негативан тренд у готово свим значајнијим областима живота значајно утиче на природни прираштај који бележи све лошије резултате, о чему сведочи податак о односу рођених и умрлих од 8,5 према 14,1. - Постајемо град старих, град социјалних случајева и град без перспективе, а буџет се троши тако што се износ за плате повећава за педесет милиона. Иако је двадесет четири сата дневно присутна пропаганда о забрани запошљавања поставља се питање зашто је за плате одвојено педесет милиона више него у претходној години. Градско веће је себи дало право да донесе одлуку о 101,5 милиона за пројекте месних заједница, јер боље од грађана тих месних заједница знају колико и за шта треба новац. То је злоупотреба средстава усмерених на изборну кампању која ће бити ове године, а и да не буде избора у овој биће у првом кварталу наредне тако да се све своди на кампању. Поред ових средстава која се политички ангажују за изборе ту је још стална буџетска резерва од тридесет шест милиона динара коју контролише градоначелник, огроман новац који неће отићи тамо где је потребан, већ за изборну кампању и за гласање - каже Митровић. Начином да се избегну манипулације у овој области демократе сматрају већу самосталност месних заједница при одлучивању у трошењу средстава, а најадекватнијим се сматра референдум. Уверење да се ситуација из дана у дан погоршава повод је за озбиљну анализу свих инфраструктурних пројеката у Краљеву, а демократе обећавају да ће резултати свих ускоро бити предочени јавности. Т. Радовановић

Писали смо пре пет година: Магазин 94 од 26. јануара 2014.

Демократе жестоки критичари локалне власти

МАГАЗИН

27.1.2019.

ПЕРИОД БЕЗВЛАШЋА

- Владајућа коалиција се целе прошле године бавила унутарстраначким сукобима што је довело до покретања поступка за смену градоначелника. - Демократе спремне да преузму власт у Краљеву. - Односи у влади су ужасни и питање је да ли ће ескалирати овог или следећег месеца

ећ петнаест месеци се одборници Демократске странке у Скупштини града сврставају међу најжешће критичаре свих потеза представника власти у Краљеву. Критике на рад органа локалне управе и њених најистакнутијих представника најчешће су упућене на адресу градоначелника, а потврду исправности ставова демократе ових дана виде у најављеном поступку за његову смену коју је пред крај претходне године најавио председник Извршног одбора напредњака. Председник Градског и Окружног одбора Демократске странке, и народни посланик, Иван Јовановић подсећа да је, након дугог периода у коме локална власт не функционише на начин какав је потребан, у Краљеву наступио специфичан вид безвлашћа у коме се не зна ко се налази на челу града. Градоначелник Краљева Драган Јовановић је свих ових месеци као најистуренији представник био персонификација власти, па се све речи критике упућене њему односе и на друге чланове владајуће коалиције и Градско веће од чијих се чланова очекује подношење оставки. Демократе подсећају да се владајућа коалиција целе прошле године бавила унутарстраначким сукобима што је и довело до покретања поступка за смену градоначелника. Посебну горчину изазива сазнање да је тај поступак покренут из врха Српске напредне странке, а не из Скупштине града, након чега је створен утисак да се не зна да ли Краљево има или нема градоначелника. Стрепња да би и у наредном периоду власт могла да се бави само собом, и најављеним републичким изборима, указује на још једну тешку годину која прети да због овакве власти град врати по који корак у назад. - Сматрамо да је Краљево заслужило боље и да треба да има јаку подршку Владе Србије која у прошлој години, а и пре ње, у овај град није иневстирала ни динар у капиталне инвестиције, па мислимо да ова власт није добра. Уместо да је завршена у прошлој години имамо конзервирану

МАГАЗИН

27.1.2019.

халу спортова, стали су радови на изградњи канализационе мреже у Адранима и Конареву, на путевима и свим важним капиталним пројектима. Стали су радови на оспособљавању за редован саобраћај Аеродрома „Морава“, па смо дали повод неким другим градовима да говоре како ће они да оспособе аеродроме – каже Јовановић. Озбиљне замерке упућене су и на начин којим се атаковало на ионако осиромашене џепове Краљевчана, пре свега због знатно виших цена грејања, воде и пореза на имовину, а све због повећаних трошкова градске администрације. Уверени да је неспособност градске власти допринела да становници Краљева постану сиромашнији демократе тврде да је једини циљ нових пореских закона даље сиромашење грађана. Све то ствара лошу привредну климу у каквој власници привредних субјеката имају мале изгледе да запосленима обезбеде иоле пристојнију зараду. Негативан тренд из претходне године настављен је и у овој која је почела протестима радника „Фабрике вагона“. Демократе од напредњака, који представљају стожер власти у Краљеву, очекују да проблем ових радника реше на начин како је то претходна власт чинила кад су у питању били бивши радници „Магнохрома“ након што су у више наврата блокирали саобраћајнице у околини Краљева. Иако њихов проблем није био ништа мањи него онај који оптерећује раднике „Фабрике вагона“ исплаћено им је све што је држава дуговала, па се примена истог принципа од актуелне власти очекује према свима. Економски програм Демократске странке предвиђа заокрет у политици која треба да се огледа у економској децентрализацији и улагању по 30 милиона евра у све локалне средине. Ова средстава би требало да буду утрошена у развој привреде, пољопривреде, прераде пољопривредних производа, енергетику и слично. Без обзира на количину средстава потребни су и довољно стручни људи који би их на

прави начин искористили а такви се, верују демократе, налазе баш у њиховим редовима. Зато Јовановић тврди да поред знања имају и људе који ће, када поново дођу на власт, променити на боље привредни амбијент и стање у државним и локалним институцијама. И док се скупштинској већини замера што није омогућила да Краљево постане територија на којој је забрањен узгој и стављање у промет генетски модификованих организама, градоначелнику се ставља на терет опструкција у расподели буџетских средстава намењених информисању, али и недостатак идеја, стручности и визије. Посебно негодовање демократа изазива став о замајавању грађана и изградњи мега пројеката какав је Краљевград, али и одбијање предлога да се приступи изради Стратегије за наводњавање пољопривредног земљишта. Трн у оку представља и запошљавање у јавним предузећима, посебно снижавање степена стручне спреме за обављање важних функција у граду, чиме се омаловажава стручност и ставља до знања да високо образовани људи не уживају подршку владајуће коалиције. Иван Јовановић обећава да ће, као у случају пројекта везаног за урбану регенерацију Доситејеве улице, демократе увек подржавати све предлог од интереса за грађане без обзира са које стране они долазили. - Сматрамо да је капитални пројекат вредан осам милиона евра значајан како за грађане тако и грађевинску индустрију да преживи ово тешко време. Ми настављамо да вршимо надзор тог пројекта за који очигледно постоји блокада Скупштине града у време кад имамо само формалног градоначелника и формалну власт. Услови за реализацију пројекта су се стекли и сад треба да се ради, па очекујемо од власти да престане да политичари, и води рачуна само о рејтингу, него да ради у интересу грађана, јер се плашим да опет не дођемо у проблем – каже Јовановић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Избори - Одлука о расписивању избора на републичком нивоу зависи од односа у влади који су ужасни и питање је да ли ће ескалирати овог или следећег месеца. Што се тиче избора у Краљеву очекујемо да што пре профункционише власт, или да се иде на изборе, јер више нема могућности да се чека, а последње је време да се нешто конкретно уради по питању функционисања извршне власти и ради мало боље него до сада. Демократска странка је увек спремна да преузме део одговорности, а ако Српска напредна странка није способна, и нема кадрове да учествује у власти, нека изађе, а ми ћемо лако формирати другу већину – истакао је Јовановић.

Иван Јовановић

МАГАЗИН 27.1.2019.

27.1.2019.

МАГАЗИН

Краљевчани подржали београдске протесте

ШЕТЊА ЗА ЧАСТ И - Владавина страхом, претњама, уценама, џиповима без таблица организаторима протестног окупљања у Краљеву, и шетње улицама града, довољан разлог за позив суграђанима. - Окупљање неколико стотина незадовољних Краљевчана још једна је прилика за подсећање на потезе локалних власти којима се, између осталог, замера и због начина на који троши паре из заједничке касе. - Подршка Војног синдиката из кога стиже потврда о жељи да се формира заједничко координационо тело на нивоу земље. - Протестна шетња улицама града окончана мирно, а несметан пролаз осигурали припадници Полиције

а се Краљево сврста у ред градова који подржавају београдски протест назван „1 од пет милиона“ најзаслужније је Удружење староседелаца Краљева и околине чији су одборници у Скупштини града организовали прво протестно окупљање суграђана под овим називом. Подршку им је међу првима пружио Војни синдикат чији је управи одбор одлучио да подржи свенародни протест који се шири Србијом. Председник синдиката Новица Арсић потврђује да у наредним недељама предстоје контакти са организаторима свих протеста у земљи са циљем да се формира заједничко координационо тело и усагласе

захтеви пре него се приступи њиховој реализацији. Повод да подржи локалне протесте Војни синдикат налази у потврди да иза већине њих не стоји нико из сфере политичког живота. У настојању да окупљенима испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића објасни разлоге за окупљање шеф одборничке групе староседелаца у локалном парламенту Иван Матовић је захвалио поносним и часним грађанима који су имали довољно храбрости да подрже напоре у исказивању незадовољства. - У држави у каквој живимо и треба бити храбар да пркосимо овима којима је бит-

на само партијска књижица, и ништа више у животу. Храбри сте ви, храбрији од Београђана јер тамо изађе педесет хиљада људи па се и не зна ко је ко. Овде се сви знамо и зато сте ви храбрији од њих, а ја вам честитам што сте се појавили. У овој држави, или боље речено у нашој отаџбини јер ми државу више немамо, све се свело на то да имате одговарајућу партијску књижицу. Ако мислите да радите, ако мислите да било шта постигнете у овој држави морате да имате њихову књижицу, иначе смо грађани другог реда. Али, ја сам поносан што смо грађани другог реда. Поносан зато што ме нико не вози аутобусом,

Фото: М. Радовановић

И ДОСТОЈАНСТВО 43

МАГАЗИН 27.1.2019.

Новица Арсић

МАГАЗИН 27.1.2019.

зато што нисам ничији сигуран глас, зато што ме нико не пописује и води на биралиште, јер размишљам својом главом. Зато што ме нико не вози и храни сендвичима, зато што нећу да идем тамо где они хоће. Хоћу даидем где ја хоћу и да будем овде са вама - поручио је Матовић и поновио више пута изречене ставове о томе како држава не функционише већ пуне три деценије. Повод за то је уверење да институције не функционишу, па ни полиција не ради како треба, не зато што неће и не зна него зато што су, наглашава, „ криминалци у врху власти и зато што све функционише по принципу спакуј то у фиоку требаће нам“. Владавина фиокама, страхом, претњама, уценама, џиповима без таблица староседеоцима је довољан разлог да позову суграђане да им се придруже. Ако се свему дода уверење да ни судство не ради како се очекује, па нема ни прилике да се коме изјада, онда је разумљив став о томе како држава не функционише због чега се неопходним сматра увођење реда. Окупљање неколико стотина оних који су се одазвали на позив још једна је прилика за подсећање на потезе локалних власти којима се, између осталог, замера и због начина на који троши паре из заједничке касе. - Не желим више да учествујем у њиховим лажима и обманама. Двадесет четири сата дневно гледамо Александра Вучића на телевизији. Не на једној. На свакој. Сваког дана у Информеру почиње рат. Застрашују нас, плаше нас. Сваке недеље по један атентат на њега и то јесте начин како он влада. Живећете боље за две године. Живећете боље за годину дана. Живећете боље за две године поново, а мени живот прође у чекању њихове две године. Шетао сам овде 1996. као тинејџер, шетао сам двехиљадите године као момак са правом гласа, а вечерас је овде мој син који је отприлике у годинама колико сам ја имао кад сам шетао са вама. И даље верујем да можемо да вратимо државу,иако су нас многи разочарали. И даље верујем да треба шетати за част и достојанство, за образ и оно што они немају - каже Матовић. Да значај ове врсте окупљања превазилази локалне оквире треба да потврди гостовање представника различитих организација и удружења из других средина, у првом реду оних за које се процени да уживају довољно поверење у народу. У

овом случају за то је изабрана војска, тачније њен Војни синдикат чији председник верује да у Србији почиње да свиће нова зора. Потврда да Војни синдикат представља репрезентативну најборојнију синдикалну организацију у оквиру војске који је поверење да га представља поклонио онима у које има највише поверења довољан је повод за питање дали је тако и у случају представника власти на различитим нивоима. - Нама највише замерају, приписују нам којекакве политичке говоре и кажу да се бавимо политиком. А ја њима постављам питање, да ли је само њихова привилегија да се баве политиком у Србији? Када погледамо дефиницију политике она представља учествовање сваког од нас у доношењу јавних одлука од значаја за наш живот. То је рекао још Аристотел. Стари Грци су сматрали да је свако ко има више од двадесет година живота дужан да се бави политиком, да одлучује у доношењу одлука од значаја за његов живот. А оне који се нису бавили политиком сматрали су идиотима. Ја постављам питање људима који данас представљају извршну власт у Србији да ли је њихов циљ да сви ми будемо идиоти и да не учествујемо у доношењу одлука? Очигледно да јесте. Од политике су направили бизнис. Направили су династије. Ми данас имамо прилику да видимо да ће будућа властела у Србији бити син Ивице Дачића, син Александра Вучића, син Зоране Михајловић и тако даље. Да ли ви нас стварно сматрате идиотима? Ми ћемо показати да нисмо идиоти. По Уставу Србије свако има право да бира и да буде биран. Од сад ћемо ми да се питамо ко ће да бира и ко ће да буде биран. У Србији више нико неће гласати на звонце, него ће мислити својом главом и одлучиваће ко ће да представља овај народ у парламенту. И припадници војске имају активно бирачко право и они одлучују о томе ко ће сутра да их представља. Ја позивам своје старије колеге високих чинова, нарочито генерале, и подсећам их на заклетву коју смо дали овој земљи и овом народу. Ја,који сам се заклео овом народу, памтим речи заклетве која је била у то време када су и они давали заклетву, а те речи су гласиле да се ми заклињемо да ћемо,поред територије и независности земље, бранити и њен уставни поредак. Њен

уставни поредак подразумева владавину закона и права, а не владавину појединаца који данас мисле да су изнад закона и изнад ове државе и овог народа. Речи те заклетве говориле су „и не жалећи да у тој борби дам и свој живот“. Очигледно је да поједини високи официри и генерали данас нису спремни да дају чак ни своје фотеље и привилегије, а да не говоримо о томе да су спремни да дају живот и да се жртвују за свој народ. Погледајте господо генерали какав су вам пример дале ваше колеге у Француској. Четрнаест француских генерала је потписало да стају на страну народа. Полиција у Француској је побацала штитове и стала на страну народа. Под тим притиском је председник Макрон морао да седне и разговара са тим људима и да чује њихове захтеве. А где сте ви господо генерали данас? Нико вас не тера и то је јако важно да објаснимо. Нико од нас нема пучистичке намере како нам то приписују. Највеће оружје данас у Србији треба да буде оловка и дијалог, али њега нема. И зато смо натерани да изађемо на улице да се против тога побунимо. Знајте да смо ми српски војници, а са нама су и наши саборци и браћа ветерани. Вечерас је са нама и председник ветерана Републике Србије. Ту смо,шетамо међу вама. Ми никада нећемо злоупотребити ни нашу униформу, ни нашу заставу, као што су ту нашу униформу злоупотребиле неке наше старије колеге који су се слизали са политичарима и слепо слушају њихове захтеве не обазирући сена то шта кажу закони и прописи. Главна ствар и главно правило у војсци је лични пример. Старешина који није спреман личним примером да покаже потчињенима шта треба да раде такав не треба да буде у војсци и не треба да носи униформу. Нико нема право да упрља униформу наших предака са Кајмакчалана,Цера, Колубаре, са Паштрика и Кошара. Нико - поручио је Арсић уз позив Краљевчанима да се сваке од наредних недеља на истом месту окупљају у што већем броју, са пиштаљкама и осмесима како каже први човек староседелаца Иван Матовић. Шетња градским улицама, након окупљања на Тргу српских ратника, протекла је у миру и без и икаквог ексцеса а несметан пролаз пријављеном трасом обезбеђивали су припадници Полиције. Т. Радовановић

Ефекти шестомесечног рада еШалтера

МАГАЗИН

27.1.2019.

ПРЕДНОСТИ ЕЛЕКТР

- За пола године проценат електронских захтева достигао четрдесет одсто укупног броја поступака пред Републичким геодетским заводом. - Уместо шест одлазака на шалтере само један код јавног бележника. - Просечно време решавања предмета са двадесет пет смањено на пет дана. - Потребно ускладити још тринаест закона са новим Законом о поступку уписа у катастар. - рад на реформи уписа у катастар у Србији утиче на побољшање пословног амбијента и боље ранга земље на Doing Business листи Светске банке. - Број обустављених поступака пред катастром у сталном паду оком првих шест месеци примене електронског система еШалтер, грађани и привреда су, преко јавних бележника, поднели чак сто тридесет хиљада захтева за упис у катастар. Да нова процедура успешно функционише најбоље потврђује податак да је проценат електронских захтева у периоду од само пола године достигао четрдесет одсто укупног броја поступака

пред Републичким геодетским заводом. Примена новог система омогућава грађанима и привреди да уместо шест одлазака на шалтере сада све послове обављају код јавног бележника који проверава ваљаност документације и електронски је доставља катастру. На истом месту странке могу да поднесу и пореске пријаве које Републички гео-

детски завод прослеђује Пореској управи и локалној пореској администрацији, тако да више не морају да имају директан контакт ни са њиховим службеницима. На конференцији за медије поводом представљања еШалтера премијерка Ана Брнабић је потврдила да је једношалтерски електронски систем еШалтер резултат тимског рада осам

РОНСКОГ СИСТЕМА институција и организација на развоју ефикасне електронске управе, доброг пословног амбијента и владавине права. Са еШалтером за непокретности, потврдила је Брнабић, грађани и привреда добијају лакши, ефикаснији и сигурнији поступак уписа, а држава ажуран катастар што је огледало уређености једног друштва. О ефикасности примене новог система најбоље сведочи податак да је просечно време решавања предмета са двадесет пет смањено на пет дана. Реформу система уписа права у катастар непокретности подржава Фонд за добру управу Владе Уједињеног Краљевства, а правна анализа коју су у оквиру пројекта припремили Национална алијанса за локални економски развој и мрежа фирми за пружање професионалних услуга PwC указала је на потребу усклађивања још тринаест закона са новим Законом о поступку уписа у катастар. Кључне препоруке за даље унапређење регулативе подразу-

мевају укидање обавезе подношења пореске пријаве или смањење количине података које је потребно унети, преношење обавезе плаћања пореза на пренос апсолутних права на купца, поједностављење процедуре промене пребивалишта и забрану промета неуписаним објектима у изградњи. Британски амбасадор у Србији Денис Киф подсећа да је Влада Уједињеног Краљевства највећи донатор у Србији у области електронске управе, јер су од 2015. године кроз Фонд за добру управу, као помоћ реформама у Србији, одобрени пројекти у вредности од више од шеснаест и по милиона евра. Киф је најавио да ће британски Фонд ове године наставити да подржава реформске процесе у Србији у вредности од око шест милиона евра. Повод за то је уверење да рад на реформи уписа у катастар у Србији утиче на побољшање пословног амбијента и боље ранга земље на Doing Business листи Светске банке. Податак

да је Британија дуже време међу првих десет држава света на овој листи по њему је довољно за жељу да се са Србијом подели знање и искуство. Централна тачка система еШалтер је Републички геодетски завод чији директор Борко Драшковић сматра да ће, у сарадњи са Националном алијансом и подршком Фонда за добру управу, бити обучено хиљаду пет стотина службеника катастра, локалних самоуправа и других организација и институција укључених у рад еШалтера. Повољним се оцењује податак да из месеца у месец расте проценат бележника који без грешке пролазе кроз процедуру, па је њихов број удругој половини претходне године удвостручен. Значајним се оцењује и податак да је број обустављених поступака пред катастром у сталном паду, са 1.922 у јулу на 650 у децембру односно са 9,46% на 2,95% Т. Радовановић. Фото: НАЛЕД

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (47)

ОПЕРАЦИЈЕ СР

МАГАЗИН

27.1.2019.

- Око 20,00 сати 4. новембра, река Ибар је нагло надошла па је вода однела понтонски мост који је био постављен код села Јанока, а сва грађа са моста задржала се на ледолому ибарског моста код Краљева. - Предузете су све потребне мере да се што пре подигне нови мост, а да се грађа од однетог понтонског моста извади из Ибра и превуче натраг

РПСКЕ ВОЈСКЕ Дејства Ужичког одреда Командант Ужичког одреда наредио је да се у току ноћи између 3. и 4. новембра 1915. трупе повуку на линију Црна Стена – село Јежевица – Вис – село Жаочани – село Слатина, коју је у току 4. новембра поседао. Одред под командом команданта 7.

пешадијског пука првог позива повукао се на положаје испред села Слатине и у току 4. новембра водио упорну борбу. Непријатељ је тежио да долином Западне Мораве запрети боку и позадини овога одреда, али у томе није успео. Око 15,00 сати командант Ужичког одреда добио је наређење од команданта 1. армије да се, у духу директиве од

3. новембра, повлачи даље на линију Јастребар – Ранков гроб, а 7. пешадијски пук првог позива са два брзометна топа да иде у састав своје дивизије. Тако је командант 7. пешадијског пука првог позива одмах отпочео покрет, повлачећи са собом и позицијске батерије које је затим оставио на положају Ранков гроб – Чукар под заштитом јед-

ног батаљона из 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива, једног коњичког вода и око седамдесет војника из растурених делова Доњовасојевићке бригаде, док на ту линију не стигну трупе Ужичког одреда. На фронту 1. батаљона 2. прекобројног пука трећег позива, који је раније из састава Ужичког одреда био упућен ка Ивањици и налазио се на положају Буковица – вис северозападно од Ивањице, непријатељ је око 10,00 из правца Ариља извршио напад на једну чету која је посела и бранила положај на Градини, али је овај напад одбијен. Испред фронта Ужичког одреда на друму Чачак – Ариље запажено је кретање непријатељске артиљерије са тридесет кола, а на правцу ка Горањској цркви једна јача колона са два до три батаљона, два коњичка ескадрона и два топа.

Дејство Дринске и Дунавске дивизије другог позива

МАГАЗИН

27.1.2019.

Због великог притиска непријатељских снага на целом фронту 1. армије, и претрпљених великих губитака, код ове

две дивизије наступила је критична ситуација. Зато су у току ноћи између 3. и 4. новембра све трупе извучене из непосредног борбеног додира са непријатељем, те су у зору 4. новембра продужиле покрет у циљу пребацивања на већ раније одређене положаје на десној обали Западне Мораве. До мрака 4. новембра, главнина Дринске дивизије другог позива пребачена је на десну обалу реке, оставивши заштитничке делове на линији Борча – Чемерница – село Шумарице, а и главнина Дунавске дивизије другог позива пребачена је на десну обалу, оставивши заштитнице код села Милочаја. Добивши извештај у току 4. новембра од команданта Ужичког одреда, да су на правцу од Буђевачке Зелице ка Црној стени на планини Јелици били опажени јаки непријатељски делови, зато што је овај правац био осетљив у погледу одбране северног дела улаза у Ибарску клисуру, командант 1. армије је наредио команданту Дунавске дивизије другог позива да 5. новембра рано ујутро упути 6. пук трећег позива вододелницом између Врдилске реке и Лопатничке реке ка селу Пекчаници и брду Врановцу (кота 630), где овај пук

има да се стави под команду команданта Ужичког одреда. Са овим пуком требало је, у циљу обављања извиђачке службе, да упути и један вод коњице из састава Соколске бригаде. Око 20,00 сати 4. новембра, река Ибар је нагло надошла па је вода однела понтонски мост који је био постављен код села Јанока, а сва грађа са моста задржала се на ледолому ибарског моста код Краљева. Зато су предузете све потребне мере да се што пре подигне нови мост, а да се грађа од однетог понтонског моста извади из Ибра и превуче натраг. Командант 1. армије је 4. новембра у 8,00 послао извештај команданту трупа Одбране Београда у коме га упознаје да је, због јаког непријатељског притиска на Дринску дивизију другог позива са западне стране, наредио да се главнине Дунавске и Дринске дивизије другог позива пребаце на десну обалу Западне Мораве, с тим да оставе јаке заштитнице на линији између села Лађевци и Витковац и даље на исток. Дринска дивизија другог позива до јутра 4. новембра са заштитницама држи линију Ђула – Брзак, а главнина дивизије у 7,30 часова полази од Годачице ка

Камиџори. По добијању извештаја командант Одбране Београда издао је заповест својим трупама да се одмах повуку са дотадашњих положаја на нову линију. Тимочка дивизија другог позива да без задржавања хита ка Трстенику, где треба да осигура прелаз преко Западне Мораве, користећи мостовни трен код Медвеђе. Међутим, због велике воде, од расположивог мостовног трена још није могао бити направљен прелаз преко Западне Мораве. Комбиновани одред и Шумадијска дивизија првог позива повлаче се на нове положаје на десној обали Каленићке реке и то предњим крајем на линију која од села Великог Благотинца води преко села Карановчића до Западне Мораве. Колонску комору требало је одмах пребацити преко Западне Мораве, а други степен коморе без задржавања одмах упутити ка Јанковој клисури, док штаб одбране Београда полази из села Белушића за Крушевац.

Операције трупа Нове области На фронту Брегалничке дивизије 4.

новембра у зору трупе ове дивизије су овладале косом између Ракље и Слатине и одбиле непријатељев покушај да поврати ову косу. На фронту Вардарске дивизије непријатељ је са пет до шест батаљона и шест брзометних топова нападао на фронт 18. пука, са више од два пука пешадије и дивизионом брзометне артиљерије на фронт 11. пука, а у нападу су у већем броју учествовали и Арнаути. Борба је била огорчена па су исцрпљене све резерве тако да су, због знатне непријатељске надмоћности, положаји морали да буду напуштени кад се 18. пук повукао на десну обалу Криве реке а 11. пук на леву обалу Биначке Мораве. Губици српских и непријатељских снага били су велики. Због овако неповољног развоја догађаја у Кончуљском теснацу, командант Трупа Нових области наредио је да се Вардарска дивизија прикупи на утврђеном положају источно од реке Прилепнице код Ропотова, а Моравска дивизија првог позива од ове реке западно на положају Буковичка планина и на положају јужно од Гњилана. Борачки делови Моравске дивизије првог позива почели су да стижу

4. новембра поподне у Гњилане, а чета Ибарских обавезника је на Карпини затварала пут Бресница – Доморовци. Од коњичких официрских патрола сазнало се да је код села Вирина глава и Карбитолин посед непријатељ појачан Арнаутима са по тридесет до четрдесет пешака као, да непријатељ на коти 1270 копа утврђења са надстрешницама и да се на томе делу појачао. На правцу ка Прилепу, у току ноћи између 4. и 5. новембра, непријатељ је вршио напад од села Никодима ка положају Крстац, али напад није успео па се повукао на полазне положаје код села. На правцу ка Тетову непријатељ је без успеха нападао на Вардарски мост источно од овог места, па је командант трупа Нових области молио Врховну команду да му се што пре упути раније обећана Дунавска дивизија другог позива, или ма која друга, како би могао да предузме офанзиву којом би олакшао ситуацију не само Јужноморавских трупа већ и трупа Вардарског одреда, које су биле јако притешњене на планини Бабуни, утолико више што им је недостајало и муниције. Р. Вукосављевић

27.1.2019.

МАГАЗИН

Седнице Епархијског управног одбора и Савета Епархије жичке

ПРЕД ЗНАЧАЈНИ ЈУБИЛЕЈ

Фото: М. Радовановић

- Скупштина Савета епархијског Управног одбора православне Епархије жичке прилика је да се, кроз исцрпне извештаје о финансијско-материјалном пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, социјалној делатности, успешном пословању на обнови и санацији шума, подизању винограда и унапређењу винарије, направи пресек рада и пословања у претходној години. - Разговори о актуелним проблемима свештеника, другим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота. - Посебна пажња посвећена припремама за прославу јубилеја осам векова аутокефалности Српске православне цркве

МАГАЗИН 27.1.2019.

27.1.2019.

МАГАЗИН

пархија жичка обједињује рад тринаест намесништава, Гружанског, Драгачевског, Жичког, Качерског, Љубићког, Моравског, Пожешко-ариљског, Рачанског, Студеничког, Таковског, Трнавског, Ужичког и Црногорског, а као највећа по територији простире се од Врњачке Бање до Дрине, и од Рашке до Љига. То је чини једном од најзначајнијих у оквиру Српске православне цркве што носи и добар део одговорности за све што се на овом простору уради током календарске године. Да по много чему предњачи међу осталима сведочи и исцрпан извештај на основу анализе активности из претходне и планова за наредну годину који се пре осталих упућује према вишој инстанци. Кад се до Савиндана заврше административни послови у оквиру парохија и намесништава одржава се седница Савета епархијског Управног одбора

православне Епархије жичке којој председава владика Јустин. Савет на почетку сваке године одржава скупштину на којој се анализира рад у претходној и планирају активности за текућу годину, а последње седнице Пленума и Епархијског Савета Епархије жичке биле су посебна прилика да се осврне на живот и рад у току 2018. године. Одлика сваког доброг домаћина је брижљиво испитивање труда и рада на ономе што му је поверено, а у случају приближавања значајног јубилеја подвиг се умножава и захтева посебну усрдност и једнодушност свих укућана. Са оваквим осећањем и жељом срца, сви чланови савета окупили су се 22. јануара око епископа Јустина, на редовом заседању Епархијског управног одбора Епархије жичке и седнице Савета Епархије жичке са задатком да провере валидност прошлогодишњих

резултата у раду и поставе нове циљеве у години у којој Српска православна црква обележава осам стотина година самосталног деловања. Скупштина по правилу почиње молебаном за призив Светог Духа, који су у Храму Свете Тројице у Краљеву одслужили игуман Манастира Студенице архимандрит др Тихон, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић и секретар Црквеног суда ђакон Милутин Балтић. У оквиру радног дела седнице у просторијама епархијског Управног одбора окупљене је поздравио домаћин, епископ жички Јустин, након чега су разматрани сви аспекти духовног и материјалног деловања у претходној години. Седница је прилика да се, кроз исцрпне извештаје о финансијско-материјалном пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манасти-

рима, социјалној делатности, успешном пословању на обнови и санацији шума, подизању винограда и унапређењу винарије, направи пресек рада и пословања. Разговарало се и о актуелним проблемима свештеника, другим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота, а посебна пажња посвећена је припремама за прославу јубилеја осам векова аутокефалности Српске православне цркве. То је и прилика да епископ Јустин постави смернице и подели задужења ради што квалитетније организације овог историјског догађаја. Сем председника свих намесништава скупштини су присуствовали представници свештенства и грађанских лица која учествују у црквеном животу, а која се бирају на предлог месних пароха. Црквени одборници су укључени у живот цркве као људи од

угледа који су прошли строгу селекцију, а најчешће су десна рука свештеницима. Свака црквена општина, црквена јединица и манастир на територији епархије има обавезу да достави податке о ситуацији на територији коју покрива, пошаље их вишој инстанци која утврђује укупно стање у епархији а записнике доставља Патријаршији на преглед и одобрење. Сем завршног рачуна и великог броја цифара које потврђују финансијско стање од Патријаршије се тражи одобрење за пројектоване планове у текућој години. Искуство из ранијих година потврђује да Епархија жичка предњачи у достављању потребних података о раду за шта је више пута похваљивана, а од патријарха Павла добила признање као најбоља у оквиру Српске православне цркве која укључује отаџбину и

расејање. Пре епархијске одржане су скупштине црквених општина и намесништава од којих свако, као и друга правна лица, анализира резултате једногодишњег рада и плана усвојеног годину дана раније, остварења буџета и обавеза према цркви и држави и усвајање завршног рачуна за претходну годину пре него што се упути на контролу и одобрење патријаршије. Црква је одавно доказала колико је жива, динамична и ван свих калупа, а то је резултат озбиљног рада и планирања будућности коме се сваке године прилази на све озбиљнији начин. У настојању да се приближи верницима, и пружи им што више потребних информација, а користећи благодати нових технологија, Епархија жичка је установила веб сајт који на транспарентан начин сведочи о свим значајним дешавањима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.1.2019.

Обележена Европска недеља за превенцију рака материце

МАГАЗИН

27.1.2019.

ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕД Д

- Од првог дана јула 2014. године, кад је отпочело спровођење Националног скрининг програма, до краја претходне године у Служби за здравствену заштиту жена краљевачког Дома здравља урађено 28.745 циљаних прегледа на рано откривање рака грлића материце. - Осам хиљада Папаниколау тестова у оквиру превентивних систематских прегледа. - Током прошле године код 107 пацијенткиња откривено и потврђено постојање премалигног, а код осам раног малигног обољења грлића материце. - Спроведено успешно лечење на Гинеколошком одељењу Опште болнице „Студеница“. - Код шеснаест суграђанки потврђено постојање малигног обољења

ДИ СПАШАВАЈУ ЖИВОТ

ринаесту годину заредом Европа се уједињује у борби против болести која се може спречити уколико се благовремено открије. Покретач акције је Европска асоцијација за рак грлића материце, а циљ промоција знања о овој болести и њеној превенцији међу женама како би знале шта треба да ураде да би је избегле. Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се сваке године крајем јануара у циљу подизања свести жена о опасности које прете и начинима превенције. Препознајући значај кампање и Србија се активно укључила у обележавање овог датума са поруком о значају доступних мера превенције у циљу спречавања обољевања и умирања од рака грлића материце. Краљевачки Дом здравља је овогодишњу Европску недељу превенције рака грлића материце обележио трибином у Свечаној сали Градске управе на којо је начелница Службе за здравствену заштиту жена, специјалиста гинекологије и акушерства примаријус др Тамара Анђелковић, још једном указала на све опасности које носи неблаговремено откривање болести. „Рано откривање може спречити рак грлића материце“ је слоган којим се апелује на жене да стално, посебно у Европској недељи превенције рака грлића материце, поведу више рачуна о репродуктивном здрављу, а да у току године одвоје дан кад ће посетити лекара и искористити неку од доступних могућности превенције. Прим. др Анђелковић подсећа да је рак грлића материце један од најчешћих малигних тумора у Србији, по учесталости обољевања налази се на трећем месту, иза карцинома дојке и малигних тумора дебелог црева и ректума, а најчешће се јавља код жена старих између 35 и 50 године. Рак грлића материце је злоћудни тумор који настаје на делу лако доступном прегледу, а почиње када се неке ћелије промене и почну умножавање на неконтролисани начин. Тако настале абнормалности током времена се постепено погоршавају и називају премалигним променама од којих је већи-

МАГАЗИН

27.1.2019.

на на почетку развоја болести благог степена и спонтано нестаје без икаквог оперативног лечења. Премалигне промене другог и трећег степена, као и ране малигне промене, уколико су благовремено дијагностиковане, излечиве су у 100% случајева, а хируршко лечење је релативно једноставно и не оставља никакве последице по каснији живот и рађање. Болест се развија веома споро, па је у већини случајева потребно осам до десет година да промене из премалигне пређу у фазу пуног развоја малигнитета. Премалигне промене не дају никакве симптоме који би могли да укажу да се у организму нешто дешава, па је једини начин да се болест открије у раној фази развоја редован превентивни гинеколошки преглед и узимање Папаниколау бриса. Овим тестом се могу открити промене које још увек не стварају никакве тегобе, а уколико се примете сумњиве промене, у зависности од тежине, означавају се Папаниколау групом од III до V. Постојање промене може се открити и колпоскопским прегледом, инструментом којим се под увеличањем од 20 до 40 пута посматра површина грлића и откривају голим оком недоступне промене. Уколико се уоче, или постоје у Папаниколау тесту, неопходно је урадити циљану биопсију што значи да се са најсумњивијег места на грлићу узима исечак ткива и шаље на хистопатолошки преглед којим се потврђује постојање и одређује врста промене на грлићу материце. Када се рак грлића развије у потпуности, може да се манифестује као бол у доњем делу трбуха, крвављење након полног односа или упоран сукрвичав вагинални секрет, а у већини случајева открива се код жена које нису редовно контролисане. - Фактори ризика за настанак рака грлића материце могу бити наследни, фактори средине и одређене личне навике као што су рано ступање у сексуалне односе или бројни сексуални партнери. Уколико неко има позитивну породичну анамнезу, односно фактор ризика за одређену болест, не значи да ће и добити ту болест. То зна-

чи да су, уколико су сви остали услови једнаки, шансе да оболи веће него код особе која нема исти фактор ризика, а према досадашњим сазнањима, најважнији фактор ризика за настанак рака грлића је инфекција Хуманим папилома вирусом. Постоји више од сто типова овог вируса од којих четрдесет различитих доводе до инфекције полних органа мушкараца и жена и зато се називају генитални типови. Подељени су у три велике групе од којих прву чине типови ниског онкогеног потенцијала, који се откривају у бенигним патолошким променама типа полних брадавица или кондилома, а друге две типови умереног и високог онкогеног потенцијала. Генитални хумани папилома вирус се обично добија полним путем и лако се преноси са једне особе до друге било каквим контактом коже. Вирус је толико распрострањен да је око седамдесет одсто одраслих особа некада у животу имало инфекцију овог типа. Примарна инфекција вирусом обично не даје никакве симптоме, а код већине жена спонтано нестаје за 6 до 24 месеца, деловањем имуног система и стварањем антитела против ове инфекције. У неким случајевима инфекција може да се одржава без икаквих симптома више година, па је веома тешко са сигурношћу рећи када и како је дошло до инфекције. Иако најважнији инфекција није једини фактор ризика, рак грлића материце неће се развити уколико нема дуготрајне инфекције. Да би инфекција довела до настанка болести неопходни су и други фактори, од којих су најважнији пушење и ослабљен имуни систем. Доказано је да пушачи имају нешто више од два пута већи ризик за настанак рака грлића материце у поређењу са женама које никада нису пушиле – каже др Анђелковић. Повољност представља постојање вакцина које могу да заштите од два најчешћа типа овог вируса који проузрокују око две трећине свих случајева рака грлића материце и много абнормалних налаза Папаниколау теста. Како нема поузданих показатеља

27.1.2019.

МАГАЗИН

Прим. др Тамара Анђелковић

да вакцинација има било какав ефекат абнормалност Папаниколау бриса сматра се профилактичком, а не и терапијском. Поред ове постоје двовалентна и квадривалентна вакцина, Гардасил и Церварикс, а у најави је и деветовалентна вакцина. Вакцина се може дати особама мушког и женског пола од навршених девет година живота, најбоље са једанаест или дванаест, а тинејџери који је као деца нису примили могу да је приме касније. Младе жене могу да приме вакцину до двадесет шесте, а мушкарци до 21 године живота. Студије безбедности ХПВ вакцине започете су 2006. године када је почела примена у Сједињеним Америчким Државама, касније и у Европи, а није забележен ниједан случај озбиљних нежељених реакција повезаних са њеном применом. Познато је да су вакцине најефикасније ако се дају пре инфекције, али неће штитити од свих типова хуманог папилома вируса. Због тога вакцинација у догледној будућности неће елиминисати потребу за скринингом за рак грлића материце, а праћење нежељених реакција након вакцинације је у надлежности Агенције за лекове и медицинска средства Србије и Института за јавно здравље Србије. - Скрининг подразумева превентивне медицинске прегледе којима се испитује популација наизглед здравих људи, како би се пронашле особе које показују ране знаке неке болести, или предиспозицију ка настанку неког обољења. Редовни прегледи жена које немају никакве тегобе називају се скрининг прегледи, а циљ скрининга за рак грлића материце је да се промене пронађу рано, док још нису прерасле у рак, у премалигној фази у којој лако могу да се отклоне. Када се рак већ развије третман постаје тежи и његов успех је неизвестан. Са спровођењем Националног скрининг програма у Служби за здравствену заштиту жена Дома здравља „Краљево“ започели смо 1. јула 2014. године, а претходиле су му опсежне организационе промене, едукација кадра и набавка потребне опреме за формирање Лабораторије за ексфолијативну цитологију. Организовани скрининг подразумева да наше суграђанке од 25 до навршених 65 година старости бивају позиване на превентивни преглед, те да се након два негативна Папаниколау теста у размаку од годину дана следећи тест ради на три године. У протокол се не укључују жене са тоталном хистеректомијом, код којих је оперативним путем уклоњена материца, оболеле од малигне болести или претходно лечене од преканцера – каже др Анђелковић уз подсећање да ће суграђан-

ке даље бити позиване на кућни број телефона са предлогом термина код изабраног гинеколога, уколико у периоду краћем од годину дана нису већ урадиле ПАП тест. Пацијенткињама је намењено кратко упутство о евентуалној припреми за преглед пред који се од ње узимају уобичајени анамнестички подаци и писмена сагласност за учешће у организованом скринингу. У Саветовалишту потврђују да ће суграђанкама које не буду контактиране успешно путем телефона у два покушаја, бити послат писани позив. Пројекат „Изабрани гинеколог“, за који се до сада определило 35 хиљада Краљевчанки, подразумева превентивни преглед код изабраног гинеколога, а да би се учинили доступним пацијенткињама са удаљених подручја сваке друге суботе у месецу гинеколог и акушерска сестра одлазе на рад у Здравствену станицу Ушће. Бројне активности, радионице и здравствена предавања, као и медијске кампање довеле су до тога да се веома велики број суграђанки одазвао на преглед схвативши значај превентивних прегледа и личне одговорности за сопствено здравље. Од првог дана јула 2014. године, кад је отпочело спровођење Националног скрининг програма, до краја претходне године у Служби за здравствену заштиту жена урађено је 28.745 циљаних прегледа на рано откривање рака грлића материце и око осам хиљада Папаниколау тестова у оквиру превентивних систематских прегледа. Током прошле године код 107 пацијенткиња је откривено и потврђено постојање премалигног а код 8 раног малигног обољења грлића материце након чега је спроведено успешно лечење на Гинеколошком одељењу Опште болнице „Студеница“. Забрињава податак да је код шеснаест суграђанки потврђено постојање малигног обољења због чега је код њих спроведено даље лечење према постојећим протоколима, а у консултацији са Службом онкологије. Уверење да се спашавање и једног живота сматра великим успехом у значајној мери потврђује колико је успех здравствених радника који су то у Краљеву током прошле године, само кад је у питању ова болест, учинили сто петнаест пута. Европска недеља превенције рака грлића материце је прилика за још једно подесећање да су редовни прегледи најбољи начини да се спречи развој болести па се одлазак гинекологу, без обзира да ли постоје тегобе или не, сматра потребом и делом здравствене културе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Представљен први број часописа „Српски род“

МАГАЗИН

27.1.2019.

ЗАОКРЕТ У ОДНОСУ П

- Удружење „Род“ основано са циљем унапређења основних сазнања о сопственом пореклу и шире едукације, нарочито омладине, ради очувања традиције, културе, обичајних и моралних вредности. - Српски род, дом и породица једини темељ на којем је могуће градити бољу будућност. - Срби седам миленијума, бројећи дане и године, мере време а одбројавање су започели 5.508 година пре нове ере. - Косовски бој отпочео 6.897. године. - На шеснаест страница А4 формата једанаест ауторских текстова, по једна песма и прича и избор афоризама краљевачких сатиричара. - Следеће издање пре истека прве половине фебруара. - Сваког месеца нови број часописа

РЕМА СЕБИ САМИМА

дружење „Род“ основано је 25. маја 2017. као невладино, нестраначко и непрофитно, ради остваривања циљева у области образовања и информисања, a окупља Краљевчане разноврсних професија, нивоа образовања и интересовања, али заједничког, јединственог стремљења. Основни циљ је жеља да се Краљевчани, а и други који желе, окупе око идеје неговања и бриге о српском роду, сродству, дому и породици. То, кажу у Удружењу, значи унапређење основних сазнања о сопственом пореклу и ширу едукацију, нарочито омладине, ради очувања традиције, културе, обичајних и моралних вредности због уверења да су српски род, дом и породица једини темељ на којем је могуће градити бољу будућност. Главни правци активности Удружења су од оснивања усмерени на прикупљање и обраду научне и стручне, пре свега историографске, литературе и објављивање књига таквог садржаја или других публикација, сарадњу са другим културно-просветним и образовним институцијама и удружењима,

МАГАЗИН

27.1.2019.

јавним, културним и просветним радницима и другим стручњацима за ову област. Програмским задацима предвиђена су предавања еминентних познавалаца наведених области, трибине и стручне расправе, саветовања и други облици непосредних контаката и сарадње са свима који препознају идеју и циљеве Удружења. У њих је укључена сарадња са научним институцијама и универзитетима у земљи и иностранству, али и удружењима суграђана и припадника других националности и конфесија који живе и раде у Краљеву. Све ово тема је уводника првог броја часописа „Српски род“ који је, као пилот пројекат, средином минуле недеље представљен краљевачкој јавности. Иако је настао захваљујући напорима ентузијаста у Удружењу не крију амбицију да, уз помоћ пријатеља и донатора, излази сваког месеца. Петочлана редакција се потрудила да на шеснаест страница А4 формата представи једанаест ауторских текстова, по једну песму и причу и избор афоризама краљевачких сатиричара.

Податак да Срби седам миленијума, бројећи дане и године, мере време а одбројавање су започели 5.508 година пре нове ере повод је за текст под називом „Срећна нова 7527!“ који потврђује да је Косовски бој отпочео 6.897. године. Уз позајмљени текст о обичајима да се уз бадњак кити и јелка, као божићно дрво, и два краћа који обрађују локалне теме, чак три странице су посвећене заборављеним гробовима на територији Краљева. Другу половину часописа отвара прича Магдалине Љубовне „Ако јутро икада сване“ и песма Дамира Милоша „Недостајање“, док су дешавањима на музичкој сцени посвећена три текста, о томе како су џезери освајали Србију у Краљево, успесима ученика и професора Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и џезу који у последње време све чешће. и више, одзвања краљевачким клубовима. У редакцији очекују да већ следећи број, који би пред читаоцима требало да се појави пре истека прве половине фебруара, потврди амбиције да постане месечник који ће третирати широку

лежи на костима - каже Вучетић. Формирању удружења претходило је пуних пет година неформалних сусрета суграђана који у историји покушавају да пронађу узроке савременим негативним трендовима. Прилика да резултате истраживања представе Краљевчанима пружена је на десетини различитих предавања са циљем промене свести у границама колико је то могуће. Основа за истраживање је српска аутохтона историјска школа која је забрањена још на Берлинском конгресу када је српском народу, каже члан удружења Златко Александровић, наметнута бечко берлинска. - Касније, забраном изучавања српске историје од Немањића па у дубину, наш народ је у старту био осакаћен тиме што млађим генерацијама нисмо могли да преносимо да смо аутохтони народ на овој територији. Лажи су се настављале до данашњих дана када наша званична историја даје примат Шиптарима као потомцима Илира иако о томе нема ни једног доказа, сем податка да су на Балкан дошли 1043. године.

Видели смо, а разни истраживачи то доказују, да је српски језик основа за многе језике око нас. То пишу страну аутори а код нас се не преводи, и не фаворизује, па постоје тенденција да се све гуши. Доказује се да је и санскрит највише сродан српском језику, а да су у њега убачени самогласници да би могло лакше да се изговара. У најновије време имамо археогенетику где се преко крви види старост и порекло народа, па нико не може да каже да нисмо староседеоци што потврђује и наука, али политика гуши и данас каже Александровић. Једним од начина да се утиче на промену свести оцењено је организовање трибина на којима би били представљени резултати оваквих истраживања. Очекује се да баш оне потврде колико је значај самобитности, важности и елитности за поштовање самог себе. Најбоља потврда су Јевреји који су пуних две хиљаде година били прогањани по целом свету, али нису напустили праксу да се најмлађима, све до пунолетства, у свест уграђују знања о вери и историји.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

лепезу најразличитијих тема. Председник Удружења Зоран Вучетић основним циљем сматра заустављање негативног тренда константног смањивања броја становника који, према најпесимистичкијим проценама, указује на катастрофалне последице по српски народ. - Један од првих задатака је да у људе усадимо свест о потреби да будемо бројнији, да научимо младе људе и подстакнемо науку да развије понашање у складу са оним што је потребно друштву, и каква треба да буде улога државе и друштвених организација. Сви они морају да имају исти циљ, да се умножимо а не да нестајемо. Кроз историју смо видели да су и Готи били Срби, а то сада не смемо да поменемо. Некад је на Балкану живео један народ али су неки, који се називају моћницима, успели да нас поцепају, посвађају и усмере једне на друге, да се бијемо и да нас нема. Треба да се помиримо са свим што је убачено међу нас да се свађамо, а што је било јако изражено и у Краљеву које

Допринос расветљавању недовољно познатог периода историје

МАГАЗИН

27.1.2019.

КРАЉЕВО У ОКУП П

- Књига „Краљево у окупираној Србији 1915-1918“ др Драгољуба Даниловића и Марије Карапанџић осликава јад и чемер српског народа у време окупације, посебно догађаје и мучан живот у граду са четири до пет хиљада становника. - Председник општине Јовица Стојковић и Ђорђе Радић предали су кључеве града Краљева Немцима са молбом да заштите становништво уз обећање да ће се покоравити окупационим властима. - Окупациона власт је у логоре у Аустрији, Чешкој, Мађарској, Хрватској, Босни и Херцеговини, Бугарској и Словачкој интернирала између 150 и 200 хиљада српских цивила од 17 до 55 година живота. - Централни градски трг у Краљеву добио је име Франца Јозефа, Улица цара Лазара преименована у Берлинер штрасе, што сведочи о чврстој намери да се српском народу промени верски, културни и национални идентитет

ПИРАНОЈ СРБИЈИ

ругу половину овогодишње манифестације Дани Светог Саве обележило је представљање књиге „Краљево у окупираној Србији 1915-1918“ др Драгољуба Даниловића и Марије Карапанџић, настале као плод заједничког рада свих институција културе у граду. На основу великог броја докумената из домаћих и иностраних архива књига покушава да расветли доба које до скора није било довољно познато. Значајну улогу у томе, каже др Даниловић, имала је Марија Карапанџић која је селектовала, обрадила и превела око хиљаду докумената Бечког државног архива и помогла да се упореде са онима из домаћих. Књига се од многих других издваја и по томе да се на четири језика може видети оно што је до скора представљало тајну и за јавност Србије, а посебан квалитет даје јој избор до сада непознатих фотографија из Бечког архива. Аутор указује на податак да се у књизи јасно уочавају три целине, део војне историје земље који је мање више познат, потом живот у концентрационим логорима успостављеним током Првог светског рата, у којима је било око двеста хиљада православних хришћана, и коначно живот у Краљеву током окупације у условима недостојним човека који су обележили глад, беда и сиромаштво. Овај период је, каже др Даниловић, обележило настојање окупационих власти да избришу Србију са карте европских земаља, а и гладни који су били у ситуацији да од некога потраже храну убијани од стране аустријских војника. Задатак да присутнима у Свечаној сали Скупштине града приближи материју којом су се бавили аутори прихватио је протојереј ставрофор Љубинко Костић уз потврду да је др Даниловић пажљиво самеравао документа и преточио их у значајну књигу која осликава јад и чемер српског народа у време окупације, посебно догађаје и мучан живот у Краљеву које је у то доба имало између четири и пет хиљада становника. За српски народ није било лаких

МАГАЗИН

27.1.2019.

времена ни у мирнодопским условима посебно током Великог рата који је целом човечанству нанео велико зло а са простора Србије, којој је неправедно наметнут, проширио се на велики део Европе. Књига расветљава многе догађаје и у Краљеву у тешко време када Србија, која је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. године, још није стигла да се консолидује и у потпуности ојача. Додатно исцрпљена балканским ратовима Србија је током 1914. године ипак успела да одбије непријатељске нападе и сачува своје територије. Да једна невоља никад не иде сама потврдила је епидемија пегавог тифуса која је додатно појачала страдање народа и ослабила позиције краљевине након што су савезници вршили притисак на њу да делове територије уступи Бугарској. - Краљево је делило судбину осталих вароши и градова у Србији. Владало је ванредно стање, глад, болест, порушене куће, пуно аустријских заробљеника, нехигијенски услови у болницама. Остало је пуно незасејаних њива, заосталих послова, пољских тежачких радова, па је епископ беградски и митрополит Србије Димитрије дао писмени благослов за београдску и жичку епархију да тежаци могу и празничним данима, кад је црвено слово, обављати послове. Поред српске војске и цивилног становништва умирали су и аустроугарски војнци, углавном чешког порекла, који су сахрањивани на локацији немачког војног гробља. Од новембра 1914. до марта 1915. године од тифуса и других заразних болести у Србији је преминуло око 137 хиљада људи и једна петина медицинског особља. Краљевачки свештеник Саватије Божић је са председником општине у августу 1915. године путовао у Ниш, где је била влада, да издејствује оснивање гимназије у Краљеву. Иако су услови били тешки живот се ипак одвијао, а Србија се како тако припремала за могући предстојећи рат - каже Костић. Тројну инвазију су 6. октобра 1915.

отпочеле аустроугарска и немачка војска под командом маршала Аугуста фон Макензена, а Бугарска се прикључила 14. октобра. Процењује се да је 800 хиљада добро наоружаних, обученних, опремљених и ухрањених војника напало Србију са триста хиљада војника који нису ни приближно били у сличној ситуацији. Под налетом аустроугарске војске брзо су пали Горњи Милановац, Крагујевац, Чачак, Ћуприја, Параћин, Краљево... Повлачење војске, цивила и представника државе отпочело је првих дана новембра, а како је онемогућено кретање према Скопљу и Солуну настављено је преко Албаније. Иако је првобитна намера владе била да се смести у Краљеву од тога се одустало након сазнања да капацитети вароши не остављају довољно могућности за то. Задатак да брани повлачење војске и цивила кроз Ибарску долину добила је Прва армија под командом војводе Живојна Мишића из чијих се бележака, и операцијског дневника Ужичког одреда, види са каквом храброшћу и пожртвованошћу су српски војници бранили планинске висове око Краљева. Прва армија је чврсто држала положаје у околини града и бранила линију на правцу Ариље - Ивањица Студеница, а одбијен је и покушај пробоја непријатеља преко моста на Ибру који је порушен да би нови понтонски био подигнут у Прогорелици. Костић подсећа да су жестоке борбе вођене на Троглаву, Чемерну, Толишничкој и Каонској реци, Станчи, Лопатници... Велико страдање је у значајној мери утицало на пад морала који се, сведоче документа, брзо враћао па су војници успевали да изврше постављене задатке и омогуће повлачење главнине војске и цивила. - У документима бечких архива јасно се види план надирања на Србију у одређеним правцима, формацијско кретање војних јединица и наредбе фелдмаршала Макензена. Описује се ужурбана припрема за повлачење, туга и неспокојство који се огледају на лицима свих који убрзано напуштају град пред нападима немачких и ау-

27.1.2019.

МАГАЗИН

стријских трупа. Из дневника једног избеглице у Краљеву види се да је град напуштен а аустријски војници, с пушкама на готовс, улазе, претресају куће и траже заостале или сакривене српске војнике. У извештајима из бечких архива можемо да видимо како Аустријанци у извештајима ниподаштавају српску војску као неорганизвану, скоро као необучену руљу. Председник општине Јовица Стојковић и Ђорђе Радић предали су кључеве града Краљева Немцима са молбом да заштите становништво уз обећање да ће се покоравити окупационим властима. После уласка у град 7. новембра 1915. године Аустроугари су напредовали долином Ибра, заузели Рашку и Нови Пазар. Из архива се може видети како су саветовани да се благонаклоно понашају према мухамеданском живљу, да не гледају њихове жене, не улазе у хареме, поштују њихове обичаје за разлику од окрутног односа према

православном становништву - каже Костић. Документа сведоче да је седиште царско краљевског генералног гувермана било у Београду, а да је Краљево било под управом окружног заповедништва у Чачку. Штампа и новине у Србији били су под надзором Беча, а службени језик на територији целе земље немачки. И пре него што је 1. јануара 1917. године на територији Србије забрањена употреба ћирилице у образовном систему је коришћен српскохрватски језик уз обавезно коришћење латиничног писма. Да је штампа коришћена у пропагандне сврхе сведочи податак да је окупациона власт описивана као добра и праведна. Београдске новине штампане су на немачком и мађарском језику, а на српскохрватском обавезно латиницом. Мало је познато да је окупациона власт у логоре у Аустрији, Чешкој, Мађарској, Хрватској, Босни и Херцегови-

ни, Бугарској и Словачкој интернирала између 150 и 200 хиљада српских цивила од 17 до 55 година живота. О ситуацији у Краљеву сведочи свештеник Милан Станић који у допису царско краљевској етапној команди наводи како окупатори настоје да промене национални идентитет српског народа. Документација Епархије жичке сведочи о настојањима да се изврши духовни, културни и национални геноцид над српским народом, јер је од почетка окупације била видљива намера да се од Србије направе колонију и наметну јој се врховне вредности аустругарског државног система. Црквени матични протоколи су у том периоду писани искључиво латиницом, и кроатизованим језиком, о чему сведочи податак са крштења детета коме је уместо Михаило уписано Михаил. У таквим околностима највећа сметња укључењу српског народа у „цивилизацију“ била је ћирилица због чега је вршена континуирана германи-

зација, па су Вук Караџић и Доситеј Обрадовић сматрани експонентима германске хабзбуршке културне мисије. Све штампарије су биле затворене од 1915. до 1918. године, штампање књига је било забрањено, основна школа у Краљеву је, због недовољно наставног кадра, морала да буде затворена, а сведочанства ђацима „грчкоисточне вјероисповести“ сведоче о хрватизмима и кад су у питању називи наставних предмета. Централни градски трг у Краљеву добио је име Франца Јозефа, Улица цара Лазара преименована у Берлинер штрасе, што сведочи о чврстој намери да се српском народу промени верски, културни и национални идентитет. - Репресивним мерама окупациона власт је сејала страх у народу. Трговина и продаја намирница су били ограничени искључиво на пијачни простор, а тумарање и завиривање по туђим двориштима је строго кажњавано, јер је окупатор тиме хтео да цивилизује срп-

ски варварски народ. Принципи најчвршће руке и безобзирне строгости су били најсигурнији начин окупаторског управљања у Србији где су примењиване драконске казне, новчана глоба, реквизиција, кулук, принудни рад... У циљу остварења својих планова слали су становништво у логоре, а у Нежидар у Мађарској је интернирано осам свештеника. У краљевачком срезу је 1916. године рођено 264 деце, а умрло 533 људи. Узрок смртности је била хладноћа, лоша исхрана и епидемија неизлечивих болести, а према подацима из 1917. године у Србији је од глади умрло осам хиљада људи. Цела је Србија личила на велики логор умирућих од глади. Крајем 1916. на територији коју је окупирала Аустрија било је готово пола милиона становника мање него пре почетка рата - каже Костић. Краљево је за Аустроугаре имало велики стратешки значај, понајвише због богатства шумом, а податак да је

према Гочу изграђена пруга уског колосека сведочи о намери окупатора да експлоатишу шуме у дужем периоду. Краљево је претрпело велика разарања од доласка окупатора 6. новембра 1915. до ослобођења 22. октобра 1918. године када је у град прво ушла коњичка патрола капетана Богдана Јевтовића. Општинску власт у ослобођеном граду од Ђорђа Радића преузима Јовица Стојковић, а архивска документа Епархије жичке сведоче како је направљен одбор за дочек ослободилаца, колико је новца утрошено и како је општина касније исплатила домаћинима оно што су уложили за дочек и празновање ослобођења. Једном од првих одлука општинских власти враћени су ранији називи улица, а Краљево је почело да живи нови живот у слободи. О свему овоме и много више тога говори књига др Драгољуба Даниловића и Марије Карапанџић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.1.2019.

Друштво за српски језик и књижевност

МАГАЗИН

27.1.2019.

ЗНАЧАЈНЕ АКТИВНОСТ

- Друштво за српски језик и књижевност шест година заредом организује такмичења ученика, последњих пет у оквиру Светосавских дана. - Тема овогодишњег литерарног конкурса „Да је Вук жив“. - На конкурс пристигло педесет три рада ученика осам основних и десет радова ученика три средње школе. - Квиз такмичење окупило десет трочланих екипа ученика шестих разреда. - Једносатна трибина посвећена српском језику у савременом информатичком друштву

Фото: М. Радовановић

ТИ У САВИНОЈ НЕДЕЉИ

27.1.2019.

МАГАЗИН

раљевачка подружница Друштва за српски језик и књижевност основана је 2012. године са намером да на локалном нивоу унапређује и промовише идеје Друштва за српски језик и књижевност Србије, негује српски језик и културу изражавања на свом подручју и боље повезује наставнике српског језика и књижевности на нивоу града. Основним циљевима оцењене су боља сарадња и комуникација између професора српског језика и књижевности, ефикаснија сарадња са Друштвом за српски језик и књижевност Србије, стручно усавршавање наставника на основу програма одобрених од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања и облицима стручног усавршавања унутар подружнице. Темом посебног интересовања оцењено је унапређивање образовно-васпитног процеса у школи, афирмисање најбољих ученика и наставника, као и најбољих наставних ре-

зултата, развијање љубави према језику и књижевности код ученика основних и средњих школа, неговање српске културе и нормираног књижевног језика. У раду активно учествује четрдесетак наставника са подручја Краљева, али се у реализације одређених програма периодично укључују и остали. Међу члановима друштва је шездесет два наставника српског језика у основним и средњим школама за које се, као и друге који за то покажу интерес, сваке године организује по један семинар који је и прилика за прикупљање бодова неопходних за стицање лиценце. Друштво шест година заредом организује такмичења ученика, последњих пет у оквиру Светосавских дана. Обележавање двестоте годишњице објављивања првог издања „Српског рјечника“ Вука Караџића повод је да тема овогодишњег литерарног конкурса буде „Да је Вук жив“, а до истека рока за пријем пристигло је педесет три

рада ученика осам основних и десет радова ученика три средње школе. У категорији ученика основних школа награђени су аутори четири рада, док је шест осталих морало да се задовољи похвалама. Најбољим је оцењен рад ученице осмог разреда Основне школе „Живан Маричић“ Софије Ђурић, а како стручном жирију није било једноставно да измери све нијансе одлучено је да друго место поделе ученица осмог разреда Анђела Рудњанин и петог разреда Љубица Трбољевац, обе из Основне школе „Вук Караџић“, док је треће место припало ученици завршног разреда Основне школе „Јосиф Панчић“ из Баљевца Теодори Алексић. Међу похваљенима су само ученици осмог разреда из две школе, Јелена Јеремић, Страхиња Сретовић и Јована Јаковљевић из школе „Драган Ђоковић Уча“ и Вања Сташевић, Теодора Барлов и Милан Ћурчић из школе „Вук Караџић“.

Од десет радова средњошколаца награде је заслужила половина, највећим делом ученика Гимназије. Најбољим је оцењен рад ученице другог разреда Анђеле Јевтовић, треће место су поделили ученици првог разреда Ана Крунић и Жељко Мајсторовић, а да гимназијалци не буду апсолутни победници потрудила се ученица трећег разреда Медицинске школе Кристина Маркановић којој је припало друго место. Жири је проценио да похвалу заслужује рад ученице трећег разреда Уметничке школе Теодоре Туловић. Да Друштво за српски језик и књижевност представља значајног учесника у манифестацији Дани Светог Саве потврђује квиз такмичење за које је пријављено десет екипа основних школа, „Бранко Радичевић“, „4. краљевачки батаљон“, Живан Маричић“, „Вук Караџић“, „Димитрије Туцовић“, „Драган Ђоковић Уча“, „Доситеј Обрадовић“ и „Чибуковачки партизани“ са терито-

рије Краљева још и основне школе „Јосиф Панчић“ из Баљевца и „Јошаничка Бања“ из Јошаничке Бање. Велики број пријављених трочланих екипа ученика шестих разреда повод је за два круга такмичења, након полуфунала у амфитеатру основне школе „4. краљевачки батаљон“ завршни део уз учешће пет које су показале најбоље резултате. На такмичењу се проверава знање ученика одређеног узраста као и оно предвиђено за све претходне разреде, а у складу са прописаним Наставним планом и програмом. За припрему се користе искључиво уџбеници одобрени од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја а пред састављачима тестова је задатак да прате Наставни план и програм уз потребу да се различита решења појединих језичких питања могу наћи у акредитованим уџбеницима. У сарадњи са Школском управом,

саветником Владаном Сеизовићем и Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ Друштво за српски језик и књижевност је организовало једносатну трибину посвећену српском језику у савременом информатичком друштву. Основа трибине је предавање мр Милорада Симића на тему „Будућност српског језика у савременом информатичком друштву“ и промоција софтверског пакета за српски језик фирме Србософт. Министарство просвете је, као наставно учило, овај пакет препоручило основним и средњим школама а Свети архијерејски синод свештенству, вероучитељима и црквено-школским установама. У сарадњи са Народном библиотеком Друштво за српски језик и књижевност је организовало промоцију „Књиге о Вуку“ проф. др Бошка Сувајџића за коју је процењено како може да се користи у настави и учењу. Т. Радовановић

27.1.2019.

МАГАЗИН

ЗИМА НЕ ПОСУСТАЈЕ

МАГАЗИН 27.1.2019.

100

МАГАЗИН 27.1.2019.

101

102

МАГАЗИН 27.1.2019.

На репeртоару Биоскопа „Кварт“ Елиот спашава Божић

Овог ће Божића један пони освојити срца гледалаца. Кад један од Деда Мразових ирваса најави одлазак у пензију, пони Елиот видеће прилику да испуни свој сан и заслужи место у тиму који за Нову годину носи поклоне деци широм света. Иако се чинило да нема никакве изгледе Елиот ће, са најбољом пријатељицом Хазел, доказати свима да је прави пони. Међутим, на њиховој фарми ствари не иду по плану, јер се појавила претња њиховим пријатељима. Елиот сада мора да донесе одлуку живота, спасити пријатеље или пратити сан и спасити Божић. Осамдесетдеветоминутну анимирану породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Џенифер Ескот је режирала по сопственом сценарију, а гласове анимираним јунацима позајмили су Урош Јовичић, Александра Ширкић, Милан Тубић, Ивана Поповић, Томаш Сарић, Пеђа Дамјановић и Јелисавета Караџић. Филм је на репертоару биоскопа до 30. јануара, а пројекције почињу у 18 сати.

Такси блуз

„Такси блуз“ је романтична комедија, истовремено шармантни и узбудљиви „road movie“. Главни јунак приче је четрдесетдвогодишњи Марко, симпатични пропали драматург који годинама ради као таксиста и чије авантуре филм прати током једне урнебесне ноћи. Наизглед нормалан дан на послу претвориће се у хаос кад се у његова кола ушуња дечак Дамир који је, у потразу за својим оцем, побегао из дома за незбринуту децу. Вожња њих двојице у таксију током ноћи изнедриће гомилу сулудих ситуација које ће се смењивати заједно са мноштвом ликова који ће, као муштерије, продефиловати кроз такси. Деведесетпетоминутну романсирану комедију у 2Д формату Мирослав Стаматов је режирао према сценарију који су написали Марко Бацковић и Татјана Илић, а у водећим улогама наступају Андрија Милошевић, Милена Предић, Тодор Јовановић, Александра Томић, Никола Ђуричко, Сергеј Трифуновић, Борис Миливојевић, Борис Комненић и Никола Пејаковић. Филм се приказује до 30. јануара у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Глас

М. Најт Шјамалан спаја приче своја два изворна дела, филмова „Несаломив“ из 2000. и „Подељен“ из 2016. године, у експлозивни и потпуно нови трилер под називом „Глас“. Брус Вилис се као Дејвид Дан враћа из филма „Несаломив“, а Семјуел Л. Џексон као Елајџа Прајс, познатији по псеудониму господин Глас. Њима се, из филма „Подељен“, прикључује Џејмс Макавој репризирајући улогу Кевина Вендела Крамба, и многобројне личности са којима живи, и Ања Тејлор-Џој као Кејси Кук, једини заробљеник који је преживео сусрет са Звери. Надовезујући се на причу с краја филма „Подељен“, „Глас“ проналази Дана у потрази за Крамбовом надљудском верзијом Звери, у серији бурних сусрета, док Прајс првобитно тајновито присутан прераста у организатора сукоба који чува тајне погубне за обојицу. По сопственом сценарију мистерију са елеметнима научне фантастике, чије трајање за девет минута прмашује два сата, режирао је М. Најт Шјамалан, а последња пројекција почиње у среду 30. јануара у 22 сата.

103

МАГАЗИН

27.1.2019.

Младеновац - Рибница 1:3

104

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 27. ЈАНУАРА И 2. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

27.1.2019.

27. јануар

106

447 — Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина. 661 — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат. 1785 — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД. 1822 — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829. 1825 — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза. 1865 — Шпанија признала независност Перуа. 1919 — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља. 1924 — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији. 1926 — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију. 1942 — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве. 1943 — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен. 1945 — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц. 1964 — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Ре-

публиком Кином. 1967 — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар. 1967 — Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру. 1973 — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир. 1980 — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих. 1981 — Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору. 1991 — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре. 1991 — Посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније. 1993 — У Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи. 1996 — У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман. 1997 — Уочи Светосавске литије, у

којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда. 1998 — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности. 1999 — Београдска канцеларија Ко-

месаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва. 2002 — У серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи. 2006 — Сурчински аеродором у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.

28. јануар 98 — Трајан наслеђује свог усвојеног оца Нерву као римски император, под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе. 1077 — Укинута је екскомуникација Хајнриха IV након његовог покајничког пута у Каносу. 1393 — Француски краљ Шарл VI Луди је замало избегао смрт када је током једног бала костиме неколико играча захватила ватра. 1573 — Почела велика хрватско-

словеначка сељачка буна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења. 1573 — Потписане су одредбе Варшавске конфедерације, којим је дозвољена слобода вероисповести у Пољској. 1689 — Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II, који је био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску. 1724 — Петар Велики је основао Руску академију науке и уметности у Санкт Петерсбургу. Била је знана као Санкт Петерзбуршка академија науке до 1917. 1813 — Гордост и предрасуда је први пут објављена у Уједињеном Краљевству. 1820 — Руска експедиција предвођена Фабијаном Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали. 1846 — На балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића. 1871 — Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена. 1878 — У Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон. 1909 — Америчке трупе су напустиле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанскоамеричког рата. 1915 — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД. 1932 — Јапанске снаге напдају Шангај. 1935 — Исланд постао прва земља у којој је легализован побачај. 1958 — Компанија Лего је патентирала дизајн својих коцки, које су ком-

питабилне и са данашњим издањима. 1965 — Тренутну верзију заставе Канаде је усвојио канадски парламент. 1985 — Супергрупа САД за Африку снима хит сингл We Are the World да би сакупила новац за помоћ гладнима у Етиопији. 1986 — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута. 1994 — Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни. 1995 — У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских ектремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри. 1997 — У Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи. 1998 — У Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија. 2002 — У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске. 2006 — Урушавање крова у Катовицама 2006., број мртвих је 67, а рањених преко 170

29. јануар 1412 — У Новом Брду издат „Закон о рудницима“ деспота Стефана, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку XV века. Законик значајан документ српске писмености и српског правног система у средњем веку. 1635 — Основана је Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII. 1676 — Фјодор III је постао цар Русије. 1814 — Француска је поразила Ру-

107

27.1.2019.

МАГАЗИН

108

сију и Пруску у бици код Бријена. 1845 — У „Њујорк ивнинг мирору“ први пут објављена песма Гавран, Едгара Алана Поа, која му је донела светску славу. 1850 — Хенри Клеј је представио америчком Конгресу компромис из 1850. 1856 — Британска краљица Викторија је установила Викторијин крст, највише британско војно одликовање. 1861 — Канзас је примљен у Унију као 34. америчка савезна држава. 1863 — Америчка војска је поразила Шошоне у масакру на Медвеђој реци. 1886 — Немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин. 1889 — Аустроугарски принц, престолонаследник Рудолф, једини син Франца Јозефа 1, нађен мртав с љубавницом Маријом Вечером у дворцу „Мајерлинг“ крај Беча. 1891 — Лилијуокалани је проглашена последњим владаром и једином краљицом Хаваја. 1896 — Амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли. 1916 — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина. 1933 — Немачки председник Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за немачког канцелара. Хитлер званично ступио на дужност дан касније, 30. јануара. 1942 — Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено. 1950 — Почела прва у низу побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке. 1959 — Дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа. 1963 — Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу.

1964 — У Инсбруку, Аустрија, отворене 9. зимске олимпијске игре. 1964 — Премијерно приказан филм „Др Стрејнџлав“, Стенлија Кјубрика. 1996 — Венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје. 1999 — Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских Албанаца да до 6. фебруара приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза. 2002 — Председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету. 2002 — У Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи.

30. јануар 1018 — Потписивањем Будишинског мира између светог римског цара Хајнриха II и пољског кнеза Болеслава I завршен је Немачко-пољски рат. 1648 — Потписивањем Минстерског мира окочан је Осамдесетогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске. 1649 — У Лондону због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I после пораза његових снага у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела. 1661 — Оливер Кромвел, лорд-протектор Комонвелта Енглеске, је ритуално погубљен две године после своје смрти, на годишњицу смрти краља кога је он збацио. 1661 — Пољско-литванска државна заједница је уступила Руском царству Кијев, Смоленск и део Украјине источно од Дњепра по одредбама примирја из Андрусова. 1826 — Отворен је мост Менај између Велса и острва Англси, који се сматра за први модерни висећи мост. 1841 — Пожар је уништио две трећине порториканског града Мајагвеза. 1847 — Град Јерба Буена у Калифорнији добио назив Сан Франциско.

1862 — Поринута је прва америчка оклопњача УСС Монитор. 1913 — Британски Дом лордова је одбацио Закон о ирској самоуправи. 1933 — Адолф Хитлер је положио заклетву као немачки канцелар. 1937 — Тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе. 1937 — Адолф Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора. 1943 — Краљевско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина. 1945 — Вилхелм Густоф, пренатрпан немачким избеглицама, је потонуо у Балтичком мору након што га је торпедовала совјетска подморница, при чему је погинуло око 9.500 особа што

је највећа поморска несрећа. 1964 — У СССР први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите, „Електрон 1“ и „Електрон 2“ 1967 — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан. 1968 — У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму. 1969 — Одржан је последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс“ у Лондону. Овај импровизовани концерт

прекинула је полиција. 1972 — Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Уједињеног Краљевства, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш. Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика. 1992 — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку. 1995 — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи. 2000 — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале. 2003 — У Скупштини СР Југославије ратификован Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине. 2007 — Мајкрософт на тржиште пустио оперативни систем Виндоус Виста, после више од пет година од публиковања претходног Виндоус оперативног система (Windows XP).

31. јануар 1747 — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести. 1808 — Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји. 1859 — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина. 1865 — Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД, којим је укинуто ропство и послао га

парламентима савезних држава на ратификацију. 1878 — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан дипринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић . 1917 — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила.1930 — Отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања. 1946 — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест република. 1950 — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе. 1958 — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди. 1962 — На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом. 1964 — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса. 1966 — Основан фудбалски клуб ФК Енерги Котбус из истоименог немачког града. 1971 — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година. У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група „Летећи циркус Монтија Пајтона“ је први пут имала наступ на позоришној бини. 1990 — У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.

109

27.1.2019.

1996 — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани. 1997 — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије. 1998 — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку. 2001 — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби. 2002 — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку. 2002 — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама.

МАГАЗИН

1. фебруар

110

1701 — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа. 1748 — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996. 1793 — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији. 1840 — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки фа-

култет у свету. 1893 — Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету. 1896 — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој. 1896 — У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми. 1901 — У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба. 1918 — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату. 1924 — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету. 1942 — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату. 1946 — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација. 1946 — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом. 1974 — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи. 1979 — Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза

исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава. 1990 — Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране. 1991 — У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи. 1992 — Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат. 1995 — Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове. 1996 — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала

нуклеарне пробе. 2000 — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва. 2002 — На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу. Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност. 2003 — У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад

Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.

2. фебруар 962 — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године. 1509 — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама. 1536 — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880. 1709 — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“. 1804 — Почео Први српски устанак. 1808 — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814. 1834 — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза. 1848 — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију. 1878 — Грчка објавила рат Турској. 1920 — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске

трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР. 1943 — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату. 1978 — Два совјетска космонаута са свемирског брода „Саљут“ у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива. 1986 — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима. 1990 — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе. 1997 — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији. 2002 — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице. 2003 — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке. 2006 — На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу. Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs